Frederik Forsajt~Kobra.pdf

7/25/2019 Frederik Forsajt~Kobra.pdf

1/202


2/202

Frederik Forsajt

KOBRA

Naslov originalaFrederick Forsyth

The Cobra2010

S engleskog preveoVladimir D. Jankovi


3/202

a Dastina i ostale mlade agente, britanske i amerike, koji uz veliki rizik, daleko od oiju javnvode borbu za svet bez droge.


4/202

Likovi

RIGAN, Bob Pomonik direktora, DEAENHAJER, Tim Bivi carinik, komandir, MAOCEVERO, Pol KobraLVER, Donatan ef osoblja Bele kue

EKSTER, Kalvin Glavni izvrilac u projektuKobraRIBE, Alvaro Predsednik KolumbijeALDERON, Felipe ef kolumbijskih policijskih snaga angaovanih u borbi protiv trgrkoticimaOS SANTOS, pukovnik ef obavetajne slube pri kolumbijskim policijskim snagaovanim u borbi protiv trgovine narkoticimaTEBAN, don Dijego Prvi ovek kokainskog kartela

ANEZ, Emilio ef proizvodnje pri karteluREZ, Rodrigo Bivi terorista iz redova FARC-a, lan kartela

UZ, Hulio Advokat, lan upravnog odbora kartelaARGO, Hoze-Marija ef odeljenja za tehnologiju pri karteluARDENAS, Roberto lan upravnog odbora kartelaUAREZ, Alfredo ef odeljenja za transport pri karteluALDEZ, Pako Telohranitelj pri karteluOP, Deremi Strunjak za raunare

UIZ, otac Karlos Jezuitski svetenik iz BogoteEMP, Valter Kancelarija UN za drogu i kriminalRTEGA, Fransisko Inspektor pri odeljenju madridske policije za suzbijanje narkotika

AKGREGOR, Dankan Kontrolor plovidbeRENAL, Leticija Studentkinja s mestom prebivalita u Madridu

NS, Fransisko Prevoznik kokainaOMERO, Ignasio Zastupnik kartela u Gvineji BisauOMES, alo Naelnik vojnog generaltaba u Gvineji BisauDRO, otac Svetenik iz Kartahene

ORTEZ, Huan VarilacENDOZA, oao Major Brazilskog ratnog vazduhoplovstva u penzijiKERING, Ben Major, specijalna sluba opremljena amcima

KSON, Kejsi Komandir mornarikih foka, II grupaUZEBIO, otac Seoski svetenik iz Kolumbije

LH, Eberhart Carinski inspektor iz HamburgaGLER, Joakim Carina, Odeljenje za kriminal, Berlin

AN DER MERV Carinski inspektor/istraga zloina, RoterdamDVIK, Bul Komandir mornarikih foka, III grupa


5/202

Akronimi i skraenice

B Vazduhoplovna baza (SAD)AMS Pomorska sluba za nadzor ireg podrujaKA Nemaka federalna kriminalna policijaA Centralna obavetajna agencija (SAD)

RRC Borbeno jurino plovilo od gume (SAD)EA Uprava za suzbijanje narkotikaARC Kolumbijska revolucionarno-marksistika organizacija

I Federalni istrani biro (SAD)O Snage reda i zakona

MRC Prihodi i carine Njenog kraljevskog velianstvaE Sluba za imigraciju i carine (SAD)AOC-N Pomorski analitiko-operativni centar za narkotike5 Britanska bezbednosna sluba

A Nacionalna bezbednosna agencija SADO Predsedniko izvrno nareenjeATO Poletanje na raketni pogon

A Kraljevska pomorska avijacija, rezervni sastavHIB amac na naduvavanje s tvrdim dnom (SAD)B amac na naduvavanje s tvrdim dnom (Velika Britanija)

AS Jedinice specijalne vazduhoplovne slubeS Specijalna pomorska sluba opremljena amcimaAL Mornarike foke amerike specijalne pomorske snage

CA Agencija za borbu protiv tekog i organizovanog kriminalaAV Bespilotna letelicaDYCO Odred za suzbijanje narkotika, MadridNODC Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminalKA Nemaka federalna carinska policija


6/202

Prvi deo

KLUPKO


7/202

1.

nejder je umirao. Sam. Niko za to nije znao, a na svetu je postojala samo jedna osoba kojog toga bilo teko. Leao je, kost i koa, posle kratkog ivota koji su upropastile drogrdljivoj slamarici u oku trokave sobe u jednom naputenom gradskom kvartu. atrlja se naklopu neuspelog urbanistikog projekta u Anakostiji, delu glavnog grada Vaingtona kojistonica svakako nije ponosila, i gde turisti nikada nisu zalazili.

Da je taj deko znao da e s njegovom smru zapoeti rat, niti bi mu ita bilo jasno, niti bi marUpravo to uzimanje droga i ini mladom umu. Razara ga.

* * *

era upriliena tog poznog letnjeg dana u Beloj kui bila je neznatna po standardima predsednstoljubivosti. Svega dvadesetoro njih, i to deset parova posaenih za trpezu posle koktdsoblju. A od njih ukupno dvadesetoro, osamnaestoro su bili pod izrazito snanim utiskom.

Meu prisutnima su bila i devetorica vanih dobrovoljaca angaovanih u radu Veteranske upcionalnog foruma koji brine za dobrobit onih to su nosili uniforme bilo kojeg vida oruanih snU periodu od devet godina, zakljuno sa 2010, ogroman broj ljudi, pa i neto ena, vratilo ka i Avganistana, to ranjeno to s traumama. U svojstvu vrhovnog komandanta, predsednik

nije iskazivao zahvalnost za ono to su devetorica gostiju iz Veteranske uprave do tog trepeli da uine. I tako su ti ljudi, zajedno sa svojim suprugama, pozvani na veeru upravo na me je nekada obedovao slavni Abraham Linkoln. Prvo su poli u obilazak odaja Bele kue, kroze provela prva dama lino, a onda su zauzeli mesta za stolom pod budnim pogledom majordo

kali da im sipaju supu. Jasno je otuda zbog ega je iznenadan pla vremene posluiteljke iza

gu nelagodu.ena je plakala bez glasa, ali je supijera u njenim rukama poela da podrhtava. Sto je bio kruika, i prva dama je sedela preko puta, na drugoj strani. Podigla je pogled sa zvanice ko

ravo sluena i opazila suze koje se neujno slivaju niz obraze postarije posluiteljke.Majordom, kome ni inae nikada ne bi promaklo nita to iole moe da naudi predsednikedu, pratio je pogled prve dame, i istoga asa, tiho ali brzo, krenuo oko stola. Posluitelju kzatekao urno je klimnuo glavom, davi mu znak da uzme od starice supijeru, da predu

opast, posle ega je ovaj udaljio staricu od stola, provevi je kroz dvokrilna leptir vrata do ouhinje. I tako, kad su njih dvoje napustili prostoriju, prva dama je lakim pokretom obrisala

omrmljala neto u znak izvinjenja penzionisanom generalu koji je sedeo do nje sleva, ustala, i pola za njima.Posluiteljka je sedela u ostavi, a ramena su joj se tresla dok je mrmljala: ao mi je, tako o. Po izrazu majordomovog lica lako se moglo zakljuiti da uopte nije raspoloen za praed glavnim niko sebi ne sme da dozvoli takvu slabost.Prva dama mu je dala znak da se vrati i nadgleda posluenje supe. A onda se nadnela nad enuecala, brisala oi porubom kecelje i jo se izvinjavala.

Poto joj je, blago, postavljeno nekoliko pitanja, posluiteljka Mejbel je objasnila svoj nepojopust. Policija je pronala le njenog jedinog unuka, deaka koga je podizala otkako mu je

adao u ruevinama Svetskog trgovinskog centra devet godina ranije, kad je detetu bilo est letaU skladu sa izvetajem mrtvozornika, saopten joj je uzrok smrti, a reeno joj je i to da


8/202

azi u gradskoj mrtvanici, i da bi neko trebalo da doe da ga preuzme.I tako su, u uglu ostave, prva dama SAD i vremena posluiteljka, obe inae potekle od roile jedna drugu dok su na svega nekoliko metara odatle vodei veteranski lumeni vodili boko vane razgovore nad supom s kockicama prepeenog hleba.O onome to se desilo s posluiteljkom nije prozborena ni jedna jedina re do kraja obeda,a sata kasnije, kad je predsednik skidao smoking u svojim privatnim odajama, postavio je pe se od njega i moglo oekivati.

Pet sati kasnije, u zamalo pa mrklom mraku spavae sobe, sa oskudnom traicom svetla

ingtona to promie kroz blindirano staklo i zavesu, prva dama je lepo osetila da ovek kojred nje ne spava.I predsednika je svojevremeno uglavnom odgajala njegova baba. Odnos kakav se razvije izaka i njegove bake bio mu je i dobro znan, i vaan. I premda mu je prelo u naviku da ustaje rogo se pridravao redovnog jutarnjeg vebanja kako bi ostao u formi, te noi nije mogao da ao je u mraku i razmiljao.Ve je bio reio da taj petnaestogodinjak, iji god bio, nee zavriti u sirotinjskoj grobaku e biti prireena pristojna sahrana, u dvoritu crkve, kako dolikuje. Predsedniku, mekako nije bio jasan uzrok smrti nekog tako mladog, ko je ponikao u, istina siromanoj, ali pob

rodici na dobrom glasu.Tek to je prolo tri iza ponoi, on podie duge, mrave noge iz kreveta i dohvati bademantveta se uto zaulo jedno pospano kuda e, na ta je on uzvratio: Odmah se vraam, privas i otabanao do garderobe.

Podigao je telefonsku slualicu, i glas se javio posle svega dve sekunde. Ako je deurna operaila umorna, u to doba noi kad duh ljudski klone, nije to pokazala. Oglasila se vedro, spremnmogne. Izvolite, gospodine predsednie.Po svetlacetu na konzoli odmah je znala ko zove. I posle dve godine provedene u

presivnom zdanju, ovek iz ikaga jo se nije bio navikao na to da moe da ima ta god poo koje doba dana i noi, i da je dovoljno samo da to zatrai. Da li biste mogli da probudite direktora DEA, kod kue, ili gde god se trenutno nalazio? uon. Operaterka nije bila ni najmanje iznenaena. Kada ste vi Onaj ovek, sve ako poelite

uvo doba razmenite koji vic s predsednikom Mongolije, to e biti udeeno. Odmah u ga nai rekla je mlada ena koja je sedela skroz dole, u sobi za komunikacije.otkucala neto na kompjuterskoj tastaturi. Siuna elektronska kola obavila su svoj posao, i imavilo na ekranu. Potraga za brojem kunog telefona urodila je plodom na monitoru se poj

set cifara. Bio je to broj jedne lepe gradske vile u Dordtaunu. Mlada ena je uspostavila vd je ekala. Tek poto je zvonilo i deseti put, javio se od sna promukao glas. Predsednik vas trai, gospodine rekla mu je. Sredoveni funkcioner je vrlo brzo proistioda je operaterka prebacila efa federalne agencije poznate pod slubenim nazivom Uprav

zbijanje narkotika na sobu gore na spratu. Nije prislukivala. Po svetlacetu e ve videti ka dvojica zavrila razgovor, i onda e prekinuti vezu. Izvinite to vas uznemiravam u nedoba rekao je predsednik. Istoga asa dobio je, meeravanja da je njegov poziv uvek dobrodoao. Potrebne su mi neke informacije, moda i sli biste mogli da navratite do mene ujutro, pa da se naemo u devet sati u Zapadnom krilu?

Iskljuivo iz ljubaznosti bilo je to formulisano kao pitanje. Predsednici su tu da izdaju nareto je dobio uveravanja da e direktor DEA biti u Ovalnom kabinetu u devet ujutro, predsedn


9/202

ustio slualicu i vratio se u krevet. Konano je zaspao.U otmenoj kui od crvene cigle u Dordtaunu, svetla su gorela u spavaoj sobi, a direktor e mogao a da ne pita bunovnu gospou s viklerima u kosi ta li se to, avo da ga nosi, deavahovna vlast podie starije funkcionere u tri ujutro, i to lino ta ovek drugo da pomisli negneto polo naopako? I to grdno naopako, nego ta. Direktor nije mogao ponovo da zaspi, ao u kuhinju, napravio sebi sok i kafu, pa se prepustio tekoj sekiraciji.

