Часопис за национална и државна питањаУДК 323.1(=163.41)

ISSN 1820-4996

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22 Број 1/2015.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА И ДРЖАВНА ПИТАЊА

ISSN 1820-4996 УДК 323.1(=163.41)Број 1/2015 год. XI vol. 22 стр. 1-235

Часопис покренут поводом 200 годишњице савремене српске државности.

Часопис излази три пута годишње.Издавач:

Институт за политичке студије

Адреса: Светозара Марковића 36, Београд

Телефон: 3039-380, 3349-205 Email: ipsbgd@eunet.rs

Оснивачи часописа: Милан Матић, Живојин Ђурић

Главни уредник: Милош Кнежевић

Одговорни уредник: Живојин Ђурић

Редакција: Милош Кнежевић Миломир Степић

Зоран Петровић-Пироћанац Живојин Ђурић

Љубомир Кљакић

Секретари: Вишња Станчић, Душан Гујаничић

Савет часописа: Зоран Милошевић, Радослав Гаћиновић. Ђуро Бодрожић, Живојин Ђурић, Момчило Суботић, Славенко Терзић, Борис Милосављевић.

Милош Ковић, Миша Ђурковић. М. М. Лобанов

Пословни секретар: Смиљана Пауновић

Прелом и штампа: eseloge д.о.о.

Тираж: 300 примерака

САДРЖАЈ

Tема броја:

ЕКОНОМИЈА И КРИЗА

Сло­бо­дан­Ко­ма­зецНЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­­КРИ­ЗА­И­НЕО­КО­ЛО­НИ­ЈА­ЛИ­ЗАМ­......................... ­ 15-49

Млађен­КовачевићУРУШАВАЊЕ­ЉУДСКОГ­КАПИТАЛА­­У­СРБИЈИ:­ДИМЕНЗИЈЕ,­УЗРОЦИ­­И­МОГУЋНОСТИ­ЊЕГОВОГ­ЗАУСТАВЉАЊА­... ­ 47-70

Рад­ми­ла­Ћур­чићНЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈА­­И­СЛОМ­РАД­НИЧ­КОГ­КА­ПИ­ТА­ЛА­...................... ­ 71-87

Нада­Г.­НоваковићКРИЗА,­ШТРАЈКОВИ­И­ПРОТЕСТИ­ГРАЂАНА­.. ­ 89-112

БАЛКАНСКИ ОДНОСИ

Де­јан­М.­Ми­ро­вићБО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­­И­МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ­СУД­ПРАВ­ДЕ­......................... ­ 115-126

Дра­ган­Ђу­ка­но­вићОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­(ХР­ВАТ­СКОГ)­­ЕН­ТИ­ТЕ­ТА­У­БО­СНИ­И­ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НИ:­­СТА­ВО­ВИ­ЛО­КАЛ­НИХ­АК­ТЕ­РА,­САД­И­ЕУ­....... ­ 127-150

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕАлександар­Саша­Гајић

ГЕОСТРАТЕШКИ­ОКВИРИ­­РУСКО-ИРАНСКИХ­ОДНОСА................................. ­ 153-171

САДРЖАЈ

Јелена­М.­Војиновић-КостићПОЛИТИЧКА­ДЕБАТА­У­СВЕТЛУ­­АРГУМЕНТАЦИОНЕ­ТЕОРИЈЕ:­­ЛИНГВИСТИЧКИ­ОСВРТ­­НА­ЈЕЗИК­ЈАВНИХ­ПОЛИТИЧКИХ­ДЕБАТА­..... ­ 173-191

РАСПРАВЕ И ПОЛЕМИКЕЈо­ван­Б.­Ду­ша­нић

РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА­.... ­ 195-212Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни

СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­У­КО­МЕ­­БИ­ПР­ВА­И­ТРЕ­ЋА­СРБИЈА­ПО­БЕ­ДИ­ЛЕ­ДРУ­ГУ­­ 213-227

ПРИКАЗИСтефан­Милошевић

МЕЂУНАРОДНИ­КУЛТУРНИ­ОДНОСИ:­­ИСТОРИЈА­И­КОНТЕКСТ­......................................... ­ 229-235­ Овај­рад­је­примљен­12.­новембра­2012.­године­а­прихваћен­за­штампу­на­

састанку­Редакције­14.­априла­2013.­године.

CONTENTS

This Issue’s Theme:

ECONOMY AND CRISIS

Slo­bo­dan­Ko­ma­zecNEO­LI­BE­RA­LISM,­CRI­SIS­­AND­NEO-CO­LO­NI­A­LISM­....................................... ­ 15-49

Mladjen­KovacevicTHE­REDUCTION­OF­HUMAN­CAPITAL­­IN­SERBIA:­DIMENSIONS,­CAUSES­­AND­OPPORTUNITIES­FOR­­THE­REVERSING­THE­PROCESS­............................ ­ 47-70

Rad­mi­la­Cur­cicNEO­LI­BE­RA­LISM,­PRI­VA­TI­ZA­TION­­AND­BRE­AK­DOWN­OF­LA­BO­UR­MO­VE­MENT­.. ­ 71-87

Nada­G.­NovakovicCRISIS,­STRIKES­AND­PROTESTS­OF­CITIZENS­ ­ 89-112

BALKAN RELATIONS

De­jan­Mi­ro­vicBO­SNIA­AGA­INST­SER­BIA­­AND­IN­TER­NA­TI­O­NAL­CO­URT­OF­JU­STI­CE­....... ­ 115-126

Dra­gan­Đu­ka­no­vićGRA­DUAL­GE­NE­SIS­OF­THE­THIRD­(CRO­A­TIAN)­­EN­TITY­IN­BO­SNIA–HER­ZE­GO­VI­NA:­­AT­TI­TU­DES­OF­LO­CAL­PO­LI­TI­CAL­AC­TORS,­­THE­US­AND­EU­........................................................ ­ 127-150

ESSAYS AND STUDIES

Aleksandar­Sasa­GajicGEOSTRATEGICAL­FRAMEWORK­­OF­RUSSIAN-IRANIAN­RELATIONS­..................... ­ 153-171

САДРЖАЈ

Jelena­M.­Vojinovic-KosticTHE­POLITICAL­DEBATE­IN­THE­LIGHT­­OF­THE­ARGUMENTATIVE­THEORY­­LINGUISTIC­REVIEW­­OF­THE­PUBLIC­DEBATE­LANGUAGE­.................. ­ 173-191

DEBATES AND POLEMICS

Jovan­B.­DusanicEXCHANGE­OF­OPINIONS­INSTEAD­­OF­CONFLICT­............................................................. ­ 195-212

Vladimir­J.­KonеcniSERBIA­NEEDS­CULTURAL­WAR­IN­WHICH­­THE­FIRST­AND­THE­THIRD­SERBIA­WOULD­­DEFEAT­THE­SECOND­ONE­.................................... ­ 213-227

REVIEWSStefan­Milosevic

­INTERNATIONAL­CULTURAL­RELATIONS:­HISTORY­AND­CONTEXT­........................................ ­ 229-235

In memoriam

НЕПОНОВЉИВИ­И­НЕПОВОДЉИВИ­ЖИВОТ­У­НАУЦИ­И­МЕДИЈИМА

-­Зоран­Петровић­Пироћанац,­­30.­август­1953.­–­4.­април­2015.­-

Зоран­ Петровић­ Пироћанац­ био­ је­ одиста­ несваки-дашњи­човек.­Свакога­кога­је­упознао­преко­медија,­пленио­је­ својом­ говорничком­уверљивошћу,­особеним­стилом­пи-сања­и­способношћу­проницања­у­тајне­јавног,­културног­и­политичког­живота.­На­оне­блискије,­који­су­га­боље­знали­и­чешће­сретали,­утицао­је­радном­енергијом­и­марљивошћу,­и,­изнад­свега,­плодношћу­свог­новинарског­и­научног­опуса.

Зоран­Петровић­Пироћанац­-­од­милоште­Зоки­и­Пир-ке­–­био­је­човек­врцавог­духа,­динамичан­и­темпераментан,­увек­ спреман­ за­ дијалог.­ Био­ је­ пријемчив­ на­ знаке­ искре-ности,­ склон­простодушном­поклањању­поверења­и­ засни-вању­пријатељстава.­Ослањао­се­на­људе­и­везивао­са­онима­које­је­по­сећајима­креативног­и­аутентичног­вредновао­као­добре.­При­ том,­ никада­ није­ био­ исувише­ личан,­ већ­ увек­посвећен­стварима­истине,­нарочито­истина­о­нама­у­исто-ријским­неприликама,­које­су­коинцидирале­са­најдужим­пе-риодом­живота­генерације­којој­је­и­сам­припадао.­Читав­свој­интелектуални­живот­Зоран­је­посветио­истраживању­и­про-мишљању­судбине­свог­народа­и­сународника,­своје­земље­и­државе.

*Зоран­се,­не­без­економских­мука,­школовао­у­Пироту­и­

Београду,­где­је,­привучен­књижевношћу­и­језицима­студирао­Филолошки­факултет.­Већ­тада­се­показало­да­осим­студија­и­изврсног­знања­француског­језика,­Зорана­веома­занимају­и­друштвене­теме.­Ангажовао­се­у­студентским­гласилима­-­редакцијама­листа­„Студент“­и­часописа­„Видици“­-­где­је­у­више­запажених­прилога­ранo­испољио­истинољубивост­и­правдољубивост.­На­осећају­да­је­у­односима­са­људима,­на-ричито­у­области­политике,­потребно­успостављати­морал-

ну­равнотежу,­изградио­ је­од­почетка­безкомпромисна­ста-новишта.­Било­је­то­на­прелому­70’­и­80’­година,­када­је­већ­пољуљана­земља­улазила­у­раздобље­неизвесности.

Зоран­Петровић­је­већ­тада,­ношен­својим­плахим­нови-нарским­темпераментом,­пуним­плућима­али­задихано­ишао­у­сусрет­догађајима.­Није­чекао­превише­обзирно­а­поготову­не­устрашено,­њихове­крајње­ефекте.­Зоран­је­био­одважни­новинар­и­пасионирани­путник.­Осећао­ је­ да­ је­ у­интелек-туалним­обрадама­глобалних­проблема,­мање­на­сигурним­путевим­ а­ више­ на­ небезбедним­ и­ опасним­ раскрсницама.­Узбуркани­међународни­план­није­га­остављао­мирним,­па­су­ из­ тог­ времена­ остали­ упамћени­ његовим­ интервјуи­ са­значајним­ личностима,­ светске­ сцене,­ као­ што­ су:­ Хенри­Кисинџер,­Шимон­Перес,­Аријел­Шарон,­Јасек­Шамир,­Бар­Леви,­Пјер­Мари­Галоа,­Бани­Садр,­Данијела­Ортега­и­многи­други.­Пироћанац­је,­такође,­био­уважаван­и­као­хемингвејев-ски­узор­за­по­много­чему­авантуристичке­ратне­репортаже­из­Латинске­Америке,­Африке­и­арапског­региона.

*Зоран­Петровић­Пироћанац­ је­ речју­ и­ пером­испоља-

вао­еруптивну­енергију.­Смели,­кадшто­и­ризични­стил­ис-траживачког­ новинарског­ општења,­ зачет­ је­ у­ неизвесном­времену­које­ је­предзнацима­наговештавало­касније­драма-тичне­догађаје­у­Југославији­Србији,­у­којима­ је­Зоран­Пи-роћанац,­ новинарски­ ангажовано­учествовао.­Од­раних­80’­до­почетка­сецесоних­сукоба­раних­90’,­Зоран­Пироћанац­је­медијски­наступао­и­објављивао­у­многим­гласилима­и­ши-ром­тадашње­Југославије­–­у­Љубљани,­Сарајеву,­Сплиту,­За-гребу,­Подгорици,­Новом­Саду,­Скопљу...­што­му­ је­донело­завидну­репутацију,­па­и­популарност­енергичног­и­критич-ки­ангажованог,­надасве­луцидног­новинара.­Имао­је­ненад-машни­ осећај­ за­ праву­ тему­ и­ атрактивну­ тематизацију.­У­занимљивим­временима­Зоран­Петровић­Пироћанац­је­писао­занимљиво.­Појавама­је­прилазио­из­неуобичајних­углова­и­радознало,­ наглашавајући­ пресудна­ својства­ актуелних­ до-гађаја­и­личности.

У­времену­разлагања­друге­и­треће­Југославије­(1991-1999)-2003)­ Зоран­ Петровић­ је­ писао­ разложне­ коментаре,­и­слао­ратне­извештаје­са­простора­Крајине­и­босанског­ра-тишта.­Радећи­у­агенцијама­БИНА­и­Југоисток­залагао­се­за­

увиђавно­и­праведно­решење­југословенског­проблема­и­срп-ског­националног­и­државног­питања.­Центар­„Југоисток“­је­као­оснивач­замислио­у­контурама­сарадничког­труста­моз-гова­у­области­геополитичких­анализа,­дијагноза­и­прогноза.­При­ том­ је­ вазда­ заступао­морално­ засновану­ критику­ не-принципијелног­уплитања­и­интервенција­великих­сила­на­југословенском­делу­Балкана,­што­је­остало­његово­чврсто­и­аргументовано­становиште­до­краја­живота.­НАТО­агресију­на­СРЈ­и­Србију­1999.­године­Зоран­Петровић­Пироћанац­ни-када­није­заборавио­ни­опростио­агресорима!­Када­год­би­му­се­указала­прилика­објашњавао­је­погубне­последице­које­је­та­агресија­изазвала­у­српском­друштву,­економији,­психи­и­емоцијама­становника­и,­што­је­истицао­као­најважније­-­по­здравље­житеља­земље.

*У­транзиционом­периоду­после­2000.­ године­Пироћа-

нац­ се,­ не­ запостављајући­ националну­ тематику,­ свесрдно­залагао­за­разградњу­ауторитаризма­и­успостављање­демо-кратије­и­праведнијих­­односа.­Некако­у­то­време­код­њега­се­из­дуге­латенције­пробудила­снажна­истраживачка­и­ин-терпретативна­тежња­која­је­у­много­чему­надилазила­брзи­новинарски­жанр.­Из­тињајућег­осећаја­непотпуности­и­не-довољности­објашњења­новинског­и­новинарског­приступа­догађајима,­Зоран­се­свим­снагама­усмерио­ка­науци­међу-народних­ односа.­ Користећи­ своје­ познавање­ француске­културе,­друштвене­теорије,­књижевности­и­ језика,­успеш-но­ је­ докторирао­ на­ паришкој­ Сорбони,­ на­ Високој­школи­друштвених­наука­у­окриљу­светски­познате­школе­геополи-тике­Ива­Лакоста­и­угледног­српског­и­француског­балкано-лога­Бошка­Бојовића.

Пироћанчев­квалитативни­преображај­и­прескок­из­но-винара­у­уваженог­научника­није­се­десио­преко­ноћи.­Био­је­то­дуг­и­мукотрпан­ход­преиспитивања­и­реорганизовања­интелектуалног­и­моралног­искуства.­Био­је­то,­можда,­и­по-мало­ окаснео,­ али­ипак­ веома­плодан­напор­ да­ се­ студија-ма­и­ књигама­ одгонетну­ скривене­ узрочности­историјских­дешавања­на­српском­простору­Балкана,­у­Европи­и­свету.­Трансформацијом­ из­ познатог­ новинара­ велике­ брзине­ ра-суђивања­у­научника­нешто­споријег­али­темељнијег­мисао-ног­хода,­Зоран­Петровић­Пироћанац,­међутим,­није­затомио­

свој­аутентични­истраживачки­и­новинарски­дух.­И­даље­је­вехементно­наступао­у­медијима,­на­радио­станицама­и­глав-ним­ али­ и­ локалним­ТВ­ каналима.­Уз­ то,­ неуморно­ писао­прилоге­за­дневнике,­недељнике­и­сајтове,­чиме­не­само­да­је­задржао­него­је­и­повећао­новинарски­углед­стечен­у­прет-ходним­временима.

*Оно­што­ је­ у­медијском­ свету,­ међутим,­мање­ позна-

то­ а,­ у­ ствари,­ је­ обележило­последњих­ двадесетак­ година­Пироћанчевог­живота­јесу­књиге­које­је­објављивао­у­јаком­стваралачком­темпу.­Поменимо­их­по­редоследу­излажења:­Хаос­ и­ безумље­ (1992);­Догодило­ се­ да­ су­медији­ били­ баш­ту­(1994);­Како­избрисати­српски­вирус­(1999);­Суноврат­од­Велике­ до­Мале­Србије­ (2000);­Ал-Каида.­Усама­ бен­Ладен­и­ „Зелена­Коминтерна“­ против­ јудео-хришћанске­ цилвиза-ције­ (2002);­Мали­појмовник­геополитике­ (2004);­Економска­шпијунажа­ (2005);­ Геополитика­ воде­ (2007);­ Геополитка­хране­(2008);­Политички­лидершип­–­постмодорено­вођство­(2009);­Геополитика­енергије­(2010);­Номенклатура­Сербика­(2012);­Вашингтерна­и­Срби­(2013);­Хоћеш­ли­и­даље­да­бу-деш­Србин?­(2014).

Сагледано­ из­ темељног­ ракурса­ и­ перспектива­ раз-воја­ овдашње­ политикологије,­ Зоран­ Петровић­ Пироћанац­је­ својим­ опусом­ дао­ незабилазан­ допринос­ овдашњој­ на-уци­ међународних­ односа,­ посебно­ геополитици.­ Саме-рено­ уочљивим­ тематским­ и­ проблемским­ празнинама­ на­овдашњем,­ додуше,­ разуђеном­ али­ и­ непопуњеном,­ поли-тиколошком­пољу,­ постаје­ јасно­ видљиво­Пироћанчево­ от-кривалачко­и­у­много­чему­пионирско­ауторство.­Пироћанац­је,­ наиме,­ бројним­ радовима­ и­ књигама­ зналачки­ испунио­непокривене­просторе­више­политиколошких­и­геополитич-ких­субдисциплина,­попут:­геополитичке­лексикографије,­те­запажене­трилогије­из­области­геополитике­ресурса:­геопо-литке­воде,­хране­и­енергије.­Уз­наведене­тематски­значајне­Пироћанчеве­књиге,­поље­његовог­научног­рада­проширено­је­и­на­политиколошке­и­геополитичке­аспекте­политичког­вођства,­ као­и­на­ културно-историјске­димензије­ америчке­глобалне­доминације.­При­свему,­Пироћанац­ни­уједном­часу­није­занемаривао­отворено­а­неразрешено­српско­питање­у­историјској­и­геополитичкој­визури.

Из­ године­у­ годину­журно­ али­ ваљано­писане­ књиге­сведоче­колико­о­Пироћанчевој­аналитичкој­енергији­и­аку-мулисаном­знању,­толико­и­о­осећају­недостатка­расположи-вог­времена­спрам­огромне­количине­непротумачених­чиње-ница­и­локалних­и­глобалних­збивања.­Хтео­је­много,­али­је­и­урадио­много,­свакако­више­од­многих­који­су­имали­дале-ко­погодније­услове­за­рад.­Пироћанац­је­и­као­новинар­и­као­начуник­био­покретљив­и­брз;­био­је­„без­кочнице“,­плаховит­али­добродушан­и­добронамеран.­Покаткад­је­његова­отворе-ност­у­расуђивању­и­разговорима­изгледала­наивно,­да­би­се­потом­исказивала­као­тачна­и­видовита.­У­својој­посвећеној­и­искреној­марљивости­користио­је­све­атоме­сопствене­снаге­-­и­сагорео!

*Претходних­десет­година­ (2005-2015)­Зоран­Петровић­

Пироћанац­је­као­научник­провео­радећи­на­пројектима­Ин-ститута­за­политичке­студије­из­Београда.­Запаженим­анали-тичким­студијама,­чланцима­и­књигама­био­је­ангажован­у­раду­на­институтским­програмима,­учествујући­на­научним­саветовањима­и­конференцијама.­У­више­наврата­од­њега­су­потицале­корисне­иницијативе­и­давани­велики­доприноси­у­организацији­и­остварењу­међународних­скупова.­Више­пута­а­ради­научног­усавршавања,­­боравио­је­у­Француској,­Аме-рици­и­Кини,­што­је­резултирало­успостављањем­сарадње­са­важним­научним­установама­из­тих­земаља.

Зоран­Петровић­Пироћанац­је­био­зналачки­поклоник­француске­културе.­Нарочиту­наклоност­је­испољавао­пре-ма­ изворној­ деголистичкој­ мисли­ и­ идејама­ европског­ су-веренизма­„Од­Атлантика­до­Урала“.­Импоновао­му­ је­онај­део­француске­политике­који­је­тежио­самосталности­Евро-пе­од­туторства­свог­трансатлатнског­савезника,­и­сарадњи­са­Русијом.­Отуда­је­било­очекивано­што­је­посебну­пажњу­усмерио­на­сарадњу­Института­са­француским­научним­ин-ституцијама­из­домена­политикологије,­историје­и­социјалне­теорије.

Зоран­Петровић­Пироћанац­је­од­оснивања­2005.­годи-не­деловао­и­као­члан­редакције­часописа­Национални­инте-рес.­У­часопису­је­објавио­више­чланака­и­превода­као­што­је­комуницирао­са­ауторима,­прикупљао­текстове­и­обављао­рецензентске­задатке.

У­Институту­за­политичке­студије­Зоран­Петровић­Пи-роћанац­био­је­уважени­старији­колега,­увек­спреман­да­изађе­у­ сусрет­и­помогне­ својим­млађим­колегама.­Красила­ га­ је­иницијативност­и­инвентивност,­као­и­спремност­на­проверу­становишта­путем­дијалога,­па­и­полемике.­У­Институту­су­га­колеге­доживљавале­као­поуздани­ослонац­и­продуктивну­снагу­истраживачке­и­научне­делатности.­Био­је­поливален-тан­писац­вичан­многим­жанровима­-­„један­човек­оркестар“.­Пироћанац­је,­у­складу­са­својим­научним­карактером­и­тем-пераментом,­ испољавао­ антиципативна­ становишта,­ пла-нове­и­визије­истраживачких­поља.­Та­димензија­прегнућа­у­будућности­није­га­напуштала­до­последњег­дана.­У­том­смислу,­чак­и­у­објективно­отежаним­околностима­по­себе­и­породицу,­увек­је­деловао­као­ведри­ободритељ­и­оптимиста!

*Прераним­одласком­Зорана­Петровића­Пироћанца­ос-

тала­је­осетна­­празнина,­не­само­у­медијском­свету,­него­и­у­свету­политиколошке­науке.­Један­живот­у­пуном­стваралач-ком­замаху­је­ненадано­прекинут.­Зоран­је­својом­животном­ведрином­био­далеко­од­сваке­помисли­на­мрачне­хоризонте­нестанка.­ Ничим­ се­ није­ штедео,­ нити­ мачим­ калкулисао.­Скупљао­је­неопходну­грађу,­неуморно­преводио,­непреста-но­писао,­правио­планове­будућих­научних­сарадњи­и­науч-них­скупова,­договарао­медијске­наступе.­Својим­динамич-ним­и­преданим­животом­одагнавао­је­сваку­помисао­на­крај.

Зоран­ Петровић­ Пироћанац­ неће­ бити­ упамћен­ само­као­изванредан­новинар­и­медијска­личност,­већ­и­као­врсан­научник­чија­ће­дела­изазивати­пажњу­и­интерес­у­временима­која­предстоје.­Зоранов­изненадни­одлазак­је­велики­губитак­за­све­његове­пријатеље,­али,­пре­свих­и­више­од­свих,­губи-так­за­његову­породицу.­У­Институту­за­политичке­студије­и­часопису­Национални­интерес­остаће­трајано­сећање­на­изу-зетног­човека­и­драгог­колегу­Зорана­Петровића­Пироћанца.

Уредници­и­чланови­редакцијеБеоград.­6.­април­2015.­

99

ЕКОНОМИЈА И КРИЗА

Сло бо дан Ко ма зецНЕО ЛИ БЕ РА ЛИ ЗАМ, КРИ ЗА И НЕО КО ЛО НИ ЈА ЛИ ЗАМ ..................... 11-45Млађен КовачевићУРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА У СРБИЈИ: ДИМЕНЗИЈЕ, УЗРОЦИ И МОГУЋНОСТИ ЊЕГОВОГ ЗАУСТАВЉАЊА .................................. 47-70Рад ми ла Ћур чићНЕО ЛИ БЕ РА ЛИ ЗАМ, ПРИ ВА ТИ ЗА ЦИ ЈА И СЛОМ РАД НИЧ КОГ КА ПИ ТА ЛА .................. 71-87Нада Г. НоваковићКРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ПРОТЕСТИ ГРАЂАНА ....................................... 89-112

11

УДК 330.831:330.834+338.124.2

Ори ги нал ни на уч ни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.

стр. 11-45

11

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец

НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­­КРИ­ЗА­И­НЕО­КО­ЛО­НИ­ЈА­ЛИ­ЗАМ

Са­же­так

У ра ду се ис тра жу је са вре ме на и да нас до ми нант на еко ном ска те о ри ја и по ли ти ка у об ли ку нео ли бе ра ли за ма и тр жи шног фун да мен та ли зма. Нео ли бе рал ни кон цепт се ста вља на су прот др жав ном еко ном ском ин тер вен ци о ни зму (и ње го вим основ ним ме ха ни зми ма ре гу ли са ња при вре де). Иза то га сле ди ис тра жи ва ње про це са гло ба ли за ци је, ли­бе ра ли за ци је, де ре гу ла ци је и при ва ти за ци је – као основ них сту бо ва ши ре ња дог ме нео ли бе ра ли зма. По себ но се ука зу је да тр жи ште ни је је дин ствен ме ха ни зам и да се са сто ји из број них тр жи шта и угра ђе них не рав но те жа на њи ма. Ан­ти ин фла ци о на (ста би ли за ци о на) по ли ти ка у скло пу нео ли­бе ра ли зма на су прот раз вој ној ма кро е ко ном ској по ли ти ци, је по себ но ак ту ел но под руч је у су ко бу мо не та ри зма (као осно ве ли бе ра ли зма) и кеј нзи ја ни зма (као осно ве др жав ног ин тер­вен ци о ни зма). Ов де се по себ но ис тра жу је од нос др жа ве и при ват ног ка пи та ла, де ло ва ње др жа ве у при вре ди, др жа ва бла го ста ња, про фит на сто па и фи нан сиј ски ка пи тал. Иза то га сле ди из у ча ва ње нео ли бе рал не еко но ми је и “шок те ра­пи ја”. У по себ ном де лу се ис тра жу је ути цај ли бе ра ли зма и мо не та ри зма на раз вој не раз ви је них при вре да. У за вр шном де лу се ука зу је на крах нео ли бе рал ног мо де ла раз во ја и ан ти­ра звој не ма кро е ко ном ске по ли ти ке ко ји ре дов но “про из во де” кри зу раз во ја и за по сле но сти.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

12

Кључ не ре чи: ли бе ра ли зам, тр жи ште, др жав ни ин тер вен­ци о ни зам, ин фла ци ја, раз вој, не за по сле ност, кри за, ста би ли за ци ја, мо де ли раз во ја, крах нео­ли бе ра ли зма.

Ли бе рал на те о ри ја тр жи шта и са вре ме на др жа ва

Нео­ли­бе­ра­ли­зам­и­тр­жи­шни­фун­да­мен­та­ли­зам­је­иде­о­ло­ги­ја­на­мет­ну­та­не­раз­ви­је­ни­ма,­док­их­раз­ви­је­не­др­жа­ве,­ко­је­их­про­па­ги­ра­ју,­у­осно­ви­не­при­ме­њу­ју.­нај­бо­љи­до­каз­за­то­је­др­жав­но­спа­са­ва­ње­нај­ве­ћих­ба­на­ка,­оси­гу­ра­ва­ју­ћих­дру­шта­ва,­бер­зи­и­ве­ли­ких­кор­по­ра­ци­ја­у­но­вој­фи­нан­сиј­ској­кри­зи­на­за­па­ду.­

Иде­о­ло­ги­ја­ тр­жи­шног­ дру­штва­ или­ тр­жи­шни­фун­да­мен­та­ли­зам­по­ла­зи­од­две­прет­по­став­ке,­ко­ји­ма­се­да­нас­еко­но­ми­сти­не­ра­до­су­прот­ста­вља­ју:

1)­Тр­жи­ште­као­„не­ви­дљи­ва­ру­ка“­(из­кла­сич­не­еко­но­ми­је)­пре­ко­тр­жи­шне­кон­ку­рен­ци­је­и­од­но­си­ма­по­ну­де­и­тра­жње­ омо­гу­ћа­ва­ нај­е­фи­ка­сни­ју­ ало­ка­ци­ју­ про­из­вод­них­фак­то­ра,­од­но­сно­нај­ве­ћу­ефи­ка­сност­и­про­фи­та­бил­ност,1

2)­Тр­жи­шни­ме­ха­ни­зам­омо­гу­ћа­ва­оства­ри­ва­ње­„со­ци­јал­ног­оп­ти­му­ма“,­што­пред­ста­вља­и­по­ла­зну­осно­ву­сло­бод­ног­де­ло­ва­ња­по­је­дин­ца­(ли­бе­рал­ни­ин­ди­ви­ду­а­ли­зам).

Ли­бе­ра­ли­зам­ зах­те­ва­ сле­де­ће:­ ­ 1)­Сма­ње­ње­ ­ по­ре­ске­­сто­пе­круп­ном­ка­пи­та­лу,­2)­Пот­пу­но­сло­бод­ну­тр­го­ви­ну,­3)­Ма­сов­на­и­бр­за­при­ва­ти­за­ци­ја,­4)­Кре­са­ње­јав­не­по­тро­шње­и­сма­ње­ње­ме­ша­ња­др­жа­ве­у­при­вре­ду,­­5)­Де­ре­гу­ли­са­на­фи­нан­сиј­ска­и­дру­га­тр­жи­шта,­6)­Сма­ње­ње­со­ци­јал­них­рас­хо­да.

Нео­ли­бе­рал­на­док­три­на­ је,­да­кле,­про­тив­ме­ша­ња­др­жа­ве­у­при­вре­ду,­ јер­ће­„при­род­ни­за­ко­ни­еко­но­ми­је­по­но­во­про­на­ћи­рав­но­те­жу,­те­ће­сто­па­ин­фла­ци­је­ко­ју­ви­ди­као­об­лик­еко­ном­ске­гро­зни­це­не­ком­ча­ро­ли­јом­до­жи­ве­ти­пад“.­По­гре­шно­у­це­ли­ни.­Ра­ди­се­о­офан­зи­ви­и­на­ме­та­њу­„мо­дер­ног“,­од­свих­кон­тро­ла­осло­бо­ђе­ног,­нео­кла­сич­ног­ка­пи­та­ли­зма­у­чи­јој­осно­ви­је­мо­не­та­ри­зам.­„Про­ти­вим­се­сва­кој­вла­ди­ној­еко­ном­ској­ин­тер­вен­ци­ји“­(М.­Фрид­ман).

1­ Саморегулишуће­тржиште­се­сматра­невидљивом­руком­која­спонтано­ствара­ред­ у­ економским­ и­ друштвеним­ односима.­ (Видети­ шире:­ Ерик­ Рејнерт:­Спонтани­хаос,­Чигоја,­Београд,­2010,­стр.­172.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

13

Из­кеј­нзи­јан­ске­те­о­ри­је­и­ма­кро­е­ко­ном­ске­по­ли­ти­ке­по­зна­то­ је­ да­др­жа­ва­у­ те­шкој­ еко­ном­ској­ ре­це­си­ји­мо­ра­ тра­жи­ти­но­вац­(чак­и­еми­си­о­ни)­ка­ко­би­под­ста­кла­еко­но­ми­ју.­Нео­ли­бе­ра­ли­и­мо­не­та­ри­сти­за­го­ва­ра­ју­вла­ди­ну­стро­гост­у­по­ра­сту­це­на­усред­ре­це­си­је.­То­је­пут­у­сми­шље­но­иза­зва­ну­ре­це­си­ју­и­кри­зу.

Тр­жи­шна­ дог­ма­ и­ ли­бе­ра­ли­зам­ иду­ „ру­ку­ под­ ру­ку“.­Др­жав­ни­еко­ном­ски­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­је­не­по­тре­бан,­док­се­уло­га­др­жа­ве­и­ње­на­јав­на­по­тро­шња­тре­ба­ју­стал­но­сма­њи­ва­ти.

Тр­жи­ште­ је,­ по­зна­то­ је,­ од­ ве­ли­ке­ еко­ном­ске­ кри­зе­ и­раз­во­јем­др­жав­не­ин­тер­вен­ци­је,­би­ло­ну­жно­огра­ни­че­но­др­жа­вом.­Нај­пре­ је­то­у­кла­сич­ној­еко­но­ми­ји­и­тр­жи­шту­би­ло­све­де­но­на­уло­гу­„ноћ­ног­чу­ва­ра“,­очу­ва­ње­ми­ра,­по­рет­ка­и­бор­бу­про­тив­мо­но­по­ла.­А­ка­сни­је­се­раз­ви­ја­др­жав­ни­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­ у­ скло­пу­ ма­кро­е­ко­ном­ске­ по­ли­ти­ке­ др­жа­ве­ и­„ко­рек­то­ра­тр­жи­шне­сти­хи­је“,­од­но­сно­ак­тив­но­сти­и­ме­ра­у­от­кла­ња­њу­кри­за­(кеј­нзи­ја­ни­зам)­у­ко­је­ка­пи­та­ли­стич­ка­при­вре­да­пе­ри­о­дич­но­ула­зи.2

Да­кле,­ли­бе­рал­но­схва­та­ње­др­жа­ве­и­тр­жи­шта­за­сни­ва­се­на­уве­ре­њу­да­ће­ тр­жи­ште­из­вр­ши­ти­нај­бо­љу­ало­ка­ци­ју­про­из­вод­них­фак­то­ра.

Сло­бод­но­фор­ми­ра­не­тр­жи­шне­це­не­са­ме­су­у­ста­њу­да­до­ве­ду­бр­зо­до­ус­по­ста­вља­ња­и­одр­жа­ва­ња­тр­жи­шне­рав­но­те­же.­Тр­жи­шни­ме­ха­ни­зам­је­у­ста­њу­да­оси­гу­ра­сле­де­ће­ци­ље­ве­у­раз­во­ју:

а)­ Стал­ну­рав­но­те­жу­свих­сек­то­ра­(струк­тур­ну)­и­укуп­ну­(гло­бал­ну)­–­рав­но­те­жу­у­при­вре­ди,

б)­ Стал­ну­и­пу­ну­за­по­сле­ност,в)­ Оп­ти­ма­лан­еко­ном­ски­раст.Кла­сич­ни­ли­бе­ра­ли­зам­чи­сте­тр­жи­шне­еко­но­ми­је­ни­

ка­да­ни­је­функ­ци­о­ни­сао­у­чи­стом­оби­му,­чак­и­пре­на­стан­ка­кеј­нзи­јан­ске­по­ли­ти­ке.

Но­ви­ја­схва­та­ња,­ве­за­на­за­кеј­нзи­јан­ску­и­нео­кеј­нзи­јан­ску­те­о­ри­ју,­тра­же­стал­но­при­су­ство­др­жав­не­ин­тер­вен­ци­је­на­ тр­жи­шту.­ Тр­жи­шни­ ауто­ма­ти­зам­ ре­дов­но­ во­ди­ у­ кри­зу,­де­пре­си­ју,­не­ста­бил­ност­и­не­за­по­сле­ност,­та­ко­да­др­жа­ва­мо­ра­да­ин­тер­ве­ни­ше­у­от­кла­ња­њу­тих­не­рав­но­те­жа.­Тр­жи­ште­

2­ Очито­је­то,­како­се­показало­у­пракси,­неолиберална­утопија,­где­ће­тржиште­решити­све­на­оптималном­нивоу.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

14

са­мо­по­се­би­не­да­је­до­вољ­не­и­пра­ве­ин­фор­ма­ци­је,­та­ко­да­од­лу­ке­су­бје­ка­та­на­тр­жи­шту­ни­су­увек­оп­ти­мал­не­и­еко­ном­ски­ра­ци­о­нал­не,­због­че­га­и­др­жав­ни­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­по­ста­је­објек­тив­но­ну­жан.

Ра­ди­се­о­ни­зу­про­гра­ма­ко­ји­чи­не­са­став­ни­део­ин­тер­вен­ци­је­др­жа­ве­у­при­вред­ни­и­фи­нан­сиј­ски­сек­тор,­без­че­га­при­вре­да­ за­сно­ва­на­ на­ кла­сич­ној­ еко­ном­ској­ те­о­ри­ји­ и­ ли­бе­рал­ном­тр­жи­шту­не­би­на­шла­из­лаз­из­кри­зе,­од­но­сно­ре­дов­но­би­ула­зи­ла­у­по­зна­те­пе­ри­о­дич­не­кри­зе­или­ре­це­си­је­у­раз­во­ју.

Еко­ном­ске­функ­ци­је­ са­вре­ме­не­ др­жа­ве­мо­гу­ се­ све­сти­на­три­под­руч­ја:

1)­Ста­би­ли­за­ци­о­на­функ­ци­ја,­ко­ја­у­се­би­укљу­чу­је­и­од­го­ва­ра­ју­ће­ме­ре­раз­вој­не­и­струк­тур­не­по­ли­ти­ке,

2)­Ре­ди­стри­бу­ци­о­ну­функ­ци­ју,­ко­ја­укљу­чу­је­под­руч­је­рас­по­де­ле­и­пре­ра­спо­де­ле­до­хо­да­ка­(бу­џет­ском­по­ли­ти­ком).­Ова­функ­ци­ја­укљу­чу­је­и­од­ре­ђе­ну­со­ци­јал­ну­функ­ци­ју­др­жа­ве­у­ци­љу­“пра­вед­ни­је”­рас­по­де­ле­на­ци­о­нал­ног­до­хот­ка.­

3)­ Ало­ка­ци­о­на­ функ­ци­ја­ ко­јом­ др­жа­ва­ усме­ра­ва­ при­вред­не,­ рад­не­и­фи­нан­сиј­ске­ре­сур­се­у­од­ре­ђе­не­ гра­не­или­под­руч­ја­у­ко­је­но­вац­и­ка­пи­тал­ло­ги­ком­чи­стих­тр­жи­шних­од­но­са­не­би­ишао.­Дис­про­пор­ци­је­у­раз­во­ју­би­на­ста­ле­као­не­ми­нов­ност­ауто­мат­ског­де­ло­ва­ња­тр­жи­шта,­док­би­мно­ге­стра­те­шке­гра­не­од­ви­тал­ног­ин­те­ре­са­за­дру­штво­и­на­ци­о­нал­ну­еко­но­ми­ју­(због­ни­же­про­фи­та­бил­но­сти­ула­га­ња)­за­о­ста­ја­ле­у­раз­во­ју.­Др­жа­ва­пре­у­зи­ма­бри­гу­да­их­по­др­жи­од­ре­ђе­ним­ме­ра­ма,­ин­стру­мен­ти­ма­или­ди­рект­ним­ула­га­њи­ма.

Др­жав­ни­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­у­еко­но­ми­ји­са­др­жи­це­ли­спек­тар­ме­ра­и­ин­стру­ме­на­та­ за­усме­ра­ва­ње­и­по­др­жа­ва­ње­еко­ном­ског­ ра­ста­ и­ со­ци­јал­не­ стра­те­ги­је.­ Др­жа­ва,­ из­ме­ђу­оста­лог­де­лу­је­на­сле­де­ћим­прав­ци­ма:

1)­ Пла­ни­ра­еко­ном­ски­раз­вој,32)­ Усме­ра­ва­ин­ве­сти­ци­је,

3­ Џефри­Сакс­као­ један­од­конфеја­ (уз­Милтона­Фридмана)­сматра­да­“влада­мора­да­има­стратегију­развоја,­ а­то­Србији­недостаје“.­ „Многи­сектори­не­могу­да­се­развијају­само­на­приватним­основама.­Већини­сектора­су­за­развој­потребне­државне­инвестиције­–­инфраструктура,­обучени­радници,­извозна­тржишта,­ привлачење­ нових­ инвестиција.­ То­ не­ може­ да­ буде­ препуштено­тржишту,­ већ­ тражи­ озбиљну­ државну­ стратегију“.­ (J.­ Saks,­ у­ интервјуу­НИН­у­­27.04.2014).

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

15

3)­ Шти­ти­ до­ма­ћу­ про­из­вод­њу­ пу­тем­ ра­зних­ ме­ра­ за­штит­не­еко­ном­ске­по­ли­ти­ке­(са­вре­ме­ни­про­тек­ци­о­ни­зам),

4)­ Од­лу­чу­ју­ће­де­лу­је­у­по­ли­ти­ци­обра­зо­ва­ња,5)­ Сти­му­ли­ше­и­усме­ра­ва­тех­но­ло­шки­раз­вој,6)­ Др­жа­ва­обез­бе­ђу­је­функ­ци­о­ни­са­ња­ве­ли­ких­си­сте­ма­

(тран­спорт,­енер­ге­ти­ка,­са­о­бра­ћај,­ко­му­ни­ка­ци­је),7)­ Во­ди­ма­кро­е­ко­ном­ску,­ раз­вој­ну­ ­ ста­би­ли­за­ци­о­ну,­фи­

нан­сиј­ску­и­спољ­но­тр­го­вин­ску­по­ли­ти­ку,8)­ При­ме­њу­је­број­не­ме­ре­у­ци­љу­ре­гу­ла­ци­је­ин­ве­сти­

ци­ја,­ кон­тро­ле­ и­ по­ли­ти­ке­ це­на,­ фи­скал­них­ и­ мо­не­тар­них­под­сти­ца­ја­ (ка­мат­на­ сто­па,­ де­ви­зни­ курс,­кре­ди­ти­ба­на­ка,­при­мар­на­еми­си­ја,­фи­нан­сиј­ско­тр­жи­ште),

9)­ Др­жа­ва­кон­тро­ли­ше­и­огра­ни­ча­ва­оли­го­пол­ске­и­мо­но­пол­ске­струк­ту­ре,

10)­Др­жа­ва­ кон­тро­ли­ше­ и­ усме­ра­ва­ фор­ми­ра­ње­ но­вих­фир­ми,­ула­га­ња­у­но­ве­ин­ве­сти­ци­је,­а­пре­ко­јав­них­пред­у­зе­ћа­ ди­рект­но­ ин­тер­ве­ни­ше­ у­ област­ про­из­вод­ње,­уво­за,­ин­ве­сти­ци­ја,­раз­во­ја,

11)­Др­жа­ва­ ди­рект­но­ ути­че­ на­ тран­сфор­ма­ци­ју­ при­вред­не­струк­ту­ре.

Са­вре­ме­ни­др­жав­ни­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­са­мо­де­лом­„об­но­ва,­ре­фор­ме,­раз­вој“­у­но­во­ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­ним­при­вре­да­ма­кра­јем­де­ве­де­се­тих­го­ди­на,­осло­њен­на­нео­кеј­нзи­јан­ску­те­о­ри­ју,­до­при­нео­је­бр­зом­еко­ном­ском­раз­во­ју­ових­при­вре­да­(Ј.­Ко­ре­ја,­Тај­ван,­Син­га­пур,­Хонг­конг,­од­но­сно­„пет­ти­гри­ћа“).­То­су­тзв.­но­во­ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­не­зе­мље.­Мо­дел­на­сто­ји­да­из­гра­ди­„во­ђе­но“­и­кон­тро­ли­са­но­(а­не­пот­пу­но­сло­бод­но)­тр­жи­ште,­а­то­зна­чи­со­ци­јал­на­и­ре­гу­ли­са­на­при­вре­да­(по­узо­ру­на­не­мач­ко­­­ја­пан­ски­мо­дел­ка­пи­та­ли­зма).­У­овим­при­вред­на­др­жа­ва­је­вр­ши­ла­из­бор­и­под­сти­ца­ла­при­о­ри­тет­не­ин­ду­стриј­ске­сек­то­ре,­кре­и­ра­ла­и­спро­во­ди­ла­од­го­ва­ра­ју­ћу­ (се­би­по­де­ше­ну)­из­во­зну,­фи­нан­сиј­ску,­мо­не­тар­ну,­ин­ве­сти­ци­о­ну,­ ста­би­ли­за­ци­о­ну­ и­ тех­но­ло­шку­ по­ли­ти­ку.­ Ре­жим­спољ­не­тр­го­ви­не,­де­ви­зних­кур­се­ва,­ко­ри­шће­ња­ино­стра­них­кре­ди­та,­био­је­ви­со­ко­кон­тро­ли­сан­и­цен­трал­но­во­ђен.­Во­ђе­на­је­по­ли­ти­ка­суп­сти­ту­ци­је­уво­за­и­сна­жне­сти­му­ла­ци­је­из­во­за.­Увоз­је­стро­го­кон­тро­ли­сан­и­вр­ло­се­лек­ти­ван,­а­де­ви­зна­кон­тро­ла­вр­ло­чвр­ста.­Бан­кар­ски­(на­ци­о­нал­но­очу­ван)­

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

16

си­стем­је­пу­тем­кре­дит­не­и­ка­мат­не­по­ли­ти­ке­ко­ри­штен­као­глав­на­по­лу­га­др­жав­не­сти­му­ла­ци­је­јед­них­и­де­сти­му­ла­ци­је­дру­гих­сек­то­ра­у­ци­љу­ре­струк­ту­ри­са­ња­при­вре­де.

Овај­мо­дел­ је­омо­гу­ћио­овим­при­вре­да­ма­им­по­зант­ну­ди­на­ми­ку­еко­ном­ског­ра­ста­(све­до­1998.­го­ди­не­ка­да­је­под­при­ти­ском­на­пу­штен).­По­је­ди­не­но­во­ин­ду­стри­ја­ли­зо­ва­не­зе­мље­су­се­вр­ло­бр­зо­при­бли­жи­ле­ви­со­ко­раз­ви­је­ним­при­вре­да­ма,­да­би­на­при­ти­сак­ММФ­на­пу­сти­ле­овај­вр­ло­ефи­ка­сан­мо­дел­раз­во­ја.­На­жа­лост­и­др­жа­ве­ЕУ­су­при­хва­ти­ле­тр­жи­шни­фун­да­мен­та­ли­зам­из­САД,­уз­кри­зу­ко­ја­се­про­ду­бљу­је­и­све­че­шће­со­ци­јал­не­по­тре­се­и­огром­на­со­ци­јал­на­ра­сло­ја­ва­ња.4

Гло ба ли за ци ја, ли бе ра ли за ци ја, де ре гу ла ци ја и при ва ти за ци ја

Но­ва­ре­ли­ги­ја­све­мо­гу­ћег­нео­ли­бе­ра­ли­зма­и­гло­ба­ли­за­ци­је­по­ла­зи­од­ста­ва­да­ће­„но­ви­ка­пи­та­ли­зам“­до­не­ти­бо­гат­ство­сви­ма.­Ор­то­док­сни­нео­ли­бе­ра­ли­зам­ је­про­дукт­крај­ње­иде­о­ло­шке­при­стра­сно­сти­раз­ви­је­них­ка­пи­та­ли­стич­ких­др­жа­ва,­пре­све­га­САД.

Мо­дел­ „чи­сте­ тр­жи­шне­ еко­но­ми­је“­ аме­рич­ког­ ти­па­ка­пи­та­ли­зма­ у­ по­след­њој­ фа­зи­ раз­во­ја­ за­до­ми­ни­рао­ је­ на­су­прот­ ја­пан­ским­ мо­де­лом­ „до­жи­вот­не­ за­по­сле­но­сти“­ и­европ­ском­мо­де­лу­„со­ци­јал­ног­парт­нер­ства“­или­со­ци­јал­но­тр­жи­шне­при­вре­де.­Ја­пан­ски­мо­дел­је­у­пе­ри­о­ду­1950–2000.­омо­гу­ћио­сто­пу­ра­ста­од­5,2%,­а­европ­ски­мо­дел­со­ци­јал­ног­парт­нер­ства­у­истом­пе­ри­о­ду­3,4%,­док­је­у­САД­то­из­но­си­ло­све­га­1,7%.­До­ла­зи­до­пре­вла­сти­па­ра­диг­ме­„чи­сте­тр­жи­шне­при­вре­де“­ и­ мо­не­та­ри­зам.­ Ту­ је­ ве­ли­ку­ уло­гу­ од­и­грао­ Ва­шинг­тон­ски­до­го­вор,­ко­ји­је­ство­рио­но­ву­плат­фор­му­нео­ли­бе­ра­ли­зма­(ММФ,­Свет­ска­бан­ка­и­Тре­зор­САД),­али­и­СТО­–­Свет­ска­тр­го­вин­ска­ор­га­ни­за­ци­ја­под­ди­рект­ним­ути­ца­јем­моћ­ни­ка­и­но­си­ла­ца­свет­ског­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла­и­гру­пе­нај­ра­зви­је­ни­јих­др­жа­ва­у­све­ту­(Г–8).

Про­цес­гло­ба­ли­за­ци­је­пре­ко­на­гле­ли­бе­ра­ли­за­ци­је­тр­го­вин­ских­ и­ фи­нан­сиј­ских­ то­ко­ва,­ де­ре­гу­ла­ци­ја,­ при­ва­ти­

4­ Ове­проблеме­у­ЕУ­шире­смо­разрадили­у­студији­др­С.­Комазец:­Економија­страха­ инеизвесности­ (Криза­ Европске­ уније­ и­ еврозоне),­ Београд,­Asterix,­2013.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

17

за­ци­ја,­уз­ста­би­ли­за­ци­о­ни­и­„струк­тур­ни­про­грам­при­ла­го­ђа­ва­ња“­ММФ,­ра­зо­ри­ла­је­на­ве­де­ни­мо­дел,­ко­ји­је­омо­гу­ћи­ова­кав­ви­сок­при­вред­ни­раст.

Мо­дел­др­жав­ног­ин­тер­вен­ци­о­ни­зма­„об­но­ва­ре­фор­ме­раз­вој“­ува­жа­ва­ло­ги­ку­тр­жи­шта,­али­ је­др­жа­ва­от­кла­ња­ла­не­до­стат­ке­ тр­жи­шта.­ Она­ је­ ин­тер­ве­ни­са­ла­ ка­да­ тр­жи­ште­ни­је­мо­гло­да­оси­гу­ра­оп­ти­мал­ну­ало­ка­ци­ју­ре­сур­са,­под­сти­ца­ла­ је­из­во­зни­ сек­тор,­ис­тра­жи­ва­ња­и­раз­вој,­ обра­зо­ва­ње,­за­по­шља­ва­ње­и­др.

Узро­ци­ са­да­шњих­ кри­за­ у­ го­то­во­ свим­ др­жа­ва­ма­ у­тран­зи­ци­ји­су:­

1)­ Спољ­но­е­ко­ном­ска­ ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­ и­ де­ре­гу­ла­ци­ја­фи­нан­сиј­ског­си­сте­ма,5

2)­ Од­су­ство­кон­тро­ле­и­над­зо­ра­цен­трал­них­ба­на­ка­у­по­гле­ду­за­ду­жи­ва­ња­у­ино­стран­ству­и­кон­тро­ле­на­ци­о­нал­ног­бан­кар­ства,

3)­ Не­ре­ал­ни,­обич­но­пре­це­ње­ни,­де­ви­зни­курс,4)­ Ве­ли­ка­крат­ко­роч­на­за­ду­же­ност­(уну­тра­шња­и­екс­

тер­на),­5)­ Де­фи­ци­ти­плат­ног­би­лан­са­и­огром­ни­де­фи­ци­ти­јав­

ног­сек­то­ра,6)­ Ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­свих­тр­жи­шта­и­про­це­са­кри­ми­на­

ли­за­ци­је­дру­штва,7)­ Гу­би­так­ кре­ди­би­ли­те­та­ др­жа­ве­ и­ ин­сти­ту­ци­ја­ си­

сте­ма,8)­ Пот­пу­на­ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­то­ко­ва­ка­пи­та­ла­и­гу­би­так­

кон­тро­ле­ка­пи­та­ла,9)­ Сла­ба­ и­ не­до­вољ­на­ кон­тро­ла­ бан­кар­ског­ сек­то­ра­ и­

бер­зан­ског­по­сло­ва­ња.Кла­сич­не­те­о­ри­је­спон­та­ног­раз­во­ја,­стал­не­рав­но­те­же­

и­пу­не­за­по­сле­но­сти,­од­но­сно­не­по­треб­но­сти­ме­ша­ња­др­жа­ве­у­при­вред­ни­жи­вот­по­но­во­су­ожи­ве­ле­у­об­ли­ку­нео­ли­бе­ра­ли­зма­и­тр­жи­шног­ауто­ма­ти­зма­(фун­да­мен­та­ли­зма).­Ве­ли­

5­ Либерализацијом­ спољне­ трговине­ и­ смањењем­ царинске­ заштите­ отворен­је­ пут­ за­ нагли­ прилив­ иностране­ јефтиније­ и­ квалитетне­ робе.­ Због­ пада­националне­производње­и­понуде­домаће­робе,­уз­пораст­незапослености­и­домаће­ тражње,­ отварање­ иностраних­ банака­ или­ продаја­ домаћих­ банака­иностраном­ капиталу­ –­ отворило­ је­ простор­ за­ прилив­ страног­ капитала­и­ повећање­ куповне­ моћи­ преко­ кредитирања­ сектора­ становништва­ за­куповину­иностране­робе.­Вештачки­изазваних­коњунктура­и­ „стабилност“­изведени­су­гушењем­националне­производње­и­порастом­незапослености.­

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

18

ком­еко­ном­ском­кри­зом­(1929–33),­сру­шен­је­и­мит­и­дог­ма­о­ спон­та­ни­те­ту­ и­ пу­ној­ за­по­сле­но­сти,­ на­ че­му­ из­ра­ста­ све­раз­ви­је­ни­ји­др­жав­ни­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­кеј­нзи­јан­ског­ти­па.­Да­нас­је­основ­ни­стуб­еко­но­ми­ја­ЕУ­не­при­ко­сно­ве­ни­тр­жи­шни­ли­бе­ра­ли­зам.6

Стал­ни­ раст­ др­жав­не­ ин­тер­вен­ци­је­ до­ са­да­ нај­ве­ћим­де­лом­се­оства­ру­је­кроз­раст­јав­ног­ду­га,­суб­вен­ци­ја­ма,­вој­ним­ на­руџ­би­на­ма,­ на­ци­о­на­ли­за­ци­јом,­ одр­жа­ва­њем­ „не­рен­та­бил­них­сег­ме­на­та“­си­сте­ма­у­по­др­жа­ва­њу­про­фи­та,­као­и­ни­зом­дру­гих­мо­не­тар­них­и­фи­скал­них­еко­ном­ских­ме­ра.

Све­раз­ви­је­ни­ји­јав­ни­дуг­ко­ји­че­сто­пре­ла­зи­и­ви­си­ну­бру­то­ до­ма­ћег­ про­из­во­да,­ а­ и­ све­ши­ра­ме­ђу­на­род­на­ по­ве­за­ност­у­кре­та­њу­ро­бе,­ра­да­и­ка­пи­та­ла,­до­во­де­до­пре­ва­зи­ла­же­ња­кеј­нзи­јан­ске­те­о­ри­је­де­тер­ми­ни­са­но­сти­на­ци­о­нал­ног­до­хот­ка,­до­пу­ње­ни­до­ма­ћим­и­ме­ђу­на­род­ним­ду­гом,­док­се­фи­нан­сиј­ски­то­ко­ви­не­од­ви­ја­ју­ви­ше­под­до­ми­нант­ним­де­ло­ва­њем­за­ко­на­вред­но­сти­или­чи­сто­тр­жи­шних­за­ко­на­већ­ма­ње­или­ви­ше­раз­ви­је­ним­јав­ним­сек­то­ром­и­мо­но­пол­ском­струк­ту­ром,­фи­нан­сиј­ским­фик­тив­ним­ка­пи­та­лом,­у­са­вре­ме­ној­при­вре­ди.­Тај­сек­тор­за­хва­та­од­35–62%­на­ци­о­нал­ног­до­хот­ка,­а­укљу­чу­ју­ћи­и­јав­ни­дуг,­он­да­че­сто­и­из­над­ви­си­не­бру­то­до­ма­ћег­про­из­во­да.

Др­жав­ни­ рас­хо­ди­ и­ при­хо­ди­ по­ста­ју­ функ­ци­ја­ флук­ту­и­са­ња­еко­ном­ске­ак­тив­но­сти.­Фи­скал­ни­и­мо­не­тар­ни­сег­мент­си­сте­ма­као­це­ли­на­сле­де­раз­вој­по­је­ди­них­еко­ном­ских­ак­тив­но­сти­и­раз­ли­чи­те­ма­ни­фе­ста­ци­је­про­из­вод­ње,­рас­по­де­ле­и­по­тро­шње.­Ти­ме­и­са­вре­ме­ни­бу­џет­и­бу­џет­ска­по­ли­ти­ка­по­ста­ју­ го­то­во­основ­ни­ин­стру­мент­ста­би­ли­за­ци­о­не­и­со­ци­јал­не­по­ли­ти­ке.­Фи­скал­на­по­ли­ти­ка­се­пре­тва­ра­из­са­мо­до­пун­ског,­ко­рек­тив­ног­фак­то­ра­раз­во­ја­при­вре­де,­у­основ­но­под­руч­је­пре­ко­ко­јег­се­де­лу­је­на­екс­пан­зи­ју­и­ста­бил­ност­при­вре­де.­ Стра­те­ги­ја­ гло­бал­не­ еко­ном­ске­ по­ли­ти­ке­ бро­јим­ин­тер­вен­ци­о­ним­ме­ха­ни­зми­ма­др­жа­ве­(јав­ни­ра­до­ви,­рас­хо­ди,­на­ци­о­на­ли­за­ци­ја,­ др­жав­на­пар­ти­ци­па­ци­ја,­из­воз­и­увоз­

6­ Модел­ стабилизације­ и­ реструктуризације­ који­ нуди­ ММФ­ неки­ аутори­су­ назвали­ „велики­ прасак“­ либерализације­ и­ дерегулације.­Магична­ снага­деловања­тржишта­на­развој­и­стабилизацију­су­основа­монетаризма.­ММФ­прокламује­ политику­ смањења­ дефицита­ буџета,­ чак­ и­ буџетски­ суфицит,­повећање,­пореза­и­повећање­каматних­стопа,­смањење­ јавне­отрошње­што­све­води­падању­привредне­активности.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

19

ка­пи­та­ла,­кре­дит­на­по­ли­ти­ка,­суб­вен­ци­је,­ме­ђу­др­жав­ни­кре­ди­ти,­ на­бав­ке­ др­жа­ве­ и­ ства­ра­ње­ ре­зер­ви,­ ца­ри­не,­ де­ви­зна­по­ли­ти­ка­и­др.)­углав­ном­је­ори­јен­ти­са­на­на­по­сти­за­њу­да­нас­нај­те­жих­про­бле­ма­ на­ста­лих­ из­ на­бу­ја­лих­ про­тив­реч­но­сти­са­вре­ме­ног­ ка­пи­та­ли­зма­ (не­за­по­сле­ност,­ ин­фла­ци­ја,­ де­пре­сив­на­ста­ња­ци­клу­са,­мо­не­тар­на­и­фи­нан­сиј­ска­кри­за,­кри­за­на­бер­за­ма­и­те­шко­ће­у­ре­про­дук­ци­ји­ка­пи­та­ла­и­др.).­Ме­ђу­тим,­тим­тран­сак­ци­ја­ма­др­жа­ва­је­ушла­у­све­сег­мен­те­при­вред­но­фи­нан­сиј­ског­и­со­ци­јал­ног­си­сте­ма.­Пре­ра­спо­де­ла­ма­у­ко­рист­на­јам­ни­на­и­пла­та­кроз­со­ци­јал­ну­функ­ци­ју­и­бри­гу­за­ за­по­сле­ност,­бу­џет­ска­по­ли­ти­ка­ је­ за­хва­ти­ла­ве­ли­ки­део­бру­то­ до­ма­ћег­ про­из­во­да­ и­ „не­про­дук­тив­но“­ га­ ко­ри­сти­ла,­чи­ме­ је­угро­зи­ла­са­му­осно­ву­ка­пи­та­ли­зма­–­про­фит.­Ефи­ка­сност­при­вре­де­је­опа­да­ла,­као­и­про­фит­на­ма­са­и­штед­ња,­ин­ве­сти­ци­је­су­сла­би­ле,­при­вре­да­све­че­шће­ула­зи­у­„ре­це­си­ју“.­На­ста­је­пе­ри­од­„ре­га­но­ми­ке“­и­„та­че­ри­зма“,­но­ви­кон­зер­ва­ти­зам­у­ко­рист­круп­ног­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла,­али­на­ште­ту­рад­ни­ка­и­на­јам­ни­на.­То­је­по­зна­та­кон­цеп­ци­ја­„еко­но­ми­ке­по­ну­де“.­На­јам­ни­не­се­оба­ра­ју,­др­жа­ва­се­по­ти­ску­је­из­при­вре­де,­ин­тер­вен­ци­ја­др­жа­ве­сла­би,­док­ја­ча­уло­га­тр­жи­шта­и­по­ну­де­и­штед­ње­на­су­прот­функ­ци­ји­тра­жње.

До­ла­зи­ у­ ства­ри­ до­ спре­ге­ др­жа­ве­ и­ ка­пи­та­ла­ и­ оли­го­по­ла­ на­ на­ци­о­нал­ном­ и­ ме­ђу­на­род­ном­ пла­ну.­ Со­ци­јал­на­функ­ци­ја­ и­ из­да­ци­ др­жа­ве­ се­ сма­њу­ју,­ а­ бри­га­ за­ не­за­по­сле­ност­ пре­пу­шта­ тр­жи­шту­ све­ до­ „при­род­не“­ сто­пе­ не­за­по­сле­но­сти.­ Су­коб­ ин­те­ре­са­ ра­да,­ ка­пи­та­ла­ и­ др­жа­ве­ око­пре­ра­спо­де­ле­на­ци­о­нал­ног­до­хот­ка­ је­ за­о­штрен­до­крај­њих­гра­ни­ца­–­на­ште­ту­ за­по­сле­них,­не­за­по­сле­них­и­из­др­жа­ва­них­ де­ло­ва­ ста­нов­ни­штва.­ Нео­ли­бе­ра­ли­зам­ и­ ауто­ма­ти­зам­тр­жи­шта­отва­ра­не­слу­ће­не­мо­гућ­но­сти­но­вих­пре­ра­спо­де­ла­и­„ле­гал­не“­пљач­ке­рад­ни­ка­и­не­раз­ви­је­них­при­вре­да.7

Тр­жи­ште­је­у­си­сте­му­из­гу­би­ло,­чак­и­по­ве­ћи­ни­гра­ђан­ских­еко­но­ми­ста­(пре­све­га­под­ути­ца­јем­ста­рих­про­тив­реч­но­сти­ са­вре­ме­ног­ ка­пи­та­ли­стич­ког­ дру­штва),­ спо­соб­но­сти­да­ ауто­мат­ски­ре­гу­ли­ше­роб­но­нов­ча­не­ то­ко­ве,­ да­ је­

7­ Фундаменталистичка­ слободна­ тржишта­ и­ нови­ конзервативизам­ довео­ је­до­ отварања­ привреде­ у­ свету­ за­ продор­ капитала­ из­ развијених­ западних­држава.­Државе­се­на­покорност­терају­шоком.­Неолиберализам­је­друго­име­за­неоколонијализам­и­масовну­експлоатацију.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

20

ме­сто­ ве­ри­фи­ка­ци­је­ вред­но­сти­ и­ ме­ха­ни­зам­ ко­ор­ди­на­ци­је­ак­тив­но­сти.

Раз­во­јем­ка­пи­та­ли­зма,­од­но­сно­с­ње­го­вим­по­сте­пе­ним­пре­ла­ском­у­дру­гу­и­по­след­њу­фа­зу,­у­фа­зу­мо­но­по­ли­стич­ког­ка­пи­та­ли­зма­или­им­пе­ри­ја­ли­зма,­до­ла­зе­до­пу­ног­из­ра­жа­ја­све­про­тив­реч­но­сти­ко­је­ина­че­пра­те­овај­си­стем­про­из­вод­ње­и­рас­по­де­ле­дру­штве­ног­про­из­во­да.­Све­че­шће­до­ла­зи­и­до­по­ја­ва­кри­за­и­де­пре­си­ја,­до­хи­пер­про­дук­ци­је­ра­зних­вр­ста­ро­бе,­ви­со­ке­ин­фла­ци­је,­де­фи­ци­та­бу­џе­та,­ви­со­ке­по­ре­ске­пре­си­је,­до­ма­сов­не­не­за­по­сле­но­сти,­што­про­у­зро­ку­је­ве­ли­ке­и­го­то­во­не­пре­мо­сти­ве­те­шко­ће­у­про­це­су­ре­про­дук­ци­је­укуп­ног­дру­штве­ног­ка­пи­та­ла.

„Те­о­ри­ја­по­ну­де“­на­ста­ла­као­по­сле­ди­ца­мо­не­та­ри­зма­и­ли­бе­ра­ли­зма,­по­ла­зе­ћи­од­то­га­ста­ва,­објек­тив­но­по­ста­је­за­ступ­ник­ин­те­ре­са­мо­но­по­ли­стич­ког­ка­пи­та­ла­уз­са­свим­из­ве­сну­ре­при­ва­ти­за­ци­ју­јав­ног­сек­то­ра­у­при­вре­ди.­Ова,­очи­то­кон­зер­ва­тив­на­те­о­ри­ја,­за­ла­же­се­за­мак­си­мал­но­огра­ни­ча­ва­ње­пра­ва­рад­ни­ка­и­сма­њи­ва­ње­њи­хо­вог­уде­ла­у­рас­по­де­ли­на­ци­о­нал­ног­до­хот­ка,­уз­аде­ква­тан­по­раст­уче­шћа­про­фи­та­и­при­ват­ног­ка­пи­та­ла.­То­је­има­ло­за­по­сле­ди­цу­да­су­тро­шко­ви­ра­да­ (пла­те­и­на­јам­ни­не)­ за­по­след­њих­два­де­сет­ го­ди­на­сма­њи­ле­уче­шће­у­бру­то­до­ма­ћем­про­из­во­ду­за­око­15%­и­то­код­свих­раз­ви­је­них­др­жа­ва­ка­пи­та­ли­зма.

У­ са­вре­ме­ним­ др­жав­но­мо­но­по­ли­стич­ком­ ка­пи­та­ли­зму­да­нас­го­то­во­ни­шта­ни­је­оста­ло­од­уоби­ча­је­ног­схва­та­ња­тра­ди­ци­о­нал­но­ сло­бод­ног­ тр­жи­шта.­Ње­га­ нај­ве­ћим­ де­лом­ ре­гу­ли­шу­др­жа­ве,­с­ јед­не­стра­не­и­мо­но­по­ли­стич­ке­ор­га­ни­за­ци­је­с­дру­ге­стра­не.­Про­из­вод­ња­и­по­ну­да­го­то­во­су­ре­гу­ли­са­не,­а­це­не­су­ма­ло­где­од­раз­са­мо­игре­по­ну­де­и­по­тра­жње,­док­су­тро­шко­ви­ре­про­дук­ци­је­све­ви­ше­под­ути­ца­јем­тран­сфер­них­и­дру­гих­рас­хо­да­др­жа­ве,­од­но­сно­ре­гу­ла­тив­не­по­ли­ти­ке­раз­во­ја­и­рас­по­де­ле.­Да­нас­др­жав­ни­рас­хо­ди­уче­ству­ју­у­бру­то­до­ма­ћем­про­из­во­ду­ве­ћи­не­раз­ви­је­них­зе­ма­ља­од­35­59%,­док­ре­гу­ли­са­ње­при­ват­не­и­ јав­не­тра­жње­по­ста­је­са­став­ни­део­раз­ви­је­них­ме­ра­ан­ти­ци­клич­не­еко­ном­ске­по­ли­ти­ке.­Исти­на­је­да­је­до­шло­до­не­га­ци­је­ауто­ма­ти­зма­тр­жи­шне­при­вре­де­уз­исто­вре­ме­ну­афир­ма­ци­ју­др­жав­ног­ин­тер­вен­ци­о­ни­зма,­од­но­сно­раз­во­ја­мо­но­по­ли­стич­ког­ка­пи­та­ли­зма­не­пот­пу­не­(ди­ри­го­ва­не)­кон­ку­рен­ци­је.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

21

Др жа ва, са вре ме но тр жи ште и нео ли бе ра ли зам

„Из­ву­ћи­ љу­де­ из­ си­ро­ма­штва­ и­ укљу­чи­ти­ их­ у­ мо­дер­ну­ еко­но­ми­ју­ ­­ је­ до­бро­за­ еко­но­ми­ју,­ зе­мљу­ и­ дру­штво“.­ (Кар­лос­Слим­Хе­лу,­нај­бо­га­ти­ји­чо­век­на­све­ту­у­2011.­го­ди­ни).­

Др­жав­на­ин­тер­вен­ци­ја­у­при­вре­ди­је­ну­жност­у­от­кла­ња­њу­сла­бо­сти­тр­жи­шног­ме­ха­ни­зма,­ко­ји­би­с­јед­не­стра­не­при­вре­ду­мо­гао­од­ве­сти­у­ви­со­ку­ин­фла­ци­ју­и­пре­те­ра­ну­ко­њунк­ту­ру,­а­са­дру­ге­у­ве­ћу­кри­зу­и­не­за­по­сле­ност.­Ауто­ма­ти­зма­и­пот­пу­но­сло­бод­но­(ли­бе­рал­ног)­тр­жи­шта­ви­ше­не­ма,­по­себ­но­из­раз­ло­га­што­се­на­свим­тр­жи­шти­ма­ја­вља­ју­при­вред­ни­су­бјек­ти,­др­жа­ва­и­ста­нов­ни­штво,­али­и­сна­жни­ме­ђу­на­род­ни­мо­но­по­ли­и­оли­го­по­ли.8

Др­жав­ни­ ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­ на­стао­ ши­ре­њем­ кеј­нзи­јан­ске­ док­три­не­ ан­ти­ци­клич­ног­ и­ ан­ти­кри­зног­ де­ло­ва­ња­др­жа­ве­ (ра­ди­ от­кла­ња­ња­ сла­бо­сти­ тр­жи­шног­ме­ха­ни­зма­ и­сла­бо­сти­сти­хиј­ског­по­на­ша­ња­при­ват­ног­ка­пи­та­ла)­во­ди­ли­су­по­ра­сту­јав­них­рас­хо­да­др­жа­ве.­Ста­вља­њем­под­др­жав­ну­кон­тро­лу­свих­ви­тал­них­сег­ме­на­та­при­вре­де,­со­ци­јал­ног­си­сте­ма,­си­гур­но­сти,­под­сти­ца­ња­при­ват­ног­пред­у­зет­ни­штва,­пре­ра­спо­де­ле­до­хо­да­ка­и­основ­них­ме­ра­ма­кро­е­ко­ном­ске­по­ли­ти­ке,­те­„по­слов­ног­окру­же­ња“­у­ко­јем­при­вред­ни­су­бјек­

8­ Тржиште­ није­ јединствен­механизам.­ Као­ да­ се­ заборавља­ да­ постоје­ врло­сложена­ и­ бројна­ тржишта­ као:­ тржиште­ роба,­ тржиште­ услуга,­ тржиште­новца,­ тржиште­ капитала,­ девизно­ тржиште,­ информационо­ тржиште,­међународно­ тржиште,­ тржиште­ радне­ снаге­ и­ др.­ Свако­ од­ наведених­тржишта­састоји­се­од­већег­броја­ужих­(специфичних)­тржишта.­Тако­се­нпр.­тржиште­ роба­ састоји­из­ тржишта­ роба­широке­потрошње,­ инвестиционих­добара,­увозне­робе,­извозне­робе,­контролисаних­цена,­слободних­цена.­На­сличан­ начин­ се­ разлаже­ и­ тржиште­ новца­ и­ тржиште­ капитала.­ Веома­ су­бројна­и­разноврсна­њихова­међусобна­деловања,­која­често­немају­директне­везе­ са­ основним­ “производима“­ и­ њиховом­ понудом­ и­ тражњом­ на­ тим­тржиштима.­Неравнотежа­на­једном­тржишту­преноси­се­на­друга­тржишта,­јер­су­економски­и­финансијски­систем­органски­повезани­и­условљени.­То­се­посебно­односи­на­спекулативна­тржишта­(хартије­од­вредности­и­фиктивни­капитал­који­данас­доминира).­

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

22

ти­ тре­ба­ са­мо­стал­но­ да­ се­ по­на­ша­ју,­ ве­за­но­ је­ за­ све­ бр­жи­ап­со­лут­ни­и­ре­ла­тив­ни­раст­др­жав­них­при­хо­да­и­рас­хо­да.

Стал­ни­и­све­ве­ћи­при­ти­сак­јав­не­по­тро­шње­и­по­ре­ских­из­два­ја­ња­до­во­де­до­от­по­ра­да­љем­ра­сту­по­ре­за­у­при­вре­ди,­али­и­пре­те­ра­ном­укуп­ном­за­хва­та­њу­др­жа­ве­и­др­жав­ној­„не­при­вред­ној­и­не­ра­ци­о­нал­ној­по­тро­шњи“­ка­ко­то­че­сто­ис­ти­че.­Исто­вре­ме­но­се­ја­вља­и­кри­ти­ка­др­жав­не­ре­гу­ла­тив­не­функ­ци­је­(по­тре­ба­за­со­ци­јал­не­из­дат­ке,­ре­ги­о­нал­ни­раз­вој,­за­шти­ту­око­ли­не­и­др),­јер­то­сма­њу­је­ефи­ка­сност­ка­пи­та­ла,­до­во­ди­до­ опа­да­ња­про­дук­тив­но­сти­ ра­да­ и­ оп­штег­ па­да­ про­фит­не­сто­пе­и­ма­се­про­фи­та.

Са­да­ се­ зах­те­ва­ огра­ни­ча­ва­ње­ јав­ног­ сек­то­ра,­ сни­жа­ва­ње­ по­ре­за­ би­зни­су­ и­ ­ сма­ње­ње­ ре­гу­ла­тив­не­ еко­ном­ске­функ­ци­је­ др­жа­ве,­ што­ тре­ба­ да­ оси­гу­ра­ ши­ри­ про­стор­ за­при­ват­ни­ка­пи­тал­и­при­ват­ну­ини­ци­ја­ти­ву­и­ ве­ћи­про­фит.­Да­кле,­ штед­њом­ из­ но­ве­ кри­зе,­ али­ ко­јом­ штед­њом?­ Овај­„но­ви­ кон­зер­ва­ти­ви­зам“,­ ка­ко­ се­ обич­но­ на­зи­ва,­ на­ра­стао­као­от­пор­да­љем­ши­ре­њу­др­жа­ве­бла­го­ста­ња­и­ „еко­но­ми­је­бла­го­ста­ња“­зна­чи­оштро­су­прот­ста­вља­ње­кеј­нзи­јан­ској­еко­ном­ској­док­три­ни­де­фи­цит­ног­бу­џет­ског­фи­нан­си­ра­ња­–­ко­ја­фи­скал­ним­под­сти­ца­ји­ма,­јав­ним­рас­хо­ди­ма­и­екс­пан­зив­ном­мо­не­тар­ном­по­ли­ти­ком­тре­ба­да­ожи­ви­при­вред­ну­ак­тив­ност­и­спре­чи­ула­зак­при­вре­де­у­фа­зу­ре­це­си­је.­Тај­мо­не­та­ри­зам­„еко­но­ми­је­ по­ну­де“9­ и­ „ра­ци­о­нал­них­ оче­ки­ва­ња“,­ као­ но­ва­док­три­на,­тре­ба­ло­је­да­на­пра­ви­за­о­крет­у­еко­ном­ској­ми­сли­и­стра­те­ги­ји­од­јав­ног­ка­при­ват­ном­сек­то­ру,­од­јав­ног­не­про­из­вод­но­со­ци­јал­ног­ ка­ при­ват­но­про­фит­ном­ си­сте­му.­ Она,­у­осно­ви,­зна­чи­по­вра­так­нео­кла­сич­ној­те­о­ри­ји­и­по­ли­ти­ци,­по­вра­так­ „ма­гич­ној­ сна­зи­ тр­жи­шта“,­ сло­бод­ној­ при­ват­ној­ини­ци­ја­ти­ви,­„еко­ном­ској­ди­на­ми­ци­про­из­во­ђа­ча“,­али­и­фи­ло­зо­фи­ји­ра­ци­о­нал­ног­по­на­ша­ња­по­је­ди­на­ца­и­„ин­хе­рент­ној­ста­бил­но­сти­при­ват­ног­сек­то­ра“­(Фрид­ман).­Др­жа­ва­тре­ба­да­сма­њи­сво­је­рас­хо­де­и­огра­ни­чи­сво­је­ме­ша­ње­у­при­вре­ду.­То­ће­уме­сто­ње­чи­ни­ти­од­но­си­по­ну­де­и­ тра­жње­и­при­ват­ни­

9­ Концепцију­ „економије­ понуде“­ и­ тачеризма­ и­ реганомике,­ шире­ смо­истражили­ у­ студији­ др­ С.­ Комазец:­ Неолиберализам,­ приватизација­ и­финансијски­капитал,­Чигоја,­Београд,­2014.­Озбиљну­анализу­криза­и­успона­монетаризма­ налазимо­ у­ раду­Х.­Магдоф­ ­­П.­Свии:­ „Криза­ кејнзијанизма­ и­успон­монетаризма“,­Марксизам­у­свету,­бр.­7­8,­1988,­стр.­30­41­и­Д.­Смит:­„Успон­и­пад­монетаризма“,­исто,­стр.­81.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

23

ка­пи­тал­под­мо­ти­вом­про­фи­та.­Да­на­шњим­нео­ли­бе­рал­ним­вла­да­ма­ је­ нај­ве­ће­ све­то­гр­ђе­ за­го­ва­ра­ти­ еко­ном­ски­про­тек­ци­о­ни­зам­и­евен­ту­ал­ни­„еко­ном­ски­па­три­о­ти­зам“.

