i revolиcionarnom radnickom pokretu. Tu su па vjest nасш rezlml­rana и sintetickom vidll pitanja koja su u pгethodnim poglavljima vec elaborirana: 1.1 prvom геdн u analizi fнndamentalnih poЪitickih do­kиmenata Socijalisticke partije Jнgoslavije ili pojedinih struja unutar nje.

Sttldijom I. Karabegovica о reformistima u nasem radnickom po­kretu obogacena је nasa istoriografija novim saznanjima. Neka pitanja 1.1 njoj obradena su dosta temeljito i Cine za sebe posebno vrijedne zao­kruzene cjeHne i tesko da се se budнci istraiivaci ponovno njiшa vra­cati. U stнdiji sи neka pitanja ''ise data 1.1 skici Ш Љ је autor ostavio otvorena i to moie samo podsticajno djelovati na budttce istrazivace da ih oЬlikuju u no,re rasprave ili stud·i•je. Aнtor se predstavio kao solli.dan poznavalac novije istorije radnickog pokreta i to је doslo do izrazaja, pored ostalog, u objektivnom i odmjerenom nacinu pisanja. Njegova stиd~ja је rezиltat dugog istrazivackog racla i zrelog poniranja u slozene odnose istorije meduratnog radnickog pok1·eta ne samo и Bosni i Her­cegovini vec i sire.

dr N us1·et Sehic

Jovanka Kecman, ZENE JUGOSLAVIJE U RADNICKOM POKRETU I ZENSKIM ORGANIZACIJAMA 1918-1941, Narodna knjiga i Institut za savremenu istoriju, Bcograd, 1978. (475)

Mali је broj radova kod nas koji se odnose па ucesce zena Jugo­slavije u radnickom pokretи i2Jmedн dva svjetska rata. Knjigom Jovanke Kecman nasa istoriografija obogacena је jednom vrijednom studijom о ucescu zena паsе zemlje u radnickom pokretu i zenskim organizac.ijama и periodu od 1918. do 1941. godine. Poteskoce u istraШvanjи ove pro­Ьlematike proisticи iz oskиdice arhivske grade, jer ni и jednom nasem arhivu ne postoji kompletan fond о ucescи zena u radnickoш pokretu а malo је i dokишenata koji se odnose iskljucivo na rad zena. Uz ne­objavljenu i objavljenи arhivskи gradи, •koja је veoma oskиdna usljed ilegalnog djelovanja Komunisticke partije Jugoslavije, Ј. Kecman је Ьila upиcena na objavljena i neobjavljena sjecanja, na razgovore sa poje­dinim aktivistkinjama тadnickog i naprednog zenskog pokreta kao d na koriscenje obimne partijske, sindikalne i druge stampe.

U uvodnim razmatгanjima (5-67), govori •se о drustvenom polo­zajи zena u jиgoslovenskim zemljama, pocecima .i prvim oblicima nji­lюvog organizovanja do stvaranja zajednicke drzave i о drustveno­·ekonomskom polozaju zena u zajednickoj jиgoslovenskoj ddavi. Brzi razvoj kapitalizma и jнgoslovenskim zemljama krajem 19. i pocetkom 20. vijeka traiio је no\'U radnu snagu и privredi i doveo је do ukljuci­vanja zena u pojedine gгane privrede. Zenski rad је manje placen od rada пшskaraca. Iz potrebe za .sirim opstim i strucnim obrazovanjem kod zепа doslo је do osnivanja i razvitka zenskog pokreta koji se bon

340

za emancipaciju zena, а u kome su postojala dva pravca: feministicki (koji је obuhvatao razne gradanske zenske organizacije) i proleterski (koji se razvijao u okviru radnickog pokreta). Kod nas stt se prvo formi­rale gradanske zenske organizacije па nacionalnoj, vjerskoj, socija]noj, feministicko-politickoj i profesionalnoj osnovi, а bavile su se prosvjetnirn i socijalno-humanitarnim radom. Formiranje zajednicke jugoslovenske drzave 1918. godine omogucilo је objedinjavanje raznih zenskih orga­пizacija, ciji se rad, u zavisnosti od odredenih uslova odvijao do 1941. godine.