* * *

drugoj obali Atlantika je svitalo. Po sumornom, sivom, kiom iibanom moru nedalekvernonemake luke Kukshafen, plovio je brod San Kristobal. Kapetan, Hoze-Marija Vauzeo je bio kormilo, a kormilar, koji je stajao tu, pored njega, davao mu je neophodna upuzgovarali su na engleskom, jeziku vazdunih i vodenih puteva. San Kristobalse kljunom okma uu reke Elbe i zaplovio u dubinu kopna. Jo sto kilometara delilo ga je u tom amburga, najvee evropske rene luke.S nosivou od 30.000 tona, teretni brod San Kristobal plovio je pod zastavom Paname. Iodskog mosta, gde su dva oveka stajala i gledala u pomrinu, pokuavajui da razaberu g

ve koje obeleavaju dubok gaz, bili su u nizovima naslagani kontejneri.U potpalublju ih je bilo u osam nivoa, i jo etiri gore, na palubi. Po duini su bili porearnaest u nizu od pramca do broda, pri emu je plovilo bilo dovoljno iroko da primi ntejnera od ograde do ograde.Po papirima sudei, to je, uostalom, i bilo istina, brod je isplovio iz Marakaiba u Venecueli;brodio ne istok, da dopuni tovar s dodatnih osamdeset kontejnera punih banana u Paramvnom gradu i jedinoj luci Surinama. Ono to u papirima nije pisalo bilo je to da je jedan od

aju utovarenih kontejnera bio i te kako poseban, budui da je u njemu, osim banana, bilo i uge robe.

Drugi tovar dopremljen je tronim starim teretnim avionom transal, polovnim, pa i gore ovnim, nabavljenim u Junoj Africi, a stigao je iz zabaene hacijende u unutranjosti Kolumpreko Venecuele i Gvajane, da bi potom sleteo na isto tako zabaenu plantau banan u SurinaOno to je tim starim teretnim avionom dopremljeno potom je uredno uskladiteno, cigliclica, i to u zadnji deo elinog brodskog kontejnera. Ciglice su napakovane od zida do zidda do vrha kontejnera. Kad su tako naslagali sedam redova, zadnji lani zid je prvo zavare

mirglan i ofarban, kao i ostatak unutranjosti kontejnera. Kad je sve to obavljeno, uneli su jo ene, nedozrele banane, okaene na stalke, na niskoj temperaturi, ali ne ispod take smrzavantako otpreme sve tamo do Evrope.

leperi su huktali i frktali uzdu i popreko dungle nosei porudbinu ka obali, a tamo ih je n Kristobal, spreman da sve to pretovari na svoju palubu i tako popuni svoje kapacitete. A onod isplovio, zaputivi se ka Evropi.Kapetan Vargas, revnostan, astan pomorac koji nije znao za onaj dodatni tovar koji njegovvozi, i pre toga je boravio u Hamburgu, i nikako udu nije mogao da se naudi koliko je taj

ad veliki, i koliko u tom gradu sve radi kao podmazano. Stara hanzeatska luka bila je, zapravoik na dva grada, ne na jedan; postojao je, dakle, onaj grad u kojem se ivi, oko spoljnutranjeg vodotoka Elbine pritoke Alster, a sem tog grada, ivela je tu i ta prostrana lseobina u kojoj je, pored ostalog, bila smetena najvea fabrika za proizvodnju brodskih konteEvropi.


10/202

A ta luka imala je 13.000 uplovljavanja godinje i godinji promet od 140 miliona tona robe, na 320 sidrita. Sam kontejnerski deo luke imao je etiri terminala, a San Kristobalbio je upAltenverder.Dok je brod, brzinom od pet vorova, prolazio kroz okrug Harburg, a tek razbuena posada glzapadnu obalu, ona dvojica za kormilom dobila su po olju jake kolumbijske kafe, i nemzdrve su s posebnim respektom uivale u toj aromi. Kia vie nije padala, sunce se s napobijalo kroz oblake, a lanovi posade jedva su ekali da se iskrcaju.Bilo je ve gotovo podne kad je San Kristobaluplovio u dodeljeno mu sidrite, i maltene i

na jedan od petnaest kranova na Altenverderu poeo je da podie brodske kontejnere i sputa .Kapetan Vargas se oprostio od kormilara, a ovaj je, poto je zavrio smenu, krenuo kui, u Alda, kad su motori bili iskljueni, i jo samo osnovni ureaji ostali na mirovanju, a lanovi poasoima u rukama, poeli da se iskrcavaju, zaputivi se ka kafanama u Ulici Reperban, brn Kristobalovladao je mir, ili se bar tako inilo; a kapetan Vargas, kojem je ovaj brod bio i rsto i dom, tako ga je najvie voleo.On, meutim, nije mogao znati da se na svega etiri kontejnera od brodskog mosta, dva nivoa rnjeg i tri reda od desnog boka San Kristobalanalazi kontejner s malim, neobinim logom. M

istina, ovek dobro da se potrudi pa da taj natpis pronae, jer su brodski kontejneri rebani, premazivani, ispisani iframa i imenima vlasnika. Logo o kojem je re bio je u oblikncentrina kruga, jedan unutar drugoga, pri emu je u onom manjem bio nacrtan malteki krstto tajna ifra organizacijeErmandad, ili Bratstva, bande koja je stajala iza devedeset proceg kolumbijskog kokaina. A tamo dole, na keju, samo su jedne oi umele taj znak da prepoznajKran je podizao kontejnere s palube na itavu armiju tovarnih prevoznih sredstava poznatihzivom vozila na automatski pogon, ili AGV. Ova vozila, kojima je upravljano iz tornja dizao visoko iznad keja, elini sanduci su prevoeni s keja do skladita. I upravo tu je benik, neprimeen u masi AGV-a koji su se razmileli, ugledao logo s dva kruga. Mob

efonom je obavio razgovor, a onda pohitao natrag u kancelariju. Kilometrima i kilometrima daan leper je krenuo put Hamburga.U tom asu u Ovalni kabinet uveden je direktor DEA. I ranije je on na to mesto dolazio, i tota, ali ogroman starinski radni sto, rairene zastave i peat Republike i dalje su ostavljali ssak na njega. On je uvaavao mo, a to mesto odisalo je istom moi.Predsednik je bio lepo raspoloen. Vebao je, istuirao se, dorukovao, i sada je bio leuen. Ponudio je posetiocu da sedne na jedan od dva kanabeta, a onda je i sm seo na onaj dru Kokain rekao je on. elim da saznam sve o kokainu. Vi o tome imate ogromne koterijala.

Koliko vam srce ite, gospodine predsednie. Da naslaete sva ta dosjea jedan na drugi, biob visok nekoliko metara. To je i previe ree predsednik. Meni je potrebno otprilike deset hiljada rei. I to netistika. Samo injenice. Sinteza. Samo da se vidi ta je to, odakle potie (kao da ja o tome niam), ko ga proizvodi, ko ga prevozi, ko ga kupuje, ko ga uzima, koliko kota, kuda odlazi ostvada, ko je na dobitku, a ko na gubitku, i ta mi u vezi s tim preduzimamo. Je l samo o kokainu, gospodine predsednie? Ne o ostalom? O heroinu, PCP-u, aneoahu, metamfetaminu, sveprisutnom kanabisu? Samo o kokainu. I samo za mene. Za moje oi. Potrebni su mi ti osnovni podaci. Naloiu da naine nov izvetaj, gospodine. Od deset hiljada rei. Razumljivim jezikom. S


11/202

verljivo. est dana, gospodine predsednie?Vrhovni komandant je ustao, nasmeio se, pruio ruku. Sastanak je bio zavren. Vrata su veorena.

Znao sam da mogu da raunam na vas, direktore. Tri dana.Na parkiralitu je direktora ekala kraun viktorija. ofer je, na znak, dovezao kola do ulpadno krilo. etrdeset minuta kasnije direktor je ponovo bio na drugoj obali reke Potomlingtonu, u apartmanu na poslednjem spratu zgrade u Armi nejvi drajvu broj 700.Zadatak je poverio efu operative, Bobu Beriganu. Mlai ovek, koji se mnogo bolje snalaz

enu nego za stolom, mrko je klimnuo glavom i procedio: Tri dana?Direktor je klimnuo glavom. Nemoj da jede, nemoj da spava. ivi na kafi. I, Bobe, nemaava sliku. Neka bude kako stvarno jeste. Moda i nas zakai neki priliv iz budeta.

Bivi terenski operativac poao je hodnikom do svoje sekretarice s nalogom da mu otkatanke, razgovore i obaveze u naredna tri dana. Moljci kancelarijski, razmiljao je on. Pnost, trai nemogue, izai na veeru i gledaj gde e da namakne pare.

* * *

zalaska sunca sav tovar je bio iskrcan sa San Kristobala, ali on jo nije bio napustio luku. lbili potpuno zakrili tri mosta koja su morali da preu kako bi doli do robe. U guvi na mderfelde zaglavio se, tako, i jedan iz Darmtata, za ijim je volanom sedeo neki crnomanjast njegovim papirima sudei, bio je nemaki dravljanin turskog porekla, pripadnik, dakle, jedveih manjina u Nemakoj. U tim ispravama, meutim, svakako nije pisalo da je on ujepadnik turske mafije.A kad se jednom ue u luku, zastoja vie nee biti. I carinska dozvola za izvesni elini kontSurinama bie izdata bez ikakvih problema.Koliina robe koja ulazi u Evropu preko Hamburga toliko je velika da jednostavno nije ni mo

aljno pregledati svaki kontejner. Nemaka carina, ZKA, ini sve to je u njenoj moi. Okocenata tovara biva detaljno pregledano. Neto se pregleda nasumice, ali panju carine vevlae dojave, ili pak neto neobino u opisu samog tovara, ili naziv luke iz koje je brod arom isplovio (Mauritanija ne izvozi banane, recimo), a sumnju, jednostavno, moe izaz

odgovarajua papirologija.to se same provere tie, ona podrazumeva otvaranje brodskog kontejnera, a to dalje znai ra biti otpeaen, da bi potom bio paljivo premeren, da se vidi da u njemu sluajno nema grada. Obave se, zatim, i hemijski testovi u carinskoj laboratoriji, ponekad se upotr

ecijalno obueni psi, ili se kamion koji je doao po robu izloi dejstvu rendgenskih zraka. T

ripetije, meutim, svakako nee sledovati kontejneru u kojem se prevoze banane.Taj kontejner, pri tom, nije prebaen u centar za hlaenje voa i povra HHLA, jer jeaknutoj satnici, trebalo luku da napusti u najkraem roku, pa je skladitenje u hladnjauno. Dozvole se u Hamburgu dobijaju pre svega posredstvom kompjuterskog sistema ATLko je ukucao registracioni broj od dvadeset jedne cifre u kompjuter ZKA i isposlovao dozvo nego to se San Kristobalpojavio iza poslednje okuke reke Elbe.

Kad je turski ofer konano, milei, stigao na elo kolone pred lukom kapijom, mogao je opreuzme elini kontejner. Pokazao je papire, slubenik ZKA ih je ukucao u kompjuter, odz za manju koliinu banana namenjenu nevelikoj kompaniji za preradu voa u Darmtatu i navom dao znak oferu da moe da poe. Trideset minuta kasnije turski ofer je opet preao m


12/202

d njim se u tom asu razgranavala prostrana mrea nemakih autoputeva.A iza njega se na tokovima klackala metrika tona istog kolumbijskog kokaina. Pre neggne do onih koji e ga umrkavati, kokain e biti krten ili seen, i to est-sedam puta, takprvobitni sastav biti razblaen drugim hemikalijama kao to su benzokain, kreatin, efedrin, paamin, sedativ koji se daje konjima. A to, jednostavno, kod krajnjeg korisnika stvara utisak stvo jae nego to zapravo biva od samog kokaina koji se kroz nozdrve unese u organizamupna masa bude vea, mogu da poslue razni bezopasni beli prahovi, poput sode bikarboera u prahu.

Svaki kilogram, dakle svakih hiljadu grama, pretvara se tako u sedam hiljada grama, pri uterije plaaju i do deset amerikih dolara za gram, to e rei da krajnja cena jednog kilogkaina iznosi 70.000 dolara. Kod turskog ofera u tom trenutku bilo je hiljadu kilograma, dnost na ulici iznosila, znai, sedamdeset miliona dolara. Napravljen od testa koje je od se

kolumbijskih prauma nabavljeno po ceni od 1.000 dolara za kilogram, kokain je donosio dovade da se pokriju trokovi avionskog prevoza do Surinama, zatim nadoknade za plantau ba

znatan rashod na ime transporta na San Kristobalu, plus 50.000 dolara koji su zavrnkovnom raunu koji je korumpirani hamburki slubenik otvorio na Velikim Kajmantrvima.

Evropski gangsteri podnee, sa svoje strane, trokove usitnjavanja tvrdih ciglica u fini prah deru, a i dodatno e krstiti robu kako bi uveali masu pre nego to robu proslede do risnika. Ali svi pratei trokovi na putu od junoamerike dungle do dokova Hamburga iznosega pet procenata, i trokovi evropskog dela lanca isto toliko, to e rei da i dalje ovedeset odsto istog profita koji e meu sobom podeliti kartel, lokalne mafije i kriminalne bom Evrope i Sjedinjenih Amerikih Drava.Ameriki predsednik e sve to saznati iz Beriganovog izvetaja, koji ga je na radnom ekao tri dana kasnije, u skladu s datim obeanjem.Dok je, posle veere, itao izvetaj, preko teksake granice, nedaleko od varoice Nuevo La

dve tone istog kolumbijskog kokaina prevezene su na ameriko tlo u jednom kamionetu.