Ма­гич­на­ сна­га­ тр­жи­шта­ је­ у­ пот­пу­ном­ рас­ко­ра­ку­ са­ствар­ним­ од­но­си­ма­ у­ еко­но­ми­ја­ма­ раз­ви­је­них­ ка­пи­та­ли­стич­ких­др­жа­ва.­Ви­ше­иде­о­ло­шко­ин­си­сти­ра­ње­на­сло­бо­ди­тр­жи­шних­од­но­са­пра­ће­но­је,­све­ви­ше,­огра­ни­че­ним­де­ло­ва­њем­ тр­жи­шта,­ вр­ло­ раз­ви­је­ним­ про­е­тек­ци­о­ни­змом­ раз­ви­је­них,­ ма­ни­пу­ла­ци­јом­ по­ну­дом­ и­ тра­жњом­ од­ мо­но­по­ла­и­др­жа­ве,­огром­ним­суб­вен­ци­ја­ма­из­во­зни­ци­ма,­што­ је­по­себ­но­ из­ра­же­но­ у­ ме­ђу­на­род­ним­ еко­ном­ским­ од­но­си­ма­ и­ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­ји­ ка­пи­та­ла­ и­ кор­по­ра­ци­ја.­ Мул­ти­на­ци­о­нал­не­ ком­па­ни­је­ се­ле­ про­из­вод­њу­ и­ ула­жу­ ка­пи­тал­ та­мо­где­су­си­ро­ви­не,­енер­ге­ти­ка,­јев­ти­на­рад­на­сна­га,­ве­ли­ка­по­ре­ска­осло­ба­ђа­ња­и­сти­му­ла­ци­је­и­ сл.­На­тај­на­чин­пре­ста­је­да­де­лу­је­ауто­ма­ти­зам­до­ма­ћег­тр­жи­шта­и­игра­по­ну­де­и­тра­жње.­То­се­од­но­си­и­на­др­жав­ну­ин­тер­вен­ци­ју­у­ре­гу­ли­са­њу­це­на,­сти­му­ла­ци­ја­ма,­суб­вен­ци­ја­ма,­оба­ве­зном­от­ку­пу,­роб­ним­ре­зер­ва­ма­и­сл.­Сло­бо­дан­при­ступ­тр­жи­шти­ма,­отво­ре­на­вра­та­за­ино­стра­но­при­ват­но­ин­ве­сти­ра­ње,­сло­бо­да­при­ват­не­пред­у­зи­мљи­во­сти,­про­па­ги­ра­ју­се­баш­за­то­да­би­се­ти­ме­омо­гу­ћи­ли­еко­ном­ски­и­фи­нан­сиј­ски­ја­чим­сна­га­ма­ и­ зе­мља­ма­ до­ми­на­ци­ја­ над­ сла­би­јим­ и­ за­то­ за­ви­сним­зе­мља­ма.­То­је­док­три­на­ла­жног­ли­бе­ра­ли­зма­ко­ји­оси­гу­ра­ва­фи­нан­сиј­ски­и­тех­но­ло­шки­нео­ко­ло­ни­ја­ли­зам­раз­ви­је­них­др­жа­ва.­Фи­нан­сиј­ски­ка­пи­тал­(нај­че­шће­фик­тив­ног­об­ли­ка,­без­до­ди­ра­са­на­ци­о­нал­ним­до­хот­ком)­осва­ја­свет­ска­тр­жи­шта,­де­лу­ју­на­ин­ве­сти­ци­је­и­струк­ту­ру­раз­во­ја­др­жа­ва­у­ко­је­од­ла­зи.­Оплод­ња­ка­пи­та­ла­је­одво­је­на­од­ре­ал­не­еко­но­ми­је.­Фи­нан­сиј­ска­еко­но­ми­ја­и­спе­ку­ла­тив­ни­ка­пи­тал­до­ми­ни­ра­ју.­Про­фит­на­сто­па­је­не­ко­ли­ко­пу­та­ви­ша­фи­нан­сиј­ској­сфе­ри­у­од­но­су­на­ре­ал­ну­сфе­ру.

Ан ти ин фла ци о на по ли ти ка на су прот раз вој ној ма кро е ко ном ској по ли ти ци

Фрид­ма­но­ва­те­о­ри­ја­кри­зе­са­др­жи­у­се­би­сле­де­ће­фак­то­ре:­ кли­зне­ ка­мат­не­ сто­пе,­ де­ре­гу­ла­ци­ју­ це­на,­ сло­бод­на­спољ­на­тр­го­ви­на,­сло­бод­но­тр­жи­ште,­ре­ал­на­по­ну­да­нов­ца­и­др.­Та­кав­си­стем­је­под­ло­жан­кри­зи.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

24

Ве­ро­ва­ло­се­да­ће­ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­ка­пи­та­ла­и­фи­нан­сиј­ских­тр­жи­шта­до­ве­сти­до­бр­жег­при­вред­ног­ра­ста.­На­жа­лост­то­је­са­мо­узро­ко­ва­ло,­про­ду­би­ло­и­про­ши­ри­ло­фи­нан­сиј­ску­кри­зу.

У­бор­би­про­тив­ин­фла­ци­је­као­основ­ног­про­бле­ма­при­вре­да,­ еко­ном­ска­ те­о­ри­ја­ да­нас­ пре­по­ру­чу­је­ ви­со­ку­ ка­мат­ну­сто­пу,­што­до­во­ди­до­даљ­њег­оба­ра­ња­про­фит­не­сто­пе­и­ин­ве­сти­ра­ња,­чи­ме­се­и­еко­ном­ска­кри­за­на­сто­ји­убла­жи­ти­или­од­го­ди­ти­мо­не­тар­ном­ екс­пан­зи­јом.­Ти­ме­ је­ у­мо­не­тар­ни­си­стем­угра­ђе­на­су­прот­ност­ци­ље­ва­и­ефе­ка­та­ових­ме­ра.­Ин­фла­ци­о­не­ тен­ден­ци­је­ су­ ин­хе­рент­не­ са­вре­ме­ном­ ви­со­ко­кон­цен­три­са­ном­ка­пи­та­ли­зму,­ко­је­сво­јим­де­ло­ва­њем­на­пре­ра­спо­де­лу­до­хот­ка­до­во­де­до­ре­ла­тив­ног­оба­ра­ња­на­јам­ни­на­у­до­хот­ку,­оно­што­ка­пи­тал­ни­је­успе­вао­да­учи­ни­при­ти­ском­на­рад­нич­ке­син­ди­ка­те.­Ти­ме­се­ства­ра­до­дат­ни­про­стор­за­аку­му­ла­ци­ју­ка­пи­та­ла­и­раст­про­фит­не­ма­се.­Са­вре­ме­на­ин­фла­ци­ја­у­ка­пи­та­ли­зму­је­ти­ме­све­сно­иза­зва­на,­то­је­про­из­ве­де­на­ин­фла­ци­ја­од­стра­не­др­жа­ве­и­круп­ног­ка­пи­та­ла.

Др­жа­ва­ да­нас­ не­же­ли­ да­ ис­пу­сти­ кре­дит­ и­ но­вац­ из­ру­ку,­упра­вља­њи­ма­као­сна­жном­по­лу­гом­у­раз­во­ју,­али­и­из­раз­ло­га­да­се­спре­чи­по­на­вља­ње­ве­ли­ких­ло­мо­ва­у­кре­дит­ном­си­сте­му,­бан­крот­ства­ба­на­ка­и­ра­строј­ства­фи­нан­сиј­ског­си­сте­ма­у­це­ли­ни­(по­у­че­ни­ис­ку­стви­ма­из­ве­ли­ке­еко­ном­ске­кри­зе).­Под­се­ти­мо­се­са­мо­нај­но­ви­јих­до­га­ђа­ја­око­кри­зе­хи­по­те­кар­ног­тр­жи­шта­у­САД­и­при­хва­та­ња­цен­трал­не­бан­ке­САД­(ФЕД­а)­да­ин­тер­ве­ни­ше­с­око­700­ми­ли­јар­ди­до­ла­ра­да­спа­са­ва­хи­по­те­кар­не­бан­ке,­фи­нан­сиј­ска­тр­жи­шта,­кор­по­ра­ци­је­за­не­крет­ни­не­и­оп­шту­ли­квид­ност­при­вре­де­и­бан­кар­ског­сек­то­ра.10­У­на­ред­ним­го­ди­на­ма­та­ква­ин­тер­вен­ци­ја­ је­до­сти­гла­24­би­ли­о­на­до­ла­ра.

Да­кле,­број­ним­ин­тер­вен­ци­о­ним­ме­ха­ни­зми­ма­др­жа­ве­(вој­на­ еко­но­ми­ја,­ јав­ни­ ра­до­ви,­ на­ци­о­на­ли­за­ци­ја,­ пар­ти­ци­па­ци­ја,­ увоз­ и­ из­воз­ ка­пи­та­ла,­ кре­дит­на­ по­ли­ти­ка,­ ка­ма­та,­ме­ђу­др­жав­ни­кре­ди­ти,­на­бав­ке­др­жа­ве­и­ства­ра­ње­ре­зер­ви,­ца­ри­не,­де­ви­зна­по­ли­ти­ка­и­др.)­на­сто­је­да­се­ре­ше,­или­убла­же­на­ра­сле­про­тив­реч­но­сти­са­вре­ме­ног­ка­пи­та­ли­зма­(кри­за,­не­за­по­сле­ност,­ ин­фла­ци­ја,­ де­пре­сив­на­ ста­ња­ ци­клу­са,­ мо­

10­ Неолиберални­ приступ­ финансијском­ тржишту­ нема­ смисла­ ако­ су­финансијска­тржишта­и­банкарско­пословање­нерегулисани­–­они­ће­редовно­произвести­кризу.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

25

не­тар­на­ кри­за,­ ре­про­дук­ци­ја­ ка­пи­та­ла,­ фи­нан­сиј­ске­ кри­зе­и­сл.).­То­из­осно­ва­ме­ња­од­но­се­и­фак­то­ре­ра­ста­ка­пи­та­ли­стич­ких­при­вре­да.

Са­да­се­пред­еко­ном­ску­те­о­ри­ју­у­ис­тра­жи­ва­њу­са­вре­ме­ног­ка­пи­та­ли­зма­оправ­да­но­по­ста­вља­ју­сле­де­ћа­пи­та­ња:

1)­Од­нос­ др­жа­ве­ и­ при­ват­ног­ ка­пи­та­ла­ у­ фор­ми­ра­њу­укуп­не­функ­ци­је­по­тро­шње,­ин­ве­сти­ци­ја­и­штед­ње,

2)­Де­ло­ва­ње­др­жа­ве­на­по­на­ша­ње­це­ло­куп­не­при­вре­де,­на­су­прот­ра­ни­јем­до­ми­нант­ном­де­ло­ва­њу­при­ват­ног­ка­пи­та­ла,

3)­Осно­ва­ност­ те­о­ри­је­ не­до­вољ­не­ по­тро­шње­ као­фак­то­ра­кри­за­у­са­вре­ме­ном­ка­пи­та­ли­зму,­с­об­зи­ром­на­ре­дов­но­ви­со­ку­по­тро­шњу­ко­ја­да­нас­стал­но­пра­ти­раз­вој­ка­пи­та­ли­зма,­по­себ­но­пре­ко­вр­ло­раз­ви­је­ног­кре­дит­ног­ме­ха­ни­зма­(екс­пан­зи­ја­кре­ди­та­ста­нов­ни­штву,­јев­ти­них­кре­ди­та­пред­у­зе­ћи­ма),­од­но­сно­по­тро­шње­на­уво­зу­ка­пи­та­ла­и­ду­гу,

4)­Де­ло­ва­ње­ви­со­ких­со­ци­јал­них­и­вој­них­рас­хо­да,­уз­фор­ми­ра­ње­и­струк­ту­ру­укуп­не­функ­ци­је­по­тро­шње,­по­себ­но­у­фор­ми­ра­њу­роб­них­и­ку­пов­них­фон­до­ва­(по­ну­де­и­тра­жње­на­тр­жи­шту),

5)­Да­ли­ је­ ка­пи­та­ли­стич­ка­др­жа­ва­ус­пе­ла­ду­го­роч­но­да­овла­да­ве­ћим­бро­јем­кон­тра­фак­то­ра­ко­ји­де­лу­ју­на­су­прот­ци­клич­ном­кре­та­њу­при­вре­де­с­тен­ден­ци­јом­па­да­про­фит­не­сто­пе,6)­Да­ли­је­про­фит­на­сто­па­у­свим­сек­то­ри­ма­основ­ни­мо­тив­по­на­ша­ња,­или­по­сто­је­и­дру­ги­мо­ти­ви­по­себ­но­у­кор­по­ра­тив­ном­и­ви­со­ко­мо­но­по­ли­зо­ва­ном­ка­пи­та­ли­зму,

7)­Шта­се­до­га­ђа­са­про­фит­ном­сто­пом,­не­ис­ка­зи­ва­њем­ствар­них­ ре­зул­та­та­ по­сло­ва­ња,­ про­фи­та­ и­ рен­та­бил­но­сти­укуп­ног­ ка­пи­та­ла­ у­ усло­ви­ма­ ин­тер­на­ци­о­на­ли­за­ци­је­ ка­пи­та­ла­ (по­ве­за­не­ са­ из­бе­га­ва­њем­пла­ћа­ња­по­ре­за­ у­ зе­мљи­од­стра­не­при­ват­ног­кор­по­ра­тив­ног­ка­пи­та­ла),

8)­Да­нас­не­тре­ба­да­се­су­зби­ја­де­фла­ци­ја,­већ­хро­нич­на­ин­фла­ци­ја,­али­ни­да­се­по­себ­но­сти­му­ли­ше­тра­жња­да­би­се­при­ват­ни­ка­пи­тал­охра­брио­за­ин­ве­сти­ци­је.­То­је­уско­по­ве­за­но­с­„илу­зи­јом­нов­ца“,­ка­да­је­но­вац­ду­го,­али­не­у­ме­ре­но,­ко­ри­шћен­као­сред­ство­за­ожи­вља­ва­ње­тра­жње,­што­ је­до­ве­ло­до­све­ве­ћег­раз­два­ја­ња­ре­ал­ног­и­но­ми­нал­ног­до­хот­ка.­Ма­са­нов­ца­се­бр­зо­и­стал­но­по­ве­ћа­ва,­а­ње­го­во­сво­ђе­ње­на­нор­ма­лан,­ни­жи­ни­во,­ре­дов­но­из­о­ста­је.­Исто­та­ко,­ко­ри­шће­ње­нов­ца­за­фи­нан­си­ра­ње­др­жав­ног­бу­џе­та­углав­ном­ка­сни­је­

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

26

се­ни­је­сма­њи­вао­(от­пла­та­ма­и­га­ше­њем­нов­ца­и­ду­го­ва).­То­је­до­во­ди­ло­до­стал­ног­ра­ста­ду­го­ва,­еми­си­је­нов­ца,­ка­ма­та­на­јав­ни­дуг­и­по­нов­но­но­ве­еми­си­је­нов­ца.­Стал­на­ин­фла­ци­ја­пра­ће­на­но­вом­еми­си­јом­во­ди­ви­со­кој­тра­жњи­у­од­но­су­на­по­ну­ду.­Ре­ша­ва­ње­при­вред­них­про­бле­ма­и­кри­зно­ин­фла­тор­ног­ме­ха­ни­зма­да­нас­се­све­ви­ше­тра­жи­у­ре­гу­ли­са­њу­по­ну­де,­(про­из­вод­ње,­при­вред­ног­ра­ста­и­штед­ње),­а­не­ре­гу­ли­са­њу­гло­бал­не­тра­жње,­по­себ­но­из­тра­жње­јав­ног­сек­то­ра.

Еко­ном­ски­ме­ха­ни­зам­за­сно­ван­на­прин­ци­пи­ма­кеј­нзи­јан­ске­те­о­ри­је­и­фи­нан­сиј­ске­по­ли­ти­ке­све­ви­ше­се­пре­у­сме­ра­ва­на­дру­штве­не­ин­ве­сти­ци­је­пре­ко­сти­му­ли­са­ња­др­жав­них­ин­ве­сти­ци­ја­у­на­у­ку­и­тех­но­ло­ги­ју,­обра­зо­ва­ње,­при­пре­му­и­пре­у­сме­ра­ва­ње­за­по­сле­но­сти.­

Нео ли бе рал на еко но ми ја и „шок те ра пи ја“ у кри зом при ти сну тој при вре ди

Ре­ле­вант­ност­мо­не­та­ри­зма­и­ли­бе­ра­ли­зма­у­при­вре­ди­по­го­ђе­ној­ду­бо­ком­и­ком­плек­сном­еко­ном­ско­со­ци­јал­ном­(и­раз­вој­ном)­кри­зом,­до­са­да­је­ја­сна­по­сво­јим­„ре­зул­та­ти­ма“,­по­себ­но­ у­ на­шој­ при­вре­ди,­ али­ и­ у­ дру­гим­ „при­вре­да­ма­ у­тран­зи­ци­ји“.

Кри­за­се­про­ду­бљу­је,­не­за­по­сле­ност­се­по­ве­ћа­ва,­про­из­вод­ња­кон­стант­но­опа­да,­со­ци­јал­но­ра­сло­ја­ва­ње­дру­штва­је­све­ве­ће­(оформ­ље­на­је­вр­ло­бо­га­та­ма­њи­на,­уски­слој­од­5­8%­ста­нов­ни­штва,­уз­нај­ве­ћи­део­оси­ро­ма­ше­ног­ста­нов­ни­штва).11

Со­ци­јал­на­ин­фра­струк­ту­ра­се­из­осно­ва­ме­ња,­али­уз­стал­но­сла­бље­ње­и­дро­бље­ње­рад­нич­ких­син­ди­ка­та­(пре­го­ва­рач­ка­сна­га­син­ди­ка­та­стал­но­сла­би).

Мо­гућ­но­сти­за­по­шља­ва­ња­су­све­ма­ње,­об­зи­ром­да­ин­ве­сти­ци­је­ ни­су­ ожи­ве­ле,­ уз­ исто­вре­ме­ни­ брз­ тех­но­ло­шки­раз­вој­ ко­ји­ тра­жи­ све­ ма­ње­ ра­да.­ Не­ли­квид­ност­ при­вре­де­­под­стак­ну­та­ ре­стрик­тив­ном­ мо­не­тар­ном­ по­ли­ти­ком­ ста­би­ли­за­ци­је­је­из­у­зет­но­из­ра­же­на,­а­це­на­нов­ца­и­кре­ди­та­ви­со­ка.­У­екс­тер­ној­еко­но­ми­ји­до­ла­зи­до­енорм­ног­ра­ста­де­фи­ци­та­тр­го­вин­ског­и­плат­ног­би­лан­са,­­до­ма­ће­тр­жи­ште­је­пре­пла­вље­но­стра­ном­јев­ти­ни­јом­и­ква­ли­тет­ни­јом­ро­бом.­уз­све­

11­ Економски­ експеримент­ неолиберализма­ на­ подручју­ развоја­ националних­економија­–­свео­се­на­фатаморгану.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

27

бр­жи­ раст­ ино­стра­не­ за­ду­же­но­сти­ и­ оба­ве­за­ из­ екс­тер­них­ду­го­ва.­Ства­ра­се­ви­со­ко­за­ви­сан­раз­вој­осло­њен­на­стра­ни­ка­пи­тал.­Бу­џет­ски­де­фи­цит­има­тен­ден­ци­ју­да­„екс­пло­ди­ра“­и­да­се­све­ви­ше­осла­ња­на­кре­ди­те­по­слов­них­ба­на­ка­у­ру­ка­ма­стра­ног­ка­пи­та­ла,­а­у­крај­њем­слу­ча­ју­на­увоз­ка­пи­та­ла­за­фи­нан­си­ра­ње­ не­ са­мо­ де­фи­ци­та­ бу­џе­та,­ већ­ и­ бу­џет­них­рас­хо­да­у­ма­си.

Кри­зно­ста­ње­еко­но­ми­је­тра­жи­од­го­вор­на­пи­та­ње:­мо­же­ли­се­ (и­ка­ко)­из­фа­зе­кри­зе­ка­ еко­ном­ском­раз­во­ју?­Да­ли­и­да­ље­за­др­жа­ти­кон­цеп­ци­ју­ли­бе­рал­но­мо­не­та­ри­стич­ког­ти­па­и­са­ве­те­ино­стра­них­струч­ња­ка­(пред­став­ни­ка­свет­ског­фи­нан­сиј­ског­ ка­пи­та­ла,­ ММФ,­ Свет­ске­ бан­ке,­ Свет­ске­ тр­го­вин­ске­ор­га­ни­за­ци­је­(СТО)­и­пред­став­ни­ка­ЕУ)?­Да­ли­се­мо­же­од­„ди­вљег­ка­пи­та­ли­зма“­ка­ор­га­ни­зо­ва­ном­со­ци­јал­но­тр­жи­шном­си­сте­му­ (као,­уоста­лом,­си­сте­му­ко­га­ је­до­са­да­има­ла­при­вре­да­Европ­ске­уни­је).

Цен­трал­не­бан­ке­ис­ти­чу­као­при­мар­ни­циљ­мо­не­тар­не­по­ли­ти­ке­ „бор­бу­ про­тив­ ин­фла­ци­је“,­ уз­ ко­ри­шће­ње­ ви­со­ке­ре­фе­рент­не­ка­ма­те,­а­за­тим­ре­стрик­тив­на­по­ли­ти­ке­нов­ца­и­кре­ди­та,­„чврст“­и­пре­це­њен­курс­до­ма­ћег­нов­ца,­по­ли­ти­ка­урав­но­те­же­ног­бу­џе­та­и­др.­што­је­све­са­став­ни­део­мо­не­та­ри­зма­да­нас.­Ре­стрик­ци­ја­и­сма­ње­ње­јав­них­рас­хо­да­(по­себ­но­со­ци­јал­ног­ и­ тран­сфер­ног­ ка­рак­те­ра),­ пра­ће­ни­ де­ре­гу­ла­ци­јом­и­ви­со­ком­ли­бе­ра­ли­за­ци­јом,­ру­ши­ли­су­је­дан­со­ци­јал­ни­си­стем­и­рав­но­те­жу­у­дру­штву,­а­осло­бо­ди­ли­про­стор­за­ди­вљач­ки­ пљач­ка­шки­ си­стем­ ка­пи­та­ли­зма­ пр­во­бит­не­ аку­му­ла­ци­је­ка­пи­та­ла.

Мо­же­ли­се­по­ћи­ал­тер­на­тив­ним­пу­тем­у­тран­зи­ци­ји­и­из­ла­ску­из­ком­плек­сне­кри­зе?­Ка­ко­ожи­ве­ти­до­ма­ће­фак­то­ре­раз­во­ја­и­по­кре­ну­ти­ди­на­ми­чан­и­ду­го­роч­но­одр­жив­оп­ти­ма­лан­рас?

У­бе­жа­њу­од­вул­гар­ног­марк­си­зма­и­пот­пу­не­ета­ти­за­ци­је­при­вре­де,­со­ци­јал­но­урав­но­те­же­ног,­али­и­не­е­фи­ка­сног­при­вред­ног­си­сте­ма,­ру­ко­вод­ства­др­жа­ва­и­при­вре­да­у­тран­зи­ци­ји­ су­ кре­ну­ла­ у­ об­но­ву­ ста­рог­ ка­пи­та­ли­зма,­ али­ са­да­вул­гар­ног­ ти­па,­ тур­бо­ ка­пи­та­ли­зма­ за­сно­ва­ног­ на­ пљач­ка­шком­ од­но­су­ пре­ма­ дру­штве­ном­ ка­пи­та­лу­ и­ по­ни­шта­ва­њу­пра­ва­рад­нич­ке­кла­се.­Да­ли­је­фор­ми­ран­ком­плек­сан­мо­дел­раз­во­ја­ и­ при­вред­ног­ си­сте­ма?­ Да­ ли­ иза­бра­ни­ мо­дел­ еко­ном­ске­по­ли­ти­ке­(по­што­се­о­мо­де­лу­при­вред­ног­си­сте­ма­не­

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

28

мо­же­го­во­ри­ти)­за­сно­ван­на­на­глој­ли­бе­ра­ли­за­ци­ји­свих­тр­жи­шта­(чак­и­тр­жи­шта­ка­пи­та­ла)­и­мо­не­та­ри­стич­кој­дог­ми,­од­го­ва­ра­јед­ној­ма­лој­при­вре­ди­и­то­не­до­вољ­но­раз­ви­је­ној,­са­око­4.300­евра­пер­ца­пи­та?

Ме­ђу­тим,­др­жа­ве­се­на­по­кор­ност­стра­ном­ка­пи­та­лу­и­ин­те­ре­си­ма­упра­во­те­ра­ју­шок­те­ра­пи­јом.­То­ни­је­шок­те­ра­пи­ја,­већ­шок­ин­фек­ци­ја,­прет­ход­но­ане­сте­зи­ра­не­еко­но­ми­је.­Мно­ги­ауто­ри­сма­тра­ју­да­је­то­опе­ра­ци­ја­без­ане­сте­зи­је­(„бол­не­ре­фор­ме“).

Мо­не­та­ри­стич­ки­ и­ тр­жи­шни­ фун­да­мен­та­ли­зам­ у­ не­раз­ви­је­ној­при­вре­ди­у­ко­јој­је­мо­не­ти­за­ци­ја­ни­ска,­не­до­ста­так­те­ку­ћег­нов­ца­и­ка­пи­та­ла­за­раз­вој­(штед­ње)­та­ко­из­ра­жен­да­пред­ста­вља­ пра­ви­ тек­тон­ски­ по­ре­ме­ћај,­ уз­ го­то­во­ пот­пу­ну­за­ви­сност­сек­то­ра­пред­у­зе­ћа­од­кре­ди­та­ба­на­ка­и­ви­со­ке­за­ду­же­но­сти­пре­ма­бан­ка­ма­у­зе­мљи­и­ино­стран­ству,­али­и­ме­ђу­соб­но,­уз­за­ста­ре­лу­тех­но­ло­ги­ју,­ни­ско­ко­ри­шће­ње­ка­па­ци­те­та,­ви­со­ку­по­ре­ску­пре­си­ју­и­др.­пра­ва­је­ом­ча­за­опо­ра­вак­и­раз­вој.­То­ни­је­са­мо­шок­при­вре­ди,­већ­ом­ча­раз­во­ја.­Не­ки­ауто­ри­су­то­на­зва­ли­„по­ход­нео­б­у­зда­ног­ка­пи­та­ли­зма“.­Дру­ги­су­то­на­зва­ли­„нео­кон­зер­ва­тив­ни­(Фрид­ма­нов­ски)­мо­дел­ка­пи­та­ли­зма­ка­та­стро­фе“­(Но­а­ми­Клајн).

Мно­ге­ по­зна­те­ еко­ном­ске­шко­ле­ну­де­ низ­ дру­га­чи­јих­ре­ше­ња­упра­во­за­ова­кав­тип­при­вре­да.­Да­на­ве­де­мо­нај­ва­жни­је:

1.­ Кеј­нзи­ја­ни­зам,­до­ка­зан­пре­ко­Њу­ди­ла­(„Но­вог­до­го­во­ра“),

2.­ Нео­кла­сич­на­те­о­ри­ја­ (син­те­за)­и­„др­жа­ва­бла­го­ста­ња“,

3.­ Мо­дел­со­ци­јал­но­тр­жи­шне­при­вре­де­(за­пад­но­е­вроп­ски­мо­дел­ка­пи­та­ли­зма),

4.­ Пост­кеј­нзи­јан­ску­те­о­ри­ју­и­ма­кро­е­ко­ном­ску­по­ли­ти­ку,

5.­ Ин­тер­вен­ци­о­ни­стич­ка­ по­ли­ти­ка­ у­ раз­ви­је­ним­при­вре­да­ма­(исто­риј­ска­шко­ла),

6.­ Ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зам­и­ње­гов­мо­дел­тран­сфор­ма­ци­је­дру­штве­них­ин­сти­ту­ци­ја,

7.­ Мо­дел­по­сте­пе­не­тран­сфор­ма­ци­је­јед­ног­у­дру­ги­си­стем(то­је­по­зна­та­те­о­ри­ја­кон­вер­ген­ци­је).­­

Од­ свих­ мо­де­ла­ и­шко­ла­ иза­бран­ је­ у­ ни­зу­ др­жа­ва­ у­тран­зи­ци­ји­(да­ли­са­мо­стал­но­или­по­на­го­во­ру­са­вет­ни­ка­са­

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

29

за­па­да?)­ мо­дел­ гру­бог­ мо­не­та­ри­зма,­ мо­дел­ „чи­стог“­ тр­жи­шног­дру­штва­и­то­тал­не­(бр­зе)­при­ва­ти­за­ци­је­по­мо­ћу­по­сре­до­ва­ња­др­жа­ве­у­том­про­це­су,­али­и­бр­за­и­ве­ли­ка­ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­уну­тра­шњег­тр­жи­шта­и­спољ­но­тр­го­вин­ских­од­но­са,­чак­и­ка­пи­тал­них­тран­сак­ци­ја,­што­је­по­губ­но­за­при­вре­ду­у­раз­во­ју.­То­је,­уз­по­гре­шан­из­бор,­исто­вре­ме­но­и­ве­ли­ки­шок­(„шок­те­ра­пи­ја“)­за­сва­ку,­по­себ­но­сла­бо­раз­ви­је­ну­при­вре­ду­–­из­ло­же­ну­ра­за­ра­ју­ћем­де­ло­ва­њу­ино­стра­ног­ка­пи­та­ла­и­уво­зне­ро­бе­на­до­ма­ћу­про­из­вод­њу.

Ви­де­ли­смо­не­што­ра­ни­је­да­је­ли­бе­ра­ли­зам­и­мо­не­та­ри­зам­на­сто­јао­да­др­жав­но­или­„дру­штве­но­вла­сни­штво“­ка­да­нас­бр­зо­и­по­сва­ку­це­ну­пре­тво­ри­у­при­ват­но­уз­мо­дел­ли­бе­рал­не­(чи­сте)­тр­жи­шне­еко­но­ми­је.12

Пре­ско­чен­је­ме­тод­по­сте­пе­не­тран­сфор­ма­ци­је­у­си­стем­ме­шо­ви­те­при­вре­де­у­ко­јој­функ­ци­о­ни­шу­раз­ли­чи­ти­об­ли­ци­вла­сни­штва,­укљу­чу­ју­ћи­„рад­нич­ко­ак­ци­о­нар­ство“­и­упра­вља­ње­у­пред­у­зе­ћи­ма­до­са­да­шњег­дру­штве­ног­вла­сни­штва.13

Ни­у­раз­ви­је­ним­при­вре­да­ма­ЕУ­не­до­ми­ни­ра­ си­стем­чи­сте­тр­жи­шне­еко­но­ми­је­и­ли­бе­ра­ли­зам,­већ­ме­шо­ви­та­при­вре­да­и­вр­ло­сна­жан­др­жав­ни­еко­ном­ски­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам­(мо­не­тар­на,­ фи­скал­на,­ спољ­но­тр­го­вин­ска­ сфе­ра,­ за­штит­на­по­ли­ти­ка,­ од­но­си­ у­ рас­по­де­ли,­ ди­рект­на­под­сти­цај­на­ и­ со­ци­јал­на­др­жав­на­ин­тер­вен­ци­ја­из­бу­џе­та­и­др.).14­У­при­вре­ди­Ср­би­је­уз­нео­ли­бе­ра­ли­зам­и­гру­бу­вер­зи­ју­мо­не­та­ри­зма­до­ми­ни­ра­и­ад­хоц­во­лун­та­ри­стич­ки­ин­тер­вен­ци­о­ни­зам.15

12­ Сада­се­у­Француској­и­другим­државама­ЕУ,­јавља­економски­патриотизам,­јер­се­не­дозвољава­да­стране­компаније­преузму­контролу­над­домаћим­фирмама­у­ сектору­ енергетике,­ водоснабдевања,­ транспорта,­ телекомуникација­ или­здравства,­без­посебне­дозволе­државе,­која­има­право­вета.­ (видети­декрет­француског­ министра­ за­ привредни­ опоравак­ Арноа­ Монтенбурга).­ При­томе­се­заговара­сопствени­привредни­развој­–­активирајући­домаће­факторе­развоја.

13­ Детаљно­разрађено­у­пројекту­под­насловом­„Програм­оживљавања­привредног­раста­ с­ новим­ управљањем­ капиталом­ уз­ друштвени­ препород“,­ аутор­ др­ С.­Комазец,­Београд­1993,­стр.­121.

14­ Да­се­подсетимо,­у­ЕУ­је­одређено­каква­може­бити­највиша­каматна­стопа,­колика­максимална­стопа­инфлације,­колики­дефицит­буџета­у­бруто­домаћем­производу,­максималан­ јавни­ дуг­ у­ бруто­ производу,­ усклађеност­ фискалног­ терета­ и­конвергенција­ фискалних­ система,­ јединствен­ новац,­ регулисана­ економија­ –­дакле,­готово­сви­фактори­и­полуге­развоја.­Где­је­ту­либерализам,­где­тржишни­фундаментализам,­ дерегулација,­ дефискализација­ и­ сл.­ Не­ постоје,­ осим­ као­препорука­за­друге­земље­ван­ове­групације.

15­ Основне­ претпоставке­ неомонетаризма­ у­ привреди­ су­ следеће:­ 1)­ Слободна­

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

30

Као­и­у­ни­зу­„дру­гих­зе­ма­ља­у­тран­зи­ци­ји“­вла­да­се­осла­ња­на­др­жав­ну­при­ну­ду,­уз­фи­нан­сиј­ску­по­моћ­из­ино­стран­ства­(до­на­ци­је,­кре­дит,­до­зна­ке­по­мо­ћи),­што­во­ди­ду­жнич­кој­еко­но­ми­ји.16

Ду­жнич­ки­за­ви­сне­при­вре­де­од­ММФ­и­свет­ског­ка­пи­та­ла­до­ве­де­не­су­у­стаг­на­ци­ју­под­из­го­во­ром­„при­вред­не­ста­би­ли­за­ци­је“­и­„ре­струк­ту­ри­са­ња“.­Очи­то­је­да­је­мо­дел­ре­стрик­тив­не­ мо­не­тар­не­ по­ли­ти­ке­ (и­ но­ви­ мо­не­та­ри­зам)­ у­ нај­ве­ћем­бро­ју­при­вре­да­до­вео­до­стаг­на­ци­је,­кри­зе,­не­ли­квид­но­сти,­со­ци­јал­ног­ра­сло­ја­ва­ња­дру­штва,­али­не­ре­ша­ва­ју­про­бле­ме­раз­во­ја­и­не­за­по­сле­но­сти,­од­но­сно­бу­џет­ског­де­фи­ци­та­и­плат­но­би­лан­сног­де­фи­ци­та.

Ова­кон­цеп­ци­ја­је­отво­ре­но­и­са­мно­го­хва­ло­спе­ва­по­др­жа­на­са­ве­ти­ма­струч­ња­ка­ММФ­са­њи­хо­вим­мо­не­та­ри­стич­ким­иде­ја­ма.­Из­о­ста­ли­су­еко­ном­ски­и­раз­вој­ни­сти­му­лан­си,­осло­нац­на­до­ма­ће­ре­сур­се,­си­стем­ска­ре­гу­ла­ци­ја,­до­ма­ћа­на­у­ка­и­ал­тер­на­тив­не­ еко­ном­ске­ док­три­не,­ упра­вља­ње­ пред­у­зе­ћи­ма­од­стра­не­за­по­сле­них17­и­по­вра­так­бан­кар­ског­сек­то­ра­из­ру­ку­стра­ног­ка­пи­та­ла­у­на­ци­о­нал­но­бан­кар­ство,­уз­ви­со­ку­пру­ден­ци­о­ну­кон­тро­лу­цен­трал­не­бан­ке.­Та­ко­ је­и­Грин­спен­по­но­во­„от­крио“­Шум­пе­те­ра­и­ње­го­ву­„те­о­ри­ју­про­из­вод­ног­кре­ди­та“­у­ње­го­вој­те­о­ри­ји­при­вред­ног­раз­во­ја.

конкуренција­и­слободна­тржишта;­2)­Осцилације­цена­у­оба­правца,­могућности­свих­субјеката­да­бирају­облике­у­којима­ће­држати­своја­добра­–­у­склопу­функције­тражње­новца­из­ове­теорије;­3)­Развијено­финансијско­тржиште;­4)­Сигурност­улагања;­ 5)­ Реалне­ цене­ свих­ облика­ имовине;­ 6)­Новац­ је­ најважнији­фактор­развоја­и­стабилизације;­7)­Политика­високе­каматне­стопе­и­„скупог­новца“;­8)­Политика­уравнотеженог­буџета;­9)­Политика­уравнотеженог­платног­биланса;­10)­Рестриктивна­монетарна­политика­у­циљу­остваривања­стабилности­привреде­(инфлација­ је­искључиво­монетарни­поремећај);­ 11)­Флуктуирајући­ (слободан)­девизни­ курс;­ 12)­ Смањивање­ пореског­ терета­ крупном­ ­ –­ предузетничком­капиталу;­13)­Приватизација­одмах­или­што­пре,­ без­обзира­на­услове,­што­ је­познато­као­„шок­терапија“.

16­ Ширу­разраду­процеса­и­механизма­стварања­дужничке­економије­дали­смо­у­студији­др­С.­Комазец:­Лавиринти­дужничке­економије,­Логос,­Сплит,­1998.­и­Криза­дугова­и­развојна­драма,­Београд,­Чигоја,­2012.

17­ Овај­ концепт­ радничког­ акционарства­ широко­ и­ комплетно­ је­ разрађен­ у­студији­др­Слободана­Комазеца:­Политика­стабилизације­и­привредни­раст,­Слобода,­Београд,­2002,­стр.­1–110.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

31

Тр жи шни фун да мен та ли зам18 и ли бе ра ли зам ­ по лу ге у ру ка ма фи нан сиј ског ка пи та ла

и екс пло а та ци је

Тр­жи­шни­ фун­да­мен­та­ли­зам­ и­ кон­цепт­ „струк­тур­них­ре­фор­ми“­Свет­ске­бан­ке,­од­но­сно­„струк­тур­но­при­ла­го­ђа­ва­ње“­ММФ­–­до­ве­ли­су­до­про­ду­бља­ва­ња­кри­зе­раз­во­ја­и­на­го­ми­ла­ва­ња­ду­го­ва­не­раз­ви­је­них­зе­ма­ља,­док­су­со­ци­јал­ни,­здрав­стве­ни­и­обра­зов­ни­си­стем­до­ве­де­ни­до­рас­па­да.­По­твр­ђу­је­се­по­зна­ти­став­„штед­њом­до­бе­де“.

Не­кри­тич­ки­при­хва­ће­ни­кон­цепт­мо­не­та­ри­зма­ММФ­и­нео­ли­бе­ра­ли­зам­са­За­па­да,­ко­јим­је­„ста­би­ли­зо­ван“­мо­не­тар­ни­сек­тор­(ста­бил­ност­це­на­и­де­ви­зног­кур­са),­али­без­ста­би­ли­за­ци­је­и­ожи­вља­ва­ња­ре­ал­ног­сек­то­ра,­док­се­са­на­ци­ја­и­ре­ста­у­ра­ци­ја­ба­на­ка­све­ла­на­ма­сов­ну­ли­кви­да­ци­ју­до­ма­ћих­ба­на­ка­(гре­шка­по­но­вље­на­из­дру­гих­др­жа­ва­у­тран­зи­ци­ји),­уз­уво­ђе­ње­стра­них­ба­на­ка.­„Ста­бил­ност­мо­не­тар­ног­сек­то­ра­(це­не,­де­ви­зни­курс)­је­ве­ли­ка­илу­зи­ја­ко­ја­је­про­из­ве­де­на­ве­штом­ма­ни­пу­ла­ци­јом­мо­не­тар­ним­агре­га­ти­ма­и­за­ду­жи­ва­њем­у­ино­стран­ству“19

Еко­ном­ски­ раст,­ по­раст­ за­по­сле­но­сти,­ ве­ћа­ со­ци­јал­на­рав­но­те­жа­и­урав­но­те­же­ност­плат­ног­би­лан­са,­по­ти­сну­ти­су­у­ко­рист­ста­би­ли­за­ци­је­мо­не­тар­ног­сек­то­ра.­Ме­ђу­тим,­ви­со­ка­је­и­не­при­хва­тљи­ва­со­ци­јал­на­це­на­и­раз­вој­ни­слом­при­вре­де­у­оства­ри­ва­њу­ове­ста­би­ли­за­ци­је.

Да­ље­про­во­ђе­ње­ова­кве­по­ли­ти­ке­не­мо­же­до­ве­сти­до­по­ра­ста­про­из­вод­ње,­за­по­сле­но­сти­и­одр­жи­вог­еко­ном­ског­ра­ста­(ве­ћим­ де­лом­ за­сно­ва­ног­ на­ ак­ти­ви­ра­ним­ до­ма­ћим­фак­то­ри­ма­ра­ста).­Та­ко­је­еко­но­ми­ста­Фриш­пред­ла­гао­да­се­оста­ве­по­стра­ни­фи­нан­си­је­и­тр­го­ви­на,­а­све­ме­ре­усме­ре­на­про­из­вод­њу.

Кван­ти­та­тив­на­те­о­ри­ја­нов­ца­и­на­њој­за­сно­ва­на­мо­не­та­ри­стич­ка­док­три­на­(Фрид­ман)­ви­де­ли­смо,­ни­је­те­о­ри­ја­про­из­вод­ње­ни­те­о­ри­ја­нов­ча­ног­до­хот­ка,­ни­те­о­ри­ја­це­на,­већ­је­то­те­о­ри­ја­тра­жње­нов­ца­укљу­че­на­у­те­о­ри­ју­ка­пи­та­ла.­То­се­ја­сно­ви­ди­из­функ­ци­је­тра­жње­нов­ца.­Мо­не­та­ри­зам­је­усме­рен­пре­

18­ Тржишни­фундаменталисти­никада­нису­ценили­државне­институције­које­су­потребне­да­би­­економија­успешно­пословала.

19­ Видети­о­томе­шире­у­студији­др­С.­Комазец:­Криза­дугова­и­развојна­драма.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

32

све­га­про­тив­ин­фла­ци­је­и­ба­ви­се­од­но­си­ма­по­ну­де­и­тра­жње­нов­ца­и­нов­ча­ног­ка­пи­та­ла.

Мо­не­та­ри­зам­ се­ не­ ба­ви­ ак­тив­ном­ по­ли­ти­ком­ раз­во­ја­ре­ал­ног­ сек­то­ра,­ за­по­сле­но­шћу,­ екс­тер­ном­ еко­но­ми­јом,­ бан­кар­ством­и­сл.­све­то­оста­вља­спон­та­ном­де­ло­ва­њу­тр­жи­шног­ме­ха­ни­зам.­Сто­га­уме­сто­ис­кљу­чи­вог­про­гра­ма­ста­би­ли­за­ци­је­це­на­и­де­ви­зног­кур­са,20­при­о­ри­тет­тре­ба­за­ме­ни­ти­­на­пр­во­ме­сто­ста­ви­ти­по­раст­про­из­вод­ње­и­за­по­сле­но­сти,­уз­ста­вља­ње­у­њи­хо­ву­функ­ци­ју­де­фи­ци­та­плат­ног­би­лан­са­и­бу­џет­ског­де­фи­ци­та­(на­рав­но­и­мо­не­тар­ну,­кре­дит­ну­и­ка­мат­ну­по­ли­ти­ку).21

Мо­не­тар­на­по­ли­ти­ка­тре­ба­ла­би­у­овој­фа­зи­кри­зе­да­бу­де­ре­ла­тив­но­екс­пан­зив­на,­али­уз­кон­тро­лу­мо­не­тар­них­и­фик­сних­то­ко­ва.­Без­то­га­пре­ти­да­­бу­де­­ис­кљу­чи­во­про­ин­фла­тор­на.

До­ња­гра­ни­ца­да­ље­при­ме­не­мо­не­та­ри­зма­од­ре­ђе­на­је­стр­пље­њем­и­во­љом­ста­нов­ни­штва­да­тр­пи­и­не­тр­пи­ма­сов­ну­не­за­по­сле­ност­и­ду­го­трај­ну­еко­ном­ску­кри­зу.

Еко­но­ми­ји­ ви­ше­ од­го­ва­ра­ нео­кеј­нзи­јан­ска­ док­три­на­ко­ја­ком­би­ну­је­и­тр­жи­шну­и­др­жав­ну­ре­гу­ла­ци­ју.­Пот­пу­но­сло­бод­ног­ тр­жи­шта­ да­нас­не­ма­ у­ све­ту.22­У­ вре­ме­ ре­це­си­је­ко­ри­сти­ се­ ши­ро­ки­ ар­се­нал­ ме­ра­ сти­му­ла­тив­не­ фи­скал­не,­мо­не­тар­не­и­ спољ­но­тр­го­вин­ске­по­ли­ти­ке,­ у­фа­зи­ин­фла­ци­је­ре­стрик­тив­на­по­ли­ти­ка­у­ова­три­под­руч­ја.­Но­ви­кеј­нзи­јан­ски­мо­дел­ма­кро­е­ко­ном­ске­по­ли­ти­ке­тре­ба­да­омо­гу­ћи­уз­ве­ће­де­ло­ва­ње­тр­жи­шта­(не­ауто­ма­ти­зам)­и­број­не­функ­ци­је­„др­жа­ве­ бла­го­ста­ња“.­ Јер,­ циљ­ еко­ном­ског­ раз­во­ја­ ни­је­ са­мо­раст­про­из­вод­ње­и­бру­то­до­ма­ћег­про­из­во­да,­већ­и­за­по­сле­ност­и­ве­ће­со­ци­јал­не­јед­на­ко­сти­(пра­вед­ни­ји­еко­ном­ски­раз­вој­и­ху­ма­ни­је­дру­штво).­На­рав­но,­из­на­ве­де­ног­сле­ди­и­

20­ „Уз­флуктуирајући­девизни­курс­могућа­је­релативно­експанзивна­монетарна­политика,­због­чега­би­валута­благо­слабила,­што­би­помогло­извозу.

21­ Горња­граница­оваквог­монетаризма,­видели­смо,­одређена­је­могућношћу­даљег­задуживања­државе­у­иностранству­и­висином­девизних­резерви­­­које­су­овде­кључне­варијабле­у­креирању­новчане­масе­(М1).

22­ Најновијом­ финансијском­ кризом­ узрокованом­ на­ хипотекарном­ тржишту­ и­кредитима­и­поновно­обраћање­држави­за­„спас“­банака­и­великих­корпорација­које­су­ ­неконтролисано­давале­хипотекарне­кредите,­коначно­је­срушен­мит­и­догма­ о­ спонтанитету­ развоја,­ „неутралној“­ држави,­ рационалном­ понашању­потрошача­и­приватног­сектора­(предузећа­и­банака)­под­искључивим­мотивом­профита,­али­и­пуној­запослености­коју­остварује­тржишни­механизам.­Привреда­САД­претрпела­је­губитак­од­1.000­милијарди­долара,­а­В.­Британија­преко­600­милијарди­фунти­(Видети­студију:­др­Слободан­Комазец:­Глобална­финансијска­криза­и­економска­криза­у­Србији,­Астерикс,­Београд,­2010.).

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

33

мо­не­тар­на­ста­бил­ност­–­ко­ја­као­трај­ни­ји­циљ­мо­же­би­ти­са­мо­из­ве­де­на­из­ква­ли­тет­ног­и­ду­го­роч­ног­бр­зог­еко­ном­ског­раз­во­ја.­23­

Ли бе ра ли зам, мо не та ри зам и не раз ви је не при вре де

Мо­не­та­ри­стич­ки­ мо­дел­ и­ кла­сич­ни­ ли­бе­ра­ли­зам­ на­мет­ну­ти­не­раз­ви­је­ним­при­вре­да­ма­во­де­про­ду­бља­ва­њу­кри­зе,­ви­со­кој­не­за­по­сле­но­сти,­оп­штој­не­ли­квид­но­сти­и­не­пла­ћа­њу­уз­бло­ки­ра­ње­свих­ин­тер­них­фак­то­ра­раз­во­ја.­По­ли­ти­ка­ви­со­ке­ка­ма­те­оне­мо­гу­ћа­ва­еко­ном­ски­раст,­иде­у­ко­рист­фи­нан­сиј­ском,­а­не­про­из­вод­ном­ка­пи­та­лу.­Пре­ра­спо­де­ле­се­од­ви­ја­ју­у­ко­рист­фи­нан­сиј­ског­спе­ку­ла­тив­ног­ка­пи­та­ла.

Нео­мо­не­та­ри­стич­ка­ кон­цеп­ци­ја­ ли­бе­рал­ног­ ка­пи­та­ли­зма­ по­ста­ла­ је­ до­ми­нант­на­ осно­ва­ са­вре­ме­них­ ма­кро­е­ко­ном­ских­по­ли­ти­ка­ раз­ви­је­них­при­вре­да.­Мо­не­та­ри­зам­ са­по­зна­тим­еле­мен­ти­ма­(по­ну­да­нов­ца,­ни­ска­ин­фла­ци­ја,­ви­со­ка­ре­ал­на­ка­ма­та,­пре­це­ње­ни­де­ви­зни­курс24,­ре­ал­на­ка­ма­та,­ре­ал­ни­ курс,­ тра­жња­нов­ца­ и­ др.)­ по­ста­је,­ на­жа­лост,­ пре­о­вла­ђу­ју­ћа­па­ра­диг­ма­и­не­раз­ви­је­них­при­вре­да­–­са­пот­пу­но­раз­ли­чи­том­струк­ту­ром­при­вре­де­и­дру­штва.

Нео­ли­бе­ра­ли­зам­ је­ „отво­рио“­ на­ци­о­нал­не­ при­вре­де,­учи­нио­ их­ ра­њи­вим­ и­ не­за­шти­ће­ним­ за­ про­дор­ за­пад­ног­ка­пи­та­ла­ и­ не­ви­ђе­ну­ екс­пло­а­та­ци­ју­ ре­ал­них­ до­ба­ра­ пре­ко­вир­ту­ел­ног­ ка­пи­та­ла­ и­ до­ла­ра­ као­ на­ци­о­нал­ног­ и­ свет­ског­нов­ца,­без­би­ло­ка­кве­ре­ал­не­осно­ве­и­по­кри­ћа.­Без­вред­ним­па­пи­ром­ку­по­ва­ло­се­по­све­ту­све­до­че­га­се­до­ђе,­во­де­се­ра­тов,­фи­нан­си­ра­се­мо­дер­но­и­ску­по­на­о­ру­жа­ва­ње,­ло­ме­„не­по­слу­шне“­и­не­по­ћуд­не­др­жа­ве­у­скло­пу­гло­ба­ли­за­ци­је­као­

23­ Др­Слободан­Комазец:­Политика­стабилизације­и­привредни­раст,­изд.­Слобода,­Београд,­1992.­и­Неолиберализам,­приватизација­и­финансијски­капитал,­Чигоја,­Београд,­2004.

24­ Вођење­политике­прецењеног­курса­и­избор­стабилног­курса­као­приоритет­монетарне­ политике,­ уз­ наглу­ либерализацију­ њиховог­ трговинског­финансијког­тржишта,­домаћег­тржишта,­деструктивну­приватизацију,­води­великим­диспропорцијама­у­развоју,­гашењу­домаће­производње,­„пуњењу“­домаћег­тржишта­иностраном­јевтином­и­квалитетнијом­робом,­али­често­и­дампинг­робом­(док­се­не­освоји­тржиште),­није­добра,­то­ је­чак­погрешна­и­опасна­стратегија­из­аспекта­дугорочног­самосталног­и­одрживог­развоја.­ММФ­при­томе,­приморава­државе­да­„притегну­каиш“,­што­води­имплозију­тражње­и­развоја.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

34

свет­ског­про­це­са.­У­осно­ви­ра­ди­се­о­ства­ра­њу“­„пе­ри­фер­них“­др­жа­ва­и­при­вре­да­у­ин­те­ре­су­круп­ног­за­пад­ног­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла.

Ме­ђу­на­род­ни­мо­не­тар­ни­фонд,­Свет­ска­бан­ка­и­ свет­ски­ кре­ди­то­ри­ (но­си­о­ци­ по­ну­де­ свет­ског­ ка­пи­та­ла)­ пре­по­ру­чу­ју­ ду­жни­ци­ма­ са­ ви­со­ком­ ин­фла­ци­јом­ ре­цеп­ту­ру­ ста­би­ли­за­ци­о­не­ по­ли­ти­ке­ де­фла­тор­ног­ ка­рак­те­ра.­ Ин­фла­ци­ја­тре­ба­да­се­мо­не­тар­но­гу­ши­и­огра­ни­ча­ва,­као­да­је­ин­фла­ци­ја­до­ми­нант­но­мо­не­тар­ни­по­ре­ме­ћај­при­вред­не­рав­но­те­же­(без­де­ло­ва­ња­на­убла­жа­ва­ње­при­ти­ска­тро­шко­ва,­што­јој­у­ства­ри­чи­ни­осно­ву).­Ре­ду­ко­ва­ње­бу­џет­ског­де­фи­ци­та­пре­ко­на­пу­шта­ња­суб­вен­ци­о­ни­са­ња­це­на,­из­во­за­и­ка­ма­та,­пра­ће­ни­оштром­ре­стрик­тив­ном­мо­не­тар­ном­по­ли­ти­ком­­­исти­на,­има­ју­кла­сич­не­де­фла­тор­не­ефек­те­(огра­ни­ча­ва­ње­екс­пан­зи­је­нов­ца),­ али­до­во­де­до­исто­вре­ме­ног­ра­ста­ тро­шко­ва­по­сло­ва­ња.­ Тра­же­ње­ оства­ри­ва­ња­ ре­ал­не­ ка­ма­те,­ ре­ал­ног­ кур­са­на­ци­о­нал­ног­нов­ца,­ре­ал­них­до­хо­да­ка­и­др.­уте­ме­ље­но­је­на­ма­кро­еко­ном­ској­ по­ли­ти­ци­ раз­ви­је­них­ зе­ма­ља.­Ма­кро­е­ко­ном­ска­по­ли­ти­ка­ста­би­ли­за­ци­је­ових­зе­ма­ља­спро­во­ди­се­у­са­свим­ дру­гом­ ам­би­јен­ту­ (раз­ви­је­но­ „отво­ре­но­ тр­жи­ште“,­ви­со­ка­ ефи­ка­сност­ и­ осе­тљи­вост­ ка­пи­та­ла­ на­ про­ме­не­ ка­ма­те,­отво­ре­на­при­вре­да,­фи­нан­сиј­ска­ди­сци­пли­на,­раз­ви­јен­бан­кар­ски­и­мо­не­тар­ни­си­стем,­ви­сок­рас­по­ло­жи­ви­до­хо­дак­и­штед­ња,­ела­стич­ност­по­тро­шње,­раз­ви­је­ни­об­ли­ци­имо­ви­не­у­ко­ји­ма­се­др­жи­до­хо­дак­при­вред­них­и­дру­гих­су­бје­ка­та,­али­и­др­жа­ве­и­др.),­што­све­не­по­сто­ји­у­не­раз­ви­је­ним­зе­мља­ма.

По­ли­ти­ка­ огра­ни­ча­ва­ња­ по­тро­шње­ и­ кон­тро­ла­ мо­не­тар­не­ма­се,­са­свим­оправ­да­не­у­раз­ви­је­ним­при­вре­да­ма,­те­шко­су­при­хва­тљи­ве­у­зе­мља­ма­у­раз­во­ју­из­сле­де­ћих­раз­ло­га:­ (1)­Ви­си­на­и­струк­ту­ра­по­тро­шње­су­ни­ски­и­вр­ло­не­е­ла­стич­ни­(еле­мен­тар­не­жи­вот­не­по­тре­бе),­(2)­При­вре­да­ових­зе­ма­ља­ је­ сла­бо­ мо­не­ти­зо­ва­на,­ што­ у­ не­до­стат­ку­ вла­сти­те­аку­му­ла­ци­је­и­од­ли­ва­ка­пи­та­ла,­оста­вља­је­ди­ни­про­стор­за­до­дат­но­бан­кар­ско­фи­нан­си­ра­ње­раз­во­ја.­Ор­то­док­сна­ста­би­ли­за­ци­о­на­по­ли­ти­ка­ко­ја­се­про­во­ди­ре­стрик­ци­јом­тра­жње­и­по­тро­шње,­по­ли­ти­ком­„ре­ал­них“­фак­то­ра­про­из­вод­ње­и­пре­це­ње­ног­ кур­са­на­ци­о­нал­не­ ва­лу­те­на­сто­ји­ се­ број­ним­при­ти­сци­ма­на­мет­ну­ти­зе­мља­ма­у­раз­во­ју.­Основ­но­пи­та­ње­при­огра­ни­ча­ва­њу­ по­тро­шње­ је­сте:­ ко­ји­ то­ об­лик­ по­тро­шње­ у­

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

35

фор­ми­ра­њу­укуп­не­тра­жње­тре­ба­кон­тро­ли­са­ти­и­огра­ни­ча­ва­ти:­лич­ну,­ин­ве­сти­ци­о­ну,­јав­ну­или­из­во­зно­уво­зну.

Да­ли­ је­мо­гу­ће­и­да­ље­огра­ни­ча­ва­ти­лич­ну­по­тро­шњу­(Цм)­и­ко­јих­сло­је­ва,­мо­же­ли­се­то­ли­не­ар­но­чи­ни­ти­у­со­ци­јал­но­из­ра­зи­то­ра­сло­је­ном­дру­штву­или­је­мо­гу­ће­огра­ни­ча­ва­ти­ин­ве­сти­ци­је­ко­је­су­и­да­ље­ге­не­ра­тор­раз­во­ја­(ма­да­су­у­свим­зе­мља­ма­у­раз­во­ју­дра­стич­но­опа­ле­у­бру­то­до­ма­ћем­про­из­во­ду,­као­уоста­лом­и­у­на­шој­при­вре­ди).

Очи­то­је­да­се­у­ус­по­ста­вље­ним­од­но­си­ма­мо­же­го­во­ри­ти­са­мо­у­огра­ни­ча­ва­њу­јав­не­(бу­џет­ске)­по­тро­шње,­ко­ја­је­углав­ном­не­про­из­вод­на­и­„не­ра­ци­о­нал­на“­у­овим­зе­мља­ма.­Ка­ко­не­по­сто­је­јед­на­ко­сти­ин­ве­сти­ци­ја­и­штед­ње,­фи­нан­сиј­ско­тр­жи­ште­је­у­по­ну­ди­си­ро­ма­шно,­раст­„до­дат­не“­штед­ње­те­шко­се­мо­же­оства­ри­ва­ти­до­дат­ном­ком­пре­си­јом­оста­лих­об­ли­ка­по­тро­шње,­по­себ­но­лич­не­и­ин­ве­сти­ци­о­не.­При­то­ме­се­мо­ра­по­ста­ви­ти­и­пи­та­ње:­ка­ко­ је­мо­гу­ће­бр­зо­струк­тур­но­при­ла­го­ђа­ва­ње­ових­при­вре­да­без­но­вих­ин­ве­сти­ци­ја­и­до­дат­не­аку­му­ла­ци­је.­Сто­га­је­при­ти­сак­на­увоз­ка­пи­та­ла­из­ино­стран­ства­и­на­ра­ста­ње­спољ­ног­ду­га­по­ста­ло­го­то­во­не­кон­тро­ли­сан­про­цес­(уз­пра­ву­екс­пло­зи­ју­ду­га­и­бу­џет­ског­де­фи­ци­та).­

„Све­до­тле­док­се­ка­ма­те,­це­не­и­кур­се­ви­мо­гу­ера­тич­но­ко­ле­ба­ти,­струк­тур­ни­и­од­но­си­еко­но­ми­је­–­рас­по­де­ла­при­хо­да­на­кла­се,­уче­шће­др­жа­ве­у­дру­штве­ном­про­из­во­ду,­про­дук­тив­ност­ра­да,­ин­тен­зи­тет­ка­пи­та­ла­и­тех­но­ло­шка­спо­соб­ност­мо­гу­се­ме­ња­ти­са­мо­те­шко­и­с­мно­го­су­ко­ба.­При­ла­го­ђа­ва­ње­струк­тур­них­ре­ал­них­од­но­са­мо­не­тар­ним­тен­ден­ци­ја­ма­ре­стрик­ци­је­у­ова­квом­слу­ча­ју­има­ка­рак­тер­шо­ка.­Др­жа­ва­за­ду­же­не­зе­мље­из­гу­би­ла­је­свој­су­ве­ре­ни­тет­при­вред­но­по­ли­тич­ког­ин­тер­ве­ни­са­ња.“25

„Де­фла­ци­о­на­ по­ли­ти­ка­ ста­би­ли­за­ци­је­ (мо­не­тар­не­ и­фи­скал­не­по­ли­ти­ке)­на­сто­ји­ре­ду­ко­ва­њем­агре­гат­не­тра­жње­(штед­њом)­да­спро­ве­де­од­го­ва­ра­ју­ће­дез­ин­фла­ци­о­не­про­це­се.­Ме­ђу­тим,­уко­ли­ко­је­и­по­сто­ја­ла­ин­фла­ци­ја­тра­жње­она­се­ бр­зо­ пре­тва­ра­ у­ ин­фла­ци­ју­ тро­шко­ва.­ Мо­не­та­ри­стич­ка­и­ кеј­нзи­јан­ска­ те­о­ри­ја,­ от­кри­ва­ју­ћи­ ри­гид­ност­ це­на­ и­ тро­шко­ва­ (не­е­ла­стич­ност­ на­ни­же)­ ра­ди­ спре­ча­ва­ња­ ве­ћих­ не­га­тив­них­ ефе­ка­та­ ре­це­си­о­ног­ ка­рак­те­ра­ –­ пад­ про­из­вод­ње,­

25­ Олтфатер,­Елмар­Курт­Хибнер:­„Међународна­криза­задужености­–­неуспех­једног­модела­развоја“,­Марксизам­у­свету,­бр.­12,­1986,­стр.­18.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

36

до­хот­ка,­за­по­сле­но­сти,­ин­ве­сти­ци­ја­–­пре­по­ру­чу­ју­по­сте­пен­(гра­ду­е­ли­стич­ки)­при­ступ,­а­не­шок­те­ра­пи­ју.“26­То­је,­у­осно­ви,­ су­прот­ста­вља­ње­ нео­кла­сич­ној­ стан­да­рад­ној­ еко­но­ми­ји,­јер­са­вре­ме­на­кри­за­је­от­кри­ла­ко­ли­ко­да­на­шња­до­ми­нант­на­еко­ном­ска­те­о­ри­ја­и­по­ли­ти­ка­гре­ше.

„Др­жа­ва­мо­ра­са­ма­бри­ну­ти­о­свом­раз­во­ју­и­мо­ра­схва­ти­ти­да­не­ма­раз­во­ја­ко­ји­се­де­ша­ва­сам­по­се­би,­или,­ка­ко­се­то­„на­уч­но“­ка­же,­сна­гом­тр­жи­шта.­Раз­вој­се­мо­ра­пла­ни­ра­ти,­њи­ме­се­мо­ра­упра­вља­ти,­мо­ра­по­сто­ја­ти­ја­сна­стра­те­ги­ја.­За­раз­вој­су­по­треб­не­до­ма­ће­бан­ке,­укљу­чу­ју­ћи­и­раз­вој­не­бан­ке,­по­треб­но­је­сти­му­ли­са­ње­до­ма­ће­штед­ње­и­ин­ве­сти­ци­ја­­­­ни­су­по­треб­ни­кеш­кре­ди­ти­и­сти­му­ли­са­ње­при­ват­не­по­тро­шње­уво­зне­ро­бе.­Са­бан­кар­ским­си­сте­мом­у­стра­ним­ру­ка­ма,­са­енорм­ним­ка­ма­та­ма,­са­мо­не­тар­ним­си­сте­мом­ко­ји­ви­ше­во­ди­ра­чу­на­о­ин­те­ре­си­ма­бан­кар­ског­сек­то­ра­не­го­о­ин­те­ре­си­ма­раз­во­ја­зе­мље,­еко­но­ми­ја­ће­у­нај­бо­љем­слу­ча­ју­та­во­ри­ти.­Ко­нач­но­и­мо­жда­нај­ва­жни­је,­Ср­би­ја­мо­ра­про­на­ћи­на­чин­да­бар­еко­ном­ску­сфе­ру­про­фе­си­о­на­ли­зу­је­и­де­по­ли­ти­зу­је.­Без­то­га,­ни­ка­квог­озбиљ­ног­еко­ном­ског­по­ма­ка­не­мо­же­би­ти“.­(Не­бој­ша­Ка­тић­у­„По­ли­ти­ци“,­Бе­о­град,­27.02.2010).

Крах нео ли бе рал ног мо де ла раз во ја и ан ти ра звој не ма кро е ко ном ске по ли ти ке

Мо­не­та­ри­зам­је­осно­ва­на­ко­јој­из­ра­ста­еко­ном­ска­по­ли­ти­ка­усме­ре­на­на­гу­ше­ње­и­си­ро­ма­ше­ње­при­вре­де.­Мо­не­та­ри­зам­и­ре­стрик­тив­на­мо­не­тар­на­по­ли­ти­ка­ни­су­до­бро­иза­бран­пут­оздра­вље­ња­при­вре­де­и­из­ла­зак­из­кри­зе.

Са­да­ка­да­се­нео­ли­бе­рал­ни­мо­дел­ка­пи­та­ли­зма­сло­мио­у­но­вој­свет­ској­фи­нан­сиј­ској­кри­зи­и­ка­да­се­тра­жи­но­ви­мо­дел­„ка­пи­та­ли­зма­са­ху­ма­ним­ли­ком“,­ка­да­је­мо­дел­спе­ку­ла­тив­не­еко­но­ми­је­по­ка­зао­све­сво­је­на­ка­зне­стра­не­у­ра­за­ра­њу­

26­ Теорија­ супермонетаризма,­ односно­ теорија­ „рационалних­ очекивања“­(Сарџент,­ Волис,­ Лукас­ и­ др.)­ сматра­ да­ се­ процес­ ­ стабилизације­ може­остварити­у­кратком­периоду­без­рецесије,­али­у­условима­када­сви­привредни­субјекти­имају­поверења­у­државне­мере­и­стабилизациону­политику­(Видети­шире:­ Др­ М.­ Ћировић:­ Монетарна­ економија,­ Београд,­ 1987,­ стр.­ 227).­Дезинфлација­се­дакле,­може­спроводити­сужавањем­монетарног­раста,­што­доводи­ до­ обарања­ стопе­ инфлације,­ али­ без­ снижавања­ стопе­ привредног­раста.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

37

ре­ал­не­еко­но­ми­је,­по­сто­је­ће­за­по­сле­но­сти­и­ста­вио­знак­пи­та­ња­на­ка­пи­та­ли­зам­као­си­стем­у­бе­со­муч­ној­тр­ци­за­про­фи­том,­тра­же­се­но­ва­ре­ше­ња­за­из­ла­зак­из­еко­ном­ске­кри­зе.­Да­ли­су­ре­ше­ња­мо­гу­ћа­на­ста­рим­сту­бо­ви­ма­ка­пи­та­ли­зма­и­спе­ку­ла­тив­ног­ка­пи­тал?

Нео­ли­бе­ра­ли­зам­је­по­ли­тич­ки­екс­пе­ри­мент­нео­ли­бе­ра­ла,­ко­ји­свим­при­вре­да­ма­у­све­ту­ну­де­сле­де­ћи­уни­фи­ци­ран­про­грам:

1)­ Де­ре­гу­ла­ци­ја­ при­вред­них­ и­ фи­нан­сиј­ских­ то­ко­ва,­од­но­сно­ли­бе­рал­но­и­пот­пу­но­сло­бод­но­тр­жи­ште,

2)­ Де­фи­ска­ли­за­ци­ја­ бо­га­тих­ (ка­пи­та­ли­стич­ких)­ сло­је­ва­и­пре­ра­спо­де­ла­бо­гат­ства­у­ко­рист­ка­пи­та­ла,

3)­ Ан­ти­син­ди­кал­на­ре­пре­си­ја,4)­ Ре­ди­стри­бу­ци­ја­бо­гат­ства­у­ко­рист­бо­га­тих­сло­је­ва,­

на­ште­ту­ми­ли­о­на­за­по­сле­них,5)­ Ма­сов­на­и­бр­за­при­ва­ти­за­ци­ја­при­вре­де­и­јав­ног­сек­

то­ра.27Нео­ли­бе­рал­ни­ мак­си­ма­ли­зам­ на­сту­па­ с­ ни­зом­ ра­ди­

кал­них­ме­ра­и­др.­„Ра­ди­се­о­ко­хе­рент­ном­ми­ли­тар­ном­кор­пу­су­ко­ји­же­ли­да­про­ме­ни­свет­ам­би­ци­јом­нео­ли­бе­ра­ли­зма­пла­не­тар­них­ струк­тур­них­ тран­сфор­ма­ци­ја.28­ Нај­ве­ћи­ број­при­вре­да­ у­ све­ту­ је­ по­стао­ „ла­бо­ра­то­ри­ја­ за­ нео­ли­бе­рал­не­екс­пе­ри­мен­те“.29­Раз­ви­ја­се­пра­ви­„ан­ти­со­ци­јал­ни­кр­ста­шки­рат“,­ра­за­ра­ње­со­ци­јал­не­др­жа­ве­у­ко­рист­про­фи­та­и­уског­сло­ја­но­си­ла­ца­круп­ног­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла.30

Нео­ли­бе­рал­ни­екс­тре­ми­зам,­као­оп­шти­и­си­лом­на­мет­ну­ти­ еко­ном­ски­ „по­крет“­ у­ све­ту,­ при­о­ри­те­те­ усме­ра­ва­ на­су­зби­ја­ње­ин­фла­ци­је.­Дез­ин­фла­ци­ја­тре­ба­да­оси­гу­ра­усло­ве­за­уз­лет­про­фи­та­и­еко­ном­ски­раст,­док­се­по­ли­ти­ка­и­циљ­пу­не­за­по­сле­но­сти­пот­пу­но­за­по­ста­вља­ју.­

27­ Џозеф­Штиглиц:­Супротности­глобализације,­превод,­Београд,­2002,­стр.­220.28­ Стране­корпорације­су­покуповале­домаћа­предузећа­врло­јевтино­(потцењене­

вредности),­ као­ и­ домаће­ банке.­ Без­ домаћих­ банака­ и­ банкарског­ кредита­у­ функцији­ развоја­ нема­ развоја.­ Пери­ Андерсен:­ „Историја­ и­ поруке­неолиберализма­–­изградња­ једносмерног­пута“,­Економика,­Београд,­бр.­4,­2004,­стр.­191­192.

29­ Неолиберализам,­ као­ антитеза­ државним­ интервенционистима,­ није­ довео­до­ новог­ успона­ привреда­ зрелог­ капитализма­ (развијене­ привреде),­ док­раст­профитне­стопе­није­довео­до­оживљавања­реалних­инвестиција,­док­су­финансијске­инвестиције­доживеле­праву­експлозију.

30­ Пери­Андерсен:­„Историја­и­поруке­неолиберализма­–­изградња­једносмерног­пута“,­Економика,­Београд,­бр.­4,­2004,­стр.­191­192.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

38

Нео­ли­бе­рал­ни­циљ­ је­ „ре­ви­та­ли­за­ци­ја­ раз­ви­је­них­ ка­пи­та­ли­стич­ких­ при­вре­да­ и­ по­вра­так­ ста­бил­них­ и­ ви­со­ких­сто­па­ра­ста“­Шта­се­у­ства­ри­кри­је­иза­то­га­ци­ља?

По­раст­сто­пе­и­ма­се­про­фи­та­ни­је­по­кре­нуо­про­из­вод­не­ин­ве­сти­ци­је.­Ова­сто­па­у­при­вре­да­ма­ОЕЦД­у­ше­зде­се­тим­го­ди­на­ма­је­из­но­си­ла­5,5%,­се­дам­де­се­тим­3,6%­и­осам­де­се­тим­2,9%­да­би­и­да­ље­па­да­ла.­По­раст­про­фит­не­сто­пе­ни­је­до­вео­до­ра­ста­про­из­вод­них­ин­ве­сти­ци­ја­због­де­ре­гу­ла­ци­је­фи­нан­сиј­ских­тр­жи­шта­–­сло­бод­ног­кре­та­ња­ка­пи­та­ла,­ма­сов­не­ про­да­је­ и­ ку­по­ви­не­ хар­ти­ја­ од­ вред­но­сти,­ ства­ра­ња­но­вих­фи­нан­сиј­ских­ин­стру­ме­на­та­(де­ри­ва­та)­и­сл.­Спе­кул­та­тив­не­ ин­ве­сти­ци­је­ по­ста­ле­ су­ про­фи­та­бил­ни­је­ од­ про­из­вод­них.­ „Рен­ти­јер­ски,­ па­ра­зит­ски­ ка­рак­тер­ ка­пи­та­ли­зма­ је­по­ја­чан.“­Фи­нан­сиј­ско­уче­шће­др­жа­ве­у­дру­штве­ном­про­из­во­ду­и­по­ред­те­жњи,­ни­је­сма­ње­но­(без­об­зи­ра­на­ре­дук­ци­ју­со­ци­јал­них­да­ва­ња).­То­је­ре­зул­тат­по­ра­ста­тро­шко­ва­за­не­за­по­сле­ност,­али­и­ве­ли­ки­раст­бро­ја­пен­зи­о­не­ра,­при­че­му­је­јав­ни­дуг­до­жи­вео­алар­мант­не­раз­ме­ре.31

Хе­ге­мо­ни­ја­нео­ли­бе­ра­ли­зма­као­иде­о­ло­ги­је­у­овој­фа­зи­раз­во­ја­ни­је­пра­ће­на­ра­зним­вер­зи­ја­ма­овог­про­гра­ма,­већ­уни­фи­ци­ра­ним­при­сту­пом.­Три­јумф­нео­ли­бе­рал­не­ иде­о­ло­ги­је­и­ор­то­док­си­је32­у­раз­ви­је­ним­при­вре­да­ма,­на­мет­нут­је­и­не­раз­ви­је­ним­ „при­вре­да­ма­у­ тран­зи­ци­ји“­ (бив­ше­ со­ци­ја­ли­стич­ке­зе­мље).­У­че­му­је­та­„при­влач­ност“­нео­ли­бе­ра­ли­зма,­ка­да­се­сво­ди­на­сле­де­ће:

1)­ Ко­че­ње­и­кон­тро­ла­мо­не­тар­не­еми­си­је­–­ре­стрик­тив­на­мо­не­тар­на­по­ли­ти­ка,

2)­ Ди­за­ње­ка­мат­не­сто­пе­и­це­не­ка­пи­та­ла,­уз­пад­ре­ал­них­на­јам­ни­на­и­­њи­хо­вог­уче­шћа­у­бру­то­до­ма­ћем­про­из­во­ду,

3)­ Ве­ли­ко­ сни­же­ње­по­ре­за­на­нај­ви­ше­до­хот­ке­ (бо­га­тим­сло­је­ви­ма­дру­штва,­но­си­о­ци­ма­ка­пи­та­ла),­

31­ Дефлационистичка­ политика,­ растурање­ јавних­ служби­ и­ државних­регулативних­ функција,­ велики­ процеси­ неконтролисане­ и­ криминалне­приватизације,­ уз­ развој­ капиталистичког­ сектора­ повезаног­ са­ мафијом,­социјално­ раслојавање­ –­ сигуран­ је­ пут­ у­ неоколонијални­ однос­ многих­држава.

