MK-P08(18.01.11.)-Proracun resetki.AKZ.PPZ

7/22/2019 MK-P08(18.01.11.)-Proracun resetki.AKZ.PPZ

1/74

Metalne konstrukcijeMetalne konstrukcije

Metalne konstrukcijeMetalne konstrukcije2010./2011.2010./2011.Predavanje br. 8/ 18.01.11.


2/74

Metalne konstrukcijeMetalne konstrukcije 22

SADRAJ PREDAVANJA

6. PRORAUN REETKASTIH NOSAA

7. ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD KOROZIJE

8. ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD POARA


3/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA

Proraun reetkastih nosaa

Prilikom prorauna uticaja u reetkastim nosaima pretpostavlja se:

1. da su veze u vorovima idealno zglobne

2. da sile deluju iskljuivo u vorovima nosaa

3. da su tapovi izmeu vorova pravi i da su centrisani u voru


4/74Metalne konstrukcijeMetalne konstrukcije 44


Proraun reetkatih nosaa veze u vorovima Stari koncept: pomou epova i obraznih limova (a); mogua rotacija

tapova u voru; veze su komplikovane i teke

Novi koncept: veze poseduju krutost, ali su jednostavnije za izradu iestetski povoljnije; mogue i ekscentrino vezivanje tapova (b)

(a) (b)




Primarna i sekundarna naprezanja kod reetkastih nosaa

Primarna naprezanja: normalni naponi usled aksijalnih sila (N)

Sekundarna naprezanja: normalni naponi od momenata savijanja (M) Uticaji od momenata savijanja u krutim uglovima mogu da se zanemare

Dokaz (slika): normalni naponi usled aksijalnih sila (N) su i preko 10 putavei od sekundarnih napona izazvanih savijanjem (M)

Momenti savijanja u vorovimareetkastog nosaa odreeni suuz pretpostavku o idealno krutimvezama (ramovska konstrukcija)



PRORAUN REETKASTIH NOSAAPrimarna i sekundarna naprezanja kod reetkastih nosaa


7/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Uticaj lokalnog savijanja pojasnih tapova

Optereenje izvan vorova (npr. reetkaste ronjae i kranski nosai)izaziva lokalno savijanje optereenog pojasa

Nastaju momenti savijanja koji se ne mogu zanemariti (primarni uticaji) Pojasni tapovi se dimenzioniu na kombinovano dejstvo aksijalne sile

(pritiska ili zatezanja) i momenta savijanja

Krutost pojasa je znatno vea od ispune, pa se koristi pojednostavljenproraunski model ispuna slui kao oslonac pojasu (slika)


8/74



Centrisanje pojasnih tapova

Razlog: izbegavanje sekundarnih uticaja od momenata ekscentrinosti

Teiti da popreni preseci tapova imaju baremjednu osu simetrije, kojalei u ravni nosaa; tako teine linije svih tapova lee u istoj ravni

Teine linije tapova pojasa i ispune treba da se seku u vorovima

Ovo nije mogue ako se popreni presek pojasa menja du nosaa;tada se ne vri centrisanje svih pojasnih tapova prema teinim linijama,

jer to dovodi do skokovite spoljanje ivice reetkastog nosaa


9/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Centrisanje pojasnih tapova

Kod reetkastih nosaa sa viestrukom promenom preseka pojasapoloaj sistemne linije odreuje se kao aritmetika sredina ivinih

rastojanja

n = broj pojasnih tapova razliitog poprenog preseka


10/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Centrisanje pojasnih tapova

Problem centrisanja pojasnih tapova promenljivog preseka moe dase rei ekscentrinim vezivanjem tapova ispune

Ekscentricitet tapova ispune se odreuje iz uslova ravnotee vora:On * (e + u) = On+1 * u; Rn = On+1 On; u = On * e / Rn


11/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Centrisanje tapova ispune

Kod vezivanja tapova ispune uvek teiti da se teite tapa poklapa sateitem spojnih sredstava, da bi se izbegli sekundarni uticaji

Kod L-profila se ne poklapaju teina osa i linija zavrtnjeva (linijabuenja), pa je ekscentricitet neizbean

