kao sklonista za gubavcc pri franjevackiш samostanima. StашЬепе zgra­de su bile vecinom od dгveta, а crkve od kameпa.

Materija1ni zivot је Ьiо izrazeniji пеgо duhovni. Zelja za luksuzom se pocela ogledati u boljem nаСiпн odijevanja, нpotreЬi od srebra izra­deпog posuda, nakita itd. Sto se dнhovnog zivota tice, pocela se siriti pi·smenost i veCi nivo zabave sa glнmcima i ostalim artistima.

Kako se Bosna kroz teritorijalno sirenje i privredлi razvitak po­vezala sa vanjskim svijetom, tako sa i пјеnа шaterijalna i dнhovna kul­tuгa Ьile prozete raznim uticajiшa sa Istoka i шnogo viSe sa Zapada. Normalno, postojala је i bosanska osobitost. Goticki uticaj se ogledao kroz пacin odijevanja, pгstenje, skulptш·u i katolicku crkvenu arhit~k­tuш, а istocni, pravoslavni, и gradnji crkava гaske i moгavske skole, t~ turski, i prije pada Воsпе, u razniш vrstama oruzja, tkanina i odjece. Bosanska specificnost se ogleda u izгadi pojedinih dijelova odjece, sre­brnih predmeta i пеkiћ oruzja. Iako је i duhovna kultuгa, kao i шаtе· rijal:na, Ьila pod uplivom rаzпЉ meduнticaja, ipak је ta sfcгa teze tюc­ljiva.

Na kгaju, sta kazati о ovoj шonografiji? Prije svega, to је djelo koje је prvi put па sinteticki пaCin obradilo gгadska naselja i predstavilo sredпjovjekovпu Bosnu kao urbaпu zemlju. Tako smo doЬili uvid н lЋZ­\юј jednog •dшgog dгustva, malo poznatog na пasem tlu. Autor kaze: »Za sto godina svoga razYoja i uspona, bosanska gгadska naselja ро· primila sн mnoga oЫljczja cvгopskih gradova onoga vremeпa, ali su istoYreшeno izgradila svojн sopstvenн fizionoшiju. U njima se javljajн пovi oЬlici zivota i rada, vjesпki jedпog novog doba i jedne nove kul­ture, u mnogo cem1.1 razlicite od feнdalne«. (stг. 352) Kako је autoг pre­vashodno izuzetaп znalac finansijsko-ekonomskih, javnopraYnih i privat· nopravnih knjiga гаznЉ seгija DвbroYackog arhiva, to је mogao na do­broj OSllOVi Opisati i YiSe sfere COvjekova zivota.

Interdisciplinarnost је u izradi studije нyeliko zastupljena, паго­сitо u •sfeгi istorije i arћeologije, te се se ovom monografijom moci ko­гistiti i ·arheolozi, istoricari umjetnosti, ekonoшije, prava itd., pri obradi svojЉ speciЗalistickih рrоЬlеша.

Iпасе, kпjiga је podijeljena ла cetiri osnovna dijela: I Pojava i гazvoj gгadskiћ. naselja (15-142); II Privreda gradskih naselja (143-222); III Drustvene i нpravne str1.1kture (223-257) i IV Gradska sredina (259-343).

Mr Boris Nilevic

HILANDAR, Jugosiovenska revija, Beograd 1978. (str. 224)

Ovo је kпjiga о bezimenim ljнdirna, koji su u saшoci, udaljeni od stгasti svake vrste stvaгaJi djela dostojna divljenja. Kripta manastira је » ..• trosna, crvotocпa i шemljiva zgradica gc.ie su ро isto tako crvotoc­nim policaшa poredane lоЬапје bгatije hilandaгske. Na celo svake lo­banje urezano је (ili u no\тije vreme ispisano mastiljavom olovkom)

313

\

ime - jedna jedina rec: Nikanoг, Sofгoпije i d1·. Iza toga је blo сео co­''ck, koji se svoje,roljno sveo ла to kalcпdarsko iшс bez lika i porekla, da trudom svojim ostavi potomst,,и prepise svetiћ tekstova, ћronika i лeocjcnjive inicijale, viпjete ,ikoпe ... « (str. 17).