32­ „Друштво­Мон­Пелерин“­(Фон­Хајек,­Л.­Мизес,­М.­Фридман,­В.­Липман,­Карл­Попер,­В.­Репке,­Л.­Робинс)­и­др.­је­привремено­тријумфовало­захваљујући­конзервативним­владама­у­западним­развијеним­привредама,­али­и­крупном­финансијском­и­банкарском­капиталу.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

39

4)­ Уки­да­ње­кон­тро­ле­над­фи­нан­сиј­ским­то­ко­ви­ма­и­тр­жи­шту­ка­пи­та­ла,

5)­ По­ве­ћа­ње­сто­пе­и­бро­ја­не­за­по­сле­них,­6)­ Гу­ше­ње­штрај­ко­ва­и­огра­ни­ча­ва­ње­мо­ћи­син­ди­ка­та,­7)­ Ан­ти­син­ди­кал­но­за­ко­но­дав­ство,8)­ Ре­дук­ци­ја­со­ци­јал­них­да­ва­ња,9)­ До­ми­на­ци­ја­при­ват­не­сво­ји­не­у­хи­је­рар­хи­ји­дру­гих­об­

ли­ка­сво­ји­не,10)­При­ва­ти­за­ци­ја­(бр­за­и­све­оп­шта)­као­на­мет­нут­про­цес­у­

свим­зе­мља­ма­и­др.33

Све­више­се­по­ста­вља­жи­вот­но­пи­та­ње­нај­ве­ћег­бро­ја­при­вре­да­у­све­ту­­­ка­ко­се­су­прот­ста­ви­ти­нео­ли­бе­рал­ној­дог­ми­и­стра­те­ги­ји­и­очу­ва­ти­соп­стве­ни­пут­раз­во­ја.

Мно­ге­др­жа­ве­у­тран­зи­ци­ји­пла­ше­ћи­се­да­не­оте­ра­ју­стра­не­ин­ве­сти­то­ре­слу­ша­ју­са­ве­те­ММФ­и­Свет­ске­бан­ке­и­да­ље­во­де­про­цес­пти­ва­ти­за­ци­је,­сма­њу­ју­по­тро­шњу,­по­себ­но­јав­ног­сек­то­ра­(со­ци­јал­на­да­ва­ња)­и­уво­де­флек­си­би­ли­за­ци­ју­ тр­жи­шта­ ра­да­ (флек­си­бил­но­ рад­но­ вре­ме,­ по­сао,­ пла­ћа­ња,­при­је­ми,­от­пу­шта­ња),­што­се­са­да­ја­вља­и­у­Ср­би­ји­и­дру­гим­др­жа­ва­ма­ре­ги­о­на.

Мно­ге­при­вре­де­су­при­ме­њу­ју­ћи­ре­цеп­те­ММФ­и­не­кон­тро­ли­са­ну­де­ре­гу­ла­ци­ју,­ при­ва­ти­за­ци­ју,­ отво­ре­ну­ (не­за­шти­ће­ну)­при­вре­ду­и­др.­до­жи­ве­ли­де­бакл­при­вре­де­и­дру­штва,­са­ула­ском­у­но­ви­еко­ном­ско­фи­нан­сиј­ски­ко­ло­ни­јал­ни­по­ло­жај­(пре­ма­но­си­о­ци­ма­свет­ског­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла).­То­ су­ ре­дов­не­ им­пли­ка­ци­је­ мо­не­та­ри­стич­ке­ кон­тро­вер­зе­ у­свим­при­вре­да­ма­ко­је­су­је­без­по­го­вор­но­сле­ди­ле­са­из­ра­зи­то­кри­зно­де­фла­тор­ним­ка­рак­те­ром­де­ло­ва­ња.34­Зар­ни­је­не­дав­но­пред­сед­ник­ФЕ­Да­Грин­спен­из­ја­вио:­„Не­ка­ро­ба­бу­де­до­ма­ћа,­ка­да­је­то­ра­зум­но­и­мо­гу­ће,­а­пре­све­га­не­ка­бан­кар­ски­сек­тор­у­све­му­бит­ном­бу­де­на­ци­о­на­лан“.­Вра­ћа­ње­на­ци­о­нал­ног­бан­кар­ства­мо­ра­би­ти­по­ла­ко­и­па­жљи­во.

33­Енормни­војни­расходи,­огромни­јавни­дугови­и­стални­буџетски­дефицит,­све­већи­ дефицит­ платног­ биланса,­ „валутно­ ратовање“­ и­ сл.­многе­ економисте­наводи­ на­ закључак­ да­ се­ у­ ствари­ ради­ о­ милитаристичком­ дирижизму­упакованом­ у­ неолиберализам­ –­ који­ скида­ сваку­ заштитну­ политику­неразвијеном­свету,­чинећи­их­потпуно­отвореним­за­продор­и­деструктивно­деловање­светских­моћника­и­финансијског­капитала.

34­ Шире­ о­ томе­ у­ књизи­Наоми­Клајн:­Доктрина­шока,­ превод,­ Загреб,­ 2010.­Бројне­државе­у­свету­су­доживеле­слом­применом­неолибералне­стратегије.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

40

При­хва­та­ње­ при­ми­тив­ног­ и­ су­ро­вог­ об­ли­ка­ де­струк­тив­ног­ка­пи­та­ли­зма­све­при­вре­де­увла­чи­у­све­ду­бљу­кри­зу.­На­стао­је­и­на­мет­нут­је­ре­гре­сив­ни­ка­пи­та­ли­зам,­ко­ји­во­ди­у­све­оп­шти­ха­ос,­де­струк­ци­ју­и­су­но­врат.

Нео­ли­бе­рал­ни­и­мо­не­та­ри­стич­ки­мо­дел­раз­во­ја­и­ста­би­ли­за­ци­је­у­на­шој­и­ свет­ској­при­вре­ди­до­жи­вео­ је­пот­пу­ни­слом.­При­вре­да­и­дру­штво­се­на­ла­зе­у­ду­бо­кој­ви­ше­го­ди­шњој­фи­нан­сиј­ској­и­ре­ал­ној­ (и­дру­гој­ком­плек­сној)­кри­зи,­не­за­ви­сно­ од­ гло­бал­не­фи­нан­сиј­ске­ кри­зе.­Кри­за­ се­ про­ду­бљу­је­и­за­о­штра­ва,­по­себ­но­у­сфе­ри­не­за­по­сле­но­сти,­не­ста­бил­но­сти­и­де­фи­ци­та­у­свим­ма­кро­е­ко­ном­ским­од­но­си­ма.35

Има­ауто­ра­ко­ји­спо­ми­ња­ње­др­жа­ве­као­вла­сни­ка­или­ор­га­ни­за­то­ра­си­сте­ма­и­по­ли­ти­ке­раз­во­ја­иза­зи­ва­гну­ша­ње,­јер­по­њи­ма­„др­жа­ва­ни­је­до­бар­пред­у­зет­ник,­сла­бо­упра­вља­ка­пи­та­лом,­не­е­фи­ка­сна­је“­и­сл.­Та­кви­се­за­ла­жу­за­пот­пу­ну­при­ва­ти­за­ци­ју­и­про­те­ри­ва­ње­др­жа­ве­из­еко­но­ми­је.­Мо­рам­по­себ­но­да­на­гла­сим­да­су­то­и­да­је­пред­став­ни­ци­нео­ли­бе­рал­не­ дог­ме­ ко­ји­ и­ по­ред­ свих­ ка­та­стро­фал­них­ ре­зул­та­та­про­ве­де­не­при­ва­ти­за­ци­је,­ ли­бе­ра­ли­за­ци­је,­ де­цен­тра­ли­за­ци­је,­де­фи­ска­ли­за­ци­је­и­мо­не­та­ри­зма­–­ко­јим­им­сто­ји­у­осно­ви,­да­ље­ за­го­ва­ра­ју­ овај­ кон­цепт.­Лек­ци­је­ нео­ли­бе­рал­не­ дог­ме­из­гле­да­ни­су­до­вољ­но­из­у­чи­ли,­а­др­жав­но­мо­но­по­ли­стич­ки­ка­пи­та­ли­зам­да­нас­и­еко­ном­ски­и­фи­нан­сиј­ски­им­пе­ри­ја­ли­зам­пре­ма­не­раз­ви­је­ним­при­вре­да­ма­и­не­ви­де.

За кључ на раз ма тра ња

Док­три­на­ и­ офан­зи­ва­ нео­ли­бе­ра­ли­зма­ и­ тр­жи­шног­фун­да­мен­та­ли­зма­су­на­сце­ни­са­вре­ме­не­еко­но­ми­је,­ма­да­је­до­жи­вео­пот­пу­ни­слом­у­свим­сег­мен­ти­ма.

При­хва­ће­ни­ (или­на­мет­ну­ти)­мо­дел­при­вред­ног­ра­ста­је­по­гре­шан,­уни­шта­ва­при­вре­ду­и­ства­ра­огром­ну­не­за­по­сле­ност,­ во­ди­ до­ де­струк­ци­је­ про­из­вод­ње,­ уз­ огро­ман­ раст­не­про­из­вод­не­ пар­тиј­ске­ би­ро­кра­ти­је.­ Све­ по­лу­ге­ раз­во­ја­ и­со­ци­јал­не­по­ли­ти­ке­пре­у­зи­ма­ју­но­си­о­ци­стра­ног­и­до­ма­ћег­

35­ Веома­ су­ поучни­ следећи­ радови­ који­ на­ то­ јасно­ указују:­ Рејнерт­ Ерик:­Спонтани­ хаос,­ Чигоја,­ Београд,­ 2010,­ Рејнерт;­ Ерик:­ Глобална­ економија,­Чигоја,­2006.;­Наоми­Клајн:­Доктрина­шока,­Загреб­2010.;­Штиглиц,­Џозеф:­Супротности­глобализације,­превод­(2002);­Штиглиц,­Џозеф.:­Слободан­пад,­Београд,­2002.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

41

фи­нан­сиј­ског­ ка­пи­та­ла.­ Стра­те­шки­ оп­шти­ др­жав­ни­ ин­те­ре­си­ су­ по­ти­сну­ти­ од­ стра­не­ се­па­ра­ти­стич­ких­ и­ уско­стра­нач­ких­ ин­те­ре­са.­ Раз­вој­ је­ по­ста­вљен­ на­ основ­не­ „по­лу­ге“­нео­ли­бе­ра­ли­зма:­ при­ва­ти­за­ци­ја­ (бр­за,­ оп­шта­ и­ не­кон­тро­ли­са­на)­ у­ осно­ви­ по­гре­шна­ и­ ан­ти­ра­звој­на,­ ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­сви­тр­жи­шта­(по­себ­но­тр­жи­шта­ка­пи­та­ла,­уво­за,­нов­ца­и­роб­них­ тр­жи­шта),­ де­цен­тра­ли­за­ци­ја­ и­ де­фи­ска­ли­за­ци­ја­ (са­сма­ње­ном­ раз­вој­ном­ уло­гом­ др­жа­ве,­ али­ уз­ про­цес­ оп­ште­де­цен­тра­ли­за­ци­је­ и­ ре­ги­о­на­ли­за­ци­је);­ рав­но­те­жа­ бу­џе­та­ и­плат­но­би­лан­сних­од­но­са.­Тр­жи­шни­фун­да­мен­та­ли­зам­је­као­фи­ло­зо­фи­ја­за­до­ми­ни­рао,­уз­до­ми­нан­тан­осло­нац­на­увоз­ка­пи­та­ла­(за­ду­жи­ва­ње­у­ино­стран­ству)­и­„увоз­раз­во­ја“.­Ства­ра­се­мо­дел­„за­ви­сног­раз­во­ја“,­„над­зи­ра­не­еко­но­ми­је“­од­стра­не­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла­раз­ви­је­них­(и­њи­хо­вих­ин­сти­ту­ци­ја),­а­то­је­си­гу­ран­пут­у­про­ду­бља­ва­ње­и­про­ду­жа­ва­ње­кри­зе­до­еко­ном­ске­ка­та­стро­фе.

Нео­ли­бе­рал­не­дог­ма­те,­ко­је­су­се­на­мет­ну­ле­дру­штву,­не­до­зво­ља­ва­ју­еко­но­ми­ју­оп­штег­бла­го­ста­ња­и­др­жа­ве­бла­го­ста­ња.­Си­ро­ма­штво­се­по­ве­ћа­ва,­вр­ши­ве­ли­ко­ра­сло­ја­ва­ње­дру­штва,­стал­ни­је­раст­ма­сов­не­не­за­по­сле­но­сти,­дра­сти­чан­пад­бро­ја­ста­нов­ни­ка,­енорм­но­за­ду­жи­ва­ње­у­ино­стран­ству,­од­у­зи­ма­ње­вла­снич­ких­пра­ва­и­еко­ном­ско­со­ци­јал­не­си­гур­но­сти.36­На­ра­ста­про­блем­ис­пла­та­пен­зи­ја,­со­ци­јал­них­услу­га,­ра­за­ра­ње­си­сте­ма­обра­зо­ва­ња,­кул­ту­ре­и­здра­вог­на­чи­на­жи­во­та­и­ко­му­ни­ка­ци­ја.­То­је­у­осно­ви­ру­ши­лач­ки­ка­пи­та­ли­зам­пот­чи­ња­ва­ња­и­за­ви­сно­сти­(екс­пло­а­та­ци­је)­Екс­пе­ри­мен­ти­са­шок­те­ра­пи­јом­до­во­де­до­све­ши­рих­ме­ђу­соб­них­кон­фли­ка­та,­оту­ђе­но­сти,­кри­ми­на­ла,­ко­руп­ци­је­ ­­да­кле­тра­у­ма­тич­не­си­ту­а­ци­је­ко­је­по­ста­ју­сва­ко­днев­ни­ца.­Ти­ме­се­бри­шу­све­пер­спек­ти­ве­ бо­ље­ су­тра­шњи­це.­ Цве­та­ње­ ен­дем­ске­ ко­руп­ци­је­ру­ши­све­сту­бо­ве­прав­не­др­жа­ве­и­со­ци­јал­не­по­ли­ти­ке.­

Уло­га­др­жа­ве­у­при­вре­ди­(нео­п­ход­на­и­да­ље­у­свим­зе­мља­ма)­„за­ме­ње­на­је­ман­тром­(све­том­фор­му­лом)­сло­бод­ног­тр­жи­шта“.­Упра­во­је­по­тре­бан­ра­ди­кал­но­дру­га­чи­ји­при­ступ­еко­ном­ском­раз­во­ју­и­ста­би­ли­за­ци­ји­при­вре­да,­са­пре­но­ше­њем­ те­жи­шта­ на­ еко­ном­ски­ раст­ (без­ че­га­ не­ма­ ни­ трај­не­

36­ Наметање­новог­Закона­о­раду­у­циљу­“усклађивања”­са­ЕУ,­ само­до­краја­открива­ овај­ сукоб­ интереса­ рада­ и­ финансијског­ капитала.­ Нажалост,­ уз­посредничку­улогу­држава­које­су­се­ставиле­на­страну­крупног­капитала­и­напустиле­концепт­“државе­благостања”­или­социјалне­државе.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

42

ста­би­ли­за­ци­је­при­вре­де).­Ли­бе­ра­ли­за­ци­ја­ни­је­пра­ће­на­обе­ћа­ним­ ра­стом,­ већ­ по­ве­ћа­ном­ бе­дом­ и­ не­за­по­сле­но­шћу,­ уз­оп­шти­осе­ћај­не­си­гур­но­сти.­За­огро­ман­број­љу­ди­то­зна­чи­си­ро­ма­штво,­а­за­зе­мље­по­ли­тич­ки­и­со­ци­јал­ни­ха­ос.­Со­ци­јал­на­ин­фра­струк­ту­ра­се­ру­ши­у­сва­кој­др­жа­ви­под­на­ле­том­нео­ли­бе­ра­ли­зма.­Ра­сло­ја­ва­ње­до­би­ја­не­ви­ђе­не­раз­ме­ре.­

Све­то­ука­зу­је­на­те­шке­про­бле­ме­с­ко­ји­ма­се­су­о­ча­ва­ју­све­при­вре­де­у­тран­зи­ци­ји,­ко­је­су­ре­дом­ушле­у­кри­зу­раз­во­ја,­да­се­мо­ра­про­на­ћи­но­ви­по­слов­ни­раз­вој­ни­мо­дел.37

Из­бор­стра­те­ги­је­раз­во­ја­на­ре­стрик­ци­ја­ма­по­тро­шње,­не­се­лек­тив­ној­ре­стрик­ци­ји­нов­ца,­оба­ра­њу­ин­ве­сти­ци­ја,­ли­кви­да­ци­ја­ма­пред­у­зе­ћа,­из­ба­ци­ва­ње­„тех­но­ло­шких­ви­шко­ва“­за­по­сле­ни­из­при­ва­ти­зо­ва­них­или­ли­кви­ди­ра­них­пред­у­зе­ћа,­уз­не­то­од­лив­ка­пи­та­ла,­сма­тра­мо,­стра­те­ги­ја­је­про­ду­бља­ва­ња­кри­зе,­а­не­раз­во­ја.

Мо­не­тар­ном­ и­ фи­скал­ном­ по­ли­ти­ком­ (њи­хо­вим­ број­ним­ме­ра­ма)­тре­ба­сна­жно­под­стак­ну­ти­про­из­вод­њу,­по­себ­но­при­пре­му­за­из­воз­и­из­воз­(уоста­лом­не­иде­сва­про­из­вод­ња­на­из­воз,­већ­њен­ма­њи­део,­оста­ла­је­за­до­ма­ће­тр­жи­ште).

На­рав­но,­про­блем­је­шта­из­во­зи­ти­и­под­ко­јим­усло­ви­ма.­То­је­пот­пу­но­дру­га­чи­ја­кон­цеп­ци­ја­од­пре­по­ру­ка­ММФ­–­тог­за­го­вор­ни­ка­ин­те­ре­са­круп­ног­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла.­Све­зе­мље­ко­је­су­до­след­но­про­во­ди­ле­ње­го­ве­пре­по­ру­ке­(у­по­гле­ду­мо­не­тар­не­по­ли­ти­ке,­ка­ма­те,­кур­са,­бу­џет­ске­и­плат­но­би­лан­сне­по­ли­ти­ке)­до­жи­ве­ле­су­ко­лапс­про­из­вод­ње,­ви­со­ку­не­за­по­сле­ност,­оштру­де­фла­ци­ју,­ви­со­ке­ка­ма­те,­уз­ве­штач­ку­ста­бил­ност­це­на­и­де­ви­зног­кур­са.­То­не­мо­же­би­ти­основ­ни­циљ­ма­кро­е­ко­ном­ске­по­ли­ти­ке,­по­себ­но­у­јед­ној­­не­раз­ви­је­ној­и­кри­зом­сло­мље­ној­при­вре­ди.­Тај­„уни­вер­зал­ни­лек“­ММФ­у­нај­ве­ћем­бро­ју­зе­ма­ља­је­пра­ви­„отров­раз­во­ја“.

37­ Такав­модел­за­једну­привреду­у­кризи­разрадили­смо­у­пројекту­др­Слободан­Комазец:­ Стратегија­ и­ модел­ динамичног­ економског­ раста­ и­ социјалне­равнотеже­ (Нови­ концепт­ и­ политика­ динамичког­ развоја­ са­ друштвеним­препродом),­Београд,­2001.­

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

43

Ли те ра ту ра

Ду­ша­нић,­Ј.:­Ва шинг тон ски кон сен зус,­Бе­о­град,­2007.Фу­за­ро,­Д.:­„Раз­два­ја­ње­еко­но­ми­је­од­по­ли­ти­ке­­­оства­ре­ни­сан­да­нас­

три­јум­фу­ју­ћег­нео­ли­бе­ра­ли­зма“,­Пе чат,­бр.­326,­2014.Harwey,­D.:­The new imperialism,­Oxford­University­Press,­Oxford,­2005.Kiely,­R.:­The new political economy of development: globalization, imperial­

ism, hegemony,­Palgrave,­London,­2006.­Клајн,­Н.:­Док три на шо ка ­ успон ка пи та ли зма ка та стро фе,­ За­греб,­

2010.Ко­ма­зец,­С.:­Ино стра ни ка пи тал ­ раз вој ни до пинг или ом ча ду го ва и

ду жнич ка кри за,­На­у­ка­и­дру­штво,­Бе­о­град,­2010.Ко­ма­зец,­С.:­Нео ли бе ра ли зам, мо не та ри зам и са вре ме на кри за,­аут.­из­

да­ње,­2014.Ко­ма­зец,­С.:­Гло бал на фи нан сиј ска кри за и еко ном ска кри за у Ср би ји,­

Ин­сти­тут­за­ме­ђу­на­род­ну­при­вре­ду­и­по­ли­ти­ку,­Бе­о­град,­2013.Ко­ма­зец,­С.:­Кри за европ ске уни је и евро­зо не,­Астериx,­Бе­о­град,­2013.Ко­ма­зец,­С.:­Нео ли бе ра ли зам, мо не та ри зам и де фла ци ја у про це су еко­

ном ског ра ста,­аут.­изд.,­­Бе­о­град,­2014.Ко­ма­зец,­ С.:­Из гу бље не бит ке ста би ли за ци је и раз во ја на по гре шној

стра те ги ји,­На­у­ка­и­дру­штво,­Бе­о­град,­2008.Ко­ма­зец,­С.:­Нео ли бе ра ли зам, при ва ти за ци ја и фи нан сиј ски ка пи тал,­

Чи­го­ја,­Бе­о­град,­2004.­Кор­до­ва,­А.:­Основ на обе леж ја са вре ме не кри зе и стра те ги ја круп ног

ка пи та ла,­збор­ник,­Бе­о­град,­бр.­5­6,­1984.На­по­ле­о­ни,­Л.:­Олош еко но ми ја,­Бе­о­град,­2008.Оте,­М:­Слом до ла зи,­Бард­фин,­ ­Бе­о­град,­Ба­ња­Лу­ка,­Ро­ма­нов,­

2009.Чи­ка­рић,­А.:­„Ми­ни­мал­на­др­жа­ва­и­нео­ли­бе­рал­не­стра­те­ги­је­ка­

пи­та­ли­зма“,­збор­ник­ра­до­ва:­­Кри за, од го во ри, ле ви ца,­Бе­о­град,­2010­.

Реј­нет,­Е.:­Спон та ни ха ос ­ еко но ми ја у до ба ву ко ва,­Чи­го­ја­штам­па,­Бе­о­град,­2010.

Реј­нет,­Е.:­­Гло бал на еко но ми ја, пре вод,­Чи­го­ја­штам­па,­Бе­о­град,­2010.

Сад,­А.,­„Марк­си­стич­ке­и­кеј­нзи­јан­ске­кри­ти­ке­нео­ли­бе­ра­ли­зма“,­збор­ник­ра­до­ва:­Кри за, од го во ри, ле ви ца,­Бе­о­град,­2010.

Сло­бо­дан­Ко­ма­зец НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­...

44

Сакс,­ Џ.:­ „Др­жа­ва,­ ли­бе­ра­ли­зам­ и­ фи­скал­на­ кон­со­ли­да­ци­ја“,­НИН,­­ју­ли,­2014.­

Се­млер,­В.,­„Кри­за­и­еко­но­ми­ја­по­ну­де“,­­Марк си зам у све ту,­бр.­5­6,­1984.

Сов­тић,­ К.:­Но ви гло бал ни бан кар ско­фи нан сиј ски си стем екс­пло а та ци је,­Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао,­Бе­о­град,­2013.

Шти­глиц,­Џ.:­Су прот но сти гло ба ли за ци је,­Бе­о­град,­2002.Шти­глиц,­Џ.:­Кад ка пи та ли зам из гу би гла ву,­Па­риз,­Fayard,­2003.Шти­глиц,­Џ.,­„Сло­бо­дан­пад,­Аме­ри­ка,­сло­бод­на­тр­жи­шта­и­слом­

свет­ске­ при­вре­де“,­ збор­ник­ ра­до­ва:­Кри за, од го во ри, ле ви ца, Бе­о­град,­2012.

Стрик,­ В.,­ „Кри­за­ де­мо­крат­ског­ ка­пи­та­ли­зма“,­ збор­ник­ ра­до­ва:­Кри за, од го во ри, ле ви ца,­Бе­о­град,­2010.

Slo bo dan Ko ma zec

NEO LI BE RA LISM, CRI SIS AND NEO­CO LO NI A LISM

Re­su­me

This pa per exa mi nes the con tem po rary and to dayʹs do mi­nant eco no mic the ory and po licy in the form of neo­li be ra lism and mar ket fun da men ta lism. The neo li be ral con cept is pla ced op po si te the sta te eco no mic in ter ven ti o nism (and its ba sic mec­ha nisms re gu la ting the eco nomy). Next, a study of the pro cess of glo ba li za tion, li be ra li za tion, de re gu la tion and pri va ti za tion ­ as the main pil lars of the spread of neo li be ral dog ma. In par ti cu lar, it in di ca tes that the mar ket is not a sin gle mec ha nism, and it is com po sed of a num ber of mar ket im ba lan ce and em bed ded the­rein. An ti­in fla tion (sta bi li za tion) po licy wit hin neo li be ra lism as op po sed to de ve lop ment of mac ro e co no mic po licy, is espe ci ally im por tant in the area of con flict of mo ne a trism (as the ba sis of li be ra lism) and Keyne si a nism (as the ba sis of sta te in ter ven tion). He re spe ci fi cally in ve sti ga tes the re la ti on ship bet we en the sta te and pri va te ca pi tal, sta te ac tion in the eco nomy, the wel fa re sta te, the ra te of pro fit and fi nan cial ca pi tal. next, a study of neo li be ral

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 11-45

45

eco no mics and the «shock the rapy». In a spe cial sec tion ex plo res the im pact of li be ra lism and mo ne ta rism in the de ve lop ment of un der de ve lo ped eco no mi es. In the fi nal part po ints to the co lap se of the neo li be ral mo del of de ve lop ment and an ti­de ve lop ment of mac ro e co no mic po licy re gu larly «pro ducts» cri sis of growth and em ployment.Keywords: li be ra lism, mar ket, sta te in ter ven ti o nism, in fla tion,

de ve lop ment, unem ployment, cri sis sta bi li za tion, de ve lop ment mo dels, fa i lu re of neo li be ra lism.

­ Овај­рад­је­примљен­20.­фебруара­2015.­године­а­прихваћен­за­штампу­на­састанку­редакције­28.­априла­2015.­године.

47

УДК 314.87(497.11)

Ори ги нал ни на уч ни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.

стр. 47-70

47

* ЕкономскифакултетУниверзитетауБеограду,<blok29@scnet.rs>

Млађен Ковачевић*

УРУШАВАЊЕЉУДСКОГ КАПИТАЛАУСРБИЈИ:ДИМЕНЗИЈЕ,

УЗРОЦИИМОГУЋНОСТИЊЕГОВОГЗАУСТАВЉАЊА

Сажетак

Током друге половине 20. и почетком 21. века природни прираштај становништва Србије је имао опадајући тренд. Процес депопулације Србије је резултат историјских збивања, културно-историјског наслеђа и менталитета сопственог становништва. Емиграције становништва су само убрзале тај процес. Људски капитал Србије је урушен. Главни задаци ауторовог истраживања били су: разматрање историјског наслеђа и савремених проблема демографског развитка, научно сагледавање демографских и недемографских утицаја на формирање људског капитала и на токове демографске транзиције, као и сагледавање економских последица биолошке депопулације. Аутор износи аргументе и тврди да се негативан процес може зауставити. Залаже се за окупљање истинске научне елите из више области која би добила задатак да уради нацрт визије будућег друштвеног и привредног система Србије. Након свестраног разматрања једног таквог документа о будућности Србије, и низ конкретних дугорочних стратегија, Парламент би такве документе усвојио и бринуо о њиховој доследној примени.Кључне речи: биолошка депопулација, људски капитал, одлив

мозгова, Србија.

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

48

Увод

ОбјективнаекономсканаукауСрбијијевећчетвртвекаокупиранатешкомкризомпривредекојаседраматичнопоја-чалаупоследњихпетгодина.Помоммишљењу,економсканаукауСрбијијенеоправданомалупажњупосвећиваласведубљојдруштвенојкризикојасеиспољавауоко25сегменатадруштвеногживота,амеђуњимасеистичу:кризаидентите-та,кризавредносногсистема,кризаповерења,кризаогромневећинеполитичкихинституцијаиполитикекаоделатности,уставнакриза, кризаправосуђа, кризаморала, кризадемо-кратије,кризадипломатије,кризасиндиката,кризаогромневећинелокалнихсамоуправа,кризачитавихрегиона,кризасела, демографска криза и криза људског капитала, кризаздравства,кризаобразовања,кризанаукеинаучноистражи-вачкограда, кризакултуре, кризапородицеибрака, кризаСрпске православне цркве, еколошка криза, криза медија,кризасрпскогјезика,кризанизанајважнијихспортова,паи„најважнијеспореднестваринасвету“–фудбалаитд.итд.Иштојебитнонагласитијестекризаидејекакавдруштвениипривреднисистемусвојитиидоследноразвијатикакобисеизашлоизтешкедруштвенеиекономскекризе.

Свенаведенекризесе,увећојилимањојмери,међу-собно поспешују, али сам дубоко убеђен да демографскакриза, кризаљудског капиталаи кризапородицедиректноилииндиректно,уодносунадругекризе,највишедоприносејачањудруштвенеипривреднекризе.Мојједубокиутисакдасвестотомеудруштвууопштеинајважнијимдржавниминституцијама,паиуекономскојнауци–ниједовољнопри-сутна,идасеизбогтоганепредузимајуадекватнемере,штоће,акосестањебитнонепоправи,иматитешкедруштвене,привреднеифинансијскепоследице.Збогсвегатога,ипоредтогаштатаматеријанијеуфокусумојепрофесионалнеак-тивности,одлучиосамдауовомраду,унајкраћимцртама,укажемнасвудраматикустањаусфериљудскихресурсауСрбији,односновишегодишњегурушавањаљудскогкапита-ла,основнихузрокатогужасногфеномена,опасностидасеононаставиимогућностимањеговогзаустављања.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

49

Основни показатељи демографског суноврата и људских ресурса у Србији

Србијаспадаумалугрупуземаљаукојојсевишеодполавеканеостварујенипростарепродукцијастановништва.Икаопоследицатогаидефинитивногнапуштањаземље,бројстановникауСрбији,нарочитоодпочеткапоследњедеценијепрошлог века и током протеклих 13 година новог века,знатно је смањен. Стицајем несрећних околности везанихзаратовеуБиХ,Хрватској,паинаКосовуиМетохији,наподручјеСрбијесеслиовеликибројсрпскогстановништвасатихподручјаидопописаиз2002.год.многиодњихсудобилидржављанствоСРЈ,односноСрбије,пајеукупанбројстановника,потомпопису,износиоје7.458.000.

У последњој деценији прошлог века у Србији је упросекугодишњихумиралооко14.000лицавишенегоштосеродило.Упериоду2002-2011.г.упросекујегодишњепреко31.000лицавишеумиралонегоштосеродило.Узто,врловелики број лица из Србије узео је страно држављанство,па јепопописуиз2011. г.укупанбројстановникаизносио7.176.800,односнобиојемањизаоко511.000лицанего2002.године.

У периоду 2002-2011. г. просечна старост становникау Србији је повећана са високих 40,2 на још виших 42,2године,иврлојемалоземаљаукојимајепросечнастаростстановниказасамо9годинатоликоповећана.У2011.годиниу Европи су постојале само четири земље које су ималевишу просечну старост становништва: Немачка са 44,6,Италија43,5,БугарскаиАустријасапо42,5,аГрчкајеималаисту просечну старост становништва као Србија.1 ПремаподацимаРепубличкогзаводазастатистику,у2011.години32.683лицејевишеумрлонегоштосеродило.У2012.г.тајужаснонегативнибилансједостигаорекордодчак35.143.

ВрлојевероватнодајесликадемографскогсуновратауСрбијиде факто јошцрњаоднаведене, јермногинашиграђаникојирадеилиживеуиностранству,аимајудвојнодржављанствоалиочекујударелативнобрзодобијајудржа-

1 Податке је изнела Гордана Бјелобрк, шеф Отсека за демографијуРепубличког завода за статистику, а објављено у дневном листуДанас,24.март2014.(Додатак„Бизнис“,стр.4.).

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

50

вљанствоземљегдеживесамосуформалноиграђаниСр-бијеалисуодлучилидасеонинећевратитидаживеуњој.Чак и каджеле да се врате и кад улажу у подизање кућа,каоштојеслучајуисточнојСрбији,онито,збогпородичнихобавезаидругихразлога–нечинеивременомћебитиусвемањојмогућностидаиспунесвојежељедаостануустатусустановникаСрбијеидасеједногданавратеидапоновоживеуњој.

У претходних пет деценија старосна структурастановништва Србије се драматично погоршала. Каоилустрацију наведимо да је удео становникамлађих од 15година у 1981. г. износио 29,45%, десет година након тогаон јепао18,88%,у2002.г. јепаона16,59%,ау2011.г.насамо14,27%.Сдругестране,учешћестарогстановништваседрастичноповећавалатакодајеса10,38%(у1981.г.)у1991.износило 11,50%, у 2002, већ 16,54%, а 2011. г. чак 17,40%.Додајмодајеупоследњих50годинаудеомладепопулацијеуукупнојпопулацијиготовопреполовљен,аудеостаријиход65г.повећанзачакдваипопута.

Премапоследњемпопису(2011.г.)одукупно1,476.105породицавишеод600.000немани једнодете,а764.546суималасамопоједнодете.Врлојевероватнодасусеобетецифре за протекле три године повећале,што је последицасвевећегсиромаштва,кризепородицеибракаинизадругихфактора.

Бројпензионераупоследњих15годинаунетоизносуупросекусегодишњеповећавазапреко20.000лицаабројзапослених радника од 2005. г. систематски смањује па јесадабројпензионеравећиодбројазапослених.

Збогвеоманискогдохоткапостановникуи збогтогавеликогодливастановништвауиностранствоиуразвијенијерегионеивећегбројаумрлиходноворођених,у46локалнихсамоуправадраматичносесмањујебројстановникаињиховастароснаструктурајесвенеповољнија.

По истраживању обављеном у оквиру САНУ у чак986селаСрбијебројстановникаседраматичносмањујеиусвакомјемањиод100,апросекњиховестаростипрелази50годинаиакосетрендсмањењанастави,огромнавећинаодњихћеза15годинапостатипотпунопуста.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

51

УселимаСрбијеналазисеоко260.000момакаипреко100.000девојакакојиимајуизмеђу40и50годинакојинисузаснивалибракиврлојевероватнодаћеврломалибројодњихтоуопштеучинити,иакодотогадође,вероватноћадаћеонадобитидецу–врломала.

Ипореднепостојањапоузданихстатистичкихподатака,врлојевероватнодасезбогенормногпорастанезапосленихлицауСрбији,бројонихкојиемигрирајууиностранствоикојиодлучујудатамосталноживедраматичноповећаваод2008.године.

Показатељи пада квалитета људског капитала

Већ претходно изнете чињенице о драматичномсмањењуучешћамладихиповећању старих лица у струк-туриукупног становништваСрбије говориопадуњеговогквалитета,посматраногсастановиштањеговогукупноград-ногпотенцијала.Тоупринципунебиморалобити ако тосмањењенијевеликихразмера,акотанепријатнапојаванетраједуго,акосемладипозавршеткушколовањаодмахза-пошљавају,акосуобразованијиипродуктивнијиодстаријихи ако земљаможедаобезбедипокривањедефицитамладестручнераднеснагењиховимприливомиздругихземаља.Такав случај у садашњимусловимавише је теоријскепри-роде.Ипак,Немачка јенајближатомтеоријскомслучају.Утојземљи,којаиманајвишупросечнустаростстановништвамеђуземљамаЕвропе,живиокоседамипомилионастрана-ца,шточиниоко8%укупногстановништваитиимигрантиобичноимајудвојнодржављанствоимногиодњихпоготовуони који су радили у тој земљи, временом добијају немач-кодржављанство.Ибитнојенагласитидановиемигрантиимајуупросекузнатновишинивообразовањаоднемачкогстановништва. Немачка на тај начин долази до квалитет-ногљудскогкапиталабезулагањауњиховошколовањеилисамоделимичногулагањаудодатноиперманентношколо-вањењихињиховедеце.ПреманемачкомСавезномзаводузастатистику,у2013.годиниуНемачкусеуселиорекорданбројстранацачакмилиони226.000.УтомистомизворуизНемачкесеиселило789.000лица,штозначидајепозитиван

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

52

салдоизносио437.000,штојенајвећибројод1993.г.ПремапрошлогодишњемистраживањунемачкогИнститутазатр-жиштерадаиистраживањезанимања,усељенициуНемачкуимајубољеобразовањеивишеквалификацијенегонемач-корадностановништво:43%новихусељеникастаростидо65 година имају дипломумастера или високихшкола илитехничко образовање, док је одговарајући проценат за до-маће,немачкостановништвоизносиосамо26%(Привредни преглед,23-25.мај2014,стр.6).

СтањеуСрбијијеупотпунојсупротностисанаведенимтеоријским случајем. Већ су наведени ужасно непријатниподаци о погоршању старосне структуре становништва уСрбијиитосамопосебиговориопадуквалитетараднеснаге,паиљудскогкапиталауцелини.Јошвећипроблемјештооко50%младихнемапосао,а215.224иличетвртинанезапосленихјемлађаод30година.НаевиденцијиНационалнеслужбезазапошљавање16.821лицејесавишимобразовањем,док29.696поседујефакултетскудиплому.Безпослајенајвишеонихсазавршеномгимназијомиекономскомшколом,дипломиранихекономиста, правника, лекара. Преко 90 доктора наука ипреко700магистаранаукасунаБироуНСЗ.Вишегодишњистатуснезапосленостиогромногбројамладих,школованихлицаиматешкеекономскеисоцијалнепоследице.Поизјавипредседника Светске организације рада, млади који самополагодинепозавршеткушколовањанедобијупосаоимајутрајнепоследицепоњиховупродуктивностинижеприходеуодносунаонекојисусеодмахпозавршеткушколовањадобилипосао.Или,поједномистраживању,обављеном2005.г.уВ.Британији,утврђеноједадужипериоднезапосленостимладихутојземљиимазапоследицудаониунаредних20годинаимајунижупродуктивностинижеприходеодонихкојисусезапослилиодмахпозавршеткушколовања.2

Велики део становништва који је већ годинама безпосла,члановињиховихпородица,радницикојираде,ане-редовнопримајуплатеилисуимплатевећгодинамаврло

2 Јелена Живковић-Ракић, “Екстремна незапосленост у Србији иЕУ:последицеимогућарешења“.Квартални монитор економских тренодва и политика у Србији,април-јун2013,стр.73.Оригиналниизвор: Gregg, P. and Tominey, E. „The wage scar from male youthunemployment“,LabourEconomics12(4).Pp.487-509,London,2005.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

53

ниске,члановиињиховихпородица,семаконедобијајудо-знакеодсвојихнајближихкојирадеуиностранству,запалису у озбиљнупсихичку депресију или у неке друге здрав-ствене проблеме трајније природе,што има и све ће вишеиматинегативнепоследицепоњиховебудућераднеучинке,поготову ако статус незапослених лица задрже и у будућ-ности, а то је, нажалост, врло вероватно.Дапоновимда јенепобитноутврђенодамладчовек,поготовукојијезавршионекусредњушколуилифакултет,атаквихјеуСрбијипреко50.000,придужемстатусунезапосленихлицагубидеосте-ченогзнања,стичезнатномањеилиуопштенестиченовазнања, губи самопоуздање, па и самопоштовање, а део одњихсеодајеалкохолу,дрогиикриминалу.Исобзиромнаврловеликувероватноћудаћесе,барунареднихнеколикогодина,бројназапосленихлицаповећатиидаћеврломалипроценатсаданезапосленихдобитипосао,овај врлотежакпроблембићејошдраматичнији.

Сдругестране,једандеозапослених,поготовуупри-ватнимфирмамаионихкојирадеутзв.сивојзониизложенјесуровојексплоатацијиилирадиуврлонеповољнимусло-вимаитомораиматитешкепоследицепоњиховоздрављеињиховбудућирадниучинак.

Умедицинскимкруговимауопште,паиуСрбијисвесевишеговориотзв.„синдромусагоревањанапослу“којисејављаунизупрофесија–одшофера,доменаџераиврхун-скихлекара.Например,професионалнивозачи,нарочитоуприватномсектору,радепрековременоидањуиноћуизбогтогасуизложенисталномстрахуданенаправенекугрешкукоје би довела до саобраћајног удеса у којима би било по-вређенихилипогинулих.Или,лекарикојивршеоперације,којих је, с обзиромнапотребе, врломало, честоморају дарадепрековременоштоикодњихвећдугостварастраходмогућихгрешакасатешким,пачакифаталнимпоследицамапонекеодњиховихпацијената.Тапојавасвејеизраженијаиунизудругихделатности,поготовукадајеупитањупри-ватнисекторгдејеоптерећеносттокомрадногвременаврловеликаиукомевлададухпрвобитнеакумулацијекапитала,паиробовласничкиходноса.

Последице по лица изложена „синдрому саговерањанапослу“суразнетешкеболести,амеђуњимасеистичу:

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

54

осећај емоционалне исцрпљености, нетолерантност премаколегама,раздражљивост,циничност,одбојност,отуђеностодсамогсебеиоддругихљуди.3Временомпословнаефикас-носттихособасесмањује,азбогисцрпљеностиисталног,хроничногстресадолазидоврлонепријатнихбиохемијскихпроменауорганизму,апоследицатогајеоптерећењекарди-оваскуларног система, пад имунитета, повећане склоностика респираторниминфекцијама, дијабетес, астма, улцероз-ни колитис, болови у коштано-зглобном систему, кожнаобољења итд.Као последица претеране оптерећености по-сломи„синдромасагоревањанапослу“,појављујусеипси-хијатријскеболести,каоштосуакциозно-депресивностањеидепресија,поремећајсна,смањењавољезабављењембилочимигубљењамоћидасеуживаубилочему,јављасеосећајтугеипразнине,пачакиосећајдајеживотизгубиосмисао,асвечешћесејављаиидејаосамоубиству.

ИтојеједанодважнихразлогаштоСрбија,међуземљамајугоисточнеЕвропа,иманајвећустопусамоубистава.Наиме,постатистициСветскездравственеорганизацијеуСрбијиупросекудневночетириособеизвршесамоубиствоипотомнеславномпоказатељу,онасеналазина14месту.Нијепуноутешноштосуиспредње,порелативномбројусамоубистава,односнопостописамоубиставаРусија,Мађарска,Словенија,пачакиФинска(Политика23.02.2014,стр.09).Иимајућиувидудајеврловеликавероватноћадаћебројнезапосленихлицабарунареднихнеколикогодинарасти,даћеживотнистандардогромногбројаљудиидаљепадати,даће„синдромсагоревања на послу“ бити још израженији, и да ће сезадржати врло низак ниво здравствених услуга, велика јевероватноћадаћестопасамоубиставауСрбијиунареднихнеколикогодинабитичакиповећана.

Квалитетуопште,апосебноквалитетстановништваиљудскогкапиталајеврлотешкоквантифициратиинабазинекихегзактнихподатакаупоређиватисадругимземљама.Постоје огромне разликемеђу народима када су у питањукомпонентеквалитетачовекауопште,паипојединихнација.Вредносни системи се често доста разликују и временом

3 Детаљније о томе пише и говори Снежана Кецмановић-Мињевић,психијатарДневнеболницеКлиникезапсихијатријуКлиничко-болничкогцентра„ДрДрагишаМишовић“.(Политика,5.05.2014,стр.15)

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

55

мењајукадасуупитањуразнедржаве,нацијеирелигије.Ипоредтога,постојинизпоказатељаипоређењамеђуземљамаи нацијама на основу којих се суди о квалитету људскогкапитала у некој земљи. Једна од компоненти квалитетаљудскогкапитала,којаједостарастегљивакатегоријајестеморал. Постоји висок степен сагласности истраживача дајеморалуопштеуусловимацветањаидеологијебољерећирелигије неолиберализма доживео тежак суноврат.О томејеврлоубедљивоубројнимрадовимаписаонајцитиранијиинтелектуалац данашњице Ноам Чомски. Његова књигаПрофит изнад људи:Неолиберализам и глобални поредак, 4 објављена 1998. год. била је жестоко нападана од странеполитичара, власника и менаџера транснационалнихкомпанија и банака, а посебно од тзв. „тржишнихфундаменталиста“и„тржишнихбољшевика“,али,наопштужалост,показалоседајеонбиодубокоуправу.То,например,доказују злочини везани за ваздушне агресије странихземаљаиуслучајуСРЈугославије,Ирака,Либијеитд.алиисилнебламажефармацеутскихкућа,апосебноврхунскихполитичараизбројних,паинајразвијенијихземаља.

Збогсвевећегсиромаштвакојесеостварујевећчетвртвека,кризеидеформацијевредносногсистема,кризеправо-суђа,кризеСрпскеправославнецрквеималогбројарелиги-ознихлицаинизадругихфактора–кризаморалауСрбијиједостиглаврловисокниво,нивокорупције,каосамоједанодпоказатељакриземорала једостигаоврловисокнивоиСрбија јепо тојпошастиврловисокопласирана.ПоСвет-скомекономскомфоруму,корупција јенајвећапрепрека заразвој бизниса уСрбији (WЕФ2013: 334). Све раширенијакорупција и кризаморала се испољавају и у делатностимагденебисмелауопштедасепојављује–например,усекто-римаобразовања, здравства,правосуђа,паиполиције.Ог-романпроблемјештомладиљудикојизавршенекушколузахваљујућикорупцијичестосудокрајаживотасклониилипринуђенидакористетупошастдабинештоостварили.

Неконстролисанобујањеприватнихфакултетаињихо-ваекстремнапрофитнаоријентисаностичестабескрупулоз-ностњиховихвласникаинемоћправосуђаимајузапоследи-

4 Књига је1999. годинепреведенанасрпски језикуаранжмануиздавачкекуће„Светови“изНовогСада.

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

56

цудасекупујуиспити,паидипломе,пачакимагистарскеидокторскетитуле.Приватни,алиинекидржавнифакултетиимајуширомСрбије преко 100 одељења који нису добилиакредитацију,анекиодржавајутаодељењаиакоимјеоду-зета акредитација.Све у свему, друштвена контрола висо-когобразовањајеврлониска,пасеизбогтогаморалутомвиталномсекторудрастичносрозао.Иуздравствусечестопојављујуслучајевитешкогогрешењалекарскеетике.ИтојеједнаодкомпонентинаосновукојихјеСрбијаупоследњедвегодине,поквалитетууслуга,уздравствунапоследњемместууЕвропи.

Оморалубољерећинеморалу,политичара,нарочитооних који су били на врло важним функцијама у периоду2001-2013. г. детаљније самписао у бројнимрадовима. 5Исвесеубедљивијепоказалодајепок.З.Ђинђићбиодубокоуправукадајерекао„Комеједомораланемаштадатражиуполитици“.

Заистанасвимнивоимаоднајважнијихдржавнихин-ституцијадолокалнихсамоуправа,државнихијавнихпре-дузећаитд.честосусеналазилиијошувексеналаземорал-но врло проблематичне личности. И наравно да то има запоследицуширењенеморалаувеликомделустановништва.

И као последица тога јесте да се по поверењу уполитичаре,Србијаналазинатек120местуипообјективностидржавних службеника при доношењу одлука – тек на 127месту(WЕФ2013:335).

Врлонизак нивои падморала уСрбији се испољаваипрекопоказатеља„етикафирми“,којипубликујеСветскиекономски форум. Наиме, по том показатељу Србија је у2008.годинибилатекна96месту(од134земаља),анаранглистииз2012.г.јебилатекна132месту,анапоследњојранглисти(публикованојусептембру2013г.)онајебилана127месту (од148 земаља).Ииспредњесу сенашлеи следећеземље: Шри Ланка, Македонија, Гватемала, Либерија,Кенија,Камбоџа,Зимбабве,Сенегал,Гана,Вијетнам,СијераЛеоне,Никарагва,Јамајка,Боливија,Хондурас,Колумбија,Еквадор,Перу,Камерун,Монголија,Танзанија,Молдавија,итд.

5 Радовисунаведениулитературинакрајутекста.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

57

Нема потребе да се детаљније говори о врло тешкомстањууправосуђуСрбије,јерјетотоликопознато,аисамсамуједномрадуотомедетаљнијеписао.6Многојеразлогадато,алијеврловажанузрокпадаквалитетаиморалаљудикојирадеуправосуђууСрбији.Једанодпоказатељастањауправосуђуиморалаонихлицакојидоносепресуде јестенивообјективностиприрешавањуразнихпресудавезанихзадруштвенеконфликтеиСрбијасе,наранглистиСветскогекономског форума, по том показатељу налази тек на 127месту, а боље од ње су пласиране и следеће земље: ШриЛанка,Гана,Намибија,Етиопија,Кенија,Уганда,Зимбабве,Албанијаитд.

Избогсвеганаведеног,неповерењеусудствоуСрбијиекстремновисокоитомораиматинеповољнепоследиценапонашањестановништваинивоњеговогморала.

ПостојинеколикопоказатељакојегодинамапубликујеСветскиекономскифорумкојиубедљивопоказуједаквалитетљудског капитала у Србији, у поређењу са врло великимбројемземаља,континуелноопада,поготовуупериодупосле2008.године.Једанодпоказатељајестеранглистаземаљапоосновуодливамозговауиностранство.Наиме,поThe Global Competitivness Report 2008/2009 од 134 земље од Србијеу лошијој ситуацији су биле само три земље.По следећемИзвештајуобјављеном2009.г.самосудвеземљебилеугоројситуацији.УИзвештајимаобјављенимунареднетригодинеувек субиле самопо три земљеунеповољнијој ситуацијикада је у питању одлив мозгова. У последњем ИзвештајуСветског економског форума, уместо ранијег показатеља„одлив мозгова“ користе се два показатеља: 1. капацитетземљезазадржавањеталенатаитујеСрбијатекна146месту(од148земаља)и2.капацитетземљезапривлачењеталенатаитујеунеповољнијојпозицијибиласамоједназемље(WЕФ2013:335).

Врлојевеликавероватноћадаћесеунареднихнеколикогодина апсолутни број грађана Србије који ће одлазити уиностранство на рад и даље повећавати, поготову ако уЕвропскојунијидођедооживљавањапривреднеактивности

6 Ковачевић,Млађен,„УзроцидубокеекономскекризеуСрбији“,Гласник за друштвене науке,бр.2,2010.

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

58

и ако се настави процес старења домаћег становништва уважнимземљамаЕУ,каоштосуНемачка,Италија,Аустријаитд.,итојеврловероватно.Међутим,уСрбијисеиспољавафеномендаунеким,чаккруцијалноважнимделатностимапостојипотребаитражњазановомрадномснагом,аи,збогмногочега,паизбогсвевећегодласканарадуиностранствоједноставнонема.Такавјеслучајсалекаримаспецијалистимачија је старосна структура уцелини врлонеповољна. Збогслабостиуздравственомсистему,посебновеликихслабостисистемаобразовањалекараспецијалистаивеомаизраженогодласканарадуиностранство,дошлисмоуситуацијудајеуСрбији20%лекарастаријиод60година, асамо896или2,8%запосленихлекараимамањеод30 година (Д.Делић,Политика,24.04.2014,стр.14).

Због одлива мозгова у иностранство, запостављањанаучноистраживачког рада, врло ниских плата и низадругих фактора, положај Србије у односу на друге земљекада је у питању расположивост научника и инжењера јесвенеповољнија.Наиме,поподацимаСветскогекономскогфорума(СЕФ),Србијајеутомдоменуу2008.г.билана50месту(од134земље).У2010.г.јепаланачак92местодабипопоследњемИзвештајуизпрошлегодинебилана85месту(од148земаља).Дакле,засамопетгодинаонајепалазачак35местанаранглистиземаљапопоказатељурасположивогквалитативногљудскогкапитала(WЕФ).Збогзапостављањанаукеуопште,врлотешкогфинансијскогположајанаучнихинститута, Србија је на ранг листи по квалитету тихинституција од 2008.г. па закључно са прошлом годиномсистематски,изгодинеугодину,падалатакодајеса49местау2008.г.палана66место(WЕФ,2009.и2013:335).Трагичноје да се по квалитету научноистраживачких институцијаиспредСрбијеналазеиследећеземље:Кенија,ШриЛанка,ЦрнаГора,БоснаиХерцеговина,Ганаитд.(WЕФ2013:535).Иако се може сумњати у оправданост налаза да су чак иЦрнаГораиБиХиспредСрбијепоквалитетуистраживачко-развојнихинституција,топроизилазиизодабранихподатакакојекористиСветскиекономскифорум.

Образовни системуСрбији, однајнижег донајвишегнивоа,имаврловеликеслабости,штоимаидугоћеимативрлонеповољнеекономске,социјлнеименталнепоследице.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

59

Оваконстатацијајеунескладусачињеницомдауосновнимшколама имамо велики број одличних ученика, а да јеброј доктораната, за наше услове врло велики и да је бројодбрањенихдокторскихтезаенермноповећанидадостижерекорднецифрекојесупре10-15годинабиленезамисливе.

Када се говори о квалитету основног образовања,постојивисокстепенсагласностистручњакаизовеобластида се у њему обавља пре свега тзв. репродуктивно учењеи да због тога ученици не стичу способност повезивањанаученог и да се тзв. функционално знање које се стиче уосновнимшколамаСрбијаналазиисподевропскогпросекаи да је евидентно њено заостајање у том врло важномдомену. Наведимо констатацију проф. др Ранка Рајевића,оснивачаМенсеуСрбији,аутораНТЦсистемаучења,чланаКомитетасветскеМенсезадаровитеисарадникеУницеф-азаобразовање„Градиво је свеобимније а знањесвемање.Очигледно да имамо две грешке: репродуктивно учење иповећанстрес,односноотпорпремашколи.Кадабисмоовогмоментасвепроменилииурадиликакотреба,добилибисморезултаттекзадесетакгодина“.(Блиц-жена,бр.499,7-13,јун2014, стр.7). На општу жалост, друштво, односно државнеинституцијенисусвеснедајеприоритет–променасистемаучењауосновномобразовању.

Када се говори о квалитету основног школовања,требалобинагласитидасеондевалвирасамомчињеницомдаогромномбројусеоскихшкола,гдејебројученикаврломали, један јединиучитељистовремено,уистојучионици,учи децу из сва четири разреда и да деци једног разредаможеутокуједногчасапоклонитисамо10-15минута,штомора имати негативне последице по њихову обуку. Уз свето, материјална примања учитеља су врло, врло скромна,а многи од њих немају решено стамбено питање, што ихморадестимулистидастичуновазнањаидасемаксимално,са ентузијазмом посвети племенитом послу квалитетногобразовањадеце.

Високпроценатодличнихученикаусредњимшколама,а нарочито импресивни резултати ученика МатематичкегимназијеизБеограданабројниммеђународнимтакмичењимастварају лажну слику о квалитету средњошколскогобразовањауСрбији.

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

60

И средњошколско образовање се сусреће са низомслабости који су исте или сличне природе као што јеслучај са основним образовањем. Сама чињеница да јенивообразовањаифункционалногзнањауосновнојшколинезадовољавајући,онемогућаваквалитетносредњошколскообразовање. Схвативши велике слабости средњешколкогобразовања и потребу његовог унапређења, СР Југославијје почетком новог века закључила посебан споразум саЕУи поњему од 2003. годинеУнија, кроз разне пројекте,помажереформуимодернизацијусистемасредњегстручногобразовања са циљем да се добије стручна радна снагакојаћебитиубудућноститражена.Ипоредтога,„стручнообразовањеуСрбији јеидаљелошегквалитетасобзиромда су области исувише уско специјализоване, а систем јегенерално непопуларан међу ученицима, о чему сведочигашење великог броја одељења“.7 И сама чињеница дамеђу незапосленим лицима највеће учешће имају она сазавршеномгимназијомговоридасастеченимзнањемутојнајпрестижнијојсредњојшколимногоштоштанијеуреду,мадајетопоследицаисвевећегсиромаштваинемогућностидасенаставишколовањенавишимивисокимшколама.

Бројни су разлози за пад квалитета вишег и високогобразовања у Србији. Поред врло тешког стања привреде,врло високог јавног дуга и буџетског дефицита, падамотивисаности учитеља и професора, за сваки нивообразовања постоје и специфични фактори који утичу нањеговпад.Зависокообразовањеприхватање,подогромнимпритискомстранихцентарамоћи,тзв.Болоњскеповеље,билајеогромнагрешкакојаједопринеладрастичномпадуњеговогквалитета, односно имало је за последицу катастрофалносмањење нивоа знања високошколаца.8 Са прихватањемБолоњске декларације, којом је у високо школство уведенврловисокнивонеолиберализмаиквазитржишта,факултетиуопште,апосебноприватни,којисубујали,претворенисуу

7 ЈеленаЖарковић-Ракић,Гласник за друштвене науке,бр.2,2010.8 Отомејебриљантноговориопроф.дрАлександарЛиповски,бивши

проректорБеоградскогуниверзитета,чланНационалногпросветногсавета Републике и помоћник министра просвете за високообразовање и врло угледни професор Математичког факултета уинтервјууобјављеномучасописуГеополитикабр.64,јун-јул2013,стр.26-30.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

61

профитна предузећа. Тим наметнутим реформама високогшколствафакултетисепретварајууразнеструковнешколеипредузећакојимајеосновнициљмаксимизацијапрофита,аобразовањеинивознањасуудубокојсенци,ананекимодњихсепакипродајуфакултетске,пачакимагистарскеидокторскедипломеизатојепосталонормалнодаенормнорасте број докторанада и добијених докторских титула.Наравнодајетододрастичногпадањиховогквалитета,ауогромномбројуодњихимамногоплагијата.

Због драстичног пада квалитета високог образовања,поготовуоногпосвећеногобразовањуучитељаинаставника,већ годинама се продукујемаса лошихнаставника који ћесвојимрадомушколамагодинамаслабообразоватиђаке,штомораиматитрајнештетнеекономскеисоцијалнепоследице.Иубеђенсамдајепроф.А.Литковскипотпуноуправукадазакључује:„Генералногледано,просветауСрбијиданасјеумногогоремстањунегопредвадесетгодина,апроблемисумноговећиупрвојдеценијиовогвеканегокрајемпрошлогидиректносупоследицанеразумнихреформипреузетихиз„просвећене“ЗападнеЕвропечијијеглавнициљуништавањенационално свесне интелигенције и деградација укупногинтелектуалногнивоапросечногграђанина“(Ibid.,стр.26).

Икаопоследицасвегапретходнонаведеног,релативнапозиција Србије у односу на друге земље када је упитању капацитет за иновације је врлонеповољнаи све јенеповољнија,такодајеонау2008.г.наранглистиземаљабилана92.ау2013.г.текна133месту,тј.изањејебилосамо15земаља.Трагичноједасе,кадасуупитањукапацитетиза иновације, испред Србије, налазе и следеће екстремнонеразвијене земље, Руанда, Нигерија, Намибија, Вијетнам,Мадагаскар, Босна и Херцеговина, Уганда, Бангладеш,Албанија, Зимбабве, Непал, Сијера Леоне,Мозамбик и тд.итд.(WЕФ2013:534).

Иутаквојситуацијипотпунајебесмислицадасеизале-каре,поготовудефицитарнеспецијалистекојисуужаснооп-терећенинарадномместу,уводесолидарнипорез,смањењеплатеизаконскионемогућавапријемановихлекарадокраја2015.год.Итоје,узсвеостало,допринелодасеинтензитетодласкалекараизСрбијеуиностранствопојачава.Иштојезапањујућејестечињеницадазваничнициигноришуизјаву

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

62

председника Новог синдиката здравства Србије Живора-даМркића„дајеутокукадровскакатастрофа“којанас,поњеговоммишљењу,водиукрајњеалармантностањејавногздравственогсистемаБугарскеиРумунијекојеимајунеоп-ходнеоперационесалеимодернеапарате,али,збогвеликогодлива специјалиста (за разне операције) у иностранство,немадовољноквалитетног кадра, па се тамодернаинфра-структура,ипоредвеликихпотреба,врломалокористи.Ионоштопосебнозабрињава,јестечињеницаданасвадрама-тичнаупозорењаЗдравственогсаветаСрбијеиЛекарскеко-мореСрбијеосвемунаведеномнисуималиникакавефекат.

Врлојесличнаситуацијаисакадровскомситуацијомусекторуинформационихтехнологијагдестручњациодмахпозавршеткустудијаодлазеуиностранствонарадсаврломалимшансамадасевратеуземљу.

Имајући у виду све претходно наведене драстичнепоказатеље,разумљиводајеупоређењусавећиномземаља,положајСрбије, када је упитањуквалитет образовања свенеповољнији. Она је по квалитету образовног система уцелини за претходних пет година пала са солидног 45.места на чак 111 место, тј. пала је за чак 66 места и врлоје вероватно да не постоји ни једна од 148 земаља на тојлистикојајезабележилатакавпадитосеморалоодразитина пад образованости становника, односно релативни, а услучајувисокогшколстваиапсолутнипадквалитетависокообразовањераднеснагеиљудскогкапиталауСрбији.Кадасу у питању квалитет образовања за научноистраживачкирад иматематику, у претходних пет година она је пала саврлосолидног31.на55место(WЕФ,2013:335).ДодајмодајеСрбија све слабијепласиранакада јеупитањуквалитетобразовања менаџера тако да је у 2008. г. била на 87, а упрошлој години тек на 114 месту. По обуци запосленихрадникаСрбија јеи у2008.г. била врло слабопласирана–билајетекна121месту(од134земље),ау2013.г.билајејошзнатнослабијепласирана–текјена140месту,пасусамо8земаљаутојобластибилеизање.

Због драстичног пада животног стандарда огромногдела становништва, до чега је дошло у последњих четвртвека, огромне незапослености, кризе вредносног система,кризе морала, кризе породице, слабости правосуђа и низа

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

63

других фактора – криминализација у Србији је достиглаогромне размере. По организованом криминалу Србија сеналазинанеславном127месту(од148земаља).ПотомврлонепријатномфеноменусвеземљенасталенаподручјубившеСФРЈсузнатнобољепласиране:БиХјечакнаврлозавидном22 месту, Словеније на 42, Хрватска на 49, Црна Гора на76, аМакедонија на 98 (WЕФ 2013: 424). И због тога нијемногоутешноштосепоорганизованомкриминалуугоројситуацијиналазеБугарска(на130месту)иИталија(на134).Усвакомслучајуврловисокнивоорганизованогкриминаласамо је један од низа показатеља урушавања квалитетаљудскогкапиталауСрбији.

Да ли је могуће заустављање урушавањa људског капитала у Србији

Према прогнози Републичког завода за статистику, у2041.годинибројстановникауСрбијибићезабармилионамањинегоштојебио2011.г.итопосценаријуукомефигу-рирајусамоцифреоприраштајуисмртностистановништва.ПотомсценаријупросечанстановникСрбијеу2041.г.имаћеупросеку46,5година.НаравнодаћебројстановникауСр-бијибитидодатносмањиванзбогисељавањауиностранствоиузимањадржављанствадругихземаља.

За мене уопште нема дилеме – у наредних неколикогодинадепопулацијаиурушавањељудскогкапиталауСр-бијићебитинастављени.Прво,Србијаморазнатносмањи-тиогроманвишакзапосленихлицаудржавнимустановама,државнимијавнимпредузећимаилокалнимсамоуправама.Иакосејошувекнезна(штојепростоневероватноикрајњенеодговорно)колики јеукупанбројтихлица,аобјективнепроценеговоредајењиховвишакод150до200хиљада.Др-жаваћеморатидокрајагодинедадефинитивнорешипро-блем164предузећауреструктуирањуитоћеиматизапо-следицудаћенеколикодесетинахиљадазапосленихостатибезпосла.Збогврлотешкихпроблемабуџетскогдефицитаијавногдугаикатастрофалнихпоследицапоплава,великибројлицазапосленихудржавнимустановамаилокалнимса-моуправамаостаћебезпосла.

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

64

Сдругестране,ипоред,одВладенајављенихмерасти-мулисањастранихидомаћихинвестивцијаизапошљавањауреалномсектору,постојисамотеоријскамогућностдаћеукупанбројновозапосленихлицау2014.и2015.г.битивећиодбројаонихкојићеостатибезпосла.Топоготовуакоос-таненасназибесмисленаодлукаозабраниновогзапошља-вањауздравству,образовању,научно-истраживачкојделат-ностиинекимдругим,задруштвоуцелини,врловажнимделатностима.

Због свега претходно наведеног, али и због кризепородице,кризеселаичитавихрегионаиврловероватногповећањасиромаштваимногочегадругог,врлојевероватнода ће број новорођене деце уСрбији у 2014. и 2015.г. битимањинегоштојебиоупретходнедвегодине.Сдругестране,збогсвевећепензионерскепопулације,збогдрастичногпадаживотногстандардасвевећег,огромногделастановништва,врло тешког стања у здравству, дугорочних тершкихпоследицабомбардовањаназдрављеисл.врлојевероватнодаћесеу2014.и2015.г.повећатибројумрлихлица.Икаопоследицасвеганаведеног,врлојевероватнодаћесмањењестановникауСрбијиунареднихнеколикогодинабитивећеодпо35.000годишње.

Врло је вероватнодаће сепозитивнаразликаизмеђуновихииумрлихпензионера,којапоследњихгодинаизносинештопреко20.000,унареднимгодинамазнатноповећати,поготовупоосновустицањаусловазапензијутзв.бејби-бумгенерацијарођенихизмеђу1952-1956.годинекојихсадаимаурадномодносупреко600.000,паћесе,покомпетентнимпроценама,бројпензионераунареднихдесетакповећатизапреко200.000.9Сдругестране,крајњејенеизесноштаћеседешаватисабројемзапосленихимлађихлицакојићеживетиуСрбији.

Поред претходно наведеног, постоји читав низтешких ограничавајућих фактора који спречавају илибитно ограничавају могућност заустављања ескалациједемографскекризеиурушавањаљудскогкапиталауСрбији.Наведимо,понашеммишљењу,најважније.

9 Детаљније о томе у: Жељко Пантић „Старосна структурастановништваипензионииздравственисистемСрбије–Последњиексер“,Данас,24.03.2014,додатак„Бизнис“,стр.3.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

65

Самачињеницадајебројдецеуосновнимисредњимшколамаодшколске1995/96дошколске2013/2014смањензаоко215.000имаидаљећеимативрлонеповољнепоследицепо квалитет људског капитала у Србији у целини. Уз то,поновимо да по подацима СЕФ, Србија је по квалитетупримарногобразовањау2008.годинебиланасолидном48местуасадајетекна81,апоквалитетуобразовногсистемауцелини јеуистовремепала са49начак111месторанглистеод148земаљаитоимаимораудугомрокуимативрлонепријатнепоследицепоквалитетљудскогкапитала.

Због све веће кризе традиционалне патријахалнепородице, драматичног раста ванбрачних заједница (којихсадаимаготово117хиљада),чињеницедасеуСрбијисвакичетвртибракразводи,дапостојиготово300.000самохранихмајки и 76.435 самохраних очева има тешке последице постандард,развојипсихуњиховедеце,поготовукадасеимау виду огромна незапосленост и врло велика вероватноћадаћеонаостативрловисокаиунареднимгодинама.ПремаподацимаРепубличкогзаводазастатистикуу2012.годиније било 34.639 венчања а 7.372 развода, а 3.963 разведенихбракова је имало једно или више деце. Након развода,родитељи лишавају децу основних права, а психолозисматрајудајетонајвећагрешканаштетудетета.СудећипоподацимаУдружењаочевасамосталнихстаратељаСрбије,уњојживиизмеђу80.000и100.000децекојасуонемогућенада виђају своје очеве. Због тога, али често и немораларазведенихродитељаинемоћисудовадасереализујуњиховеодлуке, по изјави председника Удружења очева, у Србијиживинајмање50.000децеразведенихродитељакојауопштене добијају алиментације или их нередовно добијају илиихдобијајунередовно (Вечерње новости, 15.06.2014, стр.9).Поистомизбору,услучајевимакадасуочевионемогућенидавиђајусвојудецу,ониплаћајуалиментацијуусамо35%случајева.Светоимаврлонегативнепоследицепопсихуиразвојличностидецеразведенихродитеља.Дабисесветобитносмањило,нужнојештопреусвојитизаконскарешењакојасуусвојенаикојасеспроводеуЕвропскојунији.Премаподацима Републичког завода за статистику, објављенимкрајем 2013. г. чак 24,6% становника Србије изложено јеризикудапостанесиромашноипотомпоказатељуонајена

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

66

првом месту међу земљама Европе (у Грчкој одговарајућипроценат износи 23,1%, Румунији 22,6%, Шпанији 22,2%,Бугарској21,1%итд.).

Према подацима Републичког завода за социјалнузаштиту, око 30% деце је на прагу сиромаштва, 48.811породица са децом користи неки вид новчане социјалнепомоћи, а чак 383.384 детета користило је дечији додатаку2013.год.а186.424дететаевидентиранојеуцентримазасоцијалнирад,шточини14,76%укупногбројадецеуСрбији.И наравно да је у таквим условима развој деце ињиховихраднихпотенцијаламорајубитинезадовољавајући.

ПрошлегодинеУницефјеобјавиодавећинанајмлађихстановника Србије живи у немаштини, у неадекватнимусловима за раст и развој и на маргинама друштва. Посаопштењу те Институције, само 44% деце узраста од 3-5година похађа неки вид предшколског програма, а чак20%домаћинставанепоседујени једнудечијукњигу.Онаконстатује да је велики део деце у Србији потхрањен, незавршавајуниосновнушколу,изложенједискриминацијиичестосужртвенасиљаизлостављања,асамооко30%децесеодгајаненасилнимметодама,штосвескупаимаитрајноћеиматитешкепоследицепоквалитетљудскогкапиталауСрбији.

У Србији не постоје прецизни подаци, а просветневластипроцењујудасепроценатонихкојинапуштајуосновнуисредњушколукрећеод10-30%.ПремаподацимаизнетојуСтратегијиразвојаобразовањаРепубликеСрбиједо2020.г.,проценат деце која напуштају основно образовање крећесеод10%до15%.Коликосутонеповољниподаципостајејасноакосезнадаје,поподацимаЕвропскекомисије,стопанапуштања школовања младих до 17 година у Хрватскојсамо4,2%,Словенији4,4%,ЧешкојиШвајцарскојпо5,5%,Холандији8,8%,Финској8,9%,Немачкој10,5% (Политика 23.02.2014,стр.09).ИсамачињеницадајеуСрбијиврловисокипроценатдецекојанапуштајуосновноисредњешколовањеивеликавероватноћадасе,барунареднихнеколикогодинастањенећепоправитиимаиидугоћеимативрлонеповољнепоследицепоквалитетњеногљудскогкапитала.Иогромнеслабостисистемависокогобразовањаимајуи,дугоћеимативрлонеповољнепоследицепоквалитетљудскогкапитала.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

67

Постоји и низ других фактора урушавања квалитетарадне снаге у Србији. Наведимо само један од њих.Маданемадетаљнихистраживањаипрецизнихподатака,алиимаиндиција да у Србији при запошљавању жена, поготову уприватномсектору,предностдобијајунеудатеилиженебездеце,штојепоследицамногочега,алииверовањадаћењиховрадни учинак бити већи. Међутим, према истраживањуМајкрософта,утврђеноједакадаженапостанемајка,постајеефикаснијанапослу.Истраживачисуутврдилидаодгајањедететапобољшаварадневештинемајки.Послодавцитврдедасуонебољитимскииграчиидавишеценесвојеколегеи клијенте. Закључак студије гласи: „запослене мајке судва пута продуктивније оджена које нисумајке, али и одмушкараца“.(Блиц жена,бр.499,7-13.јун2014,стр.7).

Уполитичким,аделомиустручнимкруговимаширисе, по мом мишљењу, илузија да ће улазак Србије у ЕУрешити,малтене,свепроблеме,паипроблемдемографскогсуновратаитешкогурушавањаљудскогкапитала.Оставимопо страни дубиозност и (не)реалност чланства Србијеу ЕУ до 2020.г. Поставља се питање какве би ефекте наљудски капитал имало пуноправно чланство Србије у ЕУ.Ако се има у виду да је најуспешнија земља у транзицијиПољска од улажења у ЕУ, тј. за десет година, по основуемиграцијеудругеземљеЕУ(пресвихуНемачку)осталебез 2,5 милиона, пре свега, високобразованих становника,поставља се питање колико би се повећала емиграцијастановникаиз транзициононеуспешнеСрбије у земљеЕУ.Топитањедобијаназначајуакосезнада јеуЕстонијипоуласкууЕУдошлодоосетногповећањаииначеогромногегзодуса,али јеипоредтога,стопанезапосленостисталнопреко 10%. Због тога, али и због примене екстремногнеолибералног концепта транзиције, за двадесетак годинаЕстонија,чијесуреформеекстремнохвалилемеђународнефинансијске институције и неолиберали широм света,изгубила је више од петине свог становништва.И додајмодасумногеземљеутранзицијикојесупримљенеуЕУпредесетгодинаврлолошепласираненаранглистиземаљапоосновуодливамозгова–ЧешкаРепубликана79месту (од142земље),Пољскана96,Словачкана111,аБугарскачакна127месту(WЕФ2012:477).Инаравнодаседалеконајвећидеовисокообразовнихлицаизтихземаљаселиуразвијеније

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

68

чланицеЕУитобисеврловероватнодесилоисаСрбијом.Међутим,акобисеиспунилазалагањапредседникаВладеВ. Британије Д. Камерона да се блокира пријем Србије (иАлбаније)доксенеизменепостојећаправилаоимиграцијираднеснагеунутарземаљаЕУкојесу,збогмасовногдоласкасиромашних Пољака, Румуна и Бугара, наводно изазвали„катастрофалне последице“ које прете „да униште системздравственеи социјалне заштите уБританији“ (Привредни преглед25.12.2013,стр.2)–емиграцијаизСрбијенебидобилајошдраматичнијеразмере.

Закључак

Ина крају, стичемдубокутисакданајважнијиполи-тички функционери у Србији, нова Влада, па и економсканаука,јошувекнисусвеснистрашногпроблемадемографс-кекризеиурушавањаљудскогкапитала.Онинепостављајупитање зашто је дошлодо тогнајтежегдруштвеноги еко-номскогпроблема.Постојимасаразлогазаштоједошлодоњегове ескалације и огромних размера.Дубоко верујем дајенајважнијиузрокдемографскекризеитешкогурушавањаљудскогкапиталауновомвеку–погрешан,одстранихфак-торанајвећимделомнаметнутконцептреформикојијеимаоозбиљнуконструкционугрешку,којајеималазапоследицу„спрженуземљу“,анемичанраст,узогромнозадуживањеуиностранствуистагнацијупривреднеактивностипосле2008.године,штосистематскидоказујемод2001.године.ИмајућиувидуштајечинилапретходнаВлада,апосебноштачинииобећавасадашњаВлада,стичемдубокутисакдаодПремије-ра,донизаминистаратоганисусвесни,илисупринуђенидарадеподиктатустранихфактора.Збогсвегатога,малесушанседаћесеудогледнојбудућностиублажити,амогућеједаћесепојачатидемографскакризаиурушавањељудскогкапиталауСрбији.Збогпрофесионалногморала(какогајасхватам),осећањаобавезапремабудућимгенерацијама,паиосећањапатриотизма,никадасенисаммириосаоваквиммогућим катаклизмичним сценаријем и, вероватно наивно,од2006.г.сезалажемзаокупљањеистинскенаучнеелитеизвишеобластикојабидобилазадатакдаурадинацртвизијебудућегдруштвеногипривредногсистемаСрбијекојибисе,наконсвестраногразматрања,усавршиоикојибибиопраћен

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 47-70

69

са низом конкретних дугорочних стратегија, који би се наПарламенту усвојили и доследно реализовали. Иако самсвестандаје,збогнизаинтернихиекстернихограничења,тосадатешкоизводљиво,остајемидаљезаговорниктеидеје,јердубоковерујемдаћебезњенереализацијеСрбијапоста-тисавременаколонијаи„пустињабезпеска“укојојћежи-ветиуглавномочајничкостарачкостановништвоитобибионеопростивгрехсадашњихгенерација,посебнопатриотскиоријентисанихинтелектуалацапремабудућимгенерацијама.

Литература

Бјелобрк,Гордана,„ПросечнастаростстановништваСрбије“Данас,24.март2014(Додатак„Бизнис“,стр.4.),2014.

Ковачевић, Млађен , „Ефекти постојеће политике валутногкурса и либерализације увоза“, зборник, Економскаполитика 2001/2002, часопис Економски анали, тематскиброј,јануар2002.

Ковачевић,Млађен , „ПривредаСрбије у раљама политике“,Економски анали,тематскиброј,фебруар2004.

Ковачевић,Млађен,„СтањеиперспективепривредеСрбије“,зборник Стање и перспективе привреде Србије, издањеИнститутекономскихнаукаиБанкарскаакадемија,Београд,2006.

