Elizabet Gilbert Nevesta Mora

8/10/2019 Elizabet Gilbert Nevesta Mora

1/241

Naziv originala: Elizabeth Gilbert STERN MEN


2/241


3/241

N N e e v v e e s s t t a a m m oor r a a

3

Uvod

Na trideset dva kilometra od obale Mejna sueljavaju se ostrva Fort NajlsAjland i Korn Hejven Ajland - dva stara gada u veitom nadmetanju, svakiubeen da je uvar onog drugog. Nita drugo ne nalazi se u njihovoj blizini. Nelee ni izmeu koga. Stenoviti i oblikom nalik na krompir, obrazuju arhipelagod dva ostrva. Pronalaenje ta dva ostrva na mapi predstavlja najneoekivanijeotkrie; poput otkrivanja dva blizanaka gradia u preriji, blizanakih logora upustinji, blizanakih koliba u tundri. Tako izolovani od ostatka sveta, Fort NajlsAjland i Korn Hejven Ajland odvojeni su jedan od drugog morskim tesnacemkroz ko ji prolazi brza vodena struja, poznatim pod imenom Vorti enel. Vortienel, irok skoro kilometar i po, mestimino je toliko plitak kad vlada oseka,da izuzev ako ne znate ta radite- izuzev ako zaista ne znate ta radite- mogli biste se ustezati da ga preete ak i u kanuu.

U svojoj specifinoj geografiji, Fort Najls Ajland i Korn Hejven Ajland tako suzadivljujue slini, da je njihov tvorac morao biti ili izuzetna budala ili velikialjivdija. To su gotovo kopije. Ostrva- poslednji vrhovi istog drevnog,potopljenog planinskog lanca - napravljena su od istovetnog pojasa kvalitetnog

crnog granita i zamraena istim plastom bujnih omorika. Svako ostrvo dugako je priblino est i po kilometara i iroko tri. Svako ima pregrt malih uvala,izvestan broj slatkovodnih jezeraca, razbacane kamenite plae, po jednupeanu plau, jedno veliko brdo i jednu duboku luku koju posesivno taji uzaleini, poput skrivene vree novca.

Na oba ostrva postoje crkva i kola. Dole u luci protee se glavna ulica (koja sena svakom ostrvu zove Glavna ulica), s malenom grupom javnih zdanja -potom, prodavnicom, gostionicom. Ni na jednom ostrvu ne mogu se naiasfaltirani putevi. Kue su veoma sline, a brodovi u lukama sasvim bez razlike.

Ostrva dele istu zanimljivu mikroklimu, zimi primetno topliju, a leti primetnohladniju nego u bilo kom obalskom gra diu, i esto se nadu zarobljena unutar jedinstvenog sablasnog bedema sainjenog od magle. Isti rodovi paprati,orhideja, gljiva i divljih rua mogu se otkriti na oba ostrva. I, konano, ostrvanaseljavaju identine vrste ptica, aba, jelena, pacova, lisica, zmija i ljudi.

Penobskot Indijanci ostavili su prve ljudske zapise na Fort Najlsu i KornHejvenu. Otkrili su da su ostrva odlian izvor jaja morskih ptica, a drevnokameno o ruje tih ranih posetilaca jo se moe pronai u nekim zalivima.Penobskoti se nisu dugo zadrali tako daleko na puini, ali jesu koristili ostrva


4/241


5/241


5

Svi su oni bili poljoprivrednici i ribari. Svi su bili prezbiterijanci ikongregacionalisti. Po politikom uverenju, svi su bili konzervativci. TokomRevolucionarnog rata bili su kolonijalpatriote, a za vreme Gra anskog rata slali

su mladie u plavim vunenim aketima da se u dalekoj Virdiniji bore za Uniju.Nisu voleli da njima neko vlada. Nisu voleli da plaaju poreze. Nisu verovalistrunjacima i nisu ih zanimali ni miljenje ni izgled stranaca. Tokom godina,ostrva su razliitim prigodama i iz razliitih razloga pripajana nekolikimkopnenim dravama, jednoj za drugom. Ova politika udruivanja nikad senisu dobro zavravala. Svaki sporazum naposletku bise pokazao kaonezadovoljavaju za ostrvljane, pa su do poetka dvadesetog veka Korn Hejveni Fort Najls ostavljeni da obrazuju nezavisno gradsko podruje ili optinu.Zajedno su stvorili malenu oblast Skilet Kaunti. Meutim, ispostavilo se da je ito privre meni sporazum. Na kraju su se ostrva meusobno odelila; inilo se dase ljudi na oba ostrva oseaju najbolje, najsigurnije i najnezavisnije kad ostanupotpuno sami.

Populacija na ostrvima nastavila je da raste. Negde s kraja devetnaestog vekadolo je do snane ekspanzije, s pojavom trgovine granitom. Mladi industrijalaciz Nju Hempira, dr Duls Elis, doveo je svoju kompanijuElis granit na obaostrva, gde je uskoro zaradio bogatstvo od iskopavanja i prodaje svetlucavogcrnog kamena.

Korn Hejven je 1 889. godine doiveo vrhunac, dostigavi rekordan brojstanovnika od est stotina osamnaest. Taj broj obuhvatao je i vedskedoseljenike, koje je kompanija Elis granit zaposlila kao sirovu fiziku radnusnagu. (Izvesna koliina granita na Korn Hejvenu bila je toliko naprsla i gruba,daje mogla posluiti jedino za izradu kaldrmskih kocki, to je bio lak posao zaneobuene radnike kakvi su bili veani.) Iste te godine, Fort Najls brojao jeneverovatnih eststo dvadeset sedam dua, ukljuujui italijanske imigrante,koji behu unajmljeni kao vesti rezbari. (Fort Najls imao je nekakav fini granitmauzolejske klase, prelep granit s kojim su jedino italijanski majstori mogli dapostupaju pravino.) U kamenolomima granita nikad nije bilo mnogo posla zadomae ostrvljane. Kompanija Elis granit vie je volela da angauje imigrante,koji su bili jeftiniji i lake ih je bilo kontrolisati. Postojalo je malo meanja meuradnicima doljacima i metanima. Na Korn Hejvenu, neki lokalni ribari enilisu se veankama i u populaciji tog ostrva pojavila se linija plavuana. Na FortNajlsu, meutim, kotska bledolikost i tamna kosa ostali su neukaljani. Niko sena Fort Najlsu nije venavao s Italijanima. To bi bilo neprihvatljivo.

Godine su prolazile. Tendencije u ribarenju su se menjale, od ilica do mrea iod bakalara do oslia. Brodii su se razvijali. Farme su za-starevale. Na KornHejvenu izgraena je Gradska venica. Na Fort Najlsu nikao je most prekoMerder Krika. Telefonska sluba stigla je 1895, kroz kabl sproveden ispod mora,a do 1918. godine nekoliko domova imalo je struju. Industrija granita jenjavala


6/241


6

je i konano propala s izumom betona. Stanovnitvo se brojano smanjilo skoroisto onako brzo kao to se nekad uvealo. Mladi ljudi iseljavali su se s ostrva dapotr ae posao u velikim fabrikama i velikim gradovima. Stara prezimena po-

ela su da iezavaju sa spiskova, polako otiui. Poslednji iz porodice Bojdovihumro je na Korn Hejvenu 1904. godine. Posle 1910. vie se nije moglo naiO'Donelovih na Fort Najlsu, a sa svakom decenijom dvadesetog veka izvestan broj porodica na Fort Najlsu i Korn Hejvenu i dalje je opadao. Nekad retkonaseljena, ostrva su jo jednom postala gotovo nenastanjena.

Ono to je ostrvima bilo potrebno- ono to im je uvek bilo potrebno- bee dobra krv meu njima. Tako udaljeni od ostatka nacije, tako slini potemperamentu, poreklu i istoriji, stanovnici Korn Hejvena i Fort Najlsa trebalo je da budu dobri susedi. Bili su potrebni jedni drugima. Trebalo je da nastoje da jedni drugima dobro sl ue. Trebalo je da dele bogatstva i terete i koriste sesvakom vrstom saradnje. A moda su mogli biti i dobri susedi. Moda njihovasudbina nije morala da bude konfliktna. Sasvim sigurno, u priblino prva dvaveka od naseljavanja, postojao je mir izmeu ta dva ostrva. Da su ljudi s FortNajlsa i Korn Hejvena ostali prosti poljoprivrednici ili ribari u dubokimmorskim vo dama, moda bi bili odlini susedi. Ipak, nema naina da saznamota je moglo biti, zato to su oni naposletku postali lovci na jastoge, ato je biokraj dobrosusedskih odnosa. Jastozi ne poznaju granice, pa otuda to ne mogu ni oni koji ih love. Lovci na

jastoge trae jastoge svuda gde ta bia tumaraju, to znai da gone svoj plensvuda po pliacima i du obale uz koju tee hladna struja. To, takoe, znai dase lovci na jastoge neprestano meusobno nadmeu za dobru ribarskuteritoriju. Oni jedni drugima presecaju put, mrse na nizane zamke, pijuniraju brodove i kradu informacije. Lovci na jastoge bore se za svaki kubni metarmora. Svaki jasto g kojeg uhvati jedan ovek, jeste jastog kojeg je drugi izgubio.To je nepoten posao i stvara podmukle karaktere. Naposletku, budui da smoljudska bia, postajemo ono za im tragamo. Stoarstvo ini ljude stabilnim,pouzdanim i umerenim; lov na jelene ini ih tihim, brzim i osetljivim, dok lovna jastoge stvara osobe koje su sumnjiave, lukave i nemilosrdne.

Prvi rat zbog jastoga izmeu Fort Najls Ajlanda i Korn Hejven Aj landa poeo je 1902. godine. Druga ostrva u drugim zalivima Mejna imala su svoje ratovezbog jastoga, ali nijedan nije pokrenut tako rano kao ovaj. Te godine teko da jei postojala industrija jastoga; oni jo nisu postali retki delikates: bili suuobiajeni, bezvredni, ak su predstavljali i smetnju. Posle velikih oluja, stotine ihiljad e tih stvorenja izbacivano je na obale i ljudi su morali da ih raiavajupomou vila i kolica. Usvo jeni su zakoni koji su zabranjivali bogatijimdomainstvima da hrane svoje sluge jastozima vie od triput nedeljno. U tomtrenutku istorije, ulov jastoga jedva je bio neto ime su se ostrvljani bavili dadopune prihod od poljoprivrede ili ribarenja. Ljudi su lovili jastoge na Fort


7/241


7

Najlsu i Korn Hejvenu tek trideset godina ili priblino toliko i jo su ih hvataliformalno odeveni. Bila je to nova industrijska grana. Zato je bilo neo bino to je bilo ko dovoljno uloio u posao s jastozima da bi zbog toga otpoeo rat.

Meutim, upravo se to dogodilo 1902. Prvi rat zbog jastoga izmeu Fort Najlsa i Korn Hejvena poeo je uvenim inerazboritim pismom koje je sroio gospodin Valentajn Adams. Do 1902.godine, Adamsovih je bilo na oba ostrva; Valentajn Adams pripadao je ogrankus Fort Najlsa. Za njega se znalo da je dovoljno inte ligentan, ali i razdraljiv imoda malice lud. Bilo je prolee 1902. kada je Valentajn Adams napisaopismo. Ono bee upueno Drugoj meunarodnoj konferenciji o ribarstvu koja seodravala u Bostonu, i predstavljala prestian dogaaj na koji Adams nije biopozvan. Poslao je uredno prepisane kopije izvesnom broju najveihribolovakih novina na Istonoj obali. Jedan primerak uputio jc, posredstvompotanskog brodia, Korn Hejven Ajlandu. Valentajn je pisao:

Gospodo!S tugom i pokornou moram vas izvestiti o mrskom novom zloinu koji ine

prevarantski pripadnici nae lokalne ribarskezajednice lovaca na jastoge.Nazvao sam taj zloinSkladitenjem malih jastoga.Ukazujem na praksu po kojojneki beskrupulozni lovci na jastoge nou tajno izvlae zamke potenihribolovaca i zamenjuju velike jastoge izvesnom koliinom mladih i nedovoljnoizraslih primeraka koje su sami ulovili. Zamislite samo zaprepa enostpotenog ribolovca koji pri dnevnom svetlu izvue svoje kaveze samo da unjima nae bezvredne prekratke jastoge! Mene su stalno iznova zbunjivaliovakvi postupci mojih vlastitih suseda s oblinjeg ostrva Korn Hejven! Molim vasda razmotrite apelo- vanje na vau komisiju da pritvori i kazni ove razbojnike smalim jastozima s Korn Hejvena. (ija sam vam imena naveo u spisku kojiovde prilazem.)