Monogгafijи sи napisali profesori beogradskog Univeгzit'eta : dr Vojislюr Duric, dr Dejan Medakovic i dr Dimitrije BogdanoviC. Pгedgo­voгi su iz pera dг Pavla Savica i dг Svetozara Radojcica.

Tekstom su оЬићvасепа sljedeca poglavlja: Sveta Gora (21-30); Hilandar и srednjem Уеkн (31-130); Pod tuгskom vlascн, XVI i XVII "ek (131-170); Pod Тuгсiша, XVIII i XIX vek (171-196) i Istгazivanja Hilandaгa (197-204). Ttt stt jos, BiЬliografija i Iпdex.

Нilапdаг sн kгajem XII stoljeca obnovili sгpski veliki zupan Stefan Nemanja i njcgo'' sin Sava, па mjestu >)potpuпo pиstog i нgusenog« grckog manastira. Nalazi se па polнostl-vu Atosн ili Svetoj Gori и sjeve­roistocnom dijelн Grcke. Nijec!aп srpski manastiг nije postigao takav нspon kao Hilandar. То је islo sa rastom drust,reno-ekonomske i p oli-1icke moCi Sгbijc па Ваlkюш. Sгpski ''lotdaгi i vlastcoske porodice su manastir poшagale, darujuCi nш sela, trgove, plaпine i vinogгade, tako da su \'Гemenom njegova vlastelinstva, Ll pocetku od devet poklonjenih sela Stefana Neшanje iz 1198. godine, пагаslа н naj,•eCi kompleks crk­Yeno-manastirskog posjeda sгcdnjo,·jekovne SrЬije. Prostirala su se od Soluna do vise Paraeina.

Zivot u шaпastiru је uredio Sava NeшanjiC ро H1landarskom tipiku koji је on sastavio. Monasi maпastiгa ргеша ovom tipiku cine cvrstu zajednicu rada, trpezc i dнha\'nog zivota pod ''odstvom igumana. Duhovnom zivotu је data prednost. Prema navodima monografiji, »Hi-1andar је, daklc, imao da neguje sve stllpnjeve pravoslavne dllhovnosti i askeze, od onoga opsteg i svakoшe pristupacnog, u zajednici, do elitnog izdv-ajanja i osaшostaljivanjй dvojicc Љ trojice шоnаЬа radi kontem­placije, isЉasticke пюlitve i kпjizevnog гаdа« (stг. 40). ВШ su slobocLni i ad same carskc ''lasti, simbolicno predsta,rljene и igumanskoj p alici (zezlu). Sava је шtanovio i milosгdnu djelatnost »Za st1-anu bracu i ne­шocnike« kao i ргvн srpsku bolnicu s posteljama za oboljele monahe i bolnicare. Ona se sastojala od jedne kelije, da Ьi kasni1e Ьila prosiri­vana i potpomagana od sгpskih ''ladara (Dusaпa i Lazara) posebniro doJюtkom i besplatnom оргеnюm. Lijecilo se ро oпovremenim naj savre­шenijiш pгiгucniciшa zapadnoevropske шedicine, нtemeljene па klasic­nim tгadicijama.

Sгednjovjekovna Srbija је u Hilandaгн doЬila sгediste svog duhov­пog zivota. Njcgoviш posreclstvom SгЬi нsvајајн vizantijslш civilizaciju i anticko ШJ.sljc.:de. U njenш је Ьila moпaska skola, neka vгsta clul1ovne а kademije za mlade srpske kaludere. Рпасi srpske cгkve, knjizevnosti i teologije prosJi Sll ll srednjem vijeku kгoz hilandaгsku skolu (Domen­tijan, Teodosije, Danilo, Nikodim i dr.). Igumani ovog manastira su se pokazali i kao ''jesti diplomati u osjetljiviш sгpsko-vizantijskiш odno­sima.

BiЬlioteka manastira је Ьila puna kпjiga namijenjenЉ bogoslu­zenju, molitvi i t·azmisljanjн, vjeгov·atпo d\:ojeziCniћ, s obzirom da -se nalazio u grckoj sredini. Prepisi\Ћcki t·щ1 Lt okvirн skt·iptorijнma је Ьiо

314

' 'coma razvijen, kao i prevodilacki, kojim se ргаtе i pгevode savremeпa vizaпtijska teologija i asketika.