U ovom sluaju postoje dve mogunosti za centrisanje:

premalinijizavrtnjeva

premateinojliniji(povoljnije)

Centrisanjemogue Centrisanjenemogue


12/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Dimenzionisanje tapova reetkastih nosaa

Reetkasti nosai su dominantno optereeni aksijalnim silama

Statiki odreeni reetkasti nosai: nosivost itavog sistema je uslovljenanosivou najslabijeg tapa

Statiki neodreeni nosai (spoljna ili unutranja neodreenost): postojiizvesna rezerva nosivosti zbog plastine preraspodele sila

Dimenzionisanje: vae pravila za proraun aksijalno opt. elemenata

Zategnuti tapovi: merodavna je neto povrina poprenog preseka Dimenzije i oblik tapova zategnutog pojasa zavise i od konstruktivnih

aspekata (npr. nain ostvarivanja veza)


13/74



Dimenzionisanje pritisnutih tapova

Po standardima za centino pritisnute tapove jednodelnog (SRPSU.E7.081), odnosno viedelnog preseka (SRPS U.E7.091)

Duine izvijanja (u ravni i izvan ravni nosaa): prema SRPS U.E7.086

Ispuna (izvijanje u ravni nosaa): li = 0,8 * l (usled krutosti veze)

Ispuna (izvijanje van ravni nosaa): li = l

Pritisnuti pojas (izvijanje van ravni nosaa):zavisi od rastojanja taaka bonog pridravanja

Smanjiti duinu izvijanja pritisnutog pojasa izvan ravni nosaa primenom

konstrukcionih mera (spregovi, ronjae, pokriva)


14/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Odreivanje duine izvijanja pritisnutih tapova


15/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Poloaj montanih nastavaka

Ako je raspon nosaa vei od transportne duine, potrebno je predvidetimontane nastavke (MN), po pravilu pomou zavrtnjeva

Lokacija MN: blizu vora, na strani slabije napregnutog tapa

Ako je ispuna zavarena zapojas, onda treba predvidetii MN dijagonale (u istompolju gde i MN pojasa),da bi nosa mogao da serazdvoji u montanekomade (MK)



16/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Reetkasti nosai sa vornim limom

Osnovni zahtevi pri konstruisanju vornih limova:

minimalne dimenzije jednostavan oblik

Vee dimenzije vornog lima - vea krutost vora- vei sekundarni uticaji

Dimenzije vornog lima bitno zavise od uglovaizmeu tapova

Isuvie otri uglovi (< 30) daju znatno vee dimenzije vornih limova

Pri oblikovanju vornih limova teiti da bar dve ivice budu paralelne(minimalan otpad, jednostavnija i jeftinija izrada) - slika



17/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Reetkasti nosai sa vornim limom

Debljinavornog lima zavisi od nivoa naprezanja vorni lim ima dvojaku funkciju: uvoenje sila iz tapova ispune u vor

reetkastog nosaa i obezbeivanje ravnotee vora U vornom limu se javlja sloeno - dvoosno naponsko stanje Dijagrami napona u vornom limu mogu da se odrede eksperimentalno,

numeriki (npr. metoda konanih elemenata), i direktnim merenjem Mogua je i primena priblinih metoda zasnovanih na stvarnoj raspodelinapona

Debljina vornog lima treba da se odredi na osnovu dva kriterijuma:uvoenja sila u vor i ravnotee vora

Granino stanje loma vornog lima: parcijalni lom u zoni prikljuka tapovaispune, ili potpuni lom na mestu teorijskog vora



18/74



Reetkasti nosai sa vornim limom- lokalna naprezanja vornih limova Primena uproenog proraunskog modela, koji podrazumeva linearnoprostiranje napona pod uglom od 30

Prema ovom modelu dijagram normalnih napona je konstantan na

efektivnoj irini beff(sl. b, c) Kontrola napona: u merodavnom preseku u kome se javlja max. sila Kod veza zavrtnjevima to je presek kroz poslednji red zavrtnjeva (sl. b)

