ALEKSANDAR - Пројекат РасткоLICA: ALEKSANDAR DADA PQAKIDON MILIVOJE EMILIJA ZOKAN...

$: ALEKSANDAR - Пројекат РасткоLICA: ALEKSANDAR DADA PQAKIDON MILIVOJE EMILIJA ZOKAN ADRIJANA MANOJLO PANTA JEVRA NANA MAGDALIJENA \ORA MA[AN MITAR ZVONKO I AN\EO II AN\EO$
Miodrag \uki}

ALEKSANDARkomedija u dva ~ina

8 Miodrag \uki}

MIODRAG \UKI], dramski pisac, ro|en je 1938. u Prokupqu.Diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozori{te, film, ra-dio i televiziju u Beogradu

Autor je dramskih dela: Strip-tiz kod Yakera, izvedeno u Aka-demskom pozori{tu ,,Branko Krsmanovi}’’, 1968. u Beogradu; Po-

tra‘ivawe u motelu – drama nagra|ena na konkursu Narodnogpozori{ta iz Beograda, gde je premijerno izvedena 1971. godine.Ista drama pod nazivom Kr~mareva smrt izvedena je u Narodnompozori{tu u Leskovcu 1972; Aleksandar – premijerno izvedena1974. u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu; Kiseonik –drama izvedena u Narodnom pozori{tu u Zrewaninu; i Ni{u.Krti~wak – drama izvedena u Narodnom pozori{tu u Beogradu,Ba{tinik – drama {tampana u ~asopisu Teatron 109.

Izvedene radio-drame: ^udan stric – Radio Beograd; Metalna

kuglica koja se kotrqa – Radio Beograd; Naslednici – RadioBeograd; Dr Kelava – Radio Beograd i Radio Var{ava; Prever –Radio Beograd; Gogoq – Radio Beograd; Rade Drainac – RadioBeograd.

LICA:

ALEKSANDAR

DADA

PQAKIDON

MILIVOJE

EMILIJA

ZOKAN

ADRIJANA

MANOJLO

PANTA

JEVRA

NANA

MAGDALIJENA

\ORA

MA[AN

MITAR

ZVONKO

I AN\EO

II AN\EO

Mno{tvo mlade dece

Aleksandar 9

Miodrag \UKI]

ALEKSANDARkomedija u dva ~ina

I ^IN

Kad u jednom ~asu Dada ka‘e da to nije salon, ve} muzej stepeni{ta, ondase bukvalno misli na salon sa mnogo nefunkcionalnih, kitwastih ste-penica i gelendera {to vode na neku vrstu balkona sa vi{e soba, gotovokao u nekom starinskom hotelu. Po svemu tome, sti~e se utisak da jeku}a prili~no velika. U name{taju se nazire ne{to od propale veli-~ine, ne{to od biv{eg bogatstva, ali kompilacija i vulgarna me{avinastilova govore o potrebi imitacije na{eg, ~esto romanti~nog vi|ewazapadne kulture stanovawa. Ova tipi~na inferiornost je naro~itopodvu~ena na~inom na koji se brani. To su razni nacionalni detaqi, bezreda nabacani ali o~igledno sa namerom da se ostavi utisak patrio-tizma i superiorne zabrinutosti nad sudbinom “na{eg nacionalnogblaga”. ^ak i sna‘na prisutnost religioznih, pravoslavnih detaqa, negovori ni o ~emu iskrenom, ni o ~emu funkcionalnom. Ima se utisak dasu tu stolovi, foteqe, gobleni, ikone, lusteri, lampe, komode... ne zbogsedewa, gledawa ili ose}awa, ve} zbog poze i iskqu~ivo poze. Zaista,zamorno je ‘iveti u svetu koji niste sami stvorili, u svetu koji vamnemilosrdno nametnu razne istorijske, dru{tvene i porodi~ne zablude,koje se kao u kakvoj zamr{enoj matematici neprestano mno‘e, sabiraju,oduzimaju, dele, sve dok ne dovedu do jedne tvorevine koja stalno pretiraspadawem, ali se to, naravno, ne de{ava. Jer, zabluda je ~ovekovapriroda sa hiqadu lica i na{ topao starateqski odnos prema wojmo‘emo objasniti jedino strahom od istine koje se bojimo i ~uvamo danam ne povredi ne‘nu zabludu, jer istina je o{tra, bezli~na i objek-tivna, a zabluda – to su qudi koji provode ‘ivot u ovom salonu.

Na primer, Dada i Magdalijena ovog ~asa; i svi slede}ih ~asaka. I dokDada spava u svojim invalidskim kolicima, Magdalijena bri‘qivo bdinad wenim pravednim snom i uzgred tiho, boje}i se da je ne probudi,rutinski se ‘ali na ‘ivot.

MAGDALIJENA: (Prekriva je }ebetom)Naqutio se Sveti Sava na Srbe, pa umesto snega i olujeposlao nebeske muwe i pakao na nas. Gde su sad sne‘ne,bele pahuqice, a sneg pod obu}om {kripi li, {kripi, amiris toplih kola~a zanosi ptice i ma~ke, pa predvratima zajedno i zaneseno ~ekaju red na tvoje toplesvetosavske osmehe. A sad, u vrtu umesto dubokog snega,jabuka ponovo procvetala, a ma~ke ne daju vrapcimadu{om da danu ve} ih po ceo dan jure i du{u gre{e. Ameni staroj, i svega sitoj, voda udara i na greh menavodi. Ose}a{ kako lepo miri{e, suzu mami. Mi smostare i du{u nemamo. Ni{ta ne jedemo, a i kola~i vi{e

10 Miodrag \uki}

nisu za takvu olupinu. Ne ‘alim se ja, hvala svima. Iwima, {to su me iz kujne izbacili, da im ru~ak nepojedem i kola~ ne {trpnem. Samo te molim, du{o mojajedina, da im ka‘e{ da sam ja i malo boqih kola~anapravila nego {to su oni ikad videlo i sawali dapostoje. Kiwe me, ro|ena moja maj~ice, jer ja drugumaj~icu i nemam, bogami se bojim da ne}u mo}i jo{ dugo.A ja, evo, u skut te qubim, noge ti hladne umotavam izagrevam, i brinem {ta }e{ ti... kako }e{ ti bez mene,kad me ti bezdu{nici...(Bri{e o~i, ali Dada i daqe spava)... Maj~ice, u~ini ne{to du{o moja, mene radi, bogaradi...(Po{to je ve} dogurala kolica do vrata salona, okrenese puna mr‘we)... Boga radi!

Na balkonu se pojavi Nana. Stavqa ruke na usta i zove stvaraju}i takove{ta~ki eho.

NANA: Zvonko!(Pauza)Zvon~i}u!(Oslu{kuje, okrene se)Znam da si ovde. Ako sad odmah iza|e{ i stane{ predame... Dobi}e{ kiflu.(Pauza)Ili, mo‘da... dve kifle...

MAGDALIJENA: La‘u. A ni Aleksandra vi{e niko ne po{tuje.(Ponovo vadi maramicu i bri{e o~i)Zaboravili su na{eg Sa{u.

Iza|e zajedno sa Dadom u wenim invalidskim kolicima.

NANA: (Nastavqa sa skandirawem)Slane... sa zape~enom soqu... Na glatkoj rumenoj ko-rici... sredinica kao du{ica, biserna jagodica...

Na sred scene hrupi Zokan. To je veliki, sna‘an i upla{en klipan. Kad seuzbudi, a lako se uzbu|uje, po~iwe da muca. Kroz otvorena vrata dopiregalama i cika de~urlije.

ZOKAN: (Iz forsiranog basa)Ko se jo{ nije sakrio, magarac bio!

Aleksandar 11

Emilija se prigu{eno kiko}e i smijuqi iza wegovih predimenzioniranihle|a.

EMILIJA: Slomi}e{ stvar.

ZOKAN: ^im te uhvatim, opaqujem ~vrgu.

EMILIJA: Ja sam ne‘na i mogu da umrem. Ima{ jaku ~vrgu. Pazi nastvar.

ZOKAN: Koju stvar?

EMILIJA: (Histeri~no se zakiko}e, a zatim ga imitira)Veliki, trapavi medved kosti lomi.

ZOKAN: (Gnevno)Nogu }u ti i{~upati. Iz kuka, nogu!

EMILIJA: (Primeti Nanu koja ih sa balkona radoznalo posma-tra)A onda }u dolaziti po no}i i pi}u ti krv.

ZOKAN: (Poku{ava da je uhvati)Samo ti pazi na moj ~ir.

EMILIJA: (Upire prst na Magdalijenu iza wegovih le|a i {a-pu}e)Mala, buqava bubica... sa dlakavim no‘icama.

ZOKAN: (Upla{eno)[ta?!

EMILIJA: (Prigu{eno vrisne)Pauk!

Zokan se upla{eno trgne i raspaliv{i rukom po skupocenom ~ajnikukrikne od bola. Porculanski ~ajnik tresne o pod i razbije se. Zokan sesavio od bola, skupqa komadi}e i pla~e.

ZOKAN: Emilija, ti sad misli{ da mo‘da nisam mu{ko, ali toje samo od bola, mame mi mile. Ja ne pla~em zato {tonisam, nego samo zato {to me ruka boli.

EMILIJA: (U‘asnuto)Razbio si Adrijanin ~ajnik.

ZOKAN: Za{to se pla{i{? Zna{ da ne volim gamad.

O~igledno pripita Nana tek sad shvati da je prime}ena.

NANA: I pri~a}u ti o tome kako je lisica, prevarila man-darina i pojela divnu, slatku, ‘utu pomoranyu.(Pevu{i)

12 Miodrag \uki}

Ne}e{ mi pobe}i, ne}e{ mi pobe}i...(Peva)“Al, pla~e, pla~e zeka mlad na poto~i}u tom...”(Iznervirano tresne nogom o pod)Uhvati}u ja tebe, ~udovi{te!(Iza|e)

EMILIJA: Ah, Zokane, bojim se da me ne vrate me|u one gumenezidove koji s vremena na vreme sami kre}u pravo natebe, sa strane i odozgo, kao svet koji je re{io da tesmo‘di, da te vi{e nema.

ZOKAN: (Uzbu|eno)O, kako bih voleo da te samo neko dotakne.

EMILIJA: Od straha me uvek glava zaboli, a u stomaku se uzburkakao kad si na quqa{ci, a neko te baci visoko, a ti sesamo skupi{ i nestane{.

ZOKAN: (Pribli‘ava se, {iroko razmahnutih ruku)Niko nema takve mi{i}e, Emilija.(Ona ga drhtavo o~ekuje, ho}e da mu se preda, ali on seboji)Ako ho}e{, mo‘emo da napravimo trupu. U po~etku }ebiti samo ‘onglirawe, jogom se ve} bavim odavno.Pogledaj.(Zauzima polo‘aj iz joge)Udijana Banahna. Mogao bih da budem i samuraj, trojicisam ve} kosti polomio.

EMILIJA: A tvoj ~ir?

NANA: (Glas izvan scene)...Glatka, rumena korica... Sredinica kao du{ica...

Zokan stoji {iroko razmahnutih ruku pred Emilijom.

EMILIJA: (Promuklo)Misli{ li da }e ~ika Manojlo zaista umreti?

ZOKAN: (Zbuweno)Ne znam, tako mama ka‘e... da su ga pustili iz zatvora daumre kod ku}e. Mama jo{ ka‘e... Pa ti uop{te nebe‘i{, Emilija.

EMILIJA: Baci}u ti pesak u o~i. [ta jo{ mama ka‘e?

Aleksandar 13

ZOKAN: Mama ka‘e...(Za~u|eno)A gde ti je pesak?

EMILIJA: (Uzdrhtalo)Uhvati me, blesavi medvede.

ZOKAN: E, sad, zbiqa, opaqujem ~vrgu.(Ali se ne pomeri)

EMILIJA: O‘eni}e te, blesavi medvede. To tvoja mama ka‘e.O‘eni}e te, a ti...

ZOKAN: Mama ka‘e da Aleksandar ne}e do}i.

EMILIJA: Zar mi ne veruje{ da sam ga videla?

ZOKAN: Verujem ti. Ali... verujem i mami. A mama ka‘e da je onve} odavno... A mrtvi gosti ne dolaze. Tako mama ka‘e.

EMILIJA: Ah, tako je lep. A tebe }e ‘eniti. Jadni, blesavimedvede, o‘eni}e te.(^uje se galama)Evo, ve} idu. Sakrij se, blesavi medvede.

ZOKAN: (Pani~no)Ali, gde? Gde, Emilija, da se sakrijem?

EMILIJA: Pa... tamo gde ti je i mesto.(Prigu{eno se kiko}u}i gura ga pod jednu fotequ)Samo, pazi da tu opet ne zaspe{. Sawa}e{ svoje debele,zelene ma~ke. Vri{ta}e{ u snu, a oni }e te istu}i.(Emilija istr~i sa scene)

ZOKAN: Zar mene neko da bije?(Na drugoj strani deda \ora poku{ava da se provu~ekroz vrata zakr~ena telima Milivoja i Pqakidonakoji ‘ivo razgovaraju)

\ORA: Majko Srbijo... kako me stomak boli. Kalofonijumkriju, gusle ma‘u zejtinom. A kamilica jo{ nije gotova.

PQAKIDON: Ja priznajem da sam jak ~ovek. Nerve ~eli~im hladnimumivawem do pola, a uve~e dubim na glavi i ve‘bamdisawe. Mnoge qudske nesre}e proisti~u iz neume-snosti u disawu. Neznawe u disawu je prava propast za~oveka. Iako sam smrtno zaqubqen, moj ritam disawa senije pomerio ni za milimetar. Najva‘nije je biti iostati hladan. Nikad, nikad, nikad... Nikad ne trebadozvoliti |avolu da ti se useli u du{u. Onda postaje{

14 Miodrag \uki}

obi~an, mali, bezna~ajan ~ovek. Takore}i, gad. Na {tati li~i{, za ime boga, ~ove~e! Da li se tako ‘ivcivaspitavaju, da li je to na~in da se odr‘i kondicija, dase bude spreman za velika dela? Svoju ma{inu samstvorio iskqu~ivo zahvaquju}i jakim nervima. No, po-gledaj me. Kad si ti video da se na mom licu pomerijedan mi{i} od uzbu|ewa? Li~no sam se sretao sa|avolom, ali on je bio taj koji se posramqeno povla~iou svoju razvratnu rupu. Svoju sna‘nu ‘iv~anost nikadnisam dovodio u pitawe. Ma{ina je dokaz. I zato ho}uda se ‘enim.

MILIVOJE: Da... Ali, kad srce popusti, svi ka‘u da tu vi{e nemaspasa.(\ora {timuje gusle)

JEVRA: (U|e)Ja vi{e ovako ne mogu.

MILIVOJE: S jedne strane nesnosna vru}ina. S druge strane horva{e gospo|ice ~asne sestre. Ose}am kako me znojobliva, ‘marci podilaze, a nervi prosto drhte od nekeslabotiwe.

JEVRA: Na kutiji pi{e kamilica, ja za kutiju, otvorim, gurnemprst, kad unutra...

\ORA: Krilo od slepog mi{a... ha... ha... ha...

MILIVOJE: (Iznervirano)Deda \oro! Dadica, tvoja }erkica ve~eras slavi ro-|endan. treba da se presvu~e{, da se odmori{, da bude{sve‘ i lep.(Izdere se)Manojlo je do{ao, a ti...

\ORA: Koji Manojlo?

MILIVOJE: (Cini~no)Tvoj zet.

\ORA: Oduvek sam za wega bio balegar i smrdibuba. ... ha... ha...ha...(Sna‘no se zaka{qe)Ba{ me boli stomak. To je on meni tepao. Ka‘e: “Gov-novaqu moj! Ti si, deda, ka‘e, govnovaq~ina...”

Iz gorwe prostorije se ~uje prodoran vrisak.

MILIVOJE: [ta je sad opet?

Aleksandar 15

PQAKIDON: To je |avo.

JEVRA: Sirota Dada je opet pala.

PQAKIDON: (Obrecne se)Glupa~o! Ka‘em vam da je to |avo.

\ORA: (Ni{ta od svega toga nije ~uo)... Balegar... kotrqan... insekt koji se bavi kotrqawemgovana...(Razbesni se)E, sad... kad on umre... ja }u wega da kotrqam. Kao {to jeon pred mojim nogama zakotrqao Lukinu glavu.

Na balkon iza|e Emilija sa pati{pawem u ruci. Uplakana je govori brzoi usplahireno.

EMILIJA: To je stra{no! Za dva milimetra i deli} sekunde samuspela da sa~uvam pati{paw.

PQAKIDON: \avo je opet podigao glavu?

EMILIJA: Deca su iznenada u gorwem hodniku isko~ila pred mene.Kao jato jarebica. I uz takvu ciku i galamu, uz takavvrisak! Uspela sam da ~ujem samo prrrr... i ni{ta vi{e.Umalo da kolabiram i pati{paw ispustim.

PQAKIDON: Eh, ‘ene! Nauka je u pitawu, svet se raspada, a one opati{pawu.

Emilija ode.

MILIVOJE: A, kako to? Ma{ina za pove}awe re~nih tokova.

PQAKIDON: Prosto gura napred reku. Odmah }e{ videti.(Brzo ode)

MILIVOJE: Ali, {efe... Woj je potreban dokaz. Ona bez grivnene}e... Eh, izlapela gwido. Wegovi umobolni prona-lasci. Danas svaka budala ho}e da spase svet.

JEVRA: Ti mene izbegava{, Milivoje.

MILIVOJE: Jadni svete. Kako je ‘ivot nepravedan, draga moja. Kakosu qudi zli.

JEVRA: (Stane pred wega i otvoreno ga pogleda)Ti mene vi{e i ne vidi{, Milivoje.

\ORA: (Koji je sve vreme ne{to petqao oko gusala, najednomzasvira i zapeva)“Kad se {}a{e po zemqi Srbiji,po Srbiji zemqi da prevrne...”

16 Miodrag \uki}

MILIVOJE: (Sko~i)Deda \oro! Ja drhtim. Dosta mi je tvog patriotizma!Ose}am kako mi srce popu{ta, kako me ne{to ovdeduboko ti{ti. Zar za mene, koji sam prolio okean suzanad ovim svirepim svetom, ne postoji kap milosti? Pa,ako tako nastavite, umre}u pre Manojla. Zbog svegatoga meni do|e da pla~em. Meni. Ja, koji ne pamtim kadsam posledwi put plakao. Od ranih dana, jo{ kad sambio beba. Kad mi je mama prala usranu guzu.(Bri{e suze)Sirotica, kad god se setim svoje jadne mame, uvek serazne‘im. Celog ‘ivota je prala tu| ve{ da bi me{kolovala. A nije morala. Nije morala. I ovako dok-tor nikad nisam postao.