Va zahvalni izveta, Valentajn Adams

U pro lee 1903, Valentajn Adams napisao je pismo Treoj meunarodnojkonferenciji za ribarstvo, koja se ponovo odravala u Bostonu. To savetovanje,ak i vee od onog prologodinjeg, okupljalo je visoke linosti iz kanadskihprovincija, kotske, Norveke i Velsa. Adam po novo nije bio pozvan. A i zato bi trebalo da bude? ta bi obini ribari poput njega imali da trae na jednomtakvom skupu? Bee to sastanak strunjaka i pravnika, a ne prilika za iznoenjelokalnih nepravdi. Zato bi on trebalo da bude pozvan uz sve velke i kanadskedostojanstvenike, uz sve uspene masausetske trgovce na veliko i sve poznate

uvare i upravitelje ulovom? Ali ta to mari? On je svejedno napisao:


8/241


8

Gospodo!Uz sve duno potovanje, molim vas da prenesete sledee vaim kolegama:

enka jastoga nosi u svom stomaku nekih dvadeset pet do osamdeset hiljada jajaca, koja su nama ribarima znana kaobobice.Kao vrsta hrane, ta slana jajacanekada su bila popularan dodatak upama. Setiete se da je konzumiranje ovenamirnice zvanino zabranjeno pre nekoliko godina, te da je svako skupljanje jajaca jastoga radi prodaje stavljeno izvan zakona. Razumno, gospodo! To jepreduzeto u svrhu zdravog reavanja problema jastoga na Istonoj obali injihovog ouvanja na tom podruju. Gospodo! Do danas ste morali uti da suiste te hulje od lovaca na jastoge izbegle zakon struganjem dragocenih jajaca sastomaka ovih stvorenja. Motiv tih bezobzirnih ribara jeste da zadre oploene jastoge za linu prodaju i zaradu!

Gospodo! Tako sastruga na i baena u more, jajaca ovih jastoga ne postajuzdrava ikra, ve dvadeset pet do osamdeset hiljada malenih zalogaja za gladna jata bakalara i lososa. Gospodo! Potraite mnotvo jastoga koji su nestali s naihobala u elucima tih pohlepnih riba! Pogledajte one beskrupulozne ribare kojigule stomake oploenih jastoga kad razmatrate smanjenje nae populacije jastoga! Gospodo! Sveto pismo kae: Eda li e im se poklali ovce i goveda daim dostane? Ili e im se pokupiti sve ribe morske da im bude dosta?"

Iz pouzdanih izvora znam, gospodo, da na meni susednom ostrvu, KornHejvenu, svaki ribar sprovodi skidanje jajaca! Elizabet Gilbert

Dravni agenti zadueni za ulov jastoga nisu voljni da uhapse ili pritvore ovelopove s Korn Hejvena - jer oni jesu lopovi! - upr-kos mojim prijavama.Nameravam da odmah lino zaponem suprotstavljanje tim podlacima,primenom onih mera koje budem smatrao pogodnim, zastupajui tanost svojihosnovanih sumnji i dobar ugled vae komisije. Gospodo!

Va dobrovoljni agent, Valenta jn R. Adams(Takoe, ovome dodajem imena kornhejvenskih nitkova.)

Koliko narednog meseca, jedino pristanite kornhejvenske luke bee spaljeno.Nekoliko ostrvskih lovaca na jastoge osumnjiilo je Valentajna Adamsa zauestvovanje u tom inu, to je bila sumnja koju Adams nije naroito suzbijao, budui da je prisustvovao poaru u konrhejvenskoj luci u zoru, stojei u svomamcu blizu obale, pretei pesnicom i viui: Portugalske kurve! Sad gledajte ukatolike prosjake!" dok su se tamonji lovci na jastoge (inae, nimalo viePortugalci niti katolici od samog Valentajna Adamsa) borili da spasu svoje brodove. Nije otad prolo mnogo dana, a Adams je pronaen u zalivu Fajnmen,odvuen na dno mora dvema vreama s kamenom solju od po dvadeset petkilograma. Tel o je naao ovek koji je vadio koljke.


9/241


9

Agent za ribu i jastoge podveo je davljenje pod samoubistvo. Sasvim poteno.Na svoj nain, ta smrt jeste bila suicid. Spaljivanje jednog jedinog doka nasusednom ostrvu samoubilaki je in u onolikoj meri koliko ovek moe da

podnese. To su svi znali. Nijedan razborit ovek na Fort Najls Ajlandu ne bisvesno zavideo kornhej venskim ribarima na njihovom gestu odmazde, premda je on moda i bio nasilan. Ipak, to je dovelo do nevolja. Adams je za sobomostavio trudnu ud ovicu, to je izazivalo neprijatnost. Ako ostane na Fort NajlsAjlandu, predstavljae veliku nelagodnost za susede koji e morati da jeizdravaju. Kako se ispostavilo, ona je upravo to i naumila.Bila je mrtav teretna Fort Naj lsu, odvod zajednice ije su radno sposobne porodice jedva uspevaleda prehrane same sebe. Strah od tog tovara izazvao je srdbu zbog smrtiValentajna Adamsa. tavie, davljenje oveka pomou iste one kamene soli koju je ovaj koristio za uvanje smrdljivih mamaca bilo je vie nego uvredljivo.Valjalo je traiti odtetu.

U osveti, mukarci s Fort Najls Ajlanda odveslali su jedne noi do KornHejven Ajlanda i tankim slojem katrana premazali sedita na svakom amcuusidrenom u luci. Bee to tek gruba ala, napravljena radi smeha. Meutim,posle toga presekli su sve bove koje su uspeli da nau i koje su oznaavalezamke za jastoge na ribarskoj teritoriji Korn Hej vena, zbog ega su konopci kojisu vezivali kaveze uz zmijoliko uvijanje potonuli u duboku vodu, a zamkezauvek nestale. Bilo je to potpuno uni tenje privrede te zajednice- ono malolova na jastoge koji je postojao 1903, razume se - za celu tu sezonu.

Sasvim poteno. Posle toga bilo je mirno nedelju dana. Onda su Dozefa Kardoveja, oveka s

Fort Najls Ajlanda kojeg su svi veoma voleli, van gostionice na kontinentuuhvatila dvanaestorica lovaca na jastoge s Korn Hejven Ajlanda i pretukla gahrastovim akijama za privlaenje bova. Kad se Kardovej oporavio od batina,nedostajalo mu je levo uvo, na levo oko bio je slep, a palac na levoj ruci mu jevisio, labavo i beskorisno poput ukrasa, sa ake s koje su miii bili zderani. Tajnapad razbesneo je sve na Fort Najlsu. Kardovej ak nije ni bio ribar. Vodio jemali mlin na Fort Najlsu i sekao led. Nije imao nita s ulovom jastoga, ali je ipakobogaljen zbog njega. U tom trenutku rat zbog jastoga dostigao je vrhunac.

Ribari s Korn Hejven Ajlanda i Fort Najls Ajlanda borili su se deset godina.Rat je trajao od 1903. do 1913. Ne neprekidno, naravno. Ratovi zbog jastoga akni u ono vreme n isu bili konstantni. Re je o dosadnim raspravama zbogteritorije, s povremenim naglim odmazdama i povlaenjima. Ipak, dok traje jedan takav rat, vlada neprestana napetost, stalna opasnost od gubljenja opremeod strane noa onog drugog oveka. Ljudi postanu u tolikoj meri obuzeti branjenjem izvora svojih prihoda, da ga u sutini potpuno unite. Troe tolikovremena na sukobe, uhoenje i meusobno izazivanje, da im, zapravo, ostanemalo vremena za ribarenje.


10/241


10

Kao i u svakom sukobu, neki uesnici u ovom ratu zbog jastoga bili suvieuvueni od drugih. Na Fort Najlsu, mukarci iz porodice Pomeroj bili sunajupleteniji u sporove u vezi s teritorijom i posledino sasvim uniteni tim

razdorom. Osiromaili su. Na Korn Hejvenu, ribari iz porodice Berden takoesu sasvim propali: zapostavili su svoj rad radi potkopavanja napora, recimo,Pomerojevih, na Fort Najlsu. Na oba ostrva Kobovi su gotovo potpunoupropaeni. Henri Dalgli shvatio je da ga je taj rat toliko demoralisao, da jenaprosto spakovao porodicu i preselio se s Korn Hejven Ajlanda na LongAjland u Njujorku, gde je postao policajac. Svi koji su rasli na Fort Najlsu iliKorn Hejvenu tokom te decenije, podizani su u bedi. Svaki Pomeroj, Berden iliKob koji je odrastao za vreme te decenije, odgajan je u n ajveoj nematini. Imrnji. Za njih to bee istinsko gladovanje.

Kad je re o udovici ubijenog Valentajna Adamsa, ona je 1904. rodila blizance: jednog runjikavog deka kojem je dala ime Angus, i drugog, bucmastog imlitavog, kojeg je nazvala Sajmon. Udovica Adams nije bila mnogo razumnijaod svog pokojnog mua. Nije doputala da se u njenom prisustvu spomenu reiKorn Hejven. Kad bi ih ula, zakukala bi kao da je neko ubija. Ona bee silaosvetoljubivosti, ogorena ena s gnevom koji ju je nadrastao, pa je podbadalasusede da preduzimaju drska neprijateljska dela spram ribara s druge straneVorti enela. Potpaljivala je njihov bes i ozlojedenost ako bi se oni u njimaikako stiali. Delimino zbog njenog bodrenja, a delimino zbog neizbenogtempa bilo kog sukoba, udoviini blizanci imali su punih deset godina pre negoto se rat zbog jastoga, koji je njihov otac zapoeo, sasvim zavrio.

Postojao je samo jedan ribar meu onima na oba ostrva koji nije uestvovao uovim dogaajima, ribar s Fort Najlsa po imenu Ebet Tomas. Posle paljenjapristanita na Korn Hejvenu, Tomas je tiho izvukao sve svoje zamke za jastogeiz mora. Oistio ih je i sklonio u podrum na sigurno, zajedno sa svom opremom.Izvukao je brod iz vode, oistio i njega, i ostavio ga na obali pokrivenogceradom. Pre toga nije se odigrao nijedan rat zbog jastoga, pa je nemogue nezapitati se kako je uspeo da predvidi predstojee destruktivne dogaaje. Ali on je bio ovek izuzetne intuicije. Ebet Tomas je oigledno podozrevao da bi moglo biti mudro iz vui taj brod napolje, koristei se oseajem iskusnih ribara zanailazak loeg vremena.

Poto je bezbedno sakrio opremu za ulov jastoga, Ebet Tomas se popeo uz jedino veliko brdo na Fort Najls Ajlandu, do kancelarija kompanije Elis granit iprijavio za p osao. Takvo neto bee praktino neuveno- da metanin traizaposlenje u kamenolomima - ali je Ebet Tomas, bez obzira na to, uspeo dadobije nametenje u pomenutoj kompaniji. Uspeo je lino da porazgovara s drDulsom Elisom, osnivaem i vlasnikom predu zea, i ubedi ga da ga primi.Ebet Tomas postao je nadzornik radionice za izradu velikih kutija i nadgledao

gradnju drvenih sanduka i kutija, u kojima su zatim s ostrva otpremani komadi


11/241


11

obraenog granita. On je bio ribar i svi njegovi preci bili su ribari, ali EbetTomas nije porinuo svoj brodi nazad u more sve dok nije prolo deset godina.Njegova velika intuicija omoguila mu je da prebrodi ovu teku epizodu, ne

ispatajui zbog ekonomske propasti koja se sruila na njegove susede. Drao sepo strani i pazio da njegova porodica ostane distancirana od itave zbrke. Ebet Tomas bio je neobian ovek za vreme i mesto u kojima je i-veo. Nije bio

obrazovan, ali je bio bistar i reit, na svoj nain. Njegovu inteligencijuprepoznao je dr Duls Elis, koji je smatrao da je teta da se tako pametan ovekogranii na malo ostrvo neznalica i na bedan ribarski ivot. Dr Duls Elis esto je mislio da bi pod drugaijim okolnostima Ebet Tomas bio valjan poslovniovek, a moda ak i profesor. Meutim, Ebet Tomas nikad nije imao drugaijeokolnosti, tako da je proiveo svoje dane na Fort Najlsu, postigavi malo togaosim dobrog ribarenja i pristojne zarade, uvek osloboen beznaajnih svaanjegovih suseda. Oenio se svojom roakom iz treeg kolena, jednom nevero-vatno pr aktinom enom po imenu Pejens Berden, i dobili su dvojicu sinova,Stenlija i Lena.

Ebet Tomas iveo je dobro, ali nije iveo dugo. U pedesetoj godini umro je odmodanog udara. Nije poiveo dovoljno da vidi Stenlija, svog prvoroenogsina, kako se eni. Meutim, prava je teta to Ebet Tomas nije iveo dovoljnodugo da upozna svoju unuku, devojku po imenu Rut, koju je 1958. rodilaStenlijeva ena. A to je teta, zato to bi Ebet Tomas bio oduevljen njome.Moda ne bi naroito dobro razumeo svoju unuku, ali bi svakako posmatraonjen ivot s izvesnom dozom radoznalosti.