Polozaj zene па selu i zene u radnom odnosu Ьiо је veoma tezak. Zarade su Ьilc veoma niske а uslovi za rad teski. Zene nisu imale pravo glasa i Ьile su potpuno iskljucene iz politickog zivota. Polozaj zene su odredivali razпi zastarjcli zakonici i oЬicaji, koji su sankcionisali nerav­nopravnost polova. Sve akcije za izmjenu pravnog polozaja zene u ok­viru postojece drzavne tvorevine nisu dale rezultate.

u prvom dijelu knjige obгadeno је ucesce zena u radnickom po­kretu i zenskiш organizacijama od stva1-anja zajednicke drfave 1918. godine do zavodenja sestojanuarske diktature 1929. godine (67-197), а u drugom dijelu dat је pregled djelatnosti zena u radnickom pokretu i zenskiш organizacijaп1a od 1929. godine do 1941. godine (197-446).

U novostv01·enoj clrzavi jugos]o,,enskЉ naroda obnovljene su poli­ticke i sindikalнe organizacije radnickog pokreta kao i one zenske orga­nizacije koje su djelovale u okviru tog pokreta do prvog svjetskog rata. Razvoj zenskog pokreta do Kongresa ujedinjenja Ьiо је na razlicitom nivou u pojedinim dijclovima nase zemlje. Na Kongresu ujedinjenja stvorena је Jedinstvena radnicka partija i formiran је jugoslovenski zeпski socijalistick.i pokret, kao sastavni dio klasnog radnickog pokreta Jugoslavije. Zene socijalisti (komtmisti) usvojile su Pl-ogram Partije i svoj rad zasnovale na Podlozi ujedinjenja i Prakticnom akcionom pro­gramu SRPJ(k). Donesen је i Statut zena socijalista-komunista. Na os­novu ovog statuta forшiran је Centralni sekretarijat zena socijalista­-koпшn~sta Jugoslavije, а pokrenut је i list »Jednakost«. Dajuci ocjenu rada Centralnog sekretarijata zena socijalista-kornunista Jugoslavije Ј. Kecman zakljucuje da on nije ostvario onu ulogu koju su jedinstveni po­kret i opste raspolozenje zena za ucesce u tom pokretu zahtijevali. То је Ьilo u zavisnosti od niza faktora, а u koje treba uvrstiti specificnosti u razvitku pokreta u pojedinim pokrajinama, zatim nedostatak mate­rijalnih mogucnosti i profesionalnih kadrova koji Ьi p:ru.Zili vecu pomoc pojedinim oгganizacijama, jer је pokret Ьiо uglavnom sastavljen od ak­tiv,istkinja iz Srblje i Bosne. Pokret nije нspio da ostvari jaci uticaj i cvrsce povezc organizacije u pokrajinama i da pomogne organizacijama kojima је ta pomoc Ьila najpotrebnija, npr. и Hrvatskoj i Sloveniji. Ovakav neravnomjeran гazvoj radnickog pokreta uslovio је razlike u razvitku zenskog komunistickog pokreta.

Radn-ice su ucestvovale u tarifnim pokretima, strajkovima, demon­stracijama i manifestacijama radnicke klse. Ideoloski rad i sisternatsko rnarksisticko obrazovanje kadrova Ьili su zapostavljeni, sto se, нz opre­djeljenje nekih гukovodilaca zenskog pokreta za centriste, zbog cega su Ьile iskljucene iz КРЈ, negativno odrazilo na rad mеан zenama.