Ковачевић, Млађен , „Реалне и виртуелне перформансепривреде Србије у периоду 2000-2007. године“, зборникТекућа привредна кретања, економска политика и структурне промене у Србији 2007/2008, издање Научнодруштво економиста (са Академијом економских наука иЕкономскифакултетуБеограду),2008.

Ковачевић, Млађен, „Узроци дубоке економске кризе уСрбији“, Гласник за друштвене науке, бр. 2/2010, издањеАлфауниверзитетаизБеограда.

Ковачевић,Млађен,„УзроцидубокеекономскекризеуСрбији(II)“,Гласник за друштвене науке,бр.4,2012.

Липовски,Александар,Геополитика,бр.64,јун-јул,стр.26-30,2013.

Пантић,Жељко„Староснаструктурастановништваипензионии здравствени систем Србије – Последњи ексер“ Данас, 24.03.2014.(додатак„Бизнис“,стр.3.).

Млађен Ковачевић УРУШАВАЊЕ ЉУДСКОГ КАПИТАЛА ...

70

Жарковић-Ракић, Јелена,Гласник за друштвене науке, бр. 2,2010.

Живковић-Ракић,Јелена, ,,ЕкстремнанезапосленостуСрбијии ЕУ: последице и могућа решења“. Квартални монитор економских тренодва и политика у Србији,април-јун,2013.

Mladjen Kovacevic

THE REDUCTION OF HUMAN CAPITAL IN SERBIA: DIMENSIONS, CAUSES AND

OPPORTUNITIES FOR THE REVERSING THE PROCESS

Resume

During the second half of XX and beginning of XXI cen-tury, natural population growth of Serbia declined. The process of depopulation is the result of historical events, cultural and his-torical heritage and mentality of the own population. Emigration has only accelerated this process. The Serbia’a human capital has been collapsed.The author s main objectives were: review of historical heritage and contemporary problems of demographic development, scientific analysis of demographic and non-demo-graphic impact on human capital trends and the establishment of demographic transition, as well as consequences of the biological depopulation. The author argues that the negative process can be reversed. It advocates the gathering of true scientific elite in many areas that would tasked to draft a vision of the future social and economic systems of Serbia. After a comprehensive review of a document on the future of Serbia, and a number of specific long-term strategies, the parliament would adopt such documents and would take care of their consistent implementation.Keywords: biological depopulation, human capital, brain drain,

Serbia.

Овајрад јепримљен18.фебруара2015.годинеаприхваћензаштампунасастанкуредакције28.априла2015.године.

71

УДК 330.342.172+338.246.025.88+331.109

Ори ги нал ни на уч ни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.

стр. 71-87

71

* ВПШССзаменаџментусаобраћају,Ниш.

Рад­ми­ла­Ћур­чић*

НЕОЛИБЕРАЛИЗАМ, ПРИВАТИЗАЦИЈАИ

СЛОМРАДНИЧКОГКАПИТАЛА

Сажетак

При­ва­ти­за­ци­ја,­ли­бе­рал­но­тр­жи­ште,­оп­шта­де­ре­гу­ла­ци­ја,­сма­њи­ва­ње­уло­ге­др­жа­ве­у­при­вре­ди­(ре­за­ње­јав­не­по­тро­шње­и­“по­ли­ти­ка­штед­ње”­на­со­ци­јал­ном­под­руч­ју)­су­основ­ни­ сту­бо­ви­ нео­ли­бе­ра­ли­зма.­ “Но­ва­ еко­но­ми­ја”­ за­сно­ва­на­ на­илу­зи­ји­вла­сни­штва­и­то­тал­не­при­ва­ти­за­ци­је­јав­ног­сек­то­ра­по­ста­ла­ је­осно­ва­ве­ли­ке­пре­ра­спо­де­ле­бо­гат­ства­и­ка­пи­та­ла,­ра­сло­ја­ва­ња­дру­штва,­не­за­по­сле­но­сти­и­по­ра­ста­си­ро­ма­штва,­уз­од­во­ђе­ње­при­вре­де­и­дру­штва­у­ду­бо­ку­еко­ном­ску­и­со­ци­јал­ну­кри­зу.

Мно­ге­зе­мље­су­у­овом­та­ла­су­нео­ли­бе­рал­не­дог­ме,­ко­ја­је­за­пљу­сну­ла­свет­или­је­на­мет­ну­та­си­лом­и­уце­на­ма,­не­кри­тич­ки­при­хва­ти­ле­основ­не­ста­во­ве­ове­дог­ме­као­и­основ­не­ин­стру­мен­те­гло­ба­ли­за­ци­је.

При­ва­ти­за­ци­ја,­ ко­ја­тре­ба­да­се­вр­ши­бр­зо,­ ге­не­рал­но,­без­об­зи­ра­на­ме­то­де,­по­ста­ла­је­глав­ни­хит­и­по­лу­га­“ре­фор­ми”­ко­је­се­про­во­де­у­ни­зу­др­жа­ва­у­све­ту.

Она­се­узи­ма­као­чу­до­твор­ни­лек­ко­ји­ће­до­ве­сти­све­при­вре­де­у­тран­зи­ци­ји­(а­та­ко­и­на­шу)­у­мо­дер­но­и­раз­ви­је­но­дру­штво.­То­је­по­ста­ла­и­“спа­со­но­сна­фор­му­ла”­ре­струк­три­са­ња­и­ре­фор­ми­са­ња­дру­штва­и­при­вре­де.

На­стао­је­и­ра­ши­рио­се­у­свет­ску­при­вре­ду­сво­је­вр­сни­при­ват­но­сво­јин­ски­ фун­да­мен­та­ли­зам.­ Из­ на­ве­де­них­ раз­

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

72

ло­га,­а­по­себ­но­што­се­и­да­ље­упор­но­про­во­ди­и­по­ред­ка­та­стро­фал­них­ре­зул­та­та,­у­ана­ли­зи­се­при­ва­ти­за­ци­ја­раз­ма­тра­као­еко­ном­ски­и­со­ци­јал­ни­шок­у­Ср­би­ји,­до­ми­на­ци­ја­спе­ку­ла­тив­ног­фи­нан­сиј­ског­ка­пи­та­ла,­ефек­ти­и­по­сле­ди­це­при­ва­ти­за­ци­је­уз­су­коб­ин­те­ре­са­ра­да­и­ка­пи­та­ла.

На­кра­ју­се­да­ју­и­од­ре­ђе­ни­пред­ло­зи­за­“спа­ја­ње­ра­да­и­ка­пи­та­ла­у­пред­у­зе­ћу”­у­функ­ци­ји­раз­во­ја­и­фи­нан­сиј­ског­оспо­со­бља­ва­ња­при­вре­де.Кључ­не­ ре­чи:­ при­ва­ти­за­ци­ја,­ кри­за,­ со­ци­јал­ни­ слом,­ не­за­

по­сле­ност,­вла­сни­штво,­не­е­фи­ка­сност,­оту­ђе­ност,­рад­и­ка­пи­тал,­кри­ми­нал,­ко­руп­ци­ја,­спе­ку­ла­тив­ни­ ка­пи­тал,­ ра­за­ра­ње­ при­вре­де­ и­ дру­штва.­

­При­ва­ти­за­ци­ја­као­исто­риј­ска­пре­ва­ра­­и­пљач­ка­рад­нич­ког­ка­пи­та­ла

Тај­не­зам­ке­при­ва­ти­за­ци­је­­­­еко­ном­ски­и­со­ци­јал­ни­шок

Новаекономијазасновананаилу­зи­ји­вла­сни­штва­и­при­ва­ти­за­ци­је јевеликафинансијскапревара.Истотакоили­берализацијаиотварањепривредезаслободанувозробеикапитала додатно су изложиле неразвијене привреде свимризицимаразарањаекономије.Неразвијенеземљесупре­бр­зо­отво­ре­не­заинострануконкуренцијупренегоштосуфор­миранеснажнефи­нан­сиј­ске­ин­сти­ту­ци­је.Тојерезултиралоу расту незапослености, огромним прерасподелама богат­стваиповећањусиромаштва.

Приватизација,дерегулацијатржиштаиоштрорезањејавнепотрошње(посебносоцијалнихрасхода)су,познатоје,основнистубовинеолиберализма.

Неолиерализамитржишнифундаментализамкаоиде­ологијаиекономскаполитиказапљуснулисунајвећидеозе­маљаусвету.Многеодњихсу,нажалост,некритичкипри­хватилеосновнеставовеовенеолибералнедогмекаоопера­тивнеапаратуреглобализације.

Приватизацијајепосталаглавнихити„полугарефор­ми“.Она се узима као чудотворни лек који ће довести све„привредеутранзицији“умодерно,развијенодруштво.Тоје

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

73

постала „спасоносна формула“ реструктурисања привреде.Настаојесвојеврсниприватно­својинскифундаментализам.Дајеприватизацијатакоспасоносносредствосвеафричкеијужноамеричкеземљебилебиврлоразвијене.Тујеприватновласништводоминантно,аонесуосталеврлонеразвијенесасвимкарактеристикамазаосталости.1

Ко је дао право странкама које привремено обављајујавнефункциједаколективновласништвопрогласезадру­штвено,којетосвакаконијеидагапродајепретварајућигауприватно.

Класични либерализам и капитал – однос се распаоуправозбогтогаштонијеуспеодаразрешикључнапитањафункционисањакапитализма: аутоматизам тржишта, запо­сленост, уравнотежен развој и све чешће кризе узрокованехиперпродукцијом капитала (под доминантним утицајемпрофитногмотива).Стигамдржавапреузимасоцијалнуире­дистрибутивнуфункцију,„корекције“тржишногмеханизма,вршиалокацијуресурсазакојенијезаинтересованприватникапитал подмотивом профита.Налет неолиберализма под„диригентском палицом конзервативних влада развијенихзападнихдржава(Реганомика,Тачеризам)производјеинте­ресакрупногфинансијскогкапиталаиразвијенихземаљаињиховихфинансијскихинституција (ММФ,Светскабанка,СТО).Нови колонијализам се остварује прекопродорафи­нансијског капитала и куповине виталнихделова другихпривредаињиховихбанкарскихсистема,алиикуповиномилиуценомвладаистранаканавласти.Тојепроцеспоти­скивања државне интервенције у привреди, уз смањивањеулоге државе благостања. Стварање „периферних“ и зави­снихпривреда јеотворенпроцес,којисечестоманифесту­је као обично проширење тржишта за пласман производаи капитала из развијених, уз гушење домаће производње.2

1 Оштрукритикуконцепцијеприватизацијекоднасблаговремено(2006.године)налазимоустудијидрСлободанКомазец:Изгубљенебиткестабилизацијеиразвојанапогрешнојстратегији,Београд,Наукаидруштво,2006. годинаиу студији Неолиберализам, приватизација и финансијски капитал, Чигоја,Београд,2004.година.

2 ММФсеусмерионастабилизацијуиприватизацију,аоставиојепостранипитање сиромаштва, неједнакостии социјалног капитала (незапослености).Економски раст захтева више него само стабилизацију, приватизацију и

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

74

Радниципостајуобичан„додатак“капиталубезвласничкихправа,атимепотпунобезсоцијалнеисиндикалнезаштите.Историјскисукобинтересарадаикапиталаокорасподелеициљевапословањаодвијасенаштетурадничкекласе–сападомучешћанајамнинаиплатаод10­15%убрутодомаћемпроизводуупоследњихдесетгодина.

Сукобрадаикапитала­доминацијафинансијскогкапитала

На светској сцени је историјски сукоб интереса радаикапитала.Капиталјезадоминирао,узистовременудоми­нацију финансијског капитала који одлази у спекулативнетрансакције уместо у реалне инвестиције. Спекулације испекулативнаекономија,профитнаспекулацијама,берзан­скеспекулацијеизадоминиралисусветскомсценом.Вирту­елникапитал(финансијскибанкарскидеривати)садаодре­ђујеукупнакретањаупривредама.Никозасаданепостављапитања берзи као доминантно спекулативних институцијакапитализма.Тозначидајеусистемуграђенспекулативникапиталитаквеинституције.

Дабисеублажилисукобиукапитализмуизаинтере­совалирадницизакорпорацијеукојимарадеуведен јеве­ликиброј случајевада сеонедајураднициманауправља­ње(ЕСОП),илисераднициукључујуувласничкеодносеиуправљање.Тојебиопокушајсоцијализацијеиуправљањакапиталомодстранезапослених,дабисесупротностиука­питализмуублажиле,арадницимадалаодговорностзабу­дућносткорпорације,анесамозанадницеиплате.

Наконтогаприхваћенајетезанеолибералаподгеслом„приватизујте,приватизујтештопре,нијебитнокакотора­дите,битноједатоучинитеодмахиторадикално“.3Прива­

либерализацију.3 Џефри Сакс се касније одрекао свог става о приватизацији и „посуо се

пепелом“ тврдећи да није требало тако проводитиприватизацију, да је претребало изградити све институције система. Исто тако Милтон Фридманкорифеј и најутицајнији идеолог неолиберализма и конзерватизма који језапљуснуо свет, а тако некритичкиприхваћен и код нас, одрекао се својихосновних ставова након што је изазвао тешке последице у привредама укојима се примењивао модел глобализације и тржишног фундаментализма

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

75

тизација јевећнеколикогодинакаопроцескренулаузжа­лопојкенекихнашихекономиста„реформаторадаидедостаспороидајеготовозастала.Овдетребапосебнонагласитидасерадиовеликој,историјскојпревариипљачкираднич­ке класе – стварног власника (и ствараоца) капитала, којегдругисадараспродају.Наметнутаилузијаприватногвласни­штвакрозприватизацијуколективногводилајеусоцијалнудраму и тектонско раслојавање становништва.Стога и свевећи захтеви за ревизијомприватизације, не само спекула­тивногитајкунскогкарактера,већкаоодносаууправљањукапиталом.

Иде­о­ло­ги­ја­ра­ди­кал­не­и­бр­зе­при­ва­ти­за­ци­је

Пре­ва­рант­ска­стра­те­ги­јаДапогледамопреосталогконцепти ефектепривати­

зације.Устварностинепостоји„друштвеновласништво“ко­

јесесадараспродаје(честоисумњивомкапиталу).Нијето„друштвено“даклесвачијеиничије,какосетопроглашавадабисеодузелоодрадникаипродалостраномилидомаћемприватномкапиталу.Тојевласништвоколектива(ранијеисадазапослених)којијествориотајкапиталутоку50годи­нарада,обновиокапиталпрекоамортизације,кредита,само­финансирањем,међународнимкредитимаидр.Узпросечнустопуамортизацијеод4­5%капиталпредузећаобновљенјенеколикопута.Подпритискомнеолибералнедогме(привати­зација,дерегулација,либерализација,дефискализацијаисл.)нашиорганитренутноилипрецизније–представницинеко­ликостранаканавласти–одговорнизапривреднисистем,развоји„социјалнуравнотежу“,некритички (избогсвојихинтереса)прихватајутајконцептивршераспродајутуђегка­питала(радника,колектива).Радницисеизбацујунаулицу,узнекаквеобећане„социјалнепрограме“,чијесеостварењенепрати,осимкадасерадниципобунепротивтаквепљачкеиобесправљености.Одпродајетаквихпредузећаупериоду

и либералног тржишта – доживео је „отрежњење и освешћење“, да ли ћеиносиоцисветскогфинансијскогкапитала?Тешко је тои готовоилузорноочекивати.

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

76

2002–2014. године све је отишло у буџет (осим провизија).Тојезаистаапсурд–продајесереалнитуђикапиталипунибуџет(јавнапотрошња).Опровизијамаи„деобиплена“овденебихширеговорила.Акосежелелаиформалнапроменавласничкиходносатребаосеприменитипотпунодругачијиконцептдарадниципостанувласници(акционари)предузе­ћа,алисасвежимкапиталомуложенимуфондовезаразвојпредузећа(прековрлоповољнихбанкарскихкредита).Отомконцептуширеговоримонештокаснијеуовомраду.

Спа­ја­ње­ра­да­и­ка­пи­та­ла­у­пред­у­зе­ћуУместода „тајкуни“иновокомпонованикапиталисти

добијајуповољнекредитезакуповинупредузећа–тосумо­глидобитизапосленииуложитиихусвојефондовезаразвојкаосвојакционарскикапитал.Тадајеотворенипроцесреви­тализацијепривредеидомаћихпословнихбанака.

Историјски,ималисмошансудастварноспојиморадикапиталупредузећу(каониједнадруга„привредаутран­зицији“), променимо власничке односе, повећамо интересрадника за развој (профит предузећа и његову употребу),програмеразвоја,враћањевисокообразованихстручњакаупривреду,дакле,враћањерадникаикапиталаупредузеће,анењихову незапосленост, пауперизацију и потпуно осиро­машење.

Притоменајвећибројњихпостајусоцијалнислучаје­ви.Постојећипроцесприватизацијетребаодмахзауставити(осталојејошокохиљадупредузећаивеликистратешкиси­стеми)испречитидаљупљачкународаузогромносоцијал­нораслојавањедруштва.Постојиразрађендругиконцептукојемсупредузеће,раднициистручњациуцентруовихпро­цеса,алисетадамењајудруштвениодноси.4

Далијекаснозадругиконцепт?Далисадаунужнојревизијиприватизацијекрозпроцесдокапитализацијеукљу­читиизапосленеувласничкеодносеипретворитиихуве­ћинскевласнике(акционаре,алисадањиховихпредузећа)?

4 Концепт другачијег процеса приватизације налазимо детаљно разрађен устудији др Слободан Комазец: Политика стабилизације и привредни раст,„Слобода“,Београд,1991. године.То јеконцепт„радничкогакционарства“,односно спајање рада и капитала у предузећу, уз нови облик „менаџерскереволуције“.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

77

Ефек­ти­и­по­сле­ди­це­при­ва­ти­за­ци­је­­­­ги­гант­ска­вам­пир­ска­хо­бот­ни­ца

Некритичним прихватањем неолибералне догме про­веденјерадикалнииболнипрограмприватизације.

Штадосадаимамокаоефектеприватизације.Продатоје2.360предузећазаукупно2.668милионаевра.Одтогауинвестицијејетребалодасеусмери1.046милиона,аусоци­јалнипрограм277милиона.Усоцијалнепрограмеупослед­њихдесетгодинанијеуложеннидинар.

Према најновијим подацима у досадашњем процесуприватизацијепродатоједакле2.360предузећаинајвећидео(26одукупно29)банака.

Поразнисурезултатитакоприхваћеногнеолибералногкапитализма.Држава (носиоцивластиуспрезисатајкуни­ма)продајетуђуимовину(радника,запослених)пунибуџетиподржавајавнупотрошњу.Продајаилиготовопоклањањепривреднихресурсаиностранимпријатељимаилидомаћимтајкунимаузпровизијејеразвијенпроцес.Доклесетакомо­жеићи?Доксенераспродаостатакпредузећа!Извршенајенеконтролисанаипогрешнаприватизација.То јебиоталасприватног,необузданогкапитализма:

Реалникапиталпредузећасестављаурукефинансиј­ске олигархије, а становништво привремено преко буџета„смирује“.Нематусоцијалнеравнотеже,докседруштвораз­бијаинтересно,чимеизостајубилокаквизаједничкициљевисоцијалногилиразвојногкарактера.

Одпродајепредузећадосадајеостварено2.668мили­она евра, од чега је у инвестиције требало усмерити 1.046милиона. Међутим, инвестиције у фиксне фондове изнадамортизацијеизносесвегаоко2,2%до4,1%брутодомаћегпроизвода.Гдесустранедиректнеинвестицијекојеуовомпериоду (2001­2014) износе 14,7 милијарди евра? Те стране„директнеинвестиције“сузавршилепрекопродајепредузе­ћаибанакаубуџету,анеуреконструкцијиимодернизацијипредузећаистварнонових(гринфилд)инвестиција.

Приватизованапредузећа,приходиизапослених­износиумилионимаевра­

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

78

Приходиодприватиза­

ције

Прива­тизованапредузећа

Запослениуприватизова­нимпредузе­

ћима

Социјалнипрограм

Уговоренеинвестиције

2002. 318,8 211 37.320 145,8 320,12003. 839,7 637 76.889 128,3 319,82004. 151,4 237 38.846 2,6 99,62005. 367,8 316 58.893 ­ 80,32006. 231,2 272 42.399 ­ 115,62007. 398,4 306 40.331 ­ 75,72008. 246,4 263 26.211 ­ 61,82009. 48,8 93 9.145 ­ 24,62010. 18,8 33 1.922 ­ 1,22011. 19,1 12 2.484 ­ 4,32012. 15,4 12 1.710 ­ 0,52013. 14,9 7 690 ­ 0,02014. 6,8 6 2.848 ­ 0,9

Укупно: 2.667,5 2.360 333.016 276,7 1.045,9Из­вор:­Аген­ци­ја­за­при­ва­ти­за­ци­ју.

Каквисустварниефектиприватизације?

1) Неуспешнојеприватизовано636предузећасапреко83.000запосленихуњима,

2) Пред стечајемили ликвидацијомнаконприватиза­цијеје65%предузећа.

3) Јошпослује,алиотежано35%приватизованихпред­узећа.

4) Изгубило јепосао276.000дотадаукупнозапосле­них.

5) Безпослајеосталоупредузећимаприватизованимпоранијемзакону139.000радника.

6) Позаконуиз2001.године137.000запослених.Дру­штвенапредузећасуу2002.годиниимала680.000запослених,асадауњимарадисвега286.000запо­слених.

7) Уинвестицијеизприватизацијетребалојеуложити1,1милијардуалијеуложенсимболичанизнос.

Инвестициједосаданисуоживеле,докдомаћапроиз­водња због огромног увоза (изазвана прецењеним курсомдинара)свевишемалаксава.Уприватизованимпредузећима

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

79

билојезапосленопреко333хиљаде.Коликојеосталодара­диусадатуђимпредузећима,безбилокаквихправа,уце­њении„занемели“(одстрахазапосаоинеизвесности).Овонијесамопуту„турбокапитализам“,већунајгорупљачкународа.5Отворенјепроцеслегализацијепљачкедруштвеногкапитала,узсталнирастнезапослености,сиромаштваибе­де.Многисусвојкапиталстекликрађом,корупцијомипо­литичкимвезамаслидериманавласти.

„УпоследњојдеценијиСрбијујезадесионајгориобликкапитализма.ТајкуниобликујуСрбијупремамеривласти­тихинтереса.Обесправљениипониженирадникизложенјесвакојакимхировимаисамовољниновокомпонованихгазда.Утајкунскомсрпскомкапитализмунемаместазасиндикал­но организовање, јер, изгледа да би запослени требало дабудусрећништоуопштеимајупосао“6Дакле,инвестицијенису оживеле, производња није оживела, незапосленост сенаглоповећава(400хиљада),социјалнисломдруштвајенавидику,докреструктурисањепроизводњеиизвозаизостаје.

Државанесмедозволитидасестратешкипроизводи,сировинеинационалнабогатстваприватизујуилираспро­дају.

Овакав „турбо“ пљачкашки капитализам као системнамнијетребао.Тојеграницаисподкојесенесмеићидасенеугрозинационалнисуверенитетибудућностземље.

Безреферендумајерадницимавласништвопроглаше­нодруштвенимипродато(предато)странцимаитајкунимачијепореклокапиталанијеистраживано.Запосленисутимепосталинајамнирадници(безбилокаквихправаилисусеприкључилиармијинезапослених).Превладаваграбежвла­шћуиматеријалнимдобрима.Предајућипредузећастраномкапиталуилидомаћимтајкунима­домаћивластодршцида­лисуимиполитичкумоћимонополнадсвимсегментимајавногживотаудржави.7

5 ВулгарникапитализамуСрбији,разговорсаИсакомАдижесом,„Политика“,6.јул2008.,стр.15.ТакојеизаММФкаоинструментсветскогфинансијскогкапиталасамоважнодасеочувају„монетарниоквири“илистабилност,смањибуџетскидефицитиодржитемпоприватизације,свеосталојенебитно.

6 ДрЉубодрагСарић:Ђавоједошаопосвоје,Правда,Београд,2012.7 Заразвојсупотребнедомаћебанке,укључујућииразвојнебанке,потребно

јестимулисањедомаћештедњеиинвестиција–нисупотребникешкредитиистимулисањеприватнепотрошњеувознеробе.Сабанкарскимсистемому

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

80

Нацијаидржавасустављениупотчињенположајстра­нимидомаћимцентримамоћи,пљачкашкомкапиталу,не­правдиисиромаштву.

Поразнисуефектинеолибералногкапитализма,посеб­нокрозпроцеспродајепредузећапроцесомприватизације.Он је и данас у Србији владајућа идеологија и политичкаосновамоделаразвоја.Уместоетикепроизводње,новипри­ватнивласницисугасилипривреду,отпушталираднике,ме­њалинаменупроизводњепредузећаи спекулисали земљи­штем.8

Кон­цепт­при­ва­ти­за­ци­је­–­рас­про­да­ја­без­ожи­вља­ва­ња­при­вре­де,­ин­ве­сти­ци­ја­­

и­ре­струк­ту­ри­са­ња

Концептприватизацијенесамода јепогрешанспот­пунопогрешномупотребомприватизационихприхода (бу­џет,јавнатекућапотрошња),већсерадиоотимањуипродајиимовине(капитала)колективакојијествараотајкапиталподвидом„друштвеногвласништва“.Додалaбихдајетонајвећапревараипљачкарадничкекласедосада(запослених).

Истина једа јеуништенадосадаизузетнодобраста­тистикаинвестиција па сеиподациоинвестицијама самоиндиректноизрачунавају.

Приватизација је један од стубова неолилберализма(којиједоживеопотпуникрахкаоконцепт)укапитализму,алиикоднас.Ипоредтоганекинашиекономиститврдедаје„приватизацијабеззамене“идаје„улазакдржавеупред­узећаисторијскипораженконцепт“.Поштојеприватизација„достаогађена“, посебнокада је кренула криза, треба „по­

странимрукама,саенормнимкаматама,самонетарнимсистемомкојивишеводирачунаоинтересимабанкарскогсекторанегооинтересимаразвојаземље,економија ће у најбољем случају таворити. Коначно и можда најважније,Србија мора пронаћи начин да бар економску сферу професионализује идеполитизује.Безтога,никаквогозбиљногекономскогпомаканеможебити“.(НебојшаКатићу„Политици“,Београд,27.2.2010).

8 Радницима су најпре за власнике новца одузели фабрике. Затим су ихистералинаулице, ауместофабрикаизградиливелелепнешопингмолове,банке,ексклузивнестановеивиле,бестидноуживајућиусвимблагодетиманеобузданоглибералногкапитализма.Успостављенјесистемукомесемоћ,самовољаибогатствонајбогатијихмериколичиномбеденајсиромашнијих“(ДрЉ.Савић,исто,стр.9).

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

81

новоодбранитиидејуприватизације, јеркапитализамнемаалтернативу“.

Идаљесетврди,готоводогматски,даје„приватизаци­јасржекономскихреформи“.Тоштонемамоправедржаве,штојетопосталадржавастранаканавласти,интереснопри­ватизованејавнефункцијебезконцептаразвојаибилокаквестратегијеразвоја–тосенепостављакаопитање.

Реалникапиталпредузећа (стварновласништвозапо­сленихкојисугастваралииувећавалидеценијама)стављасеурукефинансијскеолигархије,докприходиодлазеубу­џет.Прекобуџетасе„смирује“становништвоигаси(одлаже)социјалнакриза.Међутим,немасоцијалнеравнотеже,дру­штвојеинтересноразбијено.Тименестајуизаједничкици­љевисоцијалногиразвојногкарактера.Друштвоипривреда„пливају“одкризедокризе,одједногдодругогобликапар­цијалненеравнотеже,алиусталноприсутнојкризиизкојеоникојиводепривредуидруштвоневидеизлаз.

Пљач­ка­шка­при­ва­ти­за­ци­ја­„ре­фор­ма­то­ра“

Нива религија све­моћ­ног­ нео­ли­бе­ра­ли­зма и гло­ба­ли­за­ци­ја­ ­полазиодставадаће„нови“капитализамдонетибогатство свима. Ортодоксни нео­ли­бе­ра­ли­зам је директнипродукткрајњеидеолошкепристрасностиразвијенихкапи­талистичких држава и њихових интереса. „реганомика“ и„тачеризам“тонајбољепоказују.

Концепција приватизације је отимање и распродајаимовине колектива који је стварао тај капитал, под видомдруштвеногвласништва.

Овдебихсамододаладајетонајвећапревараипљач­казапосленихкојисуистваралитапредузећа.Узмимосамопример„Сартида“продатогсасвимделовимаза23милионадолара,акаснијесесамоњеговстадионнудионатржиштузадвоструковишуцену.

Требаизвршитикомплетнуревизијуприватизације,штојенеспорно,алитоћебитимогућесамоуслучајудадруге,стварнопатриотскестранке,будунавласт.

Омогућено је сумњивомкапиталу,честоизкримино­генезоне(чијесепореклонијенииспитивало)дапокупујуобезвређена домаћа предузећа.Чак су и кредитима банака

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

82

(позајмљенимновцем)куповалипредузећа,акаогаранцијувраћања(хипотеку)укључилиимовинукојусукупили,ани­суотплатили.

Дакле,„финансијске„пиране“супокуповалепозајмље­нимилиопљачканимновцем„друштвено“ (радничко)вла­сништвоинавуклидивовскидуг.Таконештонијебилодо­звољенозапосленимупредузећима.

Приватизацијабезпотребнејаснерегулативедоводидоогољавањапривредепренегодостварањакапиталазараз­вој.

Остваренјепрогрампљачкепривреднихресурса.Тојекорумпиранипроцесприватизацијеибесрамнолицепреузе­тогпримитивногкапитализмакатастрофе.

Поштојепотрошњаупоследњимгодинамаза30­33%већаодбрутодомаћегпроизвода,стандардипотрошњаста­новништва(заснованинакредитима,буџетскимиздацимазаличнеисоцијалнедохотке,дознакамаизиностранстваисл.)немогу се дугорочно одржати. То се чак неможе ни кре­дитима (задуживањем) у иностранству, јер нису заснованиназдравимосновама.Узсвето,крозоркестриранумедијскукампању то сеприказује као „резултат успешнихреформикоје се спроводеуСрбији“.Одругомконцептуприватиза­цијенаши„реформатори“нисужелелиниразговарати.Нисуимбилиблискиаргументисветскихекономистаопогубно­сти прихватања таквог концепта либерализма у свим при­вредама у транзицији.Такав концептнеолиберализма крозлиберализацију,приватизацију,дерегулацијуистабилиза­цију,јепрограмекономскогнеоколонијализма.Нашим„ре­формистима“,представницима „проевропске“и „демократ­ске“Србијетаквеспознајеиставовисветскихауторитетанезначеништа.МногиодњихоЕвропскојунијиосимназиваибројачланицанезнајуготовоништа!

Овакваситуацијаупривредиидруштвусеможеодр­жати највише годину две када се продају Телеком, ЕПС,НИС;Галеника,ЈАТ,Аеродром,осигурање,војнаимовина–таданастајепериодкадасенећеиматиштапродати.Наста­ћепадање„директнихинвестиција“,успоравањепривреднеактивностиипорастнезапослености.Зарадезапосленихћестагнирати,апросторзависокезарадебанакаћесесузити,

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

83

чимећедоћидоодливаспекулативногкапиталаизСрбије.9 Презадужениграђанисависокимкредитимаидевизномкла­узуломимаћевеликоповећањединарскихрата,узстагнаци­јузарада,штоводикризифинансијскогтржиштаипослов­ногбанкарства.

Томожедаводисамоупродубљавањекризекадавећимамонизакнивопривредне активности,милионскунеза­посленост1,7милионапензионера,огромнуспољнузадуже­ностипритисактеретаспољнихдугова,масовноосирома­шеностановништвоипролетаризацију средњекласе.То јенормалнапоследицалошегконцептаразвојаистабилизаци­је,допуњенапогрешномприватизацијомилиберализацијомтржишта.Отписатидруштвенапредузећакаонеефикаснаизастарелајевеликагрешка.

За­кључ­на­раз­ма­тра­ња

Погрешан модел приватизације и неефикасан моделтранзиције неминовно је довео до дугорочног пада инду­стријске производње и великог слома сектора привреднихпредузећа.Производња јеу2014. годинидостигланивоод40%изпериода1999.године.Дакле,промашенаприватиза­ција проведенанапогрешанначин ­ није водилаповећањуефикасностии раступривредеи запослености, већразвла­чењуимовине(капитала)иопадањупроизводњеизапосле­ности.

Докидањеексплоататорскеипљачкашкеприватизаци­јебилајенужност.

Саоваквим„резултатима“ипогрешномразвојномпо­литиком – монетарном, фискалном, спољнотрговинском,расподелом,инвестицијама,девизномикурсномполитиком­јаснонамјекакавнассценариочека.Створенаје,очитојејавности,спрегаспекулативнихпрофита,разарањапривредебезобнове,узмасовносиромашење.Тојеспонзорисанораза­рањенационалнеекономије.

Морасеизбећикатастрофаукојусеовиммоделомидеиукојунасводеовакви„економскиексперти“.Онинемо­

9 Овајпроцес„бекствакапитала“ јевећуоченунеколикопоследњихгодина,јерјеупериоду2010­2014.годинаодливенопрекобанакапреко4,5милијардиевра.

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

84

гунаправитизаокрет,сањиманеможемоочекиватистварнеекономске,социјалнеиполитичкереформе.Тојепериодвла­дања нестручности и похлепе.Испливао је као политичкифактор„обогаћеникриминалниталог“.Програмстабилиза­ције–либерализације–приватизације,нијебиопрограмзапривреднираст,већпривредноопадање.

Насупрот овоммоделу приватизације и отуђења рад­никаодсредставатребаразрадитиконцептспајањарадаикапиталаупредузећу10.

Фиксникапиталсеамортизује,доксезапосленитрети­рајукаотрошак(личнидохоци)итекућиодливсредставаизпредузећа.Претварањемзапосленихувласнике(акционаре)предузећа, уз помоћ јевтиних банкарских кредита, сада седео личног дохотка (као амортизација радне снаге и обно­векапитала)месечноулажеприисплатипорезаидоприно­са уфонд за развој предузећа. Тиме се адекватно смањујуприносиидоприносиизличногдохотка.Тојеинтернааку­мулацијаиудеорадникауформирањукапиталапредузећа(акционарскикапиталзапослених)замодернизацијуиразвојпредузећа.

Садасемењаосновниинтернииразвојниоднос:пред­узеће­запослени­држава.

Мењасеположајрадауструктури:

­ средстава,расподелеиулагања,­ формирањасопственогкапиталазаразвој,­ третирањерадаирадникакаокапиталапредузећа,а

нефиналнепотрошњеислабљењасредставапреду­зећаодливомуличнупотрошњу,

­ новозапосленивисокообразованикадровидобијенинаменскикредитодбанакаулажукаосвојкапиталу предузеће при запошљавању, чиме јача капиталпредузећа,узизменувласничкиходноса,

­ у предузеће улази свежи капитал и нова стручнараднаснага.Покретачкиимпулсјестворен.Развојиновипрограмимогудапочну,

10 Модел је шире разрађен у студији др Слободан Комазец: Стратегија и моделдинамичногекономскограстаисоцијалнеравнотеже,пројекат,Београд,новембар2011.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

85

­ повећавасе сталналиквидностпредузећа, смањујуекстернеобавезеиповећавафинансијскасамостал­ностпредузећа.Мењајусеодносиупредузећу,алииодносрада,капитала,државеибанака.Колективпостаје носилац капитала и развоја, сигурности имодернизације.Мењасеиодноспреманауцииква­литетномобразовању.

Остварујесејединственафункцијакапиталауразвојупредузећа:

Фиксникапитал

Обртникапитал

Креативниљудски→Капиталпредузећа капитал(интелектуални упроцесуразвоја рад).

Менаџeрске структуре сада бира колектив од најспо­собнијих,докимсеинтересиразвојаисигурностисадапо­клапају.

Марксјеанализираокапитализамкаосистемкапиталаиотуђеностирадникаодкапиталаиуправљањакапиталом.Тојенајамнирадникчијијеосновнициљплатаилинајам­нина,докјециљкапиталисте­власникаакумулацијаипро­фит.Супротностинтересајеуграђенаусистем.Мижелимодаспојиморадикапиталупредузећу,изменимоулогурадаупословнимрезултатима,алиидапостануносиоциодлукаивласнициакционарског,капитала.11

Ли­те­ра­ту­ра

11 ТојеконцептимоделширокоразрађенустудијидрСлободанКомазец:Кризаисломпривредеидруштваиновастратегијаразвојаиоздрављењепривредесдруштвенимпрепородом,Београд,децембар2010.

Рад­ми­ла­Ћур­чић НЕО­ЛИ­БЕ­РА­ЛИ­ЗАМ,­ПРИ­ВА­ТИ­ЗА­ЦИ­ЈA­...

86

Група аутора: Глобална криза и економска наука,Академијаекономскихнаука,Економскифакултет,Београд,2014.

Група аутора: Приватизација – узроци, последице и ефекти,Економскифакултет,Подгорица,Саветовање,2012.

Катић,Н.­Богетић,Ж.:Еволуцијаидејалиберализмаиинтер­венционизмаињиховутицајнафискалнуполитику,Збор­никНеолиберализам,Београд,2014.

Клајн,Н.:Доктринашока,Превод,Загреб,2008.Комазец, С.: Неолиберализам, приватизација и финансијски

капитал,Чигоја,Београд,2010.Комазец,С.:Времеизазоваинеизвесности,Астерикс,Београд,

2014.Комазец,С.:Капитал,приватизацијаиразвој,САНУ,Београд,

1998.Комазец,С.:Стратегијаоживљавањапривреднограстасновим

управљањемкапиталомуздруштвенипрепород,Саветова­ње,САНУ,1993.

Комазец,С.:Изгубљенебиткестабилизацијеиразвојанапо­грешнојстратегији,Београд,Наукаидруштво,2006.

Комазец,С.:Политикастабилизацијеипривреднираст,изда­ње„Слобода“,Београд,1991.

МинистарствофинансијаСрбије:Билтенјавнихфинансија,бр.12,2014.

МинистарствофинансијаСрбије:Фискалнастратегија,децем­бар2014.

НароднабанкаСрбије:Годишњиизвештај,2008­2013.НароднабанкаСрбије:Статистичкибилтен,бр.12,2013ибр.

1,2015.Пауновић,Б.:Приватизација,акционарствоиразвојфинансиј­

скогтржишта,Савременаадминистрација,Београд,2006.Покрајац,С.:Предузетништво,„Алфа“,НовиСад,2008.Рејнерт,Е.:Спонтанихаос,превод,Чигоја,Београд,2010.Стиглиц,Ј.:Супротностиглобализације,превод,Београд,2002.Видојевић,З.:Кудаводиглобализација,„ФилипВишњић“,Бе­

оград,2005.

Rad­mi­la­Cur­cic

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 71-87

87

NEO­LI­BE­RA­LISM,­PRI­VA­TI­ZA­TION­AND­BRE­AK­DOWN­OF­LA­BO­UR­MO­VE­MENT

Resume

­Pri­va­ti­za­tion,­li­be­ra­li­za­tion­and­ge­ne­ral­de­re­gu­la­tion,­to­get­her­with­a­re­duc­tion­of­ac­ti­ve­ro­le­of­the­sta­te­in­eco­nomy,­are­the­ba­sic­pil­lars­of­neo­li­be­ra­lism.­Pri­va­ti­za­tion­in­la­bo­ur­is­be­ing­in­ve­sti­ga­ted­as­a­gre­at­de­cep­tion­and­rob­bery­of­wor­king­class.­The­ con­flict­ bet­we­en­ la­bo­ur­ and­fi­nan­cial­ ca­pi­tal­ is­ con­stantly­de­ve­lo­ping­and­shar­pe­ning.­­The­ef­fects­of­pri­va­ti­za­tion­are­be­ing­exa­mi­ned,­espe­ci­ally­in­the­area­of­ri­sing­unem­ployment­and­li­qu­i­da­ti­on­of­com­pa­ni­es.Keywords:­ privatization,­ crisis,­ social­ breakdown,­ unemploy­

ment,­ property,­ inefficiency,­ alienation,­ labor­ and­capital,­crime,­corruption,­speculative­capital,­ the­destruction­of­the­economy­and­society.

Овајрадјепримљен25.децембра2014.годинеаприхваћензаштампунасастанкуредакције28.априла2015.године.

89

УДК 338.124.4(100)+331.109.32+323.264]“2010/2014“

Прегледни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.стр. 89-112

89

* Институтдруштвенихнаука,Београд

** Текст је резултат рада на пројекту „Структурне, друштвене и историјскепромене српског друштва у контексту европских интеграција и глобали-зације“(бр.179039),којифинансираМинистарствопросветеинаукеРепу-блиkeСрбије,2011-2014.

Нада Г. Новаковић*

КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ПРОТЕСТИ ГРАЂАНА**

Сажетак

Рад се бави глобалном кризом, радничким штрајковима и протестима грађана у свету у периоду 2010-2014. година, тј. током ширења и продубљивања кризе. На почетку је кратак осврт на различита схватања суштине, димензија, актера и најважнијих последица кризе. Указује се на вишедимензионалност светске кризе и потребу да се она интердисциплинарно истражује. Централни део текста представља социолошка анализа реформи радног законодавства, тржишта рада, пензионог система и социјалне политике. За сваку од тих области наводе се најважнији резултати истраживања узрока, динамике, учесника и последица радничких штрајкова и грађанских протеста. Полазна теза је да неолиберални модел глобализације највише штити интересе крупног светског капитала. Они су главни узроци светске кризе, а средњи и доњи слојеви и класе највише трпе њене последице. То се доказује анализом штрајкова и протеста грађана, односом послодаваца, државе и јавности према њима. На крају, аутор закључује да су штрајкови и протести грађана мање

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

90

ефикасни на крају него што су били на почетку посматраног периода.Кључне речи: светска криза, штрајкови, протести, интере-

си, капитализам, грађани.

Осврт на схватања o светскoj кризи

Постојебројнирадовиосветскојкризи.Oнисеодносена различита питања. Једни се аутори баве пореклом кри-зе, други динамиком њеног ширења, трећи последицама,четвртинајважнијимсубјектимакојињомуправљајуaпетинудерешењанасталихпроблема.Имаитаквихкојиуказујусамонапојединеаспектекризе,илисамоописујупроблемесакојимасесрећуграђаниконкретногдруштваилидржаве.Занимљивоједаутоммноштвуставоваокризипостојине-сразмерномалоновихидеја.Усуштини,јошнема некераз-вијенетеоријеицеловитоггледиштаоприроди,иначинимапревазилажењаглобалнекризе.

Међутеоретичаримаоекономскојкризипостоје,најо-пштијеречено,двемеђусобноразличитегрупације.Једнасеослањанатзв.чикашкуекономскушколуначелусаМил-тономФридманом(књигаКапитализам и слободаидруге).Ониразвијајуидејеослободипојединца,тржиштаимини-малнојулозидржавеурегуслиањупривредногидруштвеногживота. То су темељи концепта неолибералне идеологије,која максимално штити интересе светске капиталистич-кекласе.Другаполазиодсасвимсупротнихпретпоставки,које језаступаоЏонМајнардКејнз(књига Општа теорија запослености, камате и новца).Уекономији,алиишире,тосукритичаринеолибералногмоделакапитализма,глобали-зацијеисвегаштоизтогапроизлази(стагнацијаирецесија,незапосленост, губитак радних и социјалних права, мањасоцијална заштита појединца и породице).1 Из наведенихразликапроизлазеи различита тумачењаполитикаимеразаизлазакизкризе.Првисуширокоприхваћениодстране

1 Stiglic, Džozef, Slobodan pad, Akademska knjiga, Novi Sad, 2012; НебојшаКатић, „Неолиберални корени светске економске кризе“, Нова српска политичка мисао,Београдбр.3-4/2009стр.25-54;СлободанКомазец,Слом финансијске империје и нова стратегија крупног капитала,Београд,2014;ОскарКовач,„Узроциимогућиконцептирешавањасветскефинансијскекризе“, Нова српска политичка мисао,Београд,бр.3-4/2009,стр.7-24.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

91

светске капиталистичке класе тј. имају велики утицај нанајважније светске центре финансијске и политичке моћи.Другисупротивтога,азадоносиоценајважнијиходлукасувишеморалнакритиканегостварнапрепрека.УекономијисеовиистраживачипозивајунаКејнза,удруштвенимнау-камана изворна значењапојма слободе, демократије имо-рала. Они критикују похлепу за профитом, неумереност устицањубогатсваидржаву,којапрерасподељујебогатсвоодсиромашнихкабогатимграђанима.Честоистичудаусветурастуекономскеисоцијалненеједнакостиусвету,апредузе-темеревише„потпаљују“негосанирајунасталуситуацију.

Најважнијиактерисветскекризесу глобалнакапита-листичкакласа,центрифинансијске,економске,политичкеивојнемоћи,мултинационалнекомпанијеинационалнекапи-талистичкекласе.Нарубудруштвенемоћисунајмасовнијигубитници глобализације и економске кризе,становништвокапиталистичке(полу)периферије.Ониплаћајунајвећуеко-номску,социјалнуиљудскуценуширењаипродубљивањакризе.Њимасеприкључујуисредњислојевиинижекласеуразвијенимкапиталистичкимдруштвима.Глобалнакризајесвакогодпоменутихактераразличитопогодила.Општитрендјерастмоћи,профитаибогатствамултинационалнихкомпанијаикрупнихкапиталиста.Њиховеинтересештитидржава и најважнијемеђународне институције (ММФ,ЕУ;СБ;ОУН).Онедиктирају условепословањаиначинежи-вотаграђанаширомсвета,алиукористнајмоћнијихкласаидржава.2Украткоречено,токомкризепораслесуекономс-кеидруштвененеједнакостиизмеђуконтинената,регионаиунутар националних држава. БранкоМилановић је закљу-чиодајерастнеједнакостиурасподелидохоткаглавниуз-рок кризе.3 Стварну цену плаћају милиони незапосленог и

2 Најслабије државе највише осећају последице притиска међународнихинститутција на доношење државних одлука. Види: Петар Матић,„Државникапацитетудобаглобализације“,Политичка ревија, Институтза политичке студије. Београд, бр. 3/ 2012, стр. 108; Слободан КомазецсматрадаММФ,СБиСТОтребаизвућиисподдоминантнеулогеСАД-а(Слом финансијске империје и нова стратегија крупног капитала,Београд,2014.стр.30).

3 Бранко Милановић, Богаташи и сиромаси, Службени гласник, Београд,2012, стр. 160. Према неким теоретичарима излаз из кризе зависи, поредосталога, од промена на светској геополитичкој сцени (Arrighi, Govanni,Adam Smith in Being: Leneages of the Twenty First Century,Verso, London,

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

92

осиромашеног становништва. Против тога су се радници,средњи слојеви и грађани све чешће и жешће бунили,организовањемштрајкова,јавнихпротестаидемонстрација.Успехтихакцијасистемскијебиоограничен,интересимаимоћидомаћеисветскекапиталистичкекласе.

Промене радног законодавства и тржишта рада

Социолошкаанализаштрајковаиграђанскихпротестапротив измена радног законодавства и реформи тржиштарада односи се на период 2010-2014. година, тј. од почетка„другогталаса“светскекризедоданас.Уцентруистражи-вањајеотпоризменамаиприменизаконаорадууправцустварањатзв.флексибилногтржиштарада.

Суштина измена радног законодавства

Неравнотежа моћи између удружења послодаваца исиндиката запослених са светском кризом се појачала укорист капиталистичке класе.Она је наметала ново раднозаконодавство, које је укидало и достигнута синдикалнаправа. Томе се нису могли супроставити синдикати ваннационалних граница, јер су далеко слабији од удружењапослодаваца. Интересе капиталиста штите најважнијемеђународнеорганизације(ИЛО,ММФ,СБ).

Најважнијетековинеисторијскеборберадникаисин-дикатаполакоалисигурносунестајале.Јошпреотвореногнаступањаглобалнекризепосеглосезаувођењемнесигур-нијихрадниходноса,уговораорадунакраћевреме,мањимзарадама, посебно за младе.Најпре су то предлагале поје-дине компаније (Simmens, Philips,Mercedes, Fiat4), а потомиресорниминистри.Одрадникасетражилодарадедуже,

2007.ОеколошкимкризамаукапитализмувишејеписаоHarveyDavid(The Enigme of the Capital and Crisis of Capitalism, ProfileBook,London,2010.).

4 Fiatјемесецимауцењиваозапосленеуразличитимпогонимадаћеостатибезпослаилићесеодселитиаконеприхвателошијезарадеиусловерада.Штрајковинисупомогли,анареферендусеодлучилодасеприхватенижезараде,вишенеплаћенограда,губитакправанаштрајкинаплаћеноболо-вање.МаринаЛаловић,“Фијатизмеђуреферендумаиштрајка“,Политика, 14.01.2011, http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Fijat-izmedju-referenduma-i-strajka.sr.html,(приступљено20/01/2012.)

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

93

заистузараду,илидасклапајууговоренакраћевреме,сне-извесним запослењем код истог послодавца. Француска јетипичанпримерзато.Вишеод3милионасолидарнихрад-ника,студенатаиграђанасе28.марта2006.годинеуспешносупроставилоугенералномштрајкуивишеод130протестаизменамазаконаозапошљавању.Унајновијемталасукризе(2013.године)земљујепреплавиоталасмасовнихштрајковазбогзаконораду.У једномпротестузахтеваосеирадне-дељом! 5 Синдикатисујаки,солидарни,иакојесиндикалноорганизованосвега8%запослених,докје1950.годинебило50%.(УНемачкој18%,уБританији26%).УНемачкојсујакисиндикатиујавномсектору,алисусличнеизменезаконаорадулакоусвојене2005.године.Штрајкачиидемонстрантисусесупростављалиреорганизацијипредузећа,отпуштањурадника,већојконкуренцијитј.довођењурадникаизванпре-дузећаисл.УВ.Британији језабележеништрајк противзапошљавањастранаца.6штосличнобилојеуАустралији,стимштосусестранцимасупростављалиисиндикати.УтридржавеСАД-а2011. годинераднициу јавномсекторупро-тестовалисупротивукидањасиндикалнихправа.Занимљи-во је да суСловенци 2011. године референдумом одбаци-лизаконохонорарномраду.7УСрбијиирегионунијебилоозбиљнијихимасовнијихштрајковапротивновихзаконаораду.

Штрајкови и протести против закона о раду и флексибилног тржишта рада

НемачкапривредајенајразвијенијауЕУ,незапосленостјенискаасиндикатирелативнојаки.Нанивоупредузећаи

5 Милошевић, Милан, Еnzo, Mangini i Andrej, Ivanji,, „Eвропа наулици:Францускаепидемијаудржавиблагостања“,Време,28.10,2010,бр.1034, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=957621,(приступљено01/11/2010.);ПротестуПаризу:Хоћедарадеинедељом, Васељенска,03.10.2013, http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/protest-u-parizu-hoce-da-rade-nedeljom/,(приступљено05/10/2013.)

6 „Штрајкови у Великој Британији због запошљавања странаца“,Политика, 30. 01. 2009. http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/STRAJKOVI-U-VELIKOJ-BRITANIJI-ZBOG-ZAPOSLJAVANJA-STRANACA-i73369.sr.html,(приступљено31/01/2009.)

7 „ Slovenci neće privremene poslove“, Б 92, 10. 04. 2011, http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=04&dd=11&nav_id=505387,(приступљено 04/05/2011.)

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

94

грана организовани су штрајкови, за раст зарада од свеганеколикопроцената.Синдикатжелезничарајеујесен2014.годинепокренуовишештрајковазавећезарадеискраћењерадненедеље39на37часова.ПилотиЛуфтханзечесто суштрајковализавећезараде,бољеусловерадаипензионисања.Имајумали али јак синдикат.Солидарно су, на европскомнивоу,протествовалиипротивзаконаовећембројучасовалета,штоугрожаваибезбедностпутника.8

Велика Британија је донела флексибилне раднозаконодавство и мерама штедње терет кризе пребацивалана средње и ниже класе и слојеве. Масовно су гашенараднаместа,што је изазвалобројнештрајковеипротестезапослених и грађана.Нарочит одјек имали су штрајковиу лондонском метроу, који користи дневно 3,5 милионаљуди.Ујесен2010.годинештрајковалосепротивукидања800раднихместа.Властјештрајкпрогласилаполитичким.У априлу 2014. године укидало се 950 радних места,па је организован дводневни генерални штрајк.9 Лакшеотпуштање је у суштини нових закона о раду. Французису због тога организовали и општи генерални штрајк.10 Штрајковалисузапослениудржавнимслужбама,социјалнирадници,запослениупоштииутранспорту.

Португал,Шпанија,ИталијаиГрчкасупротеклихшестгодинабилеземљеукојимасечестоижестокоштрајковалоидемонстрирало.Поводисубилиразличити,алинајчешћеизазваниекономскомкризом.Насупротнезадовољнихрад-никаиграђанабилисуполиција,алиивојска.Коришћенасусвасредстваубеђивања,одпароладофизичкихобрачуна,затварањаиубијања.Овдесеиздвајајунекиодштрајковаипротестаповодомзаконаораду.УПортугалује24.новембра2010. године био највећи штрајк у историји земље. Од 5

8 „Немачкипилотиижелезничариуштрајку“,Блиц,07.10.2014.http://www.blic.rs/Vesti/Svet/500508/Nemacki-piloti-i-zeleznicari-u-strajku,(приступљено 10/10/2014.).

9 „Милиони путника у проблему: Штрајк лондонског метроа“, Блиц, 28.04.2014, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/461076/Milioni-putnika-u-problemu-Strajk-londonskog-metroa,(приступљено06/05/2014.).

10 „УФранцускојпроглашеннационалништрајк“,Moje novosti, 05 .03. 2013,.http://mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=63565&U-Francuskoj-proglasen-nacionalni-strajk#.VNUc4_nF-2s,(приступљено12/04/2013.).

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

95

милиона запосленихштрајковало је 3,5 милиона! Бранилису радна права: минималне зараде, уговоре радника нанеодређено време и пензије.11 Први пут после 22 годинесарађивале су две највеће синдикалне централе (UGT иCGTP). УШпанији је септебра 2010. године у генералномштрајкуучествовало10милионарадникаислужбеника,или70%одсвихзапослених.Билисупротивзаконаорадукојиомогућава лакше отпуштање и запошљавање, дужи раднивекза2године,нижасоцијалнапримањазанезапосленеимањезарадеујавномсектору.Штрајкјебиоуперенпротивпремијера (JoseLuisZapatero)изСоцијалистичкерадничкепартије.Он јеудецембру2010. годинесломиоштрајккон-тролоралетатакоштојевојскаштрајкачесиломвраћаланапосао.12Контролорисуштрајковалипротивнижихплата(за40%),већегбројачасоварадаакраћегодмора.Каснијесума-совнопротивгубиткараднихместаштрајковализапослениујавномсектору.Стопанезапослености2013.годинебилајеуИталији12,2,Португалу16,5,Шпанији26,1иГрчкој27,3.Не-запосленостмладихбилајевишеструковећа(58,3%,55,5%,40,0%и37,7%ретроспективо)13.

Радници Шпанијe су први генерални штрајкорганизовали2010.годинепротивдесничарскевладе,тј.збогрецесије,високенезапосленостииначинарешавањакризе.Умарту201.2годиневладајенајавилагашење630.000раднихместаирастнезапосленостина24,3%.Донетјерестриктивнизаконо раду, против кога суШпанциштрајковалии јавнодемонстрирали широм земље. Најважније измене су биле:нижеотпремнине,лакоотпуштање(изекономскихразлога),мање зараде, дужи пробни рад, непоштовање колективнихуговора,територијалнопремештањерадникаисл.Штрајкачису носили паролу;“Не реформи рада!“.14 Власт се силом са

11 “ОдржаннајвећигенералништрајкуповијестиПортугала“,Радничка борба,03. 12. 2010, http://www.radnickaborba.org/2010/12/03/841/, (приступљено08/12/2011.)

12 „Шпањолскавладапослалавојскукакобисломилаштрајкконтролоралета“,Радничка борба,08.12.2010,http://www.radnickaborba.org/2010/12/08/spanjo-lska-vlada-poslala-vojsku-kako-bi-razbila-strajk-kontrolora-leta/, (приступљено03/12/2012.)

13 Еurostat,Unemployment Statistics (2014),http://ec.europa.eu/eurostat/data/data-base(,(приступљено 10/01/2015.)

14 Бранка Радоја (прир.), „Шпањолци на улицама против реформе рада“,

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

96

њимаобрачунавала. Јошсуровијебило јеушрајкурудара.Влада јепланираламањесубвенцијеи затварањерудника,тј. губитак 25.000 радних места.15Рудари су данима, сапородицама, демонстрирали у центру Мадрида, а каснијесе и оружано борили против полиције. Подржали су ихсиндикати,грађаниипокрет„15М“.

НајвећаконфедерацијасиндикатаИталије(CGIL) јеумају2011. годинеорганизовала генералништрајк.Учест-вовало је 100.000 радника. Захтеви су били: нижи порези,већеплатеиинвестицијезановараднаместаивећаправарадника.16Истисиндикатјепредводио(саUIL)игенералнештрајковеуоктобруидецембру2014. године.Оба субилапротив закона о раду и реформе тржишта рада, лакшеготпуштања радника, а нових повластица за послодавце.ШтрајкјекомбиновансајавнимпротестимаграђанаширомИталије.Упрвомштрајку(25октобра)учествовалојевишеодмилионрадникаиграђана.СамоуРиму марширало јемилионљуди.КаснијеихјеуРиму(12,децембра)билоокостохиљада,адемонстриралосеујош54града.17Штрајковису били неуспешни јер нису битније изменили политикупремијераМатеаРенција.

У Грчкој се штрајковало често, масовно и жестоко.Скороданемапрофесијекојанијештрајковала.Билисутоштрајковикомбинованисајавнимдемонстрацијама,митин-зима,сукобимасаполицијом,насиљемиљудскимжртвама.Током 2012. годинибило је2000штрајкова, аодпочетка2011.досредине2013.године36„свегрчких“.Штрајковалосепротивлакшеготпуштањарадника,непоштовањаколек-тивнихуговора,смањењаизамрзавањаплата,премештањана„мобилнелисте“.18 Бранилосеиправонаштрајк(против

Слободна Европа, 29.03.2012., http://www.slobodnaevropa.org/content/spanci_na_ulicama_protiv_reforme_rada/24530880.html,(приступљено30/03/2012.)

15 Španija u plamenu, masovna hapšenja tokom generalnog štrajka“, Blic, 29.03,2012. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/314626/Spanija-u-plamenu-masovna-hap-senja-tokom-generalnog-strajka,(приступљено11/04/2012.)

16 „ГенералништрајкуИталијиокупиостотинехиљадарадника“,Блиц, 06.05. 2011, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/252275/Generalni-strajk-u-Italiji-okupio-stotine-hiljada-radnika,(приступљено06/06/2012.)

17 НемањаВлачо,„Италијаублокади“,Ренцинаудару“,Блиц,13.12.2014,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/519013/Italija-u-blokadi--Renci--na-udaru, (приступље-но16/01/2015.)

18 Државни службеници су премештани на било које друго радно место, а

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

97

цивилнемобилизацијештрајкача)и достигнута демократ-скаправа.Штрајковепојединихпрофесијаорганизовалисунајчешће два синдиката, Синдикат државних службеника((ADEDI) и Конфедерација радника Грчке (GSEE)).У већи-нигенералнихштрајкованаступалисузаједно.Умају2010.године3милионарадникa јештрајковалоипротествовалопротивкризеилошегстандардарадника19.Малокасније,ујуну,био јегенералништрајкпротивлакшеготпуштањаиреформетржиштарада.Угенералномштрајкуизфебруара2013. године милион грађанапротестовало је на улицама.Каснијејеборбапротивгубиткараднихместабилауцентруштрајковапротивполитикештедње.Истојебилоиудемон-страцијамакрајем2014.године.20

Реформе пензијског система и социјалног осигурања

Промене пензијског система биле су подстакнутепензионисањем„babyboom“генерацијеиширењемекономскекризе.Наступилајештедњаисмањењеправаграђана.21Тојепосебнопогађалопојединепрофесије.УНорвешкојсутобилизапослениунафтнојиндустрији,уШпанијижелезничариирудари,уГрчкојпоморциислужбенициујавномсекторуисл. Отпор реформама пензијског система био је различит.То је зависило од степена организованости запослених и

после180данасу,аконемадругогпосла,добијалиотказ.19 „ГенералништрајкуГрчкој“,Радничка борба,08.05.2010,http://www.rad-

nickaborba.org/2010/05/08/606/,(приступљено15/08/2008.)20 „Štrajk radnika u Grčkoj”, RTS, 29. 06. 2010, http://www.rts.rs/page/stories/

sr/story/11/Region/730696/%C5%A0trajk+radnika+u+Gr%C4%8Dkoj.html,(приступљено10/06/2010.);“ДанасгенералништрајкуГрчкој.“.24 Sata, 16.07. 2013, http://arhiva.24sata.rs/vesti/svet/vest/danas-generalni-strajk-u-grck-oj/97902.phtml, (приступљено 20/07/2013.); „Паралисана земља : Грчка угенералномштрајку“, Блиц,27.11.2014,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/514621/PARALISANA-ZEMLJA-Grcka-u-generalnom-strajku, (приступљено29/11/2014.)

21 Д.Шуковић,Неједнакости, незапосленост и криза, Институтдруштвенихнаука,Београд,2014,стр.156;ПетарЂукић,„Становништвоидемографско-економскиразвој:СветиСрбија“.(узборникуСтановништво и развој (ур.ВеселинВукотићидр, Институтдруштвенихнаука,Београд,2012. ),стр.81.и 82. Услови за стицање пензије су пооштрени на сличан начин у ЕУ27инаБалкану.РајкоКосановић, Пензијске реформе у земљама западног Балкана из еврпске перспективе, СавезсамосталнихсиндикатаСрбије,Бео-град,2012,стр.52-56.

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

98

грађанскесолидарности.НајуспешнијиштрајковибилисууразвијенојНорвешкој,гденафтнаиндустријаимастратешкоместо.22

УНемачкојјепомерањестароснеграницепрошлоре-лативномирно.Највећиотпорпружалисупилотииконтро-лорилета.Њиховиштрајковибилисурелативнонајуспеш-нији,асиндикатималиијаки.23УВ.Британијијепосле25година од владавине Маргарет Тачер организован највећиштрајк!Међу 2 милиона штрајкача нашли су се радници,ђаци, студенти, наставници, државни службеници, цари-ници, адвокати и обични грађани.Упркос највећемштрај-куу јавном сектору, користећи сва средствафизичке силе,властједонеларестриктивнезаконе.24УФранцуској,гдејеразвијенаполитичкакултурапротеста,тесупроменебилепраћенемасовнимштрајковимаудужемпериоду.Синдика-тисубилиглавнипокретачиотпора,априкључивалисуимсеи грађани.Уоктобру2010. године наулицама јебилооко3,5милионаштрајкачаидемонстраната.Билисупротивподизањастаросне границе запензијуса 60на62 године.Масовносупротествовалии 2013.године,кадсенајавилапроменастицaњапунепензије(са41на43годинестажа,апуних67годинаживота).25

У земљаманапериферији тј. на југуЕУ ситуација јебилаозбиљнија.ЗемљекаоштосуИталија,Шпанија,Порту-

22 „ПрекинутштрајкнафташауНорвешкој“,Б 92, 12.07.2012,http://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2012&mm=07&dd=10&nav_id=625273,(приступљено02/08/2012.)

23 Пилоти су током септембра и октобра 2014. године организовали чак6 штрајкова против повећања година за преверемену пензију. „Сутрановиштрајк пилота Lufthanze“,Блиц, 15. 10. 2014, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/502833/Sutra-novi-strajk-pilota-Lufthanze,(приступљено15./10/2014.)

24 „УБританијинајвећиштрајкзапоследњих25година,ухапшене52особе“,Блиц, 30. 11. 2011, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/292744/U-Britaniji-najveci-strajk-za-poslednjih-nekoliko-decenija-uhapsene-52-osobe, (приступљено 14/12/ 2012.); „Британциупензијуса69годинаод2040“,Политика, 06.12.2013,http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Britanci-u-penziju-sa-69-godina-od-2040.lt.html,(приступљено10/12/2013.)

25 „НовиталасштрајковауФранцускојпротивпензионереформе,Политика, 12. 10, 2010, http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Novi-talas-strajkova-protiv-penzione-reforme-u-Francuskoj.sr.html,(приступљено15/12/2010.);

„ПротестиуФранцускојзбогнајављенереформепензионогсистема“,Блиц,11.09. 2013, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/404569/Protesti-u-Francuskoj-zbog-najavljene-reforme-penzionog-sistema,(приступљено18/01/2014.)

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

99

галиГрчкаималесубржеидрастичнијепроменепензијскогсистема.Наиме,тојезависилоодстепеназадуженостиземљеипритискамеђународнихкредитора(ММФ,СБ,ЕЦБ).Грчкаје2012.годинеималазадуженост165,3%(одБДП),Шпа-нија80,9%,Португал120,3%,аИталија127,3%.26УИталијијеорганизовановишегенералнихштрајковапротивреформепензијскогсистема.Међуњимаиздвајајусештрајковикојесупокреталирадничкисиндикати.Вишедесетинахиљадарадника је крајем 2012. године марширало улицама Римапротивсмањењапензијаарастапореза.27УГрчкојсупензијесмањенеза40%још2005.године,кадајеорганизовангене-ралништрајк.28Унаредномпериодупензионерисусирома-шили,аусловизастицањепензијесупооштрени.Упролеће2012.годиненатргууАтиниспалиосе71-годишњипензио-нерДимитрусХристуласБиојетоповодзадругепротестe.Тегодинепензијеиплатесусмањенеза18%,aповећанипо-резиза52%.29ПоводзаједанодгенералнихштрајковаГркабиојезаконоодласкуупензијуса67годинаживота,којибисепостепенопримениодо2040.године.30

Штрајковалисуијавнопротествовалииуновимчла-ницамаЕУ.УПољској су незадовољни радницииз синди-катаСолидарностланцимазатворилиизлазеизпарламента,у којем су посланици донели одлуку о одласку пензију са67година,заженедо2040,азамушкарцедо2020.године.Нештокасније је100000радника,организованиходстра-нетрисиндиката,демонстриралопротиввластиипензионе

26 СлободанКомазец,Слом финансијске империје и нова стратегија крупног капитала,Београд,2014,стр.33.

27 „ДесетинехиљадаРимљанаумаршупротивсмањењапензија“,Курир,16.12.2012, http://www.kurir.rs/desetine-hiljada-rimljana-u-marsu -protiv-smanjenja-penzija-clanak-278270,(приступљено20/12/2012.)

28 Европупотресајуштрајкови,РТС,14.05.2005,http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/61591/Evropu+potresaju+%C5%A1trajkovi.html?email=yes,(приступљено15/05/2005.)

29 ДејанМировић,„ШтајеЕУдонелаГрчкој“,Нова српска политичка мисао,08.06.2014, http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/sta-je-eu-donela-grckoj.html, (приступљено10/12/2014.)

30 „НовисукобиуАтинипослесахранепензионеракојисеубиозбогоскудице“,Блиц,07.04,2012,http//www.blic.rs/Vesti/Svet/316173/Novi-sukobi-u-Atini-po-sle-sahrane-penzionera-koji-se-ubio-zbog-oskudice, (приступљено11/04/2012.);„ГенералништрајкуГрчкој“,Б 92,24.06.2005,http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=06&dd=24&nav_category=78&nav_id=171274,(приступљено15/08/2010.)

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

100

реформе.31Крајем2011.годинеуРумунијијепротествовало5000војнихпензионеразбогсмањењапензијаза50%.32То-ком2013.годинепензионеридемонстриралисупротивси-ромаштва.

Реформе здравства и система образовања

Суштина реформе здравствене и социјалне заштитетокомсветскеекономскекризесесводинамањаиздвајањаиз државног буџета, смањењеброја запосленихињиховихзарадаиприватизацију.ПремаподацимаОЕЦД-аод2009.до2011. године значајно су смањена потрошња у здравству, апојединацутомеучествујеса10%унајразвијенијимземља-мааумањеразвијеним35%.33Запослениуздравствусучестоподржавалиштрајковеипротестепротивполитикештедњеујавномсектору,губиткараднихместа,смањењапензијаизарада.Посебносуграђанибилисолидарниупрезадуженимдржавамасвета(Аргентина,Шпанија,Португал,ИталијаиГрчка).Приватизацијиздравственихустановасвевишесусесупростављалииграђаниуразвијенимдржавама.

Првикораккојесувладепредузималебилојесмањењезарада, радних места и здравствених установа. Томе су сезапослени супростављали већ на саму најаву. УШпанијиздравствонајвишезависиодлокалнихсамоуправа.Збогпла-надасесмањибројзапосленихза75.000,упосливишехо-норарних радника и затвори више државних здравственихцентара протествовало се више пута од новембра 2012. дофебруара2013.године.Нахиљаделекара,медицинскихсе-стараиосталогособљапротествовалојезбогпокушајапри-

31 „Читавсатгневнирадницинисупушталиполјскепосланикедаизађу“,Блиц,11.05. 2012, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/323284/Citav-sat-gnevni-radnici-nisu-pustali-poljske-poslanike-da-izadju,(приступљено20/05/2012.);„Вишеод100000радникадалопоследњеупозорењеВладиуВаршави“,Блиц,14.09.2013,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/405437/Vise-od-100000-radnika-dalo-poslednje-upozorenje-Vladi-u-Varsavi.(приступљено21/10/2013.)

32 „Румунија:Штрајквојнихпензионера“, Б 92, 25.11.2011,http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=01&dd=25&nav_id=488124,(ïðèñòóïšåíî26/11/2011.)

33 Маринковић, Катарина (2013). ОЕЦД: Смањивање државних буџета уг-розило здравствену потрошњу, Бизнис и финансије, 21. новембар. 2013,http://bif.rs/2013/11/oecd-smanjivanje-drzavnih-budzeta-ugrozilo-zdravstvenu-potrosnju/#sthash.1TuL8LbP.dpbs,(приступљено01/11./2014)

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

101

ватизације6од20државнихболница,и10%одсвихдомоваздравља („Белиталас“).Сањимасусесолидарисалиипа-цијенти. Једна одпарола била је следећа:“Смањењебуџетазаздравство језлочин!“34.Почеткомдецембра2012.годинечак10.000инвалидаједемонстриралоуМадридупротивот-пуштањаособакојесебринуоњимаиукидањецентаразаинвалиде.35УКаталонијијенеколикомесеципретогабиласасвимукинутасоцијалнапомоћ.

УПортугалусуздравственираднициувремештрајко-варадилиминимално(хитнеслужбе),аузавремештрајкасуотказивалинахиљадеоперацијаипрегледа.Вишеод90%лекара у јавном сектору (или 26 000) је штрајковало збогсмањењасредставазаздравство.Такојебилоиујулу2014.године.36УФранцускојјејош2009.годиненајављенарефор-ма,којoмбиseугасилo110000раднихместа.Противполити-кеНиколеСаркозија(NicolasSarkozy)итогадемонстриралојеуПаризудесетинехиљадаљудисрединоммаја2009.37Кас-нијејебилојошмасовнихпротеста,алисештедњауздрав-ствунаставила.УВеликојБританијијекрајем2011.годинедвамилионазапослениху јавнимслужбамапротествовалозбогсмањењабуџетскихсредставаиреформиистих.Послесулекариштрајковализавишеплатеибољеусловерада,алиипротивприватизацијеовихуслуга.Од2008. до2013. го-динезатворенеје25здравственихустанова.Почетком2013.годинеуЛондонујепротествоваловишеод25.000грађанапротив затварањаделаболнице.38 Незадовољниреформом

34 „Шпанципоновопротествовализбогприватизациједелаздравства“,Блиц,14. 01. 2013, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/362478/Spanci-ponovo-protestovali-zbog-privatizacije-dela-zdravstva/ostavi-komentar,(приступљено23/01/2013.)

35 Протест особа с инвалидитетом у Мадриду, Блиц, 02. 12, 2012, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/356006/Protest-osoba-s-invaliditetom-u-Madridu,(приступљено08/12/2012.)

36 „ОтказанохиљадеоперацијауПортугалузбогштрајка., Блиц,09.07.2014,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/479488/Otkazano-hiljade-operacija-u-Portugalu-zbog-strajka,(приступљено10/07/2014.)

37 Европупотресајуштрајкови,РТС,14.05.2005,http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/10/Svet/61591/Evropu+potresaju+%C5%A1trajkovi.html?email=yes,(приступљено01/06/2009.)

38 “Више од два милиона радника данас на улицама Британије”, 24 sata,30.11.2011, http://arhiva.24sata.rs/vesti/ekonomija/vest/vise-od-dva-miliona-rad-nika-danas-na-ulicama-britanije/20710.phtml,(приступљено05/12/2012.);

„Око 25 000 демонстраната на улицама Лондона због затварања дела

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

102

здравствабилисуиуИталији,Словачкој.Немачкој,Данској,Бугарској, Грчкој.Македонији иМексику.УАргентини сетоком генералног штрајка у априлу 2014. године постави-ло питање о проневери пара за здравство39У Румунији суграђаниу40градовадемонстриралипротивнацртазаконаосмањењусредставазаздравствоиприватизацијислужби.40 УНемачкојсештрајковалоза6,5%вишезараде,ауСлова-чкојзабољеусловерадаивећезараде(за300%).41Посебносусебунилиболничкилекари,одкојих јетрећина (крајем2011.године)или2000лекарадалоотказ.Удругомпротестуотказнапосаодалоје403лекараи140анестезиолога.Тоједовело до ванредног стања у болницама и суспензије радасиндиката.42 Највећи пораз доживели су болничари у Ке-нији.Тражилисувећеплатеибољеусловерада,адобилисуотказ.43Укратко,запослениуздравствусунајчешћебилимеђу демонстрантима против смањења средстава за јавнеслужбе.Смањењесредставазаобразовањеињеговареформабилисуповодзагубитакраднихместаибројнештрајковеипротестезапослених.ученика,студенатаиграђана.44Штосекризавишепродубљивалапротестисубиличешћиимасов-нији,ареакцијавластисвебруталнија.Најважнијизахтевиштрајкачаидемонстранаташиромсветабилисуразличити.

болнице“, Блиц, 26. 01. 2013, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/364647/Oko-25000-demonstranata-na-ulicama-Londona-zbog-zatvaranja-dela-bolnice,(приступљено28/01/2013.)

39 „Аргентинапаралисанаштрајком“,Блиц,10.04,2014,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/457059/Argentina-paralisana-generalnim-strajkom (приступљено21/05/2014.)

40 Петровић,М. „Румунија изненада прокључала“, Политика, 17. 01. 2012,http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rumunija-iznenada-prokljucala.sr.html,приступљено18/01/2012.)

41 „Штрајк20.000државнихрадникауНемачкој“, Блиц,21.03. 2012,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/312902/Strajk-20000-drzavnih-radnika-u-Nemackoj,(приступљено25/03/2013.)

42 „Масовни отказ лекара уСловачкој, ванредно стање у болницама “,РТВ,28. 11. 2011, http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/masovni-otkaz-lekara-u-slovackoj-vanredno-stanje-u-bolnicama_286812.html,(приступљено30/11/2011.)

43 „Кенијскавладаотпустила25.000штрајкача“, 24 сата,08.03.2012,http://arhiva.24sata.rs/vesti/svet/vest/u-keniji-otpusteno-25-000-bolnicarki-koje-su-strajkovale/32008.phtml,(приступљено10/04/2012.)

44 Новаковић, Нада, (2014), „ Глобализација, глобализација образовања иБолоњска декларација“,Теме, Универзитет уНишу,Ниш, бр. 1/2014, стр.290-294

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

103

Наједнојстранисусенашлионикојисутражилидоследнијуприменуреформиобразовања,анадругојпротивницитихреформи.ПротивсмањењасредставазајавнообразовањеуШпанијиједемонстрирало2011.године100.000солидарнихђака,наставникаиродитеља.45УЧилеусускоросвакејесенистуденти,професори,родитељииграђани.супротествовалипротивреформеобразовања,азалагалисезабесплатнооб-разовање.Ујесен2011.годинеширомземљебилоје600000демонстраната,умају2012.годинеиујесен2013.годинепо100.000студената.46 УМексикусусвојгневизразилинас-тавницидржавнихшкола.Онисубилипротивнаметнутихусловарадаиреформеобразовања.Усептембру2013.годи-не су тринедеље камповалина тргу уМексикоСитију, аучитељисунештопослеблокиралидолазакдопрестонице.Током2014.годинебилојеимасовнихстудентскихпротестаидемонстрацијаграђаназбогкиднаповањаиубиство43сту-дента.47УКанадијетоком2012.годинетрајао„рат“студена-таивласти.Поводјебиланајаварасташколарина.Штрајко-валојеоко165.000студенатана25универзитетаупокрајиниКвебек, адесетинехиљада је са грађанимадемонстриралоулицамаМонетрала.Њихов гнев био је уперен против не-олибералногкапитализма,атражилисубесплатнообразо-вање.48УВ.Британијијепротествовало50.000студенатаи

45 „Maдрид:100000напротесту“,Б 92, 22.10.2011,http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=22&nav_id=551637, (приступљено29/10/2012.)