12/241


12

1

Za razliku od nekih ljuskara koji su hladno ravnoduni prema dobrobiti svojih potomaka, mama jastog uva

svoje mlade uz sebe sve dok mlaani jastozi ne odrastu dovoljno da sami brinu o sebi.

- Nauka o krabama, kampima i jastozima Vilijam B. Lord

1867.

ROENJERUT TOMAS NIJE BILO najlake ikad zabeleeno. Dola je na svet usedmici koju su obeleile strahovite oluje za pamenje. Poslednja nedelja maja1958. nije ba donela uragan, ali tamo na moru ne bee ni mirno, pa je Fort Najlsiban vetrovima. Usred te oluje, ena Stena Tomasa, Meri, pretrpela je neobinoteak poroaj. Bee to njeno prvo dete. Ona nije bila krupne grade, a deteuporno nije htelo da izae. Trebalo je da Meri Tomas bude prebaena u bolnicuna kopnu i bude pod budnim okom lekara, ali vreme nije dozvoljavalovozikanje amcem sa enom u poroajnim mukama. Na Fort Najlsu nije bilo nilekara ni medicinskih sestara. Porodilja u bolovima bila je bez ikakve

medicinske nege. Jedno stavno, bee preputena samoj sebi. Meri je plakala i vritala tokom poroaja, dok su njene susetke, koje su seponaale kao kolektiv babica-amaterki, pomagale da joj bude ko-liko-tolikoudobno i davale predloge, pa naputale njeno uzglavlje tek to liko da proireostrvom aber o njenom stanju. injenica je da stvari nisu izgledale dobro.Najstarije i najmudrije ene behu od poetka ubeene da Stenova supruga neepreiveti. Meri Tomas ionako nije poticala s ostrva, pa enenisu imale mnogopoverenja u njenu snagu. U najboljem sluaju smatrale su je doneklerazmaenom, malo previe finom i malo previe sklonom suzama i plahovitosti.

Bile su prilino sigurne da e im izmai usred poroaja i jednostavno umreti od bolova tu, pre d svima. Ipak, komeale su se i uplitale. Raspravljale su se meusobom povo dom najboljeg postupanja, najboljih poloaja i najboljeg saveta. Kad bi se okretno vratile do svojih kua da uzmu iste pekire ili led za porodi-Iju,prenele bi svojim muevima da situacija u domu Tomasovih uistinu delujeveoma ozbiljno. ,

Senator Sajmon Adams uo je te glasine i resio da pripremi svoju poznatuzabiberenu pileu supu, za koju je verovao da deluje iscelitelj-ski u toj meri damoe pomoi eni onda kad joj je to potrebno. Senator Sajmon bio je neenjakoji je ve zalazio u godine, a iveo je s bratom blizancem, Angusom, jo jednim


13/241


13

neenjom ija je mladost izmicala. Njih dvojica behu sinovi Valentajna Adamsa,sada ve sasvim odrasli. Angus je bio najilaviji i najagresivniji lovac na jastogena ostrvu. Se nator Sajmon uopte se nije bavio jastozima. More ga je uasavalo;

nije mogao ni da kroi u amac. Najblie to je Sajmon ikada doao do vode bilo je dobar korak od talasa na Gavin Biu. Kad je bio tinejder, nekilokalnisiledija pokuao je da ga odvue na pristanite. Sajmon zamalo nije zguliokou s lica tog deteta, a malo je nedostajalo da mu slomi i ruku. Davio gaje dokse deko nije onesvestio. Sasvim je jasno da Senator Sajmon nije voleo vodu.

Meutim, bio je spretan pa je zaraivao novac popravljajui drugimanametaj i zamke za jastoge, kao i brodie (bezbedno, na obali). Prevladavalo jemiljenje da je ekscentrian, a vreme je provodio u itanju knjiga i prouavanjumapa koje je naruivao potom. Znao je mnogo toga o svetu, iako nikada nijemrdnuo s Fort Najlsa. Njegovo znanje o velikom broju tema donelo mu jenadimak Senator, stoje tek dopola bilo ruganje. Sajmon Adams bio je udanovek, ali i obrazovan i obaveten kao da je nekakvavlast.

Senatorovo mi ljenje bilo je da pilea supa s biberom moe da izlei bilo ta,pa ak i poroaj, tako da je skuvao jak bujon za enu Stenlija Tomasa. Njoj seveoma divio, pa je za nju brinuo. Tog popodneva, 28. maja, doneo je iniju toplesupe u kuu Tomasovih. Kominice su ga pustile da ue i obznanile da je bebica ve dola na svet. Uveravale su ga da su i majka i dete dobro. Beba je bilasrana, a majka na dobrom putu da se oporavi. Naposletku, njoj e verovatnoprijati malo te pilee supe.

Senator Sajmon Adams pogledao je u kolevku od prua i eto nje- male RutTomas. Devojica. Nesvakidanje lepa beba, s vlanim crnim upercima kose iizrazom lica koji je odavao pomnu panju. Senator Sajmon Adams odmah jeprimetio da dete nema crveni i nateeni izgled karakteristian za veinunovoroenadi. Nije liila na odranog, skuvanog zeca. Imala je prelepumaslinastu kou i previe ozbiljan pogled za jedno odoje.

O, ona je mila bebica", rekao je Senator Sajmon Adams, a ene ga pustie dadri Rut Tomas. Izgledao je tako ogroman s bebom u rukama, da su se enenasmejale - smejale su se zato to ogroman neenja dri siuno dete. Meutim,Rut je u njegovom naruju ispustila neku vrstu uzdaha, napuila ustaca i bezbrino treptala. Senator Sajmon oseti plimu skoro dedovskog ponosa.Coktao joj je. Drmusao ju je. ,,Oh, zar to nije najdraa beba", dodao je, a ene su se kikotale i kikotale.On ree: Nije li tek breskvica?"

Rut Tomas bila je lepa beba koja je izrasla u veoma lepu devojicu tamnihobrva, jakih ramena i izuzetnog dranja. Od najranijeg detinjstva lea su joj bilaprava poput strele. Jo dok je bila dete, bilo je neeg odraslog i upadljivog unjenoj pojavi. Njen a prva re bilo je jedno vrsto i odsenone. Njena prva


14/241


14

reenica- Ne, hvala". Igrake je nisu preterano oduevljavale. Volela je da sediu oevom krilu i s njim ita novine. Dopadalo joj se da bude u drutvu odraslih.Ponekad je, zahvaljujui svojoj mirnoi, satima ostajala neprimeena. Bila je

prislukiva svetske klase. Kada su njeni roditelji odlazili u posetu susedima,Rut bi sedela ispod kuhinjskog stola, mala i tiha kao praina, i s radou slualasvaku izgovorenu re. Jedna od najeih reenica koju su joj upuivali dok je bila mala, glasila je: Hej, Rut, uopte nisam znao da si tu!"

Rut Tomas izmicala je panji zbog svoje budne, oprezne naravi, a i zbogometajue guve oko nje u vidu Pomerojevih. Pomerojevi su iveli odmah doRut i njenih rodi telja. Bilo ih je sedmorica deaka, a Rut je roena ba kad je njihponestalo. U velikoj meri nestajala je u haosu koji su stvarali Vebster i Konvej iDon i Fejgan i Timoti i ester i Robin Pomeroj. Pomerojevi deaci bili sudogaajna Fort Najlsu. Sasvim je sigurno da su i druge ene u istoriji ostrvaizrodile toliko dece, ali jedino tokom decenija i jedino s oiglednim opiranjem.Sedam beba roenih u jednoj prevelikoj porodici u samo est godina izgledalo je gotovo zarazno.

Senatorov brat blizanac , Angus, rekao je za Pomerojeve: To nije porodica. To je prokleto leglo."

Za Angusa Adamsa moglo se sumnjati da je ljubomoran zato to nije imaonikoga osim egocentrinog brata blizanca, tako da je svaka pria o tuimsrenim porodicama za njega predstavljala rak-ranu. S druge strane, Senator jenalazio da je gospoa Pomeroj divna. Bio je oaran njenim trudnoama. Rekao je da gospoa Pomeroj uvek izgleda kao da je trudna, jer je to jae od nje. Kazao je da uvek izgleda bremenito na ljubak, pokajniki nain.

Gospoa Pomeroj bila je neobino mlada kada se udala- nije imala punihesnaest godina- i potpuno je uivala u sebi i svom muu. Bila je pravanestana devojka. Mlada gospoa Pomeroj pila je kao iparica. Volela je alkohol.Zapravo, toliko je pila tok om trudnoa, da su se susedi bojali da e kod deceizazvati oteenje mozga. ta god da je bio razlog, nijedan od sedmoricePomerojevih deaka nikad nije nauio dobro da ita. ak ni Vebster Pomeroj,koji je bio najbistrija glava u porodici, nikad nije us peo da proita knjigu.

Kao dete, Rut Tomas esto je mirno sedela na drvetu i bacala kamenje naVebstera Pomeroja kad bi se za to ukazala prilika. On bi joj uzvraao na istinain i govorio joj daje smrdibutka. Ona bi ga upitala: Stvarno? Gde si toproitao?" Tada bi Vebster Pomeroj svukao Rut s drveta i udario je u lice. Rut je bila bistra devojica koja se ponekad s mukom uzdravala da ne dobacujepronicljive opaske. Primanje udarca u lice, mislila je Rut, spadalo je u stvari kojesu se deavale pametnim devojicama koje su ivele vrata do vrata s takomnogo Pomerojevih.


15/241


16/241


16

Meutim, vie od ma koga drugog, gospoa Pomeroj volela je svog oveka.Bila je luda za gospodinom Pomerojem. Gospodin Pomeroj bio je sitan i nabijen,sa akama velikim i tekim kao zvekiri na vratima. Oi mu behu uske. Hodao je

s pesnicama sti snutim uz bokove. Imao je udno, zbrkano lice. Usne su muuvek bile napuene u nekakav polu-poljubac. Mrtio se i mirkao kao neko ko uglavi obavlja sloene matematike operacije. Gospoa Pomeroj gaje oboavala.Kad bi nabasala na njega u hodnicima kue, zgrabila bi ga kroz potkoulju za bradavice, uvrnula ih i dreknula: tip!"

Gospodin Pomeroj uzviknuo bi: Jao!" Onda bi je epao za zglobove i kazao: Vanda! Prestani, hoe li? To stvarno

mrzim."Rekao bi: Vanda, da ti ruke nisu uvek tako tople,izbacio bih te iz ove

proklete kue." Ipak, on ju je voleo. Ako bi tokom veeri sedeli na kauu i sluali radio,

gospodin Pomeroj ponekad bi sisao pramen njene kose kao daje u pitanjusladi. Nekad bi satima utke sedeli zajedno, pri emu je ona plela vunenuodeu, a on oice za zamke za jastoge, dok se na podu izmeu njih nalazila flaaruma iz koje su oboje potezali. Poto bi neko vreme pila, gospoa Pomerojvolela je da podigne noge s poda, tabanima pri tisne muevljevo bedro i kae:Stopala na tebi."

Nemoj stopala na mene, Vanda", rekao bi on ravnim glasom, ali se ipakosmehivao.

Ona bi nastavila da ga pritiska.Stopala na tebi", bila je uporna ona. Stopala na tebi." Molim te, Vanda. Nemoj." (Zvao ju je Vanda, iako joj je ime bilo Ronda. ala

se odnosila na njihovog sina Robina koji, osim lokalne navike da ne izgovaraslovo r na kraju rei, nije mogao da izgovori nijednu re koja je njime poinjala.Robin godinama nije uspevao da savlada sopstveno ime, isto kao ni ime svojemajke. tavie, dugo su ga opona ali svi na Fort Najls Ajlandu. Du itavogostrva mogli ste uti krupne i snane ribare koji se ale kako su morali dakvpeuad ili popvavljaju pevike ili kupe nov kvatkotalasni vadio. I mogli ste da ujetekrupne, jake ene gde zapitkuju mogu li da pozajme batenske gvabulje.)

Ajra Pomeroj veoma je voleo svoju suprugu, to je bilo lako razumljivo, uzeviu obzir daje Ronda Pomeroj bila prava lepotica. Nosila je dugake suknje ipodizala ih pri hodu, kao da zamilja sebe u visokom drutvu Atlante. Na licu joj je neprestano titrao izraz uenja i oduevljenja. Ako bi neko napustioprostoriju makar i na trenutak, ona bi izvila obrve i milo upitala: Gde sibio?"kad bi se osoba vratila. Naposletku, bila je mlada uprkos sedmorici sinova inegovala dugu kosu kao da je devojica. Kosu je podizala i obmotavala okoitave glave u ambicioznu, zaglaenu punu. Poput svih ostalih na Fort Najlsu,


17/241


17

i Rut Tomas je gospou Pomeroj smatrala olienjem lepote. Oboavala ju je.esto se pretvarala da je ona.