JEVRA: (Mirno, sugestivno, duboko)Lezi, Milivoje. Opru‘i se.

MILIVOJE: (Zaurla prigu{eno, nabreklih ‘ila na vratu)Ja nisam lud, ku~ko!

JEVRA: (Zasik}e)Emilija ti je zapala za oko, kurvaru.

MILIVOJE: (Iznemoglo)Stari smo.

JEVRA: Ja nisam stara.

MILIVOJE: Ja sam star.

JEVRA: Ja }u da popijem sodu.

MILIVOJE: Za{to me mu~i{?

JEVRA: Ali }u prvu polovinu tebi da sipam u o~i.

MILIVOJE: [ta?! Ti, dakle, srpski ne razume{? Ho}e{ da kai{skidam sa tvoje debele guzice.

JEVRA: Spusti se na zemqu, patuqku.

MILIVOJE: Ja sam star i nemam vremena za qubav. Da sam samo malopo{tovao vrele suze moje majke, druk~ije bi ovaj svetizgledao. Danas bih bio doktor, a moja Adrijana sre}nai bezbri‘na devoj~ica. Ovako je moja uro|ena du{ev-nost dovedena u pitawe.

U salon u|e Adrijana. Ne mo‘e da zakop~a haqinu na le|ima.

Aleksandar 17

ADRIJANA: Recite toj glupa~i Magdalijeni da je molim... da nosiovo |ubre od haqine, da ga storwa u bestraga; i da midonese onu plavu, sa dubokim izrezom. Napred do pupka,a pozadi do repne kosti.

MILIVOJE: Dobi}e{ bore kraj usana. I ru‘nu crtu na ~elu.

EMILIJA: (U|e)Da li je tu pro{lo neko dete iz hora? Plavooki ma-li{an, pravi kovryavi an|eo. Nana je o~ajna. Be‘i izhora, pla~e i traga za svojom mamom.

ADRIJANA: Ona bi to htela, papa. Woj to i odgovara.

MILIVOJE: Nisam ja nikakav “papa”. Ja sam tvoj otac.

ADRIJANA: Pri{tedi {arm za nekog bogatijeg od mene, papa.

MILIVOJE: Ko nam to lep osmeh nosi, ko jutro donosi?

ADRIJANA: Ume da vri{ti u pola no}i, kao da je |avoli deru.

EMILIJA: Meni su lekari rekli da ne smem da napre‘em ‘ivce, aovde se svaki ~as pla{im.

ADRIJANA: (Stane kraj velikog ogledala)Papa! [ta da radim, kad volim u{tipke?

JEVRA: Vitka si, zlato. Dovoqno si vitka.

ADRIJANA: Zamisli {ta mi je rekao wen ludi sin...

MILIVOJE: On je pametan i jedina prava prilika za tebe.

ADRIJANA: Razbi}u mu glavu, papa. Opet.

MILIVOJE: Ako mene pita{, devoj~ice...

ADRIJANA: Papa...(Nezadovoqno se ogleda)^ak, reklo bi se, i ne{to vi{e...

JEVRA: Reklo bi se...

ADRIJANA: U nogama...

JEVRA: U... oko kukova... reklo bi se... ne{to kao...

ADRIJANA: Tanke uzice, debele guzice.(Pauza)Da ja vama sipam otrov u jelo, papa. To on ka‘e za mene.Da vas sistematski trujem. I da sam ve{tica. A kakvi sutvoji razlozi, papa?

18 Miodrag \uki}

MILIVOJE: (Teatralno se hvata za srce)Zaboravi}u da si ve} odrasla, mala moja devoj~ice. I date nisu Cigani ukrali...

ADRIJANA: Ha... ha... ha... Kakvi Cigani, papa? [to da se ne udam zawenog sina?

JEVRA: A lep je i krupan, devoj~ice... Kad se na pla‘i skine,mu{ ko i ‘ensko se okre}e. Ali... ne ume da pliva,preosetqiv je... Boji se da ne{to ne zameri{. Mo‘da jeon i sad tu negde, ali se, vrag jedan, sigurno sakrio.

^uje se jako zvrjawe budilnika.

\ORA: (Sko~i iz foteqe u kojoj je bio zaspao)Vreme je za moju kamilicu.

JEVRA: Odmah plane, toliko je preosetqiv. Ume i da zapla~e,kao pravo mu{ko srce.

\ORA: Ej! Jeste li mi skuvali kamilicu? Ej! Vreme je da se pijekamilica.

ADRIJANA: (Afektira)Deda! Oni ho}e da me strefi kap. Da se {logiram kaotvoja Dada.

\ORA: (Nervozno)Moja baba je bila zdrava ‘ena. A mene stomak boli daizludim.

Na balkon u|e Nana.

NANA: Ja sam uvre|ena, dragi moji. Mene su u ‘ivotu samovre|ali i poni‘avali.(Odlu~no)Ne, ja to ne zaboravqam.(Otvara neka vrata)Na}i }u ja tebe. Na}i }u. Uhvati}u ja tebe, uhvati}u.Ovde se ni{ta ne vidi.(Vi~e)Ne zaboravi da duga ruka pravde nikog ne mimoilazi.(Pla~no)Vrati}u se sa sve}om.(Histeri~no)Taj ludi de~ak. Ludi... ludi... ludi...(Iza|e)

Aleksandar 19

ADRIJANA: (Vi~e za wom)Kiriju treba platiti. [ta vi mislite?! Od ~ega se‘ivi?

EMILIJA: Toliko sam lako obu~ena, a opet mi je vru}ina.

MILIVOJE: Da. Ali pred zoru ume ba{ da zahladni. Jednom, kad samse vra}ao u zoru, dan je bio isto ovako topao i sparan.Da je nekim slu~ajem ko{ava po~ela da duva, obrao bihbostan.

JEVRA: Usred leta?!

ADRIJANA: Za{to vi~e{ toliko po no}i? Ne mogu da spavam. Danisi opet srela svoju lepu prikazu. Reci onoj budali,koja mi ne da mira, da je Aleksandar stigao. On i onakomisli da je ku}a puna |avola i ve{tica. Zbiqa, Emi-lija, {to se ti ne uda{ za wega. Mo‘da biste vas dvojeuspeli da se iz pakla preselite u raj. Me|u an|ele sabelim ko{uqama vezanim odostrag.

EMILIJA: Nisam ja kriva. U hodnik ne smem sama da iza|em, amalo~as su me deca na smrt prepla{ila. Umalo pa-ti{paw nisam ispustila. Za dva milimetra i deli}sekunde uspela sam da ga sa~uvam.

ADRIJANA: Mo‘da bi tad bio zadovoqan i tvoj pijani otac sasuludom idejom da je ku}a wegova.(Vi~e)Magdalijena! Gde je ta prokleta, glupava kobila?

\ORA: Uze}u pare i oti}i }u u kafanu. Se{}u kao ~ovek iporu~i}u dupli ~aj sa limunom.

ADRIJANA: (Ponovo poku{ava sa dugmetom na le|ima)Ako tu matoru ve{ticu uhvatim da se vrzma oko kola~a,sama }u joj presuditi. Pro{li put je pojela pola }urke.(Krsti se)Pola }urke!

JEVRA: Gospode bo‘e, majko bo‘ja.(Ho}e da joj pomogne da zakop~a haqinu)

ADRIJANA: (Hladno)Hajde, mar{! i pitam: Da li je tvoj sin homoseksualac?Govori otvoreno. Ja ionako nemam kud. Priterali steme. Kako ste me izradili, majku vam |ubretarsku, kakoste me izradili, majku vam lopovsku. Oh, Aleksandre,ako te se ikad do~epam, krv }u ti popiti. Do sad sam

20 Miodrag \uki}

mogla sto puta da se udam. I dok on skita po svetu, jaovde venem i gojim se preko mere. Kad sam Dadi govo-rila: “Ne, Dado, on je mangup, ne, Dado, on je mangup...” Ajeste li stavili tregere na pantalonice mom budu}em,koji se kao kow najeo {qiva. Niste znali? Nisteznali?! Niste znali da je sudbina svih nas u rukama ludebabe... Gospode bo‘e, pa koliko taj skelet mo‘e dastrpa u sebe odjednom. Pola }urke. Samo... vi jo{ Dadudobro ne poznajete. Mada mora imati vi{e od {ezdeset.Dobro pazite kad stavqate sve}ice. Ako samo jednabude vi{e od pedeset, natera}e vas da ih pojedete.Umesto ro|endanskog kola~a... ha... ha... ha... Ba{ samradoznala da vidim kako }e taj pajac da se pona{a ukrevetu.(Iza|e)

JEVRA: Ali... mila moja... kako mo‘e{. Moj sin je... a, osim togati se nikad ne}e{ mo}i udati za Aleksandra... Ja znam...On ne}e do}i... On ne mo‘e do}i.

Ho}e da otr~i za wom, ali joj \ora prepre~i put.

\ORA: Je l vi znate kako to izgleda kad ~oveka boli stomak.Creva mi se raspadaju, a vi se ovde zajebavate.

JEVRA: (Ho}e da ga se otrese)Stavi}u i par~e ~okolade.

\ORA: Ali, bez le{nika. Sino}, taman mislim le{nik ipqunem, da se ‘alim, kad vidim... zub! Otkud ovaj zubovde, mislim...

Jevra i \ora iza|u.

MILIVOJE: Na primer, ja znam da ovde mnogi misle da ja nisamzdrav.

EMILIJA: Ali, ja sam ga videla.

MILIVOJE: Od svega toga... ja sam samo star i... iznemogao...

EMILIJA: Mislila sam da je to on. Dada ga nestrpqivo o~ekuje.(Ho}e da po|e)Zar oni ne znaju da je Aleksandar stigao.

MILIVOJE: (Zadr‘i je)^ekaj. Zar ne vidi{ da sav drhtim. I to iznutra.

EMILIJA: Mo‘da vas ste‘u cipele. Mom tati svakog leta odvru}ine oteknu noge, pa mu cipele tesne.

Aleksandar 21

MILIVOJE: Jutros prosto ustanem da se umijem, a sapun – hop, papravo u lavabo...

EMILIJA: Pa se lavabo zapu{i...

MILIVOJE: A, ne, ne, ne. Izleteo je pravo kroz prozor. A onayukela navali na wega... Zamisli, pas, a ‘dere sapun.

EMILIJA: Na{ pas je voleo kuvanu slaninu.

MILIVOJE: (Osvr}e se)Kuvanu slaninu... kuvanu slaninu...(Rasejano, uzbu|eno)E, to jo{ nisam ~uo.

EMILIJA: (Diskretno se povla~i, on je prati u stopu)A... ali... samo kad bi je ukrao.

MILIVOJE: Da ‘dere sapun... [ta?

EMILIJA: Ni{ta.(Pauza)Kad bi je ukrao.(On joj je sasvim pri{ao. Gleda je grozni~avo, bolesno)Kuvanu slaninu kad bi ukrao.

MILIVOJE: A... presnu, zna~i... nije voleo?

EMILIJA: (Izgubqeno)Voleo je i presnu.

MILIVOJE: Misli{ li ti, zbiqa, da sam ja lud.

EMILIJA: Molim vas, nemojte. Ne qutite se. Vi mi se zaista nesvi|ate.

MILIVOJE: (Odjednom se drhtavo baci na wu. Poku{ava da je qubi,skine ode}u sa we)Bacila si vatru. Razbuktala jedno ve} ugaslo srce.

EMILIJA: (Stoji nemo i nepomi~no, dok je on svla~i i slado-strasno qubi)Pustite me. Lekari su mi rekli da ne smem da napre‘em‘ivce.

MILIVOJE: Kako si lepa.(Qubi je)]uti!(Qubi je)Znam da svi misle da sam ja lud. Mo‘da i ti takomisli{. Ali, ti si lepa.

22 Miodrag \uki}

(Prigu{eno, izgubqeno)Glupa gu{~ice. Misli{ li ti, zaista, da sam ja lud?! Daprovodim no} piqe}i u kvaku na vratima i gledam kakose buba{vabe hladnokrvno {etaju po podu moje sobe.Kako svojim odvratnim pipcima razvla~e mrve hleba,otkud mrva u mojoj sobi, pa ja tamo nikad ne jedem...

EMILIJA: Slu{ajte. Pustite me. Bojim se da ne vri{tim. Quti}ese na mene.

MILIVOJE: Ako se boji{... ja... ja }u te udati... ve} imam jednupriliku za tebe. Ovog puta je ozbiqno. Obe}ao mi je.sasvim pristojan mladi}. Sa {irokim ramenima... I,uop{te... sasvim ispravan. Mo‘da mu je samo pogledmalo neobi~no modar, ali to je sigurno od alkohola.Samo... sad budi dobra. Dao mi je re~ da vi{e ne}e piti.Kad se o‘eni, gotovo je sa alkoholom.

EMILIJA: Ja sam u drugom stawu.

MILIVOJE: (Pauza)Pa... utoliko boqe. Uda}u te. Odmah }u te udati. Sutra.sutra }u ga potra‘iti. Ako ho}e{... uda}u te za Alek-sandra. Ja znam da je on do{ao.

EMILIJA: [ta? Vi znate da je on do{ao? O, bo‘e! Zna~i, ja sam gavidela. Ja sam ga zaista videla. Ali...

MILIVOJE: (Nestrpqivo)[ta, ali?

EMILIJA: Vi mi se gadite.

MILIVOJE: A, one se, meni, zna~i, ne gade. Skleroti~ne babe sapro{irenim venama i sasu{enom ko‘om. Za wih samzna~i, dovoqno dobar.(Pla~no)Emilija, ti si dobro dete. Nikad me do sad nisi razo-~arala. Ho}e{ li da iz ovih stopa odem i ubijem se.

EMILIJA: Oh, nemojte, molim vas.

MILIVOJE: Ubi}u se. Da, da. Ubi}u se. Ovog ~asa.

EMILIJA: [ta da radim? Bo‘e moj, {ta da radim?

MILIVOJE: Ah, tako dakle, mala gaduro! Odbija{ me. Ho}e{ da seo‘enim tobom, zato si i dete izmislila. Ali, ja znam dasam star i bolestan, ja imam dokumenat. I mo‘e{po~eti odmah sa reklamirawem moje mu{kosti, ali, to

Aleksandar 23

dete ja ne priznajem. Ja nisam sisao palac, pa ja samgospodin ~ovek, majku vam hoh{taplersku, ja sam jo{kao beba sisao cuclu koju su zamakali u pasterizovan{e}er, tu, u mom rodnom kraju, bio sam poznata bebahrawena pasterizovanim {e}erom, ku}a je bila punafotografija debele, napredne bebe koju su smi{qeno inau~no spremali za velika dela, sudbina i ro|aci su mise sme{ili, i {ta mi bi da tako grozno omanem, da nepostanem doktor. [teta. {teta za sve one jadnike isiromahe, bedne qude koji godinama uzaludno o~ekujumoja dolazak u wihov dom suza, moju pomo}, izle~ewe odmene. I sad, zna~i, kad mi je srce definitivno propalo,treba tobom da se ‘enim. Mala si ti, golubice, daovakvog dasu stavi{ na taj lepak, kad sam ja bio qu-bavnik ti si kvasila pelene, u prili~noj meri obilno, aja sam i onda bio star, ali neodoqiv, za mnom su ‘ene idaqe ludele, masovno su gubile razum, jer sam biosinonim polne mo}i, i opet }u biti... Misli{, ako samprivremeno propao, da se vi{e ne}u izvu}i iz nov~anihneprilika. Dozvolila si da ti prostu, seqa~ku du{uAleksandar op~ini. Ah, vi, provincijalci, vi glupaci,mislite da vas mi ovde ~ekamo ra{irenih ruku da nasspasete na{ih u~malosti, na{ih zabluda. A istina je dasmo mi deca velikog grada, a da ste vi deca... malihgradova. Aleksandar je znao, a ja sam... su{tastvo huma-nosti i dobro~initeqstva. Ali, to nije dovoqan razlogda se o‘enim tobom, mada, ako me lepo zamoli{...Emilija, ako me zaista lepo zamoli{... mo‘da }u odjed-nom o tome razmisliti; ali, nema{ prava na takavpostupak sa jednim starcem. Zar ti nije ‘ao? Du{a mivene od ~e‘we, a ti se pona{a{ prema meni ~udovi{no.Zar sam ja takav postupak zaslu‘io?(Po~iwe da urla)Ho}e{ da se uda{, da ima{ firmu, da ti ja obezbedimqubavno leglo za tvoje bestidne bahanalije, razvrat-nice!

EMILIJA: Ostavite me, gade!

MILIVOJE: Zar ja – gad?! Ja, s najplemenitijim namerama. Zbog tebe,zbog na{eg zajedni~kog deteta, nudim ti brak, ali, ne...ipak }u razmisliti. Posle svega, mora}u dobro da raz-mislim. Zar je mogu}e da se svet toliko pokvario, a da jato nisam primetio?(Hvata se za srce)Razgovara}u sa tvojim ocem. Sve }u mu objasniti.

24 Miodrag \uki}

EMILIJA: On tako pati zbog mame. Nemojte, molim vas, mama jete{ko bolesna.

MILIVOJE: Onda...(Pauza)[ta si odlu~ila?

Dolazi Panta.

PANTA: (Te{ko di{e, sa naporom vu~e noge, ~ini se veomauzbu|en. Prilazi pravo Emiliji)Za{to idioti veruju da je la‘ sve ono {to je za wihnemogu}e? Ako ka‘em da moj stomak gvo‘|e vari, ce-ment i staklo... {ta tu ima ~udno?(Pauza)Zar ne mo‘e to svako drugi da ka‘e?(Vrisne zaceniv{i se od smeha. Ide {epavo u krug,zatim se naglo uozbiqi)

EMILIJA: Kako je no} topla. Htela bih napoqe, ali ne smem odpsa.

PANTA: Treba se {etati, Emilija, sine, treba misliti, trebaumeti razmi{qati. Kako bismo ina~e dobili sve tevelike mislioce?

MILIVOJE: Samo, ja bez mantila nikom ne bih svetovao.

PANTA: Za{to?

MILIVOJE: Za~as dune oluja. Dok se osvesti{, a ono drhtavo stoji{na }o{ku i kisne{ bez mantila. Jednom sam, tako,pro{le godine navukao strahovitu kijavicu.

PANTA: Izvinite, a {to ba{ na }o{ku?

MILIVOJE: (Zbuweno)Pa, na primer, }o{ak ima svojih dra‘i.