Kod zavarenih veza ovaj presek se poklapa sa zavretkom avova (sl. c)

U oba sluaja efektiva irina vornog lima na mestu merodavnog preseka:

bv i lv - irina i duina veze



19/74



Reetkastinosai savornimlimom - lokalnanaprezanjavornih limova



20/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Naprezanja vornog lima na mestu teorijskog vora

1. Sluaj: vorni lim je sastavni deo pojasnih tapova e = rastojanje izmeu teita pojasnih tapova i teita preseka A-A



21/74



Veza vornog lima sa pojasnim tapovima

Pojas se prekida u voru

Veza svakog tapa zavorni lim sedimenzionie prema

sili u njemu (On, On1)



22/74



Veza vornog lima sa pojasnim tapovima

Pojas se ne prekida u voru

Zbog materijalnog kontinuitetaveza vornog lima sa pojasnimtapovima je prema max.

rezultanti u tapovima ispune(Rmax = On On1)



23/74



Proraun vezevornog limau zavarenojizradi



24/74



Proraun veze vornog lima u zavarenoj izradi redosled koraka

1. Sraunavanje veze tapova ispune za vorni lim; duina ovih vezaodreuje oblik i dimenzijevornog lima

2. Sraunavanje veze vornog lima sa pojasom (tj. duine aval

)3. Potrebna duina ava lje uglavnom manja od duine vornog lima, alise zavarivanje obavezno izvodi po itavoj duini

4. Veza dijagonale Dn+1

, (2 L-profila obrazuju sanduast presek) se izvodi sa 4

poduna ugaona ava (a2 x l2); teita tapa i avova se poklapaju sa, pa seu njima javlja samo komponenta napona paralelna osi avova5. Kontrola napona u avovima:

6. Postupak vai za sve zatvorene profile



25/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAAProraun veze vornog lima u zavarenoj izradi redosled koraka

7. Veza tapa od jednog ugaonika Dn

- zavarena8. Da bi se izbeglo ekscentrino naprezanje ugaonika, on se postavlja tako

da mu teite i glavna osa inercije lee u srednjoj ravni vornog lima(veza zavrtnjevima nemogua)9. Neophodno je rasecanje krajeva ugaonika radi naleganja na vorni lim10. Teita tapa i veze se ne poklapaju - ekscentrino naprezanje avova11. Javlja se smiua komponenta VII, i normalna komponenta napona n12. Kontrola napona:



26/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAAProraun veze vornog lima u zavarenoj izradi redosled koraka

13. Odreivanje dimenzija vornog lima (min. rastojanje kraja tapova ispune ipojasa > 50mm); ovde su mogua 2 naina veze vornog lima sa pojasom

14. Varijanta A:vorni lim se vezuje samo sa donje strane pojasa - teite

avova se ne poklapa sa teitem tapa javlja se moment ekscentricitetau avovima: M = (On+1 On ) * ef= O * h / 2ef= rastojanje teita pojasa i avova, ovde: h / 2

15. Komponente napona u avovima usled sile O:

16. Dodatni normalni napon u avovimaod koncentrisane sile Fu voru:leff

= efektivna irina avova (uz pretpostavku da se naponi od sile Fire linearno pod 45)

17. Provera uporednih napona:



27/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Proraun veze vornog lima u zavarenoj izradi varijanta B:

Teite avova se poklapa sa teitem pojasa

Otpada komponenta normalnog napona od momenta ekscentriciteta (nM)

Izvoenje ovakve veze zahteva posebnu obradu pojasnih tapova i dvaputa veu duinu avova

Javlja se ispupenje na gornjoj povrini pojasa - komplikovano oslanjanjenosaa preko kojeg se unosi optereenje (npr. ronjae, podni nosai)

Zbog velike duine avova naponi u njima, i pored ekscentrinog

naprezanja, nisu iskorieni, pa se uglavnom mogu primeniti ugaoniavovi min. debljine (a=3 mm)

Preporuuje se primena varijante A koja je znatno jednostavnija i jeftinija



28/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAAProraun veze vornog lima u zavarenoj izradi rezime