Kad je bila mala, Rut su iali kratko kao deaka; kad je glumila gospou

Pomeroj, oko glave je vezivala pekir na nain na koji su neke ene umotavaleglave posle kupanja, s tim to je njen ubrus zamenji-vao blistavu gomilu kosenjenog idola. Rut je b irala Robina Pomeroja, najmlaeg meu deacima, daizigrava gospodina Pomeroja. Robinom bee lako manipulisati, a osim toga,igra mu se dopadala. Kad je glu mio gospodina Pomeroja, nametao je usta uisto ono puenje tipino za njegovog oca, pa trupkao oko Rut s rukama vrstoprislonjenim uz bokove. Morao je da psuje i da se mrti i sviao mu se autoritetkoji mu je to davalo. Rut Tomas i Robin Pomeroj uvek su se pretvarali da sugospoa i gospodin Pomeroj- bila je to njihova stalna igra. Izvodili su je satimai nedeljama tokom detinjstva. Igrali su je napolju u umi gotovo svakodnevnotog leta kad je Rut ivela s Pomerojevima. Igra je zapoinjala trudnoom. Rut bistavila kamen u dep pantalona da poslui kao jedan od brae Pomeroj koji jonije roen. Robin bi stisnuo usta i dr ao Rut predavanje o roditeljstvu. Sad mesluaj", rekao bi on, pesnica stegnutih na kukovima. Kad se ta beba vodi, neeuopte imati zube. Vazume to? Nee biti spvemna da jede vstu hvanu koju mi jedemo. Vanda! Movae da daje toj bebi sok!" Rut bi pljesnula kamen u svomdepu. Kazala bi: ini mi se da u je roditi upravo sada."

Bacila bi ga na zemlju - beba je roena. Toliko je bilo lako. Bi li je samo pogledao?" upitala bi Rut. Ova je ba krupna." Svakog dana, prvi kamen koji bi se rodio dobijao je ime Vebster, zato to on

bee najstariji. Poto bi Vebster bio imenovan, Robin je pronalazio jo jedankamen da predstavlja Konveja. Dao bi ga Rut da ga une u dep.

Vanda! ta je to?" upitao bi je onda bespogovornim tonom. Hoe li samo da pogleda", odgovarala je Rut. Eto, opet imam jednu od tih

prokletih beba."Robin se mrtio. Sluaj me. Kad se to dete vodi, kosti njegovih stopala bie

pvevie meke za izme. Vanda! Nemoj da si obula toj bebi bilo kakve izme!" Nazvau ovu bebu Ketlin", rekla bi Rut. (Oduvek je eznula za jo jednom

devojiom na ostrvu.) Nema anse", kazao bi Robin. ,,I ta e beba da bude deak." Sasvim sigurno, hoe. Nazvali bi taj kamen Konvej i bacili ga pored njegovog

krupnog brata, Vebstera. Uskoro, i to vrlo uskoro, gomila si nova u umi jeporasla. Rut Tomas raala je sve te deake celog leta. Ponekad bi zgazila nakamenje i rekla: Stopala na tebi, Fejgane! Stopala na tebi, Done!" Donosila jena svet svakog deaka svakog bogovetnog dana, s Ro binom koji je trupkao okonje sa akama pripijenim uz bokove, razmeui se i drei predavanja. A kada bi i kamen Robin bio roen na kraju igre, Rut je ponekad govorila: Odbacujem

ovu nikakvu bebu. Predebela je. Ne ume lepo ni da pria."


18/241


18

Onda bi Robin zna o da zamahne i svali pekir-kosu s Rutine glave. A tad biona zafijukala pekirom po njegovim nogama, ostavljajui mu crvene tragovepo cevanicama. Ako bi pokuao da bei, umela je da ga tresne pesnicom u lea.

Rut je imala dobar zamah kad je meta bila spo ri, bucmasti Robin. Pekir bi seovlaio od zemlje; postao bi blatnjav i upropaen, tako da bi ga ostavili isledeeg dana uzeli ist. Uskoro je u umi narasla i gomila pekira. GospoaPomeroj nikako to nije mo gla da razrei.

Recite, kud su nestali oni pekiri? Hej! ta se, dakle, desilo s mojim pekir ima?

Pomerojevi su iveli u velikoj kui nasleenoj od pokojnog deda-ujaka koji je bio roak oboma. Gospodin i gospoa Pomeroj behu povezani ak i pre negoto su se venali. Bili su u srodstvu, pa su se oboje, u skladu s tim, preivaliPomeroj pre nego to su se zaljubili. (Kao prokleti Ruzvel-tovi", rekao je AngusAdams.) Poteno govorei, naravno, to se na Fort Najlsu nije smatraloneobinim. Nije preostalo mnogo porodica iz kojih se mogao izabratisup runik, pa su svi bili porodica.

Prema tome, poivi deda-ujak Pomeroj otuda je bio deda-ujak kojeg su delili -zajedniki roak. Sagradio je veliku kuu blizu crkve, od novca steenog uprodavnici meovite robe, mnogo pre rata zbog jastoga. Gospodin i gospoaPomeroj dvostruko su nasledili kuu. Kada je Rut imala devet godina i prelatog leta da ivi s njima, gospoa Pomeroj pokuala je da je natera da spava usobi pokojnog deda-ujaka. Prostorija je bila pod tihim krovom od crepa i imala je jedan prozo r koji je kradomice gledao na ogromnu omoriku, a pod beeprekriven daskama od mekog drveta. Divna soba za malu devojicu. Jediniproblem predstavljalo je to to se deda-ujak ubio tu, u toj prostoriji, naciljavicevku tano kroz usta, pa su tapete jo bile istakane potamnelim pegama krvi boje re. Rut Tomas glatko je odbila da spava u toj sobi.

Isuse, Ruti, ovek je mrtav i sahranjen", rekla je gospoa Pomeroj. Nema uovoj sobi niega to bi ikoga plailo."

Ne", odgovorila je Rut. ak i ako vidi duha , Ruti, bio bi to samo duh mog dede, a on ti nikad ne bi

naudio. Voleo je svu decu." Ne, hvala." Ovo ak i nije krv na tapeti!" lagala je gospoa Pomeroj. To su gljivice. Od

vlage."Gospoa Pomeroj objasnila je Rutda i ona s vremena na vreme pri meuje

gljivice na tapetama u svojoj spavaoj sobi i da spava sasvim fino. Dodala je dasvakog dana u godini spava kao namirena beba. U tom sluaju, obznanila jeRut, noie u spavaoj sobi gospode Pomeroj. Naposletku, upravo to je i uinila.

Rut je spavala na p odu pored kreveta gospodina i gospoe Pomeroj. Imala jeveliki jastuk i neku vrstu dueka napravljenog od ebia koji su se veoma

oseali na vunu. Kad bi Pomerojevi napravili bilo kakav zvuk, Rut je to ula, a


19/241


19

kad su uz kikotanje vodili ljubav, ula je i to. Takoe, nije joj promaklo ninjihovo hrkanje u podnapitom snu. Kad bi gospodin Pomeroj svakog jutraustao u etiri sata da proveri vetar i izae u lov na jastoge, Rut Tomas ula bi ga

kako se kree po kui. Drala je oi zatvorene i oslukivala njegove jutarnjerituale.Gospodin Pomeroj imao je terijera koji ga je pratio kud god da je iao, ak i do

kuhinje u etiri sata svakog jutra, pa su psee kande rav-nomerno kuckale popatosu kuhinje. Gospodin Pomeroj tiho je razgo varao sa ivotinjom dok je sebi pripremao doruak.

Vrati se da spava, psu", govorio bi. Zar ne eli da se vrati da spava? Zarne eli da se odmori, psu?"

U neka jutra gospodin Pomeroj bi rekao: Prati me naokolo da naui kakoda mi skuva kafu, psu? Pokuava da sazna kakoda mi pri premi doruak?"

Neko vreme u kui Pomerojevih nalazila se i maka. Bee to ogromna maka spristanita rase mejnski rakun, koja je prela kod Pomerojevih zato to je tolikomrzela terijera i Pomerojeve deake da je elela neprestano da bude u njihovoj blizini. Maka je u tui iskopala oko terijeru, a ona jama pretvorila se usledinfekcije u kau koja je zaudarala. Zato je Konvej stavio maku u pletenu korpuza jastoge, pustio da je ponese talas, pa pucao u nju iz puke svog oca. Posletoga ter ijer je svake noi spavao na podu pored Rut Tomas, sa svojim jadnim,smrdljivim okom.

Rut se svialo da spava na podu, ali je imala udne snove. Sanjala je daje duhpokojnog dede Pomeroja juri do kuhinje, gde ona trai noeve kojim bi gaizbola, ali ne usp eva da pronae nita za samoodbranu osim iane mukalice iravne lopatice. Imala je i druge snove, u kojima olujna kia pada u zadnjemdvoritu kue Pomerojevih, a deaci se rvu jedan s drugim. Ona mora da ihobie, nosei neki kiobrani, i pokriva najpre jednog deaka, zatim jo jednog,pa jo jednog. Svih sedam Pomerojevih sinova u tui su se zapetljali u klupko,svud oko nje.

Ujutro, poto bi gospodin Pomeroj izaao iz kue, Rut bi ponovo zaspala iprobudila se nekoliko asova kasnije, kad je sunce bilo visoko na nebu.Uspuzala bi se u postelju kod gospoe Pomeroj. Ona bi se pro budila i golicalaRutin vrat, pa joj pripovedala prie o svim psima koje je njen otac posedovao jodavno, kad je i sama bila devojica kao to je Rut sada.

Bili su tu Bidi, Brauni, Kesi, Prins, Tali, Vipet..." govorila je gospoa Pomeroji Rut je naposletku nauila imena svih odavno mrtvih pasa tako da je mogla dauestvuje na kvizu o njima. Rut Tomas stanovala je kod Pomerojevih tri meseca,a zatim se njen otac vratio na ostr vo bez majke. Zapetljani dogaaj je razreen.Gospodin Tomas ostavio je Rutinu majku u gradiu koji se zvao Konkord, uNju Hempiru, gde e ostati neodreeno vreme. Njoj je bilo prilino jasno da se

njena majka uopte nee vratiti. Otac ju je uzeo od Pomerojevih i ponovo je


20/241


21/241


21

prihvatljive, pa im vrsto pritegao kleta. Izruio je sve jastoge povrhutopljenikovog tela u tank s hladnom vodom, van domaaja sunevih zraka.

Oko pola etiri tog popodneva uputio se nazad na Fort Najls. Bacio je sidro.

Hitnuo je telo gospodina Pomeroja u amac, gde mu se nije nalazilo na putu, iprebrojao ulov dok je ubacivao jastoge u koare, pa zatim napunio kofemamcima za sledei dan, crevom isprao palubu i okaio kabanicu. Kad jezavrio te poslove, pridruio se gospodinu Pomeroju u amcu i krenuo kapristanitu. Privezao je amac za lestve i popeo se uz njih. Zatim je svakometano preneo koga je tog jutra pronaao na svojoj ribarskoj teritoriji, mrtvogpoput svakog idiota.

Sav se zapetljao u moju uad", rekao je Angus Adams ljutito. ^ Tako sepogodilo da su se Vebster i Konvej i Don i Fejgan i Timoti i ester Pomerojnalazili na dokovima kad je Angus Adams istovario truplo. Tog popodnevatamo su se igrali. Videli su telo svog oca, polo eno na doku, naduto i bez oiju.Vebster, koji bee najstariji, prvi gaje ugledao. Poeo je da muca i dahe, a ondasu i ostali deaci videli telo. Posrnuli su kao prestraeni vojnici u nekakavsumanuti poredak, pa sme sta pojurili kui zajedno, u gomili. Trali su uzbrdodok nisu napustili luku, pa jurnuli munjevito i plaui pored puteva i ruevnestare crkve do svoje kue, gde se njihova susetka Rut Tomas tukla na stepenitus njihovim najmlaim bratom, Robinom. Pomerojevi sinovi povukli su u toj trciRut i Robina sa sobom, tako da je njih osmoro istovremeno nahrupilo u kuhinju,naletevi pravo na gospou Pomeroj.

Gospoa Pomeroj oekivala je ovu vest jo otkako je tri veeri ranije brodinjenog mua pronaen bez njenog mua u blizini, kako pluta daleko od svoguobiajenog kursa. Ve je znala da joj je suprug mrtav i nagaala da nikad neevideti njegovo telo. Meutim, kad su njeni sinovi i Rut Tomas grunuli u kuhinjus licima na kojima se itao bol, postalo joj je jasno da je njegov le otkriven, kao ito da su ga deca videla.