46 „Чиле:Протестстудената–500ухапшених,14повређених“,Политика,05.08.2011,http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Cile-protest-studenata-500-uhapsenih-14-povredjenih.sr.html, приступљено 10/08/2011.) (приступљено„УЧилеу(америчкомсавезнику)протестује100.000студената“,Фронтал,09. 05, 2013,www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=33145, (приступљено01/06./2013.)

47 „Хиљаденаставника заузелоцентарМексикоСитија“, Блиц, 13. 09.2013,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/405318/Hiljade-nastavnika-zauzele-centar-Meksiko-Sitija, (приступљено 15/09/ 2013.); „Meксико:Учитељи блокиралипут“, Новине новосадске, 01. 10. 2013, http://novinenovosadske.rs/meksiko-ucitelji-blokirali-put/,(приступљено, 11/11/2013.), „Нереди у Мексику збогнестанка студената“,Мондо, 13. 10. 2014, http://mondo.rs/a735976/Info/Svet/Sukoba-policije-i-nastavnika-na-jugu-Meksika-zbog-nestalih-studenata.html,(приступљено05/01/2015.)

48 „Настављен студенстки протест уМонтреалу, приведено 400“,Блиц, 24.05.2012,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/325075/Nastavljeni-studentski-protesti-u-Montrealu-privedeno-400,(приступљено; „Монтреал:Студентиголишавипротествујупротивповећанњашколарина“,24 сата,12.06..2012, http://

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

104

професорапротивукидањавладиних стипендија, тростру-кограсташколаринаиза40%мањегбуџетазаобразовање.Земљомјезавладалонасиље,авладајеусвојилатезаконе.49 УИталијисуујесен2012.годинеу90градовастуденти,ђациипросветнирадницидемонстриралипротиввисокихтакси,нижихстипендијаимераштедњеуопште.50ПротестајебилоиуДанској,гдеје2013.годинепротивреформеобразовањауфебруару2011.демонстрирало30.000људи.51

Осврт на поменуте штрајкове радника и протестеграђанаширомсветанаводиназакључакдајењиховаефи-касностувремеглобалнеекономскекризебиларазличита.Онисубилиразличитипобројуиструктуриучесника,ду-жинитрајања,подршцисиндикатаиграђанскихудружењаисекторуукојемсуорганизовани.Различитјебиоистепенсолидарностимеђуштрајкачимаиподршкаод странедру-гих грађана. Медији су највише штитили интересе круп-ногкапитала.Моћпослодавацаједолазиладоизражајакоддоношењановихзакона,алиикодгашењавећпокренутихштрајкова и јавнихпротеста.На почетку избијања светскекризештрајковиипротестибилисуефикаснији,негоштојетослучајпоследњихгодина.Успешнијисубилиштрајкачиуразвијенијимкапиталистичкимземљама,негоупрезаду-женимземљамаионима напериферијииполупериферијикапиталистичкогсистема.

Литература

Arrighi,Govanni:Adam Smith in Being: Leneages of the Twenty First Century,Verso,London,2007.

„Аргентинапаралисанаштрајком“,Блиц,10.04,2014,

arhiva.24sata.rs/m/vesti/svet/vest/montreal-studenti-golisavi-protestuju-protiv-povecanja-skolarina/43616.phtml,(приступљено15/07/2012.)

49 Mилошевић,Милан, „Студенсткедемонстрације уЛондону“, Време, 10.11. 2010, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=960616, (приступљено 21/11/2010.)

50 „Студенстскабунау90италијанскихградова“, Курир, 17.09.2012,http://www.kurir.rs/studentska-buna-u-90-italijanskih-gradova-clanak-456926,(приступљено20/09/2013.)

51 „Око30000људипротестовалоуДанскојзбогреформеобразовања“,Блиц,28.03.2013,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/377215/Oko-30000-ljudi-protestovalo-u-Danskoj-zbog-reforme-obrazovanja,(приступљено07/04/2013.)

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

105

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/457059/Argentina-paralisana-general-nim-strajkom (приступљено21/05/2014.)

„Британциупензијуса69годинаод2040“,Политика, 06.12.2013, http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Britanci-u-penziju-sa-69-godina-od-2040.lt.html,(приступљено10/12/2013.)

„Чиле: Протест студената – 500 ухапшених, 14 повређених“,Политика,05.08.2011,

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Cile-protest-stude-nata-500-uhapsenih-14-povredjenih.sr.html, приступљено10/08/2011.)

„Читавсатгневнирадницинисупушталиполјскепосланикедаизађу“,Блиц,11.05.2012,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/323284/Citav-sat-gnevni-radnici-nisu-pustali-poljske-poslanike-da-iza-dju,(приступљено20/05/2012.);

“Данас генерални штрајк у Грчкој“, 24 Sata, 16. 07. 2013,(приступљено20/07/2013.)

„ Десетине хиљада Римљана у маршу против смањењапензија“,Курир, 16.12. 2012, http://www.kurir.rs/desetine-hil-jada-rimljana-u-marsu-protiv-smanjenja-penzija-clanak-278270,(приступљено20/12/2012.)

Ђукић, Петар, „Становништво и демографско-економскиразвој:СветиСрбија“.УзборникуСтановништво и развој, ур.ВеселинВукотић идр., Институтдруштвенихнаука,Београд,2012.

Еurostat:Unemployment Statistics (2014),http://ec.europa.eu/euro-stat/data/database(приступљено10/01/2015.)

„Европу потресају штрајкови“, РТС, 14. 05. 2005,ht tp://www.r ts.rs /page/stor ies/sr/story/10/Svet /61591/Evropu+pot resaju+%C5%A1t rajkovi.html?email=yes, (приступљено01/06/2009.)

„ГенералништрајкуГрчкој“,Б 92,24.06.2005,http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2005&mm=06&dd=24&nav_category=78&nav_id=171274,(приступљено15/08/2010.)

„Генерални штрајк у Грчкој“, Радничка борба, 08. 05. 2010,http://www.radnickaborba.org/2010/05/08/606/, (приступљено15/08/2008.)

„ГенералништрајкуИталијиокупиостотинехиљадарадника“,Блиц, 06. 05. 2011, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/252275/Generalni-strajk-u-Italiji-okupio-stotine-hiljada-radnika,(приступљено06/06/2012.)

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

106

Harvey,David:The Enigme of the Capital and Crisis of Capitalism, ProfileBook,London,2010.

„Хиљаденаставника заузелоцентарМексикоСитија“, Блиц,13. 09. 2013, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/405318/Hiljade-nas-tavnika-zauzele-centar-Meksiko-Sitija, (приступљено 15/09/2013.)

„Кенијска влада отпустила 25.000 штрајкача“, 24 сата,08. 03. 2012, http://arhiva.24sata.rs/vesti/svet/vest/u-keni-ji-otpusteno-25-000-bolnicarki-koje-su-strajkovale/32008.phtml(приступљено10/04/2012.)

Катић, Небојша, „Неолиберални корени светске економскекризе“, Нова српска политичка мисао,Београд,бр.3-4/2009.

Комазец, Слободан: Слом финансијске империје и нова стратегија крупног капитала,Београд,2014.

Косановић, Рајко, Пензијске реформе у земљама западног Балкана из еврoпске перспективе, Савез самосталнихсиндикатаСрбије,Београд,2012.

Ковач,Оскар, „Узроци имогући концепти решавања светскефинансијскекризе“, Нова српска политичка мисао,Београд.бр.3-4/2009.

Лаловић, Марина, “Фијат између референдума и штрајка“,Политика, 14 01.2011, http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Fijat-izmedju-referenduma-i-strajka.sr.html, (приступљено20/01/2012.)

„Maдрид:100000напротесту“,Б 92,22.10.2011,http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=22&nav_id=551637,(приступљено29/10/2012.)

Маринковић,Катарина,„ОЕЦД:Смањивањедржавнихбуџетаугрозило здравствену потрошњу,Бизнис и финансије, 21.новембар.2013,http://bif.rs/2013/11/oecd-smanjivanje-drzavnih-budzeta-ugrozilo-zdravstvenu-potrosnju/#sthash.1TuL8LbP.dpbs,(приступљено01/11./2014)

„Масовни отказ лекара у Словачкој, ванредно стање уболницама“,РТВ,28.11.2011,http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/masovni-otkaz-lekara-u-slovackoj-vanredno-stanje-u-bolnica-ma_286812.html,(приступљено30/11/2011.)

Матић, Петар „Државни капацитет у доба глобализације“,Политичка ревија, Институтзаполитичкестудије.Београд,бр.3/2012.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

107

„Meксико:Учитељи блокирали пут“, Новине новосадске, 01.10. 2013, http://novinenovosadske.rs/meksiko-ucitelji-blokirali-put/,(приступљено,11/11/2013.)

МилановићБранко:Богаташи и сиромаси,Службенигласник,Београд,2012.

„Милиони путника у проблему:Штрајк лондонскогметроа“,Блиц,28.04.2014,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/461076/Milioni-putnika-u-problemu-Strajk-londonskog-metroa, (приступљено06/05/2014.)

Mилошевић,Милан,„СтуденсткедемонстрацијеуЛондону“, Време, 10. 11. 2010, http://www.vreme.com/cms/view.php?id=960616,(приступљено21/11/2010.)

Милошевић,Милан,Еnzo,Mangini iAndrej, Ivanji,, „Eвропана улици:Француска епидемија у држави благостања“,Време,28.10,2010,бр.1034,http://www.vreme.com/cms/view.php?id=957621,(приступљено01/11/2010.)

Мировић, Дејан, „Шта је ЕУ донела Грчкој“, Нова српска политичка мисао, 08. 06. 2014, http://www.nspm.rs/eko-nomska-politika/sta-je-eu-donela-grckoj.html,(приступљено10/12/2014.)

„Монтреал:Студентиголишавипротествујупротивповећањашколарина“,24 сата ,12.06..2012,http://arhiva.24sata.rs/m/vesti/svet/vest/montreal-studenti-golisavi-protestuju-protiv-povecanja-skolarina/43616.phtml(приступљено15/07/2012.)

„Настављен студенстки протест у Монтреалу, приведено400“,Блиц,24.05.2012,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/325075/Nastavljeni-studentski-protesti-u-Montrealu-privedeno-400,(приступљено05/06/2012)

„Немачки пилоти и железничари у штрајку“, Блиц, 07.10.2014. http://www.blic.rs/Vesti/Svet/500508/Nemacki-piloti-i-zeleznicari-u-strajku,(приступљено10/10/2014.)

„Нереди уМексику због нестанка студената“,Мондо, 13. 10.2014, http://mondo.rs/a735976/Info/Svet/Sukoba-policije-i-nastavnika-na-jugu-Meksika-zbog-nestalih-studenata.html, (приступљено05/01/2015.)

Новаковић,Нада,„Глобализација,глобализацијаобразовањаиБолоњскадекларација“,Теме,УниверзитетуНишу,Ниш,бр.1/2014.

„НовисукобиуАтинипослесахранепензионеракојисеубиозбог оскудице“, Блиц, 07. 04, 2012, http//www.blic.rs/Vesti/

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

108

Svet/316173/Novi-sukobi-u-Atini-posle-sahrane-penzionera-ko-ji-se-ubio-zbog-oskudice,(приступљено11/04/2012.)

„Нови талас штрајкова у Француској против пензионереформе“,Политика, 12.10.2010,http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Novi-talas-strajkova-protiv-penzione-reforme-u-Francuskoj.sr.html,(приступљено15/12/2010.)

“Одржан највећи генералништрајк у повијести Португала“,Радничка борба, 03. 12. 2010, http://www.radnickaborba.org/2010/12/03/841/,(приступљено08/12/2011.)

„Око25000демонстранатанаулицамаЛондоназбогзатварањаделаболнице“, Блиц, 26. 01. 2013, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/364647/Oko-25000-demonstranata-na-ulicama-Londona-zbog-zatvaranja-dela-bolnice,(приступљено28/01/2013.)

„ОтказанохиљадеоперацијауПортугалузбогштрајка“, Блиц,09.07. 2014, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/479488/Otkazano-hiljade-operacija-u-Portugalu-zbog-strajka, (приступљено10/07/2014.)

„Паралисана земља: Грчка у генералном штрајку“, Блиц, 27.11. 2014, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/514621/PARALISA-NA-ZEMLJA-Grcka-u-generalnom-strajku, (приступљено29/11/2014.)

Петровић, Милан, „ Румунија изненада прокључала“,Политика, 17. 01. 2012, http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Rumunija-iznenada-prokljucala.sr.html, приступљено18/01/2012.)

«ПрекинутштрајкнафташауНорвешкој“,Б 92, 12.07.2012,ht tp://www.b92.net/biz/vesti /svet.php?yyyy=2012&mm =07&dd=10&nav_id=625273,(приступљено02/08/2012.)

„ПротестуПаризу:Хоћедарадеинедељом“, Васељенска,03.10.2013,http://www.vaseljenska.com/vesti-dana/protest-u-pari-zu-hoce-da-rade-nedeljom/,(приступљено05/10/2013.)

„Протест особа с инвалидитетом у Мадриду“, Блиц, 02. 12,2012, ,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/356006/Protest-osoba-s-in-validitetom-u-Madridu,(приступљено08/12/2012.)

„Протести у Француској због најављене реформе пензионогсистема“,Блиц,11.09.2013,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/404569/ Protesti-u-Francuskoj-zbog-najavljene-reforme-penzionog-siste-ma,(приступљено18/01/2014.)

Радоја, Бранка (прир.), „Шпањолци на улицама противреформерада“,Слободна Европа, 29.03.2012, http://www.slo-

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

109

bodnaevropa.org/content/spanci_na_ulicama_protiv_reforme_rada/24530880.html,(приступљено30/03/2012.)

„Румунија:Штрајквојнихпензионера“,Б 92,25.01.2011,http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=01&dd= 25&nav_id=488124,(приступљено26/11/2011.)

„Словенцинећепривременепослове“,Б 92,10.04.2011,http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2011&mm=04&dd= 11&nav_id=505387,(приступљено 04/05/2011.)

„Сутра нови штрајк пилота Луфтханзе“, Блиц, 15. 10. 2014,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/502833/Sutra-novi-strajk-pilota-Lufthanze,(приступљено15./10/2014.)

„ШтрајковиуВеликојБританијизбогзапошљавањастранаца“,Политика, 30. 01. 2009. http://www.politika.rs/vesti/najnovi-je-vesti/STRAJKOVI-U-VELIKOJ-BRITANIJI-ZBOG-ZA-POSLJAVANJA-STRANACA-i73369.sr.html, (приступљено31/01/2009.)

„Шпанци поново протествовали због приватизације делаздравства“,Блиц, 14. 01. 2013, ,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/ 362478/Spanci-ponovo-protestovali-zbog-privatizacije-dela-zdravstva/ostavi-komentar (приступљено20/01/2013.)

„Шпанија у пламену, масовна хапшења током генералногштрајка“, Блиц, 29. 03,2012, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/ 314626/Spanija-u-plamenu-masovna-hapsenja-tokom-general-nog-strajka,(приступљено11/04/2012.)

„Шпањолска влада послала војску како би сломила штрајкконтролоралета“,Радничка борба, 08.12.2010,http://www. radnickaborba.org/2010/12/08/spanjolska-vlada-poslala-vojsku-kako-bi-razbila-strajk-kontrolora-leta/, (приступљено 03/12/ 2012.)

„Штрајк20.000државнихрадникауНемачкој“, Блиц,21.03.2012, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/312902/Strajk-20000-drza-vnih-radnika-u-Nemackoj,(приступљено25/03/2013.)

„ШтрајкрадникауГрчкој”,РТС,29.06.2010,http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/730696/%C5%A0trajk+radnika+u+Gr%C4%8Dkoj.html,(приступљено10/06/2010.)

Д.Шуковић,Неједнакости, незапосленост и криза, Институтдруштвенихнаука,Београд,2014.

„У Британији највећиштрајк за последњих 25 година, ухап-шене 52 особе“, Блиц, 30. 11. 2011, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/292744/U-Britaniji-najveci-strajk-za-poslednjih-nekoliko-decenija-uhapsene-52-osobe,(приступљено14/12/2012.)

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

110

„УЧилеу(америчкомсавезнику)протестује100.000студената“,Фронтал,09.05, 2013,www.frontal.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=33145, (приступљено01/06./2013.)

„УФранцускојпроглашеннационалништрајк“,Moje novosti,05.03.2013,.http://mojenovosti.com/lat/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=63565&U-Francuskoj-proglasen-nacionalni-strajk#.VNUc4_nF-2s,(приступљено12/04/2013.)

“ВишеоддвамилионарадникаданаснаулицамаБританије”,24 sata,30.11.2011.http://arhiva.24sata.rs/vesti/ekonomija/vest/vise-od-dva-miliona-radnika-danas-na-ulicama-britanije/20710.phtml,(приступљено05/12/2012.)

„Више од 100 000 радника дало последње упозорење Вла-ди у Варшави“, Блиц, 14. 09. 2013, http://www.blic.rs/Vesti/Svet/405437/Vise-od-100000-radnika-dalo-poslednje-upozorenje-Vladi-u-Varsavi. (приступљено 21/10/2013.),(приступљено23/01/2013.)

Влачо,Немања,„Италијаублокади“,Ренцинаудару“,Блиц,13.12.2014,http://www.blic.rs/Vesti/Svet/519013/Italija-u-blokadi--Renci--na-udaru,(приступљено16/01/2015.)

Nada G. Novakovic

CRISIS, STRIKES AND PROTESTS OF CITIZENS

Resume

The text provides a sociological analysis of the charac-teristics of workers’ strikes and protests during the global crisis. This is done for the period 2010-2014. years. It points to the mul-tidimensionality crisis and necessary interdisciplinary approach in its research and resolution. The first part of work, I briefly re-view the most important concepts of the global crisis, followed by a survey of strikes and public protests during its expansion and deepening.There are a multitude of approaches and understand-ings of the causes, actors and consequences of the global crisis. Still no developed theory about the nature of the crisis, which could offer substantial and systemic solutions to overcome it. The author is more inclined to accept the view that the crisis is a prod-

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 89-112

111

uct of the neoliberal model of capitalist globalization. At its cen-ter are the interests of the global capitalist class, which through the crisis protect their interests. She burden of the crisis and its costs shifted to the middle and lower classes and strata. At the international level, the lowest pass countries and regions that are underdeveloped, dependent on the world’s centers of economic, political, military, and general social power.

The central part of the paper deals with labor strikes, of-ficials and other citizens protests on the occasion of the reform of these systems. One consequence of the crisis, a policy of “auster-ity” is selective and unfair to employees and the rest of the popu-lation. It protects the interests of capitalists at all levels. Most of the strikes and civil protests had for causes / reasons: 1.restric-tive labor legislation that abolishes achieved economic, trade union and social rights, 3. mass layoffs of health, lower spend-ing on health care and poorer quality of services. 5. “austerity policies”, which brought lower wages, pensions, social benefits, and the increase of taxes and benefits to employers. The conse-quences of the above processes are the growth of economic and social inequality, poverty, unemployment and conflict. The text indicates the most important forms of resistance workers, civil servants and citizens mentioned reforms. Refers to the position of trade unions and the new social movements in the organization and conduct of strikes and public protests worldwide. Attention was focused on the developed capitalist countries of the world, but those that are in the south and the periphery of the EU. In this paper we analyze sociological, describe and explain the typical workers’ strikes, protests and demonstrations during the crisis in different countries. In this way indicates the dynamics, shapes, mass, and (in) efficiency of this resistance. This is particularly evident in the over-indebted countries with high unemployment, poverty and social inequalities. In the EU as Greece, Spain and Portugal. So are detailed in the most typical strikes against labor market reforms and the dismantling of the so-called. “Welfare state”. Protests and strikes in the least developed countries in the world are in the background. There is dominated by classic poverty, while the “new” brings the global crisis. Among the new poor include, as a rule, employed in precarious, temporary jobs, low wages and flexible labor relations.Finally, the author con-cludes that the strikes and protests in the reporting period were

Нада Г. Новаковић КРИЗА, ШТРАЈКОВИ И ...

112

ineffective. Their inefficiency is higher at the end of 2014 than at the beginning of the formation of the “second wave” of the crisis. The main cause is systemic in nature. The capitalist class in most developed countries has produced a crisis, managed, economic and social cost of shifting to less developed countries and lower classes and strata. Measures taken to resolve the crisis is acting as an “arsonist”, which can not be prevented numerous strikes and public protests impoverished and increasingly unemployed workers, members ертураof the middle strata and other citizensKeywords: world crises, strikes, protests, interests, capitalism,

citizens.

Овајрадјепримљен30.јануара2015.годинеаприхваћензаштампунаса-станкуредакције28.априла2015.године.

113113

БАЛКАНСКИ ОДНОСИ

Де јан М. Ми ро вићБО СНА ПРО ТИВ СР БИ ЈЕ И МЕ ЂУ НА РОД НИ СУД ПРАВ ДЕ ...................... 115-126Дра ган Ђу ка но вићОБРИ СИ НА СТАН КА ТРЕ ЋЕГ (ХР ВАТ СКОГ) ЕН ТИ ТЕ ТА У БО СНИ И ХЕР ЦЕ ГО ВИ НИ: СТА ВО ВИ ЛО КАЛ НИХ АК ТЕ РА, САД И ЕУ ... 127-150

115

УДК 341.645.2:341.48(497.6)(497.11)

Прегледни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.стр. 115-126

115

Де­јан­М.­Ми­ро­вић*

БО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­­И­МЕ­ЂУ­НА­РОД­НИ­СУД­ПРАВ­ДЕ

Са­же­так

Му­сли­ман­ска­вла­да­у­Са­ра­је­ву­је­1993.­го­ди­не­под­не­ла­ту­жбу­про­тив­Са­ве­зне­Ре­пу­бли­ке­Ју­го­сла­ви­је­пред­Ме­ђу­на­род­ним­су­дом­прав­де.­То­је­био­нај­ком­пли­ко­ва­ни­ји­про­цес­у­исто­ри­ји­тог­су­да.­Пр­ви­пут­је­јед­на­др­жа­ва­ту­же­на­за­ге­но­цид.­Са­став­ни­део­Бо­сне­и­Хер­це­го­ви­не,­Ре­пу­бли­ка­Срп­ска­је­би­ла­про­тив­те­ту­жбе.­СРЈ­је­1995.­под­не­ла­кон­тра­ту­жбу­про­тив­БиХ.­­Ме­ђу­тим,­СРЈ­је­по­сле­2000.­го­ди­не­од­у­ста­ла­од­кон­ти­ну­и­те­та­са­СФРЈ­и­члан­ства­у­ста­ту­ту­МСП,­али­и­од­кон­тра­ту­жбе.­Исто­вре­ме­но­су­во­ђе­ни­и­слич­ни­спо­ро­ви­по­во­дом­ту­жби­СРЈ­про­тив­де­сет­НА­ТО­др­жа­ва.­Ко­нач­но,­пре­су­да­из­2007.­го­ди­не­се­ни­је­од­но­си­ла­на­Цр­ну­Го­ру­и­би­ла­је­за­сно­ва­на­на­јур­си­дик­ци­ји­МСП­ко­ја­се­ни­је­при­зна­ва­ла­у­слу­ча­је­ви­ма­СРЈ­про­тив­де­сет­НА­ТО­др­жа­ва.­Кључ­не­ ре­чи:­ Са­ве­зна­ Ре­пу­бли­ка­ Ју­го­сла­ви­ја,­ ме­ђу­на­род­но­

јав­но­пра­во,­Ме­ђу­на­род­ни­суд­прав­де,­НА­ТО,­Бо­сна­и­Хер­це­го­ви­на,­do­lus­spe­ci­a­lis.

Гра­ђан­ски­рат­у­Бо­сни­и­Хер­це­го­ви­ни­1992-1995.­је­био­је­дан­од­нај­сло­же­ни­јих­и­нај­ком­пли­ко­ва­ни­јих­су­ко­ба­у­мо-дер­ној­ исто­ри­ји.­ То­ком­ не­ко­ли­ко­ го­ди­на­ ору­жа­них­ су­ко­ба,­ра­то­ва­ли­ су­Ср­би­про­тив­му­сли­ма­на­и­Хр­ва­та,­му­сли­ма­ни­про­тив­ Хр­ва­та,­ му­сли­ма­ни­ про­тив­ му­сли­ма­на.1­ Гра­ђан­ски­

*­ доцент­Правнoг­факултета­Универзитета­у­Приштини­–­Косовска­Митровица.

1­ Јелена­Гускова,­Историја­југословенске­кризе:­(1990­2000),­књига­1,­ИГАМ,­Београд,­ 2003,­ стр.­ 302-434.­ Више­ о­ овој­ теми­ Дијана­ Џонстон,­ Сулуди­

Де­јан­М.­Ми­ро­вић БО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­...

116

рат­ је­ 1995.­ го­ди­не­пре­ра­стао­ у­ме­ђу­на­род­ну­ вој­ну­ агре­си-ју­ јер­ је­НА­ТО­на­пао­ по­ло­жа­је­ Ре­пу­бли­ке­Срп­ске.2­ Та­ко­ђе,­то­ком­ра­та­ је­на­ стра­ни­му­сли­ман­ске­ар­ми­је­ ­ ра­то­ва­ло­око­10.000­му­џа­хе­ди­на­из­арап­ских­др­жа­ва.3­Рат­је­пра­ти­ла­и­не-за­бе­ле­же­на­ме­диј­ска­про­па­ган­да­про­тив­јед­не­стра­не.­Ср­би­су­оп­ту­жи­ва­ни­да­су­из­вр­ши­ли­не­ко­ли­ко­де­се­ти­на­хи­ља­да­си­ло­ва­ња,­ге­но­цид­и­да­су­осно­ва­ли­кон­цен­тра­ци­о­не­ло­го­ре.4­Број­мр­твих­је­уве­ћа­ван­не­ко­ли­ко­пу­та.5­Си­ту­а­ци­ју­је­до­дат­но­ком­пли­ко­вао­и­по­ли­тич­ки­су­коб­из­ме­ђу­вла­сти­у­Бе­о­гра­ду­и­оних­на­Па­ла­ма.­Не­ко­ли­ко­ме­ђу­на­род­них­ми­ров­них­пла­но-ва­је­од­ба­че­но­од­стра­не­вла­сти­бо­сан­ских­Ср­ба­на­Па­ла­ма­упр­кос­по­сре­до­ва­њу­срп­ских­(чак­и­грч­ких)­вла­сти.­Вла­сти­у­Бе­о­гра­ду­су­ве­о­ма­нер­во­зно­и­оштро­ре­а­го­ва­ле­на­ова­кве­од-лу­ке.­Уве­де­не­су­у­дру­гој­по­ло­ви­ни­ра­та­санк­ци­је­бо­сан­ским­Ср­би­ма.­Та­ко­ђе,­од­ма­ја­1992.­го­ди­не­су­од­стра­не­УН­уве­де-не­и­санк­ци­је­Са­ве­зној­Ре­пу­бли­ци­Ју­го­сла­ви­ји­иако­она­ни­је­има­ла­ни­јед­ног­вој­ни­ка­на­те­ри­то­ри­ји­БиХ­(за­раз­ли­ку­од­Ре-пу­бли­ке­Хр­ват­ске).6­Кра­јем­ра­та­до­ла­зи­и­до­ве­ли­ких­бор­би­у­Сре­бре­ни­ци­(фор­мал­но­за­шти­ће­ној­зо­ни­УН)­ко­је­се­за­вр­ша-ва­ју­по­бе­дом­срп­ских­сна­га.­Му­сли­ман­ске­сна­ге­на­че­лу­са­На­се­ром­Ори­ћем­се­на­кон­то­га­по­вла­че­ка­Ту­зли.­­Ме­ђу­тим,­због­ду­го­го­ди­шњих­зло­чи­на­ко­је­су­Ори­ће­ве­сна­ге­вр­ши­ле­над­ци­ви­ли­ма­у­срп­ским­се­ли­ма­у­око­ли­ни­Сре­бре­ни­це,7­ула-зак­срп­ских­сна­га­у­овај­град­пра­те­и­ма­сов­на­стре­ља­ња­за-ро­бље­них­му­сли­ман­ских­вој­ни­ка.­Ко­нач­но,­гра­ђан­ски­рат­се­

крсташи:­Југославија,­НАТО­обмане­Запада,­ИГАМ,­Београд,­2005,­стр.­238-242.­

2­ Смиља­ Аврамов,­ Миленко­ Крећа,­ Међународно­ јавно­ право,­ Службени­гласник,­ Београд,­ 2008,­ стр.­ 602-606.­ Из­ поменуте­ дефиниције­ произилази­да­агресија­не­мора­нужно­бити­извршена­војним­средствима.­Ипак,­у­БиХ­се­ радило­ о­ класичном­ примеру­ војне­ агресије­ јер­ је­ НАТО­ бомбардовао­босанске­Србе­1995.­године.

3­ Мирослав­ Тохољ,­ Свети­ ратници­ и­ рат­ у­ Босни­ и­ Херцеговини,­ ИГАМ,­Београд,­2001,­стр.­56.­У­питању­је­изјава­бившег­америчког­министра­одбране­Вилијема­Перија.

4­ Зоран­Петровић,­Избрисати­српски­вирус,­Чигоја,­Београд,­2002.5­ Ричарад­Холбрук,­Пут­у­Дејтон,­Дан­Граф,­Београд,­1998.­­већ­у­предговору­

помиње­300.000­убијених­људи.­­6­ У­теорији­међународног­јавног­права­се­сматра­да­никада­једној­држави­нису­

уведене­тако­свеобухватне­санкције.­Више­о­томе­види­код­­Смиља­Аврамов,­Миленко­Крећа,­Међународно­јавно­право,­Службени­гласник,­Београд,­2008,­стр.­116-120.

7­ Александар­Павић,­Забрањена­истина­о­Сребреници,­Легенда,­Чачак,­2007.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 115-126

117

за­вр­ша­ва­у­де­цем­бру­1995.­Деј­тон­ским­спо­ра­зу­мом­на­кон­ви-ше­не­дељ­них­пре­го­во­ра­у­САД­на­ко­ји­ма­су­уче­ство­ва­ле­де-ле­га­ци­је­СРЈ,­Ре­пу­бли­ке­Срп­ске,­БиХ­и­Ре­пу­бли­ке­Хр­ват­ске­(као­и­пред­став­ни­ци­за­пад­них­др­жа­ва­и­Ру­ске­Фе­де­ра­ци­је).­Деј­тон­ски­спо­ра­зум­је­фор­ми­рао­БиХ­као­др­жа­ву­по­де­ље­ну­на­два­ ен­ти­те­та,­Фе­де­ра­ци­ју­БиХ­и­Ре­пу­бли­ку­Срп­ску.­Та-ко­ђе,­стра­не­су­се­оба­ве­за­ле­да­ће­са­ра­ђи­ва­ти­са­но­во­у­ста­но-вље­ним­Ме­ђу­на­род­ним­су­дом­за­бив­шу­Ју­го­сла­ви­ју.

Суд­ски­спор­од­1993­2000.

У­прет­ход­но­на­ве­де­ном­кон­тек­сту­сло­же­ног­гра­ђан­ског­ра­та,­му­сли­ман­ске­вла­сти­1993.­под­но­се­Зах­тев­за­по­кре­та­ње­суд­ског­по­ступ­ка­про­тив­СР­Ју­го­сла­ви­је.­Пре­све­га,­Зах­тев­је­ био­ за­сно­ван­ на­Кон­вен­ци­ји­ о­ ге­но­ци­ду­ из­ 1948.­ Зах­тев­се,­ у­ кон­тек­сту­ме­ђу­на­род­ног­ јав­ног­пра­ва­и­ме­ђу­на­род­ног­кри­вич­ног­пра­ва,­за­сни­вао­и­на­на­вод­ном­кр­ше­њу­од­стра­не­СРЈ­Же­нев­ских­кон­вен­ци­ја­из­1949.­и­Про­то­ко­ла­из­1977.­као­и­Ха­шких­кон­вен­ци­ја­из­1907.,­По­ве­ље­УН­из­1945.­го­ди­не­и­Уни­вер­зал­не­ де­кла­ра­ци­је­ о­људ­ским­пра­ви­ма­из­ 1948.­Му-сли­ман­ска­власт­је­тра­жи­ла­и­да­се­уки­не­ем­бар­го­на­оруж­је­и­ис­пла­ћу­ју­ре­па­ра­ци­је,­као­и­да­Бе­о­град­пре­ста­не­да­по­ма-же­сво­јим­су­на­род­ни­ци­ма­у­БиХ.­Ин­те­ре­сант­но,­зах­тев­ни­је­под­нео­не­ки­му­сли­ман­ски­прав­ник­из­Са­ра­је­ва­већ­аме­рич­ки­про­фе­сор­Френ­сис­Бојл.­Го­ди­ну­да­на­ка­сни­је­је­под­не­та­и­ту-жба­про­тив­СРЈ,­ко­ја­је­у­су­шти­ни,­би­ла­про­ши­ре­на­и­до­пу-ње­на­вер­зи­ја­Зах­те­ва­за­по­кре­та­ње­суд­ског­по­ступ­ка.­У­тим­под­не­сци­ма­Са­ра­је­ва­су­се­че­сто­на­во­ди­ли­ра­зни­фал­си­фи-ка­ти­по­пут­оног­да­је­у­БиХ­по­ги­ну­ло­не­ко­ли­ко­сто­ти­на­хи-ља­да­љу­ди­за­са­мо­го­ди­ну­и­по­да­на­ра­та­(250.000).­На­во­ди­ла­су­се­и­ква­зи­и­сто­риј­ска­­‘’от­кри­ћа’’­(ко­ја­су­чак­и­у­усло­ви­ма­рат­не­про­па­ган­де­зву­ча­ла­нео­збиљ­но),­по­пут­оно­га­да­је­Или-ја­Га­ра­ша­нин­био­срп­ски­пра­во­слав­ни­све­ште­ник­ко­ји­је­хтео­сво­јим­На­чер­та­ни­јем­да­ра­зо­ри­Ото­ман­ско­цар­ство,­узор­ну­мул­тит­нич­ку­др­жа­ву­у­ко­јој­су­по­што­ва­на­људ­ска­пра­ва­мно-го­пре­Уни­вер­зал­не­де­кла­ра­ци­је­УН.8­Вла­сти­у­Са­ра­је­ву­су­­

8­ Стенограми,­ Србија­ пред­ Међународним­ судом­ правде,­ Књига­ 1,­ Филип­Вишњић,­Београд,­2007,­стр.­13.­(приредио­др­Радослав­Стојановић).­­Проф.­др.­Радослав­Стојановић­ је­шеф­правног­тима­СЦГ­пред­МСП.­У­књизи­се­налазе­ веродостојни­ записници­ са­ усмене­ расправе­ која­ је­ у­ случају­ БиХ­против­ СРЈ­ одржана­ 2006.­ године.­ У­ другој­ књизи­ под­ истим­ насловом­ се­

Де­јан­М.­Ми­ро­вић БО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­...

118

тра­жи­ле­и­да­се­СРЈ­осу­ди­за­на­вод­ни­ге­но­цид­на­Ко­со­ву,­као­и­да­­се­осу­ди­(са­мо­њи­ма­по­знат)­‘’ге­но­цид’’­над­Ма­ђа­ри­ма­у­Вој­во­ди­ни­и­‘’ге­но­цид’’­над­му­сли­ма­ни­ма­у­СРЈ.­­­

Да­ би­ об­ја­сни­ле­ кон­тра­дик­ци­ју­ из­ме­ђу­ свог­ ста­ва­ да­СРЈ­ни­је­на­след­ни­ца­СФРЈ­и­чла­ни­ца­УН­док­исто­вре­ме­но­ту­же­ту­др­жа­ву­пред­су­дом­УН,­вла­сти­из­Са­ра­је­ва­су­твр­ди-ле­да­је­Скуп­шти­на­СРЈ­сво­јом­(ина­че­оп­штом­и­ап­стракт­ном)­де­кла­ра­ци­јом­из­1992.­го­ди­не,­на­вод­но,­пре­у­зе­ла­све­уго­во­ре­бив­ше­СФРЈ­укљу­чу­ју­ћи­и­Кон­вен­ци­ју­о­ге­но­ци­ду­­из­1948.­

Ипак,­МСП­ се­ у­ том­ пе­ри­о­ду­ (1993.)­ за­до­во­љио­ са­мо­до­но­ше­њем­При­вре­ме­них­ме­ра,­ тач­ни­је­ зах­те­вом­ стра­на­ма­у­по­ступ­ку­да­спре­че­ге­но­цид­на­те­ри­то­ри­ји­БиХ.­Али­МСП­у­При­вре­ме­ним­ме­ра­ма­отво­ре­но­при­зна­је­и­да­ни­је­ре­шен­ста­тус­СРЈ­у­УН.­Го­ди­не­1996.­МСП­до­но­си­Пре­су­ду­о­пре­ли-ми­нар­ним­при­го­во­ри­ма­у­ко­јој­твр­ди­да­има­ју­рис­дик­ци­ју­у­спо­ру­БиХ­про­тив­СРЈ,­иако­по­но­во,­при­зна­је­да­ни­је­ре­ше­но­пи­та­ње­ста­ту­са­СРЈ­у­УН.­­

У­ ме­ђу­вре­ме­ну,­ СРЈ­ је­ под­не­ла­ кон­тра­ту­жбу­ про­тив­БиХ­1995.­го­ди­не.­У­кон­тра­ту­жби­се­на­во­де­до­ка­зи­о­зло­чи-ни­ма­му­џа­хе­ди­на/на­јам­ни­ка­или­стра­на­ца­ко­ји­су­би­ли­не­ле-гал­ни­бор­ци­у­бо­сан­ском­ра­ту­по­ме­ђу­на­род­ном­пра­ву.­Ци­ти-ра­се­ра­си­стич­ка­­(и­ак­ту­ел­на­и­ре­ле­вант­на­у­том­тре­нут­ку­за­раз­ли­ку­од­На­чер­та­ни­ја­Га­ра­ша­ни­на)­Ислам­ска­де­кла­ра­ци­ја­Али­је­ Изет­бе­го­ви­ћа.­МСП­ је­ 1997.­ при­хва­тио­ кон­тра­у­жбу.­СРЈ­је­за­тим­1998.­го­ди­не­под­не­ла­до­дат­не­анек­се­уз­кон­тра-ту­жбу.­Та­ко­ђе,­СРЈ­је­усло­ви­ла­ус­по­ста­вља­ње­ди­пло­мат­ских­од­но­са­са­Са­ра­је­вом­ре­ша­ва­њем­суд­ског­спо­ра.­У­том­кон­тек-сту­ак­тив­не­од­бра­не­СРЈ,­срп­ски­члан­пред­сед­ни­штва­БиХ­је­име­но­вао­ко­за­ступ­ни­ка­БиХ­пред­МСП.­Он­је­за­тим­пи­смом­из­1999.­го­ди­не­оба­ве­стио­суд­да­БиХ­од­у­ста­је­од­ту­жбе­про-тив­СРЈ.­Ипак,­­МСП­је­­од­ба­цио­тај­зах­тев.­­

налази­ пресуда­ МСП­ у­ том­ случају,­ објављена­ почетком­ 2007.­ године­ као­и­ приложена­ издвојена­ мишљења­ судија­ из­ већа­ које­ је­ одлучивало­ у­ том­случају.­Проф.­др­Радосав­Стојановић­наводи­да­га­је­за­заступника­пред­МСП­именовао­ 2005.­ године­ тадашњи­министар­СЦГ­Вук­Драшковић.­Пре­њега­је­ ту­ дужност­ обављао­Тибор­Варади.­Стојановић­ у­ предговору­ и­ детаљно­наводи­ зашто­ је­ ангажовао­ професора­ међународног­ права­ са­ Оксфорда­Ијана­Браунлија­и­париског­адвоката­Ксавије­де­Руа.­Такође,­наводи­и­да­­је­козаступник­био­српски­дипломата­и­правник­Саша­Обрадовић.­Коначно,­суд­је­ поделио­ расправу­ у­ два­ круга,­ ­ за­ излагање­ тужбе­ од­ 27.­фебруара­ до­ 7.­марта­ 2006.­ и­ од­ 8.­ до­ 16.­ марта­ 2006.­ године­ за­ излагање­ одбране.СЦГ­ је­имала­завршну­реч­од­2.­маја­до­9.­маја­2006.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 115-126

119

Суд­ски­спор­од­2000­2006.

На­кон­про­ме­не­вла­сти­у­Бе­о­гра­ду­2000­го­ди­не,­СРЈ­по-ку­ша­ва­да­се­бра­ни­на­дру­га­чи­ји­на­чин.­Од­у­ста­је­се­од­кон-ти­ну­и­те­та­са­СФРЈ­већ­у­но­вем­бру­2000.­Бе­о­град­јед­но­стра­но­по­вла­чи­ту­жбу­про­тив­БиХ­2001.­го­ди­не.­Овај­гест­до­бре­во-ље­је­пра­ти­ло­и­ус­по­ста­ва­ње­ди­пло­мат­ских­од­но­са­(и­се­ри­ја­из­ви­ње­ња­нај­ви­ших­др­жав­них­функ­ци­о­не­ра­из­Бе­о­гра­да).­У­Са­ра­је­ву­је­то­очи­глед­но­до­жи­вље­но­као­ис­по­ља­ва­ње­сла­бо-сти­и­по­сту­пак­про­тив­СРЈ­се­на­ста­вља­(иако­је­и­да­ље,­део­БиХ,­Ре­пу­бли­ка­Срп­ска,­би­ла­про­тив­то­га).­За­тим­СРЈ­2001.­под­но­си­зах­тев­за­ре­ви­зи­ју­Пре­су­де­из­1996.­го­ди­не­ко­јом­је­утвр­ђе­на­ју­рис­дик­ци­ја­­МСП.­Зах­тев­за­ре­ви­зи­ју­је­за­сно­ван­на­чи­ње­ни­ци­да­је­СРЈ­при­мље­на­у­УН­тек­2000.­го­ди­не­и­то­као­но­ва­др­жа­ва­ко­ја­се­од­ре­кла­кон­ти­ну­и­те­та­са­СФРЈ.­Тач-ни­је,­2000.­го­ди­не­је­СРЈ­на­осно­ву­мол­бе­у­ко­јој­се­фак­тич­ки­од­ре­кла­кон­ти­ну­и­те­та­са­СФРЈ,­при­мље­на­као­но­ва­чла­ни­ца­у­УН.­ 9­Да­кле,­из­ ове­прав­не­чи­ње­ни­це­ло­гич­но­про­из­и­ла-зи­да­СРЈ­ни­је­мо­гла­би­ти­ту­же­на­од­стра­не­БиХ­1993.­пред­МСП­јер­у­пе­ри­о­ду­од­1992-2000.­ни­је­би­ла­чла­ни­ца­УН.

У­ истом­ пе­ри­о­ду­ СРЈ­ под­но­си­ и­ Ин­ци­ја­ти­ву­ да­ Суд­ex­of­fi­cio­пре­и­спи­та­сво­ју­ју­рис­дик­ци­ју­у­про­це­су­БиХ­про-тив­СРЈ.­Ме­ђу­тим,­МСП­од­би­ја­те­ар­гу­мен­те­и­2003.­го­ди­не­до­зво­ља­ва­да­се­на­ста­ви­по­сту­пак­про­тив­др­жа­ве­за­ко­ју­је­утвр­ђе­но­од­стра­не­СБ­УН­и­Ге­не­рал­не­скуп­шти­не­да­ни­је­би­ла­ чла­ни­ца­УН­у­пе­ри­о­ду­ на­ ко­ји­ се­ од­но­си­ ту­жба­ (Ин-ци­ја­ти­ву­да­Суд­ex­of­fi­cio­пре­и­спи­та­сво­ју­ју­рис­дик­ци­ју­над­Ју­го­сла­ви­јом­МСП­ре­ша­ва­тек­у­пре­су­ди­­2007.).

Да­кле,­ од­ба­цу­ју­ћи­ Зах­тев­ за­ ре­ви­зи­ју,­ МСП­ ­ је­ фак-тич­ки­твр­дио­да­учла­ње­ње­СРЈ­у­УН­2000.­го­ди­не­ни­је­но­ва­чи­ње­ни­ца­(и­да­ни­је­ре­тро­ак­тив­но­де­ло­ва­ла­на­раз­ја­шње­ње­ста­ту­са­СРЈ­у­УН­у­пе­ри­о­ду­1992-2000).­МСП­је­са­мо­у­ве­ре­но­твр­дио­да­ни­је­ва­жно­да­ли­је­СРЈ­би­ла­чла­ни­ца­УН­и­сход­но­то­ме­Ста­ту­та­МСП,­већ­ је­ ва­жно­ (и­не­про­ме­њи­во­као­не­ка­дог­ма)­оно­шта­је­МСП­од­лу­чио­1996.­го­ди­не.­Да­би­оправ-дао­ове­нео­збиљ­не­ тврд­ње­ (или­но­во­у­ста­но­вље­ни­прин­цип­по­ко­јем­је­МСП­из­над­од­лу­ка­СБ­УН­и­Ге­не­рал­не­скуп­шти-не­)­МСП­се­по­звао­на­оп­шти­прав­ни­прин­цип,­res­ju­di­ca­ta.

9­ Миленко­Крећа,­Међународно­јавно­право,­Службени­гласник,­Београд,­2012,­стр­150-151.

Де­јан­М.­Ми­ро­вић БО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­...

120

Да­би­прав­ни­скан­дал­био­још­ве­ћи,­МСП­2004.­до­но-си­ од­лу­ку­ да­ од­ба­ци­ ту­жбе­ СРЈ­ про­тив­ 10­ НА­ТО­ др­жа­ва.­Оправ­да­ње­је­би­ла­чи­ње­ни­ца­да­је­по­сле­­при­је­ма­СРЈ­у­УН­2000.­ го­ди­не­по­ста­ло­ ја­сно­ да­МСП­ни­је­ имао­над­ле­жност­над­СРЈ­у­пе­ри­о­ду­1992-2000.­

Го­ди­не­2006.­Цр­на­Го­ра­се­одва­ја­од­Ср­би­је­и­та­чи­ње-ни­ца­до­дат­но­ком­пли­ку­је­спор.10­По­сле­ова­кве­прав­не­‘’при-пре­ме’’­усме­на­рас­пра­ва­пред­МСП­се­одр­жа­ва­2006.­ го­ди-не.­БиХ­име­ну­је­Ал­жир­ца­Ахен­да­Ма­хи­уа­за­ад­хок­су­ди­ју,­СРЈ­про­фе­со­ра­Ми­лен­ка­Кре­ћу.­СРЈ­по­зи­ва­8­све­до­ка,­БиХ­3­све­до­ка.­Да­би­ситуaција­за­Бе­о­град­би­ла­још­го­ра,­­срп­ски­тим­на­че­лу­са­про­фе­со­ром­Ра­де­том­Сто­ја­но­ви­ћем­че­сто­на­нео­зби­љан­и­кон­фу­зан­на­чин­­до­ка­зу­је­сво­је­тврд­ње.­На­при-мер,­ твр­ди­се­да­ је­СФРЈ­би­ла­мул­ти­ет­нич­ка­ зе­мља­у­ко­јој­ни­је­ би­ло­мр­жње,­ а­ ‘’до­каз’’­ за­ то­ је­ био­не­сме­тан­до­ла­зак­не­мач­ких­ту­ри­ста­на­ле­то­ва­ње(?!).­Та­ко­ђе,­нео­збиљ­но­је­би­ло­и­све­до­че­ње­срп­ских­по­ли­ти­ча­ра­Дра­го­љу­ба­Ми­ћу­но­ви­ћа­и­Ду­ша­на­Ми­хај­ло­ви­ћа­(ко­ји­је­чак­го­во­рио­о­то­ме­да­је­пред-во­дио­мла­де­из­ви­ђа­че­у­Ср­би­ји).­

Ипак,­нај­ве­ћа­ гре­шка­ је­би­ло­по­зи­ва­ње­Мај­кла­Ро­у­за,­бив­шег­ко­ман­дан­та­УН­ПРО­ФОР-а­као­кључ­ног­све­до­ка­од-бра­не.­Он­је­у­свом­све­до­че­њу­твр­дио­да­су­Ср­би­по­чи­ни­ли­нај­ви­ше­рат­них­зло­чи­на,­а­у­Сре­бре­ни­ци­и­ге­но­цид­и­за­то­је­ди­рект­но­оп­ту­жио­вла­сти­на­Па­ла­ма.­По­сред­но­је­оп­ту­жио­и­зе­мљу­ко­ја­га­је­по­зва­ла­да­све­до­чи­за­ди­рект­ну­уме­ша­ност­у­рат­у­БиХ.­Тач­ни­је,­ге­не­рал­из­НА­ТО­др­жа­ве­ко­ја­је­за­јед­но­са­САД­пред­во­ди­ла­бом­бар­до­ва­ње­Ре­пу­бли­ке­Срп­ске­1995.­и­СРЈ­1999.­го­ди­не,­из­ја­вио­је­пред­МСП­сле­де­ће:­‘’Вој­не­сна­ге­под­ко­ман­дом­ге­не­ра­ла­Мла­ди­ћа­су­по­чи­ни­ле­нај­ви­ше­рат-них­зло­чи­на­и­звер­ста­ва­у­том­гра­ђан­ском­ра­ту...­11­­За­тим­је­го­во­рио­о­на­вод­ном­ан­га­жо­ва­њу­ва­зду­хо­плов­ства­СРЈ­у­БиХ.­Не­гов­по­сред­ни­‘’до­каз’’­за­то­је­би­ла­са­хра­на­пи­ло­та­у­СРЈ:­‘’Бе­о­град­ни­ка­да­ни­је­ни­шта­твр­дио­за­бом­бар­де­ре,­али­пи-ло­ти­су­би­ли­са­хра­ње­ни-има­ли­су­вој­ну­са­хра­ну,­бар­сам­та-ко­чуо-у­Ју­го­сла­ви­ји’’.­Ко­нач­но,­Ро­уз­је­за­кљу­чио­у­ма­ни­ру­

10­ Милош­Кнежевић,­Изневерена­држава:­Србија­и­Црна­Гора­у­времену­разлаза,­Институт­за­политичке­студије,­Београд.­2007.

11­ ­ Стенограми­ Србија­ пред­ Међународним­ судом­ правде,­ књига­ 2,­ Филип­Вишњић,­Београд,­2007,­стр.­403-423,­(приредио­др­Радослав­Стојановић).

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 115-126

121

нај­бо­љег­све­до­ка­оп­ту­жбе:­‘’Ре­жим­са­Па­ла­је­по­чи­но­ге­но-цид’’.

Ова­кав­по­тез­(по­зи­ва­ње­бри­тан­ског­ге­не­ра­ла)­је­по­себ-но­не­схва­тљив­ако­се­зна­да­је­ци­вил­ни­пред­став­ник/са­вет-ник­УН­у­БиХ­(над­ре­ђен­Ро­у­зу)­за­вре­ме­ра­та­био­из­Ру­си-је­ (Вик­тор­Ан­дре­јев).­Он­би­си­гур­но­дао­исти­ни­ти­ји­ис­каз­од­ге­не­ра­ла­Ро­у­за.­Ме­ђу­тим­срп­ска­од­бра­на­га­ни­је­по­зва­ла­да­све­до­чи­пред­МСП­и­те­шко­је­об­ја­сни­ти­та­кву­стра­те­ги-ју.­По­сле­ова­квог­са­мо­ра­за­ра­ју­ћег­по­зи­ва­ња­ге­не­ра­ла­Ро­у­за­за­кључ­ног­све­до­ка­од­бра­не,­ни­су­мно­го­вре­де­ли­ни­прав­ни­ар­гу­мен­ти­Са­ше­Об­ра­до­ви­ћа­и­На­та­ше­Фо­но-Ива­но­вић,­екс-пе­ра­та­од­бра­не­ко­ји­су­пре­ци­зно­до­ка­зи­ва­ли­да­не­мо­же­би­ти­ре­чи­о­ге­но­ци­ду.­Они­су­из­не­ли­да­на­ме­ра­бо­сан­ских­Ср­ба­али­и­дру­гих­стра­на­у­ра­ту­ни­је­би­ла­уни­ште­ње­дру­гих­ет-нич­ких­гру­па­већ­раз­гра­ни­че­ње­и­ства­ра­ње­соп­стве­них­др-жа­ва.­Из­не­ли­ су­ и­ чи­ње­ни­цу­ да­ чак­ и­МКСЈ­ ни­је­ утвр­дио­по­себ­ну­на­ме­ру­нео­п­ход­ну­за­ге­но­цид,­do­lus­spe­ci­a­lis.­Та­ко-ђе,­они­су­оспо­ри­ли,­по­зи­ва­ју­ћи­се­на­ту­ма­че­ње­Ко­ми­си­је­за­ме­ђу­на­род­но­пра­во­УН,­пре­ши­ро­ко­ту­ма­че­ње­бо­сан­ске­стра-не­да­је­уни­шта­ва­ње­кул­тур­них­и­вер­ских­обје­ка­та­и­пре­ме-шта­ње­ста­нов­ни­штва­ге­но­цид.­Ис­ти­ца­ли­су­у­том­кон­тек­сту­и­раз­ли­ку­из­ме­ђу­ин­ди­ви­ду­ал­них­зло­чи­на,­зло­чи­на­про­тив­чо­ве­че­но­сти,­рат­них­зло­чи­на­са­јед­не­стра­не,­и­ге­но­ци­да­са­дру­ге­стра­не­(као­зло­чи­на­над­зло­чи­ни­ма)­за­ко­ји­је­нео­по­дан­do­lus­spe­ci­a­lis­­ра­ди­уни­ште­ња­за­шти­ће­не­гру­пе.­У­кон­тек­сту­до­ка­зи­ва­ња­да­ни­је­би­ло­do­lus­spe­ci­a­lis­а,­на­ве­де­ни­су­до­ка-зи­о­ле­че­њу­13.500­му­сли­ма­на­и­Хр­ва­та­1993.­у­бол­ни­ца­ма­у­Ба­ња­Лу­ци,­о­са­рад­њи­са­Фи­кре­том­Аб­ди­ћем­и­слич­но.­Ко-нач­но,­од­бра­на­је­по­ста­ви­ла­и­пи­та­ње­ако­је­по­сто­ја­ло­код­бо-сан­ских­Ср­ба­do­lus­spe­ci­a­lis,­за­што­ге­но­цид­ни­је­из­вр­шен­у­Же­пи,­дру­гој­за­шти­ће­ној­ен­кла­ви­у­том­под­руч­ју­ко­ја­је­па­ла­у­ру­ке­ВРС­у­истом­пе­ри­о­ду­кад­и­Сре­бре­ни­ца?12

Пре­су­да­2007.

12­ Исто,­стр.­695.

Де­јан­М.­Ми­ро­вић БО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­...

122

На­осно­ву­­све­до­ка­‘’од­бра­не’’­као­што­је­био­бри­тан­ски­ге­не­рал­Ро­уз­и­по­зи­ва­ња­на­пре­су­ду­Ме­ђу­на­род­ног­кри­вич-ног­су­да­ за­бив­шу­Ју­го­сла­ви­ју­у­слу­ча­ју­Ра­ди­са­ва­Кр­сти­ћа­(у­ко­јој­ни­је­утвр­ђен­do­lus­spe­ci­a­lis­Кр­сти­ћа­већ­са­мо­ње­го­во­обез­бе­ђи­ва­ње­ауто­бу­са­за­ева­ку­а­ци­ју­љу­ди­из­Сре­бре­ни­це­и­на­вод­но­ уче­сто­ва­ње­ у­ та­ко­зва­ном­ удру­же­ном­ зло­чи­нач­ком­по­ду­хва­ту)13­МСП­је­СРЈ­­про­гла­сио­кри­вом­­за­то­што­­ни­је­спре­чи­ла­ге­но­цид­у­Сре­бре­ни­ци.­­

Пре­су­да­у­спо­ру­Бо­сна­про­тив­Ср­би­је­је­до­не­та­26.­фе-бру­а­ра­2007.­ го­ди­не.­На­око­160­стра­ни­ца­МСП­је­ве­ћи­ном­гла­со­ва­до­нео­сле­де­ће­заљ­куч­ке.14­Од­ба­ци­ва­ње­над­ле­жно­сти­МСП­у­спо­ро­ви­ма­СРЈ­про­тив­де­сет­НА­ТО­др­жа­ва­(за­то­што­СРЈ­ни­је­би­ла­чла­ни­ца­УН­то­ком­де­ве­де­се­тих)­ва­жи­са­мо­за­те­про­це­се­и­не­мо­же­се­при­ме­ни­ти­на­слу­чај­ту­жбе­БиХ­про-тив­СРЈ.­Ср­би­ја­је­на­сле­ди­ла­кон­ти­ну­и­тет­СЦГ­али­ни­је­од­СФРЈ.­Из­ове­кон­тра­дик­ци­је­се­из­во­ди­но­ва­још­не­ло­гич­ни­ја.­­На­Цр­ну­Го­ру­се­не­од­но­си­пре­су­да­МСП­иако­је­она­1993.­та­ко­ђе­ту­же­на­од­стра­не­БиХ.­

Из­пре­су­де­про­из­и­ла­зи­и­да­је­МСП­­сам­се­би­дао­пра-во­да­су­ди­о­ге­но­ци­ду­иако­то­ни­ка­да­пре­ни­је­био­слу­чај­у­прак­си­овог­су­да.­По­вла­че­ње­кон­тра­ту­жбе­од­стра­не­СРЈ­ је­учи­ни­ло­ире­ле­ват­ним­и­пи­та­ње­10.000­му­џа­хе­ди­на­у­Бо­сни.­Ка­да­се­ра­ди­о­пи­та­њу­до­ка­зи­ва­ња,­нај­ва­жни­је­ је­оно­ ­што­су­из­не­ли­­све­до­ци­од­бра­не­(као­што­је­на­рав­но,­Мајкл­Ро­уз).­

Ка­да­се­ра­ди­о­Сре­бре­ни­ци,­ре­ле­вант­но­је­и­оно­што­је­МКСЈ­утвр­дио­у­слу­ча­ју­­Кр­стић,­сма­тра­МСП.­Упр­кос­то­ме,­што­је­чак­и­МКСЈ­утвр­дио­да­је­10.000­до­15.000­му­сли­ман-ских­бо­ра­ца­по­ку­ша­ло­про­бој­ ка­Ту­зли­ (да­кле,­ по­чи­њен­ је­зло­чин­над­њи­ма,­рат­ним­за­ро­бље­ни­ци­ма,­али­то­спа­да­под­Же­нев­ску­ кон­вен­ци­ју­из­ 1949.­ а­ не­Кон­вен­ци­ју­ о­ ге­но­ци­ду­1948.)15­За­не­ма­ре­но­је­и­оно­што­је­пред­МСП­из­нео­Вла­ди-мир­Ми­ли­ће­вић,­офи­цир­МУП­Ср­би­је­ко­ји­је­из­нео­до­ка­зе­да­је­на­те­ри­то­ри­ју­Ср­би­је­(Ба­ји­ну­Ба­шту)­без­ика­квих­про­бле-ма­пре­бе­гло­око­450­бо­ра­ца­бри­га­де­из­Же­пе.­Ти­вој­ни­ци­су­

13­ Види­пресуду­Крстићу­на­званичном­сајту­МКСЈ­http://www.icty.org/14­ Стенограми­ ­ Србија­ пред­ Међународним­ судом­ правде,­ књига­ 2,­ Филип­

Вишњић,­ Београд,­ 2007,­ стр.­ 17-185­ (приредио­ др­ Радослав­ Стојановић).­Пресуда­МСП­према­српском­тексту.

15­ Миленко­Крећа,­Међународно­јавно­право,­Службени­гласник,­Београд,­2012,­стр.­792-821.­О­Женевској­конвенцији­и­ратним­правилима.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 115-126

123

збир­ну­ти­и­до­звољ­но­им­је­да­ка­сни­је­оду­у­за­пад­ну­Евро­пу.16­МСП­ни­је­узе­ла­у­об­зир­чак­ни­при­зна­ње­­(до­не­то­у­са­гла­сно-сти­са­ту­жи­ла­штвом)­Би­ља­не­Плав­шић­пред­МКСЈ­у­ко­јем­она­не­ги­ра­по­сто­ја­ње­ге­но­цид­не­на­ме­ре­или­пла­на­ру­ко­вод-ства­Ре­пу­бли­ке­Срп­ске.­

­МСП­ве­ћи­ном­гла­со­ва­из­но­си­и­да­не­ма­те­ри­то­ри­јал-ног­ор­га­ни­че­ња­за­кри­ви­цу­СРЈ­ка­да­се­ра­ди­о­ге­но­ци­ду.­Или,­СРЈ­иако­ни­је­уче­ство­ва­ла­у­ра­ту­у­БиХ,­мо­же­би­ти­кри­ва­за­ге­но­цид­у­тој­др­жа­ви­ (?!).­ ­МСП­се­по­зи­ва­и­на­дру­ге­пре-су­де­пред­МКСЈ,­чак­и­на­оп­ту­жни­це­у­слу­ча­је­ви­ма­у­ко­јим­ни­је­до­не­се­на­чак­ни­пр­во­сте­пе­на­пре­су­да,­као­што­је­пред-мет­Ми­ло­ше­вић­или­Мла­дић.­МСП­пре­у­зи­ма­од­МКСЈ­и­не-ка­кву­фор­му­ла­ци­ју­‘’оп­ште­кон­тро­ле’’­Бе­о­гра­да­над­сна­га­ма­бо­сан­ских­Ср­ба,­иако­ се­ та­ква­де­фи­ни­ци­ја­не­при­ме­њу­је­ у­ме­ђу­на­род­ном­јав­ном­пра­ву.­То­је­очи­глед­но­би­ла­по­сле­ди­ца­чи­ње­ни­це­да­МСП­не­мо­же­да­утвр­ди­‘’пот­пу­ну­за­ви­сност’’­или­‘’ефек­тив­ну­кон­тро­лу’’­што­се­и­при­зна­је­у­пре­су­ди.­Ко-нач­но,­по­што­МСП­не­мо­же­да­утвр­ди­да­је­СРЈ­под­сти­ца­ла­на­вод­ни­ге­но­цид­у­Сре­бре­ни­ци,­суд­ско­ве­ће­се­од­лу­чу­је­да­осу­ди­Бе­о­град­‘’због­не­по­што­ва­ња­оба­ве­зе­­спре­ча­ва­ња­ге­но-ци­да’’.­Основ­ни­‘’до­ка­зи’’­за­осу­ду­су­раз­го­вор­(без­све­до­ка)­­Ве­сли­Кларк­–­Ми­ло­ше­вић­у­Деј­то­ну,­тј.­вер­зи­ја­аме­рич­ког­ге­не­ра­ла­ ко­ју­ ни­ко­ осим­ње­га­ не­ мо­же­ да­ по­твр­ди.­ Дру­ги­‘’до­каз’’­за­на­вод­ну­кри­ви­цу­СРЈ­је­из­ја­ва­ми­ни­стра­ино­стра-них­по­сло­ва­Ву­ка­Дра­шко­ви­ћа­из­2005.­го­ди­не.17

Про­тив­ ова­кве­ пре­су­де­ су­ гла­са­ли­ са­мо­ ру­ски­ су­ди­ја­Скот­ни­ков,­сло­вач­ки­Том­ка­и­ад­хок­су­ди­ја­из­Ср­би­је­Кре­ћа.­Ру­ски­су­ди­ја­је­у­свом­из­дво­је­ном­ми­шље­њу­ис­та­као­да­је­ви-ше­не­го­кон­тра­дик­тор­но­твр­ди­ти­да­над­ле­жност­МСП­ни­је­по­сто­ја­ла­у­слу­ча­је­ви­ма­СРЈ­про­тив­10­др­жа­ва­а­је­сте­у­слу-ча­ју­БиХ­про­тив­СРЈ.18­Та­ко­ђе,­Скот­ни­ков­сма­тра­да­је­МСП­из­гра­дио­‘’па­ра­лел­ну­ре­ал­ност’’­и­по­себ­но­ис­ти­че­да­пре­су­да­МКСЈ­у­слу­ча­ју­Кр­стић­ни­је­у­скла­ду­са­Кон­вен­ци­јом­о­ге-но­ци­ду­јер­код­Кр­сти­ћа­ни­је­утвр­ђе­на­ге­но­цид­на­на­ме­ра­или­do­lus­spe­ci­a­lis­

16­ Стенограми­ Србија­ пред­ Међународним­ судом­ правде,­ књига­ 1,Филип­Вишњић,­Београд,­2007,­стр.­459.­(приредио­др­Радослав­Стојановић).

17­ Стенограми­ Србија­ пред­ Међународним­ судом­ правде,­ књига­ 2,­ Филип­Вишњић,­Београд,­2007,­стр.­166-185.­­(приредио­др­Радослав­Стојановић).

18­ Исто,­стр.­287-299.

Де­јан­М.­Ми­ро­вић БО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­...

124

Да­кле,­мо­же­се­за­кљу­чи­ти­да­се­срп­ска­од­бра­на­и­др­жа-ва­очи­глед­но­­ни­су­сна­шли­­у­овом­уни­кал­ном­про­це­су.­Они­су­по­сле­2000.­ го­ди­не­по­ву­кли­кон­тра­ту­жбу­про­тив­БиХ­а­да­ни­шта­за­уз­врат­ни­су­до­би­ли.­Њи­хов­глав­ни­све­док­од­бра-не­бри­тан­ски­ге­не­рал­Мајкл­Ро­уз­је­нај­те­же­оп­ту­жио­упра­во­зе­мљу­ ко­ја­ га­ је­ по­зва­ла­ да­ све­до­чи.­ Та­ко­ђе,­ срп­ски­ми­ни-стар­ино­стра­них­по­сло­ва­је­то­ком­2005.­да­вао­из­ја­ве­ко­је­су­би­ле­је­дан­од­осно­ва­за­део­пре­су­де­про­тив­Ср­би­је.­Исто­та-ко,­МСП­се­упа­дљи­во­по­зи­вао­на­ви­ше­не­го­про­бле­ма­тич­не­пре­су­де­и­рад­Ме­ђу­на­род­ног­кри­вич­ног­три­бу­на­ла­за­бив­шу­Ју­го­сла­ви­ју.­Тај­ма­нир­срп­ска­од­бра­на­ни­је­сме­ла­(или­хте­ла)­да­кри­ти­ку­је.­По­себ­но­је­то­ћу­та­ње­­би­ло­очи­глед­но­ка­да­се­ра­ди­ло­о­­пре­су­ди­у­слу­ча­ју­Кр­стић.­Срп­ска­од­бра­на­ни­је­то­по­ку­ша­ла­озбиљ­но­да­оспо­ри­иако­је­ру­ски­су­ди­ја­пред­МСП­Скот­ни­ков­упо­зо­рио­у­из­дво­је­ном­ми­шље­њу­да­је­МКСЈ­пре-ши­ро­ко­ и­ не­пра­вил­но­ ту­ма­чио­ Кон­вен­ци­ју­ о­ ге­но­ци­ду­ у­слу­ча­ју­Кр­стић­и­да­је­МСП­у­слу­ча­ју­Бо­сна­про­тив­Ср­би­је­ство­ри­ло­‘’па­ра­лел­ну­ре­ал­ност’’.­За­то­се­мо­же­твр­ди­ти­да­је­пре­су­да­у­слу­ча­ју­Бо­сна­про­тив­Ср­би­је­би­ла­по­ли­тич­ки­мо-ти­ви­са­на.­

Ли­те­ра­ту­ра

Авра­мов,­Сми­ља,­Кре­ћа,­Ми­лен­ко,­Ме­ђу­на­род­но­ јав­но­пра­во,­Прав­ни­фа­кул­тет,­Бе­о­град,­2008.

Гу­ско­ва,­Је­ле­на,­Исто­ри­ја­ју­го­сло­вен­ске­кри­зе­1990­2000,­пр­ви­део,­ИГАМ,­Бе­о­град,­2003.

Гу­ско­ва,­Је­ле­на,­Исто­ри­ја­ју­го­сло­вен­ске­кри­зе­1990­2000,­дру-ги­део,­ИГАМ,­Бе­о­град,­2003.

Кне­же­вић,­Ми­лош,­Из­не­ве­ре­на­др­жа­ва:­Ср­би­ја­и­Цр­на­Го­ра­у­вре­ме­ну­раз­ла­за,­Ин­сти­тут­за­по­ли­тич­ке­сту­ди­је,­Бе­о­град.­2007.

Ко­стић,­Сла­ви­ша,­Ме­ђу­на­род­ни­од­но­си­и­ме­ђу­на­род­но­пра­во,­Школ­ска­књи­га,­За­греб,­1966.

Кри­во­ка­пић,­ Бо­рис,­ Ен­ци­кло­пе­диј­ски­ реч­ник­ ­ ме­ђу­на­род­ног­пра­ва­и­ме­ђу­на­род­них­од­но­са,­Слу­жбе­ни­гла­сник,­Бе­о­град,­2010.

То­хољ,­Ми­ро­слав,­Све­ти­рат­ни­ци­и­рат­у­Бо­сни­и­Хе­це­го­ив­ни,­ИГАМ,­Бе­о­град,­2001.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 115-126

125

Па­вић,­Алек­сан­дар,­За­бра­ње­на­исти­на­о­Сре­бре­ни­ци­Ле­ген­да,­Ча­чак,­2007.

Хол­брук,­Ри­чард,­Пут­у­Деј­тон,­Дан­Граф,­Бе­о­град,­1998.Сте­но­гра­ми­Ср­би­ја­пред­Ме­ђу­на­род­ним­су­дом­прав­де,­књи­га­1,­

Фи­лип­Ви­шњић,­Бе­о­град,­2007.­(при­ре­дио­др­Ра­до­слав­Сто-ја­но­вић).

Сте­но­гра­ми­Ср­би­ја­пред­Ме­ђу­на­род­ним­су­дом­прав­де,­књи­га­2,­Фи­лип­Ви­шњић,­Бе­о­град,­2007.­(при­ре­дио­др­Ра­до­слав­Сто-ја­но­вић).­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­

De­jan­Mi­ro­vic

BO­SNIA­AGA­INST­SER­BIA­­AND­IN­TER­NA­TI­O­NAL­CO­URT­OF­JU­STI­CE

Re­su­me

­­ Ci­vil­war­in­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na­from­1992­to­1995.­is­one­of­the­most­com­plex­and­the­most­com­pli­ca­ted­in­hi­story.­Du­ring­the­years­of­con­flict,­war­with­the­Serbs­aga­inst­Mu­slims­and­Cro­ats,­Mu­slims­aga­inst­Cro­ats,­Mu­slims­aga­inst­Mu­slims.­The­ci­vil­war­in­1995.­grew­in­to­an­in­ter­na­ti­o­nal­mi­li­tary­ag­gres­sion­as­NA­TO­at­tac­ked­the­po­si­ti­ons­of­ the­Re­pu­blic­of­Srp­ska.­Equ­ally­com­plex­and­uni­que­was­the­pro­cess­be­fo­re­the­In­ter­na­ti­o­nal­Co­urt­of­Ju­sti­ce­re­gar­ding­the­law­su­it­fi­led­aga­inst­the­FRY.­Spe­ci­fi­cally,­in­the­se­cond­year­of­the­war­(­1993).­Mu­slim­go­vern­ment­in­Sa­ra­je­vo­has­fi­led­a­law­su­it­aga­inst­the­Fe­de­ral­Re­pu­blic­of­ Yugo­sla­via­ be­fo­re­ the­ In­ter­na­ti­o­nal­Co­urt­ of­ Ju­sti­ce.­ It­was­the­most­com­pli­ca­ted­pro­cess­in­the­hi­story­of­the­co­urt.­The­first­ti­me­one­sta­te­sued­for­ge­no­ci­de.­Part­of­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na,­the­Re­pu­blic­of­Ser­bian­was­aga­inst­this­law­su­it.­FRY­fi­led­a­co­un­ter­su­it­aga­inst­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na.­FRY­2000.­drop­ped­from­the­con­ti­nu­ity­of­the­mem­ber­ship­of­the­SFRY­and­the­Sta­tu­te­of­the­ICJ­and­al­so­from­the­co­un­ter­su­it­aga­inst­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na.­At­the­sa­me­ti­me­co­urt­con­ti­nued­dis­pu­tes­and­law­su­its­re­gar­ding­Yugo­sla­via­ aga­inst­ ten­NA­TO­ co­un­tri­es­ and­Cro­a­tia­aga­inst­Yugo­sla­via.­Jud­gment­in­2007.­was­not­re­la­ted­to­Mon­te­ne­gro­and­it­­was­ba­sed­on­the­com­pe­ten­ce­of­ICJ­that­was­not­re­cog­ni­zed­in­the­ca­ses­of­Yugo­sla­via­aga­inst­ten­NA­TO­co­un­tri­

Де­јан­М.­Ми­ро­вић БО­СНА­ПРО­ТИВ­СР­БИ­ЈЕ­...

126

es.­Ser­bian­de­fen­se­and­the­sta­te­hadn t­find­the­good­way­to­work­in­this­pro­cess­af­ter­year­2000.­They­pul­led­a­co­un­ter­su­it­aga­inst­BiH­and­ that­ they­did­not­get­anything­ in­re­turn,­main­de­fen­se­wit­ness­Bri­tish­Ge­ne­ral­Mic­hael­Ro­se­cla­i­med­that­the­Sre­be­re­ni­ca­was­ge­no­ci­de­and­ the­Ser­bian­Mi­ni­ster­of­Fo­re­ign­Af­fa­irs­du­ring­the­2005th­ma­de­sta­te­ments­that­we­re­a­part­of­the­ba­sis­for­the­jud­gment­aga­inst­Ser­bia.­Al­so,­ICJs­are­stri­kingly­cal­led­for­mo­re­than­a­pro­ble­ma­tic­jud­gment­and­work­of­the­In­ter­na­ti­o­nal­Cri­mi­nal­Tri­bu­nal­for­the­for­mer­Yugo­sla­via.­It­was­espe­ci­ally­ob­vi­o­us­that­re­fe­ren­ce­to­the­mo­re­than­pro­ble­ma­tic­jud­gment­in­the­Kr­stic­ca­se.­In­the­pro­cess­the­Ser­bian­army­ge­ne­ral­con­vic­ted­of­ge­no­ci­de­re­gar­dles­the­fact­that­the­re­was­no­co­urt­pro­ven­facts­that­esta­blis­hed­ge­no­ci­dal­in­tent.­Ser­bian­de­fen­se­didn t­try­to­dis­pu­te­that,­alt­ho­ugh­the­Rus­sian­jud­ge­at­the­ICJ­Skot­ni­kov­war­ned­ in­his­dis­sen­ting­opi­nion­ that­ the­ ICTY­ is­overly­broad­and­im­pro­perly­in­ter­pre­ted­Con­ve­tion­of­ge­no­ci­de­in­the­Kr­stic­ca­se.Keywords:­Fe­de­ral­Re­pu­blic­of­Yugo­sla­via,­pu­blic­in­ter­na­ti­o­nal­

law,­the­In­ter­na­ti­o­nal­Co­urt­of­Ju­sti­ce,­NA­TO,­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na,­do­lus­spe­ci­a­lis.

­ Овај­рад­је­примљен­5.­јануара­2015.­године­а­прихваћен­за­штампу­на­са-станку­редакције­28.­априла­2015.­године.

127

УДК 342.24(497.6):323.1(=163.42)”1994/20”

Прегледни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.стр. 127-150

127

* Виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду,Београд.

** Рад је реализован у оквиру пројекта „Србија у савременим међународниминтегративним процесима — спољнополитички, међународни, економски,правниибезбедносниаспекти“Министарствапросвете,наукеитехнолошкогразвојаРепубликеСрбије,бр.OI179023запериод2011–2015.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић*

ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­­(ХР­ВАТ­СКОГ)­ЕН­ТИ­ТЕ­ТА­У­БО­СНИ­­

И­ХЕР­ЦЕ­ГО­ВИ­НИ:­СТА­ВО­ВИ­­ЛО­КАЛ­НИХ­АК­ТЕ­РА,­САД­И­ЕУ**

Сажетак

У­овом­ра­ду­аутор­ука­зу­је­на­ге­не­зу­по­сте­пе­ног­ак­ту­е­ли­зо­ва­ња­хр­ват­ског­пи­та­ња­на­кон­фор­ми­ра­ња­Фе­де­ра­ци­је­Бо­сне­и­Хер­це­го­ви­не­у­Ва­шинг­то­ну­то­ком­мар­та­1994.­го­ди­не­и­Деј­тон­ског­спо­ра­зу­ма­кра­јем­1995.­ го­ди­не.­На­и­ме,­по­себ­но­у­пе­ри­о­ду­на­кон­2000.­го­ди­не­до­ла­зи­до­по­ра­ста­не­за­до­вољ­ства­бх.­Хр­ва­та­у­ве­зи­са­њи­хо­вим­ста­ту­сом,­ка­ко­на­ни­воу­ен­ти­те­та­Фе­де­ра­ци­је­БиХ,­та­ко­и­на­ни­воу­др­жа­ве­Бо­сне­и­Хер­це­го­ви­не.­Пр­во­бит­но­су­ови­пред­ло­зи­на­и­ла­зи­ли­на­оштру­осу­ду­пред­став­ни­ка­ме­ђу­на­род­не­за­јед­ни­це­у­БиХ,­али­је­по­сле­2007.­го­ди­не­и­усва­ја­ња­„Кре­шев­ске­де­кла­ра­ци­је“,­иза­ко­је­су­ста­ле­нај­у­ти­цај­ни­је­стран­ке­бх.­Хр­ва­та­ова­кво­ста­ње­по­сте­пе­но­из­ме­ње­но.