29/74



Ekscentrino vezivanje tapova ispune

Kod jako otrih uglovaizmeu pojasnih tapova i tapova ispune,ekscentrinim povezivanjem tapova ispune znatno se smanjuju

dimenzije vornih limova Kruti pojasni tap se dodatno optereuje momentom ekscentriciteta

(M = Rh / 2 ), koji se javlja kao posledica ovakvog prikljuka, ali su avovi

osloboeni dejstva momenta ekscentriciteta



30/74


PRORAUN REETKASTIH NOSAA Ekscentrina veza na osloncu kod trougaonih reetkastih nosaa

Pri oblikovanju oslonakih vorova teiti da osa oslonca prolazi kroz vor Kod otrih uglova na osloncu ovo dovodi do veoma dugih vornih limova Reakcija oslonca Ruzrokuje savijanje vornog lima

Popreni presek A-A treba proveriti na dejstvo momenta savijanja M = Re esto vorni lim mora da se ojaa lamelom zavarenom odozdo (a) Mogue i ekscentrino oslanjanje (b), ako to smanjuje savijanje vornog

lima (manje rastojanje e)



31/74



Veze bez vornog lima kod srednje tekih reetkastih nosaa

Kod pojaseva od I-profila ispuna se direktno zavaruje za unutranju noicu tapovi ispune:

valjani I-profili (a),uplji kruni profili (b),pravougaoni profili (c)

Vertikalne komponenteu vezi D

V1 i DV2 (a) delujuupravno na pojas i kodveih sila u dijagonalamadeformiu noicu, te supotrebna ukruenja



32/74



Reetkasti nosai od upljih profila Spadaju u reetkaste nosae bez vornog lima

Veze u vorovima se ostvaruju direktim zavarivanjem

Prednosti u odnosu na klasine reetkaste nosae: manja teina jeftinija antikoroziona zatita (manji odnos O/A) povoljniji aerodinamiki oblik velike mogunosti konstrukterskog i arhitektonskog oblikovanja

Izrauju se od: upljih profila krunog poprenog preseka upljih profila kvadratnog ili pravougaonogpreseka



33/74


Reetkasti nosai od upljih krunih profila

Veza ispune sa pojasevima je uglavnom direktnim zavarivanjem esto je neophodna posebna obrada krajeva, to poskupljuje izradu



34/74


Redukcija poprenog preseka

Kod komplikovanih vorova, zbog smetanja veeg broja tapova u vor,ili u sluaju promene poprenog preseka pojasa, javlja se potreba za

redukcijom suenjem kraja upljeg profila Ovo se izvodi kovanjem ili pomou posebnih alata



35/74


vorovi sa razmakom (a) i preklopom (b)

Osnovno pravilo za vorove sa preklopom: zategnuti tap ispune sezavaruje direktno za pojas, a pritisnuti tap se posebno obradi i zavari

preko pojasnog i delimino preko zategnutog tapa ispune (c)

Max. preklop: 25%



36/74


Primeri vorova bez vornog lima

Kod vorova sa razmakom (a) vertikalne komponente sila udijagonalama izazivaju lokalno savijanje pojasa

to je manji odnos prenika tapa ispunedii prenika pojasnog tapa

d0

to je vei uticaj ovog savijanja; preporuke: 0,2 di/ d

0 1,0 (Evrokod)

Lokalno savijanje moe da se izbegne ako se vertikalne komponente silau dijagonalama uravnotee dodatnim limom (b)



37/74


Primeri vorova bez vornog lima

Prednost vorova sa preklopom u odnosu na vorove sa razmakom:uravnoteene vertikalne komponente iz tapova ispune, i time smanjeno

lokalno savijanje pojasa Ako je neostvariv min. preklop, preporuuje se primena vertikalnogpoprenog ukruenja, zavarenog za pojas i tapove ispune (d) kojerastereuje pojas od sekundarnih uticaja lokalnog savijanja



38/74


Reetkasti nosai od upljih kvadratnih i pravougaonih profila

Vrlo velike mogunosti konstrukcijskog oblikovanja

Jednostavna i jeftina izrada, bez posebne obrade krajeva (ravni rezovi),vorovi jednostavni; prednosti nad krunim profilima