Dragi gospodine predsednie,Imam ast da vam, po vaem zahtevu, podnesem izvetaj o opojnoj drogi kokain.POREKLO: Kokain se dobija iskljuivo iz biljke koke, bunaste biljke neupadljivog izga od pamtiveka raste u brdima i praumama na severozapadu June Amerike.Isto tako, od kad je sveta i veka, lie koke vau domoroci, koji su davno otkrili da im ta blaava veito oseanje gladi i poboljava raspoloenje. Retko raa cvet ili plod; stabljanice su drvenaste, i nemaju primene; jedino listovi sadre opojnu drogu.Valja, pri tom, imati u vidu da droga ini manje od jednog procenta teine lista. Potrebnbrati 375 kilograma lista koliina kojom se moe napuniti kamionet da bi se dobilograma kokinog testa prva faza prerade od kojeg e se naposletku dobiti kilogram kaina u prepoznatljivom prahu.GEOGRAFIJA:Od ukupne koliine koja danas stie na svetsko trite, otprilike 10 proctie iz Bolivije, 29 odsto iz Perua, a 61 procenat iz Kolumbije.Kolumbijske bande, meutim, preuzimaju robu od dva manja proizvoaa, i to u formi kokta, privode kraju proces prerade i na trite izbacuju praktino svih sto odsto droge.HEMIJA:Samo dva hemijska procesa dovoljna su da se od lista dobije finalni proizvod, postupka su izrazito jeftina. Upravo zbog toga se, a imajui u vidu uasno sirom


13/202

aumskih zemljoradnika, koji uzgajaju taj, u stvari, vrlo izdrljiv i ilav korov, sasecanje oblema u korenu dosad pokazalo nemoguim.Lie u sirovom stanju prvo se umae u staro bure od nafte u koje se prethodno sipa kisele i jeftina baterijska kiselina i tako se kokain iscedi. Mokro lie se zatim pokupi i bacim u buretu ostaje neka vrsta smee orbe. U tu tenost se sipa alkohol, ponekad i benzin, oslobodili alkaloidi.Ti alkaloidi izbiju na povrinu, i onda bivaju uklonjeni i izloeni dejstvu neke jake alkalije

je, recimo, natrijum-bikarbonat. Iz te meavine dobija se skramasta, prljavobela masa, i

osnovna smesa, tj. testo, inae standardna jedinica trgovine kokainom u Junoj Americpravo gangsteri kupuju od seljaka. Od otprilike 150 kg lia dobije se jedan kilogram mikalije se lako nabavljaju, a proizvod je lako prebaciti od praume do pogona za preraduFINALNI PROIZVOD:U tajnim pogonima za preradu, najee skrivenim duboko u prato se pretvara u snenobeli prah kokain-hidrohlorid (tako glasi pun naziv), i to tako to mdaje jo hemikalija, kao to su hlorovodonina kiselina, kalijum-permanganat, aceton, onijak, kalcijum-karbonat, natrijum-karbonat, sumporna kiselina i jo benzina. Ova smeda redukuje, talog se osui, i ostaje prah. Svi sastojci su jeftini i, poto se upotrebljavjrazliitije zakonom dozvoljene svrhe, lako ih je pribaviti.

CENA:Seljak koji uzgaja koku, kokalero, moe cele godine da radi kao rob da bi obaviorbi godinje, pri emu mu svaka ta berba donosi po 125 kg lia koke. Ukupna godoizvodnja od 750 kg lista donee mu ukupno pet kilograma testa. Uraunaju li se i trokovizbeno ima, moe da zaradi svega oko 5.000 dolara godinje. A i posle postupka prerade, ktesta napravi prah, cena kilograma ne prelazi oko 4.000 dolara.

ZARADA:Ni na jednom proizvodu u svetu ne zarauje se kao na ovome. Cena jednog kilogistog kolumbijskog kree se od 4.000, preko 60.000 i, konano, svih 70.000 dolara, i to k roba prelazi put dug pet hiljada kilometara od obale Kolumbije do SAD, odnosno osam hiometara koliko ima do Evrope. Ali ni to jo nije kraj. Kilogram e, kad stigne do s

troaa, biti krten (razblaen) tako da se njegova ukupna masa i zapremina uveaju i zadam puta u odnosu na prvobitnu, pri emu cena po gramu nee pasti. Korisnici e slednjem dileru u lancu morati da plate oko 70.000 dolara za kilogram robe u kojem imaera nego onoga to je, po ceni od samo 4.000 dolara, isplovilo s kolumbijskih obala.REZULTATI:Visoke mare predstavljaju jemstvo da e jaki igrai u ovom lancu moi sebute najnoviju tehnologiju, opremu i naoruanje, kao i najbolje strunjake. Oni su u stanjgauju najvee svetske umove, da potkupe slubenike i zvaninike u pojedinim sluajevimi do nivoa predsednika drave i gotovo im je neprijatno kad vide koliko se dobrovoljacao njih traei da se i za njih nae mesta u tom lancu transporta i prodaje proizvoda, u zamneznatan udeo u zaradi. Nije, stoga, bitno koliko tih mula to operiu na niim nivoima puke zakona i zavri u zatvoru, budui da se u svakom trenutku moe nai na hiljade nevoli glupaka spremnih da dobrovoljno preuzmu na sebe ovaj rizik.STRUKTURA:Posle ubistva Pabla Eskobara iz Medeljinskog kartela i povlaenja brae Kalija, kolumbijski gangsteri su se podelili na stotinak mini kartela. Ima, meutim, tri gko se pojavio novi, dinovski kartel, koji ih je sve ujedinio pod svojom vlau.Samostalci koji su tome pokuali da se odupru pronaeni su mrtvi da mrtviji ne mogu bitisle nezapamenih patnji kojima su prethodno bili izloeni, tako da je svaki otpor n

diniteljima ubrzo zamro. Taj megakartel naziva sebe Ermandad, ili Bratstvo, i dejstvuje o koja mona industrijska korporacija koja, pri tom, moe da rauna na usluge privatne v


14/202

a titi njenu imovinu, ali i na kazneni odred sainjen od sve samih duevnih bolesnika, zadodravanje discipline.Smo Bratstvo ne bavi se proizvodnjom kokaina. Ono kupuje gotov proizvod od svih tih rtela, koji im, dakle, isporuuju beli prah. Bratstvo, pri tom, nudi potenu (po njihrilima) cenu, i to ne na bazi onog uzmi ili ostavi, ve na bazi uzmi ili te nema. A poslemandad izbacuje robu na svetsko trite.KOLIINA:Godinje se ukupno isporui oko 600 tona. Od toga po 300 tona zavrava na dreditima: u SAD i u Evropi, bezmalo jedina dva kontinenta na kojima se ova opojna d

pte troi. S obzirom na gorenavedene mare, ukupna zarada ne izraava se u stotinliona, ve u desetinama milijardi dolara.TEKOE: S obzirom na to da je profit ogroman, moe se dogoditi da se izmeu kartnanog korisnika ugradi jo dvadeset njih koji e ostvariti zaradu. Mogu to biti prevoenosioci robe, ili sami preprodavci. Zbog toga je snagama reda i zakona u ma kojoj zemlji sazito teko da dopru do krupnih igraa. Oni uivaju neizmernu zatitu, pribegavaju ekstremsilju kao metodi zastraivanja, a sami, pri tom, nikada nisu probali proizvod koji proanje ribe se neprestano hvataju, sudi im se, i zavravaju u zatvoru, ali retko se desi da nekh propeva, a na terenu odmah bivaju zamenjeni drugima.

PRESRETANJE:Amerike i evropske snage reda i zakona u neprestanom su ratu s kokaindustrijom, pa tako i dolazi do presretanja tovara u tranzitu, ili otkrivanja i zauzimanja sklabe. Ali snage reda i zakona na oba kontinenta uspevaju da konfiskuju robu koja ini samo petnaest procenata ukupnog svetskog trita kokaina, a s obzirom na vrtoglave mare, to

voljno. Presretanje i konfiskovanje robe moralo bi da se podigne i na osamdeset procenata,e od toga, ne bi li se kokainskoj industriji zadao smrtonosan udarac. Ukoliko bi izgvedeset procenata profita, karteli bi se uruili sami od sebe, i cela industrija bi najzaditena.POSLEDICE: Pre samo trideset godina kokain je obino smatran pukim slatkiem za

i uzima iskljuivo drutveni krem, trgovci obveznicama i zvezde iz muzikog sveta. Danerastao u optenacionalnu poast koja izaziva neprocenjivu tetu po drutvo. Snage rekona na evropskom i severnoamerikom kontinentu procenjuju da se oko sedamdeset procenih krivinih dela poinjenih iz koristoljublja (krae automobila, provalnitva, razbojni ini upravo zarad sticanja sredstava koja e poiniocima omoguiti da dou do novih kolrkotika. Ukoliko je izvrilac krivinog dela zavisan od posebno opasnog nusproizvoda kokkozvanog kreka, moe se desiti da u svojim pljakakim pohodima ne preza ni od uposilja.Sem toga, zaradom od kokaina, kada se tako steeni novac opere, finansiraju se drugi vminala, naroito krijumarenje oruja (koje se takoe upotrebljava u kriminalne i terorishe), ali i verc ljudi, osobito ilegalnih imigranata i otetih devojaka koje se prodaju

ksualno roblje.ZAKLJUAK:Nau zemlju je teko pogodilo razaranje do kojeg je dolo u jesen 2001. goda je sruen Svetski trgovinski centar i napadnut Pentagon, to nas je kotalo gotovo 3dskih ivota. Iako otada nijedan Amerikanac na teritoriji svoje rodne zemlje nije stradaorizma inostranog porekla, rat protiv terorizma traje i dalje, i mora se nastaviti. Pa ip

ku minule decenije, a prema krajnje uzdranim procenama, opojne droge upropastile su d

ta vie ivota nego napadi 11. septembra, od ega je polovina njih podlegla usled konzumirmijske supstance poznate pod nazivom kokain.


15/202

Zahvalan, gospodine predsednie, to mi je ukazana ova poast,ROBERT BER

Zamenik direktora (specijalne operaUprava za suzbijanje nark

* * *

gde u vreme kada je kurir dopremio Beriganov izvetaj u Belu kuu, jedan bivi britanski c

deo je u skrajnutoj lukoj kancelariji u Lisabonu i, ispunjen jedom, posmatrao sliku neke klopribarskog broda.itav svoj radni vek Tim Menhajer je proveo na carini, i to u poreskom odeljenju, to zacelono od najpopularnijih zanimanja, ali svakako jeste od onih koje se smatraju nepobitno potrebo od ubiranja prihoda u korist pohlepnih vlasti, a nautrb zlosrenog turiste, srce oveku i negra, posao kojim se bavio u pranjavim uliicama lisabonske luke ipak ga je, na izvestan nunjavao, a ispunjavao bi ga jo vie da ga nije morila ta stara nevolja: neodgovarajui resurpolaganju.Mala agencija na ijem se elu nalazio nosila je naziv MAOC-N, to je samo jo jed

skrajnom nizu akronima tipinih za svet reda i zakona. To je, inae, oznaka za Pomorski analiterativni centar za narkotike, koji okuplja strunjake iz sedam zemalja. Na tom zadatku Vtanija ima est partnera: Portugal, paniju, Irsku, Francusku, Italiju i Holandiju. Portug

main, a direktor je Britanac, prebaen iz HMRC (Prihoda i carina Njenog velianstva) u Sgencija za teak i organizovani kriminal) kako bi preuzeo ovu dunost.Zadatak MAOC-a zapravo je da pokua da uskladi napore organa reda i pomorskih ropskih zemalja u pravcu suzbijanja verca kokaina iz Karipskog basena, preko Atlantskog okobala Zapadne Evrope i Zapadne Afrike.

Razlog osujeenosti koja je morila Tima Menhajera tog sunanog prepodneva bio je to je m

gleda kako jo jedna riba s velikim skupocenim tovarom uspeva da izmigolji iz mree.Fotografija je bila snimljena iz vazduha, ali osim snimanja lepih sliica, izviaka letelica tugla nita vie da preduzme. U okviru ovlaenja njene posade bilo je samo to da se ta fotogroku od nekoliko sekundi, prosledi nadlenima u MAOC-u, udaljenim mnogo, mnogo kilometamesta.