PANTA: Dozvolite da razgovaramo. Rekli ste, strahovita ki-javica... ne, ne, ja ho}u da tu stvar razjasnimo. A ja vaspitam, u va{em interesu, {ta je sa kondicijom? Poredmi{qewa, na primer, {ta jo{ nedostaje savremenom~oveku? Kondicija i mi{i}i. Evo, pipnite vi sad ovajmi{i} ovde. Ne bojte se, slobodno zadovoqite svojuradoznalost. Vi sad sa strahom prilazite jer ne znate{ta sve mo‘e da vas sna|e od ovog mi{i}a. [ta ka‘eteza kondiciju? Vi, opet, mo‘da mislite: pa {ta? [ta sasvim ovim? I pojma nemate {ta vas to sad o~ekuje. Ali,zato zna on. Svaki moj mali mi{i} ima svoj velikimozgi}. Na primer, dobro pazite sad ovo.

Aleksandar 25

I dok ga Milivoje oprezno pipa za mi{i}, Panta ga tako odalami postomaku da ovaj posrne od ka{qa i izgubqenog daha. Emilija se sre}nosmejuqi, trude}i se da sakrije svoje iznenadno raspolo‘ewe.

PANTA: (Podigne nogu)A sad probajte ovaj mi{i}!

MILIVOJE: Suvi{e sam star za va{e klovnovske trikove.

PANTA: Stari jarac ste vi, mu~e vas ‘ene, hajte, priznajte, mojasestra jo{ uvek vene za vama... ha... ha... ha... ali, odstopala... sasu{ena babuskera... od stopala... ha... ha...ha...

MILIVOJE: Kako se usu|uje? Ja imam slabo srce.

PANTA: Glupa je ona. Ja sam, na primer, kao {to svi znate,re{io da vi{e ne pijem. Ona i daqe krije rakiju odmene. A to me vre|a. Ne poverewe, vi{e nedostataklogi~nog smisla za misao. Imate li centar za konti-nuirano primawe podataka u mozgu?

MILIVOJE: Naravno.

PANTA: E, vidite. Rakiju, zna~i, treba kriti nekom drugomprilikom, a ne danas, na dvostruki praznik i kad sam jado‘ivotno ostavio... alkohol, je li? A {to ja krvavouve‘bavam svoj program za wen ro|endan... ba{ vasbriga.

EMILIJA: Ne mogu da di{em. Bole me grudi. Hajdemo napoqe.Ho}e{ li? Hajdemo odavde.

PANTA: Emilija, sine, ako si videla gde ta stara ve{tica krijemoje stvari... ako ima{ neku pretpostavku o tome... Tizna{, ja sam obe}ao, i tu vi{e povla~ewa nema, tu bitkumoramo dobiti, ali ja moram znati. Ja moram poredprave fla{e rakije svoju pravu voqu da proverim, a neda mi oni podme}u wihovu... voqu, je li?

EMILIJA: Ti si obe}ao da vi{e ne}e{ piti.

PANTA: Se}a{ se kako si se ponosila svojim izuzetnim tatom,kako sam gutao dinar. Tvoja jadna mama mi je ~estoprebacivala zbog toga. Mora{, ka‘e, da ima{ kiselinu,kad guta{ sva{ta. Ja sam joj ne‘no obja{wavao da jestvar prosta i da vi{e le‘i u tehnici. Otvori{ usta,ugura{ dinar unutra, ali tako da svi vide, podmetne{jezik, on ga preuzme i predaje daqe. Na nadle‘nostdrugih organa.

26 Miodrag \uki}

MILIVOJE: Kao javni telefon.

PANTA: Ali, bez veze. Mislim, nema veze... Ne uspostavqa seprirodno veza... Jadna moja Sofija. Sad, kad vi{e nepijem, preduzeo sam korake, mada su mi rekli da ona imatamo sve uslove, i da je boqe da ne prosu|ujemo, jer spasajoj ionako nema. To je tragi~no. Pogotovu, kad ne moguda prona|em svoju stvar, stvar koja mi treba, bez koje nemogu. Ne razumem za{to mi se baca poni‘ewe u o~i kad}utim. Za{to se namerno krije alkohol od mene kad sezna da ne pijem, da mi je ‘ena bolesna, i da sam defi-nitivno ostavio... pogledaj kako mi samo ruke drhte odponi‘ewa, a tvoja tetka... Izvinite vi sad! Ja znam zava{a ne‘na ose}awa koja gajite prema mojoj sestri, alizar ne ose}ate, ~ove~e, da je to nemoralno. Pa ona imamu‘a.

MILIVOJE: To je kleveta, gospodine, ja volim drugu ‘enu.

PANTA: Pa {ta? Svi mi volimo drugu ‘enu, nevaqal~e.

MILIVOJE: Ima li na~ina da se dopre do istine? Do|e mi dauzviknem sa gor~inom u svojoj ustreptaloj du{i, go-spodine. Ne}u govoriti o tome kakva me sjajna bu-du}nost o~ekuje, ja znam da sam jo{ samo student, ali,koliko je velikih qudi po~elo u mojim godinama. Ta-~no. Mnogi su ve} i zavr{ili, ali zar nije boqe biti napo~etku nego na kraju, sudbinski gledano. Istina, jaimam jednu manu, neo‘ewen sam, iako imam veliku k}er,ja sam ozbiqan ~ovek, hteo bih da se posvetim medicini,hteo bih da zavr{im, da budem doktor, mo‘da vas mojegodine malo brinu, moja kondicija, istina, nije va{eprirode, ali oprosti}ete, ja se bavim naukom. A, ne,ne... dopustite, vi ste mla|i ~ovek i ne znate za strastkoja se zove qubav prema ‘eni... Nauci... Prijatequ,jo{ ako ta ‘ena nosi wegovo dete, u {ta se s pravommo‘e sumwati, {ta mu drugo preostaje nego da se ‘eni.Ali, ja znam... da prijateqstvo ne po~iva na re~ima izaista ho}u da vas uverim.(Odlazi do komode, otkqu~ava je i otuda uzima fla{usa rakijom)Evo va{e stvari, moj dragi prijatequ!

PANTA: (Veoma je uzbu|en)O, do|ite da vas zagrlim, ~estiti, odani gospodinedoktore. A, ne, vi ste za mene doktor. On je za mene

Aleksandar 27

doktor, ~uje{ li, Emilija. [to se mene ti~e, gospodine,vi ste diplomirali. Kakav ~ovek, kakva kondicija,kakva moralna snaga, Emilija, sine, ovakvog mi zeta daj!

Okrenut le|ima ulazi Pqakidon vuku}i ma{inu za sobom.

PQAKIDON: Pet godina rada sam ulo‘io u wu i jo{ uvek je usavr-{avam. Evo, ova poluga... O, ujko... jo{ nisi pijan? Pazi,budalo! Ne dodiruj to. Da niste ovo pipnuli. Ima prekodvadeset i sedam operacija. Evo, ovde se reka poduhvatapa se gura napred, i hidrocentrale mnogo boqe rade.Evo, ova skala, vidi{. Hiqadu puta ja~e te~e svakareka. A i brodovi. Svaki brod plovi hiqadu puta br‘e.A, s ove strane, ovde, ~uva svaku ku}u. To sam kasnijedodao, mada mi je to u po~etku bila glavna zamisao. Odwe je svaka ku}a potpuno sigurna. ^im je ukqu~im, onareaguje. Na sve {to je ne~isto.(Slede}u re~enicu izgovori sa puno sve~anog patosa)Odmah }emo videti ko je ovde |avo.

Ukqu~uje ma{inu. ^uje se resko i neprijatno: “Dram... dram... dram...Isprekidano iznenadnim i kratkotrajnim, ali veoma bu~nim hrkawem.

PQAKIDON: Reku ovde nemamo, ali |avo mora biti tu negde.(Oslu{kuje)Hm... hm... {ta je sad to? Neverovatno... Neverovatno...Ja kao da ka‘em: “Ovde nekog ima”, a ona meni: “\avo sisam, pa ne}e gazdu da oda...” ha... ha... ha...

EMILIJA: Mila majko, on je jo{ uvek tu. Ubi}u se, on je sve ~uo...Za{to se i pretvara da spava...(Gorko zajeca)Ali, ja nisam kriva. Nisam kriva.(Istr~i napoqe)

MILIVOJE: (Upla{eno)Ko? [ta? Ko je on? Pa ovde nema nikoga!

PQAKIDON: (Besno)Moja ma{ina ne la‘e. Ovde nekog ima.

PANTA: Ali, {ta sam rekao, {ta sam ja pogre{io? Emilija,sine, zar sam opet ne{to rekao? A ti bi trebalo dazna{ da tvoj ujka vi{e ne pije. Sad moram da idem. Kadgod jedem mnogo materijala uvek me boli stomak. Amo‘da i mene ona ve{tica, Magdalijena, truje, kaosvoga mu‘a, mog oca..(Ode nose}i obema rukama bocu rakije)

28 Miodrag \uki}

PQAKIDON: Zle sile su zacarile nama Srbima i sveta du‘nost ovema{ine, gospodine, je da o~isti na{ narod od ve{tica ida ga izvu~e od vekovne industrijske zaostalosti. Zarti nikada nisi video |avola?

MILIVOJE: (Okre}e se oprezno)Bogami, ja wega nisam, ali ne bi bilo nikakvo ~udo,{efe, da je video on mene. Ja sam ~ovek progowen. Kudgod maknem, uhode me. Kriju se... Niko me ne shvata... OAdrijaninom psu da i ne govorim. Jutros je pojeo sapun,po svu no} zavija, a va{ po{tovani gospodin tata jete{ko bolestan. Pla{im se najgoreg.

PQAKIDON: Dobro, huqo. Ja istina imam jake ‘ivce, ali, nije lepoda me nervira{, kad zna{ da se izvrsno kontroli{em.

MILIVOJE: Ja se, {efe, uzdam u logiku i zdrav razum va{e gospo|emame.

PQAKIDON: Mama. Mama mene ne razume.

MILIVOJE: Ona je dobra ‘ena.

PQAKIDON: Ona je dama, vidi{, ti to nikada ne}e{ uspeti dashvati{. Nego, zna{ {ta?

MILIVOJE: [ta?

PQAKIDON: Ja woj ipak ni{ta ne smem da ka‘em.

MILIVOJE: Za{to {efe?

PQAKIDON: Prebi}e me ako ka‘em da sam zaqubqen. Aleksandarmo‘e. Da. On sve mo‘e. Da, slu{aj, huqo.

MILIVOJE: Gospodine Pqakidone, ako smem tako da ka‘em, sinemoj, zete moj budu}i, ne zovite me tako. Nezgodno je,svog, takore}i tatu, nazivati huqom.

PQAKIDON: Dobro, huqo, ne prekidaj me vi{e. Gde sam ono stao? Da.Slu{aj, huqo. Ona ga o~ekuje. Ho}e wega da ‘eni, a nemene. Taj nalickani qubimac, taj vrli muzikant, oduvekje znao sa ‘enama. Da. Slu{aj, huqo. Adrijanu mu ne-}emo dati. Nas dvojica. Ti, wen otac i ja... Ja... ako seikad bude vratio ku}i, bi}e boqe da ga dobro sakriju.Ina~e, zna{ li {ta }u ja tog ~asa da u~inim?! Zna{ li?Jednostavno mu ne}u pru‘iti ruku. I to }e biti sve. Ijo{ ne{to. O, jo{ ne{to. Odse}i }u mu glavu kao {to jemoj otac odsekao mom stricu Luki.

Aleksandar 29

MILIVOJE: Zar to nije bio nesre}an slu~aj?

PQAKIDON: Mo‘da je i bio, ali glava je bila Lukina, a telo nikadnisu na{li.(U tom ~asu sna‘no je osvetqeno samo wegovo lice saprenapetim izrazom)Gospodine ! Ja volim va{u k}er.

MILIVOJE: Ona vas obo‘ava, sine.

PQAKIDON: Za hranu neka ne brine. Za krevet, tako|e. Moj jedovoqno... Procveta}e ona meni. Istina, malo je mr-{ava... Ali, ugoji}u ja wu... Razvi}e se ona meni... Kao...pupoqak na srcu.(Ova fraza mu se dopadne)Kao... krvavi pupoqak... na... krvavom srcu. Sudbina mije naklowena, huqo, ovaj tata. Odu{evqen sam, huqo,tata, ovaj... sa ‘enama nikad nisam bio, ali za wom samlud. Naprosto poludeo. Iako znam da je ve{tica.

MILIVOJE: Polako, sine, ona je an|eo.(Za~uje se hrkawe, ali samo za trenutak. Milivoje seponovo uznemiri)

PQAKIDON: (Besno povi~e)A {ta }e, onda, crni |avoli u ku}i?

MILIVOJE: Zar sam vas ja ikad lagao, gospodine Pqako? Adrijana}e se udati samo za vas i tu joj spasa nema.

PQAKIDON: (Nesiguran je, boji se prevare)Video sam ih, tata, ovaj huqo! Ho}e{ da me prevari{.Ovde se ne{to {u{ka. [ta se {u{ka, {ta se {u{ka?

MILIVOJE: [ta se {u{ka, {efe?

PQAKIDON: (Promuklo)U crnim mantijama... preplavili su na{u ku}u... vazduhtro{e... ne mo‘e da se di{e...

^uju se dva sna‘na ozvu~ena te{ka disawa, kao kad neko uzdahne za vremete{kog sna.

MILIVOJE: (Na prstima se oprezno primi~e velikoj foteqi uuglu)Ako tu ma{inu iskqu~ite... bar na pola sata... uve~e...dok ugrabim da... ah, tako dakle, |ubre!

PQAKIDON: [ta?

30 Miodrag \uki}

Ali Milivoje sko~i na ne{to iza foteqe. Otuda se ~uje rvawe i pla~.

ZOKAN: Moj ~ir! Moj ~ir! Jao!

MILIVOJE: [pijunira{, |ubre!(Izvu~e bunovnog Zokana za uvo)

ZOKAN: (Savio se od bola)To su popovi. Baba ih je pozvala da se osvete ku}u, alih... s druge strane nisu pustili, iako, ka‘e mama,tamjan blagosloveno miri{e... jer deca se... sasvim ne-opravdano...(Stewe od bola)Pla{e...(Stewe)... bolova ...

MILIVOJE: Popova...

PQAKIDON: Ipak je ta~no, zna~i, ono {to se {u{ka. Ovde se nesprema samo mamin ro|endan. Tata! @ali}u se tati. Netebi, huqo. Svom ro|enom tati. Probudi}u ga... @ali}use... Ovde se sprema ven~awe.(Po~iwe da rida)Ali ne moje. Nitkovi! Aleksandar je na putu, zna~i. Ah,mama! A ja ti spremio iznena|ewe. Tolike operacije.

ZOKAN: (Ponovo pla~e sa klovnovskom grimasom bola)A zar ja ‘elim da se ‘enim? Dajte je wemu kad je ho}e.

MILIVOJE: Kakva ‘enidba, mamlaze! Zar ne zna{ da ti je ona tetka.

PQAKIDON: Tetka! Jeretici! [ta je za vas svetiwa?

MILIVOJE: [pijunira{ kopile! Od kad si tamo? [ta si ~uo?

ZOKAN: Ma~ku sam sawao, a to zna~i da }e mi prsnuti ~ir, akome ne pustite. A mama ka‘e da je ~ir jo{ sasvim zelen ida se tako sve‘a stvar ne sme provaqivati, i da se menikrv te{ko zaustavqa.

MILIVOJE: Pravi{ se blesav?

ZOKAN: A onda }e do}i velika, debela maca... zelene boje, saovakvom par~ekawom yigerice u zubima...

MILIVOJE: (Upla{eno)Ovaj je lud!

ZOKAN: Za{to mene da bijete? Meni se ionako ne ‘eni.

Aleksandar 31

Dolazi Magdalijena guraju}i pred sobom ortopedska kolica sa Dadom uwima koja jo{ uvek spava.

MAGDALIJENA: A kad mala devoj~ica otvori svoje okice, ima}e {ta ida vidi. Kola~ sla|i od meda i lep{i od pe~enog}urana. A ve~erica, kao za Aleksandra. Sve same }ufteu sosu... }ufte u sosu... }ufte u sosu...

PQAKIDON: Mama, dajte Aleksandru }ufte u sosu i pe~enog }urana,ali ja moram da se ‘enim.

MAGDALIJENA: (O{tro ga prese~e)Pst! Spava...

PQAKIDON: Ali, za{to, baba? Vreme mi je.

MAGDALIJENA: (Gura ga)Ne sme da ozebe. }ebe za~as sklizne, a danas ne sme bitibolesna, ne sme ~ak ni da se prehladi. Aleksandardolazi, a ruke joj se mrznu.(Trqa joj ruke i huk}e u wih. Dada apsolutno ne reaguje)Podmukla vru}ina. Utopqavaj, utopqavaj, a opet joj jezima.

MILIVOJE: To je samo zato {to se su{i.(Adrijana izleti na balkon)

ADRIJANA: Do |avola, matora, prqava ve{tice, ho}e{ li da po-~nem da vri{tim, ili da ti glavu razbijem!

PQAKIDON: (Ozareno)Zvezdana! Udaj se za mene.

ADRIJANA: Bog te popi{o, mazgove. Rekla sam ti da me tako nezove{.(Ode)

PQAKIDON: [ta? A grivna? [ta je sa grivnom?

MILIVOJE: Quta je zbog Magdalijene, {efe. Vuci se gore, Magda-lijena!

MAGDALIJENA: Vu~em se, vukle vam se kosti na pse}im pirevima, da bogda!(Ode uz stepenice)

PQAKIDON: Eh, tetka! Razbojnici! Indusi! Ubi}u te zbog ovoga!(Iza|e o~ajan)

MILIVOJE: Mene? Ali... za{to mene, {efe... A... i va{ gospodintata... Znate kako je... Tumor na mozgu.

32 Miodrag \uki}

Odjuri za wim, ali se za trenutak vrati i provede izvesno vrememerkaju}i Zokana. Zatim ga odlu~no {utne u stra‘wicu.

MILIVOJE: Mangupe!

Zatim ode.

Mo‘e se re}i da je Zokan ostao sam. Dada je sasvim napred, zavaqena usvoju stolicu bez znakova ‘ivota.