Deaci su gaali u gospou Pomeroj i oborili je na pod, kao da su hrabrivojnici, a ona aktivirana granata. Pokrili su je i zaguili. Jecali su i pritiskali jesvom teinom. Takoe, preturili su Rut Tomas, pa se sva zbunjena opruila pokuhinjskom podu. Robin Pomeroj, koji jo nita nije razumevao, obilazio je okogomile brae koja su grcala i majke, neprekidno postavljajui pitanje: ta je?ta je?"

ta bee re koju je s lakoom izgovarao , za razliku od sopstvenog imena, pa ju je ponovio.

ta je? ta? Vebstere, ta je?" pitao je i mora da se udio tim jadnim deacimakoji su roptali, i majci, tako tihoj pod njima. Bio je isuvie mali da uje ovakvevesti. Gospoa Pomeroj, na podu, bila je tiha kao kaluerica. Bila je pokrivenasvojim sinovima. Kad se nekako izborila da se podigne, i oni su ustali s njom,

pripijeni uz njene skute. Otresla je deake s dugih sukanja, kao da se radi o trnju


22/241


22

ili bubama. Meutim, kako bi koji deko pao na pod, ponovo bi se uspuzao uznju. Deca su sva bila u stanju histerije, pa ipak, ona je stajala utei i sklanjala ihsa sebe.

Vebstere, ta je?" ponavljao je Robin. ta, ta?" Ruti", ree gospoa Pomeroj, idi do kue. Reci svom ocu." Njen glas podrhtavao je divnom tugom. Reci svom ai...Rut pomisli da je to

najlepa reenica koju je ikada ula.

Senator Sajmon Adams napravio je mrtvaki koveg za gospodina Pomeroja,ali nije prisustvovao pogrebu, jer se smrtno plaio mora i nikada se nije pojaviona sahrani nekoga ko se utopio. To je za njega bio nepodno ljiv uas, bez obzirana to ko je bio pokojnik. Morao je da se dri podalje. Umesto toga, nainio je zagospodina Pomeroja sanduk od potpuno bele smreke, izbruene i ispoliranesve tlim uljem. Bee to divan koveg.

To je bio prvi pogreb kojem je Rut Tomas prisustvovala i proao je sasvim finoza prvu takvu priliku. Gospoda Pomeroj ve se pokazala kao izuzetna udovica.Tog jutra izribala je vratove i nokte Vebsteru, Konveju, Donu, Fe jganu,Timotiju, esteru i Robinu. Uredila im je kose lepim eljem od kornjainogoklopa, koji je uranjala u visoku au s hladnom vodom. Rut je bila s njima. Iinae nije mogla da se odvoji od gospoe Pomeroj, a kamoli tokom dana koji je bio znaajan kao taj. Zauzela je mesto na kraju reda, pa je i njena kosa oeljanamokrim eljem. Nokti joj behu oieni, a vrat izriban etkama. GospoaPomeroj sredila je Rut poslednju, kao daje devojica bila poslednji sin. Teme joj je od eljanja bilo vrelo i bridelo je. Uinila je da se Rutini nokti sijaju kaonovii. Pomerojevi deaci stajali su nepomino, svi izuzev najstarijeg Vebstera,koji je nervozno lupkao prstima o bedro. Deaci su se veoma dobro ponaali togdana, zbog svoje majke.

Gospoa Pomeroj potom je izvela sjajan posao sa sopstvenom ko som, sedeiza kuhinjskim stolom pred toaletnim ogledalom. Isplela je tehniki sloenupletenicu i obavila je oko glave, privrstivi je ukosnicama. Namazala je kosunekim zanimljivim uljem, postigavi izvanredan sjaj granita. Prebacila je crnumaramu preko glave. Rut Tomas i deaci posmatrali su je. Odisala je istinskomstaloenou, upravo onako kako prilii dostojanstvenoj udovici. Imala je pravitalenat za to. Izgledala je upadljivo tuno i trebalo ju je fotografisati tog dana.Naprosto, bila je neverovatno lepa.

Fort Najls Ajland morao je da eka due od nedelju dana na sahranu, zato to je toliko vremena bilo potrebno da privole svetenika da se preveze namisionarskoj barci Nju houp. Vie nije bilo stalnog pastora na Fort Najlsu ni naKorn Hejvenu. Na oba ostrva crkve su se uruavale usled nekorienja. Do 1967.godine nije bilo dovoljno stanovnika ni na Fort Najlsu ni na Korn Hejvenu (tek

neto vie od stotinu dua na oba ostrva) koji bi pomagali pravu crkvu.Otuda


23/241


23

su metani delili bojeg poslanika s desetak drugih udaljenih ostrva u slinojneprilici, elom duinom obale Mejna.Nju houp bio je plovea crkva koja seneprekidno kretala od jedne daleke primorske zajednice do druge, zadravajui

se kratko da oba vi posao. Barka se zadravala u luci tek toliko da se obavekrtenje, venanje ili sahrana, ma kome je obred bio potreban, a potom biponovo otplovila. Takoe, isporuivala je milostinju i dovozila knjige, aponekad ak i potu.Nju houp, brod izgraen 1915. godine, nosio je nekolikosvetenika dok je vrio svoj valjani posao. Trenutno je pastor bio neko roen naKorn Hejven Ajlandu, ali ga je bilo skoro nemogue tamo nai. Posao ga jeponekad vodio celim putem do Nove kotske. Uistinu je imao prostranupar ohiju, pa je esto bilo teko brzo pridobiti njegovu panju.

Radilo se o sveteniku Tobiju Vinelu iz istoimene porodice s Korn HejvenAjlanda. Na Fort Najls Ajlandu svi su poznavali Vinelove. Bili su uveni kaolovci na jastoge s najveim ulovom, to je, zapravo, zna ilo da su bili izuzetnovesti i neizbeno imuni. Kao poznati lovci na jastoge, bili su daleko iznad ligeostalih ribara. Behu to dobrostojei, izuzetni ribari, koji su ak uspeli da seistaknu (relativno) tokom ratova zbog jastoga. Vinelovi su oduvek izvlailivelike koliine jastoga iz vode svake dubine, tokom svih godinjih do ba, zbogega su ih nadaleko mrzeli. Drugim ribarima inila se nerazumna koliina jastoga za koju su Vinelovi tvrdili da im pripada. Bee to kao da su imali nekipo seban ugovor s Bogom. Jo vie od toga, Vinelovi kao da su imali posebanugovor s jastozima kao vrstom.

Bez sumnje je izgledalo kao da su jastozi smatrali au i privilegijom da uuu njihove zamke. Prepuzali bi preko onih koje su postavili drugi ljudi i prelazilikilometre morskog dna samo da ih ulovi jedan Vinel. Prialo se da Vinelmoe da pronae jastoga pod kamenom u cvetnom vrtu vae bake. Govorilo seda se porodice jastoga skupljaju u samim zidovima domova Vinelovih, kao toto ine glodari. Verovalo se da se muka deca u toj porodici raaju s kracima,kletima i oklopima, koje odbacuju tokom poslednjih dana dojenja.

Srea koja je u ribarenju pratila Vinelove bila je nepristojna, uvredljiva inasledna. Njihovi mukarci bili su naroito nadareni za unitavanjesamopouzdanja ljudi na Fort Najlsu. Ako se neki tamonji ribar zatekao nakopnu, obavljajui posao za dan u, recimo, Roklandu, i ako je susreo nekogVinela na obali ili na benzinskoj pumpi, neminovno je hvatao sebe da seponaa kao idiot. Izgubivi samokontrolu, poniavao se pred Vinelom. Cerio bi se i zamuckivao i estitao gospodinu Vinelu na lepoj novoj frizuri i divnomnovom automobilu. Izvinjavao bi se zbog svoje prljave odee. Glupavo bipokuavao da objasni gospodinu Vinelu da je imao nekog posla oko barke i dasu te umazane rite tek njegova radna odea koju e uskoro baciti, u ta nemasumnje. Vinel bi nastavio svo jim putem, a ribar s Fort Najlsa izgarao bi odstida do kraja sedmice.


24/241


24

Vinelovi su bili sjajni inovatori. Bili su prvi ribari koji su upotrebljavalinajlonsku uad umesto stare uadi od konoplje, koja je morala da budemukotrpno prekrivana vrelim katranom da ne bi istrulila u morskoj vodi.

Vinelovi su, takoe, bili prvi koji su poeli da izvlae zamke pomoumehanikog vitla. U stvari, bili su prvi ribari koji su koristili brodove smotorom. Tako je bilo s Vinelovima. Uvek su prednjaili i uvek bili najbolji.Prialo se da su mamac kupili od samog Hrista. Prodavali su ogroman ulov jastoga svake nedelje, smejui sesopstvenoj pre- teranoj srei.

Pastor Tobi Vinel bio je prvi i jedini mukarac roen u porodici Vinel kojinije ribario. A kakva je to zla i dobro smiljena uvreda bila! Roditi se kao Vinel- magnet za jastoge, i prezrivo odbaciti taj dar! Odbiti dobiti te dinastije! Ko bi bio tolika budala da uradi neto takvo? Tobi Vinel, eto ko. Tobi Vinel odrekaose svega zarad Gospoda, to je na itavom Fort Najlsu shvatano kaoneoprostivo i patetino. Od svih Vinela, ljudi s Fort Najlsa najvie su mrzeliTobija V inela. On ih je potpuno rasrivao i estoko su se opirali zato to im je bio pastor. Nisu eleli tog momka u blizini svojih dua.

Postoji neto u vezi s tim Tobijem Vinelom to nam on ne govori", ree Sten,otac Rut Tomas.

To je pederastija, to je to je", kaza Angus Adams. On je ist peder." Prljavilaljivac. I roeni skot", dodao je Sten Tomas. Moda se radi i o pederastiji.Mogao bi biti i peder, po svemu to znamo."

Dan kada je mladi pastor Tobi Vinel stigao naNju houpu da prisustvujepogrebu utopljenog, pijanog, nateenog i bezokog gospodina Pomeroja, beelep u tu ranu jesen. Nebo je bilo duboko i plavo i duvali su britki vetrovi. I TobiVinel bio je lep i zgodan. Dranje mu bee elegantno. Na sebi je imao crnoodelo od tankog vunenog tofa, a nogavice je uvukao u teke gumene ribarskeizme da zatiti pantalone od blata.

Postojalo je neto preterano fino u crtama njegovog lica, neto isu-vie lepo uvezi s tom glatko izbrijanom bradom. Bio je uglaen. Bio je kultivisan. tavie, bio je plav. Negde usput, tokom porodine istorije, Vinelovi su se izvesnoenili mladim veankama, kerima radnika kompanijeElis granit. To sedogaalo jo na prelazu izmeu dva veka, a meka plava kosa ipak se odrala.Nije uopte bilo plavuana na Fort Najlsu, gde su gotovo svi bili bledi itamnokosi. Ono neto plave vlasi na Korn Hejvenu bilo je odista prelepo, pa suse ostrvljani naprosto ponosili time. To je postao prilian problem izmeu dvaostrva. Na Fort Najlsu, plavi ljudi kasirani su gde god da se nau- to bee jo jedan razlog da metani mrze svetenika Tobija Vinela.

Pastor Tobi Vi nel priredio je Ajri Pomeroju najotmeniji pogreb. Ponaanje mu bee savreno. Ispratio je gospou Pomeroj do groblja, drei je podruku.Sproveo ju je do oboda svee iskopane rake. Nju je iskopao Len, stric RutTomas, i kako je radio sam, to je potrajalo nekoliko dana. Njen stric Len, uvek u


25/241


25

kripcu s novcem, prihvatao je svaki posao. Len je bio nepromiljen i, uoptenouzevi, nije u ivotu mario ni za ta. Takoe, ponudio se da nedelju dana uvatelo utopljenog gospodina Pomeroja u svom trapu, uprkos protivljenju supruge.

Le je bio dobro prekriven kamenom solju kako bi se predupredio smrad. Lenanije bilo briga.Rut Tomas posmatrala je gospodu Pomeroj i pastora Vinela dok su ili ka

groblju. Ritam njihovih koraka bio je savreno usklaen, kao i ostalipokreti,zbog ega su podseali na klizae na ledu. Kao par lepo su izgledali. GospoaPomeroj hrabro je nastojala da ne plae. Glavu je zabacila unazad, graciozno,kao neko kome ide krv na nos.

Pastor Tobi Vinel odrao je slovo kraj groba. Govorio je paljivo, odajuitragove svog obrazovanja.

Razmislite o hrabrom alasu", poeo je, ,,i o opasnosti koju nosi njegovomore..."

Ribari su sluali nepomini, s oima uperenim u vlastite ribarske izme.Sedmorica Pomerojevih deaka stajali su poredani po visini pored svoje majke,mirni kao da su prikovani za zemlju, to nije vailo jedino za Vebstera, koji sepremetao s noge na nogu, kao da se priprema za trku. Vebster nije stajao mirnood kada je video oevo telo poloeno na doku. Jo od tada neprestano jepomerao stopala, trupkao i nervo zno premetao teite s jednog na drugo. Togpopodneva neto mu se desilo. Postao je nekako glupav, muiav i uznemiren, injegova reakcija na oevu pogibelj nije jenjavala. Kad je re o gospoi Pomeroj,njena lepota uzburkavala je tihi vazduh oko nje.