Na fotografiji se videla stara ribarska laa s mreama na ijem je pramcu pisaloEsmeraldodi je, pukom sreom, pronaen u sam cik zore, negde u istonom Atlantiku, a sama injeniza njim nije video trag ukazivala je da je plovilo jednostavno plutalo u mestu posle celononvidbe pod velom tame. to se samog snimka tie, bio je dovoljno razgovetan za Menhajera, k

oz uveliavajue staklo pomno razgledao sliku, i tako zapazio da se posada upravo spremkrije palubu plavom ciradom. A to je praksa kojoj krijumari kokaina na moru redbegavaju kako bi, ako je to ikako mogue, uspeli da prikriju tovar koji prevoze.Oni plove nou, a onda dane provode plutajui na talasima, uureni pod ciradom koja se solnim morem, tako da ih je s visine izrazito teko primetiti. A kad sunce zae, oni svuku cioe je u spremite i nastave plovidbu. Due traje, ali je bezbednije. Kritini trenuci bili su uu zoru, ako vas uhvate ba dok se spremate da namaknete ciradu. Ovo, oigledno, nije bio ribod. Tovar je ve bio dole, u skladitu, moda i cela tona belog praha, vie puta umotaakovanog u bale, da ga ne bi otetili so ili voda, a preuzet je u nekom tamo zatonu u Venecueritu od truloga drveta.


16/202

Esmeralda Gse oito zaputila ka Zapadnoj Africi, moebiti ka narkodravi Gvineji Bisao. E kim sluajem zavapio je Menhajer da je nekim sluajem plovila malo dalje na sever, poe pored panskih Kanarskih ostrva, ili pokraj portugalske Madeire ili Azor... I jedna i mlja mogle bi tada da poalju gliser obalske strae da je presretne.AliEsmeralda Gje plovila dole na jug, stotinak milja severno od Zelenortskih Ostrva kojako bilo, u tome nikakvu pomo nisu ni mogla da prue. Nedostatak opreme. A nije bilo nikde da se podrka trai od itave niske propalih drava na potezu od Senegala do Liberije. Oe deo, a ne reenje tog problema.

I tako se Tim Menhajer obratio mornaricama est evropskih zemalja, kao i pomorskim snaD, ali niko u tom trenutku nije imao ni fregatu, ni razara, ni krstaricu tu negde u komiluku. AposadaEsmeralde Gprimetila da ih slikaju iz aviona, u meuvremenu je sigurno ve digla rue cirade i punom brzinom zaplovila prema kopnu do kojeg ih je, inae, delilo jo svega dve stutikih milja, a sve i da napreduju jadnom brzinom od deset vorova, u sigurnost mongrove na gvinejskoj obali uplovie pre nego to sunce sine na nebu sutranjeg dana.Jadima nije bio kraj ni kad se, eventualno, problematini brod presretne na moru. NedavAOC-u posreilo da na udaljenosti od oko 650 kilometara locira teretni brod koji je prevozio upravo je po njihovim uputstvima jedna francuska fregata presrela krijumare. Francuz

utim, opsednuti time da sve bude kulturno i po zakonu. U skladu s njihovim propisima, uhaerceri sprovedeni su do najblie prijateljske luke. Ispostavie se da se ta luka, Konakri, nanoj u nizu drava u steaju Gvineji.A onda su u Konakri iz Pariza morali da poalju francuskog sudiju za prekraje, da pobljeni brod radi les formalits.1Neto u vezi s pravima oveka les droits de lhomme, rekli.

Droits de mon cul u bradu je promrmljao an-Luj, Menhajerov kolega iz francntingenta. ak je i Britanac lako razluio da je re o pravima mog dupeta.I tako je teretnjak uzapen, protiv posade je podignuta optunica, a kokain je konfisk

eutim, ni nedelju dana nije prolo, a brod je digao sidro i isplovio, i to sa istom onom posaa je bez veih napora obezbedila kauciju, i to upravo zahvaljujui onom sudiji za prekraje, kpranjavog peoa naprasno avanzovao do novog mercedesa, pri emu se desilo da i konfiskoe, nekako, ispare.I tako je sad elnik MAOC-a samo uzdahnuo, pa uvrstio naziv i slikuEsmeralde Gu arhivu. Ad ponovo budu videli... Ali nee je vie videti. Na vreme primetivi opasnost koja joj sada e sada preurediti brod u nekakav, recimo, tunolovac, i nadenue mu novo ime pre negnovo isplove na Atlantski okean. A sve i da ne preduzmu takve mere opreza, koliki su bili izse ponovo neka letelica iz sastava neke evropske mornarice zadesi nadEsmeraldomu cik

ravo u asu kad posada namie ciradu to se vijori na povetarcu? Jedan prema hiljadu.E to je, razmiljao je Menhajer, glavnina problema. Tanki resursi i nikakva kazna za krijumk i u sluaju kada ih uhvate.

* * *

delju dana kasnije predsednik SAD je drao sastanak u etiri oka s direktorom unutrzbednosti, superagencije pod ijim je okriljem radilo trinaest amerikih agencija za prikupavetajnih podataka. Direktor je u udu gledao u vrhovnog komandanta. Vi to ozbiljno, gospodine predsednie?


17/202

Ozbiljno, verujte na re. ta biste mi vi posavetovali? Pa, ako nameravate da unitite kokainsku industriju, morate raunati na to da ete protivrenuti neke od najopasnijih, najnasilnijih i najnemilosrdnijih ljudi u svetu. Onda u, slutim, morati da naem nekog jo boljeg od njih. Htedoste valjda, gospodine, da kaete jo goreg. Imamo li mi takvog oveka? Pa, jedno ime ili, bolje rei, reputacija jednog oveka odmah padne oveku na pamet. Tdinama bio ef kontraobavetajne slube CIA. Pomagao je pri hvatanju i obaranju Oldriha Ej

d je za to, konano, dobio dozvolu. A onda je predvodio Kompanijine specijalce.3Malo je satera u klopku i ubije Osamu bin Ladena,4 i to jo pre jedanaestog septembra. Puten prdine. Puten? Otputen. to? Preterano surov. Prema kolegama? Ne, gospodine. Prema naim neprijateljima, pretpostavljam.

Ne moe se prema naim neprijateljima biti previe surov. Traim da se taj ovek vrati u slko se ono zvae? Zaboravio sam, gospodine. Tamo u Lengliju zvali su ga iskljuivo po nadimku. Kobra, tako ali.


18/202

2.

vek koga je predsednik traio zvao se Pol Devero, i kad su ga najzad pronali, bio je utonlitvu. Molitvu je, inae, smatrao izuzetno znaajnom.Devero je bio izdanak duge loze onih porodica koje su se, koliko je to bilo mogue, pribtusu plemstva pod okriljem Komonvelta Masausets, od 1776. godine naovamo. Ni u mladnima on ni u emu nije oskudevao, ali ono po emu su ga ljudi jo od ranih godina pamtili svabio njegov intelekt.kolovao se na Bostonskom koledu, jednom od glavnih rasadnika studenata vodeih jezuverziteta u SAD. Tu je procenjeno da je mladi Devero jedan od onih koji e daleko dogliko je bio poboan, toliko je bio posveen knjizi, i ozbiljno je razmiljao o mogunost edi kao jezuita. Predomislio se, ipak, i prihvatio poziv da se prikljui drugoj jednoj zajeabranih Centralnoj obavetajnoj agenciji.Za dvadesetdvogodinjaka koji je kao od ale polagao ispite, odgovarajui na svaki izazov kofesori pred njega postavljali, inae izrazito talentovanog za jezike, borba protiv komuniizma bila je dunost u slubi bogu i otadbini. Jedino to se, eto, opredelio za svetovni, a

eteniki put.Brzo se uspinjao u hijerarhiji Kompanije, pre svega zato to je bio jednostavno nezaustavljo zbog svog intelektualizma, koji ga je izdvajao, i nije bio ba najomiljeniji u Lengliju, on jerio koliko za lanjski sneg. Sluio je u trima glavnim odeljenjima: operativnom (avetajnom (analiza) i kontraobavetajnom (unutranja bezbednost). Doekao je kraj Hladnog m Sovjetskog Saveza 1991. godine kao cilj ijem je ispunjenju posvetio dvadeset g

ukotrpnog rada, a na dunosti je ostao do 1998, kada je Al Kaida digla u vazduh dve amebasade, u Najrobiju i Dar-es-Salamu.

Devero je odranije bio vrstan arabista, na vreme procenivi da je sovjetski odsek unutarnatrpan, i odve providan. Poto je arapski jezik usavrio, i to na vie razliitih dijalmetnuo se kao idealna linost u trenutku kad je Kompanija oformila specijalnu jedinicu koja svetiti iskljuivo otklanjanju novonikle pretnje islamskom fundamentalizmu i semenu koje sejati, globalnom terorizmu.Njegov odlazak u penziju 2008. godine po mnogo je emu odgovarao davnanjoj nedoumicivek otiao sm, ili su ga oterali? Sm Devero je, razumljivo, isticao da je posredi ono bronamerni posmatra rekao bi pak da je bilo i jednog i drugog. Devero je bio stara kola. Krecitovao bolje od veine islamskih uenjaka, a napamet je znao barem hiljadu najva

mentara. Naao se, meutim, okruen onim mladim pametnicama koje su, inilo se, za ui zakberije, naprave koje je on, Devero, prezirao.Gnuao se politike korektnosti, pretpostavljajui utivo, kulturno ponaanje, a takav je upiv i kulturan, bio prema svima, izuzev prema onima koji su oigledno bili neprijatelji jedga istinoga i/ili Sjedinjenih Drava. A takve bi unitavao baz ikakvih skrupula. Njegov korotaj od Lenglija uprilien je poto je prethodno direktor Centralne obavetajne ageegorino ukazao na neophodnost da se u savremenom svetu bez skrupula ne moe.I tako se on povukao, priredivi prethodno jedan nenametljiv i, isto tako, neiskren koktel na konvencija koju inae nije mogao da podnese da bi potom mir pronaao u prelepoj k

rom gradu Aleksandriji. Tu je konano mogao da se prepusti arima svoje udesne bibliotrke retkih umetnikih dela iz islamskog sveta.


19/202

Nije bio homoseksualac, nije se enio, i otuda su njime esto ispirali usta stojei kraj urednom vodom rasporeenih po hodnicima Starog zdanja u Lengliju on je, uzgred, bez razmibio da se preseli u Novo zdanje. Naposletku su te torokue bile primorane da priznaju ono tp video. Intelektualac koji je proao jezuitsku kolu i bostonski braman5prosto nije mario. Taka pametna bubalica primetila da Devero po svom dranju podsea na kobru. Nadimak je osJedan junoa zaposlen u Beloj kui prvi je prispeo u rezidenciju na uglu ulica Saut Li irfaks. Kuepaziteljka Mejzi, koja je, kao i uvek, sva blistala, rekla je tom deku da jeslodavac trenutno u crkvi, pa uputila mladia kako da ga nae. A kad se ovaj vratio do

rkiranih na trotoaru, i osvrnuo se oko sebe uinilo mu se da je u vremeplovu, i da se vratika unazad.A moda je tako i bilo. Aleksandriju su 1749. godine osnovali engleski trgovci. Dogodilo ai, pre rata, pri emu se ne misli samo na Ameriki graanski rat; temelji Aleksandrije ud

zapravo, mnogo ranije, jo pre Rata za nezavisnost. Nekadanja luka na reci Potomak, gradvijao zahvaljujui trgovini eerom i robljem. Brodovi natovareni eerom, koji su pristiziva esapik i dalje, iz divljih voda Atlantskog okeana, u ogromnim koliinama su dopremre engleske cigle, koje su im sluile kao balast, da bi potom upravo od njih trgovci gradili e kue. Posledica toga bila je da ulice Aleksandrije vie podseaju na staru Evropu nego na

et.ovek iz Bele kue uao je u kola, seo na suvozako mesto i objasnio oferu kako da stigce Saut Rojal, gde e onda pronai katoliku crkvu svete Marije. A onda je lagano otvorio

gomolje i ostavio za sobom bruj ulice, zamenivi ga tihim spokojem crkvenog broda, da bi pgledavi oko sebe, primetio usamljenu priliku kako klei pred oltarom.Neujnim koracima promakao je pored osam oslikanih prozora koji su ujedno bili i jedini etlosti u brodu. Budui da je bio baptista, nije mu promakao jedva osetni miris tamjana i voskpaljenih svea dok se pribliavao sedokosom oveku koji se, u kleeem stavu, molio pred arom nad kojim se uzdizao jednostavan zlatni krst.