ZOKAN: Vandali! Bogu i ~iru na mojoj ruci zahvalite {to stetako jeftino pro{li.(Pregledava ruku)A da mi je ~ir prso sad biste ve} bili pretvoreni umleveno meso, ne, u pra{inu, u prah i pepeo, bednequdske mizerije. O‘eni}u se, vama za inat, niko me nemo‘e spre~iti, va‘no je da me devojka voli, a to da jeona meni tetka, samo je va{a pakost i nemo} da mespre~ite u mojoj nameri da postanem gospodar ove ku}e.Vide}ete svi vi ko sam ja, ako samo jo{ malo budemuspeo da se uzdr‘avam, da vas ne bijem, ne gazim, {u-tiram, da vas metlom ne ~istim, posledwi qudski iz-rode... Ha... ha... ha... Zar je mogu}e da neko misli da jabez razloga petnaest godina svakodnevno jedem {ar-garepu u ‘ivom stawu i presne kowske {nicle, da ja bezrazloga svakodnevno ve‘bam sklelkove, pa ve} sam do-terao do dvesta ~etrnaest. Znate li {ta je to dvesta~etrnaest sklekova, bedni bizamski pacovi. Koja ste viglupa qudska sorta da smete tako da me uvredite iponizite, da smete tako da mi zamerite. Prvom pri-likom }ete biti prega‘eni, mo‘da kroz pola sata, ne,kroz petnaest minuta, ne, odmah, za{to ne odmah, {ta~ekam, razgnevili ste me, pa ja ne pripadam va{ojsileyijskoj sorti, ja sam ne‘an duh i znam {ta je lepota,krv vam tiransku, sad sami pla}ajte, niko vam nije kriv,zaslu‘ili ste sudbinu da vas pregazim, proburazim icreva vam prospem da wima nahranim velike, debele,zelene ma~ke... Moj ~ir ste hteli da provalite, a ja turuku ~uvam, ne smem da se po~e{em wom, kad me zasvrbimuku mu~im, i za ~as zaboravim ko sam i {ta sam i odmahho}u da se bijem i ubijam, jer ne volim kad svrbi a nemo‘e da se ~e{e, ~ir vam krvavi, sami svoje ~irevedirajte, a moj ostavite na miru, da ne postanem gadan ineprijatan. Jer ja to mogu, ja to mogu, ja to mogu...

Aleksandar 33

On zategnutih mi{i}a, krupnim i odlu~nim ali sporim koracima, ispu-wen nekom unutra{wom svetlo{}u, kre}e ka sedini scene. Wegov gnev jerezultat dubokog zanosa. Sve to vreme, isprva tiho, a kasnije sve bu~njei glasnije ~uju se zvuci Pqakidonove ma{ine. Svetlost preuzima ne-stvarno crvenu boju. Zokan postepeno skida sa sebe gorwe delove ode}e iodlazi do velikog ogledala gde izvodi ~itav repertoar nadimawa iispumpavawa mi{i}a. Zatim se naglo okre}e, uz jedan dubok, grleni kriksa ose}awem gospodarstva i mo}i. Gipko i sna‘no kao ‘ivotiwa, adostojanstveno poput sve{tenika, sporim i napetim koracima vra}a sena sredinu scene i staje pred ma{inu.

ZOKAN: Ovako koqem... Ovako creva prosipam... Ovako vas me-qem i pretvaram u {nicle za moje velike... debele...zelene ma~ke...

Wegova borba sa ma{inom, ~iji su zvuci sve ja~i i sve nestvarniji,usporena je sa elementima najbr‘e mogu}e ostvarenim, napeta i uzbud-qiva. Wegovi borbeni krici su vi{e unutarwe duboko re‘awe, ali veomaintezivno. Napet je, da mu svaka tetiva pukne, vene mu se provide a iztela lipti znoj. On podigne glavu uvis. Emilija ne~ujno u|e u salon. Alion, jo{ uvek opijen “pohotom”, ne vidi je. I dok urla pobedni~ki krik,dotle mu se ona polako prikrada za le|ima. I samo {to je zavr{io sasvojom seansom mo}i, ona mu hitro i ne‘no stavqa ruke na o~i. On seuko~i od straha i sasvim splasne.

EMILIJA: (Izmewenim glasom)A sad?(Qupko)[ta sad, blesavi medvede?

ZOKAN: (Drhtavo)Sad? [ta sad?(Svali se na pod onesve{}en)

EMILIJA: Ah, Zokane, ne {ali se sa mnom. Zna{ da se bojim. A kadovako izvrne{ o~i, prosto me na smrt prepadne{.(Zaneseno)Kad ja umrem, tebi }e onda biti ‘ao, kad me bude{ videou kov~egu sa cvetom u kosi. I kad me budu nosili...nosili... nosili... Ho}e{ li ti biti u pratwi kad mebudu nosili na ramenima, iznad svojih glava? Gospodebo‘e, wemu je stvarno muka, on je u dubokoj nesvestici.Treba pozvati lekara. A kad bih? Ne, ne. To sigurno ne.Mogao bi neko da u|e i da vidi, i od stida bih oduzelasebi ‘ivot.(Sagiwe se da ga poqubi, ali se zaustavi)

34 Miodrag \uki}

A stid? A stid? Mo‘da bi mi to bio jedini dragitrenutak u ‘ivotu. Ah, pa ja sam luda! On se nalazi udubokoj nesvestici, mo‘da komi, a ja, umesto da odmah,da hitno zovem lekara, sedim ovde i budalim se.(Raspla~e se, ne okrenuv{i se)Sigurno je sve ~uo i duboko me prezire. Kakva sam ja~udovi{na nakaza!

^uju se dva razli~ita, te{ka disawa, kao kad neko uzdahne za vremete{kog sna. Paralelno sa trwewem svetlosti na sceni osvetqava seproscenijum sa Dadom na wemu. Weno lice je nepokretno i ‘uto kao umrtvaca. Cela scena je u mraku, sem tog lica. I pored svih fizi~kihznakova smrti, uskoro saznajemo da je samo san u pitawu, jer sa svihstrana scene zatreperi ozvu~en wen drhtavi, stara~ki glas.

DADA: Peva}emo pesmicu, maj~ice, recitova}emo... Razga}ilase gospoda, pa prduckaju. Kakav je to na~in? Aleksandarje imao divan glas. Oti{ao a nije se ni javio, govnarac.Mamino ~edo. Oko mamino. Oterali su te, a bio si takotalentovan. Pevao je boqe od ostalih. Mislila sam da}e mi ku}a biti puna tvoje nadarene dece; da }e mewihova pesma grejati na samrti.(Peva skaluDo... do... do... re... mi... Ah, tvoja luda pesma, Alek-sandre, luda...(Po~iwu spoqni znaci oluje. Ona vri{ti stara~ki,iznemoglo)Hej, spodobe! Spodobe! Hladno mi je, smrzavam se, ni-{tarije. Gde je Magdalijena? Ne ose}am noge, Magda-lijena, trqaj mi kolena. Ho}u krv da osetim. Krv!Bo‘e... duga... duga no}, bo‘e. Aleksandre, zlato, do|ida zagreje{ srce mamino. Dobra deca moraju imatistila, nevaqal~e, za{to sam ti kupila klavir. U Ev-ropi su deca plemenitija i vi{e po{tuju svoje rodi-teqe. Kad se sprema oluja, onda se zatvaraju vrata iprozori da u ku}u ne bi u{ao lopov ili da bolesna inepokretna mama ne ozebe na jakoj promaji. Deca nestavqaju ru‘ne maske na lice, Aleksandre, ne kriju seiza foteqe i ne pla{e svoje jadne mame. Hajde, budidobar i reci gde si stavio ~ika Luku. Zlato, za{to si tou~inio i ima{ hrabrosti da dolazi{ i to ~ini{ opet iopet. Prokleto, milo kopile, toliko ‘elim da te za-grlim, ali ne}u, znam {ta ho}e{. A, to nije lepo.Veliki si, ne ume{ da pazi{ i grize{. Hajde, be‘i i

Aleksandar 35

skini tu masku. Ru‘na je, vide}e neko, pa }u poslemorati da slu{am nedoli~ne stvari o tebi. Ne di{itako, zatvori usta, nezahvalno deri{te, vetar mi pro-sto krv ledi, a tvoj dah je tako vreo da mi mozak kqu~a.Hajde, be‘i, be‘i ili }u sad da se prekrstim... ha... ha...ha... ako me bude{ ugrizao ja }u vri{tati, to nije u mojojmo}i, ja moram da vri{tim kad grize{ kao ‘ivotiwa,ostali }e se okupiti, a ku}a je puna popova, kandila ikrstionica... ha... ha... ha... Oduvek sam se trudila da tiizgradim smisao za evropski humor, mili. A ti seboji{. Pa za{to sam pla}ala tvoje skupe ~asove uprkossvima, nisam ‘alila truda samo da te izvu~em iz oveprimitivne sredine, da te po{aqem u Evropu. U redu,jo{ ovaj put pristajem, ali mi samo jedno reci. Misli{li {ta }e re}i ro|aci na te tvoje nepodrezane nokte, natvoje velike zube koje uprkos svemu jo{ uvek nisinau~io da sakrije{... Oh, pa to boli... Ako tako na-stavi{, mora}u da vri{tim... a ne ‘elim da te izla‘emopasnosti, ali... moram... moram... pa to... neizdr‘ivoboli...

Svetlost, naravno, postepeno utrne. Ali samo na trenutak, jer stra-{an krik iz Dadinog grla, uz blesak muwe koja zapara po salonu, ble-{tavo jarko osvetli {irom otvorene unezverene Dadine o~i sa maskomvampira i wegovim iske‘enim zubima na wenom vratu. Posle ove blic –scene, sve utone u mrak.

ZAVESA

36 Miodrag \uki}

II ^IN

Prazna scena. U dubini blesne svetlost i rasko{no osvetli vizijuprelepog kovryavog an|el~i}a sa prozra~nim krilima na le|ima. Wegovokretawe ka proscenijumu prati bo‘anska muzika. Kad stupi u salon, svestvari u wemu obasja vatra Sv.. Elma. Na drugoj strani, oprezno prikra-dawe Nane podse}a na religioznu egzaltaciju. ^im stigne do an|ela, kojije je ne primeti, naglo ispru‘i ruku i {~epa ga za uvo.

NANA: Jesi li ~uo kako zavija? Jesi li video kako je alka nalancu izlizana? O{tre o~wake i penu na wu{ci!

AN\EO: Ja znam da to nije pas.

NANA: Nije pas, nego je sam |avo.

AN\EO: Nije |avo. Nego je vuk. Ja sam video |avola.

NANA: Gde si video |avola, nevaqal~e?

AN\EO: U podrumu. Ima gustu bradu i rogove.

Iza jednih od vrata na balkonu grune Panta, sa gajdama o vratu. Tog ~asasvetlost scene postaje uobi~ajena i vidi se da an|eo nije niko drugi dode~a~i} Zvonko preobu~en u sme{an i prili~no otrcan kostim.

PANTA: Udari}e baba wima lakat, more! Zajauka}e do neba, kad~uju pravi testament.

Sna‘no i dugo zasvira u gajde “Oj Moravo”. Kroz ista vrata ulazi \ora,igra i peva.

\ORA: “Oj Moravo, oj Moravo,Moje selo ravno...”

NANA: (Zavr}e Zvonku uvo)Mali glupani! Koliko puta moram da ponovim da danasvi{e nema |avola. Oni su postojali u mra~noj pro-{losti, ali to za Srbe ni onda nije va‘no, jer Srbi,hvala bogu, nikad nisu iskreno verovali ni u boga, akamoli u |avola.

\ORA: (Peva)“Oj, ewa, ewa, ewa,Od tri buk’e dva vretewa...”

Kroz ista vrata u parteru ulaze pop Ma{an i |akon Mitar.

MA[AN: Svet se popravqa. Ni Srbi nisu vi{e tako zli. Zavist,zloba i pakost ustupaju mesto svetoj slavi bo‘ijoj.

Aleksandar 37

NANA: (Histeri~no se zakiko}e)O~e Ma{ane, imate tako zanimqivu bradu. Ali, kad vi,s opro{tewem, izvalite, jetra mi od smeha puca!

Zvonko ulu~i priliku da klisne.

MA[AN: (Uvre|eno)Nemojte prevrtati o~ima, leba vam.

PANTA: Tata! Svet je tako lep, a ja sam nesre}an. Svima je lep,svi su dobri, samo ja... Ubi}u se... Al umreti ne}u... ha...ha... ha...

NANA: Ja zbiqa, ujko, vi{e ni{ta ne razumem. Na lancu vuk, upodrumu |avo, decu nema ko kola~ima da nahrani...

\ORA: (Zavapi)A mene boli, majko Srbijo, stomak, pa ipak pevam...

JEVRA: (U|e)Pantalejmone, yukelo. Kakvo je to divqawe, kakav steva{ar napravili?! ^ovek je bolestan, to nema smisla.Ako nekog boli stomak, to nije razlog da drugog boliglava. Pantelejmone!

PANTA: (Obrecne se)M’bo te Pantelejmon, zna{! Ja sam Panta, glupa~o!

JEVRA: Pantelejmone! Ja sam {okirana. Razbi}u ti wu{ku,strvino vulgarna.

Ulazi Magdalijena sa upaqenom velikom vo{tanom sve}om u rukama.

MAGDALIJENA: (Polako hoda preko salona i uwkavo skandira)Sveti Sava, srpska slava... Sveti Sava, srpska slava...

\ORA: (Zapeva uz gajde)“Mili bo‘e, ~uda golemoga,Kad se {}a{e po zemqi Srbiji,Po Srbiji zemqi da prevrne...”

PANTA: (Pijano poskakuje za Magdalijenom)Opa – |ipa, krm~e! Opa – |ipa, smrdibubo...

\ORA: “I da druga postane sudija...”

JEVRA: (Krsti se)Bogorodice, majko presveta, sveta vladi~ice, pomozinam.

U salon u|e Emilija, nose}i tacnu sa kola~ima.

38 Miodrag \uki}

EMILIJA: Dada {aqe. Da probate wenu rum tortu.

MAGDALIJENA: (Ne obra}a pa‘wu ni na koga. Uwkavo skandira)“Sveti Sava... srpska slava...”

Kad do|e do vrata, Panta joj prepre~i put.

PANTA: Ve{tice!

MAGDALIJENA: (Podigne sve}u u nameri da ga udari)Be‘i!

EMILIJA: Tata!

PANTA: Veru si promenila. Sina si zaboravila.

MAGDALIJENA: (Gnevno)Raso prokleta!(Iza|e)

EMILIJA: Ti si opet pio.

PANTA: Kako mo‘e{?

EMILIJA: (Pla~no)Ti si opet pio.

PANTA: A ti opet ne veruje{, Emilija, sine. Ako sumwa{,otvori moju du{u i zaviri unutra. Vide}e{ da tu nemani kapi alkohola, ve} samo tuga i crno ogor~ewe {tome je mama zaboravila, ‘ena mi umire, tatu boli sto-mak, a sestra ho}e da me prevari i da nas odavde izbaci,iako sam ja ravnopravno u~estvovao. Pitam se, mo‘e lisva ta silina, koja je navalila na moju glavu ogroman jad,bedu i nesre}u, najve}u na svetu, izdr‘ati, a da nesameqe u prah i pepeo sve moje principe... uzuse... i...moralna na~ela?... Ali, kad tebe vidim, Emilija, sine,shvatim da jo{ nije sve propalo, da jo{ ni{ta nijeizgubqeno, da odlu~uju}a borba u mom ‘ivotu tek pred-stoji, i da tu bitku, Emilija, sine, moramo... dobiti, jelda? Sve je lepo, sve divno, sve krasno, samo jedno meboli, Emilija, sine. Kad ja jednom obe}am da piti vi{ene}u, piti vi{e, zna~i, ne}u...(Namigne \ori)Hajdemo, tata. Jo{ }e ovde pomisliti da smo, ne dajbo‘e, ne{to i popili...

Aleksandar 39

\ORA: (Poverqivo)Imam jednu bubu, Govnovaqa. Sigurno me ve} ~eka dapijemo ~aj. Imao sam ja jo{ jednu bubu, ali se pro{legodine udavila u ~aju. A i ovaj mnogo voli ~aj.

Wih dvojica iza|u.

EMILIJA: (Pri|e popovima i mehani~ki ponovi)Dada {aqe. Da probate wenu rum tortu.

MA[AN: (Slu‘e}i se)Svet se popravqa. Ni Srbi nisu vi{e tako zli. Zavist,zloba i pakost ustupaju mesto svetoj slavi bo‘ijoj.

MITAR: (Slu‘i se)Srbi se, bogu hvala, sve vi{e vra}aju crkvi i svetimobi~ajima srpskim.

Za to vreme Zokan se na prstima neprimetno do{uwaodo Emilijinih le|a.

ZOKAN: (Iznenada vikne)Stoj, Emilija!

Woj ispadne tacna na pod i razbije se.

EMILIJA: Lud si, blesavi medvede! Lud! Pazi {ta radi{! AkoAdrijana vidi opet }u ja biti kriva.(Skupqa krhotine)

ZOKAN: (Razo~arano)[to se quti{, Emilija? Ne}e{ da se igra{; Quti{ se.Koji ti je |avo?

MA[AN: (Jede)Ja, na primer, |avola nikad nisam video. To priznajem,ali znam za slu~aj jednog vampira. Celo ve~e me jenavodio na vodu. Krstim se ja, ali ne vredi. Molim ja,ali ne vredi. U glavi pesak umesto mozga, ni jedne re~ine mogu da se setim. Vidim lepo: od vode ne mogu da seodlepim i sve me ne{to ~upa za brkove i gura u wu. Ve}je u vodi do grla, vu~e me ne{to za nos i tura glavu podvodu. U posledwem trenutku se setim da odozdo pro-grgoqim: “Jebem te pod levo koleno!”.

U tom trenutku, Pqakidonova ma{ina kao da poludi. Po~e jako da lupai svi sko~e upla{eno.

MITAR: [ta je to?!

40 Miodrag \uki}

U|e Pqakidon.

PQAKIDON: To je Anti|avo! Poklon za mamu.(Pokrene neku polugu i ma{ina se umiri)Dvadeset isedam operacija. Ako se nepravilno ~a~ka, mo‘e da sestrada.

NANA: Bato! Ti si genije!

PQAKIDON: (Uvre|eno se povu~e u senku)Ne, Aleksandar je genije, a ja sam obi~na budala.

U|e Adrijana i ustremi se pravo na Zokana.

ADRIJANA: Ko je razbio moj ~ajnik?

ZOKAN: (Promuca)Kakav ~ajnik?

EMILIJA: [ta joj je sad opet skrivio?

ADRIJANA: Razbio je... ~ajnik.

ZOKAN: (Smrtno upla{en)Boli me ruka. Ruka me opasno boli. N... n... Nisam ja...bogami...

ADRIJANA: Moj deda je, pederu!

EMILIJA: (S ga|ewem)Kako dozvoqavate?(@urno po|e napoqe)

ZOKAN: Imam gadan ~ir.

JEVRA: To su wihove stvari, draga moja. A Pantelejmonu bibilo boqe da pripazi na svoje pona{awe.