341

Donosenjem Obznane i Zakona о zastiti drzave, zenski proleterski pokret Ьiо је potpuno zabranjen i иslovi za neki organ!izovani rad medu zenama gotovo da nisи postojali. Druga zemaljska konferencija КРЈ, odrzana 1923. godine, иkazala је na potrebи agitacionog rada medи ze­nama radnicama, и cilju njihovog privlacenja proleteтskom pokretи. Me­dutim, uspjesniji rad na reorganizaciji zenskog proleteгskog pokreta Ьiо је и znatnoj mjeri otezan zbog zaostravanja frakcijskih borЬi и partJijskom vrhu. Mogucnost za legalno djelovan1e zena prole­teгki иrkazala se od:rZavanjem njihove konferencije и Beogradи 1923. godine, kada је izabгan privremeni Centralni sekretarijat zena NRPJ i donesen prJvremeni Pravilnik sekretю·ijata zena NRPJ. Tok ovog pro­cesa tesko је pratiti usljed nedostatka istorijske grade.

АЫ- i ove mogucnosti је nestalo kada је rezim zabranio rad NRPJ. Ovim sи mogиcnosti КРЈ za rad medи zenama radnicima bble smanjene i КРЈ teziSte svoga rada medи zenama prenosi иglavnom и organizacije nezavisnih sindikata. U nareednim godinaшa nisи postignuti vidniji re­zultati и privlacenjи zena radnickoш pokretи ,ј njilюvom organizovanjи, zbog frakcijskih borЬi u partijskorn vrhи i zbog neshvatanja znacaja rada medи .Zenama i njihove uloge и revolucionaгnoш radnickom po­kretи. Na C:etvrtom kongresи КРЈ, koji је od:rZan 1928. godine, puna paznja posvecena је i zenskom radnickom pokretи, а usvojena је i po­sebna Rezolucija о zenskoш pitanjи.

Zavrsavajиci izlaganje о иcescu zena и radnickoш pokretu do 1929. godine, Ј. Kecman istice da su КРЈ i nezavisni sindikati Ьili sиviSe okиpirani .. ~vojrirn unutarpartijskim proЫemma, ра sи и ovom razdoЬlju malo paznje posvetili radu medи zenama. Pored toga, postoja1a su jaka patrijarhalna shvatanja о zeni, kao manje vrijednoj и dгustvu, sto је isto tako tlticalo da sи se zene teze odlиcivale da иcestvujи и po1itickirn akcijama i da pristиpajи •sindikalnim i partijskim organizacijama.

Od gradanskih zenskih oгganizaoija Ј. Kecmaon је prikaza'la razvoj i djelatnost Narodnog zenskog saveza Srba, Hrvata .i Slovenaca, Alijanse zenskih pokreta i Zenэke stranke. Gradanski zeiski pokret, koji se sa­stoj(\~ od mnogobrojnih zenskih drustava, иdruzenja i organizacija, pa­tio је od иэitnjenosti i nejedinstvenosti ј kao takav nije se rnogao izbo­гiti za osnovna prava zena u postojecem dt·ustvenom ротеtkи. Metodi rada i zahtjevi ovih organizacija Ьili sи иvijek isti. Isto tako nije Ьilo dovoljno odlucnosti i energicnosti u njihovom radи.

Pod rezimom sestojanuarske diktatиre i rad zenskih organizacija Ьiо је gotovo onemogucen. Djelatnost se u tokи 1929. godine svela na davanje upиtstava i pisanje direktivniћ pisama iz inostranstva. U toj godini osnovan је i Centralni sekгetaгijat zene КРЈ. Sesti plenum СК КР Ј zakljucio је da је Partija dиzna da izwsi preokret u metodaшa rada medu radnicima i da se obnova zenskog pokreta mora sprovesti jos dosljednije ј иpornije na bazi Rezolиcije Cetvrtog kongresa КРЈ о rad.u medu zenama.

Medиtim, masovna hapsenja konшпista i razЬijanja partijskih or­ganizacija doveli sи do privremenog zatЩa tl гadu i tek је slaЬljenjem 1·ezima diktature doslo do organizovanog i osisteшatskog rada medи zenama.