Mislio je da se kree sasvim neujno, ali u tom trenutku onaj ovek podie ruku, da ga opomenruavaj tiinu. A onda je vernik priveo molitvu kraju, ustao, oborio glavu, prekrstio se i okrma pridolici. ovek s Pensilvanijske avenije pokuao je neto da prozbori, ali onaj je

digao ruku, samo toliko, i onda su njih dvojica u tiini proli kroz brod, i tako sve do predkve i vrata to vode napolje, na ulicu. Tek tada se stariji ovek okrenuo, i osmeh se pojavgovom licu. Otvorio je ulazna vrata i istog asa primetio limuzinu parkiranu preko puta. Ja sam iz Bele kue, gospodine rekao je lan personala. Mnogo se toga s vremenom menja, mladi moj prijatelju, ali to ne vai za frizure i automobkao je Devero. Ako je lan personala pomislio da e te dve rei, Bela kua, koje je takootrebljavao, izazvati uobiajenu reakciju, grdno je pogreio. A ta to Bela kua eli da porui jednom penzionisanom starcu?Sad je lan personala bio potpuno smeten. U drutvu koje paranoino udi za venom mladko nee sm za sebe rei da je star, makar imao sedamdeset godina. On, meutim, nije znao dpskom svetu godine cene. Gospodine, predsednik Sjedinjenih Drava eli da se sretne s vama.Devero na to nita nije rekao, kao da razmilja o onome to je upravo uo. Odmah, gospodine. Onda mislim da e tamno odelo, s kravatom, biti na mestu, ukoliko bismo mogli nakratvratimo do moje kue. A kako ja ne vozim, nemam ni automobil. Ali vi biste, verujem, mogli d


20/202

vezete i posle me vratite kui? Da, gospodine. Naravno. Hajdemo onda. Va voza zna gde stanujem. Mora da ste i vi bili tamo i upoznali Mejzi.Sastanak u Zapadnom krilu trajao je kratko, a odigrao se u kancelariji efa osoblja, trezvngresmena iz Ilinoisa, dugogodinjeg predsednikovog saradnika.Predsednik se rukovao s gostom i predstavio mu svog najpouzdanijeg saveznika u ingtonu. Imam jedan predlog za vas, gospodine Devero rekao je glavni. I to ne samo predlog v

estan nain, zahtev. Ne, to je zahtev u svakom smislu rei. Upravo me oekuje sastanak, i stvva da te ljude nikako ne mogu da otkaim. Ali nije bitno. Donatan Silver e vam sve objau vam zahvalan ako mi odgovorite im se osetite spremnim da date odgovor.A onda se, sa osmehom na licu, ponovo rukovao s Deveroom i otiao. Osmeha nije bilo naspodina Silvera. Nije mu to bilo prelo u naviku, i osmehivao se retko, izuzev u sluajevima knao da je neki predsednikov protivnik u nevolji do gue. Samo je podigao neku fasciklu sala i predao mu je. Predsednik bi bio zahvalan ako prvo proitate ovo. Ovde. Sada. Rekavi to, Silver je pojednu od nekoliko konih fotelja u zadnjem delu prostorije. Pol Devero je uzeo fasciklu

krstio noge u elegantnim pantalonama i proitao Beriganov izvetaj. Kad je zavrio, deset mnije, podigao je pogled.

Donatan Silver je sve to vreme radio na nekim papirima. Nije mu, meutim, promaklo da gaent kriom motri, pa je odloio olovku koju je do tog asa drao u ruci. ta kaete? Zanimljivo, ali teko bi bilo rei da tu ima ieg novog. ta elite od mene? Evo ta bi predsednik eleo da zna. Da li bi bilo mogue, uz primenu sve nae tehnoloecijalnih snaga, potpuno unititi kokainsku industriju?Devero je gledao u tavanicu.

Odgovor na prvu loptu ne bi nita vredeo. Toga smo obojica svesni. Bie mi potrebno mena da sprovedem ono to bi Francuzi nazvaliprojet dtude.6

ivo mi se jebe kako bi Francuzi to nazvali glasio je odgovor. Donatan Silver je vrlo putao teritoriju SAD, izuzev u prilikama kad je putovao u voljeni Izrael, a dok bi boraviomlje, gnuao se svakog bogovetnog minuta, naroito kad bi ga put naneo u Evropu i, iznad sancusku. Potrebno vam je vreme da sve to prouite, je l tako? Koliko e vam biti potrebno? Dve nedelje minimum. I bie mi potrebno punomoje na osnovu kojega e svaki organ vlavi biti u obavezi da na sva moja pitanja odgovori iskreno i u skladu sa istinom. U protivnom

govor i dalje ne bi nita vredeo. Pretpostavljam da ni vi ni predsednik ne biste eleli da trme i novac na neki poduhvat unapred osuen na propast?

ef osoblja ga je gledao u oi nekoliko sekundi, a onda je ustao i krupnim koracima izaao iz atio se pet minuta kasnije s jednim pismom. Devero je samo ovla bacio pogled na njega. Laklimnuo glavom. Ono to je u njemu pisalo bilo je sasvim dovoljno da se preskoi bilo kokratska prepreka u zemlji. ef osoblja mu je, uz pismo, pruio i posetnicu. Moji privatni brojevi. Kuni, na poslu i mobilni. Sve ifrovano. Potpuno bezbedno. Zoviteo koje doba, ali samo ako je re o ozbiljnom povodu. Od ovoga asa predsednik vie

kakve veze s ovim. Hoete da zadrite kod sebe primerak Beriganovog izvetaja? Ne ree Devero blagim glasom. Sve sam upamtio. Pa i vaa tri broja.


21/202

Vratio mu je posetnicu. U dubini due gorko se smejao tom razmetanju s potpuno bezbedrovanim kombinacijama. Nekoliko godina tek bilo je prolo otkako je neki britanski kompjuher, inae oboleo od blaeg oblika autizma, probio sve zatitne zidove i prodro u baze pod

ASA i Pentagona kao da ugrejanim noem see mlak puter. I to mu je polo za rukom s ntinim sokoalom koje je drao u svojoj sobici u severnom Londonu. Kobra je dobro znanska tajnost znai; znao je da se tajna koju dele njih trojica moe sauvati samo ako su dvtva; znao je da je jedini tos u tome da se ue i izae pre nego to se loi momci razbude.

* * *

delju dana posle razgovora DeveroSilver predsednik je boravio u Londonu. Nije to bila pdravnikom nivou, ve na jednom nivou nie zvaninom. Uprkos tome, njega i prvu

brodolicom je doekala kraljica u zamku Vindzor, i tom prilikom je obnovljeno rpostavljeno, iskreno prijateljstvo.Mimo toga, bilo je nekoliko radnih razgovora s naglaskom na tekuim problemima u Avganisnosima dveju privreda, Evropskoj uniji, problemima globalnog zagrevanja i klimatskih promo i na trgovinskim vezama. Predsednik i njegova supruga prihvatili su poziv da u opu

mosferi provedu dva dana s novim britanskim premijerom u zvaninoj rezidenciji u unutramlje, velelepnoj tjudorskoj vili jednostavnog naziva ekers. I tako su u subotu uvee dva bra sedela u Dugakoj galeriji i pila kafu posle veere. A kako je bilo prohladno, u kaminu su gpci od kojih su se iskrice dizale ka starim knjigama u povezima od marokanske koe.Da li e dva efa drava nai zajedniki jezik kao ljudi, da li e se meu njima razviti bliskoavo prijateljstvo, apsolutno se ne moe predvideti. Kod nekih biva tako, kod nekih ne. Isei da su Frenklin D. Ruzvelt i Vinston eril, uprkos razlikama koje su meu njima postojaleski. Ronald Regan i Margaret Taer bili su iskreni prijatelji, iako je postojao dubok jaz izgleskinje elinih uverenja i Kalifornijca sklonog narodskom humoru.

Retko je, vrlo retko, meu Britancima i Evropljanima na tom nivou bilo ieg vie od formudnosti, a neretko nije bilo ni toga. Jednom prilikom nemaki kancelar Helmut mit doveobom svoju enu, tako zastraujuu da je Harold Vilson, silazei sa sprata na veeru, dopustioan od inae retkih izliva duhovitosti, obrativi se okupljenom osoblju: E pa, razmena eazi u obzir.

Harold Makmilan nikako nije trpeo arla de Gola (ni ovaj njega), ali zato je ispoljavao naklma znatno mlaem Donu F. Kenediju. Moda to ima veze s injenicom da Britanci i Ameri

vore isti jezik, ali ne mora da znai.Imajui u vidu velike razlike u poreklu dvojice politiara koji su se te jesenje veeri grejal

re, dok su se none senke zgunjavale, a pripadnici amerike Tajne slube zajedno s kolegamtanskog SAS-a patrolirali napolju, moda i iznenauje injenica da se na tri dotad odtanka jednom u Vaingtonu, jednom u seditu Ujedinjenih nacija i ovom sad u ekersu iza dva oveka razvilo lino prijateljstvo.Amerikanca ivot u poetku nije mazio: otac Kenijac, majka roena u Kanzasu, odrastanvajima pa u Indoneziji, mladalaki otpor verskoj netrpeljivosti. Englez je to se toga tivlaen: roen kao sin berzanskog meetara oenjenog okrunom sudinicom za prekraje, odruz dadilju i privatno se kolovao u najskupljim i najuglednijim obrazovnim ustanovama u zkvo zalee moe doprineti da se kod oveka razvije leprav arm koji, u stvari, samo preutranju vrstinu. Kod nekih tako biva, kod nekih ne.


22/202

Povrnije gledano pak, njih dvojica su imala mnogo vie toga zajednikog. Obojica jo nisuvrila pedesetu, obojica su bili u braku s lepim enama i imali decu koja e se jo godiolovati; obojica su imali visoko obrazovanje i dugogodinje iskustvo u politici. Sem toga, obbila maltene opsesivno zabrinuta zbog klimatskih promena, siromatva u zemljama Treeg

cionalne bezbednosti i nevolja onih koje je Franc Fanon nazivao jadom ovozemaljskim.7Dok je premijerova supruga pokazivala prvoj dami neke od najstarijih knjiga u zbirci, predsdoapnuo svom britanskom parnjaku: Jesi li naao vremena da baci pogled na onaj izvetm ti dao?

Naravno da jesam. Impresivno... i zabrinjavajue. S ogromnim problemom se tu suoavamomlja je najvei potroa kokaina u Evropi. Pre dva meseca dobio sam raport iz SOCA, gdei najjai strunjaci za kriminal, a u vezi s razgranavanjem kriminalne mree koju podstie uovina kokainom. to pita?Predsednik je netremice gledao u vatru, birajui rei. U ovom trenutku jedan moj ovek razmatra samu izvodljivost tog poduhvata. Da li emo, sa nologijom kojom raspolaemo i umeem naih specijalnih snaga, biti u stanju da unitim

dustriju?Premijer je bio zateen. Gledao je u Amerikanca.

I je l se javio taj tvoj ovek? Jok. Svaki as oekujem da iznese procenu. I da ti d savet. Hoe li ga posluati? Mislim da hou. A ako kae da je poduhvat izvodljiv? Mislim da e Sjedinjene Drave to uvaiti. I vi i mi troimo ogroman deo budeta pokuavajui da suzbijemo opojne droge. Sviunjaci tvrde da je nemogue potpuno unititi tu industriju. Presreemo poiljke, hvatamo veangstere, aljemo ih na robiju, dugogodinju. I sve je po starom. Droga i dalje stie li sti

sto robijaa stiu novi dobrovoljci. A javna potranja neprestano raste. Ali ako moj ovek kae da se to moe izvesti, hoe li nam se Velika Britanija pridruiti?Nema tog politiara koji voli kad ga udare ispod pojasa, makar to uinio i prijatelj. Makjatelj bio i predsednik SAD. Premijer je pokuavao da kupi vreme. Morao bi prvo da se napravi dobar plan. I da se pronau sredstva. Ako odluimo da krenemo u to, bie plana. I sredstava. Ono to mene zanima jesu vae, britecijalne snage. I vae agencije za borbu protiv kriminala. I znanje vaih tajnih obavetajnih slu Morau da se posavetujem sa svojim ljudima rekao je premijer. Posavetuj se rekao mu je predsednik. A ja u ti javiti kad moj ovek bude rekao to to im

e, pa emo onda da vidimo kreemo li u to.A onda su se njih etvoro pripremili za spavanje. Sutradan ujutro prisustvovae bogosluesnoj normanskoj crkvi. A cele noi straa e patrolirati, motriti, proveravati, nadzirati, prove

e iz poetka. Ljudi e biti pod orujem i oklopom, opremljeni naoarama za none usracrvenim skenerima, senzorima za pokret, detektorima telesne toplote. Bie izrazito nesmokati se naokolo te noi. ak i za tu priliku specijalno uvezene amerike limuzine bie do jutrom straom, tako da niko ne moe da im prie.Ameriki brani par, kao to uvek biva kad je o efu drave re, smeten je u Lijevu sobu, nazovekoljupcu koji je rezidenciju u ekersupoklonio naciji potu ju je 1917. obnovio od teodaka. U sobi se i dalje nalazio ogromni kraljevski krevet iz epohe Dorda III, to i nij


23/202

roito diplomatski sa strane domaina. Za vreme Drugog svetskog rata, u istom tom krevetu sptadanji ministar inostranih poslova Sovjetskog Saveza Molotov, koji je tom prilikom drao pod jastuka. Ove noi u jesen 2010. pitolja pod jastukom nije bilo.