Pastor Vinel prizivao je u seanje prisutnih pokojnikove vetine na moru injegovu ljubav prema amcima i deci. Izrazio je aljenje to je jedna takvanesrea snala tako vinog mornara. Preporuio je okupljenim susedima iporodici da izbegnu nagaanja o bojim pobudama.

Nije bilo mnogo suza. Vebster Pomeroj je plakao i Rut Tomas je plakala, agospoa Pomeroj dodirivala je uglove oiju svaki as, meutim, to je bilo sve.Ostrvljani behu tihi i puni potovanja, ali njihova lica nisu odavala linupogodenost minulim dogaajem. Ostrvske supruge i majke premetale su se snoge na nogu i budno motrile, krajnje otvoreno prosuujui raku i procenjujuigospou Pomeroj, pa Tobija Vinela i, konano, vlastite mueve i sinove. To jetragedija, sigurno su mislile. Teko je izgubiti ma kojeg mukarca. Bolno.Nepoteno. Ipak, ispod ovih saoseajnih misli svaka od tih ena verovatno jemislila: Ali to nije moj ovek.Bile su skoro sasvim zaokupljene olakanjem.Naposletku, koliko se ljudi moglo udaviti za godinu dana? Davljenja su bilaretka. Skoro nikada se nisu deavala dva za godinu u tako maloj zajednici.Sujeverje je govorilo da je smrt gospodina Pomeroja uinila sve druge mukarceimunim. Njihovi e muevi neko vreme biti bezbedni. I nee te godine ostati bez nekog od svojih sinova.


26/241


26

Pastor Tobi Vinel zamolio je okupljene da se prisete kako je i sam Hrist bioribar i daje obeao da e primiti gospodina Pomeroja uz mnotvo aneoskihtruba. On je od njih zatraio da kao boja zajednicane zanemare duhovno

obrazovanje i vodstvo za sedmoricu mladih Pome rojevih sinova. Budui da suizgubili svog zemaljskog oca, podsetio je prisutne da je utoliko vanije daPomerojevi deaci ne ostanu i bez svog nebeskog oca. Njihove due poverenesu na sta ranje toj zajednici i svaki gubitak vere kod Pomerojevih deaka Gospode sigurno videti kao njen propust, zbog ega e na odgovarajui nain kaznitinjene pripadnike.

Pastor Vinel zamolio je okupljene da razmotre iskaz i svedoanstvo SvetogMateja kao up ozorenje. Iz svoje Biblije proitao je sledee: ,,Akoji sablazni jednogod ovih malih koji verujumene, bolje bimu bilo da se obesi kamen vodenini o vratunjegovom, i da potone u dubinu morsku" Iza pastora Vinela prostiralo se samomore i tamo se nalazila luka Fort Najls, svetlucava na jarkom popodnevnomsvetlu. Tamo bee i misionarska barka Nju houp, usidrena meu demekastimribarskim bro diima, koja je upadljivo blistala i spram njih izgledala dugaka ivitka. Rut Tomas videla je sve to s mesta gde je stajala, na nagibu brda, odmahpored groba gospodina Pomeroja. Izuzev Senatora Sajmona Adamsa, sviostrvljani doli su na sahranu. Svi behu tu, blizu Rut. Svi behu na broju. Ipak,dole na doku Fort Najlsa stajao je nepoznati, krupni plavi deak.

Bio je mlad, ali vei od svih Pomerojevih deaka. Rut je uspevala da proceninjegovu veliinu ak i s te priline udaljenosti. Imao je veliku glavu u oblikukante za farbu, i dugake, jake ruke. Deko je stajao savreno mirno, leimaokrenut ostrvu. Gledao je u more.

Rut Tomas toliko se zainteresovala za nepoznatog deka, da je prestala da lijesuze nad smru gospodina Pomeroja. Posmatrala je neobinog momia svevreme obreda, a on se nije pomerio. Stajao je tako suoen s morem za vremeitave ceremonije, miran i tih. Tek dugo posle sahrane, kad se pastor Vinelspustio do pristanita, taj deak se pokrenuo. Bez obraanja sveteniku, krupniplavi momak siao je niz lestvice mola i amcem na vesla odvezao pastoraVinela nazad naNju houp. Rut je to gledala s naj veim zanimanjem.

Ipak, sve se to desilo posle sahrane. U meuvremenu, sluba se glatkonastavila. Naposletku, gospodin Pomeroj, koji je mirno poivao u svomdugakom sanduku od smreke, napravljenom u skladu s njegovim kra-katimnogama, sputen je u zemlju. Ljudi su bacali grumenje zemlje na koveg, dok suene sputale cvee. Vebster Pomeroj vrpoljio se i tapkao u mestu, ostavljajuiutisak da e se svakog trenutka dati u trk. Gospoa Pomeroj prestala je da setrudi da deluje staloeno i sada je ljupko plakala. Rut Tomas pratila je sizvesnom srdbom kako sahranjuju utopljenog supruga osobe koju je volelanajvie na svetu.

Mislila je: Hriste! Zato, naprosto, umesto toga nije plivao?


27/241


27

Senator Sajmon Adams doneo je te veeri sinovima gospoe Pomeroj jednuknjigu u zatitnoj platnenoj vrei. Gospoa Pomeroj pripremala je veeru zasvoje deake. Jo je nosila crnu pogrebnu haljinu napravljenu od materijala

debelog za to godinje doba. Skidala je vrhove i ljutila koru s veze argarepe izsvoje bate. Senator joj je doneo i malu bocu ruma za koju je rekla da je neeotvarati, mada mu je svejedno zahvalila.

Nisam imao pojma da e odbiti da pije rum", ree Senator Sajmon Adams. Za mene pijenje vie nije zabavno, Senatore. Neete me vie videti kako

pijem."Zar je nekad bilo zabave u alkoholu?" upitao je on . Zar je ikada postojala?"Ah..." uzdahnula je gospoda Pomeroj i tuno se nasmeila. Staje u toj vrei?" Poklon za tvoje deake." Hoe li da veera s nama?" Hou. Mnogo hvala." Ruti!" pozva gospoa Pomeroj, donesi Senatoru au za rum." Meutim, mlada Rut je to ve uradila, a donela mu je jo i komad leda.

Senator Adams pomilova Rut po glavi svojom velikom, nenom rukom. Zatvori oi, Ruti", kaza joj on. Imam dar za tebe." Rut posluno sklopi oi kao to je uvek i inila, jo kad je bila veoma mala

devojica, i on je poljubi u elo. Sono ju je cmoknuo, to je uvek bio njegovpoklon. Otvorila je oi i osmehnula mu se. On ju je voleo.

Sada je Senator sastavio vrhove kaiprsta. ,,U redu, Ruti. Preseci" , rekao je.Rut napravi makazice od prstiju desne ruke i tricnu kroz njegove prste. Sad golicanje!" uzviknu on, pa stade da je golica po rebrima. Rut je prerasla

tu igru, ali se Senatoru mnogo dopadala. Smejao se i smejao. Ona se smeila da bi mu povlaivala. Ponekad su izvodili ovu malu ru tinu etiri puta na dan.

Rut Tomas je te veeri jela s Pomerojevima, premda je to bilo vee poslepogreba. Rut je gotovo uvek veerala s njima, to je bilo lepe nego obedovatikod kue. Njen otac nije bio naroito vian spremanju kuvanih jela. Bio jedovoljno ist i pristojan, ali se u kui nije posebno snalazio. Nije imao nitaprotiv hladnih sendvia za veeru. Nije bio ni protiv krpljenja rubova na njenimsuknjama heftalicom. Tako je vodio domainstvo jo otkad je Rutina majkaotila. Niko nije umirao od gladi niti se nasmrt smrzavao, niti je neko iao bezdempera, ali njihov dom nije bio naroito udoban. Tako je Rut provodilanajvei deo vremena kod Pomerojevih, gde je bilo daleko toplije i lagodnije.Gospoa Pomeroj je tog dana pozvala i Stena Tomasa na veeru, ali je on ostaokod kue. Smatrao je da ovek ne treba da prihvati obrok od ene koja jo patizbog nedavne sahrane svog mua.

Sedmorica Pomerojevih deaka bili su ubilaki tmurni za trpezarijskimstolom. Kuki, Senatorov pas, dremao je iza njegove stolice. Pomerojev bezimenii jednooki pas koji bee zakljuan u kupatilu za vreme Senatorove posete,

zavijao je i lajao zbog ljute uvreenosti to se neki drugi pas nalazi u njegovoj


28/241


28

kui. Meutim, Kuki to nije primeivala. Bila je mrtva umorna. Kuki je svremena na vreme pratila brodie za lov na jastoge, ak i onda kad je voda bilauzburkana, i svaki put bi se zamalo udavila. To bee odvratno. Ona bee

jednogodinja dukela i oito aava, jer je mislila da moe da pliva uzokeansku struju. Jednom ju je struja odvukla skoro do Korn Hejven Ajlanda, alise pogodilo da je naiao potanski brod koji ju je pokupio i doveo nazad gotovomrtvu. Bilo je grozno kad bi otplivala za brodiima, lajui. Senator SajmonAd ams pribliio bi se doku onoliko koliko se usuivao, i molio Kuki da se vrati.Preklinjao je i preklinjao! Mladi pas plivao je u malim krugovima sve dalje idalje, kijajui zbog morske pene koju su pravili vanbrodski motori. Krmanoi uprogonjenim barkama bacali su Kuki velike komade mamaca od haringe,viui: Gubi se odavde!"

Naravno, Senator nikako nije mogao da krene za svojom kujom. Ne SenatorSajmon koji se plaio vode isto onoliko koliko je njegov pas njome bioinspirisan. Kuki!" dovikivao je. Molim te, Kuki, vrati se! Vrati se, Kuki!Smesta se vraaj, Kuki!"

To bee muno gledati, a deavalo se otkad je Kuki bila tene. Kuki je jurila brodove skoro svakog dana, pa je bila umorna svake veeri. Ni ovo vee nije bilo izuzetak. Tako je Kuki spavala, iznurena, iza Senatorove stolice tokomobeda. Kada su zavrili jelo, Senator Sajmon uzeo je viljukom poslednji zalogajsvinjetine s tanjira i zanjihao je iza sebe. Meso pade na pod. Kuki se probudi,temeljno savaka pare svinjetine i ponovo utonu u san.

Zatim Senator izvadi iz platnene vreice knjigu koju je doneo dea-cima napoklon. Bee to povelika knjiga, teka kao ploa kriljca.

Za tvoju decu", ree on gospoi Pomeroj. Ona je pogleda pa je prui esteru. ester ju je prouavao. Rut Tomas

pomisli: Knjiga za te deakefNijemogla da ne oseti saaljenje prema nekome ko je bio kao ester s tako glomaznom knjigom u ruci, koji je u nju zurio bez ikakvograzumevanja.

Znate", obratila se Senatoru Sajmonu, oni ne umeju da itaju." Potom ree esteru: Izvini", mislei kako nije u redu izneti takvu injenicu na

dan sahrane deakovog oca, ali nije bila sigurna da li Senator zna da Pomerojevideaci nisu savladali tu vetinu. Nije znala da li je uo za njihovu muku.

On uze knjigu od estera. Bee to knjiga njegovog pradede, kako je rekao.Kupljena je u Filadelfiji onog je dinog puta kad je dobriina uopte napustio FortNajls Ajland tokom celog svog ivota. Omot je bio od debele, tvrde smee koe.Senator otvori knjigu i poe da ita od prve stranice.

Govorio j e: Posveeno kralju, lordovima komesarima Admiraliteta ikapetanima i oficirima Kraljevske mornarice, i itavoj javnosti. Najta-nije,najelegantnije i najsavrenije izdanje sabranih dela i otkria proslavljenog

moreplovca, kapetana Dejmsa Kuka."


29/241


29

Senato r Sajmon zauta i zagleda se u svakog deaka ponaosob. Moreplovac!"uzviknuo je.

Svi su mu uzvratili pogled s velikim nedostatkom ikakvog izraza na licu.

Moreplovac, momci! Kapetan Kuk oplovio je itav svet, hej! Da li biste i vivoleli to da uradite nekad?"Timoti Pomeroj ustade od stola, ode u dnevnu sobu i lee na pod. Don je

dodao u tanjir jo argarepa. Vebster je sedeo, nervozno dobu- jui stopalima okuhinjske ploice.

Gospoa Pomeroj ree utivo: Oplovio je oko celog sveta, zar ne, Senatore?" On nastavi da ita: Sadri autentinu, zabavnu i kompletnu istoriju prvog,

drugog i treeg putovanja kapetana Kuka." Osmehnuo joj se. Ovo je izvanredna knjiga za deake. Inspirativna. Dobrog

kapetana ubili su divljaci, zna. Deaci vole te prie. Deaci! Ako elite da budete mornari, prouavaete Dejmsa Kuka!"