Osnovni nedostatak: smanjena ilavost i zavarljivost, i poveana opasnostod krtog loma elika u ugaonim zonama (posledica hladne deformacije)

Danas uglavnom primenjuju toplo oblikovani normalizovani profili

Najzastupljeniji profili danas, pogotovo u visokogradnji



39/74


Reetkasti nosai od upljih kvadratnih i pravougaonih profila

vorovi su, po pravilu, bez vornog lima; kao i kod krunih profila vezemogu biti sa razmakom (a) ili preklopom (b, c, d, e), uz ista pravila



40/74


Oblikovanje vora Izbegavanje uticaja lokalnog savijanja uslovi

Ispuna: profili vee irine i manje debljine zidova Pojas: profili vee debljine zidova manje irine



41/74


Analiza napona i deformacija u voru reetkastog nosaa od upljihprofila metodom konanih elemenata

Prikaz lokalnih uporednih napona u voru i deformacija vora



42/74


Krovni reetkasti nosa od upljih profila (primer radionikog crtea)



43/74


Radioniki nastavci kod reetkastih nosaa od upljih profila

ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD KOROZIJE


44/74


OSNOVNI POJMOVI O KOROZIJI

Korozija elika - elektrohemijski proces (kao kod baterije)

Dva metala, anoda i katoda, u provodljivoj sredini (elektrolitu) reagujutako da se anoda razlae i generie se elektrina struja

Pri koroziji elika delovi povrine elika prekriveni esticama neistoeponaaju se kao anoda, dok se delovi izloeniji kiseoniku (istijepovrine) ponaaju kao katoda

Sa razvojem procesa korozije dolazi do pomeranja i promena ovihpovrina, jer povrine prekrivene rom postaju anodine



45/74



Da bi dolo do korozije, neophodno je prisustvo kiseonika i vlage

U suvoj sredini, ili kod hermetiki zatvorenih upljih profila do nee doikorozije

Kod podvodnih i podzemnih konstrukcija, presudan je dovod kiseonika

U atmosferi, gde je kiseonik slobodan, kljuan faktor je prisustvo vlage



46/74



Korozija se manifestuje smanjenjem debljineelinog elementa, toposle dueg perioda naruava nosivost i stabilnosteline konstrukcije

Gubitak debljine zavisi od sredine u kojoj se konstrukcija nalazi

Priblini godinji gubitak debljine elinog materijala iznosi:

do 0,004 mm u pustinji

0,03 - 0,05 mm u otvorenoj nezagaenoj sredini 0,04 - 0,16 mm u industrijskoj sredini 0,06 - 0,16 mm u primorju



47/74


VRSTE KOROZIJE

Zavisno od sredine korozija moe biti:

atmosferska korozija (u slobodnom ili zatvorenom prostoru) korozija u vodi korozija u zemlji

kontaktna korozija (npr.: elik - aluminijum) naponska korozija (izuzetno napregnuti elementi - kablovi i uad)



48/74


VRSTE KOROZIJE

Stepen ugroenosti od atmosferske korozije je relativno nizak unezagaenim seoskim sredinama, jer je ista voda slab elektrolit

U industrijski zagaenim sredinama (prisustvo kiselina), ili u primorju(prisustvo soli), voda postaje dobar elektrolit i stepen ugroenosti od

korozije je znatno vei

Pri odreivanju sistema zatite od atmosferske korozije neophodno je

voditi rauna da li se radi o normalnoj, industrijskoj, ekstremno agresivnoj,ili primorskoj atmosferi



49/74


TETNO DEJSTVO KOROZIJE: DIREKTNA I INDIREKTNA TETA

Direktna teta od korozije: Gubitak mase, tj., umanjenje debljineelinog elementa Umanjenje bitnih mehanikih i tehnolokih svojstavaelika

(granica razvlaenja, zatezna vrstoa, izduenje, otpornost na krtilom)

Posledice - naruavanje nosivosti, stabilnosti i upotrebljivostieline konstrukcije

Indirektna teta: Prekid proizvodnje, trokovi popravki, ugroena sigurnost ljudi iobjekata



50/74


FAKTORI UTICAJA NA IZBOR SISTEMA ANTIKOROZIONE ZATITE(AKZ)

Vrsta elika, stanje povrine konstrukcije, vrsta i nain oblikovanja, vrsta

optereenja, stepen izloenosti konstrukcije spoljnim uticajima, spoljnasredina, klimatski uslovi (temp. promene, vlanost, vetrovi i dr.)