У­том­ сми­слу­ аутор­ при­сту­па­ и­ ана­ли­зи­ од­но­са­ пре­све­га­Сје­ди­ње­них­Аме­рич­ких­Др­жа­ва­и­Европ­ске­уни­је­у­ве­зи­са­по­сто­је­ћим­дво­ен­ти­тет­ским­устав­ним­устрој­ством­Бо­сне­и­Хер­це­го­ви­не.­С­тим­у­ве­зи­ука­зу­је­на­од­ре­ђе­не­по­ступ­

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

128

не­про­ме­не­у­њи­хо­вом­ви­ђе­њу­на­ве­де­ног­пи­та­ња,­тј.­у­ве­зи­са­на­че­лом­до­дат­ног­(ет­но)фе­де­ра­ли­за­ма­и­фор­ми­ра­ња­тзв.­тре­ћег­(хр­ват­ског)­ен­ти­те­та.Кључ­не­ре­чи:­Хр­ва­ти,­Бо­сна­и­Хер­це­го­ви­на,­устав­не­ре­фор­

ме,­ ен­ти­те­ти,­Фе­де­ра­ци­ја­Бо­сне­и­Хер­це­го­ви­не,­фе­де­ра­ли­зам,­САД,­Европ­ска­уни­ја.

Увод

БосанскохерцеговачкиХрватисуипрератауовојзе­мљи(1992–1995)билинајмалобројнијиконститутивнинарод,апреманезваничнимрезултатимапрвогпослератногпописастановништва(2013)њиховбројсесвеонаоко553000,од­носнооко14,6%укупногстановништва.1Требанапоменутиидајепремапописуиз1991.годинетајбројизносио760852(односно17,38%).2ОвајдрастичанпадбројаХрватауБоснииХерцеговиниусловљенјесавишеразличитихдетерминан­ти.ПрвасеодносинаисељавањевеликогбројаХрватаусвојуматичнудржаву—РепубликуХрватску,акојајеодпрошлегодинеичланицаЕвропскеуније.ДругичинилацсеодносиназначајноисељавањеприпадникаовогнародаизБосанскепосавине,односноонихњенихделовакојисунаконДејтон­скогмировногспоразума(1995)припалиРепублициСрпској,каоиизвеликогделацентралнеБосне,гдедоминирајуБо­шњаци.Међутим, свакако најважнији чинилац смањивањабројабосанскохерцеговачкихХрвататичесењиховогполо­жајауиначеизразитонефункционалнојдржавиБоснииХер­цеговини,каоиуњеномвећементиету—ФедерацијиБоснеиХерцеговине.3Наиме, захваљујућиинсистирањимапонај­преСједињенихАмеричкихДржава,18.марта1994.годинеје био закључен „Вашингтонски споразум“између до тада

1 ВидетивишеoнеформалнимрезултатимапописастановништвауБиХ(2013)у:„UBiHživi48,4postoBošnjaka,32,7Srbai14,6postoHrvata“,Dnevni­avaz,Sarajevo, 3. septembar 2014, Internet, http://www.avaz.ba/clanak/133681/u­bih­zivi­48­4­posto­bosnjaka­32­7­srba­i­14­6­posto­hrvata,15/11/2014.

2 „Nacionalnisastavstanovništva:rezultatizarepublikupoopštinamainaseljenimmjestima1991“,DržavnizavodzastatistikuRepublikeBiH,Sarajevo,decembar/prosinac1993,str.4.

3 Видети више у: Драган Ђукановић, „Хрватско питање у (пост)дејтонскојБоснииХерцеговини”,Нова­српска­политичка­мисао­—­анализе,ИИЦ„Новасрпскаполитичкамисао”,год.III,број5–6,Београд,2007,стр.77–83.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

129

зараћених страна, односно пробошњачке Армије Републи­кеБоснеиХерцеговине(АРБиХ)иХрватскогвијећаобране(ХВО).4Наравно, јасно једасунасмањењебројаХрватауБиХутицалиидругинегативнипараметри–значајанбројпогинулихуоружанимсукобимаи смањенприроднипри­раштај.

НаовајначинпресталаједапостојитакозванаХрватскаРепубликаХерцег–Босна,којајебилаустановљенајошпредпочетакратакрајем1991.годинеикојајеобухваталавећин­скихрватскаподручјаБоснеиХерцеговине.5„Вашингтонскиспоразум“сезасниваонауспостављањубошњачко­хрватскеФедерације БиХ, на територијама под контроломњиховихоружанихснага,алиинауспостављањуконфедерацијесасу­седномРепубликомХрватском.6Предложенаконфедерацијабила јеготово једининачиндасератнилидерибх.Хрватаодрекнумаксималистичкихциљевавезанихзасвојутерито­ријалнуаутономију,односнодотадашњуХРХерцег–Боснуидапоступно,накондужегпериода,прихватеодређенеинге­ренцијецентралнихвластиуСарајеву.7Такође,„Вашингтон­скиспоразум“јеподразумеваоидаћетериторијенастањенебх.СрбимабитиукљученеунаведенуФедерацијуБиХ,којабибиласачињенаодкантона/жупанија заснованихпревас­

4 “Washington Agreement“, Washington, March 18, 1994, Internet, http://www.usip.org/sites/default/files/file/resources/collections/peace_agreements/washagree_03011994.pdf,12/11/2014.

5 Током 1991. године била је формирана тзв. Хрватска заједница Херцег–Босна,којаједвегодинекаснијепроглашеназа„републику“.Видети:ДраганЂукановић, „Вишеслојност кризе у Федерацији БиХ — међуетнички,политички и економски извори“, Нова српска политичка мисао, бр. 3–4,Београд,2012,стр.с.а.

6 „Вашингтонски споразум“ је садржао и ове документе: „Предлог УставаФедерације БиХ“, „Споразум којим се Републици Хрватској обезбеђујепролазпрекотериторијеБоснеиХерцеговинеуНеуму“,„Споразумкојимсеобезбеђује приступ Јадранском мору кроз територију РепубликеХрватске“и „Прелиминарни споразум о успостављању конфедерације измеђуРепубликеХрватскеиФедерацијеБоснеиХерцеговине“.Одређениделови„Вашингтонског споразума“ никада нису спроведени, а посебно одредбе оформирању конфедерације између Републике Хрватске и Федерације БиХ.Видети:“WashingtonAgreement“,Washington,March18,1994,op.cit.

7 ЦентралнепробошњачкевластиуСарајевунисуконтролисалетериторијеподнадзоромХрватскогвијећаобране,односнотзв.ХрватскеРепубликеХерцег–Босна од половине 1992. до друге половине 1994. године. Истовременолокално становништво и челници Хрвата у ХР ХБ дуго су пролонгиралиуспостављањеФедерацијеБиХ.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

130

ходнонадоминацијиетничкогпринципа.8Међутим,каснијитокмировнихпреговораусловиоједаФедерацијаБиХ,по­редРепубликеСрпске,будетекједаноддваентитетасложе­недржавеБоснеиХерцеговине.9

РаздвајањеизмеђуХрвата иБошњака, до којег је до­шлојошнеколикомесеципоизбијањуратауБоснииХерце­говини1992.годинебилојепраћеноибројниммеђусобниморужанимсукобимаитопревасходноуцентралнимделови­мадржаве.10Такојепостепенодошлоидо„раздвајања“две­јутериторијаподконтроломАрмијеРепубликеБиХ,којајепризнавалавластуСарајеву,иХрватскогвијећаобране.Кра­јемавгуста1993.годинебилајепроглашенаитзв.ХрватскаРепубликаХерцег–Босна,аштојеуодређенојмерибилоускладусатадаактуелнимопштимначелиманеуспелогми­ровногспоразумаОвен–Столтенберг.11(Видетиприлогбр.1)Овајјеплан,дакле,подразумеваопостојањетриетничкере­публикеуоквиру„СавезаРепубликаБоснеиХерцеговине“,каоизразитосложенеиуодређенојмериконфедералнедр­жаве.12Пореднаведеног,градовиСарајевоиМостарбибилиподпосебномуправом,аподнадзоромУједињенихнацијаиЕвропскеуније.

8 Цитат — „Одлуке о уставном статусу територије Републике Босне иХерцеговине са већинским српским становништвом биће донесете у токупреговораомирунаМеђународнојконференцијиобившојЈугославији.“у:„УставФедерацијеБиХ“,чланI.УспостављањеФедертације,став2.СлужбененовинеФедерацијеБиХ,Сарајево,бр.1/1994.

9 Видети: „Устав Босне и Херцеговине“, члан I, став 2. Анекс IV, Општегоквирног споразума за мир у Босни и Херцеговини, Дејтон, 21. новембар1995.

10 НаведениоружанисукобисубиливођениодСтоцаиМостарауХерцеговинидоцентралнихделоваБосне.

11 О Овен–Столтенберговом плану („Уставни­ споразум­ о­ Савезу­ Република­Босне­ и­ Херцеговине“) видети више у: Радомир Нешковић, Недовршенадржава;политичкисистемБоснеиХерцеговине,FriedrichEbertStiftung,БањаЛука,2013,стр.170–172.

12 ЗдравкоТодоровић,„РађањеРепубликеСрпске—мировниплановизаБоснуиХерцеговину1992–1995“,Новасрпскаполитичкамисао,бр.3–4,Београд,2010,стр.29–44.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

131

Прилогбр.1:Овен–СтолтенберговпредлогразграничењауБоснииХерцеговини(1993)имапаразграничењаФедерацијеБиХиРепубликеСрпске(Дејтонскиспоразум,1995)сапроценометничкогсаставаБиХ

(2009)

Из­вор:­ „Же­нев­ски­ пре­го­во­ри“,­ Ин­тер­нет,­ http://www.va­res.pp.se/bo­bo­vac/bo­blist/broj124/124_16.htm,­ 15/11/2014.­ и­ кар­та­ БиХ­ са­ ме­ђу­ен­ти­тет­ским­ли­ни­ја­ма­и­ет­нич­ким­са­ста­вом­(про­це­на­2009.­ го­ди­не)­—­аутор:­др­Го­ран­Ни­ко­лић,­Ин­тер­нет,­http://blog.b92.net/text/11333/Et­nic­ka­ma­pa­BiH­2009/15/11/2014.

Ипак, Сједињене Америчке Државе су покушале даоснажебошњачкеихрватскеполитичкечиниоце,анасупроттада војно изразито надмоћнијој српској страни у БиХ, тесууПлануКонтактгрупе(1994),анакрајуиу„Дејтонскоммировномспоразуму“(1995)подржалеконцептФедерацијеБоснеиХерцеговине,каоједногоддваконститутивнаенти­тета.13

Токомпротекледведеценије то јеизазвало стварањеусловазаготовопосвеодвојениживотБошњакаиХрватауФедерацијиБоснеиХерцеговине,што јеосталоевидентноидоданас.ГрадМостарједанасједанодсинонимадубокеетничкеподељености.Наиме,измеђубошњачкогихрватскогделаградаМостара,алииготовочитавеФедерацијеБиХсвеједубинскиисуштинскиетничкиподељено.14Исто јеи са

13 SeadTurčalo,Političko­ustavna­rješenja­za­Bosnu­i­Hercegovinu:­od­Lisabona­do­Daytona:­geopolitičke­naracije­o­mirovnim­sporazumima­za­Bosnu­i­Hercegovinu­1992–1996,OpenSocietyFoundations,Mediacentar,Sarajevo,2013,str.27–36.

14 Покушаји међународне управе у БиХ да донесе статут јединственог градаМостара пропали су у више наврата током 2004. године.А овај је град узКосовскуМитровицу,којајеподељенаизмеђуАлбанацаиСрба,најизразитијеетничкиподељенграднаБалкану.Видетиу:ДраганЂукановић,„Хрватскопитање у (пост)дејтонској Босни и Херцеговини”,Нова­ српска­ политичка­мисао­—­анализе,op.cit.,стр.77–78.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

132

просветнимсистемомуФедерацијиБоснеиХерцеговинеукојојпостојисасвимсегрегационипринцип„двејушколаподистимкровом“,односноподељеностипревасходноосновногисредњегобразовања.15

Пост­деј­тон­ски­ста­тус­хр­ва­та­­у­Бо­сни­и­Хер­це­го­ви­ни:­­

Ла­тент­но­не­за­до­вољ­ство

БосанскохерцеговачкиХрватисупреинакон„Вашинг­тонскогспоразума“из1994,каои„Дејтонскогспоразума“из1995.годинебилиподељенивезанозасвојстатусунутаровенекадашње југословенске републике. Наиме, постојале судвеводећеструјемишљењабосанскохерцеговачкихХрватаувезисањиховимстатусомуФедерацијиБиХичитавојдржа­виБоснииХерцеговини.ДоминантнаструјајепревасходновезаназаХрватскудемократскузаједницуБоснеиХерцего­вине,каоипартијукојајенасталањенимраспадом—Хрват­скудемократскузаједницу1990.Уовугрупуспадаинеко­лицинамањихполитичкихпартијапопутХрватскестранкаправаБиХиХрватскекршћанскодемократскеуније.Наиме,наведенасеструјаотворенотокомпротеклеготоводвеиподеценијезалагалазафедерализацијудржавеБоснеиХерце­говине кроз успостављање најмање три етничке територи­јалнецелинеуовојдржави.Збогизбегавањапомињањаидејевезанезаформирањетрећег,односнодоминантногхрватскогентитета,честосусепомињалиодређенисинонимипопут„средишњегнивоавласти“,„федералнихјединица“,„регија“исл.Међународназаједница,апресвегаСједињенеАмерич­кеДржавеиЕвропскаунија,оштросе,међутим,противилабилокаквојидејиредизајнирањадејтонскогдвоентитетскогустројстваБиХтокомпротеклеипочеткомоведеценије.

Другу,умногомемалобројнијуимањеутицајнугрупа­цијуполитичкихчинилацаХрватауБиХпредстављалаједо2007.годинескупинаокупљенаокоХрватскесељачкестран­ке БиХ, Нове хрватске иницијативе и неколицине другихпартијасаседиштемуСарајевуикојеимајуупориштаупо­јединимхрватским„енклавама“уцентралнојБосни(Витез,Кисељак,Вареш,Жепче,итд.).Овепартијеималесудо2007.

15 Ibidem.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

133

годинеуосновиизразитобосанскохерцеговачкуоријентаци­ју залажући се за редизајнирање устројства ове државе наначиндасеонадодатнонаодређениначинцентрализујеиинституционалноојача.Утомсмислуовесупартијеутокупротекледведеценијебилерадовиђенипартнеридоминант­но бошњачким политичким партијама у Босни иХерцего­вини,апресвегаСтранцидемократскеакцијеиСоцијалде­мократскојпартијиБиХ.Преломнутачкуњиховогпрограм­ског заокретапредстављало јепридруживање „Крешевскојдекларацији“,којусу21.септембра2007.годинепотписалеготовосвеактивнеполитичкепартијебх.Хрвата.16

Међутим,првипослератнипокушајстварањатзв.При­временесамоуправеХрватауБоснииХерцеговинијепро­пао2001.године,кадајезахваљујућибрзојиоштројреакцијитадашњегВисокогпредставникауБиХ,ВолфгангаПетрича(WolfgangPetritsch)дошлодосменеАнтеЈелавића,тадашњегпредседникаХДЗБиХ.Штавише,истовременојебиоукинутиХрватскинароднисаборБиХ(НХСБиХ),као,какосена­водило, „представничко тело“наведене самоуправеХрватауБоснииХерцеговини.Међутим,ХрватскинароднисаборБиХјенаодређениначинуспеодапреживиидасе,узпре­васходнуподршкуХрватскедемократскезаједницеБиХ,каонајјачепартијесахрватскимпрефиксом,оснажи.Онјеуви­шенавратаподржаоначелафедерализацијеБоснеиХерце­говине,крозосигуравањемогућноститамошњимХрватимадаоснујусвојуфедералнујединицусавластитомвећином.

У наведеном смислуХрватски народни сабор БиХ је2011.годинеупотпуностиподржаои„Крешевскудеклара­цију“, којом јепромовисаноначело етнофедерализмауБо­снииХерцеговини.17ХНСјетакопредвидеоиорганизовањевише федералних јединица сложене Босне и Херцеговине,„одкојихбинајмањеједнабиласахрватскомвећином“18Две

16 „Deklaracija o načelima Ustava BiH (‘Kreševska deklaracija’)“, Hrvatskademokratskazajednica,HDZ1990,HrvatskastrankapravaBiH,Narodnastranka„Radom za boljitak“, Hrvatsko kršćanskodemokratska unija, Hrvatska seljačkastranka BiH, Kreševo, 21. rujna 2008. Internet, http://www.hdzbih.org/upload/tbl_dokumenti/kresevska_deklaracija_165048.pdf,12/11/2014.

17 „DeklaracijaHNS­aBiHsa4.zasjedanja“,preambula,alineja2,Hrvatskinarodnisabor BiH, Mostar, 19. travnja 2011, Internet, http://hnsbih.org/rezolucija/,15/11/2014.

18 Ibidem,8.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

134

годинекасније,ХНСБиХје6.априла2013.годинеуМоста­руусвојионовурезолуцијуукојојјеподвукаодазалажеза„мултинационални федерализам,“19 односно „консоцијациј­ско–федералистички модел унутрашњег уређења.“20 У томконтекстусенапомињедасезахтевиХрватауБоснииХер­цеговинисаданалазенанајреалнијимпозицијамаитоизме­ђусецесионистичкихнастојања(РепубликаСрпска)и„хеге­монистичко–унитаристичког концепта“,21 кога репрезентујебошњачкаполитичкаелита.

Током 2002. године била је укинута национална екс­клузивностдвабх.ентитета—ФедерацијеБиХ(бошњачко–хрватска)иРепубликеСрпске(српска).22Тојеподразумевалопромененајвишихправнихакатаентитетаиимплементаци­јупринципапуне„једнакоправности“сватриконститутивнанарода(Бошњака,СрбаиХрвата)начитавојтериторијидр­жавеБиХ,односноуњенадваентитета.23Ипак,кадасагле­дамоовајпроцесготовотринаестгодинакаснијејасноједајебиларечосимболичнимуставнимпроменама,акојенисупроменилестатуснедоминантнихнародаубх.ентитетима.ТоподразумеваданијеуистинупобољшанкакостатусБо­шњакаиХрватауРепублициСрпској,такониположајСрбауФедерацијиБоснеиХерцеговине.

НеколикогодинакаснијеБискупскаконференцијаРи­мокатоличкецрквеуБоснииХерцеговинијеуоктобру2005.годинепредложилановоустројстводржавеисамимтимиз­мењенположајтамошњихХрвата.Онасезаложилазафор­мирањечетирифедералнејединице(регије)укојојнитије­данодтриконститутивнанароданећеиматиизразитувећи­ну(преко40%).ЦентринаведенихфедералнихрегијабилибиуБањаЛуци,Тузли,МостаруиСарајеву.24

Током септембра 2007. године била је усвојена и већнаведена„Крешевскадекларација“,којусупотписалегото­

19 „DeklaracijaHNS­aBiHsa5.zasjedanja“,HrvatskinarodnisaborBiH,Mostar,6.travnja2013,Internet,http://hnsbih.org/deklaracija­hns­a­bih/,15/11/2014.

20 Ibidem.21 Ibidem.22 Драган Ђукановић, „Босна и Херцеговина— измене ентитетских устава”,

Међународна­политика,год.LIII,бр.1106,април–јун,стр.16–18.23 Ibidem.24 Видети: Драган Ђукановић, „Хрватско питање у (пост)дејтонској Босни и

Херцеговини”,Нова­српска­политичка­мисао­—­анализе,op.cit,стр.78.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

135

восвеполитичкепартијеХрватауБиХ.Она јеподразуме­вала успостављање „средишњег нивоа власти“,25 а који бипоред етничког билиформирани и на основу историјских,саобраћајних, географских и других критеријума.26 Сараје­воби,каоглавниграддржавеБоснеиХерцеговине,ималозасебанстатусунутаровакосложеноорганизованедржаве.Наведену декларацију потписале су Хрватска демократсказаједница,ХДЗ1990,Народнастранка„Радомзабољитак“,Хрватска кршћанскодемократска унија, Хрватска сељачкастранкаБиХиХрватскастранкаправаБиХ.ОвојебиопрвипутдасверелевантнеполитичкепартијеХрватауБоснииХерцеговининаступеједногласноидасе,безобзиранара­нијеразликекојесумеђуњимапостојале,заузмузаviafactiфедерализацијуБоснеиХерцеговине.

ХрватскасељачкастранкаБиХиНовахрватскаиници­јативасутоком2009.године,анаконпоменутогвидногпо­литичкогзаокретадвегодинераније,представилесвојпланзарегулисањестатусаХрватаитокрозувођењефедералнихјединицаили„регијакаосамоуправо–административнихје­диница“.27Поновојекаоиу„Крешевскојдекларацији“напо­менутодаетничкипринципнебибиојединиидоминантнизаформирањефедералнихјединица/регија,алијепоновљенсличанставкоји јечетиригодинеранијеизнелаБискупскаконференција Римокатоличке цркве да нити једна етничказаједницауовим јединицаманебитребалаимативишеод40%, а нимање од 20% „представника у телима власти“.28 ИстовременојеуказаноидаБосанскапосавинауоквирудр­жавеБиХтребадаимастатусједнеодфедералнихједини­ца/регија.29Овасеобластданасналазивећимделомусаста­вуРепубликеСрпске.СличанположајбипоовомпредлогуХССБиХиНХИималиихрватскиделовиЦентралнеБосненастањениХрватима.

25 „DeklaracijaonačelimaUstavaBiH(‘Kreševskadeklaracija’)“,op.cit.26 Ibidem.27 „PrijedloziustavnihreformiHSS–NHI“,I,stav1,Hrvatskaseljačkastranka–Nova

hrvatskainicijativa,Sarajevo,24.oktobar2009,Internet,http://ustavnareforma.ba/files/articles/20091024/235/bs.%20HSS­NHI,%2024.10.2009..pdf,15/11/2014.

28 Ibidem,I,stav2i4.29 Ibidem.Анексисте декларације—„DeklaracijaHSS–NHIoBosanskoj posa­

vini“.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

136

Наконопштихизборимаодржаних2006.и2010.годинедошлоједоевидентногпрегласавањаХрватакадајеупита­њуизборчланаПредседништваБоснеиХерцеговине.Наиме,ЖељкоКомшић,кандидатпробошњачкеСоцијалдемократ­ске партије Босне иХерцеговине је два пута, захваљујућиодређенимнедостацимаизборногсистемаземље,изабранзахрватскогчланаПредседништваБиХитозахваљујућигла­совимадобијенимуглавномубошњачкимсрединама.Тако­ђе,наконизбораодржаних2010.годинеХрватскадемократ­сказаједницаиХрватскадемократсказаједница1990.билесуискљученеизвластинанивоуФедерацијеБоснеиХер­цеговинеи то захваљујућиучешћуприличномаргиналнихпартијапопутХрватскестранкеправаБиХиНароднестран­ке„Радомзабољитак“.30Иукаснијемвременскомраздобљудоминантни политички чиниоци бх. Хрвата су заговараликонцептизменеуставногустројствадржаве,аДраганЧовић,дугогодишњилидерХрватскедемократскезаједницеБиХинедавноизабраничланПредседништваБиХјетврдиодајеФедерацијаБиХодавно„клиничкимртва.“31

Током јула 2010. године Хрватска демократска зајед­ница1990.иХрватскадемократсказаједницаБиХнајпресуодвојено представиле своје иницијативе за реорганизацијуБоснеиХерцеговине.УпредлогуХДЗ1990.од1.јула2010.годинесеистичедајефедерализамнајповољнијиуставниок­вирзаБоснуиХерцеговинукаоетничкиизразитосложенудржаву.32Утомконтекстујебилопредложеноиформирање„немањеодтри“федералнeјединицeунутарБоснеиХерце­говине.33УприближносличномтонусуипредлозиХрватскедемократскезаједницеБиХод14.јула2010.године.34Наиме

30 Драган Ђукановић и Милован Јовановић, „Криза у Федерацији Босне иХерцеговине— између грађанског бунта и ревизије политичког система“,Култураполиса,бр.24,НовиСад,2014,стр.59–80.

31 „ФедерацијаБиХклиничкимртва“,РТВБН,Бијељина,11.јул2013,Интернет:http://www.rtvbn.com/13655/federacija­bih­klinicki­mrtva,15/11/2014.

32 „Prijedlozi ustavnih reformi za Bosni i Hercegovinu“, HDZ 1990, Mostar, 1.jul 2010, Internet, http://ustavnareforma.ba/files/articles/20100701/206/bs.%20HDZ%201990,%2001.07.2010..pdf,15/11/2014.

33 Ibidem,Federalne­jedinice,stav2.34 „Prijedlozi ustavnih reformi“, Hrvatska demokratska zajednica, Mostar, 14. jul

2010, Internet, http://ustavnareforma.ba/files/articles/20100714/233/bs.%20HDZ%20BiH,%2014.07.2010..pdf,14/11/2014.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

137

онисезаснивајунауспостављању„четиритериторијалнеје­динице“,35што умногоме подсећа на раније изнете ставовехрватскихпартијау„Крешевскојдекларацији“.

ОбедоминантехрватскепартијеуБиХ—ХДЗиХДЗ1990.—су,међутим, 12. децембраисте годинепостиглеизаједнички споразум о уставним променама.36 У њему суподвученаначелакојасу2007.изнетау„Крешевскојдекла­рацији“,каоинужност„утемељењафедералнејединицесахрватскомвећином“37уБоснииХерцеговини.Бошњачкипо­литичкилидериизричитосупротивформирањановихет­ничкизаснованихфедералнихјединицаилитериторијалнихаутономијауБоснииХерцеговини.38Треба,ипак,истаћидајеидејаоформирањутакозваногтрећегентитетавеомабли­скаруководствуРепубликеСрпске,апосебноМилорадуДо­дику,њеномактуелномпредседнику.39Утомсмислуончестоподржава захтевеХДЗБоснеиХерцеговинеињеногпред­седникаДраганаЧовића,аувезисареформомФедерацијеБиХинављеномновомфедерализацијомовогентитета,штобитребалорезултиратииформирањемтзв.хрватскогенти­тета.40Садругестране,одређенирадикалнијикруговиудо­минантнимполитичкимпартијамаХрватауБиХ(апресвегауХДЗ иХДЗ 1990.) сматрају да нови, тј. будући хрватскиентитеттребадасепростиреинаодређенеделоведанашњеРепубликеСрпске,односнопресвегауобластиБосанскепо­савине.41

35 Ibidem,Načela­Ustava,stavIII.36 „Sporazum“, HDZ, HDZ 1990, Mostar, 12. decembar 2010, Internet, http://

www.hdzbih.org/upload/tbl_dokumenti/sporazum_covic_ljubic_164658.pdf,14/11/2014.

37 Ibidem,članak1—„NačelareformeUstavaBiH“,stav2.38 „Hrvatinećedobititrećientitet“,Livno­Online,Livno,31.oktobar2014,Internet,

http://www.livno­online.com/bih/4289­izetbegovic­hrvati­nece­dobiti­treci­entitet,15/11/2014.;„PresudeuHaagu:111godinazatvorahrvatskojšestorci!“,Večernji­list,Zagreb,29.maj2013,Internet,http://www.vecernji.hr/svijet/presude­u­haagu­111­godina­zatvora­hrvatskoj­sestorci­561180,15/11/2014.

39 „Додикзаформирањетрећегентитета“,РТВВојводине,НовиСад,8.август2014, Интернет, http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/dodik­za­formiranje­treceg­entiteta­u­bih_509227.html,12/11/2014.

40 Ibidem.41 „Koplja se lome na Posavini i granicama hrvatskog entiteta“, Ljubuski.info,

Ljubuški,16.novembar2010,Internet,http://ljubuski.net/4963­koplja­se­lome­na­posavini­i­granicama­hrvatskog­entiteta,15/11/2014.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

138

Резултати недавно одржаних избора у Босни и Хер­цеговини (12. октобар2014. године)показујуда супобеди­лепоновоистеполитичкеопције, а безнађе везано за какоунутрашње прилике у земљи, тако и за евроатлантске ин­теграцијесенаставља.42ТосуубошњачкомбирачкомтелуСтранкадемократскеакције,каоиСавеззабољубудућностБиХФахрудинаРадончића.ХДЗБиХјепактријумфоваоухрватским срединамаФедерације БиХ, док је нештомањибројгласоваосвојилаХрватскадемократсказаједница1990.43 УРепублициСрпскојизборнирезултатисубилидостане­извеснији због готововеомаприближнихрезултатаСавезанезависнихсоцијалдемократаиСрпскедемократскестранкеињенихкоалиционихпартнера.

­ Ме­ђу­на­род­на­за­јед­ни­ца­и­„тре­ћи“­ен­ти­тет­у­БиХ:­Ста­во­ви­САД­и­ЕУ

Досадашњи,иначебезуспешни,покушајиизмене„деј­тонског“Устава Босне иХерцеговине (1995), а од којих сусвакако најзначајнији „априлски пакет“ уставних променаиз 2006. године и тзв.Други бутмирски пакет (2009) нисуусвојенизахваљујућиизразиторазличитомсхватањубудућеструктуреовеземље,акојасеисказујеупрограмимаидело­вањима доминантних углавноммоноетничких политичкихпартија.44ОбанаведенапокушајаизменеУставаБиХ,акојасубилаподржанаодстранеСједињенихАмеричкихДржаваиЕвропскеунијенисупредвиђалаизменупостојећедвоен­титетскеструктуредржавеБоснеиХерцеговине.Напротив,водећициљовихпокушајареформијебиодасеинституци­оналноојачајукапацитетидржавнихорганавласти,билодасепојединаовлашћењасаентитетскогнивоапренесунани­

42 Видети Интернет презентацију Централне изборне комисије Босне иХерцеговине—http://www.izbori.ba/Default.aspx?Lang=3.

43 Хрватска демократска заједница БиХ је на општим изборима 2014. годиненаступилазаједносаХрватскомсељачкомстранкомБиХ,Хрватскомстранкомправа др Анте Старчевић, Хрватском странком права Херцег–Босне иХрватскомкршћанскодемократскомунијом.

44 „Амандмани на Устав Босне и Херцеговине (‘априлски пакет’)“, Сарајево,24.март2006.и„Уставниамандмани“,Бутмир,Сарајево,3.новембар2009.Интегралнообјављеноу:БраноМиљуш,ДраганЂукановић,Добросуседскиодноси у светлу српско­босанскохерцеговачког питања, Институт замеђународнуполитикуипривреду,Београд,2011,стр.241–284.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

139

водржавеБоснеиХерцеговинеилидасеподелеизмеђудванаведенанивоавласти(алиуглавномнауштрбентитета).45

СједињенеАмеричкеДржавеиЕвропскаунијасугово­топунедведецениједоследнобилепротивбилокаквогпо­менаидеједасеоформи„трећи“,етничкохрватскиентитетуБоснииХерцеговини.Штавише,чинилосеупериодунакон2000.годинепостепенодоћидоновихидејакојебиподра­зумевалечакиукидањепостојећедвоентитетскеструктуреБоснеиХерцеговине.46

Као и увек током трајања југословенских сукоба (од1991.до2001.године),међународназаједницаје,преилика­сније,признаваладоминацијутакозваногетничкогначела.47 Затосеиунаредномпериодуможеочекиватидаћемеђуна­родназаједница,односноСАДиЕУ,постепеноприхватитичињеницуданакон1994.годинепостоји„реалност“даФеде­рацијаБиХ,каоједанодентитетаовесложенедржаве,нијениминималнофункционална.Стогаћесезаправокренутипутемдодатнефедерализацијеземље,чијијеготовонеизо­ставанелементуправоформирањеновехрватскетеритори­јалнејединице.

ФедерацијаБоснеиХерцеговине,каоаранжманзакљу­ченизмеђунајбројнијегинајмалобројнијегконститутивногнарода у БиХ (Бошњака иХрвата), показао се као недело­творан и као извор сталних националнихфрустрација пресвегакодбх.Хрвата.УтомсмислуизваничниЗагреб,чијајеулоганаЗападномБалканусвакакоојачаланаконуласкаХрватскеуЕвропскуунијуполовином2013.годинезаговарапреобликовањеуставнеструктуреБиХауциљуостварива­њаистинскеједнакоправностиХрватасатамошњимБошња­цимаиСрбима.48

45 „Уставниамандмани“,op.cit.,чланIII,1.НадлежностиинституцијаБоснеиХерцеговине,2.Надлежностиентитетаи2бис—Подијељененадлежности.

46 Видети више у: Драган Ђукановић, „Измене уставног устројства Босне иХерцеговине—иницијативеимогућности“,­Међународни­проблеми­,годинаLVI,број2–3,Београд,2004,стр.313–324.

47 Наведено је било евидентно током решавања кризе у Словенији (1991),Хрватској(1991–1995),БоснииХерцеговини(1992–1995),наКосову(1998–1999),алииуМакедонији(2001).

48 „Josipović: Hrvati u BiH se ne osjećaju ravnopravnim“, 14. novembar 2014.Internet, http://www.cdm.me/svijet/region/josipovic­hrvati­se­ne­osjecaju­ravnopravnim­u­bih,15/11/2014.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

140

СедаммесеципослеуласкаХрватскеуЕвропскууни­јуЕвропски парламент је 6.фебруара 2014. године усвојиопосебнурезолуцијуоБоснииХерцеговини.49Наиме,уовомдокументујенаглашенодајезаБоснуиХерцеговинуфеде­рализамнајбољиелементњенеодрживости.Оварезолуција,битнојеистаћи,одбацујекакоконачнудисолуцијуБиХ,такоињену додатну централизацију, тј. унитаризацију. Зато сенаглашавадаје„битноследитиначелафедерализмаилеги­тимногпредстављањакакобисеосигураопутБoснеиХер­цеговинеуЕвропскуунију.“50

Управо захваљујући наведеној реченици РезолуцијеЕвропскогпарламентаоБоснииХерцеговиничинилоседаједошлодопроменедосадашњегкурсаЕвропскеунијепре­маовојземљиинапуштањаизричитогставадајенеопходнододатно оснажити централне структуре власти уСарајеву.Кадасеузмеуобзиризразитосложенабосанскохерцеговач­кареалностјасноједајеречоетнофедерализму.

Током 2013. године била је формирана посебна Екс­пертска група која је предложила променеУставаФедера­цијеБоснеиХерцеговине,анаиницијативуАмбасадеСАДу Сарајеву и тадашњег амбасадора ПатрикаМуна (PatrickMoon).Такоје31.маја2013.годинеуСарајевубиопредста­вљендокумент„ПрепорукезапромјенуУставаФедерацијеБиХ“.51Овајеиницијатива,међутим,биласамосимболичногкарактерајерсепоказалоданијенудиласуштинскеизменеуФедерацијиБиХ,укључујућииброј,теструктуруредизај­нираних „канотна/жупанија/регија.“52 Истовремено, иници­јатива јенаишлаинапротивљење„оба“ХДЗ­а,аСтранкадемократскеакцијеБиХникадасенијенијеизјаснилаоовомпредлогу.НаконпрезентацијеуставнеиницијативеуПред­ставничкомдомуПарламентаФедерацијеБиХ24.јуна2013.године,онајебилаупућенаУставнојкомисији,која,умеђу­

49 „RezolucijaEuropskogparlamentaod6.veljače2014.oizvješćuonapretkuBosneiHercegovine za 2013.“,Br. 2013/2884(RSP), Evropski parlament, Strazbur, 6.februar2014,Internet,http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=­//EP//TEXT+TA+P7­TA­2014­0102+0+DOC+XML+V0//HR,12/11/2015.

50 Ibidem,Općarazmatranja,stav2.51 „NacrtpreporukazaizmjeneUstavaFederacijeBosneiHercegovine“,Sarajevo,

15.maj 2014, Internet, http://www.dw.de/popups/pdf/26372826/nacrt­preporuka­za­izmjene­ustava­fbih.pdf,11/11/2014.

52 Ibidem,IUspostavljanje­Federacije,5.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

141

временунијеималазначајнијерезултатеуњеномспровође­њу.

Веома утицајна бриселскаМеђународна кризна група(InternationalCrisisGroup—ICG),иначепремапојединимиз­воримаизразитоблисканајутицајнијимкруговимаамеричкеадминистрације, јеусвомизвештајуподнасловом„Будућ­ностБосне“,53акојијебиопредстављен10.јула2014.године,наодређенијеначинподржалаидејузаформирањемновог,односнохрватскогентитета.54Наиме,унаведеномизвешта­јусенапомињедаБоснаиХерцеговинаможебитимодернафедералнадржава,апоугледунабројнепримереевропскихсложенихдржава.55ОстацинекадашњеХерцег–Босне,истак­нутојеуизвештају,идаљепостоје(нпр.„ЕлектропривредаХЗХБ“,Хрватскепоште,HTEronet,итд.),а„новиентитет“бимогао обухватати западне деловеХерцеговне, БосанскупосавинуимањехрватскеенклавеуцентралнојБосни.56

Дакле,унаредномраздобљуможесеочекиватииблагизаокретСједињенихАмеричкихДржава према такозваномхрватском питању у Федерацији БиХ. Америчка админи­страција се суочила са суштинскомблокадомуставнихре­формиуФедерацијиБиХ,чакинаконштојетоком2013.го­динепреузела,прекосвојеамбасадеуСарајеву,непосреднуиницијативудасеконститутивниактовогентитетаизмени.

АмеричкаконгресменкаЏенисХан(JaniceHanh)је31.јула2014.годинепредложила„Резолуцијуброј705.“укојојјеуказаланастањеуБиХ,сапосебнимакцентомнастално,ка­

53 “Bosnia’sFuture”,ReportNo.232,InternationalCrisisGroup,Bruselles,14July2014, Internet, http://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/balkans/bosnia­herzegovina/232­bosnia­s­future.pdf,15/11/2014.

54 Ibidem,Уовомсеизвештајутврдидабирешење,какосенаводи,„Гордијевогчвора“уставнихреформиуБоснииХерцеговиниуправомоглобитивезанозаформирањедваентитетанатериторијиданашњеФедерацијеБиХ.Цитат—„Неманичегапогрешногувезисахрватскиментитетом.Овајентитетбимогао да реши бројне проблеме: не би било више потребе за кантонима иодносиизмеђудржавеињенихентитета,каоиизмеђуентитетаиопштина,моглибибитиконзистентниучитавојБосни.”

55 Ibidem,p.37.56 Ibidem, p. 37. Видети и анализу мостарског Института за друштвено­

политичкаистраживањаукојој сеуказујенапроменуодносаМеђународнекризнегрупепремаБоснииХерцеговиниубројнимизвештајимакојисубилиобјављениод2000.годинедоданас.У:„Tri federalne jediniceza tripolitičkezajednice—izlaznastrategijaMeđunarodnekriznegrupe(ICG)izBiH“,Mostar,28.srpanj2014,Internet,http://www.idpi.ba/icg/,15/11/2014.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

142

косенаводи,„смањивање“праватамошњихХрвата.57Такође,урезолуцијисеистичедаиакосеевидентносмањујебројбх.Хрвататонесмедаутиченапаралелноумањењењиховихправа.Међутим,урезолуцијинијепозванонаукидањеилипрекомпозицијуФедерацијеБиХ,већнанужностпостизањањенепунефункционалности.58УтомсмислупредложенојеидапредседникСАДименујепосебногдиректногизаслани­казаБоснуиХерцеговину,којибинатеренуделоваозајед­носаКанцеларијомВисокогпредставника,ипредставицимаЕвропскеунијеиСеверноатлантскогсавеза.59УтомсмислупосебниизасланикпредседникаСАДбисарађиваоисапо­литичкимлидеримаунутардржавеБоснеиХерцеговине,каоируководствимасуседнихдржава—ХрватскеиСрбије.60

Закључак Федерација Босне и Херцеговине, као први успели

мировнипројектуБоснииХерцеговинитокоморужанихсу­кобаводениход1992.до1995.године,анастаонаинсисти­рањеСједињенихАмеричкихДржава1994.годинеуспеоједазауставиоружанесукобеизмеђуБошњакаиХрвата.Ипак,ипоредчињеницедапостојипунедведеценијеФедерацијаБиХнијеадекватнорешилапитањеодносадватамошњадо­минантнанарода.КонституисањеФедерацијеБиХнијеус­пелодаумањисвеуочљивијуетничкудистанцуизмеђудваготовоупотпуностиподвојенаделадруштва(бошњачкогихрватског),штосеможеприметитиготовоусвимсферамаживота.

Истовремено,постојећадвоентитетскаструктураБо­снеиХерцеговиненекореспондирасапостојањемконцептатриконститутивнанародауовојземљи—Бошњака,Хрвата

57 “ResolutionNo.705“,HouseofRepresentatives, theUSCongress,Washington,July 31, 2014, Internet, https://www.govtrack.us/congress/bills/113/hres705/text,15/11/2014.

58 Ibidem,point10.59 Ibidem,point12.60 Ibidem,point 12.Видетии:MarijaArnautović, „Novi američki izaslanik (ni)je

rješenje“,Radio­Slobodna­Evropa­—­Balkanski­ servis, Prag, 12. avgust/kolovoz2014, Internet, http://www.slobodnaevropa.org/content/novi­americki­izaslanik­nije­rjesenje/26527315.html,12/11/2014.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

143

иСрба.Требауједноинапоменутинеколиковеомабитнихзакључака:

1.постојинедвосмисленконсензуссвихнајзначајнијихиактивнихполитичкихпартијаХрватауБоснииХерцего­вини о неопходностиформирања посебне етничке терито­ријалнеаутономије.ОнсеникаконеможепренебрегнутиизаобићикаорелевантначињеницавезаназаредизајнирањепостојећегуређењаБоснеиХерцеговине;

2.потпунинестанакструктуратзв.ХрватскеРепубли­кеХерцег–БосненаконформирањаФедерацијеБоснеиХер­цеговине1994.годиненикаданијезавршен.61Иданас,акакоупоследњемизвештајуоБиХнапомињеиМеђународнакри­зна група, делују одвојенипоштанскии електропривреднисистеми,акоиоператеримобилнетелефонијенатеритори­јиФедерацијеБиХ.Сличнојеисадвоетничкимобразовнимсистемом у Федерацији БиХ. Хрватски политички лидеривећдужинизгодинауказујунанеравноправнистатусусфе­риинформирањајернепостојихрватскирадио­телевизијскијавниемитеруБиХ.Иакојејошпочетком2013.годинеуСа­ветуминистараБиХбиопредложенпосебан законкојибирегулисаоовуматеријуништапотомпитањунијеучињено;

3.јединизначајнијиотпорформирањутрећегентитетаможесеочекиватиодбошњачкихполитичкихпартија(пресвегаСтранкедемократскеакције),којесуизразитопротивформирањахрватскетериторијалнејединице,сматрајућидабионапредстављалаконтинуитет,сакакочестонаводе,„зло­чиначком“Херцег–Босномиde factoуводукрајбосанско­херцеговачкедржавности.Такође,непостојеистинскежељебошњачкеелитедасесапредставницимабх.ХрватаотпочнудоговориобудућностиФедерацијеБиХ.Вишегодишњакри­заФедерацијеБиХ,апосебнонакон2010.године,ипокушајидасеонапревазиђекрозуставнереформетоком2013.годиненисудалиникакверезултате.Збогтогаовајаранжмантребадабудепреиспитаникакобисеизнашлемогућностидогово­

61 Видети извештај о укидању Херцег–Босне објављен две и по године поформирањуФедерацијеБиХ—SejadLuckin, „NestanakHerceg–Bosne:Fed­eracija progutala banovinu“,AIM­Press, Sarajevo, 25. decembar 1996, Internet,http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199612/61226­003­pubs­sar.htm,15/11/2014.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

144

радванајбројнијанарода(БошњакаиХрвата),ауциљуства­рањафункционалнихоквирамеђуетничкекоегзистенције;

4. евентуално формирање хрватске јединице у БоснииХерцеговинимора бити у складу самеђународном регу­лативномљудскихправа,апосебноускладусаЕвропскомконвенцијомољудскимправима,алииделомУставаБиХ,којисадржикаталогљудскихправа.Такође,њеноевентуал­нооснивањетребалобидаспречидаљњесмањењебројаХр­ватауБоснииХерцеговиниидадодатноојачаначелоњихо­веконститутивности;

5.СједињенеАмеричкеДржавеиЕвропскаунија,као(пре)доминантничиниоцинаЗападномБалкану,алииуБо­снииХерцеговини,удосадашњојсупраксиувекпризнаваледоминацију(моно)етничкогпринципа.Сасвимјемогућеоче­киватидаћетобитиислучајубудућемдефинисањуодносаизмеђуХрватаиБошњакауФедерацијиБоснеиХерцегови­не,којапоред, такођенеуспешнодвоетничкиструктурира­неМакедоније,62представљаизузетакнаЗападномБалкану.Наиме,урегионудоминирајумоноетничкизаснованеполи­тичкезаједнице.

Можесеубудућеочекиватидаћесе,наодређениначин,наставитинејасанкурсЕвропскеунијепремабосанскохерце­говачкимлидеримаисталнопонављањеобећањаоубрзаномевропскомпуту,којакодтамошњихетнополитичкихелитаиненаилазеназначајнијереакције.Утомсмислусасвимјеве­роватаникрахактуелнебританско–немачкеиницијативеоБоснииХерцеговиниинеуспеходблокирањаиубрзањапро­цесањенихевропскихинтеграција.63Ипак,јаснанапоменадаЕвропскаунијаподржавафедерализамуБоснииХерцего­вини,што је и поменуто у фебруарској резолуцији Европ­скогпарламента64оовојдржави,ипак,можеутицатинато

62 Република Македонија је захваљујући „Охридском споразуму“ (13. август2001), који је потписан на инсистирање САД и ЕУ, фактички двоетничка(македонско–албанска) држава. Видети: „FrameworkAgreement“, Ohrid, 13August 2001, Internet, http://www.ucd.ie/ibis/filestore/Ohrid%20Framework%20Agreement.pdf,15/11/2014.

63 „Ексклузивно:Британско–немачкаиницијативауАспену“,Политика,Београд,6. новембар 2014, Интернет, http://www.politika.rs/rubrike/ostali­komentari/EKSKLUZIVNO­Britansko­nemacka­inicijativa­u­Aspenu.lt.html,15/02/2015.

64 „RezolucijaEuropskogparlamentaod6.veljače2014.oizvješćuonapretkuBosneiHercegovineza2013.“,br.2013/2884(RSP),op.cit.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

145

дасезаједносаСједињенимАмеричкимДржавамаотпочнесапроцесомтемељнихреформипостојећедвоентитетскеипрелазакнатроентитетскуструктуру.Овобиуосновипод­разумевалоиформирањехрватскетериторијалнефедералнејединицеунутарпостојећеФедерацијеБиХ.

6.увеккадасеанализирастањеуБоснииХерцегови­нитребасеосврнутиинаодносњенихсуседа,апресвегаХрватскеиСрбијепрематамошњимприликамаиактерима.ХрватскајеуласкомуЕвропскуунијупротеклегодинеуспе­ладаојачавлаституспољнополитичкуулогуинатајначинможеутицатидасеположајбх.ХрватаизменикрозсталнеиновепритискеУнијепремаБоснииХерцеговини.Такође,требаиматинаумуидаонатокористикакопремаБиХ,такоипремасуседнојСрбији.

Хрватскаћезасигурноинсистиратина(етно)федерали­зацијиБоснеиХерцеговине,гдеможепронаћиисавезникемеђуевропарламентарцимаизсвакаконајутицајниједржавеУније—СавезнеРепубликеНемачке.

Такође,требаистаћидасесуседнаСрбијасенебипро­тивилаевентуалномформирањухрватскетериторијалнеје­диницеуБиХ,уколикобионабила„плод“договоратамо­шњихетнонационалнихлидера,теуколикобисатимбиласагласнаиЕвропскаунија.ОвајставСрбијеуконтинуитетуизносепредставницивластиуБеоградуод2000.године.65

Ли­те­ра­ту­ра

„Амандмани на Устав Босне и Херцеговине (‘априлски па­кет’)“,Сарајево,24.март2006.

Arnautović,Marija,„Noviameričkiizaslanik(ni)jerješenje“,Ra­dio Slo­bod­na­Evro­pa­—­Bal­kan­ski­ser­vis,Prag,12.avgust/kolovoz2014, Internet, http://www.slobodnaevropa.org/content/novi­americki­izaslanik­nije­rjesenje/26527315.html,12/11/2014.

“Bosnia’sFuture”,InternationalCrisisGroup,ReportNo.232,Bru­selles,14July2014, Internet,http://www.crisisgroup.org/~/me­dia/Files/europe/balkans/bosnia­herzegovina/232­bosnia­s­fu­ture.pdf,15/11/2014.

65 Видетивишеу:„Вучић:СрбијажелиштоближеодносесаРС“,Независненовине,БањаЛука,19.март2015,Интернет,http://www.nezavisne.com/novosti/bih/Vucic­Srbija­zeli­sto­blize­odnose­sa­RS­295059.html,12/04/2015.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

146

„DeklaracijaHNS­aBiHsa4.zasjedanja“,HrvatskinarodnisaborBiH,Mostar,19.travnja2011,Internet,http://hnsbih.org/rezolu­cija/,15/11/2014.

„DeklaracijaHNS­aBiHsa5.zasjedanja“,HrvatskinarodnisaborBiH,Mostar,6.travnja2013,Internet,http://hnsbih.org/deklara­cija­hns­a­bih/,15/11/2014.

„DeklaracijaonačelimaUstavaBiH(‘Kreševskadeklaracija’)“,Hr­vatskademokratskazajednica,HDZ1990,Hrvatskastrankapra­vaBiH,Narodnastranka„Radomzaboljitak“,Hrvatskokršćan­skodemokratskaunija,HrvatskaseljačkastrankaBiH,Kreševo,21. rujna 2007. Internet, http://www.hdzbih.org/upload/tbl_do­kumenti/kresevska_deklaracija_165048.pdf,12/11/2014.

„Додик за формирање трећег ентитета“, РТВ­ Вој­во­ди­не, Но­виСад,8.август2014,Интернет,http://www.rtv.rs/sr_lat/po­litika/dodik­za­formiranje­treceg­entiteta­u­bih_509227.html,12/11/2014.

Ђукановић,ДраганиЈовановић,Милован:„КризауФедераци­јиБоснеиХерцеговине—измеђуграђанскогбунтаиреви­зијеполитичкогсистема“,Кул­ту­ра­по­ли­са,бр.24,НовиСад,2014,стр.59–80.

Ђукановић,Драган:„БоснаиХерцеговина—изменеентитет­скихустава”,Ме­ђу­на­род­на­по­ли­ти­ка,годинаLIII,бр.1106,април–јун,стр.16–18.

Ђукановић,Драган:„ВишеслојносткризеуФедерацијиБиХ—међуетнички,политичкииекономскиизвори“,Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао,бр.3–4,Београд,2012,стр.с.а.

Ђукановић,Драган:„ИзменеуставногустројстваБоснеиХер­цеговине—иницијативеимогућности“,­Ме­ђу­на­род­ни­про­бле­ми­,годинаLVI,број2–3,Београд,2004,стр.313–324.

Ђукановић,Драган: „Хрватскопитањеу (пост)дејтонскојБо­снииХерцеговини”,Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао­—­ана­ли­зе,ИИЦ„Новасрпскаполитичкамисао”,год.III,бр.5–6,Београд,2007,стр.77–83.

„Ексклузивно:Британско–немачкаиницијативауАспену“,По­ли­ти­ка,Београд,6.новембар2014,Интернет,http://www.po­litika.rs/rubrike/ostali­komentari/EKSKLUZIVNO­Britansko­nemacka­inicijativa­u­Aspenu.lt.html,15/02/2015.

„ФедерацијаБиХклиничкимртва“,РТВ­БН,Бијељина,11.јул2013, Интернет: http://www.rtvbn.com/13655/federacija­bih­klinicki­mrtva,15/11/2014.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

147

„Hrvatinećedobititrećientitet“,Liv­no­On­li­ne,Livno,31.oktobar2014,Internet,http://www.livno­online.com/bih/4289­izetbego­vic­hrvati­nece­dobiti­treci­entitet,15/11/2014.

„Josipović:HrvatiuBiHseneosjećajuravnopravnim“,14.novem­bar 2014. Internet, http://www.cdm.me/svijet/region/josipovic­hrvati­se­ne­osjecaju­ravnopravnim­u­bih,15/11/2014.

„KopljaselomenaPosaviniigranicamahrvatskogentiteta“,Lju­bu­ski.in­fo,Ljubuški,16.novembar2010,Internet,http://ljubuski.net/4963­koplja­se­lome­na­posavini­i­granicama­hrvatskog­entiteta,15/11/2014.

Luckin, Sejad: „Nestanak Herceg–Bosne: Federacija progutalabanovinu“,AIM­Press, Sarajevo, 25. decembar 1996, Internet,http://www.aimpress.ch/dyn/pubs/archive/data/199612/61226­003­pubs­sar.htm,15/11/2014.

Миљуш, Брано, Ђукановић, Драган:До­бро­су­сед­ски­ од­но­си­ у­све­тлу­срп­ско­бо­сан­ско­хер­це­го­вач­ког­пи­та­ња,Институтзамеђународнуполитикуипривреду,Београд,2011.

„Nacionalni sastav stanovništva : rezultati za republikupoopšti­namainaseljenimmjestima1991“,DržavnizavodzastatistikuRepublikeBiH,Sarajevo,decembar/prosinac1993.

„NacrtpreporukazaizmjeneUstavaFederacijeBosneiHercegovi­ne“,Sarajevo,15.maj2014,Internet,http://www.dw.de/popups/pdf/26372826/nacrt­preporuka­za­izmjene­ustava­fbih.pdf,11/11/2014.

Нешковић,Радомир:Не­до­вр­ше­на­др­жа­ва;­по­ли­тич­ки­си­стем­Бо­сне­ и­ Хер­це­го­ви­не, Friedrich Ebert Stiftung, Бања Лука,2013.

„Prijedloziustavnih reformiHSS–NHI“,Hrvatska seljačka stran­ka–Novahrvatskainicijativa,Sarajevo,24.oktobar2009.Inter­net,http://ustavnareforma.ba/files/articles/20091024/235/bs.%20HSS­NHI,%2024.10.2009..pdf,15/11/2014.

„PrijedloziustavnihreformizaBosniiHercegovinu“,HDZ1990,Mostar, 1. jul 2010, Internet, http://ustavnareforma.ba/files/ar­ticles/20100701/206/bs.%20HDZ%201990,%2001.07.2010..pdf,15/11/2014.

„Prijedlozi ustavniх reformi“, Hrvatska demokratska zajednica,Mostar,14. jul2010, Internet,http://ustavnareforma.ba/files/ar­ticles/20100714/233/bs.%20HDZ%20BiH,%2014.07.2010..pdf,14/11/2014.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

148

“ResolutionNo. 705“,House of Representatives, Congress,Was­hington, July 31, 2014, Internet, https://www.govtrack.us/con­gress/bills/113/hres705/text,15/11/2014.

„RezolucijaEuropskogparlamentaod6.veljače2014.oizvješćuonapretkuBosneiHercegovineza2013.“,Br.2013/2884(RSP),Evropski parlament, Strazbur, 6. februar 2014, Internet,http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=­//EP//TEXT+TA+P7­TA­2014­0102+0+DOC+XML+V0//HR,12/11/2015.

„Sporazum“,HDZ,HDZ1990,Mostar,12.decembar2010,Inter­net, http://www.hdzbih.org/upload/tbl_dokumenti/sporazum_covic_ljubic_164658.pdf,14/11/2014.

„Trifederalnejedinicezatripolitičkezajednice—izlaznastrategijaMeđunarodnekriznegrupe(ICG)izBiH“,Institutzadruštveno­politička istraživanja,Mostar, 28. srpanj 2014, Internet, http://www.idpi.ba/icg/,15/11/2014.

Тодоровић,Зоран:„РађањеРепубликеСрпске—мировнипла­новизаБоснуиХерцеговину1992–1995.“,Но­ва­срп­ска­по­ли­тич­ка­ми­сао,бр.3–4,Београд,2010,стр.29–44.

Turčalo,Sead:Po­li­tič­ko­ustav­na­rje­še­nja­za­Bo­snu­i­Her­ce­go­vi­nu:­od­Li­sa­bo­na­do­Dayto­na:­ge­o­po­li­tič­ke­na­ra­ci­je­o­mi­rov­nim­spo­ra­zu­mi­ma­za­Bo­snu­i­Her­ce­go­vi­nu­1992–1996,OpenSocietyFo­undations,Mediacentar,Sarajevo,2013.

„UBiHživi48,4postoBošnjaka,32,7Srba i14,6postoHrvata“,Dnev­ni­avaz,Sarajevo,3.septembar2014,Internet,http://www.avaz.ba/clanak/133681/u­bih­zivi­48­4­posto­bosnjaka­32­7­sr­ba­i­14­6­posto­hrvata,15/11/2014.

„УставБоснеиХерцеговине“,АнексIV,Оп­штег­оквир­ног­спо­ра­зу­ма­за­мир­у­Бо­сни­и­Хер­це­го­ви­ни,Дејтон,21.новембар1995.

„Устав Федерације БиХ“,Слу­жбе­не­ но­ви­не­ Фе­де­ра­ци­је­ БиХ,Сарајево,бр.1/1994.

„Уставниамандмани“,Бутмир,Сарајево,3.новембар2009.“WashingtonAgreement“,Washington,March18,1994, Internet,

http://www.usip.org/sites/default/files/file/resources/collections/peace_agreements/washagree_03011994.pdf,12/11/2014.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 127-150

149

Dra­gan­Đu­ka­no­vić

GRA­DUAL­GE­NE­SIS­OF­THE­THIRD­(CRO­A­TIAN)­EN­TITY­IN­BO­SNIA–HER­ZE­GO­VI­NA:­AT­TI­TU­DES­OF­LO­CAL­PO­LI­TI­CAL­AC­TORS,­

THE­US­AND­EU

Resume

The­ge­ne­sis­of­so­cal­led­Cro­a­tian­is­sue­af­ter­the­for­ma­tion­of­ the­Fe­de­ra­tion­of­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na­ in­Was­hing­ton­ in­March­1994­and­the­Dayton­Pe­a­ce­Agre­e­ment­in­la­te­1995­is­very­im­por­tant­pro­blem­of­ the­con­tem­po­rary­ in­ter­et­hnic­re­la­ti­ons­ in­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na.­In­the­pe­riod­af­ter­1995,­and­su­spen­sion­of­the­so­cal­led­Cro­a­tian­Re­pu­blic­of­Her­zeg–Bo­snia­and­all­at­tempts­and­ef­forts­for­for­ma­tion­Cro­a­tian­et­hnic­ter­ri­to­rial­auto­nomy­is­pre­do­mi­nantly­bloc­ked­by­the­Uni­ted­Sta­tes­of­Ame­ri­ca­and­the­Euro­pean­Union.­The­re­is,­al­so,­an­ob­vi­o­us­dec­re­a­se­of­Cro­ats­in­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na­ac­cor­ding­last­cen­sus­(2013)­and­ne­ar­200­000­less­then­1991,­i.e.­be­fo­re­the­ci­vil­war­in­this­for­mer­Yugo­slav­re­pu­blic.­

Bo­snian­Cro­ats­are­not­sa­tis­fied­with­the­ir­own­sta­tus­both­at­the­le­vel­of­the­en­tity­of­the­Fe­de­ra­tion­of­BiH,­and­the­le­vel­of­sta­te­of­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na.­That’s­the­re­a­son­why­al­most­all­of­Cro­a­tian­po­li­ti­cal­par­ti­es­and­its­eli­tes­in­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na­ha­ve­com­ple­te­con­sen­sus­abo­ut­the­for­ma­tion­of­the­new­ter­ri­to­rial­en­tity­af­ter­2007,­and­the­adop­tion­of­“Kre­še­vo­Dec­la­ra­tion”.­In­the­for­thco­ming­pe­riod­the­U.S.A.­and­the­Euro­pean­Union­will­gra­du­ally­chan­ge­its­opi­ni­ons­abo­ut­the­pos­si­bi­lity­for­the­for­ma­tion­of­the­new­(third)­en­tity­in­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na.­On­the­ot­her­hand,­the­re­are­no­re­a­sons­to­ex­pect­that­the­exi­sting­two­en­tity­con­sti­tu­ti­o­nal­struc­tu­re­of­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na­in­the­fu­tu­re­will­sur­vi­ve.­So,­that’s­me­ans­that­the­im­ple­men­ta­tion­of­the­prin­ci­ple­of­(et­hno)fe­de­ra­lism­at­the­le­vel­of­the­sta­te­of­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na­and­the­for­ma­tion­of­the­so­cal­led­third­(or­Cro­a­tian)­en­tity­is­re­a­li­stic­sce­na­rio­for­this­co­un­try.

Дра­ган­Ђу­ка­но­вић ОБРИ­СИ­НА­СТАН­КА­ТРЕ­ЋЕГ­...

150

Keywords:­Cro­ats,­ Bo­snia–Her­ze­go­vi­na,­ con­sti­tu­ti­o­nal­ re­form,­en­ti­ti­es,­the­Fe­de­ra­tion­of­Bo­snia­and­Her­ze­go­vi­na,­et­no­fe­de­ra­li­zam,­the­Uni­ted­Sta­tes­of­Ame­ri­ca,­the­Euro­pean­Union

­

Овајрадјепримљен12.децембра2014.годинеаприхваћензаштампунасастанкуредакције28.априла2015.године.

151151

ОГЛЕДИ И СТУДИЈЕ

Александар Саша ГајићГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ РУСКО-ИРАНСКИХ ОДНОСА ............................. 153-171

Јелена М. Војиновић-КостићПОЛИТИЧКА ДЕБАТА У СВЕТЛУ АРГУМЕНТАЦИОНЕ ТЕОРИЈЕ: ЛИНГВИСТИЧКИ ОСВРТ НА ЈЕЗИК ЈАВНИХ ПОЛИТИЧКИХ ДЕБАТА ... 173-191

153

УДК 327::911.3(497+570)(55)

Прегледни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.стр. 153-171

153

* Институтзаевропскестудије,Београд

** Рад је настао у оквиру пројекта 179014 кога финансираМинистарство запросветуинаукуРепубликеСрбије.

Александар Саша Гајић*

ГЕОСТРАТЕШКИОКВИРИ РУСКО-ИРАНСКИХОДНОСА**

Сажетак

У раду се посматра стални успон билатералних ру-ско-иранских односа (и њихова стратешка димензија) који су у сталном успону од краја Хладног рата, а нарочито од почетка 21. века. Узимајући у обзир историјат међусобних односа у преходним вековима између две империје чије су са-времене наследнице Руска федерација и Исламска република Иран, те њихово историјско приближавање које у задњим деценијама прераста у партнерство, па и савезништво, на све то се гледа из призме њиховог геополитичког положаја и теорија класичне геополитике, а у светлу комплексне са-радње о оквиру савремених међународних процеса који воде ка мултиполаризму. У пресеку геополитичког фактора и ре-ал-политичког прагматизма, као и значајног степена поду-дарности националних интереса у дугорочној перспективи, надаље се прати како геополитика надвладава историјско наслеђе и доводи до повећања стратешке сарадње са својим циљевима и досадашњим учинцима. Кључне речи: геополитика, Русија, Иран, стратешка са-

дадња, мултиполаризам

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

154

Већвишеоддвадесетгодина,апосебноодпочетка21.века, руско-ирански односи су у сталном успону творећимеђусобну спољнополитичку усклађеност, посебно у везисанајважнијим,горућимпроблемимасакојимсусеобедр-жавеуовомпериодусуочавале.Степенунапређењањиховесарадње и координација у спољнополитичком наступању,упркос размимоилажењу у приступима решавању поједи-нихпитањаоддругостепеногзначаја,великибројексператазамеђународнеодносеједовелодозакључкадасеради„одубљем,геостратешкомпартнерствуизмеђуоведвеземље.“1 РадпратиуспонобихбилатералниходносаРусијеиИрана,узимајућиуобзирњиховисторијатупретходнимвековимапровученкрозпризмуњиховоггеополитичкогположајаите-оријакласичнегеополитике,аусветлукомплекснесарадњеооквирусавременихмеђународнихпроцесакојиводекамул-типоларизму,махомизуглареал-политичкогпрагматизма.

ОдносиизмеђуРусијеиИранаупрошлостиниизблизанисубилитаквикаквисусада.Вишеоддвавека,Русијајепредстављала важно тежиште иранске спољне политике –честокаоимперијални,колонијалнизавојевач,понекадкаопогодни а понекад као „изнуђени“, невољни савезникпро-тив других колонијалних сила-заједничких непријатеља,али никада до тада - дугорочни, стратешки савезник сакојим постоји дубинско подударање виђења и интереса почитавом низу озбиљних, прворазредних питања. „Иако суобеземљекрозовајпериодискусилешириспектаробликавладавине–одцарскогсамодржављаистаљиновогтотали-таризмадооријенталногдеспотизмаиисламскетеократијеуИрану –фокус умеђудржавнимодносима је остаоизне-нађујућеконстантан.Модерност,2 геополитичкахегемонијаиенергијапредстављаласутриосновнаелементаурускомдугом,компликованомодносусаИраном.“3Савременостра-

1 KatzN.Mark, “Russian - IranianRelations in thePutinEra“,MiddleEasternStudies 11/2009, стр. 69. http://www2.gwu.edu/~ieresgwu/assets/docs/demokratizatsiya%20archive/10-1_Katz.PDF,приступљено12.01.2015.

2 Западнимислиоци,упрвомредуИсаијаБерлин,сматралисудајемодер-ностса својимпратећимформамавећвишевековаосновниизазов заобеземље,иРусијуиПерсију(Иран)којисунањегапретежноодговаралина„немодерне“начине–претварајућимодернеидејеумиленаристичке,рели-гиозневизијеиаутократскевидовевласти.

3 Milani Abas, „Russia and Iran: An anti-western Alliance“, Current History,

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

155

тешкопобољшањеодносаизмеђуоведведржавеупрактич-носвимсегментимачестосетумачигеографскомблискошћу(а посредно и – геополитичком блискошћу) и историјскимфакторима.Међутим,тачнијебибилорећидасеовојачањенаосновусавременегеополитичкеблискостиразвијалона-супротисторијскомнаслеђумеђусобниходноса,којисубилисвесамонеједноставниидобросуседски.

Кад геополитика надјачава историјско наслеђе

ЗаразликуодРусијекаоцентралне,осовинскеземљеевроазијскогХартландакојајетекупериодунаконХладногратаодпозицијесуперсилеспаланарангизмеђурегионал-не силе и велике силе, Иран (некадПерсија) већ вековимапредстављарегионалнусилунапросторуСредњегИстока/западнеАзије.Смештенкаокључна,икултурноистратеш-кидоминантназемљаовогпростора,Иранјеуширем,кон-тиненталномгеополитичковиђењуицентрална,„тежишназемља“ средишњег дела блискоисточног Римланда (ободаконтинента)измеђуСредоземља,односноБлискогИстокаииндијскогпотконтинента.Управотакавправацпростирања,(исток-запад, односно северо-исток и југо-запад) на иран-скојвисоравникаоширојфизичко-географскојцелини(штозаузимадалеконајвећидеопростора„историјскеПерсије“)имаидостапојединих„ситнијих“географскихдатостикојеона обухвата. Планински масиви, са особинама стратешкепрепрекеиизолације,вековимасуутицалинаполитичкуиекономскуисторијуовихпростора,нарочитопопитањуна-сељеностиикомуникацијеизмеђунеколикокотлинаипла-тоа на којима су настали главни урбани и пољопривредницентридревнеПерсије.Иакоова,посвојојприродиизразитоконтиненталназемљасредњоисточногделаРимланда,изла-зичакнатримора(насеверунаКаспијскоморе,најугунаПерсијскизаливизаливОман),збогконтролемореузаОр-музда и отвореногмора (Арапскоморе), које већ вековимаконтролишуштосуседи,штоспољне,великепоморскесиле,Иран готово да у потпуности дели судбину других конти-

Volume:106,Issue:702,Octobar2007,стр.328.

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

156

ненталних,„landlockedcountries“-даклеонихкојенемогудаслободноиупунојмеридопрудоотвореногмора.

Овако позициониран, ирански геополитички просторкао једна значајна „громада“ на средњем делу Римланда,знатно јеослоњеннасвојезалеђе,наевроазијско„срцеко-пна“, на континенталнуунутрашност.Укултурно-цивили-зацијскомсмислу,Иранјенесумњивоснажноутицао,идаљеутиче,наједанширикругчијиобимулазидубљеукопно,напросторесредњеазијскогделаХартланда(просторКавказа,Авганистан,Таџикистан,једнимделомиТуркменистан)гдејеоварегионалнасилаумеладапројектујеисвојенесамодуховнеикултурне,већиекономскетегеополитичкеути-цаје.4Паипак,главнисмерњеговоггеополитичкогутицајабиоје,какоисторијапоказује,константоусмеренназапад,наБлискиисток-каМесопотамијии,даље,прекопростораСирије,путСредоземља,адругимделомнајугоистокиис-ток–премаАвганистану,Пакистануииндијскомпотконти-ненту.

Службени спољнополитички контакти између Рускеимперије иПерсијског царства датирају од 1592. године, увременимавладавинединастијаРомановихиСафавида.Првизначајнијиконфликтдесиосеполовином17.века(1650-1653)кадајеРусијауспеладапотиснеперсијскеСафавидесасавер-ногКакваза.Уследилесусталнечаркенаовомпросторукојесу колонизовани козаци предвођени знаменитим атаманомСтењкомРазиномизазивалисаПерсијанцима, а који су сеувишенавратазавршавалирускимупадиманасеверну,ка-спијскуобалуцарстваСафавида.Састабилизовањем„фрон-тијера“накавкаскојпрегради,уследилесудеценијесарадње,успонатрговинеипрекограничнемиграцијестановништваизмеђудвацарства.Тако јебилосведовременавладавинеПетраIВеликогкојијепокренуоновиталасрускогекспанзи-онизманајуг,прематоплимморима.ИзабравшиАстраханзаглавнопристаништесвојератнефлоте,Петарјеуратусаос-лабљенимСафавидима(Руско-персијскират1722-1723)биоуспешан,ширећирускумоћнавећидеоКавказа,ауједномкраћемпериодуинасевернидеоданашњегИрана.Споразумсаперсијскимпосланствомпокушаојеозаконитиоваруска

4 Детаљнијевидетиу:ПотежицаОливер,ДревнаПерсија,ФилипВишњић,Београд,2005.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

157

освајања(Дербент,Баку,Гилан,МанзандредиАстарбарад),којасу,наконпритискадругихвеликихевропскихсила,билаанулирана,пајеРусијабилаприморанадасе1732.повучесановоосвојенихпростора.СветосеподударилосавременомпададинастијеСафавидауПерсијииуспономНадираШаха.Али,нињеговадинастијанећебитидугогвека,паћејевећполовином18.столећанаследитидинастијаКајарида.Завре-ме ове династије јужни деоПерсије биће предмет сталногнадметањазападнихколонијалнихсила,докћесевернипре-делиостатинезаштићенипредрускомекспанзијом.

Завршетак18.ипочетак19.векабиојенајбурнијипе-риодисторијеруско-иранскогсукобљавања.Руско-персијскират1804-1813довеоједопотпуногпоразаПерсијекојајеиз-губилаконтролунадГрузијом,Абхазијом,Мингрелијом,Да-гестаномивећимделомАзербејџана.ПринуђенадапотпишеГулистанскимировниспоразум12.октобра1813.годинеона-кокакогаједиктиралаРусијакаосилапобедница,Персијајепризналанесамогубитакзначајнихтериторијавећиизгуби-лаправодадржифлотунаКаспијскоммору,каоидаградибазенаприобаљуиострвима.Огорченазбогсадржинеми-ровногспоразума,Персијајечекалаприликузареваншизам.Она се појавила већ 1826. године када јеПерсија започелановувојнукампањупротивРусије.Но,ионасе1828.годинезавршила потпуном руском победом. По мировном спора-зумузакљученом10.фебруара1828.годинеуТуркменкају,Русији је признатоприпајањеЕриванскогиНакичеванскогканата,аграницајепомеренасарекеАстаренаАракс.“5

Успостављени мир потрајао је цело наредно столеће.Међутим,иутомпериодуПерсијајеконстантнобивалаув-лаченаунадметањевеликихсиланапросторуБлискогИс-токаиСредњеАзије-РусијеиВеликеБританије,којесусеутркиваледа,штоутицајима-штодиректнимколонијалнимзапоседањем,„попуне“геополитичкипросторизмеђурускихстепаибританскеуправенадИндијом.6ТекћепропастРускеимперијеиОктобарскареволуцијапоновозатрестиипрос-тореПерсије, на које су се прелили револуционарни тала-сиистворилипрвократкотрајнуПерсијскусоцијалистичку

5 ГајићАлександар,Новавеликаигра,НСПМ,Београд,2010,стр.52.6 О томе опширније видети код Hopkirk Peter, The Great Game, Kodansha

International,NewYork,1994.

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

158

совјетску републику, а после тога и РепубликуМахабад,очајничкипокушајбољшевикадастворекомунистичкудр-жавуна просторуИрана.Наконшто је, у првомреду збогбританског парирања, утицај Совјета на простору Персијенаглопочеодаслаби,новавластуКремљусклопићесаТехе-раномуфебруару1921. године „Споразумо сарадњи“којијеукључиваоиправослободнепловидбеКаспијскимморемкојеје,дугиниздеценијапретога,биоглавнипредметмеђу-собногспотицања.Међуратнипериодкојијеуследиобиојераздобљеукомесусесмењивалиуспониипадовиуодноси-мадвеземље.Токомтридесетихгодина,Персијаседистан-циралаодСовјетскогСавезаипочелаприближаватиХитле-ровојНемачкој,тј.„СиламаОсовине“.Овоједовелодотогада су Совјетски Савез и Британија, потпуно игноришућипрокалмацијунеутралностиИрана(1940.годинеПерсија јепромениласвојеимеиИран),заједничкиизвршилиинвазијуи окупирали ову земљу 1941. године, поделивши је на триокупационезоне.

ПозавршеткуДругогСветскограта,БританијаиАме-риканци су евакуисали своје трупе из јужне и централнеокупационезоне,доксуСовјетијошнековремепокушавалидаучврстесвојуконтролунадсевернимИраном,стварајућинањеномпросторуаутономнерепубликеАзербејџаниМа-хабад.ЊихјецентралнавладауТехрануодлучно„демонти-рала“наконповлачењаСовјетаизсевернеокупационезоне,1946.године.Убрзопотом,Иранјепочеодадобијавојнупо-моћодСАДкоја јепотрајалапунедведеценије(1957-1969)током којих је ова држава потпуно потпала под америчкиутицај.Иранјенатајначинбиопретворенуједанодугао-нихкаменаантикомунистичкогблоканапросторусредњегделаРимландапрекокојејеталасократскасуперсилаврши-ласвојухладноратовскустратегијуобуздавања(containmentpolicy).Туулогује,уместодонедавногположајапукогколо-нијалногобјекта,пратиоиснажнипокушајнесамозападнеполитичкеконтроле(чемујееклактантанпримербиорушењеМосадекове владе од стране војске уз помоћ обавештајнихструктуреСАД),већистремљењауправцусистематске„за-падњачкемодернизације“којаједовеладодубљеунутрашњедруштвене поларизације. Неуспех „позападњачења“ земљеоставиојенесамобездовољноунутрашњеподршкережим

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

159

шахРезеПахлавија, већ га суочиои сажестокимотпоромимеђуиранскимлевичаримаимеђуисламистима.Народнипреврат1979.годинедокрајчио једубокоуздрманушаховувластидовеонањеговоместоутицајногајтолахаХомеинија.Онје,спроводећи„исламскуреволуцију“,претвориоИрануИсламскурепублику.