U to vreme samo je jedan od Pomerojevih sinova bio neka vrsta pomorca.Konvej je radio kao rezervni kormilar za nekog ribara s Fort Naj-Isa po imenugospodin Djuk Kob. Nekoliko dana svake sedmice Konvej je odlazio od kue upet ujutro i vraao se kasno popodne, zaudarajui na haringu. Izvlaio jezamke, uvezivao kleta jastozima i punio vree mamcem, dobijajui deset odstozarade za svoj rad. Supruga gospodina Koba pakovala je Konveju ruak, koji je bio deo njegove plate. Brodi gospodina Koba, kao i svi drugi, nikada se nijeudaljavao vie od kilometar i po do tri od Fort Najlsa. Gospodin Kob sasvimsigurno nije bio nikakav moreplovac. A Konvej, mrzovoljan i lenj klipan, takoese nije formirao u velikog moreplovca.

Vebster, koji je s etrnaest godina bio najstariji, bee jedini drugi Pomerojdovoljno stasao da radi, ali je predstavljao mrtav teret. Na barci je bio beskoristan. Morska bolest muila ga je skoro do slepila, umirao je odglavobolja i povraao niz sopstvene zasukane rukave. Vebster je zamiljao da ese baviti poljoprivredom. uvao je nekoliko kokoaka.

Imam jedan mali tos da ti pokaem", ree Senator Sajmon esteru, dekukoji mu bee najblie. Rastvorio je knjigu na stolu i otvorio je na sredini.Prostrani list bee pokriven sitnim tekstom. tampa je bila zbi jena, debela iizbledela, kao sitna ara na staroj tkanini.

ta tu vidi? Pogledaj taj redosled slova." Grozna tiina dok je ester zurio. Nigde nema slova s, zar ne, sine? Umesto njega tampari su koristili /, zar ne,

sinak? itava knjiga je takva. To je nekad bilo uobiajeno. Nama ipak izgledasmeno, zar ne? Nama se ini kao da je reupravljati - re izgubiti*. Nama todeluje kao daje svaki put kad je kapetan Kuk upravljao brodom, zapravo, izgubio

___________________________

* Neprevodiva igra rei. Re je o glagolimasail i fail.


30/241


30

brod! Naravno, on to uopte nije uinio. Bio je sjajan moreplovac. Zamisli,estere, kad bi ti neko rekao da e jednomizgubiti brod? Ha!"

Ha!" saglasio se ester.

Jesu li ve razgovarali s tobom, Ronda?" Senator Sajmon iznenada upitagospou Pomeroj i sklopi knjigu koja je tresnula poput tekih vrata. Ko to, Senatore?"Svi drugi ljudi."Nisu." Deaci", ree Senator Sajmon, gubite se odavde. Vaa majka i ja moramo da

popriamo nasamo. Nestanite. Ponesite knjigu. Idite napolje da se igrate."Deca mrzovoljno napustie prostoriju. Neka se popee uz stepenice, a druga

odoe jedna za drugom napolje. ester je poneo ogroman, nepodesan poklon okapetanu Dejmsu Kuku i njegovom oplovljavanju oko sveta. Rut je skliznulapod trpezarijski sto, neprimeena.

Svratie uskoro, Ronda", kaza Senator gospodi Pomeroj kad se sobaispraznila. Ubrzo e doi mukarci da razgovaraju s tobom."

Dobro." eleo sam da te upozorim. Da li zna ta e te pitati?" Ne." Pitae te planira li da ostane ovde, na ostrvu. elee da znaju da li ostaje

ili namerava da ode." Dobro." Verovatno bi voleli da ode." Gospoa Pomeroj ne ree nita. Sa svog povoljnog poloaja pod stolom Rut u

pljuskanje, za koje je pretpostavljala da potie od toga to je Senator Sajmondosuo novu koliinu ruma u au.

Dakle, misli li onda da e ostati na Fort Najlsu?", upita on. Drim da emo verovatno ostati, Senatore. Ne poznajem nikoga na kopnu.

Ne bih imala kuda da odem."Bez obzira na to da li ostaje ili ne, oni e hteti da kupe brodi tvog oveka. I

elee da ribare na njegovoj teritoriji." Dobro." Trebalo bi da zadri i barku i ribarsku teritoriju za svoje deake, Ronda." Ne vidim kako bih to mogla, Senatore." Da ti iskreno kaem, Ronda, ne vidim ni ja." Deaci su premladi, razume. U ovom uzrastu nisu spremni da budu ribari,

Senatore."Znam, znam. Ni ja ne vidim kako bi mogla da priuti sebi da zadri barku.

Bie ti potreban novac, i ako ljudi hoe da je kupe, ti e morati da je proda. Nemoe da je ostavi na obali dok eka da ti sinovi odrastu, niti moe svakogdana da ide tamo da tera ljude s Pomero-jeve ribarske teritorije."

Tako je, Senatore."


31/241


31

Nije mi jasno kako e te ljudi pustiti da zadri amac ili teritoriju. Zna li tae ti rei, Ronda? Kazae da planiraju da je koriste samo nekoliko godina, jernee dopustiti da se ta prilika traci, shvata. Samo dok deaci ne budu dovoljno

veliki daje preuzmu. No, mnogo sree u tome, momci! Nikada je vie neetevideti, momci!"Gospoa Pomeroj staloeno je sluala sve to.Timoti", pozva Senator Sajmon, okrenuvi glavu prema dnevnoj sobi, da li

hoe da ribari? eli li ti, estere, da bude ribar? Da li vi, deaci, elite dapostanete lovci na jastoge kad porastete?"

Poslao si ih napolje, Senatore", uzvrati gospoa Pomeroj. Ne mogu da teuju."

Tako je, tako je. Ali ele li oni da budu ribari?"Naravno da ele, Senatore", odgovori gospoa Pomeroj. ta bi drugo mogli

da rade?"Vojska." Ali zauvek, Senatore? Ko doveka ostaje u vojsci, Senatore? Poelee da se

vrate na ostrvo i ribare, kao i svi mukarci." Sedmorica deaka." Senator Sajmon gledao je u svoje ake. Ljudi e se pitati

kako e uopte biti dovoljno jastoga oko ovog ostrva za jo sedmoricu njih, i totako da od njih mogu da ive. Koliko je godina Konveju?"

Gospoa Pomeroj ree Senatoru da deko ima dvanaest. Ah, sve e ti oduzeti, sasvim izvesno. To je sramota, sramota. Uzee

Pomerojevu ribarsku teritoriju i podeliti je meu sobom. Kupice brodi iopremu tvog mua budzato i sav e taj novac nestati za godinu dana, jer morada prehrani decu. Oduzee njegovu ribarsku teritoriju, a tvoji deaci borie sekao sami avo da je povrate. To je sramota. Pri tome, Rutin otac verovatno e senajvie time okoristiti, smem da se kladim. On i moj pohlepni brat. Lakomi Broj Jedan i Lakomi Broj Dva."

Rut se namrtila pod stolom, poniena. Lice joj se zaarilo. Nije u celostishvatila razgovor, ali se iznenada osetila duboko postieno, zbog sebe i svogoca.

teta", dodade Senator. Rekao bih ti da se bori zato, Ronda, ali iskrenogovorei, ne vidim nain. Nikako to ne moe sama. Tvoji sinovi su premladi dapokrenu bitku za bilo koju teritoriju."

Ne elim da se moji sinovi bore ni za ta, Senatore." Onda je bolje da ih naui novom zanatu, Ronda. Bolje ih naui novom

zanatu."Dvoje odraslih sedelo je neko vreme u tiini. Rut je priguila disanje. Zatim

gospoda Pomeroj ree: On nije bio naroito dobar ribar, Senatore." Trebalo je da strada est godina kasnije, umesto to je stradao sada, onda kad

deaci budu spremni za to. To je ono to je zaista trebalo da izvede."


32/241


32

Senatore!" Ili moda ni tako ne bi bilo nita bolje. Iskreno, ne mogu da pojmim kako se

ovo uopte moglo dobro zavriti. Razmiljam o tome, Ronda, jo otkad si rodila

sve te sinove. Pokuavam da pretpostavim kako e se sve sloiti na kraju inikad nisam video da iz toga proizlazi ita dobro. ak i daje tvoj suprug ostaoiv, nagaam da bi deaci na kraju zavrili tako to bi se tukli meusobno.Tamo nema dovoljno jastoga za sve, to je injenica. teta. Dobri su to i snanideaci. Naravno, jednostavnije je s devojicama. One mogu napustiti ostrvo iudati se. Trebalo je da ima devojice, Ronda! Trebalo je da te drimozakljuanu u tali sve dok ne pone da raa erke."

ere! Senatore!" ulo se jo jedno nalivanje ae, pa Senator kaza: I jo neto. Doao sam da se

izvinim to nisam bio na sahrani." To je u redu, Senatore." Trebalo je da budem tamo. Trebalo je da budem. Oduvek sam prijatelj s

tvojom porodicom. Ali ne mogu to da podnesem, Ronda. Ne mogu dapodnesem davljenje."

Ne moe da podnese davljenje, Senatore. Svi to znaju." Zahvaljujem ti na razumevanju. Ti si dobra ena, Ronda. Dobra ena. I jo

jedna stvar. Doao sam i da me oia." ianje? Danas?" Naravno, naravno",odgovori on.Senator Sajmon nalete na Kuki kad je povukao stolicu unazad da se pridigne.

Kuki se odmah probudila i smesta primetila Rut koja je sedela pod kuhinjskimstolom. Pas je lajao i lajao sve dok se Senator uz izvestan napor nije sagnuo,podigao uga o stolnjaka i spazio je. Nasmejao se. Izai, devojice", ree joj on iRut poslua. Moe da me gleda dok se iam."

On izvadi novanicu od jednog dolara iz depa koulje i poloi je na sto.Gospoa Pomeroj donese stari krevetski arav i uze makaze i ealj izkuhinjskog pregratka. Rut povue stolicu na sredinu kuhinje, da Sajmon Adamssedne na nju. Gospoa Pomeroj obavi arav oko Sajmona i stolice, pa gauuka oko njegovog vrata. Videli su mu se jedino glava i vrhovi izama.

Uronila je ealj u au s vodom, nakvasila Senatorovu kosu i zaeljala je uzdebelu glavu nalik na bovu, a zatim je izdelila na tanke redove.

Sekla je deo po deo, poravnavi svaki pramen izmeu srednjih prstiju, a ondarezala pod pravilnom kosinom. Posmatrajui te poznate pokrete, Rut je znalata potom sledi. Kad gospoa Pomeroj bude zavrila ianje, rukavi njene crnepogrebne haljine bie prekriveni Senatorovom kosom. Napraie mu vrattalkom, skupiti arav i zamoliti Rut da ga iznese napolje i istrese. Kuki e jepratiti, lajati na arav koji se odseno trese i gristi pramenove mokre kose kojiispadaju iz njega.


33/241


33

Kuki!" povikae Senator Sajmon. Vraaj se ovamo odmah, malena!"

Kasnije su, razume se, ljudi zaista posetili gospou Pomeroj.

Bilo je to naredne veeri. Rutin otac otiao je peice do kue Pomero jevih, zatoto mu je bila odmah u susedstvu, ali su se zato ostali dovezli uneregistrovanim kamionima bez dozvole, koje su koristili za vonju smea idece po ostrvu. Doneli su kolae od borovnice i hranu spremljenu u tepsijama,kao ponude od svojih ena. Smestili su se u kuhinji, a mnogi od njih naslonili suse na pultove i zidove. Gospoa Pomeroj utivo im je skuvala kafu.

Na travnjaku pred kuom, odmah pod kuhinjskim prozorom, Rut Tomaspokuavala je da naui Robina Pomeroja da izgovori svoje ime ili ma koju rekoja poinje slovom r. On je ponavljao posle Rut, estoko izgovarajui svakisuglasnik osim onog nemogueg. ,,RO-bin", rekla je Rut. ,,VO- bin", bio je uporan on. VO-bin!" ,,RA-tan", ree Rut. ,,RA-bar-bara. ROT-kva." ,,VOT-kva", ree on. Unutra su ljudi iznosili predloge pred gospou Pomeroj. Raspravljali su o

nekoliko stvari. Imali su izvesne ideje o podeli tradicionalne Pomerojeveribarske teritorije meu sobom radi korienja i brige, samo dok jedan oddeaka ne pokae interesovanje i vetinu u tom poslu. Sve dok jedan odPomerojevih sinova ne bude sposoban da odrava brod i nizove zamki. ,,RU-svaj", upuivala je Rut Tomas Robina ispod kuhinjskog prozora. ,,VU-svaj", izree on. RUT", kazala mu je. RUT!"Meutim, njeno ime nije hteo ni da pokua; ono bee preteko. Osim toga,

Robina je ta igra zamorila, jer je sluila iskljuivo tome da ga prikae glupim.Rut se ionako nije mnogo zabavljala. Trava bee puna crnih pueva, sjajnih iljigavih, i Robin se bavio pljeskanjem njihovih glava. Komaraca je te veeri bilonapretek, jer nije bilo hladnoe koja bi ih oterala. Ujedali su Rut Tomas i svakogdrugog na ostrvu, no Robina Pomeroja su ljutili. Na kraju su ih naterali da se

sklone unutra, gde su se krili u prednjem ormaru sve dok ljudi s Fort Najlsanisu poeli da naputaju kuu.