ZOKAN: N... nisam ja, mama. Bogami. Emilija!

Ali, Emilija iza|e i on ostade bez i posledwe moralne potpore.

ZOKAN: Emilija je.

JEVRA: Da mu neko wu{ku ne bi razbio!

ADRIJANA: [ta, nisi? Nisi homoseksualac?

ZOKAN: Ovaj... kako to misli{... mislite... to jest... Adrijana...Ne, nego znate {ta, ma~e... Pa ne mo‘e to tako. Mama! Jasam sad wen verenik i... Oho... ako vi mislite tako...ovaj, tetka... Adrijana... Bo... boqe da me ne quti{,zna{. Ja... neke stvari... Mogu ja i da... @a... ‘ali}u sebabi!

Aleksandar 41

ADRIJANA: Pa, Zokane, srce tetino, za{to odjednom tako strogo samnom? Ako ti, kao i svaki drugi mu{karac, misli{ dame prevari{ i o‘eni{ se sa mnom da bi me posle kiwioi zlostavqao, onda sam ja definitivno izgubqena. Pazar si ti tako svirep ~ovek? Ko bi rekao za tebe, naprvi pogled izgleda{ ne‘no, ‘enskasto, naro~ito tvo-ji pokreti, gotovo kao neka slatka, mala ‘enica, do-vodi{ me u isku{ewe da po‘alim {to nisam mu{ko, pa{ta da radimo nas dve same u ovoj pustoj ku}i, za vremepustih i dugih zimskih no}i... Ah, da... pri~a}emo...satima i no}ima... o qudskoj pokvarenosti... O tome koima najdu‘i nos i naj{ire dupe u familiji... a prekodana ti }e{ kuvati, vaqda te je mamica ne~emu nau~ila,sem da jede{ {argarepu u ‘ivom i mrtvom stawu ikowske {nicle... samo mi prvo reci za{to si razbio~ajnik?

ZOKAN: N... n... nisam razbio... pepeqaru.

ADRIJANA: (Vrisne)^ajnik!

PQAKIDON: (Iz ugla)Ja sam razbio ~ajnik.

ADRIJANA: [ta? Ko je to?

JEVRA: (Zabrinuto)Zokane, sine, ti si razbio ~ajnik. Za{to se on me{a?

PQAKIDON: (Iza|e iz senke)Ne! Ja, li~no. Razbio sam ~ajnik. I to namerno. I tonekom za inat. I zahvali bogu {to sam ‘iv~an ~ovek, arazbio bih sve {to mi pod ruku do|e. I navio bihma{inu da eksplodira, da svi odletite bestraga. Eto,tako. Za inat. Jednoj ve{tici.

ADRIJANA: Ako me ne pusti{ na miru, opet }u ti razbiti glavu.

PQAKIDON: Za{to se ne uda{ za mene, Zvezdane? Sad si ve{tica,ali kad do|e{ u moje ruke, istera}u |avola iz tebe.

ADRIJANA: (Privije se uz Zokana)Ovo je moj verenik.

PQAKIDON: Aleksandar je tvoj verenik. Onaj {to je odsekao glavumom stricu Luki, a oca poslao da robija umesto wega.

42 Miodrag \uki}

Gu‘va pred vratima. Otvaraju se vrata i pojavquje se Dada u orto-pedskim kolicima.

MILIVOJE: (Iza vrata je, bolno stewe)Umre}u, Dado!

ADRIJANA: [ta se desilo?

MILIVOJE: (Na vratima)Gotov sam, bogami. Strahovito sam gotov.

Svi se uzmuvaju i poma‘u Milivoju da u|e u salon.

NANA: Treba mu pustiti krv.

MILIVOJE: (Poku{ava da se otrgne)Krv! Jao! [ta krv!? Ostavite me! Dado! Zovi lekara. Nedaj da mi ova pu{ta krv.

NANA: (Grubo)Budi miran!

DADA: Mawe pijte, deco. Mawe pijte. Zabavqajte se, jeditekola~e, sad }e Emilija da donese i puslice...(Zeva)Puslice su divne, deco, od ~istog umu}enog belanca,{e}era, mleka...(Zeva)... do krajnosti uspela. A, onda, na red dolazi torta...(Zeva)... do krajnosti...

NANA: (Grubo)Budi miran!

DADA: (Zeva)Samo... bez alkohola. Nisam dozvolila da se stavqavino u...(Zeva)... u... pa... takore}i, Turaka smo se tek oslobodili, pa...(Zeva)... jedanput Nemaca... pa drugi put Nemaca... pa... tre}iput...

ZOKAN: Nemaca...

DADA: \avola! \avola smo se tre}i put oslobodili, a to jemo‘da i najva‘nije za ovu jadnu i napa}enu zemqu ukojoj je alkoholizam pravo zlo.

Aleksandar 43

MILIVOJE: Bio sam trezan.

DADA: A za{to te je pas napao? Za{to, Milivoje? Zato {to jepas ~ista ‘ivotiwa, Milivoje, i ne podnosi da mu nekoduva alkoholna isparewa u wu{ku.

ADRIJANA: Pa nije te pojeo, papa, kako vidim.

MILIVOJE: [to bih ja psu duvao u wu{ku?

MA[AN: Mene, na primer, pas nikad nije napao, ali znam zaslu~aj moga kom{ije \ure... \ura se zvao...

ZOKAN: Baba!

DADA: (Ve} je zadremala. Trgne se upla{eno)[ta je, zlato?

ZOKAN: Ja se kao kow najeo {qiva.

DADA: Samo...(Zeva)... {qive se moraju dobro oprati. Jesi li ih dobrooprao?

ZOKAN: (Zbuweno)... Pa...

MA[AN: E, taj pas je tog mog kom{iju \uru lepo rastrgao, gurnuou jednu jamu i zatrpao suvim li{}em. Do prole}a nisuznali gde se \ura deo.

MITAR: (Uwkavo)I sve propada, sve se raspada, samo taj plitko zakopanile{ ostaje netaknut. Da tako ka‘em, nov, onako ra-skomadan i unaka‘en, u svoj svojoj lepoti raspadawa.

PQAKIDON: (Diskretno)Mawe lo~i, stoko.

MA[AN: (Uvre|eno)S dopu{tewem, stoka nisam, a alkohol nam je ve} u krvi,takore}i.(Poverqivo se nagiwe Dadi koja je opet zadremala)Ako treba ~atewe, naishod du{i...

MILIVOJE: (Pani~no poku{ava da ustane, ali ga Nana ~vrstodr‘i)Ma, {ta ~atewe? Ma, {ta popovi?! Lekara! Zovitelekara!

44 Miodrag \uki}

DADA: (Iznenada ozareno ustane i s mukom uputi ka klaviru)Mili moj... Mili moj... Ho}e li me nebo... Ho}e li menebeska svetlost obasjati? Ho}e li ve~eras o‘ivetinajdivnijom muzikom maj~inskog srca.(Zajeca i dugo pla~e)

ZOKAN: Baba!

DADA: Molim, zlato.

ZOKAN: Recite ~ika Milivoju da me ne vu~e uvek za u{i. Kadgod me vidi, vu~e za u{i. Adrijana me vu~e za kosu, a~ika Milivoje za u{i. I {utira me.(Nadnese se nad Milivoja, koji ponovo prepu{ten sebijadno jau~e)Sa ovakvim mi{i}ima to vi{e ne moram da trpim.

DADA: (Nestrpqivo)Vrlo rado, zlato. Ima{ dobre mi{i}e, zaista.

ZOKAN: Svaki dan ve‘bam po tri sata i jedem samo kowske{nicle.

JEVRA: (Ponosno)[argarepu je prosto qu{tio.

MA[AN: Ali, magarcu mog kom{ije Trajka... Trajko se zvao... tonije mnogo pomoglo. Pretovario ga drvima, i uginuo je.Dragi bo‘e, iako ga je svaki dan prosto kqukao {ar-garepom.

JEVRA: E, vidite, u tome je stvar. Preterao je u kqukawu, zna~i.

MA[AN: Dragi bo‘e, a uz to ga je jo{ i {umar uhvatio.

MITAR: (Grune u neobuzdan, grohotan smeh)Odr’o ga je k’o magarca, {to se ka‘e.

MILIVOJE: Mora da sam udario glavom. Strahovito me boli.

PQAKIDON: Ne razumem, mama, za{to mi se ovde namerno kvariradost, ne ukazuje ~ast i du‘no po{tovawe. Ja to nisamzaslu‘io. Evo, na primer, sad sam dobro raspolo‘en.Divota, mama, na sjajnom smo putu, gospodo, a {tap sepodmuklo podme}e u to~kove mog raspolo‘ewa. I toba{ onda kad sam dokazao da sam genije. A mogao sam daunapredim naciju, industriju, privredu... Da nas po-dignem na stepen visoko razvijenih industrijskih ci-vilizacija. A {ta sad? [ta sad? ^ija smo mi ‘rtva?[ta je sa nama? Mama? Gde smo, sad? U rukama Boga ili

Aleksandar 45

|avola? Sad je to sve jedno, jer ma{ina je ionakoproradila i uskoro }e svi ne~astivi biti stavqeni nadlan na{e velike budu}nosti, da bi bili spqeskani,pretvoreni u krvavu mrqu za samo deli} velikog aplau-za upu}enog mom geniju. A hteo sam da doka‘em svimavama ko sam ja. Meni }e pqeskati na ulici, u pozo-ri{tu, na stadionu... Prikaziva}e me na televiziji,moje }e govore prenositi preko radija, moja dela }ezakr~iti izloge svih kwi‘ara, a moje misli }e senalaziti na marginama svega i bi}e utiskivane u glavemalih |aka, kao vrhovnog narodnog genija. A {ta se sadde{ava, mama? [ta? Bilo bi potrebno da se samosusretnu jedan obi~an |avo i jedna obi~na {tangla, pada se cela na{a budu}nost raspe u parampar~ad. Kakvastra{na sudbina, mama. Ne bih vi{e mogao dobiti ~akni Nobelovu nagradu.(Po|e napoqe)Hajdemo i mi, draga.(Zatim zastane i ne{to qutito okrene se ma{ini)[ta je? [ta ~eka{?

Ma{ina neodlu~no i klimavo po|e za wim, i wih dvoje iza|u sa scene.

MILIVOJE: (Podi‘e se zanemeo od ~uda)Dado! Ja sam lud! Ja sam poludeo, Dado!

MITAR: (Iznenada zapeva iz basa)Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj, Gospodi pomiluj...

MA[AN: (Uzbu|eno tr~i do prozora)Vi|i, der, Mitre, jel svanulo.

JEVRA: Pa to je sotona.

ZOKAN: Nije. Vu~e ga na tankom koncu. Golim okom se ne vidi,ali se kladim da je tanak konac tu negde.

ADRIJANA: (Razvu~e mu obadve {ake pred nosem)A, jel’ vidi{ ti ovaj konac?

ZOKAN: Vidim. Ja vidim svaki konac.

ADRIJANA: (Prilepi mu vru} {amar)E, ovaj nisi video, tu‘ibabo!

Dada se trgne iz dreme‘a.

MITAR: (Iz basa pre|e u visoki tenor)Gospodi pomiluj...

46 Miodrag \uki}

DADA: Sveti Sava je na{ mu~enik i moj li~ni qubimac, deco.Otkri}u vam tajnu.

MA[AN: Vi|i, der, Mitre, jel’ svanulo.

DADA: Tri puna dana sam ‘rtvovala da bi se poklopile mojedve najmilije proslave. A, nije mi ‘ao, iako sam ‘ena udoba kad tri dana, jel’ zna~e... ha. Ali, pobo‘ne pesmeobo‘avam. Mada je Aleksandar studirao klasiku, iakovolim i [opena, i Baha, i Betovena, meni je srcepriraslo za ono...

Na balkonu se pojavi \ora i odmah zapeva dugo i otegnuto, dr‘e}i se zaogradu i drsko piqe}i u prisutne.

\ORA: “Aj, Milevo da se slikujemo, \in|o Mare, |in|o Sare,\in|uri, min|uri....ej!”

DADA: (Besno)Taj moj nevaspitani otac!

\ORA: “Da {aqemo sliku u Vrancusku, \in|o Mare, |in|oSare, |in|uri, min|uri... oj!(Kao {to se pojavio tako i nestane)

MILIVOJE: To je nemogu}e, Dado. Mora da mi se pri~inilo. Ma{inase kre}e sama. Ja sam lud.

DADA: Kakva ma{ina, Milivoje?

MILIVOJE: Kako, kakva? Pa... Anti|avo!

DADA: [ta?!

MILIVOJE: Ne. [ta mi pada na pamet?! Pas. Pas je kriv. Ubi}u togpsa. Krvi mi.

ADRIJANA: (Prete}i)Papa!

MILIVOJE: (Pla~no)Pa to nije obi~na ma{ina, devoj~ice.

ZOKAN: ^ika Panta je obe}ao da }e mi pokazati kako guta di-nar. Mi smo ve} razgovarali o programu. Kad baba gasisve}e, ja }u da izvedem svoju ta~ku, a on da guta pare.Wegov ‘eludac, ka‘e, gvo‘|e vari.

U|e Emilija nose}i puslice na tacni.

EMILIJA: ^ika Manojlo mi je dao cvet, a ja sam ga stavila u kosu.

DADA: Pa to je begonija.

Aleksandar 47

EMILIJA: Pomogla sam mu da pre|e do kupatila.

DADA: Zar on, zaista, ne zna gde je kupatilo?

EMILIJA: Oh, tetka! On slabo ili skoro ni{ta ne vidi, ali ina~esasvim dobro i sve‘e izgleda.

DADA: Kad sam ja do{la u ovu ku}u, pla{ile su me wene velikesobe, mnogo vrata, hodnici, a arhitekta kao da je pro-jektovao muzej stepeni{ta. Taj mora da je bio lud.Emilija, zlato, ti si dobra devoj~ica i ne razumemza{to se stidi{. Hajde, priznaj, ako si ne{to po-gre{ila, danas ti ne}u ni{ta. Ajde, duni... duni!(Emilija joj duva u lice)Naravno. Kao prole}ni dah jorgovana. Pa {ta {ta je tos tobom, zlato? Da te nije prevarila neka sviwa, zlato,da ti se, mo‘da, ne vrti u glavi i povra}a. Nema{ ose}ajga|ewa? Nema{? He... he... he... Jo{ odavno sam htela otome s tobom da razgovaram, ali nisam znala kako.

EMILIJA: (Upla{eno)O ~emu to, mila tetka?

DADA: Stepeni{ta, samo stepeni{ta, a ja sam nekako odmahostala bez nogu... Proklete stepenice, vode gore, dole,sa strane, na tavan, u {pajz, u podrum, u moju spava}usobu se dolazilo stepenicama... A, ja... sa nogama svekru}im i bolesnijim... [to se ti, zlato, ne uda{ za mogaPqakidona?

EMILIJA: (Promuca)[ta?

DADA: (Eufori~no)Aleksandra }emo ‘eniti, Emilija, zlato... Pqakidona}emo ‘eniti... Dva sina, dve svadbe. Umre}u od iz-nenadne sre}e, zlato. Dobro. Tvoj otac je kopile i wegaje Magdalijena donela u brak kad sam ja imala ve} desetgodina.

NANA: Bolesnik mora da bude dobar i da slu{a.

MILIVOJE: Nisam bolesnik, pusti me.

DADA: Pazi kako se pona{a{ pred Nanom, zavodni~e. Ona je~asna sestra. Adrijana, zlato, ima{ zabavnog oca. Prek-ju~e mi se udvarao, a ju~e me ve} prosio.

MILIVOJE: Dado.

48 Miodrag \uki}

DADA: Da. Tvoj otac Milivoje. Bo‘e moj, kakav je to {armer,deco, i u kakvim sam se ja sve mukama nalazila dok me jeprosio... ha... ha... ha...

MILIVOJE: Ona je luda.

ADRIJANA: Umukni, papa!

DADA: Ti se, vaqda, ne quti{ {to nisam mogla, Milivoje,zlato.(Podsme{qivo)Morala sam svesno biti ‘rtvovana. Paonda od svete veze Adrijane i Aleksandra ne bi ostaloni{ta. Kako bi ona mogla da bude verenica svog, tako-re}i, brata. Pa, jesi li ti lud? Zar da izdam svoga sinaAleksandra?

MILIVOJE: Tebi nije dobro Dado.

DADA: (Hladno)Ne privi|aju se meni anti|avoli, Milivoje.

MILIVOJE: (Ustane uzbu|eno)Ja sam video. Ma{ina ide sama. I svi su oni tako|evideli. Samo niko ne sme da ka‘e. Ja nisam lud.

DADA: Nisi lud, ali si glup, Milivoje, zlato. U kom veku ti‘ivi{, za ime boga. Video ma{inu da se kre}e? Pa zarti nikad nisi video ma{inu koja se sama kre}e? Paza{to bi sve ma{ine morale da imaju veze sa ne~a-stivim?

MILIVOJE: Ali ja nisam bio ni blizu psa, nisam bio pijan i pas menije ni dotakao.(Iza|e uz Naninu pomo})

DADA: (Pauza)Adrijana, zlato, je li na{ pas pelcovan ove godine?

Pauza.

JEVRA: (Zabrinuto)Tako si bleda, maj~ice. Je li ti dobro?

DADA: O, da... I te kako... Ja sam sre}na. Adrijana, zlato, ne~ini li ti se da je ta haqina suvi{e izrezana? Alek-sandar je oduvek imao strog ukus. Gde je ta glupa~aMagdalijena? Oti{la je da otvori kapiju... [ta li ju jedo sad zadr‘alo? Aleksandar je ve} morao da stigne.Deco! Zar vam se ne ~ini da je neko pred vratima?(Uzmuva se)

Aleksandar 49

Ona trapava Magdalijena se sigurno zbunila i ne umevrata da otvori. Pa... otvorite... otvorite... {ta sadopet petqate, petqanci?

Ali se vrata sama otvore i u salon upadne Panta, nose}i gajde i pijanose klate}i.

PANTA: (Peva)“Sre}an ti ro|endan, sre}an ti ro|endan, sestrice,stogodi{wa kvo~kice... koko... koko... dak! Kokodak!Ha... ha... ha... yentlmeni, gud najt. Aj sliping.(Uhvati se za stomak i iskrivi od smeha)Ju... hu... hu... znate {ta... ha... ha... ha...(Ne mo‘e da do|e do re~i od smeha)Jezik mi nikada nije i{ao od artikulacije. Pazi sadovo. Pazi sad ovo.(Uozbiqi se)Frfala – fofa! Ha... ha... ha...(Vi~e)E, e, e, e, je, e, e... Pali fewer, da sa~uva{ }emer!(Iza|e. Odmah zatim se vrati, od{krinuv{i vrata)Odmah levo, ka‘ete, a... ha... a... ha...(Spazi Emiliju i ponovo u|e)Emilija, sine, kao ikona si, sirotice...(Pla~e pijano)

EMILIJA: (Zbuweno, posti|eno)^ika Manojlo mi je dao cvet.