* * *

desetak kilometara obalom na jug od kolumbijskog lukog grada Kartahene nalazi se zaliv Ue su obale pravi koloplet movara mangrove, nepristupanih legla malarinih komaraca. D

avljane poslednje pripreme da se predsedniki par letelicomEr fors 1 vrati u Vaingtndona, dva neobina amca isplovila su iz jedva primetnog zatona i skrenula na jugozapad.Plovila su bila od aluminijuma, tanka kao olovke, dugaka dvadesetak metara ili neto manje,ama u vodi, s tim to je su na krmi oba imala po etiri vanbrodska motora jamaha 20kainskom miljeu takve amce nazivaju brzancima, a dizajnirani su tako da i oblikom i sndmae sve ostalo to plovi.Uprkos injenici da je re o dugakim amcima, na njima zapravo ima malo mesta. Dodatni pruzimaju ogromni rezervni tankovi za gorivo. U svakom je bilo uskladiteno po eststo kilogkaina, spakovanih u veliku belu plastinu burad, ukupno deset njih, i koja je bila herm

vorena, da joj ne naudi morska voda. A da bi se njima lake baratalo, svako bure je bilo obmoeom od plavog politenskog kanapa.Izmeu buradi i rezervoara s gorivom skvrila se nekako etvorolana posada. Nisu oni ni bbi im bilo udobno. Jedan od njih bio je kormilar, visokoobuen za rukovanje ovom mai

hvaljujui kojem e brzanac kliziti kao podmazan pri brzini plovidbe od etrdeset vorova nai ubrzati do ezdeset vorova kad god more to dozvoli, ukoliko mu se sluajno potera naom. Ostala trojica bili su tabadije, i svima njima e po njihovim standardima biti ispla

avo bogatstvo za sedamdeset dva sata neudobnosti i rizika. Istinu govorei, ukupna nodoknada ovoj etvorici predstavlja tek neznatan deli jednog procenta ukupne vred

kladitene u tih dvadeset buradi.Poto su isplovili iz pliaka, kapetani su razvili brzinu od etrdeset vorova po mirnom mpoevi tako dugu plovidbu. Cilj im je bio taka u okeanu udaljena sedamdeset nautikih milona u Panami. Tamo e se oni, na moru, ne u luci, sastati s teretnjakom Virhen de Valme , kodogovoreno mesto prispeti sa zapada, iz Karipskog mora, a na putu ka Panamskom kanalu.Brzanci su, dakle, imali da preu jo tri stotine nautikih milja pre nego to stignu na dogovsto, a ak i pri brzini od etrdeset vorova to e uspeti tek sutradan u zoru. Zato e naredn

ovesti u mestu, plutajui po nesnosnoj vruini pod plavom ciradom, sve dok pod okriljem tmiodue dalje. Tako e pretovar moi da obave u pono. To je, inae, bio krajnji rok.

Teretnjak je ekao brzance na dogovorenom mestu, dajui dogovoreni signal svetntifikacija je potvrena unapred usaglaenim, inae besmislenim reenicama koje su jedni dru

vikivali u mraku. Brzanci su prili blie. Spremne ruke prebacile su dvadeset buradi na petnjaka. Za njima su ili i prazni rezervoari za gorivo, koji su ubrzo vraeni nazad posadi ammo sad puni do vrha. Uz nekoliko pozdrava na panskom, Virhen de Valme je produio ka Kok su brzi amci okrenuli natrag, kui. Poto jo jedan dan provedu plutajui na okprimeeni, vratie se svojim movarama mangrove pre nego to svane trei dan, to ezdeset sati poto su odatle isplovili.Pet hiljada dolara po glavi lana posade, i deset hiljada za kapetane bila je to za ove ljudekrova. Ono to prevoze, meutim, kad proe kroz ruke raznih dilera i stigne do potroaa u S


24/202

e prodato za otprilike osamdeset etiri miliona dolara.I tako kad je uplovio u Panamski kanal, Virhen de Valme se ni po emu nije razlikovao od oetnih brodova koji su ekali da dou na red, i nita se sumnjivo na njemu ni u njemu nije m

deti, izuzev ako bi se neko usudio da sie do samog brodskog dna, ispod najnieg skladita. meutim, nije ni uinio. ovek bi morao da ponese bocu za disanje da bi preiveo dole, a po

oda, koja je takvom opremom raspolagala, uspela je da je provercuje kao pribor za protivpotitu.Kada je proao kroz Panamski kanal i uplovio u vode Tihog okeana, teretnjak je skrenuo na s

oao je pored zemalja Srednje Amerike, Meksika i Kalifornije. Kada je konano stigao u egona, dvadeset buradi je izneto na palubu, pripremljeno za istovar i sakriveno ispod platvlaka. U noi bez meseine Virhen de Valme oplovio je rt Flateri i uao u moreuz Huan de sei tovar brazilske kafe u Sijetl, da zadovolji stroge kriterijume iskusnih kavopija u amerstonici crnog napitka.

A pre nego to je Virhenskrenuo, posada je pobacala u vodu dvadeset buria, opremljenih lanman da svako bure lagano potone do dna, na tom mestu dubokom neto vie od trideset metada je kapetan uzeo mobilni i obavio jedan razgovor. Sve i da su kontrolori u Agenciji za naciozbednost u Fort Midu, u Merilendu, prislukivali ovaj razgovor (a jesu ga prisluki

ovorene rei nisu mogli da protumae nikako drugaije nego kao beznaajne i bezazlene. vek neto o tamo nekom usamljenom pomorcu koji e kroz nekoliko sati konano videti gu.Mesto gde je svako bure porinuto obeleeno je po jednim plovkom, nevelikim ali jarkih bojru su te bove osvanule plutajui na sivoj vodi. Tako su ih pronala etiri oveka iz brabolovca, i plovci su izgledali ba kao oni kojima se obeleavaju mesta gde ima jastoga. Avoricu niko nije primetio kako izvlae burad iz dubine. Da ih je radar upozorio na prisustvokvog patrolnog amca u krugu od nekoliko kilometara, oni se bovama ne bi ni pribliavalzicija kokaina na GPS-u bila je gotovo besprekorno tana, s odstupanjem od svega nek

adratnih metara, i ljudi su mogli natenane da saekaju pravi trenutak.Iz moreuza Fuka krijumari su se zaputili ka lavirintu ostrva severno od Sijetla, a na kopno rcali upravo na mestu gde ribarski puti izbija na obalu mora. Tamo ih je ekao veliki kamivoz piva. Poto burad natovare u kamion, nestae negde u unutranjosti zemlje, kao deo ontine tona ove robe koja u SAD ulazi svake godine. Svima koji su uestvovali u poslu novsnije lei na raune, u skladu s dogovorom. Lovci na krabe nikada nee saznati naziv brodae vlasnika kamiona za prevoz piva. ta e im to, i bolje da ne znaju.Sa istovarom na tlo SAD dolo je do promene vlasnitva nad drogom. Do toga asa opadala kartelu, i sve koji su dotle radili s njom kartel e i platiti. Od asa kad je ukrcana u ka

prevoz piva droga je prela u vlasnitvo uvoznika s teritorije Sjedinjenih Drava, i sada govao kartelu vrtoglavu sumu koju e morati da isplati.Cena 1,2 metrike tone istog kokaina ve je bila ugovorena. Sitna riba morae da plati sto osa po isporuci robe. Krupni igrai plaaju pedeset posto odmah, a ostalo po obavljenom poznik e trokove podmiriti impresivnim podizanjem cene od trenutka kad je kamion za p

va krenuo sa obale do asa kad kokain stigne do ljudske nozdrve negde u Spokejnu ili MilvokiUvoznik e se nagoditi s brojnim posrednicima i medijatorima koji ga tite od budnih oijuDEA. A sve se plaa u keu. Ali ak i kad kartelu bude isplaeno zavidnih pedeset proc

bavne cene, pred amerikim gangsterom jo e biti neizmerni okean dolara koje negde i neja oprati. Tako e on neposredno podstai pokretanje jo stotinak drugih nezakonitih poslova.


25/202

A irom Amerike navodno bezopasni beli puder upropaavae nove i nove ivote.

* * *

l Devero je uvideo da e mu biti potrebne etiri nedelje da zavri svoje istraivanje. Dover ga je zvao dvaput, ali Devero nije dozvoljavao da ga pouruju. Kad je bio spreman, posastanak s predsednikovim efom osoblja u Zapadnom krilu. Sa sobom je poneo tanku fas

to je na kompjutere, koje je smatrao potpuno nepouzdanima, gledao s prezirom, napamet je

tovo sve podatke i, kad bi ga okolnosti prinudile da radi s nekim ko za njim zaostaje po uosobnostima, sastavljao je jezgrovite izvetaje pisane na otmenom, istina staromodnom, engles I? pitanjem ga je doekao Silver, koji se ponosio svojim pristupom koji je sm opisivaez gluposti, molim i pragmatinim stavom koji su, inae, drugi doivljavali kao puku neotesesu li stvari sada jasnije? Jesu rekao je Devero. S obzirom na to da zavisi od izvesnih uslova koji se moraju najsunjavati, kokainska industrija, kao vid masovne narkoindustrije, moe biti unitena. Kako moe? Prvo da vidimo kako ne moe. to se samog izvora sirovine tie, neposredni proizvoa

an naeg domaaja. Mislim na hiljade tih seljaka koje pas nema za ta da ujede, tih kokalerose biljku na hiljadama parcelica prekrivenih bunjem pod gustim pokrovom dungle, pri edine te parcele nisu vee od jednog jutra. Dok god je neki tamo kartel voljan da kupi to njno testo, seljaci e ga proizvoditi i isporuivati kupcima u Kolumbiji. Otpada, znai, varijanta da seljaci dobiju po prstima? Moglo bi da se pokua, a sadanja kolumbijska vlada, ako emo pravo, tako neto i pokuavliku od nekih prethodnih i za razliku od veine vlada u susednim zemljama. Ali ako nita djda nas je Vijetnam sve zajedno nauio ta je to dungla, i kakvi ljudi zapravo u dunglamasavije novine pa pone da tue po mravima, ne treba da se nada da e ih potamaniti.

Da se udari, znai, na laboratorije? Na kartele? Ni to, opet, nije opcija. To bi bilo kao da morunu hoe golom rukom da izvue iz rupe u pritajila. To je njihova teritorija, nije naa. Oni su gospodari na tlu Latinske Amerike, ne mi. U redu ree Silver, kome je ve ponestajalo strpljenja, u kojem je i inae ozbiljno oskudZnai, da dejstvujemo na amerikoj teritoriji, kad sranje ve stigne ovamo? Pa znate li vi kgo, koliko dolara ubranih na ime poreza irom ove zemlje troimo na snage reda i zakona? Pe

ava, plus federalci? To je nacionalni dug, do avola. Tano tako rekao je Devero, koga Silverova sve primetnija razdraljivost uopte nije tangKoliko je meni poznato, federalna vlada sma troi etrnaest milijardi dolara godinje na rat p

rkodilera. Sve to uopte ne dotie budete pojedinih drava, svih pedeset, koliko ih ima. A upog toga nema vajde ni od kakve akcije kad roba ve stigne ovamo. Pa, gde ete onda? Voda, to je njihova Ahilova peta. Voda? Hoete vodom da razblaite koku? Ne, mislim na vodu po kojoj koka plovi. Morsku vodu. Ako ne raunamo jedan jedini kot to od Kolumbije, preko uzanog hrpta Srednje Amerike i dalje preko Meksika vodi do Sjedinava, a taj je put toliko lako drati na oku da ga ni karteli vie ne upotrebljavaju svaki kaina koji iz June Amerike kree ka SAD ili Evropi... Batalite Evropu, oni u ovome ne uestvuju brecnu se Silver.


26/202

... svaki gram, dakle, mora da stigne preko mora, ili iznad mora, ili ispod mora. ak i kad pmo od Kolumbije do Meksika, ide morem. Za kartel je to karotidna arterija. Preseci karotcijent je gotov.Silver je gunao neto, preko stola motrei tog penzionisanog pijuna. I ovaj je gledao nloeno, kao da ga ama ba ni najmanje nije briga da li e njegove konstatacije biti uvaene. Da kaem, znai, predsedniku da je njegov projekat dobio zeleno svetlo i da ste vi spremnete s radom? Ne ba sasvim. Postoje izvesni uslovi. Bojim se da oko njih pregovora nee biti.

To lii na pretnju. Niko ne preti Ovalnom kabinetu. Klonite se toga, gospodine. Nije to pretnja, ve upozorenje. Ukoliko uslovi ne budu ispunjeni, ceo poduhvat e jednosopasti, uz velike trokove i veliku blamau. Evo tih uslova.Devero spusti tanku fasciklu na sto i gurnu je prema efu osoblja. Ovaj je otvori. Dva listemu sudei otkucana na maini. Pet stavki. Numerisanih. Proitao je prvu.