Otac je pozvao Rut i ona ga je uhvatila za ruku. Zajedno su krenuli kui, koja bee tu pored Pomerojeve. Dobar prijatelj Stena Tomasa, Angus Adams, poao je s njima. Bio je pozni s umrak i postajalo je hladno, pa je Sten zaloio vatru upei sobe za primanje im su uli. Angus posla Rut na sprat do ormara u oevojspavaoj sobi da donese tablu za kribid, a zatim do komode u dnevnoj sobi podobre pilove karata. On postavi mali starinski sto za kartanje pored pei.

Rut je sedela za stolom dok su dvojica mukaraca igrala. Kao i uvek, kartali su

se u tiini, svaki odluan da pobedi. Rut ih je u svom mladom ivotu gledala


34/241


35/241


35

Uasan si, Anguse. Uasan." Njih dvojica su se smejala i smejala, a potom su se malo stiala. Na kraju su

otac i Angus Adams zapoeli jo jednu partiju kribida i zautali. Ponekad bi

Rutin otac rekao: Hriste!" Ponekad bi Rutin otac rekao: Trebalo bi meubiti zbog te igre."Kad se vee zavrilo, Angus Adams pobedio je jednom, a Sten Tomas dva

puta. Razmenili su novac. Mukarci su sklonili karte i rasklopili tablu zakribid. Rut ju je vratila u ormar u oevoj spavaoj sobi. Angus Adamssklopio je kartaroki stoi i smestio ga iza sofe. Preli su u kuhinju i seli za sto. Rut jesila nazad u prizemlje, a otac ju je potapao po stranjici i rekao Angusu: Neverujem da je Pomeroj ostavio svojoj supruzi dovoljno novca da ti plati za onajlepi sanduk koji je tvoj brat napravio."

Angus Adams ree na to: Zavitlava me? Pomeroj nije ostavio nikakavnovac. Nema nikakvih para u toj prokletoj porodici. Nema dovoljno novca zasmeni pogreb, to ti tvrdim. Nema dovoljno novca za koveg. Nema akdovoljno novca ni da se kupi butna kost da se pomakne njegova guzica, tako dapsi mogu da odvuku njegovo telo."

Ba zanimljivo", ree Rutin otac potpuno bezizraajno. Nije mi poznat tajobiaj."

Tada je Angus Adams poeo da se smeje. Nazvao je Rutinog oca uasnim. Ja uasan?" upita Sten Tomas. Ja uasan? Ti si taj koji je uasan." Neto s tim u vezi stalno ih je obojicu razgaljivalo. Rutin otac i gospodin

Angus Adams, koji su bili odlini prijatelji, nazivali su jedan drugog uasnimitave veeri. Uasan! Uasan! Kao da se radilo o nekoj vrsti neprestanoguveravanja. Govorili su jedan drugom da su grozni, pokva reni, nepodnoljiviljudi.

Ostali su da sede dokasno i Rut je ostala s njima, sve dok joj nisu krenule suzeod napora da se odri u budnom stan ju. Bila je to duga sedmica, a ona je imalatek devet godina. Bila je vrsto dete, ali prisustvovala je sahrani i ula razgovorkoji nije razumela, a sada je prola pono i bila je iscrpljena.

Hej", kaza Angus. Ruti? Ruti? Nemoj da plae. ta? Mislio sam da smoprijatelji, Ruti." Njen otac ree: Jadni kolai."

Uzeo ju je u krilo. elela je da prestane da plae, ali nije mogla. Ose-ala seposramljeno. Mrzela je plakanje pred bilo kim. Ipak, plakala je dok je otac nijeposlao u dnevnu sobu po pil karata i dopustio joj da sedi na njegovimkolenima i mea karte, to bee igra koju su esto izvodili kad je bila mala. Bila je prestara za sedenje u oevom krilu i meanje karata, ali to je predstavljaloutehu.

Hajde, Ruti", rekao je Angus, hajde da iz tebe izvuemo osmeh."


36/241


36

Rut pokua da se nasmei na silu, ali taj osmeh nije bio naroito do bar. Angusupita nju i njenog oca da li bi hteli da izvedu za njega svoj najsmeniji tos, onajkoji se njemu mnogo dopadao. Posluali su ga.

Tatice, tatice", ree Rut lanim glasom male devojice. Kako to da sva drugadeca idu u kolu, a ja moram da ostanem kod kue?" Zavei i deli, dete", zareza njen otac. Angus Adams nije mogao da prestane

da se smeje.To je strano!" kaza. Oboje ste uasni."


37/241


37

2

Poto jastog otkrije da se nalazi u zatoenitvu, to se dogaa vrlo brzo, ini se dagubi svu svoju elju za mamcem i vreme provodi tumarajui oko okna, traei nain da

pobegne.- Lov na jastoge u Mejnu

Don N. Kob, agent Ribarske komisije Sjedinjenih Drava 1899.

P ROLO JE DEVET GODINA .

Rut Tomas zala je u pubertet i poslata s ostrva u privatnu kolu za devojke,koja se nalazila u dalekoj dravi Delaver. Bila je solidan ak, ali nipoto blistav,to je shodno svojoj inteligenciji trebalo da bude. Uila je tano onoliko koliko joj je bilo potrebno za dobijanje dovoljno dobrih ocena i ni makac preko toga.Vrealo ju je to to su je poslali u toliko udaljenu kolu, mada je bilo jasno da jes njom neto moralo da se uini. U tom periodu, a sve se deavalo sedamdesetihgodina dvadesetog veka, ljudi s Fort Najls Ajlanda kolovali su decu samo dotrinaeste godine. Za veinu deaka (to jest, za budue lovce na jastoge) to je bilodosta. Za sve ostale - pametne devojice i deake s veim ambicijama- morala

se praviti posebna organizacija. Uopteno uzevi, to je znailo da su ih slali nakopno da ive s porodicama u Roklandu i da pohaaju dravnu srednju kolu.Vraali su se na ostrvo samo za due praznike i preko leta. Oevi su ih obilaziliprilikom dolaska u Rokland, kada bude vreme da se prodaju ulovljeni jastozi.

Taj bi se sistem vie dopadao Rut Tomas. Pohaanje srednje kole u Roklandupredstavljalo je uobiajeni put, pa je ona upravo to oekivala. Meutim, za nju je napravljen izuzetak. Skup izuzetak. Za nju je dogovoreno privatnokolovanje, daleko od kue. Ideja je, prema Rutinoj majci koja je sada ivela uKonkordu, u Nju Hempiru, bila da izloe devojku neemu to ne potpada podlovce na jastoge, alkoholizam, neznanje i hladnu klimu. Rutin otac je potiteno itiho dao svoj pristanak, tako da nije imala izbora. Otila je u kolu, ali je dalasve od sebe da njen pro test bude oigledan. itala je knjige, radila matematiku,ignorisala ostale devojice i s tim zavrila. Svakog leta vraala se na ostrvo.Njena majka predlagala je druge aktivnosti, poput odlaska u neki kamp,putovanja ili pronalaenja kakvog zanimljivog posla, ali je Rut to odbijala sreenou koja nije ostavljala nimalo prostora za pregovore.

vrst i nepokolebljiv stav Rut Tomas glasio je da joj nigde nije mesto osim naFort Najls Ajlandu. Ovo bee stanovite koje je zastupala pred svojom majkom:ona je istinski srena samo na Fort Najlsu; ostrvo je u njenoj krvi i njenoj dui, a


38/241


38

jedini ljudi koji je razumej u jesu stanovnici tog ostrva. Nita od toga, istinugovorei, nije bilo sasvim tano.

U naelu, za Rut je bilo vano da se osea srenom na Fort Najlsu, iako se

tamo uglavnom prilino dosaivala. Ostrvo joj je nedostajalo kad se nalaziladaleko od njega, ali kad bi mu se vratila, odmah bi otkrila daje na gubitku zbogpomanjkanja razonode. im bi stigla kui, bila je sigurna da je odlazak u duguetnju du obale pun pogodak (Razmiljala sam o tome cele godinel", rekla biona), ali etnja bi potrajala samo nekoliko sati. A o emu je razmiljala za tovreme? O malo emu. Tamo je bio neki galeb; onde pak foka, zatim jo jedangaleb. Ta joj je scena bila podjednako bliska koliko i tavanica njene spavaesobe. Odnela bi knjige na obalu, tvrdei kako voli da ita uz gromku jeku talasa,ali je alosna injenica bila da su mnoga mesta na ovoj planeti nudila boljeokruenje za itanje od mokrih i koljkama prekrivenih stena. Kad je bilaodvojena od Fort Najlsa, Rut je ostrvu pripisivala osobine dalekog raja, ali kad bi mu se vratila, otkrila bi da je njen dom hladan, vlaan, vetrovit i neugodan.

Ipak, kad god je bila na Fort Najlsu, Rut je majci pisala pisma u kojima jegovorila: Konano mogu ponovo da diem!"

Vie nego ita drugo, njena strast prema Fort Najlsu bila je izraz pobune. Takose ona protivila onima koji su je poslali daleko, navodno, za njeno vlastitodobro. Rut je vie volela da sama ustanovi ta je do bro za nju. S velikimsamopouzdanjem smatrala je da najbolje poznaje sebe i da bi ispravnije izabralada su joj ruke bile odreene. Sigurno ne bi izabrala elitnu privatnu kolustotinama kilometara od kue, gde su se devojke prevashodno brinule za negukoe i za konje. Bez konja za Rut, hvala lepo. Nije bila taj tip devojke. Bila jenabusitija, bahatija. Nju su zanimali brodovi, ili je bar to stalno govorila. Rut jevolela Fort Najls Ajland. Volela je ribarenje.

U stvarnosti, Rut je provodila vreme radei s ocem na njegovom brodiu zaulov jastoga, to nikada nije bilo sjajno iskustvo. Bila je dovoljno snana daobavlja posao, ali ju je jednolinost ubijala. Raditi kao krma-no znailo je stajatina stranjem delu barke, izvlaiti zamke, vaditi iz njih jastoge, stavljati mamacu kaveze, vraati ih u vodu, pa izvlaiti jo zamki. I jo zamki, i jo zamki. To je,takoe, znailo ustajati pre zore i jesti sendvie za doruak i ruak. Znailo jegledati isti prizor iznova i iznova, dan za danom, a retko su se udaljavali odobale vie od tri kilometra. Znailo je provoditi sat za satom nasamo s ocem namalom brodu na kojem se, kako se inilo, njih dvoje nikada nisu slagali.

Bilo je previe stvari zbog kojih su se svaali. Glupih stvari. Rutin otac imao jeobiaj da pojede sendvi i baci kesu pravo u okean, to je Rut izluivalo. Zanjom bi bacio i konzervu od soka. Vikala bi na njega zbog toga, a on bi sesmrknuo i ostatak dana protekao bi u napetom utanju. Ili bi mu pak ponestalostrpljenja pa bi je sve vreme grdio i korio. Nije radila dovoljno brzo; nije

baratala jastozima dovoljno paljivo; jednog od ovih dana zgazie u tu gomilu


39/241


39

uadi koja e je odvui u more pa e se udaviti ako ne pone da obraa veupanju. Takve stvari.

Najednom od njihovih prvih isplovljavanja, Rut je upozorila oca da se jedno

bure zanosi s leve strane broda i on joj se nasmejao ulice.Leva strana broda?" upitao ju je. Ovo nije mornarica, Rut. Ne mora da brine o levoj i desnoj strani broda, jedini pravac o kome treba da vodi rauna jeste taj da se sklanja meni s puta."

inilo se da mu Rut ide na nerve ak i kad se nije trudila, mada je nekad toradila namerno, tek da uini da vreme bre proe. Recimo, jednog vlanogletnjeg dana vadili su niz za nizom zamki i nisu pronali nikakve jastoge. Otacse sve vie i vie ljutio. Nije ulovio nita osim morske trave, kraba i jeeva.Meutim, posle osam ili devet nizova Rut je izvukla iz zamke jednog jastogamujaka propisne veliine.

Tata, staje ovo?", upitala je nevino, podigavi jastoga. Nikad nisam videla jednog ovakvog. Moda moemo da ga odnesemo u grad i prodamo nekome."

Nije smeno", odgovorio je otac, iako je Rut mislila da je ala veoma dobra.Brod je zaudarao. Bilo je hladno ak i u leto. Po loem vremenu brodska

paluba poskakivala je i drmusala se i Rut su bolele noge od napre zanja da odriravnoteu. Bio je to mali brod i jedva daje pruao ikakav zaklon. Morala je damokri u kofu pa da je prosipa preko palube. Ruke su j

Elizabet Gilbert Nevesta Mora

Documents

Transcript of Elizabet Gilbert Nevesta Mora