342

PгilagodavajLtCi se postojecoj sitиaciji, КРЈ је pronalazila nove oblike svoga djelovanja и tim veoma slozenim иslovima i na osnovu zakljиcaka Cetvrte ko11ferencije КРЈ, koja је odrzana и LjuЬljani 1934. godine, doslo је do sireg ukljucivanja zena и sindikalne organizacije i исеsсе u izborima za radnicke povjerenike. Direktiva КРЈ iz 1935. go­dine stavila је u zadatak da se pri sindika1nim podruznicama URSS-a formirajtt zenske ·sekcije, koje su imale \1eliku ulogu u okupljanjи zena u s.indikalne organizacije na liniji kJasnog radnickog pokreta. U strajko­vima koje је radnicka klasa vodila za poboljsanje svoga polozaja иcest­vovale stt i zene, а one su orgaпizovale i proslave Prvog maja i Medu­nю·odпog da~na zena, gdje su postignиti odredeni rezultati, narocito od 1938, godine, kada је i uticaj Paгtije medи zenama Ьiо veci.

Ј. Kecman је iscгpno prikazala i djelatnost zenskih organizacija (Jнgoslovenskog zenskog saveza, Alijanse zenskЉ pokreta i Saveza rad­nika zena i djevojaka u Sloven.iji). КРЈ је uticala na osnivanje legalnih organizacija za okupljaпje zепа (Omladinske sekcije zenskih pok.reta, Udruzenje studeпtkinja, »Slovenska drLtzina« u Hrastniku, Drustva za prosvjetu zene tt Hгvatskoj , Zenske nabavljacke zadruge) i pok,reta1a zenskc listove (ћoleterka, Zena claпas, Zenski svijet, Nasa zena), koji sи bili oslonac КРЈ и radu mcctu zenama.

U godinama pred drugi svjetski rat, od velikog znacaja za siгe ukljucivanje zena u antifasisticki pokret, Ьili su Svjetski kongres zena protiv rata i fasizma, koji је odt.Zan tt Parizu, Sedmi kongres Komin­teгne, Svjetski kongres zena u Marselju. Nase zene иcestvovale su и akcijama za pomoc spanskim borcima. Uoci rata i okupacije zemlje doslo је do ~ireg angazo\lanja zena u drиstveno-politickom zivotu, na sta su иticali zakljucci Zemaljskog partijskog savjeto\ranja i pok.rajinskih рагЩskЉ konferencija о djelovanju komunista шedu zenama, kao i zak­ljucci Petc zemaljskc konferencije КРЈ. Zene su postajale sve ozЬiljnija snaga u tЋdпiёkош pokretu, а ta snaga dosla је do ptmog izrazaja и dogadajima koji su slijedili.

Jo,ranka Kecman је uspjela гekonstгLtisati aktivnosti zena u rad­nickom pokrctu nasill zemalja, dajuci iscrpnc podatke о razпim politjc­kim i drugim predavaпjima, skttpovima, akcijama za opismenjavanje i kultuгno-pгosvjetno нzdizanje. I pored opsirnosti kojom oЬiluje, djelo ostaje skladna, Нјеро napisaпa cjelina, dostupna .ј siгem Citalackom krugu .

Senija Репаvа

Dr Drago Borovccmiн, IZGRADNJA BOSANSKOHERCEGOVACKE DRZAVNOSTI U USLOVIMA NOR-a, »Svje tlost«, Sarajevo, 1979, 300 str.

. Ova studija pгedstavlja autorovLt doktorsku disertaciju, koju је pod istim naslovoш odЬranio na Pravnorn fakultetu u Sarajevu 1976. godine. Autor је obradio jednu od kapitalnih tema nase novije dгzaYno­-pravne istoгije. Zadatak kпjige jeste da objasni, kako је и skladu opste

343