Мада јеСовјетскиСавез био прва земља која је при-знала новоустановљенуИсламску републику (већ уфебру-ару1979.),међусобниодносинисусеразвијалиупоКремљжељеномправцу.ФрагилнуреволуционарнувластуТехера-ну плашила је подршкаМоскве својим домаћим идеолош-кимпротивницима(Тудех-комунистичкојпартијиидругимлевиморганизацијама)којесу,уочимаисламскихтеократа,билесамотактичкисавезникурушењупрозападногшаховогрежима.Иран је, поред тога, тешко трпео од сталног при-ливаизбеглицаизАвганистана(њихпреко2милиона)когаје изазвала тамошња совјетскаинтервенција.Совјете је, садругестране,плашилодасеХомеинијеваисламистичкаиде-ологијанепрелијенасовјетскерепубликенастањенемусли-манима.Остајућитакобездовољноманеварскогпросторазапобољшање билатералних односа, Совјети су се окренулиСадаму Хусеину и његовом секуларном, баасистичком ре-жимусакојимјеИранубрзоушаоукрвавиратниконфликт(1980-1988).

Савремени Руско-Ирански односи и основни циљеви стратешке сарадње

У периоду након распада Совјетског Савеза јасно суприметнедвефазеуруско-иранскимодносима.Прва,фазапоправљања нарушених односа ињиховог сталног побољ-шања,идругофазастратешкогпартнерства.Неколикодо-гађаја представљало је предуслове за наступање фазе по-прављања односа измеђуМоскве и Техерана: 1988. годинезавршен је иранско-ирачки рат; Хомеини је умро наредне1989. године, када се, у суседномАвганистану, одигралоиповлачењесовјетскихтрупа.Годинуданакаснијекомунизамширом„Источногблока“једоживеоколапс.

Руско-иранскасарадњајезапочетастидљиво,напољувојнесарадњеиенергетике:Москвајепрвопочеладапродаје

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

160

контигенте оружја Техерану и обећала да ће јој, са својимстручњацима,помоћидазавршиизградњунуклеарногреак-торауБушеру.Техерансе,заузврат,одлучиодапрестанедаизвозиисламистичкуидеологијунасеверне,пост-совјетскепросторе(поштосесамСССРраспаокрајем1991.године)7.Највећидеопоследњедеценије20.векаобеземљесу,зајед-ничкиикооридинисано,улагалезначајненапоредасеокон-чакрвавиграђанскиратуТаџкистану8(1992-1997)укористсавеза умерних, демократско-исламистичких покрета сапост-комунистимау овој земљи.9Такође, обе земље су ко-ординиранонаступалеупацификацијиратнихподручјанаЗакавказјукојесубукнулитоком`90-тих,наконраспадаСС-СР-а.10

Друга фаза у побољшању билатералних односа двеземљекојаих јеодвелауправцустратешкесарадњеподу-дарила се са политичким успоном Владимира Путина, уњеговимпрвопремијерским (1999), апотомипрвимпред-седничкиммандатом(2000-2004)11.Уствари,Путинјесамоу пуну оперативност ставио спољнополитичку стратегијуРусије(ткз.„Примаковљевудоктрину“)12напросторуЕвро-азијекојајеформалнобилаусвојенанеколикогодинараније,Каорезултат, председникМохамедХатами је 2001. годинедошао је у званичну посету Кремљу.13 Ствари су изгледа-ле јошповољнијекада је2005. године зановогпредседни-каИранаизабранаМахмудАхмединеџадсасвојимтврдим

7 RobertO.Freedman“,Russian–IranRelationsin1990s“,MeriaJournal,Vol.4,No.2,June2000,стр.3-7.

8 Видети:ПетровићДраган,Геополитикапостсовјетскогпростора,Прометеј,НовиСад,2008,стр.116.

9 ElahehKoolaee,„RussiaRoleandInfluencesinTajikistan“,Economic–Political,Ettelaat,No.119–120,August–September1997,стр.96–103.

10 Више код: Петровић Драган, Анђелковић Драгомир, Николић Горан,ГеополитикаЗакавказја,ИМПП.Београд,2010,стр.313-360.

11 Видети: Белобров Ю.Я., Володин А.Г., Козырев Н.И., Ланкин Е.В.,Сажин В.И., Юртаев В.И., СОВРЕМЕННЫЕ РОССИЙСКО-ИРАНСКИЕОТНОШЕНИЯ: ВЫЗОВЫ И ВОЗМОЖНОСТИ, Российский совет помеждународным делам, Москва, 2014. http://russiancouncil.ru/common/upload/WP14Russia-Iran.pdfПриступљено03.05.2015.

12 Cohen Ariel, “The ‘Primakov Doctrine’: Russia’s Zero-Sum Game with theUnitedStates,”HeritageFoundationF.Y.I.No.167,December15,1997.

13 ДетаљнокодKatzN.Mark,“Russian-IranianRelationsinthePutinEra”http://www2.gwu.edu/~ieresgwu/assets/docs/demokratizatsiya%20archive/10-1_Katz.PDF,приступљено15.01.2015.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

161

анти-западнимставовима.КакојеТехеранбиоподснажнимзападнимпритисцимадаобустависвојнуклеарнипрограм,Путинова администрација изашла је са читавом палетомпредлогаипосредовањакакобисе„нуклеарнакриза“раз-решилаусвојиммирнодопскимразмерама.Иакојеусвојимнапоримаимала самоограничениуспех,Русија је од2006.годиненадипломатскомпољубилаглавнизаштитникИранауорганимаУН,гдејеуспелаилидастопираилидаублажичитавнизрезолуцијаинспирисаниходстарнезападнихсилакојесупрописиввалеувођењенових,додатнихсанкцијапро-тивИрана.Управосаоваквимзацртанимциљевама,РусијајеодигралаиизузетнозначајнуулогуупреговоримаП5+1(петсталнихчланицаУНиНемачке)саИраномвезанимзањенцивилнинуклеарнипрограм,којијезапочетјош2006.године,акојије2.априла2015.довеодозакључења„Нацр-таонуклеарномдоговору“преговарачаП5+1саИраномпокомесеТехеранобавезаодаприхватизначајнерестрикцијеуразвијањусопственогнуклеарногпрограмазацивилнесврхеунајмањенареднихдесетгодина,каоидаприхватинадзорстранихпосматрачаувезисаспровођењемовогспоразума,чијидетаљитребадабудупрецизиранидокраја јуна2015.године14.

Главне узроке постепеног приближавања и раста са-радње у правцу стратешког савезништва током претходнедве деценије између Москве и Техерана није тешко иден-тификовати. Поред геополитичког положаја и различитих,међусобно у највећој мери несупростављених интереснихпројекција,једнакојеважно,аконеиважније,тоштосупо-литичкеелитеобедржавеуочиледаобедржавеимајупрак-тичноистеривале,каоидасесуочавајусаистимилислич-нимпретњама.

Русији јепартнерствобилопотребноизнизаразлога:каосредствопримиравањаисламистичкепретњенаКавка-

14 Видети:WilliamJ.BroadandSergioPecanha).„ASimpleGuidetotheNuclearNegotiations With Iran“. New York Times. 02.04.2015. http://www.nytimes.com/interactive/2015/03/31/world/middleeast/simple-guide-nuclear-talks-iran-us.html?_r=0,GearanAnne,Warrick Jobby, „Worldpowers reachnuclear dealwith Iran to freeze its nuclear program“,Washington Post, 24.11.2014. http://www.washingtonpost.com/world/national-security/kerry-in-geneva-raising-hopes-for-historic-nuclear-deal-with-iran/2013/11/23/53e7bfe6-5430-11e3-9fe0-fd2ca728e67c_story.htmlприступљено03.05.2015.

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

162

зуиСредњојАзији;каоначинзадобијањапоузданогсавез-никанапросторуБлискогиСредњегистока,гдебисеона,кададовољноојача,моглавратитиуреспектабилнијемсми-слу;каоповољнииекономскиивојнииенергетскипартнер,чимебисеоснажилаирускапривредакојајеод1999.године,наконшто је„додирнуладно“,уснажномуспону,ашто јесвеомогућавалодасекаодржаваунутрашњеконсолидује,ојачапрвосебеаондаисвојестратешке,виталнеинтересенапростору„ближегсуседства“-постсовјетскомпростору15.Истовремено, Русија се на овај начин позиционирала каокредибилнибалансеруодносимаЗападасаИраномкаоиз-олованом,иззападнеперспективе„одметничкомдржавом“,бивајућипосредниккојиспречавадакризниодносиизмеђуИранаиЗападаексалирајууопасномправцукојибисемогаодрастичноосетитинаширемазијскомпростору.Чистоеко-номскигледано,Иранпредстављазначајнотржиштезарускупроизводњу,нарочитозамашинскуиндустрију.Какосуобеземље богате енергентима, постоји јак обострани интересзаизградњомтранспортнихрута,нафтоводаигасоводапутсветскихтржишта.

Са друге стране гледајући, продубљенији партнерскиодносиИранусуотваралинеопходанпростор запоступнуреализацијусвојихвиталнихциљева:изласкаизмеђунаро-днеизолацијекојусујојнаметнулеСАДсасвојимсавезни-цима.ПотребазагеостратешкомсигурношћунасеверуИра-на(стабилизацијапост-совјетскихдржаваКавказаиСредњеАзије)омогућаваовојземљидапреусмерисвојеглавнеак-тивностиназањуисторијскиигеополитичкиважнијепра-вце–назападијуг.Тусу,затим,ициљевивезанизазначајнопобољшавање економских односа на северним границамаИрана;минимизирањеутицајасунитскихсектиуокружењу,пресвегавахабитаизПакистанаиСадијскеАрабијенаши-итскостановиштвоовихпростора,понајпреуАвганистану(шиитски Хазари); налажење ослонца у Русији ради ства-рањаравнотежесарегионалнимсиламаизнепосредногок-ружења (највише са Турском), као и амортизација утицајаСаудијскеАрабијеиПакистанакојимогуданарушеуспоста-

15 MohiaddinMesbahi,„RussianForeignPolicyandSecurityinCentralAsiaandtheCaucasus“,CentralAsiaSurvey,No.12,1993,стр.210-215.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

163

вљенуравнотежу;такође,прекосарадњесаРусијомотварасемогућностпобољшавањаукупниходносасаЕУ,КиномиЈапаном.16Збирноузевши,интересностратешкопрелапањедовелоједосарадњедведржавенареализацијиизведенихконкретнијихциљева:остваривањуширењаобостраноуноснемеђусобнетрговине измеђуњих као и са другим земљама у региону,унутар Средње Азије и Кавказа; заједничког решавањапостојећих регионалних и међуетничких конфликата тепревенција избијања нових; спречавање да се обе земље,имајући у виду специфичне ситуације сваке од њихпоједничано, нађу у конфликтној ситуацији; борбе протившверца наркотика; решавање проблема избеглица са ратомзахваћених простора и уклањање узрока неконтролисанемиграције која доприноси регионалној нестабилности;обезбеђивањуефективногкоришћењаприроднихресурсаурегији,укључујућиионаисподКаспијскогмора;претварањесвогрегионалногокружењаукомуникационумрежукојаћеобемадржавамабитинајбољигарантзаконтактесаостаткомсветаинеометанокретањедобараиљуди.

Видови и учинци Руско-Иранске сарадње

Руско-иранска стратешка сарадња се очитујена свимглавним пољима: на геополитичком (геостратешком), напољуенергетике,урешавањумеђународноправихспорова,увојно-техничкојиекономскојсарадњи.Збирноузевши,заРусијустратешкасарадњасаИраномпредстављапозитивнучињеницуублискоисточнојикаспијској(кавкаскојисредње-азијскојполитици),гдеИран,сасвојомгеополитичкомпози-цијомрегионалнесилеусредњемделуевроазијскогРимлан-да,континенталнојсилиу„срцукопна“служикаоупоришназона, изолатор, „бафер“17 и од повезивања територије Рим-ландауталасократскимстратегијамањеногзапоседања,ок-руживањатестезања,анапослетку–иевентуалногпродораудубинуконтиненталнемасе.Одржавањеоваквогсавезника

16 ПремаГајићАлександар,Новавеликаигра,НСПМ,Београд,2009,стр.149.17 ОвопримећујеиФридмануFreedmanRobertO,PolicyBrief,Middle

EastInstitute.12June2003.

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

164

„наповршини“ињеговооснаживањетезаштита,истовре-мено је добар улог у погађању са таласократском силом ињенимрегионалнимсателитима,попринципу„мини-макс“политике.

Иран из свега тога извлачи сигурну корист: са јакимсевернимзалеђем,чијије„мекитрбух“заштитиоодипообестране дестабилишућих утицаја,Иранможе да игра улогувелике регионалне силе тамо где јој је то приоритетније –наБлискомистоку:датамоизвозисвојуидеологију,штитисебиетнички,културноиверскиблискостановништвоире-ализујесвојеинтереснепројекције.Изложенреакцијамазбогвођењаприличноекслузивнеспољнеполитикеназападуиумањојмери југоистоку,рускосавезништвоспречаваизола-цијуигеостатешкоокружењеИранакојејеуједномтренут-ку(кадасуамеричкетрупебилеразмештенеиуИраку,назападу(узтурско-азерскосавезништво),иуАвганистану,наистоку,узпристутвоунекимбазамауКиргизијииУзбекис-тану)претилодајеставиутупозицију.Сарускомдипломат-ском(пресвегауинситуцијамаУН)ивојномпомоћи,ИранјебиоустањуданапросторуСиријезауставигеополитичкупрекомпозицију „великогБлиског истока“ у сунитскомиз-вођењуаподплаштомреволуционарног„арапскогпролећа“идатакоспасеБашарАлАсадовувластуДамаску.Светотешкобибилоизводивобезрускепромоћи.

Наравно,стратешкопартнерствоизмеђудвеземљеимаисвојаограничења.Иакооноотваравећиманеварскипрос-тор обема државама на просторима за реализацију својихстратешкихприоритета(ИранунаБлискомистоку,аРусијинапостсовјеском„блискомсуседству“),савезничкаподршкаувидублагонаклоног„држањалеђа“иначелнепомоћињихо-вимједностранимакцијамаузодржавањеиунапређењесвихпостојећихвидовасарадње,честониједовољнадапресудноутичедасерешекрупнекризнеиконфликтнеситуацијеукојемогубитиуплетенесвакаодњихпојединачно.Таконитешкаситуацијавезаназаактуелнуукрајинскукризуитамо-шњиграђанскираткојиизазваоготовохладноратовскиставСАДиЕУузпратећесанкцијепремаРусији,неможебитипресудно превазиђен само иранском благонаклоношћу карускојпозицији,нитијачомекономскомсарадњомууслови-

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

165

макадасеобеземљеналазеподзидовимасанкција(додушеразличитогстепена).

ИстоважиизаИран.УслучајудаСАДсасвојимса-везницимапринекојдраматичнојкризнојситуацијизапретеда ће даизврше ваздушне војне ударенаИраниличак даизвршеограниченукопненуинтервенцијуширокогспектра,РусијаћестатиузИраннамеђународно-правномпољуиин-тервенцијузадржатинаванправномпростору.Блокираћеве-томсверезолуцијеуСБУН,помоћиИранууопскрбиновим,савременијиммоделимаоружја,нарочитовезанимзапроти-ваздушнуодбрану,послати своје војне стручњакеитд, алинећебитиспремнадазбогсвогсавезникаодедаљеодтогаидиректносеукључиуоружаниконфликтилинекидругивидспољнополитичкеивојнеавантуре.

На другим, ужим пољима стратешке сарадње ства-ристојеповољније.Понајмање,додуше,попитањурегули-сања правног статуса Каспијског мора ињегове поделе нанационалнесекторекојибиомогућилипунуексплоатацијуподморја.ИранјевољандаподржиРусијудаовадобијештовећидеосеверногделаовогмора,подусловомда,нарачунАзербејџанаиТуркменистана,оннатајначинсебиобезбедиштовећијужнидеомора,пожељноу„идеалном“процентуод20%.

Попитањуенергетскесарадње,очигледнајеенергетскоподударање интереса у „Новој великој игри“ за транспортенергенатасаКаспијскогподруча,тј.спречавањеизградњеонаквемреженовихцевоводакојибиобеземљезаобишаоиискључиоизенергетскеексплоатацијеовогресурснобогатогпостсовјетскогподручја, теизградњановемрежеза транс-портенергенатагдебиовеземљезадржалестарепозицијеистеклеутицајинаддодатним,новимкоридоримакојимагасинафтаидунасветскотржиште.Конкретно,тозначидатре-бапоспешитидацевоводиизТуркменистана„кренунајугкрозИран(анепрекоАвганистаназаПакистан),каоидаце-воводиизРусијепрекоЈерменијестигнудосеверногИранаиприкључесенапостојећииранскицевовод.“18Олакшавајућаоколносту свемуовоме јештосу закомуникационо-енер-гетскоповезивањепотребнасразмерномаласредства:неоп-

18 ГајићАлександар,Новавеликаигра,НСПМ,Београд,2009,стр.150.

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

166

ходнојеизградитицевоводеодтуркменистанскеграницедоиранскихградоваШахрудиСемнан,аодатленасеверозапад,доТабриза,гдебисеоннадовезаонавећпостојећииранскицевоводкоји,правцемсевер-југ,идесведоПерсијскогзали-ва.

РусијаиИрансупрведвеземљенасветупоутврђенимколичинамаприродноггаса(Русија23,4%аИран16/).Онитраженачинедаискористеоверезервезазаједничкудобро-бит, развијајући једнушироку стратегију зарад учешћа насветскоменергетскомтржишу.Још2001. РусијаиИрансуустановили„Форумземаљаизвозницагаса“којиокупља13водећихпроизвођачагасасанамеромдарепрезентујеипро-мовишењиховзаједничкиинтерес.19Поредтога,рускиенер-гетскигиганти„Гаспром“и„Лукоил“суважниинвеститори(“jointventures”)упостојећеиранскегаснепројекте,авеомасу заинтересовани и за изградњу нафтовода измеђуИранаиИндије. „Гаспром“активноучествујеуразвојуескпоата-ције2-3додатнаналазиштанаЈужномПарсу(саучешћемод30%),20највећемпознатомсветскомлежиштугаса(процењујесенаоко450трилионакубнихметарагаса),каоинарадуоколежиштаСеверниКиш(трећеповеличинииранскона-лазиштегасаса66трилионакубнихметара).Конзорцијумјевећсаградиодве„offshore”платформесадесетбушотинаидвеподводнецевизатранспортгасакојесудуге100киломе-тара.РусијаградивеликоскладиштегасаирафинеријууЈер-менијикојасеупотпуностиуклапаугеоенергетскепројек-ције руско-иранске стратешке сарадње. Истим правцимаразвијајусеипратећиинфраструктурнипројекти,изградњавеликих комуникационих коридора. Из Туркменистана јепремаИранувећотворенжељезничкиправацМасхад-Сар-кашидеоницаСаркаш-Тајан.КадасејошреновирајупутниправциизмеђуБафкаиБандарАбаса,КаспијскоподручјећебитисолидноповезаносаПерсијскимзаливом.Развијасеикооперацијаунафтнојиндустрији,обзиромдајеИрандру-

19 Macalister Terry, “Russia, Iran andQatarAnnounceCartel ThatWillControl60%ofWorld‟sGasSupplies,”The Guardian,October22,2008.каоиTombergIgor R., “Iran in the European GasMarket: Russian Point of View,” Institute Français des Relations Internationales (Ifri),October2009,http://www.ifri.org/files/Energie/Tomberg.pdf.приступљено12.01.2015.

20 “Iran,RussiatoFormJointEnergyVenture,”Tehran Times,December1,2009.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

167

га светска сила са 10,9%укупних светских резервинафте.Гаспромјевеомазаинтересовандаузмеучешћеуексплоата-цијипољаАзадеган,највећегиранскогнафтноглежишта.21

Видови војно-техничке сарадње су у констатном, де-ценијском успону, и Иранци сматрају да могу да постанусталнипартнериРускојфедерацијинаовомпољу,преоријен-тишући своју целокупну армију на руске стандарде и сис-теме.За сада јеИран,послеКинеиИндије,највећикупацрускогнаоружања.Поредвеликеколичинеконвенционалногоружјаупитањујеипродајаразличитихнапреднихпроти-ваздушнихсистемакојисунеопходнизаиранскеодбрамбе-непотребе(пресвихунапређенаверзијесистемаС-300(ПМ1)садометомод150км,каоиракетнисистемТОРМ1,затимпротивтенковскооружјеРПГ29)22,каоизначајноприсустворускихвојнихсаветникаштопомажумодернизацијскимна-поримаиранскихоружанихснага.23Обимгодишњегизвозаоружјаизносиоје2012.око1,8милијардидолара,апрограмвојнесарадњепредвиђаобимпродатогнаоружањаИрануоднајмање1милијардудолараунареднихдведеценије.24

Најконтраверзније јепољенуклеарнекооперацијеРу-сијесаИраномштоизазивамногезебњенаЗападу.Русијакатегорички одбија своју умешаност у проузводњу нукле-арних балистичких пројектила за Иран, признајући својеучешћесамоупројектуизградњенуклеарнеелектранеуБу-шерузамирнодопскупроизводњуелектричнеенергијепрекопотребнеиранскименергетскимкапацитетима. Овајзајед-ничкипројект,започетјош1992.године,вреди1,2милијардедолараизапошљаваоко20хиљадарускихстручњака25.

У значајном је порасту обим међусобне трговинскеразменеиекономскасарадњауопште.Двеземљесупотпи-салечитавнизспоразумаодугорочнојекономскојсарадњи

21 “Iran,Russia‟sGazpromSignEnergyCooperationDeal,”AFP,July13,2008.22 Voronova-AbramsMarina, „Russia s UneasyRelationshipwith Iran“, Security

and Sustainability Program Global Green USA„March 30, 2010, http://www.globalgreen.org/docs/publication-171-1.pdf,приступљено13.01.2015.

23 BlankStephen,“Russian’sReturntoMiddleEastDiplomacy“,Orbis,Vol.90.No.4,fall1996,стр.518–17.

24 Видети Михайлов Вячеслав, „Россия – Иран: Перспективы военно-техническогосотрудничества“,НовостиВПК,20.04.2014.

25 „OnTrade-EconomicCooperationwiththeIslamicRepublicofIran,BackgroundInformation,”March2,2009,atwww.mid.ru.приступљено13.01.2015.

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

168

нанајширојоснови,имногирускирегионииградовинаос-новуњихградесвојепословнеодносеуИрану.26Утусврхујеосновани„Руско-иранскипословнисавет“,подокриљем„Рускетрговинскеииндустријскекоморе“којивршикоор-динацијусвихвидоваекономскесарадње.Русијајеседмиповеличини трговинскипартнерИранаи око6%све увезенеробе уИранупотичеизРусије.У времепрвог удара свет-скекризебилатералнатрговинаизмеђудвеземљеповећанајена3,7милијардидоларагодишње,сатенденцијомдаљегсталног раста.27 Токомпословнихпреговора тимоваиз обеземље, предложена је реализација 130 нових економскихпројекатаукупневредностиодпреко100милијардидолара,акојибиподиглиобимразмењенеробеса3,7-4милијардена200милијардитокомнареднихдесетгодина.28Засадару-ска пољопривреда, екстрактивна сировинска индустрија итранспортнисекторимајунајвишедобитиодизвозаробезаИран.Туупрвомредуспадају:метали,пшеница,дрва,ка-миониилетелице.Првииранскисателит,Сина1,саграђенјеузучешћеРусијеилансиранизцентраПлесецкусевернојРусијијошоктобра2005.године,Упланујеизградњаино-вихкомерцијалнихсателитанаосновуиранскепоруџбине29.

Исти је случај и са укупним дометима њихове стра-тешке сарадње. Геополитичка позиција две земље и поду-дарањењихових виталнихинтереса усмераваих ка даљемпродубљивањусавезништвакојеунаредномпериодуможедабудејаче.Добренамереиискреностнаобестранепостоје,постоје приметни резултати - и спољнополитички, и енер-гетски,итрговински,алипостојеизначајнаобјективнаогра-ничења,првенственоона везана за безбедносну сферукојасе,пресвегатичуукупнихоносаусавременојглобалнојпо-литициигеополитици.Упркосзаједничимпретњама,наиме,

26 “OnTrade-EconomicCooperationwiththeIslamicRepublicofIran,BackgroundInformation,”March2,2009,www.mid.ru.приступљено13.01.2015.

27 Voronova-Abrams Marina, „Russia s Uneasy Relationship with Iran“,SecurityandSustainabilityProgramGlobalGreenUSA,March30,2010,http://www.globalgreen.org/docs/publication-171-1.pdf, приступљено13.01.2015.

28 Исто.29 Nikolai Terekhov, “Russia and Iran are Negotiating the Launching of

Zokhre Satellite,” January 27, 2005, RIA Novosti, http://www.rian.ru/science/20050127/8029218.htmlприступљено13.01.2015.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

169

непостојидовољанинтересзаобавезујућидоговороодбрам-бенојивојнојсарадњинаконкогабитекпартнерскиодносипосталистратешкисавезупуномсмислутеречи.Ипореддобрихдипломатскиходноса,спољнополитичкихконтакататекоординацијеунаступањукризнихситуацијананајвишемнивоу, не постоји јаснији интерес за интитуционализацијуовихвидовасарадње,каонизаразвијањезаједничкихвој-нихпројекатапопутулагањаувојнуиндустрији,заједнич-кихвојнихманевараисвегаоногшточинистратешкисавезупуномкапацитету.

Литература

Blank Stephen,”Russian’s Return to Middle East Diplomacy”,Orbis,Vol.90.No.4,јесен1996.

Белобров Ю.Я., Володин А.Г., Козырев Н.И., Ланкин Е.В.,СажинВ.И.,ЮртаевВ.И.,СОВРЕМЕННЫЕРОССИЙСКО-ИРАНСКИЕОТНОШЕНИЯ:ВЫЗОВЫИВОЗМОЖНОСТИ,Российскийсоветпомеждународнымделам,Москва,2014

Voronova-Abrams Marina , „Russia s Uneasy Relationship withIran“,SecurityandSustainabilityProgram,GlobalGreenUSA,March 30, 2010, http://www.globalgreen.org/docs/publica-tion-171-1.pdf

ГајићАлександар,Новавеликаигра,НСПМ,Београд,2010ElahehKoolaee,“RussiaRoleand Influences inTajikistan”,Eco-

nomic–Political, Ettelaat,No. 119 – 120,August – September1997

KatzN.Mark,“Russian-IranianRelationsinthePutinEra”,Mid-dleEasternStudies11/2009.

http://www2.gwu.edu/~ieresgwu/assets/docs/demokratizatsiya%20archive/10-1_Katz.PDF

Macalister Terry, “Russia, Iran andQatarAnnounceCartel ThatWillControl60%ofWorld‟sGasSupplies,”The Guardian,Oc-tober22,2008.

MilaniAbas,„Russia and Iran: An anti-western Alliance“,CurrentHistory,Volume:106,Issue:702,Octobеr2007.

MohiaddinMesbahi,“RussianForeignPolicyandSecurityinCen-tralAsiaandtheCaucasus”,CentralAsiaSurvey,No.12,1993.

FreedmanRobertO.,„Russian– IranRelations in1990`s”,MeriaJournal,Vol.4,No.2,June2000.

Александар Саша Гајић ГЕОСТРАТЕШКИ ОКВИРИ ...

170

Петровић Драган, Геополитика постсовјетског простора,Прометеј,НовиСад,2008.

Петровић Драган, Анђелковић Драгомир, Николић Горан,ГеополитикаЗакавказја,ИМПП.Београд,2010.

ПотежицаОливер,ДревнаПерсија,ФилипВишњић,Београд,2005.

TombergIgorR.,“IranintheEuropeanGasMarket:RussianPointofView,”Institute Français des Relations Internationales (Ifri),October2009,http://www.ifri.org/files/Energie/Tomberg.pdf.

Hopkirk Peter, The Great Game, Kodansha International, NewYork,1994.

CohenAriel,“The‘PrimakovDoctrine:Russia’sZero-SumGamewiththeUnitedStates,”HeritageFoundationF.Y.I.No.167,De-cember15,1997.

Aleksandar Sasa Gajic

GEOSTRATEGICAL FRAMEWORK OF RUSSIAN-IRANIAN RELATIONS

Resume

This paper observes constant upsurge of bilateral Russian-Iranian relations and their strategic dimension since the end of Cold War, and especially since the beginning of 21. century. Lev-el of their foreign policies increased cooperation and coordina-tion led many International relation experts to the conclusion that deeper, geo-strategic partnership between two states, is taking place.

Russian-Iranian relations were, throughout history, not even close as they re now. By taking into consideration the his-tory of mutual relations in few last centuries between two Em-pires whose contemporary inheritors are Russian Federation and Islamic Republic of Iran, this Paper gives intersection of their ri-valries in that period; then, it points out at their historical conver-gence which, in few last decades, evolves into partnership, even alliance. All of that is observed through their geopolitical loca-tion and classical geopolitics theory, and, also, through the net-work of complex cooperation inside contemporary international

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 153-171

171

processes that are leading to the multipolarism, which are de-tected in several phases of mutual convergence and cooperation increasment. While Russia was seen as central, “axis” country of Eurasian Heartland and continental telurocratic Power on the global scope, Iran (former Persia) represent regional Power in the Middle East/West Asia for many centuries. Placed as key, cul-turally and strategically dominant country of this region, Iran, in wider, continental geopolitical perspective has been seen as cen-tral, “pivotal land” of that central part of near-eastern Rimland between Mediterranean/Near East and Indian subcontinent.

In the intersection of geopolitical factor, real-politics prag-matism and the significant level of accordance of their national interests in long term perspective, this work shows how geopoli-tics overcomes “historical heritage” and leads to the increas-ment of strategic cooperation. It also shows how this convergence has affected political elites attitudes and their mutual conclusions that both countries have same rivals (other geopolitical Great Powers, with opposite geopolitical interests and projections, that are pushing their smaller neighbours into confrontation with one or both of these countries) and that both of them are confronting with same or similar threats.

Final part of the paper reveals effects and perspectives of Russian-Iranian strategic cooperation on all their main levels: geopolitical (geostrategic), geo-energetic, international confict resolution, in the fields of military-technological and economic cooperation. The paper recognizes that geopolitical position of two countries and accordance of their national interests led them to the further improvement of their alliance that can be even stronger in the coming period. Good intentions and sincerity pre-vails in their contacts, as considerable results in many fields, es-pecially in the foreign policy, energetic cooperation and in the field of commerce. There are, also, some considerable limitations - mostly in their security cooperation, that is under the strong influence of wider global political and geopolitical processes. Keywords: geopolitics, Russia, Iran, strategic cooperation, mul-

tipolarism.

Овај рад је примљен 5. децембра 2014. године а прихваћен заштампунасастанкуредакције28.априла2015.године.

173

УДК 808.5:32

Прегледни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.стр. 173-191

173

Јелена М. Војиновић-Костић*

ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА У СВЕТЛУ АРГУМЕНТАЦИОНЕ ТЕОРИЈЕ:

ЛИНГВИСТИЧКИ ОСВРТ НА ЈЕЗИК ЈАВНИХ ПОЛИТИЧКИХ ДЕБАТА**

Сажетак

Овај лингвистички осврт се заснива на истраживању обављеном у сврху израде докторске дисертације, на корпу-су јавних дебата остварених на отвореним скупштинским заседањима Парламента Републике Србије. Обухваћени су периоди пре и после усваjaња важећег Пословника о раду као и представници свих парламентарних странака.1 На основу анализираног материјала може се, између осталог, закљу-чити да је аргументациони дискурс основ свих скупштин-ских дебата и да се, као такав, јавља у неколико типова и подтипова, овисно о броју и врсти коришћених аргумената, као и то да се кроз процес аргументације износе различити типови мишљења и стајалишта, који се огледају кроз две димензије .

* магистар филолошких наука, Филолошки факултет Универзитета уБеограду.

** Докторскадисертација(уизради)Војиновић-Костић,Јелена:Лингвистичкекарактеристике језика јавних политичких дебата, Филолошки факултет,УниверзитетуБеограду.риоду2011−2014.Руководилацпројектајепроф.дрМомчилоМилиновић.

1 Период:октобар2007-август2009.

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

174

Кључне речи: агрументација, дебата, стајалиште, миш­љење, аргумент, јавни језик, аргументациони дикурс, јавна политичка дебата.

Аргументациона теорија

Аргументациона теорија је интердисциплинарна об-ластнаучноградакојасебавипроучавањемаргументацијетј.аргументационогпроцесаиаргуменaта,каоњиховихос-новнихделова.

Циљ аргументационе активности, или аргументацио-ногпроцеса,јеубеђивањеопонентауисправностговорнико-вогстајалиштаилиизношењeрационалнекритикеопоненто-вогстајалишта.Овакавприступаргументацијисе,донекле,разликујеодсвакодневног.Често,уразговорномјезику,алинесамоуњему, сусрећемотерминдебата,уместотерминааргументација.Уовомрадутадватерминаћесеупотребља-вати равноправно јер аргументациона теорија не оперишетерминомдебатаиуместоњега,каосиноним,употребљаватерминаргументација.Теоријааргументацијесеразвилаос-лањајућисенаосновнепринципеантичкереторике,којиидан данас представљајуњену базу.2 Термин аргументацијапрвипутсусрећемојошулатинскимсписима,гдеуосталомпроналазимоијошнекетерминесакојимасе,каоосновним,и данас, ова теорија служи. Теорија аргументације, оваквакаквуједанаспознајемо,јеутемељенанагрчкимиримскимбеседама.Овдетребауказатиначињеницу,дабисмоизбе-гли забуну, да реторика, билода говоримоомодерној иликласичној,нијеистоштоитеоријааргументације.Узроковезабунесутерминикоједелереторикаитеоријааргумента-ције, али и филозофија и право. Теорија аргументације јерелативномлада интердисциплинарана област, која је, каотаква,предметинтересовањаистраживачаразличитихпро-фила,почеводлингвиста,филозофа,правникаисл.Нана-шимпросторимаготовоиданеманиједанозбиљаннаучнирадкојисебавиовомтеоријом,адасезасниванајезичкомкорпусусрпског језика.Сличнаситуација јеу готовосвим

2 Припрема говора уАнтици подразумевала је неколикофаза: избор теме,грађењеставапрематемиилипроблему,постављањециљаиприкупљањематеријала за поткрепљивање аргумената, грађење концепта, утврђивањеделовакојејепотребнонаучитинапамет.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

175

источно-европскимземљама,вероватнокаопоследицадугевладавине комунистичког политичког уређења, за разликуодзападно-европскихземаља,каоиСАД-аиАустралије,гдепроучавањеаргументационетеоријеимaврловажноместо.

Терминаргументацијаупућујеинапроцесинапроиз-вод.Уовомрадућемопокушатинаправитиразликуизмеђуаргументационогпроцесаиаргументацијекаовећизграђенецелинетј.производа.

Аргументацијасесастојиодсвојихделова:аргуменатаипретпоставки(пресупозиција)којисубазаагрументацио-ногдискурса.Развојбилокаквогаргументационогдискурсајемогућсамо,ијединотамо,гдепостојипотреба,илижеља,за проблематизовањем захтева важења.Анализа овог типадискурсасеможесвестинаанализуаргументацијекаотак-ве, јеронаимазасвојкрајњициљпревазилажењеразликау иницијалним стајалиштима, мишљењима, или наметањесопственог мишљења као јединог исправног. Иницијалнамишљења,стајалишта,сејављајуупрвојфазиразвојадис-курса.Онисенасамомпочеткупостављајукаоспорниињихје,каотакве,потребноудаљемтокуаргументационогдис-курсадоказати,илиоповргнути.Аргументација јесвојевр-стан процес реконструкције важећих, постављених, стаја-лишта.Удаљемразвојудискурсаонисеподупируновимис-казиматј.аргументима.Процесуагрументације (испуњењазахтева)јепуткојимговорникпрелазиодстајалишта(про-блематизовањаисказа)доратификацијеисказаилизахтева,каокрајњегциљапроцеса.Аргументацијаје,дакле,планскиразвијандискурсчијеосновнооружјенапутудоциљапред-стављајуаргументи.

Аргументацијаможеда садржи једаниливише аргу-мената (треба нагласити да сваки исказ није аргумент) паје на основу тогаможемоподелитинадве врсте: скраћенуиразвијену.Скраћенаагрументацијајеконцизна,кратка,исастоји се од малог броја аргумената. Сложена аргумента-ција је комплекснијаи састоји сеодчитавогниза, блоковааргумената.

Сложеностструктуреаргументацијејеусловилаипоја-ву различитих схема за њено представљање. Већина њихсвојеисходиштеналазиуреторициЦицеронаиАристотела.Данассуширокоприхваћенедве,умногомеразличите,схе-

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

176

ме.ПознатијаодњихјеТолуминова3схемакојаподразумева:исходиште,конклузију,оправдање,подупирање,квалифика-торе,посебнеуслове.Другасхемасезасниванасамоједномаргументу,закључкуипресупозицији.

Аргументација,каоисвакадругакомуникација,можебити:приватнаијавна.Приватнајенеформална,илидели-мичноинституциализована.Јавнајеонакојајеупотпуностиинституциализованаиформална.

Премабројуучесникауаргументациономпроцесуар-гументација се јављакаоиндивидуалнаиколективна.Ин-дивидуалнајеонаукојој,каоаргументатор,учествујесамоједна особа. Ова, монолошка аргументација, подразумевадасамоједанговорникизносиаргументе.Заразликуодин-дивидуалне аргументације колективна аргументација дајемогућност,односноукључује,дваиливишеаргументатора.Вишеговорникакрозову,назовимоједијалошку,аргумента-цијуизноси,браниизаступа,одређенеаргументе.

Уколико би смо упоредили степен прихваћености тј.степенпревазилажењаразликауиницијалнимстајалишти-маучесникаупроцесу аргументације, лакоби смоуочилидајеонвећикодколективнеаргументације,тејестогаоначешћиизбораргументатора.

Колективнаарагументацијасејављаусвојадва,дијаме-тралносупротна, вида: антагонистичкомикооперативном.Антагонистичкааргументација јеонакојучестосусрећемоунашемполитичкомживотуикојасезасниванасупроста-вљању,посвакуценуибезобзиранаваљаностпрезентова-них контра аргумената. Оваква аргументација ретко бивауспешнатј.реткодоведедопревазилажењаразликаустаја-лиштимаиратификацијепочетногаргумента.4

Насупрот ове аргументације је кооперативна, која сечестопретвориунекуврстуне-аргументацијеикојасема-нифестује кроз брзои лакоприхватање стајалишта супро-тнестране.Правааргументацијајенегдеизмеђуовадватипајерсадржиелементеиједнеидруге.Аргументацијасе,каотаква,састојиодједногиливишеаргумената,комплексних

3 Toulmin, Stephen ”The uses of argument”, Cambridge University Press,Cambridge,1959.

4 Антагонистичкитипаргументацијејанајчешћинанашојјавнојполитичкојсцени.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

177

исказа.Дабипостиглициљаргументацијеониморајубитиоправдани,кохерентни,координирани,добродефинисаниимеђусобноповезани.Ониморајубитиреалан,поткрепљив,одговорнаконтрааргумент.Међуњимајепоребноуспоста-витихијерархијукојууспешанаргументаторградиодпрвогаргументаукојем,поправилу,износиставбилодасерадиоличномиликолективном(нпр.политичкепартијекојузасту-па)пасведозавршногукојемуспостављанекуврстузакључ-катј.разрешењасупростављенихпочетнихстајалишта.Акосетајпроцесводидоброиускладусаправилимаинормамаонћебитиуспешантј.доћићедоразјашњењасупроставље-нихставоваиаргументацијаћепостићисвојпримарнициљ.

За успешност аргументације је од велике важностииконтекстукојемсеонаодвија,каоипретпостваке,мадаи једноидруго,коликомогудапомогнутоликомогуидаодмогнуаргументационипроцес,пачакидагаугрозе.Пре-тпоставке,каоислепепегеаргументације,сутекојемогудаизбришуразликеизмеђуоногшто сеионогчиме се аргу-ментује,честосуузрокпојавенеспоразумаусамомпроцесуаргументације.Дабисеизбегаонеспоразумоваквогтипате-оретичариуводесхематскоприказивањеаргументације.5

Различитадруштвенауређења, различитинивоираз-воја демократије, различите културе и традиције рађају иразличит однос према аргументацији као начину разменемишљења, искустава и ставова. У тоталитарним друшт-вима,например,укојима је,каотаквим,могућсамо једанполитички приступ, успешност аргументације зависи одсоцијалнемоћиговорникаанеодизговоренихаргумената.Неслобода говораподразумеваинеслободу аргументације.Утаквимдруштвимајестепенслободејавног,апонекад,иприватног аргументовања сведен на минимум. Насупротовакимдруштвенимуређењимаонадруштваукојимаједе-мократија развијена, потенцирају аргументацију каоначинкомуникације међу политичарима на нивоу јавних дебата.Очигледно је да припадници различитих политичких пар-тија код нас имају специфичне начине дебатовања што јепоследицаунутарпартијскихобуказајавненаступе.Имају

5 Emeren van, Frans Hendrik et al.,“ Argumentation: Analysis, Evaluation, Presentation”,LawrenceErlbaumassociates,London,2002. Garssen,Bart” Argument Schemes. In F.H. van Eemeren (Ed.) Crucial concepts in argumentation theory”AmsterdamUniversityPress,Amsterdam,2001.

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

178

донеклеизграђенеаутономне,посебне,препознатљиве,јавненаступе,дебатеиаргументационециклусе.Добрипознавао-циполитичкесценећебезвећихтешкоћаисавеликимсте-пеномтачностимоћиполитичкиидентификоватиучесникеујавнимдебатамапреманачинудебатовања,изборајезичкихсредставаитд.Несумљивојеитоданааргументацијуутичеи степен и врста образовања, искуство, нарочито у изборујезичкихсредставакојасеупотребљавајууизградњиаргу-ментације.

Медијски јавни наступ, аргументи, избор језичкихсредставаћебитидругачијинегоштоћебитинанекомуну-тарстраначкомнаступу,тетакоможемоговоритиоспоља-шњемиунутрашњемидиому.

Билокакобило,аргументација,јесетпремиса(претпо-ставки),закључакаиверовања.Оникаотаквиградеразли-читеврстемеђусобниходноса,којиучесницимауаргумен-тациономпроцесуомогућавајудетерминисањепретпостав-ки,експозицијусхемеаргумената,анализуструктуреаргу-ментације, евалуацију значаја аргумената, детекцију лажиитд.Аргументацијазбогтогапатииодразличитихдефекатапасу,дабисетоизбегло,успостављененорметј.поредде-скриптивнедимензијеаргументације(занотацију)онаимаисвојунормативнудимензију.

Нормативнадимензијајелакшеуочљивананивоупи-саненегонанивоуоралнеаргументације,збогприродеса-мог медијума. У писаној аргументацији једна особа или усвојеимеилиуимегрупе,градиаргументацијуистрогоједефинише и контролише.Орална аргументација, већином,укључуједвеиливишеособакојеуживомразговору,билода је вођен од стране нпр. телевизијског водитеља или не,градеаргументацијуизаједносносеодговорностзањенуус-пешностилинеуспешност.

Да би аргументација била добро изграђена и самимтимуспешнаморабитиидоброприпремљена.Приприпре-мидебатечестосеунапреднезнакојаћестајалиштадругастраназаступатииукомправцућеседебатаразвијати,тесезбогтогапрепоручуједасенефокусирамосамонасопственастајалиштаињиховуодбрану већи да размислимоо томештаможемоочекиватиодсупростављенестране.Добрапри-преманамомогућавафокусирањенамогућуодбранустаја-лишта.Усврхудобреприпреметребасеупознатисатемом,

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

179

одмеритизаипротиваргументе,изабратистранукојућемозаступати,предвидетипозицијукојућесаговорникзаузети.6

Интерессвихучесникаудебатитребаобидабудеис-кренопревазилажењеразликаумишљењима.Онисувећи-номти,којиодређујуправацициљцелогпроцеса.Дабипре-дупредилинеспоразумеучеснициудебатиморајунастојатидашто јаснијеинтерпретирајуреченицесупротнестранеадасвојештојаснијепрезентују.Овојеоднарочитогзначајауфазиконфронтације,јерзабунеуњојмогударезултирајуконачнимнеслагањем.Данебидошлодозабунепотребнојебитипрецизаниобезбедитидасеучеснициудебатислажуоко дефинисања основнихпојмова којима се оперишенпр.Недопустивоједаједнастранаинсистиранаодређенојде-финицији само затошто јој тообезбеђујебољупозицијуудебати.Права дебатаможе да се развије само ако се јаснопоставестајалиштаидефинишумишљења.Поредовогнаве-деногморасеповестирачунаиотомеда:

- свакиелементудебатибудерелевантанпопитањутеме и времена тј. нема сврхе говорити о пробле-мупренегошто јеонквалификованилиизноситиинформацијепоследоношењаодлуке,

- jедоброиизбегаватиотварањепревишетемауистовреме,јердискусијаутомслучајуможепостатиха-отична. Најбоље је почети са једном темом. Самиучеснициби требалода себе ограничепопитањубројатемакојећеотворити,

- је за функцију сваког елемента у дебати потребнопрецизиратињеговуулогунпр.нетребаодговаратинанештонаштајевећодговореноисл.,

- се дебатаморадовестидонеког закључка тј.морабитипотпунојаснодалиједошлодопревазилажењаразликаумишљењу,иаконијекојесуконсеквенцетогрезултата.

Са становишта модерне теорије аргументације7 да биаргументацијабиладобра(успешна)морамодаследимонека

6 Модерна реторика препоручује говорницима да њихов говор, биоимпровизован или не, мора да садржи: концепт, пример, поенту иаргументацију.

7 Dijkvan,TeunAdrianus” Text and context of parliamentary debates Cross­Cul-tural Perspectiveson Parliamentary Discourse”. Paul Bayley (Ed.) Benjamins,Amsterdam,2004.

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

180

упутства.Аргументацијутребапочетисауводом,којимго-ворникпобуђујупажњуаудиторијумаикојизатотребабитиинтересантан,интригантан,дабипривукаопажњу.Овосеможе постићи на различите начине нпр. алудирајући наконкретнодешавање,постављајућиконкретнапитања,којасуважназааудиторијум,ипритомеводећирачунаотомедасеобезбедејасневезеизмеђустајалиштаиаргументацијекојаследи.Потомсеизносепотребнеинформацијеизапоч-ињесесааргументацијом.Насамомкрајуговорникпонављасвојестајалиштеи,евентуално,сумиранајважнијеаргумен-те.

Ако говорник очекује јак отпор његовом стајалиштуонда би било паметно прво поменути аргументе и водититакоаудиторијум,коракпокорак,премаконачномзакључ-ку.Акосепланирадугачакговор,уводможебитизакљученкраткимпрегледомоногштоследи.Утокусамогпроцесаар-гументацијеговорникизносиаргументеиконтраарументе,обичнодабидестабилизоваоопонентовостајалиште.Кадасе брани стајалиште потребно је изнети аргументе који сесматрајунајјачимнапочеткуилинакрајуговора.Закључакје онај део аргументационог процеса који мора да покупинајважнијепоенепубликетестогаморабитијасан,ефектан,атрактиван и добро повезан са уводним делом. Цео говормора бити занимљив, пријатан али не превише формалан.Опасностодпревеликогформализма јевећауписанимар-гументацијамапасестогапрепоручујечитањенагласовак-вихтекстова.Истотаконеискусниговорницибитребалодадобро припреме, скицирају, говор. Требало би написати иувежбатицео увод, анализирати главне елементе (да се небиудаљиоутокуговoраодосновногстајалишта).Говор,украјњојлинији,можебитииколокивијаланалиподусловомдајеграматичкикоректан.Аргуметационатеоријапрепору-чуједа:

- реченицебудукраткеиконцизне,- компликоване и неразумљиве речи буду замењене

уобичајенимиразумљивим,- сеизбегавајупасивниоблициглагола,- сеилуструјуапстрактнеидејеилидасегенерализују

саконкретнимпримерима,

Eemerenvan,FransHendriketat., ” Fundamentals of argumentation: Theory”, LawrenceErlbaumAssociates,Mahwah,1996.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

181

- сеобратите,повремно,директнопублици,- јасноупутитенацитат,акоганаводите,- дајете јаснесигналекадастеуаргументуидапри

томепоновитебитнеставке,- мешатереченичкеструктуре,- ненајављујетевишеодоногштоћетепрезентовати,- непонављајтекакојошиматемноготогадакажете,

алиданематедовољновременаисл.,- избегавате давање увода пре увода нпр. “Пре него

штопочнемжелимдакажем...”исл.,- избегавате изношење импресија о недовољној

припремљености, незаинтересованости за тему исл.,

- небудетекритичнипремапублициилипресажетиилипреобимнинпр.необјашњавајтестварикојесвизнају“Заонекојинезнају...“исл.,

- не будете превише скромни па да се беспотребноизвињавате нпр. “Нажалост не знам много о томеали...“или“Знамдатонијетоликоважноали...“исл.,

- не износите аргументе после закључка нпр. “Узакључкуоведискусијесамрекао...“исл.,

- незавршавaјтезакључакизненаданпр.“Па,толикоотоме...”или“Знамдатонијетоликоважноали...”исл.

Свеусвему,занекуаргументацију,маколикоонабиладобрауписаномоблику(акогаима),најодговорнијијеонајкојепрезентује.Инајбољиговорпокварилошпрезентаторилилошапрезентација.

Разликеумишљењима,каоштосмовећвидели,суос-новасвакеаргументације.Онисуповодиразлогукрштањааргумената.Мишљењаизносипојединацусвојеимеилиимесоцијалнегрупе,партије,чијијеприпадникичијеидејеза-ступа.Сведоцисмодаговорниципонекадкажу:“Овојемојеличномишљење...”исл.кадаизговарајумишљења,ставовезакојенемајујаснодефинисанставсоцијалнегрупe.Разликеумишљењимамогубитииексплицитнеиимплицитне.8

8 Emeren van, Frans Hendrik et al., “ Argumentation: Analysis, Evaluation, Presentation”,LawrenceErlbaumassociates,London,2002.

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

182

Експлицитнеразликеумишљењимасуонекојесујас-но уочљиве за разлику одимплицитних које суприкриве-не у некој врсти привидног слагања са саговорником. Кодексплицитног неслагања износи се апсолутно неслагање иу потпуности се одбацује стајалиште изнето од стране са-говорника. Код имплицитног неслагања страна која другаизносисвојестајалиштетј.неслажесасавећизнетимстаја-лиштемсаговорника,точиникрозсумњуилинесигурностуисправностоногаштојесаговорникизнеокаосвојеини-цијално стајалиште. Разлике умишљењима се јаљају ондакадасестране,којеучествујуукомуникативномпроцесу,несложеилинесложеупотпуности,сапочетнимстајалишти-макојејеизнелаједнаодњихиондадолазидоотпочињањааргументационогпроцесакојисе завршаваондакада једнаодстранаприхватистајалиште.Сдругестранепостојиимо-гућностдаговорник,којипрвиизносистајалиште,искажеисаммогућностдањеговостајалиштебудетешкоприхваћеноасациљемдааргумент,којиочекуједадањеговсаговорник,ослаби.

Почетна тј. иницијална стајалишта у својој суштинимогубити:позитивна,негативнаилинеутрална.Награђењенеког од ових типова стајалишта директно утичу претпо-ставкенакојимасебазирају.Негативнепретпоставкедоводедостајалиштасанегативнимпредзнаком,позитивнепретпо-ставкедоводедостајалиштасапозитивнимпредзнакомине-утралнепретпоставкедоводедонеутралногстајалишта.

Изовогпроизилазиидапретпоставке,којемогубитисамоописчињеницаидогађаја,судоваилипрепорука,могуиматипозитиван,негативанилинеутраланпредзнак,којихјеунашемполитичкомживотунајмање.9

Понекадјетешкоуочитиразликуизмеђунегативногинеутралногстајалиштајеропрезноформулисанонегативностајалиштеможеизгледатикаоизражавањесумњеиликаонеутралностајалиште.Претпоставкеварирајуодтеме,ситу-ације,саговорникаисамогаудиторијумакојимасеговорни-циобраћају.Немогубитипласиранесвимграђанима,самонекимилинекимсоцијалнимгрупаманпр.председникВла-

9 Emeren van, Frans Hendrik et al., “ Argumentation: Analysis, Evaluation, Presentation”,LawrenceErlbaumassociates,London,2002.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

183

деможенекепретпоставкепласиратисамочлановимаВладеанесвимграђанима.Каошто једнапретпоставкаможедаутиченаформирањестајалиштаистотакоуоснови једногстајалиштаможебитивишепретпоставкиповезанихвезни-цимаи,или,али.

Снажнепретпоставкесууосновиснажнихстајалишта.Снажностајалиштесеманифестујекрозпотпунуубеђеностаргументаторауоноштоговори.Слабостајалиштесемани-фестујекрозсугестију.Циљјепостићидасесугестијапре-ведеуубеђеност.Усвакомслучају,зауспехједногодучес-никааргументационогпроцесабитнајеиснагаиницијалногстајалиштаипретпоставкинакојимасеонобазира.

Једанодпроблемакојисејављајујеитајкакоразлико-ватистајалиштеодсумње.Тунасценуступајуфразе.Наиме,некефразеомогућавајуучесницимаудебатидаексплицитноукажунасвојестајалиштекаоштосу:Мојставје...Мисмонастајалишту...Мисмомишљењада...Ставмојестранкеје...итд.

Исто тако постоје неке фразе које непогрешиво ука-зују на то да је негде у реченици садржано стајалиште: Јамислим...Акоменепитате...Јасамуверенада...исл.Некеодфразакојесугеришукојејестајалиштеаакоононијејасноистакнутосу:Онакокакојавидимствари...Другимречима...Добраидејаје...Укратко...исл.

Разлике у мишљењима се јављају у неколико формиодкојих јеосновнаонакојуназивамо једнострукомилинепомешаномикојасејавља,често,успрезисасумњом.Оваформаразликаумишљењусезавршаваусвајањемједногодмишљења.Уоваквимразликама једна странаизноси својестајалиштеионобиваилиприхваћеноилиодбаченоодстра-не саговорника. Насупрот овоме су вишеструке разлике умишљењимаилипомешанекоје,често,водеусвајањунекогкомпромисногрешења.Уњимасе,уствари,усвајајусупро-тнастајалиштакрозуважавањеистепретпоставке.Једанодучесникауаргументациономпроцесуизносистајалиштедокгадругиодбацује,иточестокрозусвајањенегативногстаја-лишта,уместоизражавањасумњеизражавасупротностаја-лиште.

Разликеумишљењимамогудаостанусамонанивоуосновнихилидасеутокуаргументациногпроцесаразвијуутзв.субординиране.Упрвојреченицисеизносиосновнараз-

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

184

ликаумишљењимаапотомсе,крозразвојдебате,придодајуноверазликеиставови.Приразвојусубординиранихразли-кадешаваседасенекиставовипојављују,узвећеилимањемодификације,вишепутаасациљемусавршавањаоригина-латј.основнеразликенпр.:“Србисудобриполитичари.ЈамислимдасевећинаСрбадобросналазиуполитици.МогудаВампојаснимзаштотомислим...”исл.

Заанализуаргументациногдискурсанајбољијекри-тичкидискурс,којиимазациљразрешењеразликадетер-минисањемкојаодњихзавршавакаоприхваћенаакојане.Критичкидискурспролазикрозчетиринивоа:

- нивоконфронтације,- нивоотварања,- нивоаргументовања,- нивозакључивања.На конфронтационом нивоу стране које учествују у

дискусијипредстављајусвојастајалишта.Нанивоуотварањастранеудискусијипокушавајуда

разреше ситуацију и да превазиђу постојеће разлике. Наовомнивоузаузимајуположајеантагонистеипротагонисте.Протагонистаизносисвојестајалиштекојеантагонистаос-порава,напада.

Нанивоуотварањастранекојеучествујуудискусијипокушавајударазрешеилипревазиђууспостављенеразли-ке.Наовомнивоуонизаузимајуулогеантагонистеипрота-гонисте.Антагониста,каоонајучесникуаргументациономдискурсукојинапада,оспорава,стајалиштеизнетоодстранепротагонисте,којијебиоуприлицидапрвипрезентујесвојеиницијалностајалиште.

На аргументационом нивоу протагониста и антаго-нистабранесвојепозицијеиставове.Одбранасевршиваља-нимаргументимаасациљемдасепољуљаилиослабистаја-лиштеизнетоодстранесаговорника,илибардасеотклонесумње.Многисматрајудасенаовомнивоуводиправааргу-ментација.

На нивоу закључивања обе стране одмеравају степенудаљеностимишљењаистајалиштакојезаступајуиукојемстепенусетаудаљеностповећаваилисмањује.

Наравно,резултатаргументационогпроцесаилидебатенеморабитиразрешење,илибарнепотпуно.Накрајудиску-сијеможедадођедоразрешењаисмиривањаситуацијеито

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

185

безнекогодбијањаилиприхватања.Смиривањенеслагањаподразумеваодлагањеразрешења.Оваквомизлазусеобич-ноприбегавакадааргументацијадостигненекинивокогабисмомоглиназватиинецивилизованимкаоштојезаплаши-вање,вређање,омаловажавањеисл.10

Дабиаргументационипроцесбиоуспешансаговорни-цибитребалодаседржеосновнихпринципакомуникацијеиусловакоректности.

Некиоднајважнихпринципакомуникацијесу:- будијасан,- будиискрен,- будиуспешан,- држисетеме,Будијасан-јепринципкојинамговоридабудемошто

јаснији,даоноштокажемобудеразумљивосаговорницимаилиаудиторијумукојемјеупућено.Уоквируовогпринципаговорникнастојидаосигурадаће га саговорникразуметинаправиначин.Уколикосеоглушимооовајпринципсаго-ворникће,можда,добитидругачијисигналонашимправимнамерамаистајалишту.

Будиискрен-јепринципкојизахтеваодговорникаис-креносткаопредусловдадобијеправиодговор.Чимсеовајпринципнепоштујенарушавасеисамаргументационипро-цес и доводи се у велики ризикмогућност превазилажењаразликаумишљењима.

Будиуспешан-јепринципкојинампрепоручује да сеуговоруводимопостављенимциљемтј.данебудемореду-дантни.

Држисетеме-јепринципкојијенадређенпретходнимикојиихповезујеуједнуцелину.11

Нарушавањеовихпринципадоводиупитањеистини-тостоногштоговорникизговара,заступа,инанекиначинонемогућаваадекватнуимплицитнукомуникацију.

Условикоректности,основни,којемораиспунитиар-гументационипроцес,уколикосежелидабудеуспешан,су:

- припремниуслови,- условиодговорности.

10 Pupovac,Milorad”Politička komunikacija: Prolegomena teoriji političke komunikacije”,AvgustCesarec,Zagreb,1990.

11 Pupovac, Milorad ”Politička komunikacija: Prolegomena teoriji političke komunikacije”,AvgustCesarec,Zagreb,1990.

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

186

Припремниусловисуиспуњениуколикоговорникгра-дисвојуаргументацијунабитниманенанебитнимаргумен-тима.Говорнициморајувероватиједандругомдабидошлодо успешног разрешења целог процеса.Ако ови услови небудуостваренисмањујесеивероватноћауспешностиаргу-ментације.Усвакомслучају,уколикоговорникжелидабудеозбиљносхваћенонтребадаиспуниовеусловеиначеможедастворипогрешнуилинежељенусликуосебиилиоонимаучијеименаступа.

Условиодговорностисуоникојиподразумевајудастеустањудасвогсаговорникаубедитеуисправноствашегстаја-лиштаитосвојомискреношћу.Овиусловиподразумевајудаговорникверуједајењеговостајалиштеприхватљиво,дасуњеговиаргументиприхватљиви.

Говорник,којиполазиодовихпринципаупроцесуар-гументацијеочекуједаињеговсаговорникточини.Проблемукомуникацијинастајеондакаданекоодучесникауаргу-ментационом процесу прекрши неки од претходно наведе-нихпринципаадапритомененаправиникакавнаговештајдаточини.Његовсаговорниктаданећенипретпоставитидаонкрознејасноћу,неискреност,бесмисленостисл.нарушавацеоаргументационипроцес,већћепокушатидањеговуар-гументацијуинтерпретирајасно,недвосмисленоиускладусаусвојенимпринципима.Оваквокршењепринципа,иаконеморабитиувексанамером,јетешкоуочљиво.

Аргументацијасејављаудваосновнатипаинеколикоподтипова.12

Основнитиповиаргументацијесу:- једнострука- комплексна(вишеструкакомплексна,субординира-

накомплекснаикоординиранакомплексна).13

Једнострукааргументацијасесастојиодсамоједногар-гумента.Унајједноставнијимслучајевимодбранасесастојиодсамоједногаргумента,уексплицитномоблику,иоддвепремисе.нпр.П:“ГосподинПетровићјезаслужиодагасме-нејернијерадиодобро”.

12 Emeren van, Frans Hendrik et al., “ Argumentation: Analysis, Evaluation, Presentation”,LawrenceErlbaumassociates,London,2002.

13

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

187

Стајалиште:господинПетровићјезаслужиодагасме-не.

Аргумент:нијерадиодобро.Комплексни типови аргументације се састоје од два

иливишеаргумената.Нпр.П:“НикаконистемоглидамевидитеуПарламен-

тутогданазатоштонијебилоседницеанијанисамбиоуБеограду“.

Стајалиште:никаконистемоглидамевидитеуПарла-ментутогадана.

Првиаргумент:затоштонијебилоседнице.Другиаргумент:нијанисамбиоуБеограду.Свитиповиаргументацијесемогуисхематскиприка-

зати.Наравно, у пракси аргументације нису једноставне и

лакезаидентификовање.Аргументисумеђусобноповезанинаразличитеначине.

Међуњима постоје различите везе почев од симпто-матских,аналогнихдоузрочно-последичних.Такоутеоријиаргументацијесусрећемосимптоматске,аналогнеиузрочно-последичнеаргументацијеукојимсеодносимеђуаргумен-тимазаснивајунанекојодгоренаведнихвеза.

Теоријааргументацијеговорииоправилимадобреар-гументацијеињиховимнарушавањима.Уовомрадућемосесамократкоосврнутинањих.

Можесеговoритиодесетправилааргументације:14- правилослободе,- правилоизбегавњаипребацивањадоказивања,- правилостајалишта,- правилорелевантности,- правилонеизреченепретпоставке,- правилопочетнетачке,- правилоаргументационесхеме,- правиловалидности,- правилозатварања,- правилоупотребе.

14 Eemeren van, Frans Hendrik & Grootendorst, Rob “Argumentation, communication, and fallacies. A pragma­dialectical perspective” HillsdaleNJ,Erlbaum,1992.

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

188

Правило слободе је примарно правило. Саговорнициморају допустити један другом слободу изношења стаја-лишта, аргумената, и то без било каквогпритискана лич-ностсаговорника..

Правилоизбегавањаипребацивањадоказивањасесво-динатодасвакастрананапочеткуаргументационогпроце-саизносииницијалностајалиштеипотомприступањеговојодбрани.

Правилостајалиштаподразумевадастранакојанападаморасвојнападусмеритинастајалиштакојасуистакнутаодстранесаговорника.

Правилорелевантностисесводинатодаучеснициуаргументационом процесу могу своје стајалиште бранитирелевантнимаргументима.

Правило неизречене претпоставке се своди на то даучеснициуаргументациономпроцесунемогунештопред-ставитикаопретпоставкукојајеосталаимплицитнаилине-изречена.

Правилопочетнетачкеподразумевадаучеснициуар-гументационом процесу не смеју лажно презентовати пре-тпоставку.

Правилоаргументационесхемесезасниванатомедааргументацијаморабитипрецизносхематскиформулисана.

Правиловалидностиуказујенатодарезоновањеуар-гументацији мора бити логички исправно или да постанетакво.

Правилозатварањанамуказуједасеаргументационипроцесморапривести,наовајилионајначин,крају.Акојеодбранабилауспешнакаорезултатсеморапојавитиипри-хватањестајалишта.

Правило употребе нампрепоручује употребу недвос-мисленихреченицакаконебидовелиузаблудусаговорникаитакоослабилињеговуаргументацију.

Свакоодгоренаведнихправиламожебитивишестру-конарушаваноуоквируједногаргументационогпроцеса.Укласичнојреториционасупознатаподназивомфалације.Оњима,збогњиховекомплексностииразноврстости,ћебитиречинекомдругомприликом.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

189

Литература

Аристотел,“Реторика 1, 2, 3”,Светови,НовиСад,1997.Austin, John,Lоngshaw,”How to do things with words”, Oxford

UniversityPress,London,1962.Beard, Adrian, ”The language of politics”, Routladge, London,

2004.Бугарски,Ранко,“Језик у друштву”,Просвета,Београд,1986.Cutting,Joan,”Pragmatics and discourse: A resourse book for stu-

dents”, Routledge,London, 2006.Dijkvan,TeunAdrianus, ”Text and context of parliamentary de-

bates Cross­Cultural Perspectiveson Parliamentary Discourse”, PaulBayley(Ed.)Benjamins,Amsterdam,2004.

Dijkvan,TeunAdrianus, “Ideological discourse analysis: Jurnal of political ideologies”, TaylorandFrancies,Amsterdam,2007.

Dijak van, Teun Adrianus, “Racism and argumentation: “Race Riot”: Rhetoric in Tabloid Editorials” F.H.vanEemeren,etal.(Eds.),Argumentationilluminated,Foris,Dordrecht1992.

Dijak van, Teun Adrianus, “Knowledge in parliamentary debates:Journal of Language and Politics, Special issue on iden-tity politics”,Ed.byPaulChilton,2003.

Eemerenvan,FransHendrik, „Reconstructing Argumentative Dis-course”, UniversityofAlabama,Tuscaloosa,1993.

Fairclough, Norman, “Critical discourse analysis: the vеritical study of language”, Longman,NewYork,1995.

Fairclough,Norman, “Language and power”, Longman,London,1989.

Garssen, Bart, ”Argument Schemes”. In F.H. van Eemeren (Ed.)Crucialconcepts in argumentationtheory.AmsterdamUniver-sityPress,Amsterdam,2001.

Ивас, Иван, “Идеологија у говору”, Хрватско филозофскодруштво,Загреб,1988.

Петровић,Сретен,“Реторика”,Градина,Ниш,1975.Пуповац, Mилорад, “Политичка комуникација”, Август

Цесарец,Загреб,1990.Пуповац, Mилорад, “Лингвистика и идеологија”, Књижевна

заједницаНовогСада,НовиСад,1986.Toulmin,Stephen, ”The uses of argument”,CambridgeUniversity

Press,Cambridge,1959.

Јелена М. Војиновић-Костић ПОЛИТИЧКА ДЕБАТА ...

190

Jelena M. Vojinovic­Kostic

THE POLITICAL DEBATE IN THE LIGHT OF THE ARGUMENTATIVE THEORY LINGUISTIC REVIEW OF THE PUBLIC

DEBATE LANGUAGE

Resume

Argumentation theory is a multi­discipline which takes its part in linguistics, law, rhetoric etc. There is no big and signifi-cant research on this subject in our country neither in our neigh-borhood. Western European researchers, being very interested in this theory, gave us significant research papers. In this paper we can see some base terminus and definitions. We have ana-lyzed some language materials and made some conclusions. Ar-gumentation is the main discourse of debates in our Parliament. If we want to make a good argument we must be well­prepared. Good argumentation needs a solid initial opinion. The main aim of each argumentation process is to defend the initial opinion (which can be our own or that of our social group, or political party). If we are a protagonist, the first one to put the argument on the table, we have only one aim – and that is to convince the antagonist that our opinion is only correct. There are some tips for good argumentation which leads us to win. If they want to avoid misunderstanding, both sides must consider some rules for good argumentation. We have seen that there are different types and subtypes of argumentation process. The type of argumenta-tion depends on the number of arguments presented and also the prepositions. Arguments can be linked in different ways. We can make an argumentation scheme to avoid a misunderstanding. To be successful, oral argumentation needs a good orator and also a good interpretation. Due to its type, text argumentation is the simplest and more formal. If you are not an experienced orator the best choice is to write down some kind of concept to avoid big deviations from the main topic of argumentation. Therefore,

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 173-191

191

an argumentation, in it s base, is a critical discourse ­ and so we must take this approach to it.Keywords: argumentation, debates, position, opinion, argument,

public language, argumentative discourse, public political debate.

Овај рад је примљен 3.фебруара 2015. године а прихваћен заштампунасастанкуредакције28.априла2015.године.

193193

РАСПРАВЕ И ПОЛЕМИКЕ

Јо ван Б. Ду ша нићРАЗ МЕ НА МИ ШЉЕ ЊА УМЕ СТО ОБ РА ЧУ НА ............................................. 195-212

Вла ди мир Ј. Ко неч ниСР БИ ЈИ ЈЕ ПО ТРЕ БАН КУЛ ТУРНИ РАТ У КО МЕ БИ ПР ВА И ТРЕ ЋА СРБИЈА ПО БЕ ДИ ЛЕ ДРУ ГУ .................................................. 213-227

195

УДК 330.831:330.87

Ори ги нал ни на уч ни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.стр. 195-212

195

* Високашколазапословнестудије,Београд,dusanic@gmail.cоm,www.dusa­nic.rs

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић*

РАЗМЕНАМИШЉЕЊА УМЕСТООБРАЧУНА

По­на­вљам­сам­се­би­да­осим­ове­Авли­је­има­и­дру­гог­и­дру­га­чи­јег­сви­је­та,

­да­ово­ни­је­све,­и­ни­је­за­у­ви­јек.­И­тру­дим­се­да­то­не­за­бо­ра­вим

­и­да­оста­нем­код­те­ми­сли.ИвоАндрић,Про­кле­та­авли­ја

Неколикоданапреистекарокакојијеодредиооргани­заторрасправеуАкадемијиекономскихнаука(АЕН)послаосамтекст(Нео­ли­бе­ра­ли­зам­–­еко­ном­ска­не­е­фи­ка­сност­уз­со­ци­јал­ну­ нео­д­го­вор­ност­ и­ мо­рал­ну­ нео­се­тљи­вост), а затимсам организатору 15.12.2014. године електронском поштомупутиоследећидопис:Да­нас­ је­по­след­њи­дан­да­се­до­ста­ве­ра­до­ви­за­наш­мар­тов­ски­скуп,­па­бих­Вас­за­мо­лио­да­ми­(као­и­оста­лим­ауто­ри­ма­–­по­зва­ним­уче­сни­ци­ма)­на­ред­них­да­на­про­сле­ди­те­све­при­спе­ле­тек­сто­ве.

Сачекаосамнеколикоданаионда(18.12.2014)утеле­фонскомразговоруодсекретараПредседништваколегеМи­лијаМихаиловићдобиоинформацијудаје,поредмога,при­спеосамотекстколегеНебојшаКатића,адаколегаЉубомирМаџардотерујесвојтексткојићенареднихданабитиготов.Ууторак,23.12.2014.годинеизАЕНдобиосам(електронском

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

196

поштомупућеноиосталим позванимучесницимаскупауАЕН)1 тритекста(Маџар,ДушанићиКатић–поредосле­дуприспећа,какостојиупропратномдописуколегеМаџара,председникаАЕН).НеколикосатипослетогастижеиписмоколегеКатића(прослеђеноорганизаторуиосталимучесни­цимаскупа),којезаслужуједабудепренетоуцелини.2

1 Колико сам обавештен позив да напишу реферате и учествују у расправидобилоје(исвисуприхватили)нас14–поседампристалицаипротивниканеолиберализма.

2 Поштована господо, у позиву за научни скуп Либералне­ и­ комунитарне­опције­ у­ институционалној­ изградњи­ и­ економској­ политици, фиксиралистедвадатума.До30­тогсептембар2014.годинејетребалодоставитина­словетекстова,адо15­тогдецембрајетребалодоставитирадовезаскуп.Ималистеикоректнуидејудасвебудеорганизованотако,“даизбегнемоданекиучесници,уодносунадруге,имајупоследњуреч”.Претпостављамдајеидејабиладасвипредамоисвичитамотекстовеуистовреме.

Данассазнајемдасуурокуприспеласамотрирада,адајерокзапредајурадовапродужендокрајајануара.Билобизаочекиватидаауторикојинисумоглипредатирадовенавремеотомеобавестеорганизатора,адаоргани­заторо томеобавестисвеучесникескупа.Претпостављамдабилогичнапоследицабиладасвирадовибудупредатиутомновомроку.Овако,опоме­рањуроказапредајурадасазнајемтекпоштосамвамдоставиосвојтекст,анедељуданакаснијеупутиоиписмоизамолиодамидоставитепријављенерадове.То јенедопустиво,то јенеколегијалноито јеодразнепоштовањапремаонимакојисувашскупозбиљноиодговорносхватили.

Свој текст сам писао, својом кривицом, у великој временској оскудици ипредаосамгаурокукојистетражили.Какотообичнобива,зафалиласудваданадатекстпоправимистилскидотерам.Иакосамбионезадовољанрезултатом,изпоштовањапремаАЕН­упослаосамтекстстрогоседржећирока.(Притоме,обзиромдаћескупбитиумарту,адаћујауСрбијудоћиокоВаскрса,великајевероватноћаданаскупунећуучествовати,јербитоподразумевалодасеизлажемдодатнимтрошковимапутовања.)

КадасамдобиопозивзаучешћенаВашемскупу,мојпрвиинстинктјебиодаурадимистоштојеурадиоигосподинДушанић–данеприхватимсу­жавањетеменавећкласичнолиберално–антилибералноидеолошкома­нихејство,тедасебавимемпиријом.(Економскамисаоипраксасумногошириодсуженогпростораукомеседомаћедебатекрећу,аемпиријајеједи­ниваљанитестисправноститеорија.)Поново,изпоштовањапремаоргани­заторуидругимучесницимаскупа,одлучиосамдасестрогодржимтеме.

Сада,читајућирадгосподинаМаџара,менисеучинилодатајраднијеписанзаовајскуп,нитидајенепосредновезанзатему,какојетемаформулиса­на.Узгред,иуздужнопоштовањепремагосподинуМаџару,онипакнијеКрлежа.Мождајебољедасачекамодабудући(економски)Ласићнапишеанализусукобанаекономскојлевициидесници.

Надамседаћетеовомојеписморазуметикакосамгаинаписао,каоизразразочарења у елементарне стандарде који владају на српској (економској)интелектуалнојсцени.

Свакодобро,НебојшаКатић.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

197

*­­*­­*

Колега Маџар је за предложену рас­пра­ву­ о­ ли­бе­рал­ним­и­ко­му­ни­тар­ним­оп­ци­ја­ма­у­ин­сти­ту­ци­о­нал­ној­из­град­њи­и­еко­ном­ској­по­ли­ти­ци3доставионеуобичајеноопширантекст4 (Мој­об­ра­чун­с­њи­ма­−­насловпо­зајм­љен­од­Кр­ле­же).­ ПослестрпљивогчитањатекстаколегеМаџара,­оста­јем­уве­ренијидасамисправнопоступионеприхватајућидабудемувучен у виртуелну расправу (у којој ћемо се надметати умоделирању апстрактнихконструкција, које се емпиријскинедоказују,односнонепоткрепљујучињеницама5игдећесвакотврдитидајеуправу)­негосамсеопределиодаемпи­ријски−­наосновузваничнихстатистичкихподатака−по­

3 Да би лакше полемисао са неистомишљеницима колега Маџар у стартуискривљено дефинише и сам појам комунитаризма, па тврди да јекомунитаризам­ генерички­ термин­ за­ све­ поменуте­ варијанте­ (каошто сусоцијализам, националсоцијализам или фашизам)­ тоталитаристичког­организовања(стр.45).Међутим,усрпскојвикипедијипише:комунитаризамјефилозофијаилисистемверовањакојисматрадајеиндивидуалнаслободамогућа само у контексту снажне и уједињене заједнице и да се она можеобезбедити само одговорном локалном влашћу која влада у складу савредностимазаједнице,аухрватскојенциклопедији(штојесигурноколегиМаџару прихватљивије) пише: комунитаризам (engl.­ communitarism,­ od­community­<­franc.­communité­<­lat.­communitas:заједница),теоријскаструјаусувременојсоциологијииполитологијикојазаговарауспоставудемократскеполитике заједничкога добра и ублажавање и надилажење превладавајућелибералнеполитикеиндивидуалнихправа.

4 Утексту(написаномна331страници)колегаМаџаризносисвојевећпознатеставо­веидаје,какопише,широкулепезупримедбинаставовечетворицеугледнијихантилиберала(стр.238)гденајвишепросторапосвећујеуправоколегиКатићу(24стране)имени(25страна).Уистовреме,текстовиколегеКатићаимојимајумањестранаодонихкојеколегаМаџарпосвећујесамоизношењуши­рокелепезепримедбинанашеставове.Поредтога,додатноћенампосветитиипотристраниценакрајутекстаупоглављу–Мојобрачунсњима:раш­чишћавањерачунакаозавршнипотез.