Opasnosti od skupljanja praine i neistoa, pristupanosti i mogunostipregleda i obnove primenjenog sistema zatite

Nema univerzalne AKZ; svaki konkretan sluaj je problem za sebe Projektovana koroziona otpornost mora biti tehno-ekonomski optimalna

ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD KOROZIJEO O C O S S


51/74


FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR SISTEMA AKZ

Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za zatitu elinih konstrukcijaod korozije (Sl. list SFRJ 32/70) - klase elinih konstrukcija:

I klasa - znaajne eline konstrukcije na otvorenom prostoru(mostovi, konstrukcije za javni saobraaj, komunikacioni tornjevi) II klasa - ostale eline konstrukcije na otvorenom prostoru (zgrade,

ureaji, stubovi, cevovodi, rezervoari i sl.) III klasa -eline konstrukcije u zatvorenom prostoru (krovne

konstrukcije, nosee konstrukcije zgrada i sl.)

Zgrade uopte: elina konstrukcija je uglavnom u unutranjosti, pa je imogunost pojave korozije neznatna

Zgrade za boravak ljudi (obezbeeno provetravanje ili klimatizacija): nema

potrebe za globalnom zatitom od korozije



52/74


FAKTORI OD UTICAJA NA IZBOR SISTEMA AKZ

Ako je elina konstrukcija vidljiva, obino postoji potreba za bojenjem iz

dekorativnih razloga (primena jednostavnih AKZ sistema kojizadovoljavaju estetske kriterijume)

Lokalna primenajaih AKZ sistema: delovi konstrukcije u unutranjojsredini sa visokom relativnom vlanou, kondenzatima, vodenomparom ili hemijskim agensima (kuhinje, bazeni i sl.)



53/74


ZATITA OD KOROZIJE - AKTIVNA I PASIVNA ZATITA

Aktivna zatita: mere koje umanjuju agresivnost okolne sredine, izbor

elinog materijala i povoljno konstrukcijsko oblikovanje sa stanovitakorozione otpornosti

Pasivna zatita: izolovanjeelinih povrina od sredine sa korozionimagensima



54/74


AKTIVNA ZATITA - OBLIKOVANJE ELINIH KONSTRUKCIJA

Spreiti nagomilavanje neistoa i vlage (odgovarajui nagibi krovnih

povrina, postavljanje otvora i odvodnih cevi, ugraivanje parnih brana,obezbeenje provetravanja i pristupanosti svim delovima konstrukcije

Puni limeni nosai su povoljniji u odnosu na reetkaste nosae (velikeravne povrine pogodne su za AKZ)

Sanduasti nosai su koroziono otporniji u odnosu na otvorene



55/74



Izbegavatiotre uglove

kod ojaavanja

Ukruenjalimenih nosaa

oblikovati kaona slici

ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD KOROZIJE AKTIVNA ZATITA - OBLIKOVANJE ELINIH KONSTRUKCIJA


56/74



Reetkasti nosai su nepovoljniji sa korozionog aspekta - razuenepovrine, otre ivice, vorni limovi i zazori predstavljaju mesta pogodna zazapoinjanje korozije (tzv. "korozione take" ); izbei ovakva mesta

+ + + + + + + + + +



57/74



Cevasti elementi elinih konstrukcija se radi spreavanja unutranjekorozije, hermetiki zatvaraju poklopcima zavarenim na krajevima

Takvi elementi zatiuju se samo sa spoljne strane Orijentacija profila - teiti da popreni preseci ne zadravaju vodu



58/74



Spojevi i spojna sredstva su kritina mesta sa stanovita korozije Zavarivanje ima prednost u odnosu na mehanika spojna sredstva