Bie mi potrebna puna nezavisnost delovanja, u uslovima apsolutne tajnosti. Niko sem to mupice ljudi oko samog vrhovnog komandanta nema razloga da zna ta se dogaa i zbog egliko se zavrtale ruke i letelo perje. to se tie svih onih ispod nivoa Ovalnog kabineta, dov

da svako zna ono to je neophodno; a to e biti svedeno na najmanju moguu meru, i isklji u funkciji zadataka koji su pred te ljude postavljeni.

Iz federalnih i vojnih struktura nita ne moe da procuri lecnuo se na to Silver. Moe, vala uzvratio je na to hladnokrvni Devero. itav vek proveo sam da takve peim ili da naknadno otklonim tetu.

Trebae mi predsedniko punomoje na osnovu kojeg u imati ovlaenje da bez oklevhtevam, i da mi to ne bude uskraeno, punu saradnju s bilo kojom drugom agencijom ili vo

dinicom ija saradnja u datom sluaju moe biti od kljunog znaaja. Za poetak, biloencija ukljuena u borbu protiv narkotika mora proslediti sve merodavne informacije u cene akcije, koju bih ja voleo da nazovemo projekat Kobra.

Ovi ima da polude progunao je Silver. Dobro je on znao da je informacija mo, i dae drage volje ustupati drugome informacije, makar bila re o sitnicama. Odnosilo se to i na CDEA, FBI, NSA i oruane snage SAD. Svi su oni sada u nadlenosti Unutranje bezbednosti, i na sve se odnosi Patriotski zakon Devero. Sluae oni predsednika.

Unutranja bezbednost bavi se teroristikom pretnjom rekao je na to Silver. Krijumaoge potpada pod kriminal. itajte dalje promrmljao je samo veteran CIA.

Potrebno mi je da sm regrutujem ljude koji e initi moj tab. Nee ih biti mnogo, ali oniaberem moraju biti ukljueni u projekat bez pitanja i pogovora.

ef osoblja nije, sve u svemu, imao nikakvih prigovora, sve do trenutka kad je stigao do iri.


27/202

Bie mi potreban budet od dve milijarde dolara, koji e mi biti stavljen na raspolaganjranienja i nadzora. Zatim e mi biti potrebno devet meseci da se pripremim za poetak akcdatnih devet meseci da unitim industriju kokaina.

I ranije je bilo ovakvih projekata i tajnih budeta, ali ovo je premailo sve. U glavi efa osonilo je na uzbunu. Od ijeg budeta trpnuti? Od FBI? CIA? DEA? Ili e nova sredstvraena od Trezora? Kontrole trokova mora biti rekao je on. Ovi to rade s parama nee sedeti skrtenih ruk

e milijarde dolara lete u nebo, i to samo zato to se vama, recimo, prohtelo da idete u oping. Onda od svega ovoga nema nita odvratio je Devero staloeno. Stvar i jeste u tomkainski kartel i industrija kokaina ne znaju da smo krenuli u akciju protiv njih. Upozorgovremeno znailo bi dati im vremena da se u svakom pogledu pripreme za na napad. Knali kakvu opremu i kakve ljude okupljamo, odmah bi im bilo jasno ta je posredi, i na pl razotkriven, a onda bi stvar, im raunovoe i knjigovodstvo preuzmu posao, nemin

ocurela do nekog novinara ili blogera. Oni ne preuzimaju posao, samo ga nadziru. Nije ija nego vrat, gospodine Silver. Kad jednom oni stupe na scenu, oprostite se od tajno

d nema vie tajnosti ode glava s ramena. Verujte na re. Znam.Tu su ve bili zali u oblast u kojoj bivi kongresmen iz Ilinoisa nije bio na domaem teeao je na peti uslov.

Bie neophodno prebaciti kokain iz kategorije opojne droge klase A, iji se uvoz zakotira kao krivino delo, u kategoriju nacionalne pretnje, iji se uvoz, realizovan ili u naatra teroristikim inom.

Donatan Silver vie nije sedeo.

Jeste li vi sili s uma? Ovo znai da bi zakon morao da se menja. Ne, dovoljno e biti da se izglasa zakon u Kongresu. Re je o pukoj izmeni kategorije u koi svrstana jedna hemijska supstanca. A za to je dovoljan organ izvrne vlasti. Kakva to hemijska supstanca? Kokain-hidrohlorid i nije nita drugo nego hemikalija. Zakonom zabranjena hemikalija, sticolnosti, i njenim uvozom kri se krivini zakonik SAD. I antraks je hemikalija, kao mikalija i nervni gas VX. Ali antraks je klasifikovan kao bakterioloko oruje za mastenje, dok je VX u kategoriji hemijskog oruja. Irak smo napali stoga to je onaj jad od

avetajne slube koji je ostao poto sam ja otiao bio ubeen da Iraani raspolau tim oruje

Drugo je to. Ne, nego je ba isto. Dovoljno je kokain-hidrohlorid preklasifikovati u pretnju po naciozbednost, i sve kockice ima da se sloe. To to nam uvaljuju hiljade tona godinje nije, znaimo krivino delo; to je teroristika pretnja. E, onda emo mi imati na zakonu utemeljeno pravvratimo pravom merom. Svi zakoni ve postoje. Pucamo, znai, iz svih cevi? Iz to vie cevi. Ali ne pucamo ovde, nego izvan naih teritorijalnih voda i vazdunog prostda nas niko ne vidi. Da napadnemo kartel kao Al Kaidu? Grubo, ali efektno sroeno ree Devero.


28/202

Pa ta bih sad ja...Sedokosi Bostonac je ustao. ta biste vi sada morali da uinite, gospodine efe osoblja, jeste da procenite koliko ste vidljivi i, to je jo vanije, koliko je vaniji onaj tamo to sedi na kraju hodnika. A kad to proce biti vie bogzna ta da se kae. Uveren sam da se taj posao moe obaviti, ali ako se ne is

uslovi koje sam tu naveo nita ne moe da se uradi. Barem ja ne mogu.Iako mu prethodno niko nije ni rekao da moe da ide, zaputio se prema izlazu i naas zastatima.

Izvestite me, molim vas, u dogledno vreme o miljenju vrhovnog komandanta. Biu kod kueDonatan Silver je ostao da zuri u zatvorena vrata, na ta do tada nije bio navikao.

* * *

jvii administrativni ukaz u SAD jeste predsedniko izvrno nareenje. Obino se PEO saopno, jer teko e se iko tim nareenjima povinovati ako cela javnost ne sazna o emu je re, a nareenja, isto tako, mogu izdavati i u potpunoj tajnosti, kada se o njima govori kakljucima.

Mada stari monik iz Aleksandrije to nije mogao znati, ipak je uspeo da ubedi zajedljivogoblja, koji je, sa svoje strane, uspeo da ubedi predsednika. Posle konsultacija obavljenih s jedgzna kako iznenaenim, profesorom ustavnog prava, kokain je, bez ikakve pompe, preveegoriju toksina i tako zvanino postao nacionalna pretnja. A kao takav, naao se na udaru se vode rat protiv raznih pretnji bezbednosti zemlje.

* * *

gde podaleko od portugalske obale, gotovo u liniji sa panskom granicom, motorni brodBalta

klarisanim meovitim tovarom napredovao je lagano na sever, prema roterdamskoj luci Evrood nije bio veliki tek 6.000 tona a uz kapetana, opsluivala ga je osmolana posada, svercer do vercera. Kriminalni aspekt njihovog posla bio je u toj meri unosan da e kapetanpune dve godine moi da se penzionie i u miru proivi vek u svojoj domovini Venecueli.Kapetan je posluao vremensku prognozu za rt Finistere, koji se nalazio na pedeset nautikih d njima. Duvao je vetar od etiri bofora, i more je bilo uzburkano, ali on je poznavao pare s kojima je imao zakazan randevu na otvorenom moru, i imao je poverenja u te ilave pomi umeju da izau na kraj i s opasnostima kudikamo veim od nemirnog mora.

Ve su bili ostavili za sobom portugalski Oporto, a istono od njih leao je sada panski Vigo

u mogli da vide. Kapetan je naredio svojim ljudima da iznesu etiri velike bale iz treeg sklae su upakovane im su robu preuzeli iz amca za lov na raie, takoe na otvorenom moru, ezdeset kilometara daleko od Karakasa.

Kapetan Gonsalves je bio paljiv ovek. Nije eleo ni da uplovljava u luke, niti da isplovljah nosei vercovanu robu, a naroito ovakvu. Postavio je uslov: utovar i istovar mogu se obljuivo na puini. Izuzev u sluaju da se nae neki dounik koji e ga odati, upravo je zahvaljkapetanovoj obazrivosti postojala vrlo mala verovatnoa da e biti uhvaen. est puta

pehom preplovio Atlantski okean, i od toga stekao lepu kuu, podigao dve keri i ikolovaorikea.Tek to su proli Vigo, pojavie se dva panska ribarska amca. Kapetan je insistirao na, n


29/202

zazlenoj, ali i te kako vanoj razmeni pozdrava dok su brodii pristajali uz njih. Ne bimogue da se panski carinici infiltriraju u bandu i sad tu izigravaju ribare. Realno gledano, o neto posredi, oni bi dotad ve jurnuli na njegov brod, i kapetan se uverio da su ljudi, sad

to vie od stotinu metara udaljeni, zaista oni s kojima ima ugovoren sastanak.Poto je kontakt ostvaren, a identitet dveju strana potvren, ribarski brodii zaplovili ltazarom. Deset minuta kasnije, etiri bale pale su s gornjeg dela krme u more. Za razliku odenih gore, kod Sijetla, bile su opremljene tako da ostanu na povrini vode. Plutale su, aBalproduio na sever. Ribari su ih izvukli iz vode, po dva na svaki brodi, i ubacili u skladi

u. Preko bala je nasuto deset tona skue, a onda su se ribarske lae zaputile kui.Ti ljudi bili su zapravo iz ribarske varoice Muros, na obali panske Galicije, i ve kad on, plovili pored lukog gata u svom mestu, ponovo su bili isti. Izvan luke, neki drugi ljueli bale iz mora na plau, gde je ekao traktor s prikolicom. Nijedno drugo vozilo ne bi mogkree po vlanom pesku. S traktorske prikolice etiri bale su prebaene u kombi a naleplj

klamom sa kampima iz Atlantika, i vozilo se odmah zaputilo u pravcu Madrida.ovek iz uvoznike bande, ije je sedite, inae, bilo u Madridu, sve ih je isplatio u gotovda otiao do luke da izravna raune i s ribarima. Jo jedna tona istog kolumbijskog ularopu.

* * *

lefonski poziv efa osoblja doneo je novosti, a kurir je doneo papirologiju. Punomoje jeverou davalo ovlaenja kakva nije imao niko, ne raunajui sm Ovalni kabinet, i to decenazad. Novac e biti prebaen kasnije, kad on sm odlui gde da mu poalju traene dve millara.Jedan od prvih njegovih poteza bio je da potrai broj telefona koji je uvao godinama a da gm ni jedan jedini put nije okrenuo. Sada jeste. Zazvonio je telefon u jednoj kuici u spor

ici skromne varoi Penington u Nju Derziju. Deverou se posreilo. ovek je podigao slusle treeg zvona. Da li je to gospodin Dekster? A ko pita? Neko iz prolosti. Zovem se Pol Devero. Mislim da pamtite to ime.Usledila je tiina, i dugo je potrajala, kao da je onog tamo neko raspalio pesnicom u pleksus. Jeste li tu, gospodine Dekster? Jesam. Tu sam. I dobro se seam tog imena. Otkud vam ovaj broj? Nije bitno. Poverljive informacije nekada su mi bile ua specijalnost, to ete se takoe pris

ovek iz Nju Derzija i toga se seao, vie nego dobro. Devet godina je prolo od vremena kaio za najuspenijeg lovca na ucenjene glave u istoriji Sjedinjenih Amerikih Drava. A tadpromiljeno zamerio bostonskom bramanu u seditu CIA u Lengliju, u Virdiniji, i Devero jekuao da izdejstvuje njegovu likvidaciju.Ta dva oveka bila su potpuno razliita, kao nebo i zemlja. Kal Dekster, koati, svetloueljubivi, nasmejani varoki advokat iz Peningtona, roen je 1950. godine u sirotinjskom kada Njuarka, okruen bubavabama. Otac mu je bio graevinski radnik, za koga je posla bbilju tokom Drugog svetskog rata, a i kasnije, za vreme rata u Koreji, kada je uestvovradnji hiljada i hiljada novih fabrika, sportskih terena i vladinih zgrada du obale Derzija.Ali kada je Korejski rat okonan, ponestalo je i posla. Kalu je bilo pet godina kad je nje


30/202

jka istupila iz braka u kojem inae nije bilo ljubavi, posle ega je deaka podizao otac. A ov teak ovek, brz na pesnicama, jer fizikalci za bolji zakon od pesnica i ne znaju. Ali nije bio

i, i pokuavao je da ivi kako pravda i estitost nalau, i da sinia vaspitava tako da ovaj ztavu, ustav i Doa Di Maa.8