PANTA: Ali, {ta to vredi, ~edo, kad ti pored bogate tetkecreva po ~itav dan kr~e od gladi. A moja jadna Sofija,umire tamo negde, u dalekoj provinciji.

EMILIJA: Nemoj, tata! Molim te, nemoj opet. Ro|endan je.(Uhvati ga pod ruku i povede napoqe)

PANTA: (Otrgne se i po|e u krug teturaju}i. Peva)“Tamo daleko, daleko od mora, umire qubav moja, i mojaSofija”...(Pla~e)Jadna... jadna moja Sofija... I pitam se sad, gospodopaderi... Gospodo paderi, pitam se sad je li spas mojequbqene Sofije zbiqa u rukama ove... lude babe?

Ignorantsko pona{awe u odnosu na Pantu je o~igledno. Dada drema i~ini se da ne obra}a nikakvu pa‘wu wegovim uvredama.

50 Miodrag \uki}

ADRIJANA: (Prezrivo)Kud si po{ao, pijana budalo? Zna{ li kud si po{ao?

PANTA: Da nabavim venac belog luka i dobro za{iqim glogovkolac, ve{tice.(Veoma je umoran, iznemogao; slede}e re~i jedva izgo-vori, sa prili~nim pauzama)A vi, vest ne znate... gospodo paderi. Pazite da neprogutate svoje masne mantije kad iznenada za~ujete...muziku, pa krik, pa krv na vratu u usnama... ha... ha... ha...(Prekrsti se i izbe~iv{i o~i, glasno promrmqa)An|eli... s vama... gospodo... paderi...

Kao pro{tac padne i odmah zakr~e. U|e Magdalijena i polako dogega doDade koja se pri posledwim re~ima sasvim izmenila, ne{to za‘arila.

MAGDALIJENA: Majstor je do{ao i ne}e vi{e da ~eka. Ka‘e: “Ne}uvi{e da ~ekam”. A uze}e pare i ovako i onako.

DADA: (Koja je, dr‘e}i se za svoju ortopedsku stolicu, polakoustala, posivela u licu, sa muwama u o~ima, najednomvrisne)To vi{e ne}u da trpim! Napoqe tu pijanu sviwu! Kakose usu|uje Aleksandra da uzima u svoja pijana, ogavnausta!(Zagrcne se od besa)Tamjana! Gu{im se! Tamjana! Spasite me ovog pijanog~udovi{ta!

JEVRA: Wu{ku bi mu trebalo razbiti. Pantalejmone, razbo-jni~e, {ta si uradio sa na{om slatkom mamicom?!

EMILIJA: Ah, bo‘e, woj je zlo. Woj je jako zlo.

ADRIJANA: Fras je strefio, ne vi~i.

ZOKAN: (Pani~no)Umre}e baba! Mama! Umre}e baba! Gotova je!

JEVRA: (Egzaltirano pada na kolena pred nepomi~nom Dadom iqubi joj ruke)Mila maj~ice, tako si bila lepa, tako si divan glasimala. Seti se, maj~ice. Qudi, mu{karci, vojnici sumasovno dolazili u crkvu, samo da ~uju tvoje izvanrednopevawe solo partije.(Peva treperavo, visoko)“Svjat, svjat, svjati bo‘e Savaote, svajti nebesni...”

Aleksandar 51

MA[AN: (Qutito prekida pesmu)Ne tu pesmu, gospo|o. Ne tu pesmu.

MAGDALIJENA: Naqutio se i ka‘e: “Dokle }u ja da ~ekam?” A ja ka‘em:“Ro|endan je, mom~e”. A on ni da ~uje. “Ne ti~e me se,ka‘e, ni Sveti Sava”.

ADRIJANA: Ne po{tujete hleb, a? Pa, za{to hleb, kad }uretinujedete...

DADA: (Iznemoglo)Umre}u...

EMILIJA: Ali, za{to? Za{to, mila tetka, vreme je divno, pomi-sli kakve te sve radosti sutra o~ekuju, ako ne budeki{e. A i tata }e biti trezan, izvini}e ti se zboguvrede, pa on je divan, ali deda ga kvari, kad pri~a otebi, bira sve same najlep{e re~i i izraze. [ta }e bitisa nama, ako ti umre{?

DADA: (Qutito)Umre}u!

(Me|utim, Panta i daqe spava dok popovi na brzinu stavqaju epi-trahiqe i pale kandila.

MITAR: (Zapeva iz basa)“@iteskoje more vazdvizajem sjezrja napastoj bureju, ktihomu pristani{}u, k tihomu pristani{}u tvoemupritek vopiju ti vozvedi od tli ‘ivot moj mogomi-lostive...”

ADRIJANA: Muka mi je od vas, sviwe proklete! U stawu ste da svakisalon pretvorite u brlog.

MAGDALIJENA: (Vi~e glasno Dadi na uvo)Sigurno nisi Srbin, ka‘em ja. A ti si ciganka, ka‘e.Vre|a.

ADRIJANA: (Uzima batinu i udara po Panti)Kud si po{ao, pijana budalo! Zna{ li kud si po{ao!

PANTA: (Budi se od udarca)Mene batina ne bije. Moj ‘eludac gvo‘|e vari.

EMILIJA: Za{to ga ne ostavite. Pijan je. Zar ne vidite da jepijan? Mo‘ete da ga povredite.

ADRIJANA: (Surovo)Ja }u mu ovom {tanglom razbiti glavu.

52 Miodrag \uki}

MA[AN: (Nastavi sa ~atewem)“West svjat jako‘e ti, Gospode bo‘e moj, voznesij rogVjernih tvojih bla‘e, i utverdivij nas na kameni ispo-vjedanija tvojega...”

ZOKAN: Sad }e ga opaliti, mama!

PANTA: Viri na levo oko.

ZOKAN: (Uzbu|eno navija)Ne daj, Emilija! Emilija! Sad }e ga opaliti, mama!Baba! Probudi se, baba! Ona }e ga zbiqa udariti ovomgvozdenom {ipkom.

PANTA: (Peva)“Niko nema {to Srbin imade...”

JEVRA: (Odalami Zokana {akom po temenu)Ti se ne me{aj! To su wihove stvari.

Na balkon utr~i Pqakidon sav nasmejan i sre}an.

PQAKIDON: Mama! Pas je otkinuo lanac. Alku je prosto pregrizao.

DADA: (Iz krajwe iznemoglosti ponovo je spopadne sna‘anizliv surovog besa)Udri to kopile! [ta ~eka{!

ADRIJANA: To si ga ti pustio, prokleti |avole.(Pla~no)Gde je moj pas?

PANTA: (Stoji, pijano se klati i peva)“Srbin ima svoju srpsku slavu i Svetoga Savu...”

PQAKIDON: Sve je u redu sa tvojim psom, Zvezdana. Samo {to gastomak ne{to gadno zavija... ha... ha... ha...

ADRIJANA: (Grubo oduzme {ipku Emiliji. Histeri~no urla)Ubi}u ga! Tako mi boga, ubi}u ga!

ZOKAN: (S ga|ewem)Sad }e da prsne mozak.

PANTA: (Refren)“Srpsku slavu i svetoga Savu...”

DADA: (Promuklo krkqa)Ubijte kopile! Ubijte kopile!

EMILIJA: (Kle~i sasvim napred, na proscenijumu)Bog to ne}e dozvoliti.

Aleksandar 53

ADRIJANA: E, pa zbogom, an|eoska sviwo! I pozdravi sve svoje uraju.(Odlu~no zamahne da udari Pantu, ali joj Pqakidoniznenada uhvati ruku)

PQAKIDON: O ~emu se radi, ne‘na moja Zvezdana? Kad god vidimkako lepa, mala {aka preti i ho}e da bije, uvek pomi-slim kako mora biti da ne{to nije u redu sa tvojim‘iv~anim sistemom. [to se ne uda{? Onda bi svaki‘ivac do{ao na svoje mesto, du{a bi ti postala harfa,a tvoji na{timovani tonovi bi ispunili na{u veliku~e‘wu za tobom. Ovako si nesre}na, ho}e{ da se bije{,da bije{ mog ujku, za ~iji jedan prst oko svoje izvadio, za~iji bih jedan zub uvo svoje odsekao, za ~iju bih jednu~vorugu glavu svakom odrubio. Ujko, mili ujko, oprostijoj, nije najboqe sa ‘ivcima, zna{ kako je, ‘ensko je,praznoglavo je, {ta ona zna kolika je tvoja plemenitosti duhovna inteligencija. I nemoj neko da se {ali da miuvredi ujku, jer ujka je brat moje mame, i sve {to je u vezimame ja prosto cenim, naprosto obo‘avam i fu}kam nato {to se to mo‘da nekome ne svi|a u wegovoj moralnojnepodobnosti i duhovnoj labilnosti.

Spoqa se za~uje samrtno zavijawe psa. Svi zastanu upla{eno, a popovi sesamo prekrste i nastave sa ~atewem u apsolutnoj ti{ini.

MITARI MA[AN:

“Tobogu se vse~istaja javisja ~elovjekom slovovoplo-{}eno...”

ADRIJANA: (Veoma mirnim i dubokim glasom)Otrovao si ga. Otrovao si mog psa.(Iza|e)

PANTA: (Prekrsti se)Bog je na mojoj strani.

DADA: (Vrisne)\avo!!!(Zavapi)Aleksandre... sine, Aleksandre...

PQAKIDON: (Zbuwen je. O~igledno ne zna o ~emu se radi)Kakav |avo, mama?! Ja sam na tvojoj strani. Ja li~no.Tvoj sin, Pqakidon. [ta }e ti |avo? Ne treba ti gori|avo od mene, samo reci ko te je uvredio, maj~ice. Ubi}uga kao psa. Zar nisi rekla da psa treba ubiti? Niko nijeimao mira od wega, a i po celu no} te je pla{io,prokletnik.

54 Miodrag \uki}

PANTA: Mila sestro. Du{o moja romanti~na. Da li ti i sad duhtreperi kao jesewe li{}e na vetru od qubavi, mr‘weili straha da iz pakosti, onakve kakvu mi je bog dao, neza~eprkam po tvojoj romanti~noj pro{losti? Da limogu da spustim svoju jadnu, pijanu glavu na tvoja suva,~edna kolena i da se kao dva romanti~na siro~etaslatko ispla~emo?... Ha... ha... ha... Da, gospodo paderi.Ova zaslu‘na, plemenita gospo|a je u svojoj poetskojviziji sveta, u ime ~iste qubavi, podmetnula jadnu inaivnu Sofiju svom drugom mu‘u, Manojlu. I to samozato da bi neometano mogla da u‘iva u romansi sasvojom velikom qubavi, pokojnim Lukom, kome je unastupu bolesne qubomore odsekao glavu wegov ro|enisin, Aleksandar. Bo‘e, {to va{ parfem jeftino mi-ri{e, gospo|o...

DADA: Dajte mi {tap.

PANTA: Dajte joj metlu da odleti u pakao.

EMILIJA: Tata, ja sam o~ajna. Kako mo‘e{... kako mo‘e{...

PANTA: Emilija, sine, u stvari, kad malo boqe razmislim, ja ine verujem da sam tvoj tata.(Iza|e)

PQAKIDON: [ta, ujko? Ja tebi krv ovde svoju, du{u svoju, a oni meni,mojoj majci. Svi ste vi ~uli. Zar woj tako, woj, za ~ijibih jedan prst oko svoje izvadio, za ~iji bih jedan zubuvo svoje odsekao, za ~iju bih jednu... Glavu svakomodrubio! Bih, ~asti mi, iako je ujka. Pa ona je dama! Ne,mi to moramo da razjasnimo.(Otr~i za Pantom)

EMILIJA: Qudi, moji dobri qudi, videla sam an|ela. Svojimne‘nim dahom pogladio mi je lice, a toplim suzamaorosio kosu. Radost mi srce raspiwe i znam da }e svebiti dobro, da patwi nema mesta i da mi, mladi, netreba da brinemo, da je lep ‘ivot pred nama i da nam sewegovo bogatstvo i sre}a sme{e. [to smo setni, upla-{eni, uspani~eni, pora‘eni, gde su nam vedrina i mla-dost, zar ne vidimo koliko su nam sudbina i budu}nostnakloweni; pa nekad je na dan Svetog Save bila zima,sneg do kolena, ka‘u, a danas je toplo, vru}ina, momcise u reci kupaju i niko ne mo‘e da ozebe. Bog je ra{iriokrila nad na{om sudbinom i smilovao se na{em bo-

Aleksandar 55

lesnom strahu, porazu, panici... mozak nam neko zlona-merno na~e, pa nam se ~ini da ‘ivimo u paklu, a tonikako nije istina. Pa pogledajte, pogledajmo svi sku-pa, oko nas je praznik, svi smo siti i pijani, a tek ja,kakav sam lud kola~ napravila za tetkin ro|endan.An|eo je sa nama, a ja, mlada, ne znam kako da saznam {tase to oko mene zbiva, koja mi to nakazna sila svu lepujavu u ru‘an san pretvara. I ne znam da li je to san ilibolest, tu, me|u vama, raskinu}e me i vide}e kako mojedete nestaje u komadima, taj zadah, o bo‘e taj zadah, tiiske‘eni zubi... Ne dam svoju krv... Ugu{i}e me!

U ko{marnom strahu, Emilija prigu{eno krikne i muwevito se uhvatirukom za vrat. Nekoliko o{trih klavirskih tonova iz susedne pro-storije naglo prestanu. To potraja samo trenutak, a onda iz dubinescene za~uje an|eoska pesma. Iz daqine dolaze dva an|ela sa prozra~nimkrilcima, a pred sobom, na rasko{nim kolicima, guraju ogromnu ro-|endansku tortu sa mno{tvom upaqenih sve}ica. Za wima leluja Nana, udugoj haqini od lepr{ave, bele svile. Prizor je vilinski, veli~anstven.

NANA: Na{a deca, na{a budu}nost. Ko je to rekao, ko? Jedanveliki srpski pisac, naravno. Negovao je decu, malu,nevaqalu, rasla su deca u devoj~urke i mom~urke, a kadsu porasla i oja~ala, tog vrlog humanistu, tog sjajnogpisca, stavili su u zatvor, da mu kosti trunu. Ali, duh,duh je bilo ono sa ~im su ra~unali. I ~im su kostiistrulele, otkopali su duh i podigli mu veliki spo-menik u velikom dr‘avnom parku, gde vesele pti~ice po~itav dan pevaju i raduju se toplom suncu i {arenomcve}u. I on sad, tamo, sre}an po~iva u svojim vedrimmermernim pogledom gleda na svet koji je umeo dashvati i da ceni wegovu su{tinu, da se razvija premablagoslovenim intencijama wegovim. Sre}an, zaista jesre}an svaki onaj duh koji zadu‘i svoj narod.Vi nemate ni oca ni mater, ali zato imate vilu za{tit-nicu. Poklonite se, poqubite je u obadve ruke i od svogzahvalnog de~ijeg srca po‘elite joj sre}an, sre}an ro-|endan.

I AN\EO: (Qubi Dadu u ruku)Sre}an, sre}an ro|endan.

II AN\EO: (Qubi Dadu u ruku)Sre}an, sre}an ro|endan.

56 Miodrag \uki}

NANA: Mila majko, vilo na{a! Kad samo pomislim kolikodanas ‘ive zaslu‘ni qudi, mali je broj kojih se mogusetiti da ti ih po‘elim. Nekad su ti isti zaslu‘niqudi ‘iveli malo, jer brige su bile velike, a tehnikaslaba. A danas je obrnuto. Brojeva sve vi{e, sve milo-srdnijih, a zasluge sve zaslu‘nije. Ali, ima danas jo{pravih sinova i k}eri koji to umeju da cene i nagradelepom pesmom, toplim aplauzom i vrelim suzama... ra-dosnicama, jel – da!

Triput pqesne dlanom o dlan i za~uje se sna‘an aplauz, dok se zavesa izawihovih le|a razma~e i otkriva hor de~aka i devoj~ica na podijumu. Svisu bucmasto na{minkani, sa okruglim usta{cima kao tre{we i saprozra~nim krilcima na le|ima. Nana da znak dirigentskim {tapi}em ide~ja pesma zaplovi u najlep{em snu.

HOR: “Uskliknimo s qubavqu,Svetitequ Savi,Srpske crkve i {koleSvetiteqskoj glavi...”

MANOJLO: (U{ao je ne{to ranije. Posebnim svetlom je jasnoizdvojen)Dado!(Ali wegov dosta jak povik zaglu{i{e novi stihovi)

HOR: “Tamo venci, tamo slava,Gde na{ srpski pastir Sava,Pojte mu Srbi,Pesmu i utrojte!...”

MANOJLO: (Besno zagrmi)Dado!

Hor umukne i upla{eno se razbe‘i. Za trenutak je velika gu‘va, ali kadi posledwe dete nestane jo{ malo potraje apsolutna ti{ina.

DADA: (Uzbu|eno je ustala)Manojlo!

MAGDALIJENA: (Koja od svega tog ni{ta nije primetila, koristitrenutak ti{ine)“A {ta vi, stare ve{tice, krijete iza te brave, kad takokqu~ ~uvate?” Majstori sad nisu kao nekada. Nervoznisu i ne}e da ~ekaju. Odmah vre|aju. “A kakav si tiSrbin, ka‘em, kad ne po{tuje{ ni Svetog Savu?”

Aleksandar 57

MANOJLO: (Prilazi)Ovde vazduh vi{e nije kao nekada. Spavao sam dugo i jo{sam o{amu}en. Vidi {ta sam ti doneo. Begonije! Tvojebegonije. [ta ka‘e{ na begonije?

MAGDALIJENA: Jadnik. Godine su pro{le, a nije se ~estito ni ispavao.

MANOJLO: Kako se ovaj kraj promenio. Napoqu tandr~u tramvaji,trolejbusi okre}u, od automobila ne mo‘e da se pre|e, asamo nekoliko metara daqe, sve isto, kao pre nekolikogodina. Kakva blagost, kakva radost, kakva sre}a. Kakosam ti samo zbog svega toga zahvalan. Zaista. Dubokosam zahvalan.

DADA: I Aleksandar }e se vratiti.