Izbegavati isprekidaneavove i jednostrane

ugaone avove

Otkloniti sve neravnine,ispupenja i zareze napovrini avova



59/74



Stubovi u obimnim zidovima i stope stubova



60/74


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE

1. Premazna sredstva 2. Metalne prevlake (toplo cinkovanje ili metalizacija)

3. Kombinacija zatitnih premaza i metalnih prevlaka (Dupleks-sistemi)

Pre izvoenja AKZ neophodna je priprema povrineeline konstrukcije

Priprema obuhvata uklanjanje masnoa, neistoa, kovarina od valjanja iarenja, re i stranih materija (postojei premazi ili prevlake i sl.)

Pripremu elinih povrina definie Pravilnik o tehnikim merama iuslovima za zatitu elinih konstrukcija od korozije


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE PREMAZNA SREDSTVA


61/74


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE - PREMAZNA SREDSTVA

Primena zatitnih premaza je najei nain AKZ elinih konstrukcija

Premazna sredstva - materije koje posle suenja na vazduhu ostavljajusuvi film kao zatitnu prevlaku

Nanose se runo (etkom, pitoljem ili valjkom), mainski, ili automatski

Zatitni premaz moe biti osnovni (1-2 premaza) i pokrivni (2-3 premaza)

Prvi osnovni premaz nanosi se u radionici i (trajnost oko 6 meseci)

Ostali premazi mogu se naneti na gradilitu nakon zavrene montae


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE PREMAZNA SREDSTVA


62/74


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE - PREMAZNA SREDSTVA

Vrste zatitnih premaza: uljane boje, alkidne i epoksidne smole, vinili,poliesteri, poliuretani, bitumen, hlor-kauuk, neorganski silikati, itd.

Svi zatitni premazi delimino proputaju vlagu i kiseonik i osetljivi suna UV zrake i dejstvo hemikalija, to ograniava njihovu trajnost

Period obnavljanje premaza raste sa poveanjem debljine (100-300 m)

Trajnost premaza: 5-10 godina, uz propisnu tehnologiju i izradu

ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD KOROZIJE MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE - METALNE PREVLAKE


63/74


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE METALNE PREVLAKE

Oblaganje povrine elika drugim metalom (obino cink i aluminijum)

Postupci za nanoenje: toplo cinkovanje i metalizacija

Vea trajnost nego zatitni premazi

Efikasnost u sredinama sa jaim korozionim agensima

i kod konstrukcija sa oteanim

uslovima za obnovu zatite

Trajnost prevlake od cinka (slika)




64/74


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE - METALNE PREVLAKE

Veliina delova koji mogu da se toplo cinkuju uslovljena je veliinomkade za cinkovanje (duina kade 5-20 m, irina do 2 m i dubina do 2,2 m)

Ako su dimenzije elemenata vee od dimenzija kade, element se potapau cink iz dva puta ili okretanjem iznad kade (slika)




65/74


MERE PASIVNE ZATITE OD KOROZIJE - METALNE PREVLAKE

Metalizacija - prskanje rastopljenog metala (cink, aluminijum, olovo)pitoljem

(+) Mogunost zatite elemenata proizvoljnih dimenzija (-) Skupa priprema elinih povrina

Kombinovane prevlake (Dupleks sistemi) Za dugotrajnu zatitu od korozije U sluaju agresivne industrijske ili primorske sredine Kod nepristupanih konstrukcija (stubovi dalekovoda, RTV stubovi i

jarboli, krovni i fasadni elementi, ograde i peake staze mostova) Formiraju se nanoenjem zatitnih premaza preko metalnih prevlaka Uz redovnu kontrolu i pravovremene popravke praktino neogranien vek


S I S T E M I ZATITE OD KOROZIJE


66/74


S I S T E M I ZATITE OD KOROZIJE

Kombinacije premaza ili prevlaka propisanih debljina

Sistemi zatite zavise od uslova kojima se izlau eline konstrukcije:

1. normalna atmosfera (podruja daleko od gradova, ind. objekata i mora)