Nepune dve godine kasnije, Dekster Stariji je nabavio kamp prikolicu, tako da su on i njegogli da se sele, u zavisnosti od toga gde se nae posla. I tako je deak rastao selei se s gradgradilite, menjajui kole kad nae neku spremnu da ga primi... Bee to vreme Elvisa Prla enona, Roja Orbisona i Bitlsa, nekih tamo iz jedne zemlje za koju Kal nikada nije ni uo

to, takoe, doba Kenedija, Hladnog rata i Vijetnama.Deakovo kolovanje bilo je u toj meri iskidano da se o pravom kolovanju jedva i mvoriti, ali zato je on sticao druga znanja: na ulici, u tuama. Kao ni majka koja ga je ostavila, e bio visok rastom, dosegao je tek 172 centimetra. Nije, s druge strane, bio ni razvijen i mio njegov otac, ali zato se u njegovom mravom telu krila zastraujua snaga, a udarac njesnica bio je ubitaan.Kada mu je bilo sedamnaest godina, inilo se da e krenuti oevim stopama, latiti se lopazati kiper po gradilitima. Sem ako...Januara 1968. navrio je osamnaest godina, upravo u vreme kad je Vijetkong krenuo u velik

anzivu. Dekster je gledao televiziju u nekoj kafani u Kamdenu. Na programu je bio dokumensveen regrutaciji. U filmu je napomenuto da e onome koji se pojavi pred regrutnom komiska obezbediti kolovanje. Sutradan je otiao u kancelariju vojske SAD u Kamdenu i potstupnicu.Stariji vodnik se ve dosaivao. itav ivot nita drugo nije sluao sem vrdanja raznih mli ine sve to je u njihovoj moi ne bi li eskivirali Vijetnam. Doao sam da se prijavim u dobrovoljce rekao je mladi koji je seo preko puta njega.Stariji vodnik mu je doturio formular, gledajui ga pravo u oi, kao lasica koja nikako ne eusti zeca koga je ugledala. Nastojei da bude utiv, predloio je deaku da potpie na tri go

mesto na dve. Vee su anse za bolji raspored rekao je. A i za posle je bolje, kad bira ta e da ro potpie na tri godine, moda ak i izbegne Vijetnam. Ali ja hou da idem u Vijetnam rekao je deko u trokavim farmerkama.I elja mu se ispunila. Poto je proveo neko vreme u logoru za obuku regruta, a budui govo umee u rukovanju mainama za kopanje i utovar ve zapaeno, poslat je pravo u inenjaljon pri velikoj crvenoj, tj. Prvoj peadijskoj diviziji, stacioniranoj usred vijetnamozdenog trougla. Tamo se Dekster sm prijavio za tunelskog pacova i uao u jezivu mreu straanih i neretko smrtonosnih tunela koje je Vijetkong iskopao ispod Ku ija.

Posle dve ture maltene samoubilakih misija u tom paklu, vratio se u Sjedinjene Drave s ppom medalja, a Ujka Sem se postarao da ispuni obeanje. Mladiu je omogueno da sturedelio se za prava, i diplomirao je na Fordamu, u dravi Njujork.Nije imao ni lea ni uglaenosti ni novca da bi se zaposlio u nekoj od velikih firmi s Volsstupio je slubi za besplatnu pravnu pomo, i zastupao one osuene na tavorenje na naj

anama amerikog pravosua. I toliko je meu njegovim klijentima bilo graana latinoamerrekla da je nauio panski jezik, koji je govorio teno i brzo. U meuvremenu se i oenio i erku, koju je oboavao.Mogao je tako ceo radni vek da provede zastupajui siromane, ali tek to je bio preao etrddinu, oteli su mu kerku, jo tinejderku, prisilili je da se bavi prostitucijom, da bi je potom


31/202

kro, gangster, sadistiki ubio. Dekster je morao da identifikuje njeno isprebijano telrmernoj ploi u Virdinija Biu. To iskustvo je ponovo u njemu probudilo tunelskog pacovada u oi oveka dok ga ubija.Pribegavajui starim vetinama, uao je u trag dvojici makroa koji su bili odgovorni zagove kerke i ubio ih, sve s njihovim telohraniteljima, na plonicima Panama Sitija. Vrativujork, saznao je da je njegova ena u meuvremenu oduzela sebi ivot.Tada je Kal Dekster napustio sudnicu i povukao se, bar spolja gledano, na mirnu dunost jaavobranioca u malenoj varoi Penington u Nju Derziju. U tom periodu poela je, meutim, nje

a karijera. Postao je lovac na ucenjene glave, ali za razliku od veine ljudi iz tog posla, stvovao gotovo iskljuivo u inostranstvu. Specijalizovao se za praenje, hvatanje i privoavdi onih koji su na tlu SAD poinili teke zloine i mislili da e se izvui samim tim onali utoite u nekoj od zemalja koje ne izruuju osumnjiena lica. Reklamirao se izkretno, pod pseudonimom Osvetnik.Godine 2001. unajmio ga je neki kanadski milijarder da pronae srpskog plaenika koji jegovog, starevog, unuka, inae humanitarnog radnika, negde u Bosni. Dekster, pri tom, nije znzvesnom Polu Deverou isti taj ubica, Zoran ili, u to doba samostalni trgovac orujem, sluimac da uhvati Osamu bin Ladena, tako to bi mesto njihovog sastanka u datom trenutku sravn

mljom krstarea raketa.Ali Dekster je bio bri. Pronaao je ilia, koji se krio pod okriljem jedne od prnoamerikih diktatura, uspeo da se uunja i otme ubicu, a zatim ga, u sopstvenom avionu, prKi Vesta na Floridi. Devero, koji je preko svojih ljudi pokuao da ukloni tog lovca na uceve, morao je da se suoi s injenicom da su dve godine paljivog planiranja operacije ot

opast. Uskoro sve to vie nije imalo nikakvog znaaja; samo nekoliko dana kasnije, jedanaptembra, odigrali su se dogaaji posle kojih Bin Laden svakako nee ii ni na kakve nebezbtanke izvan peina u kojima se krije.Dekster se opet povukao u ulogu bezopasnog sitnog advokata iz Peningtona. Posle toga je D

ao u penziju. Imao je sada vremena napretek, i upotrebio ga je da ue u trag lovcu na uceve poznatom po jednostavnom nadimku Osvetnik.Sada su obojica bili u penziji; nekadanji tunelski pacov koji se uzdigao u slubi, s jedne, i kistokrata iz Bostona, s druge strane. Dekster je pogledao u telefonski aparat i progovorio. ta elite, gospodine Devero? Vratili su me iz penzije na dunost, gospodine Dekster. I to niko drugi nego vrhovni komano. Ima jedan zadatak, i vrhovni komandant eli da on bude obavljen. Re je o problemu kojgo ozbiljno pogaa nau zemlju. Zatraio je od mene da obavim taj posao. A meni e biti potvi zamenik, glavni egzekutor. Bio bih veoma zahvalan ako biste razmotrili mogunost da zau

mesto.Deksteru nije promakao renik. Nije tu bilo hou da vi, niti nudim vam, ve bio bih vhvalan. Morao bih u tom sluaju vie o svemu da saznam. Mnogo vie. Naravno. Ako biste doli do mene ovamo, u Vaington, rado u vam objasniti gotovo sve tose kae.Stojei ispred prozora u svojoj skromnoj kui u Peningtonu, gledajui opalo lie, Dekstmiljao. Uao je bio u ezdeset prvu godinu ivota. Odravao je fiziku kondiciju i, uprkos n

dvosmislenim ponudama, nije hteo opet da se eni. Kad se sve uzme u obzir, iveo je udobnoesa, u miru, kao dobrostojei graanin jedne varoice. I taj ivot je bio dosadan.


32/202

Doi u da ujem ta imate da kaete, gospodine Devero. Samo da ujem. Posle toga u duku. Vrlo mudro, gospodine Dekster. Evo moje adrese u Aleksandriji. Mogu li vam se nadati sutrIzdiktirao mu je adresu. Pre nego to e zavriti razgovor, Kal Dekster je imao jedno pitanje. Imajui na umu nae zajedniko iskustvo iz prolosti, kako to da ste odabrali ba mene? Vrlo prosto. Vi ste jedini ovek koji me je ikad nadmudrio.


33/202

Drugi deo

SIKTAJ


34/202

3.

bezbednosnih razloga retko se deavalo da seErmandad, vrhovni superkartel u kokaidustriji, sastaje u punom sastavu. A nekada je te plenarne sednice bilo lake odrati.Kad je u Kolumbiji na vlast doao predsednik Alvaro Uribe, ogoreni borac protiv droge, s

menilo. Pod njegovom vlau, u istki pojedinih segmenata nacionalne policije u prvi plan su neral Felipe Kalderon i njegov bliski saradnik, ef obavetajne slube i strah i trepet odeljenrbu protiv narkotika, pukovnik Dos Santos.Obojica su se s vremenom dokazala kao ljudi koje, uprkos injenici da ive od policijske ko ne moe da podmiti. Kartel na tako neto nije bio navikao, i njegova vrhuka je nainila nekupnih greaka i izgubila neke kljune ljude pre nego to je konano savladala lekciju. A onoeo rat na krv i no. Ali Kolumbija je prostrana zemlja, milioni hektara koji mogu da p

klon.Neprikosnoveni ef Bratstva bio je don Dijego Esteban. Za razliku od prethodnog kralja kokbla Eskobara, don Dijego nije bio kolja-psihopata iz neke uderice. Pripadao je stmljoposednikom plemstvu: obrazov, uljudan, lepo vaspitan, istog panskog porekla, izdanake hidalg. Za sve je on bio jednostavno Don.I upravo taj ovek je, u svetu ubic, snagom svoje linosti uspeo da spoji meusobno poliite monike kokainske industrije u jedinstvenu organizaciju, veoma uspenu i voenu

kve savremene korporacije. Dve godine behu prole od dana kada je poslednji koji se odinjenju za koje se don Dijego zalagao s rukama u lancima izruen Sjedinjenim Ameravama, odakle se nikada nee vratiti. Bio je to Dijego Montoja, glava kartela iz Severne doi se ponosito predstavljao kao batinik kokainskih carstava u Kaliju i Medeljinu.Nikada nije obelodanjeno ko je to telefonom nazvao pukovnika Dos Santosa, posle e

ontoja lien slobode, ali kada se on pred kamerama i fotoaparatima pojavio okovanih ruku i e se niko nije suprotstavljao Donu.Kolumbiju pravcem severoistokjugozapad presecaju dva planinska lanca visokih vrhova, izih se prostire dolina reke Magdalene. Sve reke zapadno od Zapadnih Kordiljera utiu u Tihi oKaripsko more; sve pak vode istono od Istonih Kardinala ulivaju se ili u Orinoko ili u Amedeli talasastih brda u tom istonom delu zemlje, kroz koji protie pedeset reka, puni su haciju kojima ima i onih veliine itavih okruga. Don Dijego je bio vlasnik barem pet takvih hace su se mogle pronai, i jo deset poseda tako dobro sakrivenih da niko nije znao gde se nala

aka ta hacijenda imala je nekoliko uzletita.

Sastanak uprilien u jesen 2010. godine odran je na ranu Kukaraa, nedaleko od San Htalu sedmoricu lanova upravnog odbora kartela don Dijego je pozvao preko svojih slanika, i oni su na ran pristizali u lakim letelicama, pri emu je izmeu svaka dva avionim gostima doletalo nekoliko praznih mamaca, ija je svrha bila samo da zavaraju. Premotreba mobilnog telefona po sistemu obavi razgovor i baci smatrana maksimalno bezbedn je poruke radije slao po paljivo odabranim kuririma. Staromodan ovek je bio, ali ga zato

kada nije ni uhvatio ni prislukivao.Tog vedrog jesenjeg jutra Don je lino doekao svoje saradnike u gospodskoj kui u rovatno nije spavao vie od deset noi u godinu dana, ali koja je bila stalno odravana i u sv

nutku spremna da primi goste.Ta velika gospodska kua bila je sagraena u stilu stare panske arhitekture, sva u ploicama,


35/202

je u njoj bilo svee i po najveoj vruini, s fontanicama to stalno prskaju u dvoritnobarima u belim sakoima koji krue ispod platnenih nadstrenic s punim posluavnicikama.Prvi je s piste dovezen Emilio Sanez. Kao i ostali efovi pojedinih odeljenja, i u njegdlenosti bila je iskljuivo jedna oblast; u njegovom konkretnom sluaju proizvodnja. Njegdatak, naime, bio da nadgleda rad onih desetina hiljada siromanih seljaka, kokalerosa, kojunove po Kolumbiji, Boliviji i Peruu. On je od seljaka kupovao testo koke, proveravao mu kvla

Frederik Forsajt~Kobra.pdf

Documents

Transcript of Frederik Forsajt~Kobra.pdf