MANOJLO: ^udno. Da li je to zbog vazduha. Zaista. Izgleda, jedinovazduh nije kao nekada. Sve ~e{}e mi padaju na um slikeiz detiwstva. Nisam imao ba{ sjajno detiwstvo, Dado.Te slike, umesto da me raduju, ponekad me prosto upla-{e. Malo~as sam se jedva probudio, {ta je to? Sawaosam da sam na Svetoj Gori. Sve miri{e na tamjan, celaGora. Ja volim tamjan, ali od ~istog vazduha ni traga.To je ono {to me je upla{ilo. A Sveta Gora mi prilazii na srebrnom poslu‘avniku u zlatnoj tacni nosi Lu-kinu glavu. To sam dobro upamtio. Zlatna tacna nasrebrnom poslu‘avniku. [ta }e Svetom Savi dve tacne,mislim, za jednu glavu, kad primetim jednu odvratnububu kako se uputila pravo preko Lukinog ~ela u we-govo levo oko. I znam, Dado, odnekud vrlo dobro da tovi{e nije Lukino oko, ve} bubin stan, i da nemam pravada se me{am i teram bubu iz wenog stana, ali me bolikako to Sveti Sava ne vidi, a ima dve tacne. Kako to datoj odvratnoj bubi ne smeta toliki tamjan ve} se uLukinoj glavi ose}a udobno kao u svojoj ro|enoj ku}i.Mislim da sam hteo da umrem od o~ajawa {to je svetuzajamno kao u svojoj ro|enoj ku}i. Mislim da sam hteoda umrem od o~ajawa {to je svet uzajamno tako dobrovezan, kad mi se u~ini da sam se probudio, i to ovde, uku}i, ali tamjan se i daqe ose}a i to me buni, tepogledam u ogledalo da utvrdim da li je uop{te re~ omeni, kad iza sebe ugledam Luku. Skamenio se od straha,Dado. I dok sam smogao snage da se okrenem, wega vi{enama u sobi, vidim, ustao sam iz kreveta, obu~em se ido|em pravo ovamo. I sad ne znam da li sam zbiqa ovde.Ili i to, mo‘da, ko zna gde i kakvom krevetu sawam.Ali, ako sam se zbiqa probudio, onda te{ko meni.

58 Miodrag \uki}

EMILIJA: (Tiho i ne‘no mu pri|e)Vi ste ga zaista videli.

MANOJLO: (Dugo je gleda. Zatim je uhvati za ruku i polako sklonisa vrata. Na vratu se ukaza velika krvava mrqa)Krv. Ozledila je ko‘u na vratu.(Sagne se i spusti svoje usne na wen vrat. U salonuneprijatno kome{awe)

DADA: Manojlo!

MANOJLO: Boli?

EMILIJA: (Blago skloni wegovu ruku sa svog vrata i upla{eno sepovu~e)Sama sam kriva.

MANOJLO: Vidi, Dado. Ja sam razmi{qao o tome {ta }u sve dapreduzmem kad se vratim ku}i. [upu }emo preurediti ukafanu. [ta ka‘e{ na kafanu? Za godinu, dve... i mi}emo se podi}i. San mi je bio... sawao sam o tome, kadiza|em da adaptiram celu ku}u. Da Luka i ja napravimoorta~ku kafanu. Mi smo se oduvek nesebi~no voleli,Dado. On je vredan i snala‘qiv. Uspe}emo. Nekad su setu videle samo wive i vo}waci. A sad... trolejbusiokre}u... tramvaji tandr~u... Samo ovde je ostalo sveisto. Mirno, tiho, spokojno. Oh, kako te zbog togacenim.

DADA: Ali, Luka je mrtav.

MANOJLO: Ne, Dado. Ja sam mrtav.

DADA: Svi smo mi mrtvi, donekle, Manojlo, zlato. Ne razumemsamo za{to pla{i{ goste.

MANOJLO: Oprosti, mila. Tvoji gosti su zaista zlatni qudi.

DADA: Mo‘da jo{ nije trebalo da ustane{.

MANOJLO: Da. Suvi{e je rano. Malo me glava boli. Rekli su daimam tumor unutra, ali ja mislim da je to ne{to u vezisa o~ima.

DADA: Meni }e lekari odse}i noge, a tebi niko ne}e se}iglavu, Manojlo, zaista.

MANOJLO: Kad bismo ku}u okre~ili belom bojom, sivi stubovi bipred wom zabqe{tali na suncu. Stalo mi je do toga dato {to pre zable{ti.

Aleksandar 59

DADA: Aleksandar je ve‘bao klavir u svojoj sobi i ako ga nikou ovoj ku}i nije ~uo, to samo zna~i da tvrdo spavate ihr~ete svoj zdravi san. Va{e zdravqe ga je nerviralo.

MANOJLO: Ja sam imao devijaciju! Moja mana, koje sam se dubokostideo, bila je proizvod devijacije u nosu. Danas neznam {ta je tu bilo ru‘no, ali znam da sam hteo daiskoristim priliku i oslobodim se te proklete mane.Posle operacije sam po~eo da ose}am neke kompli-kacije na mozgu i uskoro me je sve to dovelo do propasti.Dado, ja vi{e ne vidim, ja vi{e ne znam, ja sam mrtav~ovek.

DADA: Ti si bolestan ~ovek, Manojlo, zlato, i ute{i se timeda niko nije zdrav kao {to izgleda.(Pauza)Bunio si se kad sam kupila klavir! Dobar si ~ovek,Manojlo, ali to mi je bio neoboriv dokaz da si u osnoviseqa~ka du{a. [open vam je kvario ritam va{eg jedno-li~nog... gromoglasnog zdravqa. Aleksandar je bio na-predno, lepo vaspitano dete, okrenuto Evropi, a neva{im balkanskim,... [priceri su bili va{a radost iva{a tuga, uz {pricere ste kovali budu}nost i qubav, uwima ste potopili svoje du{evno zdravqe i svoje ta-lente, ovo napa}eno i jadno poluostrvo. Niko nam nemo‘e sporiti talenat, a Aleksandar je ro|en da budegenije, i to je oduvek smetalo va{em primitivnomose}awu spokojstva. Da, vi ste ga se pla{ili i hteli steda ga uni{tite, da mu uni{tite majku, da mu majkuproglasite kurvom...

MANOJLO: Nije bilo tako, Dado...

DADA: Da mu zadate udarac! Jedan je bio me|u vama koji jemogao i hteo da radi i vi ste sve poku{ali da ga udariteu stomak. Tvoj brat Luka je bio lud i uprkos mompodmuklom bolu i nesnosnoj vru}ini do{ao je da menapastvuje. Seqa~ke sviwe, pa nisam vri{tala zato{to je Aleksandar svirao [opena, ali sam morala dabranim ~ast gospodina sa devijacijom u nosu... Svetlostnisam palila cele no}i. Htela sam kroz mrak da vidimto mrtvo lice, ~ekala sam zoru, ~eznula za wegovimdubokim, tamnim o~ima, da vidim svoju sre}u, du{u moju,moje prole}e i jesen i zimu moju hladnu i dugu do smrti...Piqila sam... piqila... A onda si do{ao ti... ti...

60 Miodrag \uki}

(Pucaw spoqa je trgne i u~ini da strahovita mr‘wa iprezir nastanu iz wenih o~iju)Ti... tikvane... ha... ha... ha... Se}am se kako si biozapawen. Mislio si da je to qubavni zagrqaj.

MANOJLO: Ne, Dado.

DADA: Tvoj brat u naru~ju tvoje ‘ene.

MANOJLO: Nije tako bilo, Dado.

DADA: Tako je bilo, Manojlo, zlato. Ubila sam ga u odbranitvoje ~asti. A ti si zbog dece primio krivice na sebe.

MANOJLO: To nije bio Luka.

DADA: [ta? Od samog po~etka ste se urotili protiv mene imoga sina Aleksandra. Ja nisam kriva, Manojlo, zlato,{to su ti deca idioti. Genija ho}e da uni{te! Bal-kanci!

MANOJLO: Telo je bilo golu i u drugom uglu sobe, a ti si bilabolesna, i u svom krilu si quqala unaka‘enu, o{te}e-nu glavu i pevu{ila si unaka‘enoj, mrtvoj glavi. Bilasi bolesna. To je bila Lukina glava. ^ija je to bilaglava, Dado?

Na scenu utr~i Pqakidon sa pu{kom.

PQAKIDON: Tata! Mi, Srbi, veliki smo qudi, ali ni{ta od toga dokne ‘ene komanduju.

MANOJLO: (Zbuweno)Ko be{e ovaj, Dado?

PQAKIDON: Tata! napoqu je tako lepo, ‘ivot pupi, a moji ‘ivcinepovratno propadaju, ali, ja nisam kriv...

DADA: (Strogo)Pqakidone, sine! Kakva je to pu{ka?

PQAKIDON: Ve{tica je kriva!

MANOJLO: (Tu‘no)[ta ho}e ovaj, Dado?

PQAKIDON: A sino} me sretne u hodniku i qubomorno ka‘e: “[toti mene uhodi{”. A {to se ti ne uda{ za mene, kad mevoli{? Pitam ja. “Smrdi{ na beli luk”. A ja, beli luk,tata, zbog we ve} godinama nisam video; po jedan ~e{aw,mo‘da, samo stavim, ne da ga jedem, sre}o moja, ve} samoda sisam, du{u da osiguram.

Aleksandar 61

DADA: Jesi li ti pucao, Pqakidone?

PQAKIDON: (Zaneseno)To me malo rastu‘i, pa ka‘em: “Ko te uhodi, velim,ve{tice!” I razbi mi glavu. A moja du‘nost, tata, u ovojku}i je pre svega du‘nost ma~ke u ku}i punoj mi{eva.^uje{ li kako se kotrqaju, kako ~akaraju. U podrumu|avo, Lukin duh slobodno {eta po tavanu, ku}a punavampira i karakonyula... ha... ha... ha... Raj! Raj za mojuma{inu. Jesi li video {to sam napravio ma{inu zamamu?

DADA: Na koga si pucao, prokleti |avole?!

PQAKIDON: (Najednom se izmeni. Skupi se i zacvili od iznenadnenavale straha)Mama! Niko tebe vi{e ne}e vre|ati. Tako si mila ilepa. Prava si svetica. Okru‘io te je sve sam olo{...takvu damu! Ali, ja, tvoj sin, Pqakidon, napravio samti takav poklon, mama... dvadeset i sedam operacija.Mama! Tebi vi{e niko ne}e re}i jednu ru‘nu re~. Zarne, mama? Uvek si vi{e volela Aleksandra, ali sam teuistinu samo ja obo‘avao.

DADA: Pucao si u Pantu? Pa ti si lud!

PQAKIDON: Jesam, ~asti mi. Lud sam, ali sam i zaqubqen, i ne znam{ta sam vi{e. Da li sam lud, ili sam vi{e zaqubqen.

EMILIJA: (Vrisne)Tata! On je ubio tatu!

Ostali se odjednom uskome{a{e: “[ta? Kako? Ubio Pantu? Panta jemrtav?” I svi, izuzev Dade i Pqakidona, istr~e iz salona.

PQAKIDON: Mama.

DADA: (Trgne se iz dreme‘a)Molim, zlato.

Pauza.

PQAKIDON: Ne quti{ se {to sam pucao na ujku?

DADA: (Uhvati ga ~vrsto za kosu)Kad si bio mali, voleo si ovako da klekne{ kraj mene ida ovako stavi{ glavu u moje krilo. A zna{ koje su mi semisli tad obi~no vrzmale po mozgu? Kako bi bilo da ti,na primer, u tom trenutku sipam vreo ~aj na glavu. Natvoju sre}u, zlato, ba{ u tim trenucima nije bilo nigde

62 Miodrag \uki}

vrelog ~aja. Bar ne na dohvat ruke, a da ga samo zbog togaporu~ujem od Magdalijene, ne bi imalo smisla. Ostanigde si. Ne boj se. Ni sad nema vrelog ~aja.

PQAKIDON: Mama, ako ho}e{ ~aja, skuva}u.

DADA: Ludo. Ludo. Pepequgo...

PQAKIDON: Pri~aj mi.

DADA: Bila jednom jedna prava lepotica. Sve dok nije ostala udrugom stawu. A onda je po~ela da oti~e. Iz dana u danstomak joj je sve vi{e rastao, o~ni kapci oticali, nogese krutile, a svaki pokret je boleo, od bola joj jezamirala svest o ‘ivotu. Upla{i se na{a lepotica ire{i da pobaci. U po~etku je gutala pilule, trovala sei povra}ala do smrti. înilo joj se da }e roditi~udovi{te, i razne gmizave nakaze su joj dolazile u sani svojim qigavim i dlakavim pipcima budile je otkri-vaju}i joj svu jezu wenog jadnog polo‘aja. Budila sevri{te}i, vr{tala je bude}i se, ali ni{ta nije po-magalo. ûdovi{te je iz dana u dan bivalo sve ve}e,wena mr‘wa i strah sve ja~i, tako da je, na kraju,re{ila da ga ubije tankom iglom kroz stomak. Ali,umalo nije ubila sebe, a i da je sama umrla, tog malogmonstruma vi{e ni{ta ne bi spre~ilo da se rodi. îmse dokopao ‘ivota, smrt je pre{la na wegovu stranu.

PQAKIDON: Pa... je li se rodio, mama?

DADA: Jeste, sine, rodio si se.

U|e Milivoje.

MILIVOJE: Kakva je to slika, bo‘e moj. Ostali pla~u nad wim, a onpsuje.

DADA: Ko?(Pogleda u Pqakidona)Zar on nije mrtav?

MILIVOJE: Mrtav, ali pijan.

PQAKIDON: (Br‘e sko~i i u strahu se povu~e od majke)Mama! Nisam mogao, mama! Hteo sam samo da ga za-pla{im, da te vi{e ne vre|a, da te po{tuje, pa on je ujka,mama. Da te svi oni po{tuju, jer ti si moja majka i zbogtoga zaslu‘uje{ sve po{tovawe sveta! Ali, da ubijemnisam mogao. A toliko sam ‘eleo da bar jednom budemkao Aleksandar, kome ste ~ak i klavir kupili... Jesteli mu ga zato kupili {to je...

Aleksandar 63

DADA: (Prosik}e)Ti si ubio Luku, ~udovi{te, qubomorna budalo! Videosi kad me je poqubio i na moje o~i svirepo si ga ubio.

PQAKIDON: (Za~u|eno)Ali, mama... Aleksandar ga je ubio.

DADA: [ta? Jesam li ti zabranila da tako govori{ o Aleksan-dru, sviwo! Aleksandar je veliki ~ovek, genije, a ti...

PQAKIDON: ^asti mi, ja sam genije, mama. Ja, a ne Aleksandar.(Zavapi do neba)Zar ne vidite ko je genije, slepci!(Spusti glas)Ali, ja }u vam to uskoro pokazati.(Iza|e)

MILIVOJE: (Uhvati se za srce)Ah, moje srce. I moj vrat. Kako mi samo ruka drhti ikolena podrhtavaju. I kako mi zuji u u{ima. Sav samokupan u hladnom znoju. Bojim se, sru{i}u se. Mrtav.Ionako se niko ne}e na}i da pusti suzu za mnom.

DADA: Kakva je to sad opet komedija?

MILIVOJE: (Pateti~no)Da! Komedijanti su oni koji umiru. Od bede. Od ne-po{tovawa. Od nesre}e. Nesre}ne qubavi, ~ak!

DADA: Pa ti si, zna~i, opet zaqubqen, Milivoje, zlato.

MILIVOJE: Dado! Ti si jedina ‘ena kojoj mogu biti i ostati veran.Kad si me prvi put ostavila, dado, no}ima sam razmi-{qao o tome koji je najsuroviji na~in pogodan da seli{im svoje niske du{e. Ali, ne. trenutak otkrovewa jestigao iznenada, i ja sam se odlu~io za najte‘u kaznu.@ivi, rekao sam, bez we! I zato, kad si me ponovopotra‘ila, ja ni ~aska nisam oklevao...

DADA: Jer si bio sam, drowav i propao.

MILIVOJE: I sad sam, ~asti sam. I sad vi{e nemam {ta da obu~em.Evo, pogledaj. Cipele su propale, levi |on se iskrivio,a pantalone su toliko izlizane da ve} i ne skidam rukesa stra‘wice. Odela nemam, sem da me u wemu sahra-nite, a o {e{iru, ma{nama koje mi neka ‘ivotiwastalno krade, da i ne govorim. Mene je, Dado, sramota.Ne zbog sebe, ~asti mi, nije mi do sebe, nego se stidim dastanem pred tebe u ovim izno{enim i jadnim drowcima.

64 Miodrag \uki}

Pred Adrijanom sam izgubio svaki autoritet, a vrlo jete{ko uspe{no glumiti wenog oca sa ovakve mate-rijalne pozicije.

DADA: Nema para!

MILIVOJE: [ta? Kako je to mogu}e? Takva ku}a, toliko bogatstvo?Onda zbogom.

DADA: Stani, Milivoje! Zar }e{ me sad ostaviti, huqo!

MILIVOJE: (Zastane)Istina... Qubav je qubav, ali se od ne~eg mora ‘iveti,Dado. Ja vi{e nisam u tim godinama kad smem dopustitida nemam ~ime da pokrijem svoju jadnu, izlapelu guzicu.Osim toga, obe}avala si da }e{ se ponovo udati za mene,da }emo opet biti sre}ni, a onda ti se iznenada vratiomu‘, a onda iznenada za mene vi{e nema para...(Vadi belu maramicu i lako je prinosi o~ima)Kako to da razumem?

DADA: Bolestan je.

MILIVOJE: Je li bolestan ili mrtav? Govorila si prvo da je umro, asad govori{ da je bolestan, u tome, naravno, ne mo‘ebiti nikakvog zla, ali on sam tvrdi da nije ‘iv, a mrtav~ovek ne mo‘e umreti, a ja tu vi{e ne vidim perspek-tivu. Danas je takvo vreme da se ~ovek vi{e ne mo‘epouzdati ni u kog. Svi izmi{qaju, svi la‘u, klima namse razbolela od {izofrenije. Evo, za{to ja stavqamglavu u torbu? Malo~as sam jedva ostao ‘iv. Jer, po-navqam, ose}am, mene }e ubiti, Dado.

DADA: [ta to govori{, Milivoje? Ko? Ko }e tebe ubiti?

MILIVOJE: Kako ko? Pa, on, Aleksandar.

DADA: Ti si lud.

MILIVOJE: On je lud, Dado. [~epao me je za vrat i bez ikakvograzloga poku{ao da udavi. Pravi |avo.

DADA: (Umorno)La‘e{, Milivoje. Pas te je napao. Govorila sam ti dane prilazi{ sasvim blizu, lanac je duga~ak, pas opak, ati si i{ao da viri{ kroz prozor kako se Emilijasvla~i.

MILIVOJE: Ja da virim? Pa ona je luda za mnom.