2. industrijska atmosfera (u blizini elezara, termoelektrana, pilana i sl.)3. primorska atmosfera (priobalni pojas i zalee izloeno primorskoj klimi)4. ekstremno agresivna atmosfera (blizina hemijske industrije)

5. konstrukcije u vodi6. konstrukcije u zemlji7. konstrukcije u dodiru sa drugim graevinskim materijalom

ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD POARA

Poar - nekontrolisano gorenje ijom se vatrom ugroavaju materijalne


67/74


Poar - nekontrolisano gorenjeijom se vatrom ugroavaju materijalne

vrednosti i ljudski ivoti Dejstvo poara je stihijsko i zavisi od velikog broja parametara

Osnovni ciljevi zatite od poara graevinskih konstrukcija:1. poveanje bezbednosti korisnika objekta od poara2. smanjenje ivotnog rizika vatrogasaca

3. olakavanje gaenja poara4. ogranienje irenja poara na susedne prostorije i objekte5. smanjenje koliine zapaljivih materijala

koji e verovatno biti zahvaeni poarom

6. podela objekta na poarne sektore7. smanjenje teta nastalih pri poaru



68/74


POARNA OTPORNOSTgraevinske konstrukcije / dela konstrukcije -vremenski period tokom koga ona ispunjava postavljene funkcionalnezahteve:

1. funkcija nosivosti (element nosi optereenje)

2. funkcija celovitosti (element ne dozvoljava prolaz poaru)3. funkcija izolacije (element usporava irenje toplote provoenjem)


PONAANJE ELIKA PRI POVIENIM TEMPERATURAMA


69/74


PONAANJE ELIKA PRI POVIENIM TEMPERATURAMA

Mehanika svojstva elika na povienim temperaturama U toku razvoja poara temperatura vazduha dostie i preko 1000 C

Dolazi do zagrevanja elemenata nosee konstrukcije i do osetnepromene mehanikih svojstava elika, pa time i kapaciteta nosivosti

Dijagram- u funkcijitemperature



70/74


MEHANIKA SVOJSTVA ELIKA NA POVIENIM TEMPERATURAMA Od posebnog znaaja je poznavanje promene granice razvlaenja fy, i

modula elastinosti Et, u funkciji temperature


SISTEMI ZATITE OD POARA


71/74



Najei sistemi za postizanje poarne otpornosti elinih konstrukcija:

1. Upotreba nezatienih elinih elemenata velike masivnosti iliizraene otpornosti

Brzina porasta temperature elinog elementa zavisi od njegove mase i

obimne povrine (laki elementi se mnogo bre zagrevaju od tekih)

Faktor preseka (A / V)




72/74




2. Upotreba elinih profila integrisanih u tavanice ili zidove objekta




73/74




3. Izolacija (najei nain protivpoarne zatite - PPZ)

Materijali za izolaciju na bazi gipsa, mineralnih vlakana, lakih agregata

(perlit, vermikulit) i silikatnih vlakana Proizvodi za izolaciju: izolacione table, sprej-obloge, ekspandirajui PPpremazi, sputeni plafoni, zidni paneli, beton

ZATITA ELINIH KONSTRUKCIJA OD POARA NACIONALNA REGULATIVA U OBLASTI ZATITE OD POARA


74/74


Svaki arh.-graevinski projekat obavezno sadri prilog mera PPZ

Zakon o zatiti od poara ("Sl. glasnik RS" br. 111/2009)

Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu visokih objekata od poara(Sl. list SFRJ br. 7/1984)

Pravilnik o tehnikim normativima za zatitu skladita od poara ieksplozija (Sl. list SFRJ br. 24/1987)

Grupa standarda U.J1 - Tehniki uslovi zatite od poara u graevinarstvu

Regulativa iz oblasti graevinskih konstrukcija izloenih dejstvu poara unaoj zemlji je nepotpuna i zastarela. Predstoji usklaivanje sa

savremenim evropskim i svetskim propisima iz ove oblasti

MK-P08(18.01.11.)-Proracun resetki.AKZ.PPZ

Documents

Transcript of MK-P08(18.01.11.)-Proracun resetki.AKZ.PPZ