Cvjetanje ћilandarske ttmjetпosti је pocelo za vladaviпe kralja Milиtina (1282-1321), koji је podigao, izmeuи ostalog, nov saborni h1-am, vjero­' 'atno 1293. gocline. Fгeske ttnutar ћrаша ро vrijeclпosti i ро shvataпjima не zaosta~u pred pozпatim djeliшa znameпitih slikara t1 Caгigradu i Solиnи. Hilaпclarska zЬirka ikona је od ћistorijske i нmjetnicke vrijecl­пosti, kao i ttmjetпost iluminacije и гttkopisima, koja ceka svog istra­zivaca.

Novo гazdoЬlje u ћistoгiji Svete Gоге је nјеп zivot pod Tиrcima, pocev od 1430. godiпe. Osшanlije sи p1·iznale aиtonomijи, ali sи udarHe ро svetogoгskom bogatstvtt. Odиzimajн se шпogobrojna imanja, иkidajtt doћoci i poгeski iшипitet. »ТгеЬаlо је da pгotekne skoгo sto godina od turske najezdc na Svetи Gorи ра da se pгilike иstale i da se pocne po­mШjati i па graditeljsku delatпost i па urnetпicko stvaralastvo. Mora Ьiti ·da se, и meёluvremeпtt, imovina osula, da su zgгade oronule, zivopis pocrneo i stгadao od vlage, пшоgе ikoпe natгulile, knjige o,тestale. Pгi­lagodavanje manastiгa otomanskom dгza,rno-prютnom sistemu trajalo је dosta dugo ... (str. 140) Ipak, i tt ovim teskim vreшenima dosao је do iиazaja politicki i umjetnicki vitalitet Lt hilandarskoj sгedini. Uspo­stavljeпe ·su и raznim pe1·iodima veze sa Rиsijom Ivana IV Vasiljevica (Ivana Grozrюg), obnovljcnom sгpskom patrijaгsijoш, Vlaskom i Molda­vijom, bнgarskim coгbadij<1ma, Karlovackom mitropolijom, podrucjem Boke Kotorske, Dubгovacke RepиЬlike i sjeverne Dalmacije. Svi stite i pomazu Hila11dar, prema svojoj moci, kгoz nekoliko stoijeca tttrske vla­davine.

U tшskom periodи dulюvпi zivot osciliгa. Prepisi,,anje knjiga је и XVI stoljecu iшalo шaii zastoj zbog pojave stampanЉ, koje је mana­stir doЬivao iz 51·pskil1 stampaгija iz Venecije i zemlje. Kada su stam­paгije и sedшoj deceniji XVI stoljeca pгestale sa radom, ozivjelo је i pгepisiYal1je knjiga. U XVIII stoljecи, s obzirom па znatne materijalne nevolje koje sн pгitisle manastiг vec ocl pocetka tog vijeka, rad па knji­zi (prepisivacki, pгevodilacki i гedaktorski) је popнstio.

Svetogoгsko gгaditeljstvo XVI i XVII stoljeca, ра рrеша tоше i ћi­la,ndaгsko, bilo је tipoгno konzeгvativno i ostajalo је и sklopu vizaпtijske tradici~e. Ponekad Ьi se pojavio neki pгelomljen luk, tipicno istocnjacki ili keramika na fasadama, porijeklom iz pozпatih maloazijskЉ radio­nica. U sljedecem, XVIII stoljectt, prЉvatit се se doпekle barok, ali и oгijentalпoj vaгijanti.

U XVI sto1jectt s1ikaгska djelatnost је Ьi1а \1ебпоm и шkаша Grka, cla Ьi је pocetkom XVII vijeka prihvatili SгЬi sa GeOl'gijem Mitrofaпo­,,icem па сеlн. Tada se obгazovala manastirska slikarska radionica s ро· sebnim likovnim jezikom. Geqrgije је s1ikao, kako u Hilandaгu, tako i u staroj Hercegovini, Dalmaciji i jиznom dijelu S1'Ьije. Оп је Ьiо posljednji znacajaп шајstог starog sгpskog slikю·stva.