Aleksandar 65

DADA: Emilija?

MILIVOJE: Ha... ha... ha... Ja prosto ne znam kako da se otresem tesirotice. Moje meko srce me je i dovelo do prosja~kog{tapa. Ja, zapravo, nisam imao srca da je odbijem iostala je u drugom stawu.

DADA: A htela sam da je udam za sina, Pqakidona. Pa zar da jadroqu ~uvam i negujem u svom domu? Ja? U svojoj ku}i? Uku}i punoj ~asnih sestara, sve{tenika i nevine dece?Kakav skandal? Za ime boga, {ta se to de{ava sa svetom,Milivoje?

MILIVOJE: Svet je pokvaren, draga moja.

Zidni ~asovnik po~iwe melodi~no odbrojavawe dvanaestog sata. Svet-lost kao da postaje sna‘nija. Na vratima se za~uje tiho kucawe.

MILIVOJE: To je on! Ipak je re{io da prisustvuje tvojoj sve~a-nosti, Dado.

DADA: (Uzbu|eno)Otvori vrata, Milivoje.

MILIVOJE: Jednom je poku{ao da me ubije. Ne znam za{to mu to sadne bi po{lo za rukom.

Kucawe na vratima je ne{to ja~e.

DADA: Otvori vrata!

MILIVOJE: [ta ti pada na pamet.

DADA: Kukavice!

MILIVOJE: Kad ga boqe upoznate, ni me|u vama se ne}e na}ihrabriji.(Ode na drugu stranu)

DADA: ^ekaj! Stani, Milivoje. Zar }e{ me sad ostaviti, ni-{tarijo?! Bedni~e! Kakvi ste vi qudi, huqe proklete.(Ja~e kucawe na vratima)Odmah! Odmah dolazim, sine. Dolazim, zlato mamino.Dolazim. Dolazim.(Me|utim, wene uko~ene noge jedva se primi~u vratima)Ne budi nestrpqiv, zlato. Moje stawe sa nogama je svelo{ije, zna{. Ne ‘elim da te gwavim sopstvenim pro-blemima, zlato, ali lekar ka‘e da }e morati da mi ihseku, da je ovo moj posledwi ro|endan na nogama, vaqdazna{ da sam ga tri dana po‘urila zbog Svetog Save.

66 Miodrag \uki}

(Zastane zabrinuto)Aleksandre! Nadam se da si sam i da se jo{ uvek nisio‘enio. Ako je tamo neka ‘ena sa tobom, neka se odmahvrati.(Kucawe na vratima)Ovde postoji jedna prava mala vila. Drhtava je i ne‘nakao tvoj san dok si bio ‘iv. A i tvoj klavir. Sav blistaod radosti.

Ona sti‘e do vrata i otvara ih. Na vratima je Aleksandar, visok, lep~ovek sa crnom bradom i dubokim tamnim o~ima. Elegantno je obu~en isa putnim koferom u ruci.

DADA: Hvala bogu, sam si. A, ne, ja nisam. Nisam. Ujak Pantaopet izvodi akrobacije. Kad sam im govorila da }e{sigurno do}i, niko nije verovao, a sad, kad ih [opentresne po glavi... ha... ha... ha... Aleksandre, zlato mami-no, {ta si uradio sa ~uperkom? [ta? Ko te je takoo~e{qao; pa umetniku tvog kalibra uop{te ne stojidobro zalizana kosa. Hajde, sedi. Sedi. ûperak }emonapraviti za~as. Ali, prvo ho}u da ~ujem, da se uverimda nisi zaboravio, da mo‘e{ obradovati majku svojimnajdra‘im poklonom. Aleksandre, zlato, ti nikada negovori{ o tome kakvi su vam uslovi za ve‘bawe, da livam uop{te dozvoqavaju... ûla sam da je tamo kod vas[open zabrawen. Bez obzira na sve, to je primitivno...

Aleksandar seda za klavir, mirno i dugo zagleda u dirke koncentri{u}ise, zatim, razgibava prste. I ba{ u ~asu kad se ima utisak da }e ihspustiti na klavijaturu, u|e Emilija. ûje se zavijawe vuka.

EMILIJA: Mila tetka, hvala bogu, tata je dobro, Pqakidon ga jeproma{io, ali ako ovaj pas nastavi tako sa zavijawem,bojim se da }e se ne{to dogoditi.

Aleksandar okrene glavu i pogleda Emiliju. Ona se uko~i od straha.Pauza potraja du‘e, a onda se iz wenog grla ote neartikulisani krik.

DADA: (^vrsto je {~epa i stavi ruke na usta)Umukni! [to vri{ti{, mala droqo!

Aleksandar ustaje i polako kre}e ka Emiliji.

EMILIJA: Wega sam videla. To je on! Ne daj me, mila tetka... Nedajte me... qudi...

Aleksandar 67

DADA: (S mukom je zadr‘ava)Aleksandar je dobar i ne}e ti ni{ta. Ne boj se, Emi-lija, zlato, shvati, on mi je sve {to imam. Ti si mlada,izdr‘a}e{.

Puna svetlost obasja scenu. Svi, sem Pqakidona, Pante i Milivoja suna sceni.

MANOJLO: (Prenera‘eno pri|e korak bli‘e)Luka! Brate Luka! Kako to? Bo‘e moj, kako to... Pa, ti...ti si ‘iv! Znao sam, Dado! Jesam li ja rekao, Dado. Jesamli rekao da je Luka ‘iv! Oh, kako se radujem zbog toga,kako sam sre}an zbog toga. Dado! Hvala ti {to si gasa~uvala.

DADA: ]orav si, Manojlo, zlato. Zar ne vidi{ da je to moj sin,Aleksandar. Pa, lepo. Stigao je Aleksandar i ja mislimda ne bi imalo smisla da ga sad pojedina~no gwavitepozdravite. Wegove ruke su ne‘ne, {ake posebno, aprsti osetqivi kao da su od samih nerava. Zato iizgleda tako modro, ne treba se ~uditi, plemenita krvstruji ispod te providne ko‘e. Umesto stiska {ake,koji bi unakazio wegovu sentimentalnu du{u, odsvi-ra}e vam neku od svojih omiqenih sonata. Samo vasmolim da ga niko ne gwavi svojim bespo{tednim, glu-pim pitawima. Suvi{e mnogo si putovao, Aleksandre,sine, i sad si umoran za vo|ewe wihovih ograni~enihrazgovora. Ako ih interesuje kako je tamo, neka ~itajunovine. Nisam im ja kriva. Pa ne mo‘e i jare i pare.Aleksandre, sine, hajde, du{o mamina, budi dobar iodsviraj ne{to na{im sirotim, poluobrazovanim ro-|acima.

Na balkonu iskrsne Pqakidon.

PQAKIDON: Ha... ha... ha... Kad sam vam govorio da se ne igrate mojim‘ivcima niko nije znao koliko sam opasan ~ovek. Upo-zorio sam vas da |avo nema nikakve {anse sa mnom, iakomi je du{a ne‘na, ma{ina je nestrpqiva i ho}e da jepustim sa lanca. Smejali ste mi se, a ja sam, kao svakiogroman ~ovek, trpeo i patio u svom stvarala~kom gr~u,podnosio poni‘ewa od mame, koja me je gre{no napu-stila i u svom malom neznawu jedne evropske damepriklonila se wemu! Ha... ha... ha... Do |avola, ko je on?Za{to ne odsvira ne{to, zna li on to uop{te? I meni

68 Miodrag \uki}

je ‘ao {to sad sa ovog privatnog mesta moram daviknem: “Oprosti, mama, ~as obra~una je do{ao!” I jo{ne{to. Upozoravam one sa slabim srcem da na vremeiza|u iz salona. Jer za uzmak }e biti kasno kad pod-vrisnem: “Napred, draga moja!”

Uz {kriputavu buku i ve} poznate zvu~ne i svetlosne efekte u salon u|eAnti|avo i polako krete ka Aleksandru. U prisutnima se javqa ~u|ewekoje uskoro preraste u strah, paniku. Svaki pokret na sceni je stili-zovan, doveden na koreografski nivo. Deca – an|eli su uzmuvani i tr~elevo-desno i gore-dole. I ostali su na neki na~in ukqu~eni u ritualstraha i panike. Ma{ina se kre}e kao ogroman pauk tandr~u}i i klopo-}u}i kao veliki zar|ao i zahuktao stroj pred raspadawe. Mnogobrojnesvetiqke u woj se stalno gase i pale, no to ne zna~i da je i na scenisvetlost treperava. Naprotiv, u po~etku slabi obrisi Elmove vatre sepostepeno i ujedna~eno poja~avaju, sve do tehni~ki mogu}eg belog usi-jawa. Ali, tu je ve} vrhunac pretwe. Za sve to vreme Aleksandar stojimirno i nepokretno.

PQAKIDON: (Dobacuje sa balkona)Sad }e{ da vidi{ kako se gine od glavowe, i za ono {tosi mi zaklao strica, i mene i tatu nabedio. Dr‘’ ga,mala moja, da ga petom u ~elo, pa da mu wegov mozakvampirski prsne, samo da ne bi koga uprskao. Pazite se,~istunici! Jedan, dva i tri, opsa... Ode va{ Aleksandartamo odakle je i do{ao... ha... ha... ha... Nema veze, mama.Nemoj da se sekira{, mama. Vide}e{ da je napravqen oddima i ki{e. Razlo‘i}emo ga na wegove sastavne de-love, samo mozak da ne bi koga uprskao. Genije, nastupagenije... Genije nastupa da rastera i podigne izmaglicunad va{im, |avolskim poslovima zavedenim du{ama...Ha... ha... ha... Ja stupam na popri{te. Prvo }emo dareguli{emo |avolsko pitawe u nama, da se pozabavimovampirima, ve{ticama i zlim duhovima, a onda se ba-camo na industrijalizaciju. Zahvaquju}i ovoj ma{ini,koja upravo po~iwe sa uni{tavawem zla u nama, na{ereke }e biti najbr‘e na svetu, a to }e nas dovesti ustanovitu prednost. Niste hteli da slu{ate, odbijaliste da me priznate za narodnog sina, a sad gledajte kakose postaje otac!

Ma{ina je upravo stigla do Aleksandra i prete}i {iri svoje metalnedelove nalik na udove sa o~iglednom namerom da ga smrvi. Weno frktawei ble{tavo treperewe su isprekidani tu‘nim i samrtnim zavijawemvuka. Aleksandar mirno pru‘i ruke i uhvati za “udove” ma{inu koja se

Aleksandar 69

ve} nadvila nad wim. Sledi trenutak napora, kao kad mu{karci obarajuruke. A zatim iz ma{ine pokuqa{e neartikulisani zvuci: “kah, puf,fqap, krrrrrk, puf.”... glavna sijalica u woj puca i ma{ina skon~a.Nastaje trenutak apsolutne ti{ine, a onda se za~uje pobedonosnozavijawe vuka.

ADRIJANA: (Ne mo‘e da poveruje svojoj sre}i)Moj pas. Ozdravio je. Bog mu je pomogao.

PQAKIDON: (Sjuri se sa balkona pravo na Aleksandra)[ta? Bato! Ti si genije, a ne ja. Na kolena pred mojimbatom! Mama, bata je genije! Bata je stra{an, mama.Jeste li videli kako je on gadan ~ovek! Ha... ha... ha...Ponosan sam {to sam tvoj mla|i brat, bato. Ne, ti siznao, on je odmah sve znao, da to nije dobro za ribe, pakako se toga ranije nisam setio, re~no ribarstvo bioti{lo do |avola da su reke zbiqa tako brzo po~ele dateku, {ta bi radile jadne, male ribice... [ta?([utne ma{inu, suze mu liju iz o~iju)Stara krntijo, zar nisi znala {ta bi se desilo sasirotim, malim ribicama na takvoj brzini. Kako sam jasurov ~ovek, bato. To se odmah moglo videti, jo{ kad samstricu Luki odsekao glavu. Ti si veliki, ti si genije, ami sad moramo svi ovde kleknuti pred tobom i toplomoliti za tvoj opro{taj. Ne quti se na nas. Mi smomislili dobro. Pogre{ili smo. @ivi gre{e, bato, aliako tako bude{ nastavio da nas gleda{, uskoro }emo imi postati bezgre{ni. Napravi}u ja drugu ma{inu,izvu}i }emo se mi iz govana, vide}e{. Mlad sam, bato,nije imao ko da me posavetuje, ispustili su me. A ti... tisi zaista veliki, bato, i svi mi priznajemo tvoju veli-~inu. Primi na{e pokajni~ke du{e i neka nam se bogsmiluje.

Svi kleknu pred Aleksandrom. Otac Ma{an zapeva visokim tenorom:“O~e na{”. Starica Magdalijena kao kakva si}u{na, crna senka ide me|uwima i deli im upaqene sve}e. Uskoro je scena osvetqena samo sve}ama.Svuda, u salonu, po stepenicama, balkonima, qudi, ‘ene i deca kle~epevaju u horu: “O~e na{”.

ALEKSANDAR: (Blagim glasom)Dragi gosti ro|endana moje mame, dozvolite mi daskromno primetim... Slava te~e, a mi ostajemo veliki uponiznom strahu pred Onim, Wima i wihovim doga-|ajima. Sa wima }emo naravno lako, a oni sa nama,

70 Miodrag \uki}

verovatno, jo{ lak{e. Uvredilo bi me to ako bi sadneko me|u vama pomislio da nisam skroman, jer iskrenomislim da je poniznost velika osobina i blagodet zana{u du{u, ako je izraz ograni~enog poverewa u bu-du}nost. @alim vas... ‘alim vas, mame mi mile, ponekadmi je ba{ ‘ao kad vidim koliko ste neuki i neupu}enivi dole, na kolenima, preda mnom gore, duboko, jer neshvatate kakva je radost i sre}a imati svog izbaviteqa.A ja sam vas izbavio i ja }u vas i daqe izbavqati, mamisam dao re~, ma {ta vi o tome mislili svojim slobo-doumnim umovima, te kao pride dajem vam i demokratskopravo opredeqewa za mene. Kako, pomisli}ete, pa on jesam |avo! To, uostalom, nije dokazano, to je la‘, to jekleveta, a i da je istina, moramo biti realni predstvarno{}u i znati da niko nije savr{en. Uostalom, nibog nije vi{e tako mo}an, verujte mi na re~, ja sammnogo putovao i video sam sva{ta. Wega vi{e tamoniko ne po{tuje, on nije lo{, mame mi mile, ali do-zvolio je da ga vreme pregazi, ja sam ga na to pravo-vremeno upozorio, ali me je on brzopleto potcenio i toje moralo da mu se osveti. [teta, mada to naravno nezna~i da bez boga nema perspektive. I ja sad svima vamajasno i glasno ka‘em: “Ima perspektive, pa mora biti ioptimizma, majku mu bo‘iju!” I mi ne}emo dozvolitineslobodoumne, ropske interpretacije velikih majsto-ra, muzi~kih genija ~ove~anstva... Smete li biti neslo-bodoumni, kad ne znate {ta je sloboda i kad va{e slo-bodoumqe ni~im nije upravqano i upravqeno u pravcuspremnosti i poniznosti jedne... jedne... organizovanetonske celine. Pa, ne mo‘emo svi svirati na jednomklaviru, majku vam mangupsku! Mora se znati ko jeklavirista, a ko su obo‘avaoci. Ja znam da me|u vamaima nekih koji misle da moram da polo‘im ra~une otome koliki su moji izdaci oko ~estih {timovawaumesto da sa predanom rado{}u i poverewem slu{ajumoje varijacije. Mogu li ja, mama, biti odgovoran za toako se klavir ~esto {timuje, ako guta pare i upro-pa{}uje porodi~ni buyet, kad su na wemu svirali idrugi majstori. E, sad, koji majstor ne vaqa? Nisamvaqda ja? Pa mene svud po{tuju vi{e nego ovde, pizdavam materina mangupska, da izvini mama, koja je jedinadama me|u vama. Zato ja i ne ‘elim da do|em. Dobro, jaznam da to nije red, da to nije na~in, ali {ta sam ja tu

Aleksandar 71

kriv ako se muzi~ke partije ~esto ponavqaju, ako se upoetskoj zanetosti muzicirawa iste strane okrenu ne-koliko puta, ponekad ima krivice i do promaje, meneposle boli glava a vi idete okolo i pri~ate kako steovu muziku ve} slu{ali, kako vam je intonacija poznate,kako su teme prevazi|ene... ^uj, teme prevazi|ene! Pavi se, izgleda, ba{ zabavqate sa mnom, bagro neartiku-lisana. Mama, za{to si me pozvala, {to sam do{ao samoda se sekiram!? Pa zar ne vidi{ koliko su bukvalni, daim se sve mora prostim re~ima objasniti, da su im ~ulazakr‘qala i da ih shodno tome slabo i upotrebqavaju.Kako mo‘ete biti slepi... u trenutku kad gledate mene?Smete li biti gluvi u trenutku kad slu{ate majstora davas... hm... izvede iz... hm... va{e jalove svakida{wice iuputi na nebo. Tamo vas ~eka lepa budu}nost, svi mi, ivi se morate ovde na zemqi izboriti za {to boqe mestou koncertnoj dvorani budu}nosti. O, kad bi ste znalikakve ja senilne varijante ose}am u svojoj mladala~kojdu{i, kakve stra{ne zaokrete, krvi mi va{e na raspo-lagawu, morate biti stra{no zdravi, ~ili i veseli dabiste podneli onu muzi~ku radost i sre}u koja vaso~ekuje sa na{e blagorodne strane. Eto, za{to je po-trebno biti skroman i za{to apelujem na va{u ~vrsti-nu da ponizno{}u, poslu{no{}u... i... i... ~vrstim sta-vom re{enosti da ne odstupite pred vremenom koje vasgazi, uzgred budi re~eno, koje vas je ve} i pregazilo,uskliknemo u ~u|ewu i sa pitawem na usnama: “Mo‘emoli doku~iti na{u istinu, kad je svet tako tajanstven?”

U salon u|e Panta potpuno pijan. Do|e na sred scene i jedva se odr‘a-vaju}i na nogama peva: “Niko nema {to Srbin imade”.

MA[AN: Vi|i, der, Mitre, jel svanulo.

MITAR: (Odlazi do prozora i razmi~e zavesu)Nije jo{.

ZAVESA

72 Miodrag \uki}

ALEKSANDAR - Пројекат РасткоLICA: ALEKSANDAR DADA PQAKIDON MILIVOJE EMILIJA ZOKAN...

Documents

Transcript of ALEKSANDAR - Пројекат РасткоLICA: ALEKSANDAR DADA PQAKIDON MILIVOJE EMILIJA ZOKAN...