Monografijom о Hilandaгll doЬili sпю bogato sаzпапје о tошс kako sи SrЬi ulazili и glavпe tokove kнlturпog zivota Vizantije i grcke civilizacije i u prozimanju stvoгili svojtt srcclnjovjekoY11t1 dubovnost, kпjizevnost i umjetnost. I pod Тшсiша, опi SL! zilavo drzali kakav-takav

315

kontinuitet. Aгlllvska dokumenta, knjigc, Ltmjetпicki predmeti, slikar­stvo i aгћitektнra ovog manasti1-a, cija ћistorija traje od Stefana i Save Nemanjica do XIX stoljeca, kada Hilandaг postajc duhovnom bastinom нpskog naгoda, pruzajи neiscrpne mogucnosti za pisanje novih stиdija.

Mr Boris NileviC

Veljarz Atanaso1Jski, PAD HERCEGOVINE, lRO »Narodna knjiga«, Istoгijski institut Lt Beogradu, Beogracl 1979, 262 stг.

u nasoj istoгiografiji dosta је pisano о posljednjim decenijaшa bo­sanske samostalnosti i padu Воsпе 1463. U tim гadovima oЫast Hcгce­govine pominjaпa је samo иzgredпo. Kпjiga »Pad Heгcegovine« odnosi se na peгiod izmedtt 1466, kada је ишго ћerceg Stjepan Vukcic-Kosaca, gospodar Hc1·cegovine, i 1481, kada је kопаспо pгedana н turske ruke.

Djelo је гadeno na оsпоvи brojnЉ objavljenil1 ili пeobjю•ljenih clokumcпata iz dнbrovackog i venecijanskog arЬiva, onill koji su иgar­skog porijekla, kao i domaciћ i stranih ћroпika. Izneseni su napori za ocuvaпje jediпo preostaiog samostalnog dijela nekadasnje bosanske kra­ljeviпe, obп1.zlozena је politicka, ра i ekonomska sitиacija, ироzогеnо ла slozenost и odnosima sa dгllgim zemljaшa, а н svenш naгoCito istak­nнta нloga i zпасај vlasteoske porodice Kosaca.

Uvodni dio odnosi se па vrijeme Ьегсеgа Stjepa.пa i ројаvн Тшаkа tt uvim krajevima. Sгedinom 15. stoljeca bosaпski feudalci и medиsob­пiш obracипima cesto pozivaju u ропюс tигske odгede. Nakon sto sи definitivпo pokoгiJi Bosnн, Тшсi svc agгesivпije nastupajи i prema sи­sjednim oЬlastima. Herceg Stjepan pokиsava da Љ. odblje samostalnim akcijama, kao i c\•rsCiш po\'ezi''Llnjeш sa najЬliZim i najmocnijiш hri­scanskiш zemljama, Ugю·skom i Vепесiјош.

Njegov srednji sin i nasljednik Vlatko centгalna је lienost knjige. Na vise mjesta aиtor opsirno govori о dиgotrajnoj diploшatskoj borЬi sa Dиbro,rcanima oko njegovog dijela nasljedstva. Kada, napokon, izide iz nje kao pobjedпik, Ьiсе to »ро skнри сеnн - ро сеnи priznanja tиrske vrhovne vlasti«. Tada росiпје heгcego"o politicko laviranje izmedи Tи­raka i ћt·iscanskiЬ zeшalja. S vremena па vrijeme sklapace kгatkotrajne saveze sa jednima ili drиgiшa, а svc bcz veccg rezttltata u pogledи ocи­vanja teritorije.

Velika paznja posveceпa је гazvoju Sllkob<:l l1e1·cega Vlatka i nje­govog starijeg Ьгаtа Vladislava. Mada је to ocekivao, VladislaYи nikada nije poslo za гиkоm da ozЬiljnije иgrozi bгatovljeve pozicije tl zeшlji. Uspio sc, jedino, znatпo pгiЬliziti kraljtt Matiji od koga је doblo nekc posjede и Ugaгskoj.

Bиdtt6 da SL1 Tиrci и ovo v1·ijeшc Ьili LL postepenoш, ali nергеstа­пош nadit-anjн, а herceg Vlatko nije inщo clovoljпo raspolozivih mate-316