5 НапрвојрасправиуАЕНпосвећенојнеолиберализму(јун2011)усвомтекстусамскренуопажњуданеолибералинемајунавикудасвојетезепоткрепљујучињеницама,тетаданаписаодамеониподсећајунаХегела(накогасеколегаЉубомирМаџарпозиваиусвомраду–Аветнеолиберализма,којијенаписаозаовајскуп–папосле једнесвојетврдње,пише:но,­и­Хегел­би­се­са­овим­ентузијастично­сагласио)­кадамујеуказиванодасунекењеговеапстрактнетеоријеустварностидемантоване.Конкретно,Хегеловатеорија(обројупла­нетакојијеон„доказао“својомфилозофскомтеоријом)билајеураскоракусастварношћуинапримедбудачињениценеумољиводоказујукакоњеговетврдњенисутачне,знаменитифилозофјеодговорио:Тимгорепочињенице.

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

198

кажемраскоракизмеђунеолибералнетеоријеирезултатакојисепостижуупраксинабазиекономскеполитикекојајезасновананањој.Нажалост,унаставкућуморатикраткодареагујемнатекстколегеМаџараитако,ипак,будемувученувиртуелнурасправукојусамжелеодаизбегнем.

Виртуелнарасправадозвољавадасебавимоинтелек­туалном акробатиком где јемогуће свашта да тврдимо, пачакчестоиско­чи­мо­се­би­у­уста.Напочеткуосновногтекста(првафуснота)навеосамједантакавпримеризтекстаколегеМаџарасаранијерасправеуАЕН,асадаћутоилустроватиипримеромизњеговогновогтекста.

ПрвоколегаМаџарпише:аутор­овог­тек­ста­(је)­у­сво­јим­дав­ним­мла­дим­го­ди­на­ма био­на­истим,­или­чак­твр­ђим,­по­зи­ци­ја­ма­не­го­да­на­шњи­ан­ти­ли­бе­ра­ли,­са­ко­јим­се­ов­де­по­ле­ми­ше,­али­да­је­са­про­ти­ца­њем­вре­ме­на­и­уче­њем­еко­но­ми­је­си­сте­мат­ски­и­кон­ти­ну­и­ра­но­ево­лу­и­рао­у­сми­слу­при­хва­та­ња­ли­бе­рал­ног­по­гле­да­на­при­вре­ду­и­дру­штво­у­це­ли­ни.­ Та­ко­се­и­офор­ми­ло­чвр­сто­уве­ре­ње­о­по­зи­тив­ној­ко­ре­ла­ци­ји­из­ме­ђу­про­фе­си­о­нал­не­еко­ном­ске­кул­ту­ре­и­сте­пе­на­у­ко­ме­се­при­хва­та­ју­и­га­је­ли­бе­рал­не­иде­је(стр.144­145).6

Нешто касније колега Маџар наводи како по­кло­ни­ци­ ан­ти­ли­бе­ра­ла­ ра­до­ ис­ти­чу­ слу­ча­је­ве­ не­ких­ но­бе­ло­ва­ца­и­ слич­них­ про­фе­си­о­нал­них­ ве­ли­чи­на­ ко­ји­ су­ (као)­ про­ме­ни­ли­стра­не.­Би­ли­су­на­вод­но­ве­ли­ки­по­бор­ни­ци­тр­жи­шта,­а­он­да­су,­са­гле­дав­ши­сво­ју­јед­но­стра­ност,­на­чи­ни­ли­струч­ни­sal­to­mor­ta­le,­окре­ну­ли­лист­и­пот­пу­но­се­пре­ба­ци­ли­на­ону­су­прот­ну­ стра­ну, теистичедато­не­до­ка­зу­је­ ни­шта­не­го­мо­гу­ћу­чи­ње­ни­цу­да­нам­је­и­у­свет­ским­раз­ме­ра­ма­део­стру­ке­про­фе­си­о­нал­но,­а­мо­жда­и­пси­хич­ки,­не­ста­би­лан.­Пра­ви­љу­ди,­а­мо­жда­и­пра­ви­на­уч­ни­ци,­би­ће­да­се­пре­по­зна­ју­по­то­ме­што­ста­бил­но­оста­ју­при­сво­јим­убе­ђе­њи­ма­и­кад­гло­

6 Међутим, било би интересантно знати када је колега Маџар напустиопозиције које је умладости заступао.­Изњегове биографијена сајтуАлфауниверзитета (бивши Универзитет Браћа Карић, на коме је колега Маџарбио ректор) сазнајемо да је 1988. године био члан Комисије за реформупривредногсистема(чланњеногкоординационогодбораируководилацгрупезапланирање),аод1989­1990.годинечланВећаекономскихсаветникаприСавезномизвршномвећу(влади)уСФРЈ,теСавезниминистарзапривредууСРЈ(1992­1993).ТадајеколегаМаџарвећбиоушестојдеценијиживота,атобисетешкомоглоназватимладимгодинама–какопишеколегаМаџар.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

199

бал­ни­и­дру­ги­еко­ном­ски­трен­до­ви­узму­ток­ко­ји­је­(за­да­ти­пе­ри­од)­по­ис­ку­стве­ну­про­ве­ру­тих­уве­ре­ња­не­по­во­љан(стр.151­152).

Колико овај опширан текст има додирних тачака са реал­ношћуодличноилуструјеимото(епиграф)рада(Љу­ди­оскуд­ног­зна­ња­ни­ка­да­не­ће­би­ти­за­ли­бе­рал­но­схва­та­ње­све­та,­ јер­у­та­квом­све­ту­се­про­ла­зи­по­ре­зул­та­ти­ма,­а­не­пре­ма­ди­пло­ми,­ при­пад­но­сти­ кла­ну­ или­ ­ по­слу­шно­сти – МирославПрокопијевић)закојисеколегаМаџаропределиосматрајућидасажимасуштинуоногаштојесталона331странутекста,иукомесе,какосамтврди,ја­сно­оцр­та­ва­ју­гу­бит­ни­ци­у­све­ту­ко­ји­би­био­устро­јен­на­на­че­ли­ма­ли­бе­ра­ли­зма;­из­ци­та­та­се­та­ко­ђе­ја­сно­ви­ди­за­што­ће­про­тив­све­та­струк­ту­ри­ра­ног­у­ду­ху­ли­бе­ра­ли­зма­би­ти­мно­ги­на­ши­са­вре­ме­ни­ци,­укљу­чу­ју­ћи­и­оне­са­ко­ји­ма­та­ко­жу­стро­по­ле­ми­ше­мо(стр.214).

Оставимо сада по страни манир на који наше колегенеолибераливодеполемику(конемисликаоониаутоматскисуљу­ди­оскуд­ног­зна­ња)­ипогледајмонаконкретномприме­рунасчетворице–колегеКатићаимене(саједнестране),тенашихопонената(нео)либералаколегаМаџараиПрокопије­вића(садругестране)–коликосуњиховетврдњеаргументо­ванеиимајудодирнихтачакасареалношћу.

Бићедасуони,анемисакупилимноговишедиплома(узтоисертификатасакурсевеприобукамауиностранству),онианемиприпадајуиналазесеначелуразнихудружења,тенарочитомоћнихиутицајнихневладинихорганизација,онианемибилисуусаветничкимиминистарскимкабине­тима(уовомалииуХХвеку),7они(иприпадницињиховогидеолошкогклана)анемиурадилисупрограмекономскихреформи(којијебиоприхваћенодновихвластипослепетоокто­барскогпреврата–2000.године)8иодтададоданассеналазена

7 Самоод17иницијалнихчлановаГ17,половинаекономистаизСрбијејеза­узимала важнеминистарскеположаје.Подсетимо се ко је чиниоову групуексперата (какосусеисаминазивали)изСрбије,ЦрнеГореидијаспоре–ЉубомирМаџар,МлађанДинкић,ВеселинВукотић,МихаилАрандаренко,СтојанБабић,ЖељкоБогетић,БојанДимитријевић,ПетарИвановић,МиланКовачевић, Јелица Минић, Бранко Милановић, Милић Миловановић, Ми­хаилоНиколић, ЈованРанковић,ДушкоШушњар,ДушанВујовићиБошкоЖивковић.

8 Видетикњигу:Групааутора–Г17,ПрограмрадикалнихекономскихреформиуСРЈугославији,РадиоБ92,Београд,1997.

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

200

кључнимекономскимместимаувласти(утовремедолазиидоубрзаногурушавањасрпскепривредеидржаве).9

Сдругестране,бићедасунекиоднасанеонизбог(не)послушностибилизатваранииизбациванисапосла,алиибилиспремнидаседоказујуиусве­ту ко­ји­је ­устро­јен­на­на­че­ли­ма­ли­бе­ра­ли­зма­итамобилидобитници(итовелики,чакипомерилимакојаважеутом­­све­ту),анегу­бит­ни­ци.

Неолибералитешкомогудасхватедапостојеиљудикоји се не руководе, првенствено, себичним личним инте­ресима него претпостављају опште добро личној користи,темогудаподигнугласпротивустрој­стао­све­такојиимодговараиукомесуонидобитници,анегу­бит­ни­ци.Новоустрој­стао­све­такојизаговарајунеолиберали(икојесвеви­шеспроводеуживот)мениличноодговара,алисампротивњегајеронопоредускогкругадобитника(којемисамприпа­дам),уистовремe,огромнувећинуљудичинигубитницима(међукојимаимојерођаке,кумове,пријатеље,комшије),итогубитницимакојимајеугроженопстанакикојисудоведенидоочајаибезнађа.

Тонијеприхватљивоне самосаморалногнегонисаекономскогстановишта.Привећојнеједнакостиурасподелииконцентрацијибогатствауускомкругуљуди,мањајетра­жњазаробомиуслугама,штонеминовноводиуспоравању

9 Неколико дана после петооктобарског преврата (2000) написао сам и објавиоауторске публицистичке текстове („Рецепт за колонијалне земље“, Данас,30.10.2000,те„Далисунампотребнерадикалне економске реформе“,Данас,08.11.2000) критичкиинтониранепремаекономскомпрограмуновихвласти–Програмрадикалних економскихреформиуСРЈ–написанод аутораГ 17,тедваопширнастручнаекономскатекстанаистутемукојисуобјављениу угледном економском часопису Финансије – јануарско­фебруарски имартовско­априлскидвобројииз2001.године.

ТригодинапослеколегаМаџарћенасаветовањуНаучногдруштваеконо­мистапокушатидаобјаснииоправдасвојеиодсуствокритикенашееко­номскеакадемскејавности(видетиучасопису:Економскианали,12/03):У­последњих­ пар­ година,­ од­ октобарског­ преврата­2000.­ наовамо,­ критика­је­некако­замрла.­То­је­добрим­делом­и­разумљиво.­Читавих­десет­година­смо­прижељкивали­радикалне­политичке­и­друштвене­промене­и­зазивали­демократске­снаге­у­којима­је­и­шира­јавност­видела­чиниоце­цивилизацијс­ке­еманципације.­Најзад­се­догодио­и­тај­дуго­и­жељно­чекани­политички­преокрет;­последња­ствар­која­се­у­таквом­сплету­околности­могла­јавити­као­идеја­и­порив­јесте­некаква­критика­оних­у­које­смо­годинама­полагали­све­наде.­

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

201

стопепривреднограстаизапошљавања.10Каданеједнакостидостигнукритичнетачке,долазиидоозбиљнихекономскихкризаинијеслучајнодајеугодинамапредизбијањевели­кихкриза(1928.и2008.–првоуСАД,аондасеширилаинаосталисвет)једначетвртинаукупногдохоткаСАДодлазилаурукесамо1%најбогатијих.

*­­*­­*

ПрвојеколегаМаџардаоши­ро­ку­ле­пе­зу­при­мед­би­на­ста­во­ве­че­тво­ри­це­углед­ни­јих­ан­ти­ли­бе­ра­ла,­азатимупо­глављу(Мој­об­ра­чун­с­њи­ма:­раш­чи­шћа­ва­ње­ра­чу­на­као­за­вр­шни­по­тез)образлажечетирикрупнествари гдепостојинеслагањаизмеђунасдвојице.Пренегосеосврнемнасвакуодтечетирикрупнанеслагањажелимдаистакнемдасако­легомМаџаремнијелакополемисатијероннекритикујемо­јеставовенегосопственеимпресијеоњима.Крениморедом.

Пр­во­ не­сла­га­ње. КолегаМаџар (стр. 324) пише:Пр­ва­при­ја­тељ­ска­ра­спра­у­ко­ју­мо­рам­да­се­упу­стим­од­но­си­се­на­ње­го­во­(Ду­ша­ни­ће­во)­уве­ре­ње­и­ви­ше­крат­но­из­не­се­ну­тврд­њу­да­при­вре­де­ (ма­ње­ви­ше)­ свих­ зе­ма­ља­ра­сту­оби­мом­и,­исто­вре­ме­но­и­мо­жда­још­и­ви­ше,­у­сло­же­но­сти­(то­је­по­сту­лат­про­тив­ко­га­не­мам­шта­да­при­ме­тим),­али­и­да­на­по­ре­до­са­тим­бр­зо­ра­сте­по­тре­ба­за­др­жав­ним­ин­тер­вен­ци­о­ни­змом­(а­то­ је­ис­каз­ко­ме­се­оштро­су­прот­ста­вљам).­Из­ на­чи­на­ на­ ко­ји­ он­фор­му­ли­ше­ свој­ за­кљу­чак­ о­ ра­сту­ћој­по­тре­би­за­др­жав­ном­ин­тер­вен­ци­јом­(Ду­ша­нић­2013,­фу­сно­та­31)­ја­сно­про­из­ла­зи­да­он­ми­сли­на­упра­вља­ње­и­кон­тро­лу­огром­них­си­сте­ма,­на­на­чи­не­на­ко­ји­ве­ли­ке­(а,­уоста­лом,­и­ма­ле)­ком­па­ни­је­по­тре­бу­ју­упра­вља­ње­(ma­na­ge­ment)­и­раз­вој­но­усме­ра­ва­ње.­Бло­ко­ви­ли­те­ра­ту­ре­ко­ја­се­мо­же­сма­тра­ти­истин­ски­на­уч­ном­са­др­же­ри­го­ро­зне­до­ка­зе­јед­не­по­став­ке­ко­ја­је­тач­но­су­прот­на­од­оно­га­што­твр­ди­Ду­ша­нић.­Нај­по­у­зда­ни­ји­и­нај­е­ко­но­мич­ни­ји­на­чин­раз­ја­шња­ва­ња­ове­тврд­ње­је­ по­зи­ва­ње­на­мо­ну­мен­тал­но­де­ло­ јед­на­ко­мо­ну­мен­тал­ног­ства­ра­о­ца­Ха­је­ка.­Основ­на­иде­ја­је­јед­но­став­на­иако­је­до­каз­сло­же­ни­ји.

10 Отомедетаљнијеукњизи:ЈованБ.Душанић,Економијапостмодерне,Бео­град,2014.

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

202

Мојафуснотана коју сепозива колегаМаџар11 гласи: Ка­да­го­во­ри­мо­о­оп­ти­мал­ном­ба­лан­су­из­ме­ђу­тр­жи­шта­и­др­жа­ве­ у­ ре­гу­ли­са­њу­ и­ усме­ра­ва­њу­ при­вред­них­ кре­та­ња­ и­раз­во­ја­тре­ба­ има­ти­ у­ ви­ду­ да­ он­ ни­је­ не­про­ме­њен­ и­ ни­је­исти­у­свим­вре­ме­ни­ма,­а­у­истом­вре­ме­ну­раз­ли­чит­ је­ за­по­је­ди­не­зе­мље.­По­пра­ви­лу,­ка­ко­при­вред­ни­жи­вот­по­ста­је­сло­же­ни­ји­уло­га­др­жа­ве­по­ста­је­зна­чај­ни­ја.­У­да­на­шњим­усло­ви­ма­ то­ усло­вља­ва­ ве­о­ма­ бр­зи­ про­це­си­ гло­ба­ли­за­ци­је,­за­бри­ња­ва­ју­ћи­еко­ло­шки­про­бле­ми,­еко­но­ми­јом­ко­ја­је­све­ви­ше­за­сно­ва­на­на­на­уч­ним­ис­тра­жи­ва­њи­ма,­али­и­гло­бал­на­еко­ном­ска­кри­за.­

Ко­мен­тар. Читајућиовупри­ја­тељ­ску­ра­спру,какојена­зиваколегаМаџар,каодачитам„необориведоказе“иззва­ничногкомунистичкогдокумента(дру­гар­ског­ви­је­ћа)одпретридеценијенаосновукојихсам„стрпан“узатвор,азатимиизбаченсапосланаЕкономскомфакултетууБањалуци.

КолегаМаџаринепокушавадаоспоримојстав збогчега,по­пра­ви­лу,­ка­ко­при­вред­ни­жи­вот­по­ста­је­сло­же­ни­ји­уло­га­др­жа­ве­по­ста­је­зна­чај­ни­ја,­него­сличнонекадакому­нистичким „необоривим доказима“ (вр­ло­ вје­ро­ват­но,­ да­ је­Јо­ван­Ду­ша­нић­у­раз­го­во­ру­по­је­ди­не­из­ја­ве­са­оп­шта­вао­та­ко­да­су­не­ком­од­слу­ша­ла­ца­оста­вља­ле­при­звук­да­се­ра­ди­о­дје­ло­ва­њу­са­по­зи­ци­ја­ко­је­су­стра­не­те­мељ­ним­опре­де­ле­њи­ма­на­шег­дру­штва,­из­че­га­се­из­вла­чи­за­кљу­чак...)садаколегаМаџарпише:из­на­чи­на­на­ко­ји­он­фор­му­ли­ше­свој­за­кљу­чак­...­ ја­сно­про­из­ла­зи­да­он­ми­сли...Мадатоизмогатекстанепроизлази,поготовонејасно.

КолегаМаџар затим своју претпоставку о томешта­про­из­ла­зи­да­ја­ми­слимузимакаомојутврд­њуибезапела­ционоконстатуједабло­ко­ви­ли­те­ра­ту­ре­ко­ја­се­мо­же­сма­тра­ти­истин­ски­на­уч­ном­са­др­же­ри­го­ро­зне­до­ка­зе­јед­не­по­став­ке­ко­ја­је­тач­но­су­прот­на­од­оно­га­што­твр­ди­Ду­ша­нић. Радисенаимеоистомтипуригорозностидоказакаоикодкомунистакадасутврдилида­је­Слу­жба­др­жав­не­без­бјед­но­сти,­пра­те­ћи­дје­ло­ва­ње­Јо­ва­на­Ду­ша­ни­ћа­од­1979­до­1985.­го­ди­не­на­пи­са­ла­Ин­фор­ма­ци­ју,­ко­ја­ука­зу­је­на­ње­го­во­дје­ло­ва­ње­са­по­зи­ци­ја­срп­ског­на­ци­о­на­ли­зма­и­гра­ђан­ске­де­сни­це.­Дру­гар­ско­ви­је­ће­по­ла­зи­од­то­га­да­је­Ин­фор­ма­ци­ја­тач­на.

11 Јован Б. Душанић, „Доларска алхемија и прокажена држава“,­ часописЕкономскогфакултетауБеограду–Економскеидејеипрака,бр.9­10/13.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

203

Каонекадауслучајукомунистасада неолибералимаморамодаповерујемодасуњиховетврдњетачне–бездока­зивањапокомкритеријумусутидоказиригорознииизно­шењаемпиријскихдоказатеригорозности–самозбогтогаштонеолибералисада(каонекадаСлужбадржавнебезбед­ности)такотврде.Самиихпишуиоњимапотомсудекаоригорозним.12

Дру­го­не­сла­га­ње.­КолегаМаџарпише(стр.325):Дру­га­круп­на­ствар­ко­ја­мо­ра­да­се­по­кре­не­са­Ду­ша­ни­ћем­ је­сте­ње­го­ва­тврд­ња­да­ је­до­лар­при­хва­ћен­као­ме­ђу­на­род­на­ ва­лу­та­си­лом­и­та­ко­ре­ћи­бру­тал­ном­при­ну­дом­(2013,­с.­131­41,­на­ро­чи­то­с.­132).­То­је­по­све­по­гре­шно­и­ли­ше­но­би­ло­ка­кве­ло­гич­ке­осно­ве.­Јед­но­став­на­је­исти­на­да­ни­ка­ква­ва­лу­та­не­мо­же­да­бу­де­на­мет­ну­та­на­дру­ге­би­ло­ка­квом­си­лом.

Погледајмоштатачнопишеумометексту:Из­(Дру­гог­свет­ског)­ра­та­су­САД­иза­шле­као­хе­ге­мо­ни­стич­ка­си­ла­на­вој­ном,­по­ли­тич­ком­и­еко­ном­ском­по­љу­и­би­ле­у­ста­њу­да­од­лу­чу­ју­ће­ути­чу­на­кре­и­ра­ње­по­сле­рат­ног­устрој­ства­све­та­пре­ма­соп­стве­ним­­ин­те­ре­си­ма... На­кон­фе­рен­ци­ји­у­аме­рич­ком­ме­сту­Бре­тон­Вудс­1944.­го­ди­не,­до­не­та­је­од­лу­ка­о­осни­ва­њу­ММФ­а­и­Ме­ђу­на­род­не­бан­ке­за­об­но­ву­и­раз­вој.­Аме­рич­ка­на­ци­о­нал­на­нов­ча­на­је­ди­ни­ца,­до­лар,­по­стао­је­свет­ски­но­вац,­а­Аме­рич­ка­цен­трал­на­бан­ка га­ран­то­ва­ла­је­кон­вер­ти­бил­ност­до­ла­ра­у­зла­то.

Коментар.Иовдеистиманирвођењаполемике.Намојеподсећа­њедасуСАДизДругогсветскогратаиза­шле­као­хе­ге­мо­ни­стич­ка­си­ла­на­вој­ном,­по­ли­тич­ком­и­еко­ном­ском­по­љу­и­би­ле­у­ста­њу­да­од­лу­чу­ју­ће­ути­чу­на­кре­и­ра­ње­по­сле­рат­ног­устрој­ства­све­та,­колегаМаџарисчитавакаомојутврд­њу­да­је­до­лар­при­хва­ћен­као­ме­ђу­на­род­на­ва­лу­та­си­лом­и­та­ко­ре­ћи­бру­тал­ном­при­ну­дом,­третирајућито­по­све­по­гре­шно­и­ли­ше­но­би­ло­ка­кве­ло­гич­ке­осно­ве.

12 Подсетио бих колегу Маџара на Вагнеров закон (који је формулисаопознатињемачкиекономистаАдолфВагнер–Adolph­Wagner–1835­1917)одугорочномрасту државних расхода који је проузрокован како економским(научно­техничкипрогресикаопоследицатогаповећанодржавноиздвајањеза научна истраживања итд.) разлозима, тако и социјално­политичким(пензионоосигурањеипомоћстановништвузбогелементарнихкатастрофаитд) и историјским (државе прибегавају дефицитном финансирању изадужујусетедолазидопорастарасходакојимсесервисирадржавнидугитд)разлозима.Историјскоискуствопоказуједасеудужемвременскомпериоду,овај закон потврђује, мада у краћим временским периодима јавни расходимогудастагнирајуичакдасесмањују.

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

204

Заразликуоддругихвеликихимоћнихдржава којесуизДругогсветскогратаизашлекаопораженеиразорене(Немачка,Јапан)илиекономскиисцрпљене(СССР,В.Брита­нија,Француска)јединосуСАДкрајратадочекалесазнатноојачаномекономијом13икаојединануклеарнавојнасила.Утаквој ситуацијиСАДнисуниморале да прибегавају бру­талнојпринуди(јерсусвибилисвеснињенемоћи)дабиуБретонВудсуњенанационалнановчанајединица–доларбиоустановљеникаосветскавалута.Тојеучињеноупркоснео­држивостибретонвудскогрешења(покомећеамеричкидо­ларбитисветскавалута,ауистовремећеСАДгарантоватиконвертибилност долара за злато).14Против таквог решењајебиоиКејнз(предводиоделегацијуВ.БританијеуБретон­вудсу) који је предлагао увођење нова јединствена светскавалута–бан­кор,аСССРјеодбиодаратификуједокументеБретонвудскеконференције.

Тре­ће­не­сла­га­ње.­КолегаМаџарпише(стр.325):Да­ље­ве­ли­ко­ под­руч­је­ не­сла­га­ња­ (ме­ђу­ мно­ги­ма!)­ из­ме­ђу­ про­фе­

13 САДсујединаземљакојајеизДругогсветскогратаизашласаснажном,чакиунапређеномекономијом.УдеоСАДусветскојиндустријскојпроизводњије 1947. године износио 62%, у односу на 42% из 1938. док су у укупномизвозу капиталистичких земаља САД оствариле­ раст­ са­ 14%­ (у­ 1938)­ на­32,5%.­Национални­друштвени­производ­ је­порастао­готово­2,5­пута,­док­ је­60­милиона­људи­1948.­имало­посао,­у­односу­на­47­милиона­из­предратне,­1939.­године.(А.МилошевићиД.Живојиновић,Миудолар(не)верујемо–последицесмањењаглобалнеулогедоларапоукупнумоћСАД–http://www.fpn.bg.ac.rs/wp­content/uploads/5)

14 ТојетакозванаТрифинова­дилема(Triffin­Dilemma)–названапобелгијскомекономистиипрофесорунаУниверзитетуЈејл,РобертуТрифину(1911­1993).С једна стране, емисија долара треба да има златнопокриће и омогућаванесметану конвертибилност долара у злато, а са друге стране емисијадолараморадабудедовољнадасеобезбедисвевећумеђународнутрговину,без обзира да ли емитовани долари имају златно покриће. Претеранаемисијадолара(беззлатногпокрића)подриваповерењеудоларионгубинавредности.

НакрајусуСАД1971.годинеједностранеукинулеконвертибилностдолараузлато.Непосреднопретогаза једанамеричкидоларседобијалооко4,3швајцарскафранкаилиоко360 јапанских јена,аданассезадолардобија0,87швајцарскихфранка,теоко115 јапанских јена.Одтогашто једоларсветскавалутаСАДимајуогромнекористиинеморајудабринуодуго­рочнозначајномпадувредностидолара,огромномбуџетскомдефицитуидефициту текућег биланса. За разликуоддругихдржава, тупривилегију(управозахваљујућичињеницидаједоларсветскарезервнавалута)имајусамоСАД.ОтомесамдетаљнописаоукњизиДоларскаалхемијаиказиноекономија(2009).

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

205

со­ра­Ду­ша­ни­ћа­(2013,­сс.­147­54)­и­ме­не­је­сте­ту­ма­че­ње­ки­не­ског­ раз­вој­ног­ чу­да.­Он­ је­ убе­ђен­ да­ је­то­ чу­до­ иза­зва­но­ак­тив­но­сти­ма­др­жа­ве.УнаставкутекстаколегаМаџариз­носисвојеобјашњењеки­не­ског­раз­вој­ног­чу­да:Ки­на­је­осло­бо­ди­ла­свој­на­род,­мо­же­се­ре­ћи­на­та­ко­ве­ли­чан­ствен­на­чин­да­мо­же­да­ се­ ока­рак­те­ри­ше­ као­ не­чу­вен­ и­ не­ви­ђен.­ То­ је­кључ­на­став­ка­у­но­ви­јој­ки­не­ској­исто­ри­ји­без­ко­је­чу­до­не­мо­же­да­се­об­ја­сни.

На страни149мога текстапише:Све­ове­ зе­мље (којесуудугомпериодуималеизузетновисокестопепривреднограста – Кина, Јапан, ЈужнаКореја, Тајван,Хонгконг, Син­гапур...)­ при­ мо­дер­ни­за­ци­ји­ сво­јих­ при­вре­да­ при­ме­њи­ва­ле­су­та­ко­зва­ни­азиј­ски­мо­дел,­а­ко­ме­су­на­ро­чи­то­свој­стве­ни­сле­де­ћи­фак­то­ри:­стра­те­ги­ја­раз­во­ја­за­сно­ва­на­на­из­во­зно­ори­јен­ти­са­ној­ин­ду­стриј­ској­по­ли­ти­ци,­из­у­зет­но­ви­сок­ни­во­штед­ње­и­ин­ве­сти­ра­ња,­те­по­е­тап­ност­и­праг­ма­тич­ност­у­ре­фор­ми­са­њу­при­вре­де.­По­ред­то­га,­све­њих­ка­рак­те­ри­ше­сли­чан­тра­ди­ци­о­нал­ни­си­стем­вред­но­сти­и­од­су­ство­де­мо­кра­ти­је.

Коментар.ОвдеколегаМаџарнедоводиупитањемојеобјашње­њеазијатскогмоделамодернизацијекоји јеупраксипоказаоодличнерезултате.Чињеница да јемодернизација ових земаљадиригована одстранедржавенезначинегацијутржишта,негоњеговуафирмацијуузпомоћснажнедржавнеразвојнеполитике.

Затим,колегаМаџарпише(стр.326):Ду­ша­нић­је­оду­ше­вљен­ ки­не­ским­ вред­но­сним­ опре­де­ље­њи­ма­ и­ њи­ма­ при­пи­су­је­ ве­ли­ки­део­раз­вој­ног­ успе­ха­ (2013,­ с.­ 151).­И­ов­де­он,­јед­но­став­но­ре­че­но,­гре­ши.­Ње­го­во­гле­ди­ште­ је­од­већ­уско­да­ би­мо­гао­ ва­ља­но­ да­ раз­у­ме­ зна­чај­ вред­но­сти.­ Го­во­ре­ћи­ен­ту­зи­ја­стич­но­о­ки­не­ским­пле­ме­ни­тим­дру­штве­ним­вред­но­сти­ма...­Ду­ша­ни­ћев­по­глед­је­опет­пре­ви­ше­узак­–­из­гле­да­да­је­то­ге­не­рич­ка­ка­рак­те­ри­сти­ка­ана­ли­ти­ча­ра­из­та­бо­ра­ан­ти­ли­бе­ра­ла­–­он­за­бо­ра­вља­стра­хо­ви­те­сви­ре­по­сти­из­вр­ше­не­то­ком­Ве­ли­ког­ско­ка­на­пред­и­то­ком­Кул­тур­не­ре­во­лу­ци­је,­кад­су­ми­ли­о­ни­не­ви­них­из­гу­би­ли­жи­во­те;­и­то­је­би­ло­учи­ње­но­од­стра­не­истог­ (по­Ду­ша­ни­ћу­пле­ме­ни­тог)­ки­не­ског­на­ро­да.­

Образлажућипрвоосновнекарактеристикетакозваногазијскогмодела развоја, осврнуо сам сеинањихов тради­ционалнисистемвредности.Погледајмодеотекстаизкога

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

206

је колегаМаџар закључиода сам­ оду­ше­вљен­ида говорим­ен­ту­зи­ја­стич­ноокинескимпле­ме­ни­тимдруштвенимвред­ностима.По­ред­то­га­што­су­све­ис­точ­но­а­зиј­ске­зе­мље­има­ле­слич­ну­стра­те­ги­ју­еко­ном­ског­раз­во­ја,­бр­зом­при­вред­ном­успо­ну­по­го­до­вао­је­и­њи­хов­тра­ди­ци­о­нал­ни­си­стем­вред­но­сти­чи­ји­ се­ ко­ре­ни­ на­ла­зе­ у­ кон­фу­чи­јан­ству,­ а­ ко­га­ ка­рак­те­ри­ше­тру­до­љу­би­вост,­ште­дљи­вост,­пра­вич­ност,­спрем­ност­на­жр­тво­ва­ње,­а­на­ро­чи­то­из­ра­жен­ко­лек­ти­ви­зам­и­хи­је­рар­хиј­ска­ струк­ту­ра­ дру­штва­ где­ по­сто­ји­ при­о­ри­тет­оп­штих­над­ин­ди­ви­ду­ал­ним­ин­те­ре­си­ма.­Ко­лек­тив­на­свест­о­ на­ци­о­нал­ном­ ин­те­ре­су­ и­ ко­лек­тив­на­ спрем­ност­ на­жр­тво­ва­ње­ за­ ње­го­во­ оства­ре­ње­ су­прот­ста­вље­ни­ су­ за­пад­ном­ (про­те­стант­ском)­ си­сте­му­ вред­но­сти­ у­ осно­ву­ ко­га­је­пре­ми­са­о­не­при­ко­сно­ве­ним­пра­ви­ма­чо­ве­ка­ко­ја­не­мо­гу­би­ти­ оту­ђе­на­ од­ по­је­дин­ца­ ни­ под­ ко­јим­ усло­ви­ма,­ чак­ ни­за­оства­ри­ва­ње­ ­би­ло­ка­квих­ви­ших­оп­штих­ин­те­ре­са,­на­при­мер­ ду­го­роч­но­ одр­жи­вог­ ви­со­ког­ при­вред­ног­ ра­ста­ и­жи­вот­ног­стан­дар­да,­те­со­ци­јал­не­ста­бил­но­сти.­Из­при­о­ри­те­та­оп­штих­над­ин­ди­ви­ду­ал­ним­ин­те­ре­си­ма­про­ис­ти­че­и­ прин­цип­ ком­про­ми­са­ (нео­п­хо­дан­ ка­ко­ би­ се­ до­сти­гли­ ви­ши­оп­шти­ци­ље­ви),­то­ле­рант­ност­пре­ма­ра­зним­об­ли­ци­ма­дру­штве­ног­уре­ђе­ња,­ува­жа­ва­ње­ал­тер­на­ти­ва,­по­тре­ба­за­екс­пе­ри­мен­та­ли­са­њем,­ схва­та­ње­да­ за­оп­ста­нак­и­оп­шти­на­пре­дак­(на­ци­је,­ци­ви­ли­за­ци­је)­не­тре­ба­ро­бо­ва­ти­би­ло­ко­јим­иде­о­ло­шким­„из­ми­ма“.

Коментар.Наводећи смирено и рационално традиционални си­стемвредностиазијскихземаљакојесуималеуспешнустратегијураз­воја,колегаМаџартврдидасам­оду­ше­вљен­идаговорим­ен­ту­зи­ја­стич­ноокинескимпле­ме­ни­тим дру­штве­ним­вред­но­сти­ма,тедазаборављамстра­хо­ви­те­сви­ре­по­сти­из­вр­ше­не­то­ком­Ве­ли­ког­ско­ка­на­пред­и­то­ком­Кул­тур­не­ре­во­лу­ци­је,­кад­су­ми­ли­о­ни­не­ви­них­из­гу­би­ли­жи­во­те;­и­то­је­би­ло­учи­ње­но­од­стра­не­истог­(по­Ду­ша­ни­ћу­пле­ме­ни­тог)­ки­не­ског­на­ро­да.­

Штанаоворећи?КадабихполемисаонаначинкакоточиниколегаМаџаррекаобихкакојеоноду­ше­вљен­идаговори­ен­ту­зи­ја­стич­нооамеричкимпле­ме­ни­тимдруштве­нимвредностима,тедазаборављастра­хо­ви­те­сви­ре­по­сти­из­вр­ше­не­над­Ин­ди­јан­ци­ма­и­црн­ци­ма,­кад­су­ми­ли­о­ни­не­ви­них­из­гу­би­ли­жи­во­те;­и­то­је­би­ло­учи­ње­но­од­стра­не­истог­(по­Ма­џа­ру­пле­ме­ни­тог)­аме­рич­ког­на­ро­да.Аликакветове­зеимасаекономскимуспономКинеилиСАД?

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

207

Че­твр­то­ не­сла­га­ње. И на крају, колегаМаџар пише(стр.326):Са­мо­пар­ре­чи­о­вој­сци­за­ко­ју­сам­то­ком­не­ких­15­го­ди­на­до­ка­зи­вао­да­би­тре­ба­ло­да­се­рас­пу­сти­и­де­фи­ни­тив­но­укло­ни­на­ор­га­ни­зо­ван­и­ху­ман­на­чин.­И­у­овој­ства­ри­Ду­ша­нић­де­ли­сла­бо­сти­и­не­вич­ност­та­бо­ра­ко­ме­при­па­да...­Из­гле­да­да­је­про­фе­сор­Ду­ша­нић­спре­ман­да­га­бра­ни­до­ма­ћа­ар­ми­ја;­као­у­ јед­ном­по­пу­лар­ном­ви­цу,­мој­став­је­да­ме­не­бра­ни­–­хва­ла­ле­по.­Кад­би­се­де­кла­ри­са­ла­као­зе­мља­без­ар­ми­је,­Ср­би­ја­би­за­до­би­ла­по­при­ли­чан­пре­стиж­и­ме­ђу­на­род­но­при­зна­ње.­Са­нео­спо­ри­вом­ду­хо­ви­то­шћу­Ду­ша­нић­ци­ти­ра­ста­ру­на­род­ну­по­сло­ви­цу:­они­ко­ји­не­хра­не­сво­ју­вој­ску,­хра­ни­ће­ту­ђу;­мој­од­го­вор­је:­ако­ни­јед­на­од­њих­–­на­ша­или­ту­ђа­–­ни­је­од­би­ло­ка­кве­ко­ри­сти,­ни­јед­на­не­тре­ба­да­бу­де­ни­хра­ње­на.

Коментар:Nocomment!Овдејесвејасноисвакидодатнико­ментарјесувишан,авероватнобихзбогњегабиооднеолибералапо­новопроглашенпо­ли­тич­ки­не­ко­рект­ним,каоштосумеусвојевремекомунистипрогласилимо­рал­но­по­ли­тич­ки­не­по­доб­ним.15

Накрају,желеобихдаистакнемдасамзахваланколегиМа­џарунајасноизнетомставу(уњеговомраду)даекономскакризаипакпостојигодинама,јошувектрајеиненазирејојсе крај16 (ком­по­но­ва­ни­ су­ и­ при­ме­ње­ни­ по­зна­ти­ па­ке­ти­ од­

15 Уместокоментарасамонеколикоздраворазумскихпитања.Којасетонеоли­бералнадржава(САД,ВеликаБританија...),одреклавојске?КакотодаСАД,којепроповедајуидругиманамећунеолиберализам,иманајвећи(незабеле­жендосадаусветскојисторији)војнибуџет–већиодвојнихбуџетасвихосталих земаља узетих заједно? По којим је то неолибералним аксиомимамогућедаПентагон(новцемиздржавногбуџета)буденајвећипослодавацнасвету?

16 НаједнојоднашихрасправауАЕН(јун2011)намојуконстатацијудајевре­менајбољисудија,апраксанајбољиверификаторисправностиразличитихте­оријскихставова,течињеницудаједанасисторијскапракса(колапспостсо­цијалистичкихпривредакојесусеувођењуекономскеполитикепридржавалеВашингтонскогконсензуса,апотомисветскаекономскакриза)ставилатачкунатеоријскеспоровеонеолиберализму,одговорјебиодасунекеодпостсо­цијалистичкихземаљаималесамомалепролазнепотешкоћеидасебрзоопо­рављају(колегаБорисБеговић),­да­немаговораобилокаквој,апоготовонеовеликојсветскојекономскојкризи,негосетурадиоуобичајенојрецесији(ко­легаБошкоМијатовић),­те­да­је­то­безначајнаепизодакојесезагодину­двенећемонисећати(каофијаскакојисмоималиснабавкомвакциназасвињскигрип–какојетолепоилустровалаколегиницаДаницаПоповић).Поредтога,колегиницаПоповићјетаданагласилакакосуекономијаисоцијалнаодговор­ностнеспојиви,тедаекономијанепознајекатегоријеправичностииморала.(http://www.nspm.rs/ekonomska­politika/neprolazna­vremena­samo­jedne­knjige.

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

208

по­7­8­ хи­ља­да­ми­ли­јар­ди­до­ла­ра,­а­оче­ки­ва­на­крат­ко­роч­на­и­ бр­за­ по­бољ­ша­ња­ су­ из­о­ста­ла,­ док­ за­ ду­жу­ пер­спек­ти­ву­ни­до­дан­да­нас­ни­је­ ја­сно­да­ли­ је,­уз­сва­та­до­пин­го­ва­ња­при­вре­де,­ оси­гу­ран­ по­у­здан­ из­ла­зак­ из­ кри­зе −­ стр. 98), теданеолиберализамипакпостоји17 (наводећииразлоге збогчегатребада­се­ли­бе­ра­ли­зам­у­сво­јим­са­вре­ме­ним­обо­га­ће­ним­вер­зи­ја­ма­на­зо­ве­нео­ли­бе­ра­ли­змом­ −­стр.146).Надамседазбогтоганећеиматинепријатностиодстранесопственогидеолошкогклана,пресвега,сарадникаши­ро­ко­афир­ми­са­ног­(какототврдиколегаМаџар)ис­тра­жи­вач­ког­Цен­тра за­ли­бе­рал­но­де­мо­крат­ске­сту­ди­је­–колегиницеДаницеПопо­вић,теколегаБошкаМијатовићаиБорисаБеговића(свисутакођепозванинамартовскурасправууАЕН,алијошнисудоставилисвојетекстове).

*­­*­­*

Истичућидасаммуза­и­ста­драг­при­ја­тељ(стр.278)идамедо­жи­вља­ва­као­дра­гу­и­мно­го­стра­но­по­зи­тив­ну­лич­ност(стр.228),колегаМаџарсаправомконстатује:са­ка­рак­те­ри­сти­ка­ма­ко­је­нас­про­фе­си­о­нал­но­де­фи­ни­шу­и­раз­гра­ни­ча­ва­ју,­нас­дво­ји­ца­смо­то­ли­ко­уда­ље­ни­да­при­па­да­мо­раз­ли­чи­тим­га­лак­си­ја­ма­(стр.202),­текад­је­већ­реч­о­уку­си­ма,­проф.­ ­Ду­ша­нић­и­ја­„га­лак­тич­ки“­смо­­уда­ље­ни (стр.224).ОвдесамупотпуностисагласансаколегомМаџарем.Про­фесионалнаразликамеђунамајелогичнаимајућиувидудамиразличитосхватамодисциплинукојомсебавимо–еконо­мију–јауњеномизворномзначењу,аколегаМаџар(иоста­линеолиберали)подекономијомподразумевајуоноштојеусуштинихрематистика.

Подсетимоседајеназивеко­но­ми­ја­­унаучнуупотре­буувеоКсенофонт (430–354годинеп.н.е),акојиупреводу

html?alphabet=l)17 КолегаБошкоМијатовићћенарасправиуАЕН(видети:Зборник:Глобална

кризаиекономсканаука,март2012)битиизричит:Даизнесемсвојемишљењеотемискупа:неолиберализамнепостоји.Радисеопојму,односноетикети,којусусмислилипротивницилиберализма.Онсекористикаодисквалифика­цијакојупротивницилиберализмаупућујунесаморадикалнимлибералима,већисвимосталима,наглашавајућидаподудароптужбеонеолиберализмунепотпадајуданассамолиберали,већкомплетнадоминантнаструјаполитичкогиекономскогмишљењаусвету.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

209

сгрчког(oikos–кућа,no­mos­–закон)значиуправљањедо­маћинством.Аристотел(384–322годинеп.н.е.)јенаправиојаснуподелуизмеђуекономијеихрематистике(chre­ma–но­вац,имање,ствар,no­mos­–закон)којаупреводусгрчкогзна­чиуправљањеновцем,тачнијевештинастицањабогатства.УвођењемновогтерминаАристотелјежелеодаизвршираз­граничењенекихвидоваделатностикојисепринципијалноразликујуодекономије.

Економија представља делатност која је повезана састварањем–производњомбогатства(робеиуслуга)усмере­наназадовољавањеживотнонеопходнихљудскихпотреба–иоријентисананаопштедруштвенокориснарешењауинте­ресувећинеграђана.Сдругестране,хрематистикајеповеза­наспрерасподеломбогатствасциљемкорпоративно­личногбогаћењаужегрупеграђанаионасеудревнимвремениманазивалалихварство,тојестзеленаштво.Аристотелјеисти­цаодазаљудекојисупошлипутемхрематистикезгртањебогатствапостајебесконачноитунепостојеникаквеграни­це.Онјеусклоностинекихљудиказгртањубогатствавидеореалнуопасностзадруштвоиупозораваодахрематистикаможедовестидомутацијецелогдруштва.

Нажалост,дотемутацијеједошло.Мадајеиуантич­ковремепоредекономије(реалнапривреднаделатност),по­стојалаихрематистика(шпекулативнаделатносткојајебиласпореданибезначајандеопривреде),временомсешпекула­тивностпретворилаизперифернеуосновнукарактеристикутржишта.18Данасимамо(пресвега,унајразвијенијимземља­маЗапада)моделшпекулативногиликазинокапитализмаукојемдолазидосвевећедоминацијешпекулативне (вирту­елне) над реалном привредом. Сада фактички постоје двепаралелнепривреде,једна–реалнакојастварапроизводеиуслуге и друга – виртуелна која ства­ра новац берзанскимшпекулацијама.19

18 Џ.М.Кејнзје(укњизи:Општатеоријазапослености,каматеиновца)упозо­раваодашпекулацијенеподразумевајунужновеликуштетуакосуспореданибезначајандеопривреднеактивности(акоостанумехурићинапостојаномпотокупредузетништва),алисувеомаштетнекадасупредоминантне(кадаподузетништвопостајемехурићувртлогушпекулација).

19 Видетидетаљнијеукњизи:ЈованБ.Душанић,Економијапостмодерне,Бео­град,2014.

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

210

Међутим,виртуелнанеможедапостојибезреалнепри­вреде,јеронаодњеживи,односнонањојуправоипарази­тира.Улагањаувиртуалнупривредунисуинемогудабудумоторирастаинеобезбеђујустабиланидугорочноодрживекономскирастјерсеуњојнестваранованегоисисававред­ностиизреалнепривреде.Такобогатифинансијскимшпеку­лацијамауспевајудазасебеприграбевећидеонационалногколача,иакосетимшпекулацијамаистовременонеувећаватајколач.

Данасjеитеоријскимајнстримкадасеговориосавре­менојекономијиусуштинихрематистика,анеекономијауњеномизворномзначењу.Аристотелјеусвомпознатомде­луПо­ли­ти­каписаодасехрематистикачестопри­хва­та­као­еко­но­ми­ја­али­она­то­ни­је­јер­је­хре­ма­ти­сти­ка­усме­ре­на­на­екс­пло­а­та­ци­ју­и­за­њу­ра­ди­ли­хвар­ство­ко­је­је,­из­по­зна­тих­раз­ло­га,­од­врат­но.Заекономијујевеомаважанморалкојивладаудруштву.

Поштосунамполазнепозиције„га­лак­тич­ки“­уда­ље­не,какотопишеколегаМаџар,ондајелогичнодасунамтаквииукуси.Таконапример,колегиМаџару(часописЕко­ном­ске­иде­је­и­пра­каброј9­10/13,страна22)немаништапротивштосупри­ма­ња­по­је­ди­на­ца­у­бан­ка­ма­(ва­жи­и­за­дру­ге­фи­нан­сиј­ске­ин­сти­ту­ци­је­као­што­су­фон­до­ви,­оси­гу­ра­ва­ју­ће­ком­па­ни­је,­ре­ви­зор­ске­ку­ће...)­­ба­сно­сов­но­ве­ли­кајерсуонане­ми­нов­на­и­го­то­во­очи­глед­на­по­сле­ди­цачињеницедадо­бру­бан­ку­не­чи­не­сви­за­по­сле­ни­не­го­ње­но­нај­у­же­упра­вљач­ко­је­згро,­че­сто­је­дан­је­ди­ни­чо­век.­По­слов­ни­успех,­па­и­сам­оп­ста­нак­бан­ке­за­ви­си­до­слов­но­од­то­га­да­ли­ће­мо­ћи­да­се­до­че­па­и­за­др­жи­та­кве­вр­хун­ске­ка­дро­ве,­те­ча­роб­ња­ке­фи­нан­сиј­ских­опе­ра­ци­ја­и­вр­ло­круп­них­пра­те­ћих­тран­сак­ци­ја.

Међутим,­ ча­роб­ња­ци­ фи­нан­сиј­ских­ опе­ра­ци­ја имајуба­сно­сов­на­ при­ма­ња, чак и када изостајепо­слов­ни­ успех ибан­ка­не­оп­ста­не.Leh­man­Brot­hers­јебанкротирала2008.го­дине,аРичардФулд–првичовековебанке,зарадиоје500милионадолара(оријентацијеради–толикоизносиукупангодишњивојнибуџетСрбије)у2007.годиникојајепретхо­дилакрахуLeh­man­Brot­hers.­

ЗаразликуодколегеМаџара,сматрамдавеликенејед­накостиурасподели,тевеликеконцентрацијебогатствакодускогслојаљуди(уосновномтексту–фуснота12–самвећ

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 195-212

211

наводио податак да 85 најбогатијихљуди на свету поседу­јебогатстваједнакоономкојеимаи3,5милијарденајсиро­машнијихљуди–вишеодполовинесветскогстановништва)нису – не самоморално него и економски – прихватљиви,јернемадугорочноодрживогстабилногразвојадруштваукојемпреовлађујузаконикојинисузаснованинаморалу.Тосеодносиинаекономскезаконекоји,например,омогућава­јуенормнобогаћењеускогкруганајбогатијихиистовременобедумасељудикојиживеуусловиманедостојнихчовека.20

КолегуМаџарапознајемјошодмојихстудентскихда­на (почетком70­их годинаХХвека) када је онбиодоцентна Економскомфакултету у Београду и предавао нам (ма­кроекономско)планирање.Одтадаценимњеговуерудици­јуипосвећеностпослу.Каснијесмосенаразнимстручнимскуповимаиближеупозналииизмеђунасјеувекпостојаоједналепаљудскакомуникација,маданамсепрофесионалнипогледи суштински разликују. Са великим интересовањемчитамњеговетекстовеукојимасеможенаћидостаједно­ставнихидопадљивимидеја.Међутим,проблемјенајчешћеутомешто,какотопишеколегаМаџар,позивајућина­мо­ну­мен­тал­но­де­ло­ јед­на­ко­мо­ну­мен­тал­ног­ства­ра­о­ца­Ха­је­ка:21­

20 Ранијесамвећписао:Мислим­да­је­наша­професионална,­али­пре­свега­и­људ­ска­обавеза­да­на­зло­и­неправду­не­пристајемо­и­с­њима­се­не­миримо,­те­даихнепрестано­разоткривамо­и­јавно­огољавамо.­Против­зла­и­неправде­треба­се­борити,­не­зато­да­би­се­они­победили­(увек­ће­их­бити,­у­већој­или­мањој­мери)­него,­пре­свега,­због­тога­да­они­не­би­победили­човека­у­нама.(Видетипредговорукњизи:ЈованБ.Душанић,Критиканеолиберализмаитранзиције,Загреб,2013)

21 Последњих деценија наши мејнстрим економисти – неолиберали сталносе позивају на монументална дела два монументална ствараоца – КарлаПопераиФридрихаХајека.Кадасамбиостудентинештокаснијетадашњимејнстримекономисти–комунистисусетакођепозивалинамонументалнадела два монументална ствараоца – Карла Маркса и Фридриха Енгелса.Такодајеевовећседамдеценијанашимејнстримекономистиимајусвојадва идолаКарла иФридриха (ранијеМаркса и Енгелса, а садаПопера иХајека)учијиммонументалнимделиманалазебеспоговорнеодговоренасвапитања(иликакопишеколегаМаџар–најпоузданијеинајекономичнијеначинеразјашњавања)исвимикојињиховаидеједоводимоусумњусмољудиоскудногзнања.Узгред,подсетимоседајеКарлПоперумладостибиокомуниста.

НанашимранијимрасправамауАЕН(2012)рекаосам(тададругимпово­домиизсасвимдругихразлога)да јенеолиберализам,пресвегаидеоло­гија,каоштојетобиоикомунизам.Збогтоганетребаданасчудидасумноги садашњинајватренији неолиберали бивши комунисти илињихови

Јо­ван­Б.­Ду­ша­нић РАЗ­МЕ­НА­МИ­ШЉЕ­ЊА­УМЕ­СТО­ОБ­РА­ЧУ­НА

212

основ­на­ иде­ја­ је­ јед­но­став­на­ иако­ је­ до­каз­ сло­же­ни­ји­ – идодаобих,поправилу,немогућ јертаквеидејесуплодап­страктнихконструкцијакојеимајумалозаједничкогсареал­нимстањемствари(заснивајусенапожељнимпретпостав­кама,анестварнимчињеницама).

МислимдасмоудосадашњимрасправамаколегаМа­џаријајасноизложилисвојепозиције,осталиприњима,авреме(иможданекибудућиобјективникритичари)ћепро­суђиватикојеоднасбиоуправу.

*­­*­­*

Средином2015.године,акоБогда,пуним65годинаипослеоверасправепланирамдапрестанемсаактивнимуче­шћем на нашим традиционалним расправама уАкадемијиекономских наука и Научном друштву економиста.Желеобихдасеинтензивнијепосветимзавршеткукњиге(нијеве­заназаекономију)којусамранијезапочео,акојаћеизиски­вативишегодишњирад.

У последњем допису (23.12.2014) колегаМаџар нас јеобавестиокакојепостигнутдоговорданаширадови(саоверасправе)будуобјављениуспецијалномбројучасописаЕко­номскогфакултетауБеограду–Еко­ном­ске­иде­је­и­прак­са,­теочекујемдаовајмојрадбудеобјављенуцелини–основ­нитекст(којисамдоставионавремеудецембру)иовајпос­тскрипт(дописанупродуженомрокукојијенакнадноод­ређен).

биолошкипотомцикојисуједноставносамојезикједноумљапрекодиралисакомунистичкихнанеолибералнедогме.Такосумекомунисти(претридеценије)званичнооптужилидасамдесничаридасампротивкомунизмаисамоуправљања,анарасправиуАЕН(Зборник:Глобалнакризаиеконом­сканаука,март2012),теуполемицисамномусуботњемКултурномдодаткулистаПолитика(август­септембар2012),мојеколегенеолибералитврдедасамлевичаридасампротивкапитализмаиглобализације.

Овајрад јепримљен16.фебруара2015.годинеаприхваћензаштампунасастанкуредакције28.априла2015.године.

213

УДК 316.7(497.11)“20“

Ори ги нал ни на уч ни рад

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСNATIONAL INTEREST

Година XI, vol. 22Број 1/2015.стр. 213-227

213

* Редовнипрофесор психологијеКалифорнијског универзитета уСанДијегу(UniversityofCalifornia,SanDiego)иБеоградскогуниверзитета.

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни*

СРБИЈИЈЕПОТРЕБАНКУЛТУРНИРАТ УКОМЕБИПРВА

ИТРЕЋАСРБИЈАПОБЕДИЛЕДРУГУ

- Дру ги део -

Шта си ро ма ше ном на ро ду за сво је па ре, у сво јој зе мљи – не, да кле, зе мљи ко ја је по сед кул тур ња ка – да је „културa”? Ни је уоп ште по треб но да огро ман про це нат тог ства ра ла штва ома-ло ва жа ва ју ће на зо ве мо дру го ср би јан ским ки чем; оно је, са свим си гур но, у ве ли кој ме ри ме ди о кри тет но, де ри ва тив но – јад но.

По ли ти ки но фа во ри зо ва ње ста во ва и љу ди Дру ге Ср би је

Рубрика „Култура”По ли ти ке ињен „Културни дода­так”налазесвакиначиндахвалеипромовишудругосрби­јанскекултурнеподухвате,безобзиранањиховуобјектив­нувредност:важноједржатиихужижијавности,датињи­ховимауторимапросторзасамоекспресијуипомоћиимдаостварефинансијскиуспех.Неколикопримера,одмноштвамогућих,следи.

Целапрвастрана„Културногдодатка” за13. јул2013.додељена је Владиславу Бајацу за квази­филозофско­соци­олошкуанализуемпатије,Weltschmerz-аи„арапскогпроле­

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­...

214

ћа”.1Читалацтражиразлогзаовајдилетантскитекст–ина­лазиганастр.2,одкојејеполовинатакођедатаБајацу.ЊуонвештокористидарекламирапреводсвогроманаХа мам Бал-ка ни јанаарапски.КаквакамуфлажаурежијиПо ли ти ки ног „Културногдодатка”. Итонијесве.Самодваданакасније,15.јула,урубрици„Култура”По ли ти ке, Бајацпоноводобијапроминентнутрећинустранице,овогпутакаоглавниуред­никиздавачкекуће„Геопоетика”,небилирекламираоњенаиздања.2Све ово, благо речено, није професионално премаБајацовимконкурентима,другимприватнимиздавачимако­јинедобијајуниприближнотакавпросториподршкуПо ли-ти ке.

„Културнидодатак” јетакођедаозначајанпросторса­морекламирањудругосрбијанскогестетичараМиодрагаМи­шкаШуваковића,којејепровиднокамуфлиранокаоприказчетвороразреднеинсталацијеМаријелеЦветић.3

Пресвега,естетичка„теорија”госпођеЦветићнијена­ука већ псеудонаучношарлатанство. Друго, сама инстала­ција јебилабледа,неинвентивнакопијанастотинетаквихуСАДиразнимевропскимземљаматокомпоследњихтри­десетгодина.Инсталацијајебезуметничкевредности,штоопетговориокомпетенцијиљудикојиводегалеријуКултур­ногцентраБеограда.Треће,самШуваковићевприказјепунконтрадикторностиибаналностиибезвреднанјекаопоку­шајуметничко­естетичкекритике.

У (неодговореном) писму Весни Рогановић 10. јула2013,написаосам:„Мислимдаби„Додатак”требалодауве­дерецензијезауметничкуидругукритику,гдерецензентинебиприпадаликлановимаинебипоступалипопринципу„јатеби–тимени”.ГосподинШуваковићбиразмислиодалидапошаље„Додатку” овакавмедиокритетниприказ,кадбизнаодаћебитипрослеђенобјективним,стручнимрецензен­тима.Овакосесвакојакамаглапродајеу„Додатку”,уразнимдоменимауметностиикултуре.…ЈошнештооШувакови­ћевомприказу.Тусаминсталацијувидео, али јеонаокон­

1 В.Бајац,„Одсветскогболадоемпатије:новамасовност”,„Културнидодатак”Политике,13.јул2013,стр.1­2.

2 М.Вулићевић,„Четириновекњигеу„Геопоетици”,15.јул2013,стр.10.3 МиодрагШуваковић,„Собезалутке”,„Културнидодатак”Политике,6. јул

2013,стр.6­7.Видетитакођефусноту12.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 213-227

215

чанапреизвесногвремена.Априказјеобјављентек6.јула,увеликопослезатварањаизложбе.Тосамопосебизначидасерадиорекламирањуаутораприказаиаутораизложбе,анеоинспирисањучиталацаПо ли ти кедаизложбупогледајуисами,нитикаоводичкрозњу.Уоваквојситуацији,приказјетребалодабудепослатунекистручничасопис,анеудневненовине.Алиучасописубирецензијебиленеповољне.АПо-ли ти ка–етуШуваковићимаотворенавратабезобзираштанапишеидалитајтекстслужичитаоцима.”

Рубрика„Култура”увекнајављује,приказујеизаштит­ничкиобраћапажњунадругосрбијанскепозоришнередите­ље од којих с правом очекује деструктивну деконструкци­ју нечег српско­традиционалног или „патријархалног” или„ретроградног”–безобзираукојојмеријењиховпројекатсићушанилиисподпросека.То седесилои са „ауторскомпредставом” у омладинском позоришту „Дадов” КоканаМладеновића–„Slučajevi/LostinSerbia”.ТајнасловПо ли ти-ки на позоришнасарадницаБоркаГ.Требјешанинвеликоду­шноназива„интригантним”.4(Деонаслова,„Slučajevi”,јеуоригиналунаписанлатиницом;ваљдабиМладеновићући­рилицасувише„одударала”оденглескогуостаткунаслова.)

Депримирајуће, изразито негативне, оцене Србије иживота уњој од стране „културњака“ су увекдобродошлеурубрици„Култура”,чакикадјејаснодасерадио„терањуводенасвојуводеницу”.У(неодговореном)писмуВесниРо­гановић17.јула2013,написаосам:„СтилБорке Требјешанин једаамбициознимдругосрбијанкамадапросторилакапи­тањакакобионедалесвојенеукесоциолошкеиполитичкеоценеостањууземљи.Смисаојенаравнодасењималичнодавишеновцаидајебашњиховапредставастрашноважна. Тако,рецимо,унедавној‘Култури’,једнамладаредитељка,ИваМилошевић(којасеусуђуједарежираГогоља,Гогоља!),етаженасамоувереноизјављује:‘Живимоудржави,удру­штвукоје језбирнехаја…’ ионданастављаопадудецесавртешкеуСокобањиикако та трагедијанекакооправдавапоставку‘Ревизора’башсада,наравноуњенојрежији.5 Ова

4 Б.Г.Т.,„АуторскапредставаКоканаМладеновићау‘Дадову’”,Политика,27.децембар2013,стр.12.

5 БоркаГ.Требјешанин,„Србијије‘Ревизор’прекопотребан”,Политика,3.јун2013,стр.14.

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­...

216

‘социолошкиња’изгледанијесазналадасеготовоистогданадеовеликогмостасрушиосеверноодСијетлаудржавиВа­шингтон,споследицомдасусебројниаутомобилисурвалиуледенуводу.НоважнојебацатидрвљеикамењенаСрби­јуизмрзитељскесамоважностикомбинованесакористољу­бљем.”6

Такоусвојимпредставамапрошлејесени(„Коштана”,ДраманасрпскомјезикуНародногпозориштауСуботици,октобар 2013; трилогија „Passport”, суботичко позориште„ДежеКостолањи”на сцениБитеф театра, децембар2013),редитељАндрашУрбанводихаотичниивиолентникултур­ниратпротивсвегасрпскогитрадиционалног.Тусузверскиљудскиодноси,злостављањежена,дискриминацијаРомаидругихмањинаодвећине,злоправославље,митовииархе­типови.Свето јепредстављеноурлањем,пужењем,удара­њем,скичањем,голотињомиваљањемумлевенојпаприцииизнутрицама.Утомартоовскомбруталномбесмислу,упо­модном„постдрамскомпозоришту”,јеијефтинадидактика,у виду објављивања, уз представу „Коштане”, одломакаизУниверзалнедекларацијеољудскимправимаиЗаконаоза­бранидискриминацијеРепубликеСрбије.Урбаннемилосдноексплоатишесветемекаопретњегледаоцима,аексплоатишеиглумице–узбрижниставозаштитиженаодзлостављањаисексплоатације.

По ли ти ки на позоришна критичаркаАнаТасић је об­јавилавеомапозитивнеприказеовихпредстава.7Изприка­за„Коштане”:„Упредстависубескомпромисноизоштренимотиви дискриминације, манипулације религијом, безоб­зирнесексуалнеексплоатацијеженскогтела…Азлосечи­ниуокружењутрадиционалних,(квази)религијомпрожетихобичаја, чиме се најдиректније упућује критика дволично­стидубокоукорењенихунашемсистемувредности…Урба­нова‘Коштана’ јегласансировкрикпротив…друштвенихнеправди”.

6 АнаТасићјеобјавилаприказ‘Ревизора’ИвеМилошевић,„Тражисекапетанброда”,Политика,6.јун2013,стр.12.Приказјевеоманегативан,штомејезачудило,јерсевеомареткослажемсасудовимаиоценамаАнеТасић.МождабисесмалоиронијемоглозакључитидаИваМилошевићнијеусвоминтер­вјуубиладовољнонегативнаостањусрпскогдруштва.

7 Ана Тасић, „Ограничено друштво, безгранично позориште”, Политика, 16.децембар2013,стр.11;„Коштанинкрикпротивнеправди”,Политика,26.де­цембар2013.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 213-227

217

Коментатор/ка у електронском издању По ли ти-ке, по имену „nakarada u pozoristima” написао/написалаје (25/12/2013 23:23): „Najveca nepravda su ovakve nakaradne‘predstave’gdeseraznoraznislucajevizapsihijatrijuogledajubi­lokaoreziseriiliglumci.Oddelanaseknjizevnostidrskoseusu­djujudazaradinteresaperverznemanjineizvrcuporukusamogknjizevnogdela.Tragikomicno!!!”Акоментатор/ка„Planinskičovek”(26/12/201317:10)вели:„Zaštonesaznasmozbogčegajepredstava‘Koštana’bilaprekinutapolasata…Jasamjedanodtih,kojiizrevoltaustaneinapustipozorište.Zaštobimenebilosramota, timmojimčinom trebada se stide ti koji supostavilipredstavusakojeizrevoltaizlazegledaoci”.

Дру го срби јан ско по ли ти кант ство као те а тро ло ги ја

УједномогледуоАндрићевимроманима,СлавкоГор­дић пише: „Тумачење књижевног дела бива понекад осве­тауманадуметношћу”.8Управотосеодносинаматеријууовомодељку,стимдаје„ум”честосведеннаполитичкекал­кулације,„освета”насуровеобрачунепером,а„уметност”напозориштедругеполовине2013.уСрбији.Упретходнимодељцима,позоришнакритикауПо ли ти ци јечестопомиња­на,алисадаћусеконцентрисатинанеколикоинтензивнихдебата,којесусесвепротезалеувишебројева„Културногдодатка”,исприлозимакојисубилинатопљени„сумпорномкиселином”.ОвеполемикесеодносенасржкултурногратауСрбији.

Упрвојдебатисусесукобилиопштеприсутнидруго­србијанскитеатрологИванМеденицаиСелимирРадуловић,директорСтеријиногпозорја.ПочелојесаМеденичинимна­падомна„културнуполитикукоју(представа‘Константин’)оличава”и,поРадуловићу,жељом„дасеоблатељудикојипокушавајудасрпскукултуруизвукуизразвалина”.9Раду­ловићједодаодаМеденицанеразуме„кон стан ти нов ску па­радигмуусрпској (ихришћанској)култури.Усвомтексту

8 СлавкоГордић,„ОгледиоИвиАндрићу”,Академскакњига,НовиСад,2013.9 ИванМеденица, „Шта јеКонстантинСрбима?”, „Културнидодатак”Поли­

тике,23.март2013,стр3;СелимирРадуловић,„ЧворовићИванаМеденице”,„Културнидодатак”Политике,6.јул2013,стр5.

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­...

218

недељу дана касније,Меденица оптужује Радуловића да јепесникбез„позоришнихреференци”идајепрофитираоде­ведестихпутемсвоје„политичкеопције”.10

Умеђувремену,сдваМединичинатекстау„Додатку” у јуну2013,почела је јошједна,изузетноружнаполемика,овогпутазатоштојеМеденицаострашћенонапаожири58.Стеријиногпозорја,јерњеговадваидеолошкапартнераилипулена(Га леб урежијиТомијаЈанежичаиОте ло урежијиМилошаЛолића)нисудобилинаградекојебиимонваљдаобезбедио(претпостављамувремекадјебиоуметничкиди­ректорПозорја).11Усвојојжустројреплици(увећцитираномтекстуу„Додатку” за6.јул)наМединичино„Минирањенај­бољих”,Радуловићје(чињеничнотачно)оптужиоМеденицудапоистовећујеПозорјеса„на ци о на ли стич ком ре то ри ком”(ориг.курзив)идасесолидаришеса„онимакојиимајуоба­везудаоблате...ЕмираКустурицу”(КустурицајеговорионаотварањуПозорја).РадуловићједодаодасеМеденица„ле­гитимишекаоташти...свадљивац,анекаопоузданитумачсрпскогпозоришногзнака”идасепонаша„нанивоуситнихдојавакојесу,поналогулокалнихидеолошкихфанатика,пи­санеувременутврдог...комунизма”.

У„Додатку” за6.јули,објављенојеиписморедитељкеЦисанеМурусидзе,чланицежиријаПозорја.12ОнaправилноуказуједајеМеденичинатезао„разградњиредитељскогте­атра”позајмљенаодВладимираНемирович­Данченка,апо­томрезонованокритикујеЈанежичевнаметљивиагресиванприступЧеховљевомсуптилномГа ле бу (редитеључествујена сцени,шутира глумца, ломи столицу). На једном местуМурусидзе каже: „Апошто је столица српска,мажда је тошифрованевропскипротестпротивсрпскогнационализма!...Морасерећи:попутбриселскогкурираЈелкаКацина,То­

10 И.Меденица,„Рестаурацијскикадровинебашрестаурацијскевладе”,„Кул­турнидодатак”Политике,13.јул2013,стр4.

11 И.Меденица,”Разградњаредитељскогтеатра”,„Културнидодатак”Полити­ке, 15. јун 2013;И.Меденица, „Минирање најбољих”, „Културни додатак”Политике,22.јун2013.

12 Цисана Мурусидзе, „Ко минира и ко разграђује”, „Културни додатак”Политике, 6. јул 2013, стр. 5. Предраг Ејдус је председавао петочланомжирију у коме је бар једна особа, Драгана Бошковић, позната по својимдругосрбијанскимнаклоностима.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 213-227

219

миЈанежичнамовде,већдужевремепродајесвојумаглусТро мо сто вља!”(ориг.курзив).

УследећемДодатку,за13. јули2013,другосрбијанскаекипа састављена од четири мушкарца и једнежене обру­шиласенаЦисануМурусидзе.ПоредМеденице,којисеба­виоиРадуловићемувећпоменутомчланку („Рестаурациј­скикадрови...”),тусуиАлександарМилосављевић(управ­никСрпскогнародногпозоришта),БорисИсаковић(глумац,професорнаАкадемијиуметностиуНовомСадуидиректорДрамеСНП­а),ИванМиленковић(филозофиуредникТре­ћегпрограмаРадиоБеограда)иТатјанаМандићРигонат(ре­дитељкаизБеограда).13Квалитетовихрепликајеуниформновеомалош.МилосављевићохолодржиМурусидзеполуко­ректнелекцијеоСтаниславскоминеразумеправозначењепојма „психодрама”.Исаковић се наивно диви Јанежичу (сускличником у наслову, каошто ваљда приличи професо­рунаАкадемијиуметности).Миленковићјеувредљивпре­маМурусидзеичитавтекстбимубољиилиправифилозофраскринкаокаосеријунелогичности. Атујеивеомаузруја­наМандићРигонат(сачактриускличникаунаслову).Овојзапенушанојособиукожномкапуту (партија зове!) једатовишеодполовинестранице„Културногдодатка” дасеоко­минаМурусидзеоњеном„културорасизму”(укојојшколисетајпојами„наратив”којиидеузњегаучи?)идазакључида„прастариинстинкткрвишушти,тутњи (у)реченицама(Мурусидзе)”.

Уранијепоменутом(неодговореном)писмуВесниРо­гановићод17. јула2013,написаосамиследеће:„Пишемизбогскандалознихтекстовапеточланекликекојојстедалидве пуне странице (4 и 5) у „Додатку” од 13. јула.Толикипросторзначиодобравање.НемојтерећидајеВашадужностдаобјавитештаВамсепонуди.МногиинтелектуалциуБео­градусумиреклидатоникаконијеВашапракса.Випажљи­воодабиратеиобјављујетештаВамполитичкилежи.Како

13 А.Милосављевић,„Лелекполомљенестолице”,„Културнидодатак”Полити­ке,13.јул2013,стр.4;Б.Исаковић,„Никаквогнасиљанијебило!”,„Култур­нидодатак”Политике,13.јул2013,стр.4;И.Миленковић,„Мртвозорничкиприступкултури”,„Културнидодатак”Политике,13.јул2013,стр.5;Т.Ман­дић Ригонат, „КукуТодоре!!!”, „Културни додатак”Политике, 13. јул 2013,стр.5.

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­...

220

стедопустилидасеовакавлинчнекога,билокога,догодинастраницаамакојеВиуређујете?Билобибољедастепозвалигосподина Јанежичадаодговори (онбиседржаоредитељ­ства,ЧеховаиГа ле ба,ичитаоцибиможданештонеучили),иМеденицу,каодругог‘нападнутог’,стимдамудоделитефикснибројречи,узнапоменуданепомињеполитичареиданезвучикаоЖданов.”

Саркастична примедба о Меденичиној ждановштининијепроизвољнаиодносисенањеговвећцитираничланакод13.јула(„Рестаурацијскикадровинебашрестаурацијскевладе”)укомесеон,апсурдно,обраћаводећимполитичари­мауСрбијиисамоважносаветује:„ВерујемдајеЕУизвуклапоуку измађарског случаја, када је владаВиктораОрбаназапочеласвојуантиевропскуагендууправоукултури…ТогаћеморатидапостанусвесниипремијерИвицаДачићипр­випотпредседниквладеАлександарВучић,тедасенавре­ме…осло бо де ре тро град них ста во ва и ка дро ва у кул ту ри” (мојкурзив). ПретећиЕУ­батином,Меденицабидакледасевладаратосиљањеговихнеистомишљеника,дасезатрусвионикојинеценењеговлик,ставовеиполитикантство;тобиукључилоимене,јерсамјош2010.годинеобјавиочланакко­јијебиовеомакритичаноМединичиномтеатролошкомзна­њу, естетици,мотивимаиполитичкимставовима, а такођеиоквалитету,праксиисумњивимвредностима„Културногдодатка” По ли ти ке.14

Ништамањежестокаипунавитриолабила једебатау четири броја „Додатка” у децембру 2013. и јануару 2014.којасетицалапесмеТа мо да ле ко. Њусупевалисвиглумци,у војним униформама, постављени као хор, на крају пред­ставе „Српска трилогија” на сцени Народног позоришта уБеограду,урежијиСлавенкаСалетовића. ПредставајеједнаадаптиранаепизодаизроманаСтеванаЈаковљевића,којасесастојиод јуришасрпскихвојиканабугарскировуПрвомсветскомрату(каоиодвременауноћипрејуриша).

ЖучнуполемикујезаправопочелаПо ли ти ки на АнаТа­сићсвојимосвртомнапредставуурубрици„Култура”(„Псе­удопатриотскишундпоновонапада”,25.новембар2013).Уосвртуједословнонаписала:„Поредтогаштојеова‘Српска

14 ВладимирЈ.Конечни,„Примериподворништвасрпскекултур(ологиј)епремаидеализованомЗападу”,Новасрпскаполитичкамисао,17.мај2010.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 213-227

221

трилогија’стилскипотпуноанахронаиуметничкибезвред­на,онаједруштвеноопаснајерраспирујеострашћеностико­јимајеполитичкилакоманипулисати”.ОвојебилосувишечакизаМеденицу(илимусеучинилонеконструктивноза„заједничкуствар”),пајеобјавиочланаку„Додатку” (7.де­цембар) укомејетакођеоцениопредставукаолошуи,наро­чито,начиннакојисепесмаТа мо да ле ко користиуњој,алијеуспут,покровитељски,даопацкеАниТасић.15Уследећем„Додатку” (14.децембар),политичкиновинарЖељкоЦвија­новићје„испрашио“АнуТасићиефектнопобиоМеденичи­неидеолошке,атобожетеатролошке,аргументе.16

У „Додатку” за 21. децембар, Владимир Кецмановићјелогичнонаписаодапошто је „политичкиновинарЖељ­коЦвијановић доногу потукаопозоришне критичареАнуТасићиИванаМеденицу,(тосамопосеби)говоридањихо­векритикенисубилестручненегополитичкеприроде”.17Ноуистомброју,Меденицијеопетдатвеликипросторкојијеонискористиозагомилукомичнихпсеудо­теоретскихаргу­мената,попутовог:„Тековинајесавременезападнецивили­зациједасеидентитетипосматрајудеконструкцијски,анеесенцијалистички”.18 У следећем „Додатку” (28. децембар),ЦвијановићјепоновоубедљивосрушиоМеденичинедруго­србијанскепретензије.19ААнаТасић једобилаприликуданазовеМеденичин коментар о свом осврту „неукусним” и„знатноподмуклијимодЦвијановићевогиКецмановићевогчланка”,асамогМеденицу„перфидним”.Ијошгајеопту­жиладажели„дасебепрепоручизапозоришногкритичараПо ли ти ке” (уместоње).20Дакле,веомабрзосусеотворилезјапећепукотинеудругосрбијанскомоклопу–штонијечуд­

15 И.Меденица,„УсенциВеликограта”,„Културнидодатак”Политике, 7.де­цембар2013.

16 ЖељкоЦвијановић,„УсенциВеликогБрата”,„Културнидодатак”Политике,14.децембар2013.

17 В.Кецмановић,„Ниратнибрат”,„Културнидодатак”Политике, 21.децембар2013,стр.6.

18 И.Меденица,„‘Родољупцима’вишесметасећањеназлоупотребе,негоонесаме”,„Културнидодатак”Политике, 21.децембар2013,стр.6.

19 Ж. Цвијановић, „И јогин, и комесар, по Кестлеру”, „Културни додатак”Политике,28.децембар2013,стр.6.

20 А.Тасић,„Иратибрат”,„Културнидодатак”Политике,28.децембар2013,стр.6.

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­...

222

но јерувек јебило јаснода серадиокаријеризмуикори­стољубљу(овдеиољутојсујети),анеоискренимидоброинформисанимубеђењима.

Међутим, оношто у „Додатку” за 28. децембар 2013.ни је објављенојечланаккојисампослаоПо ли ти ци (ЉиљаниСмајловићиВесниРогановић) већ22.децембракаокритич­кикоментароМеденичиномтекстуод21.децембра(„‘Родо­љупцима’…”).Одломакизмогкоментараследи:„НесхватаИванМеденица– јеруместодабудеаутентичнииспонта­ни човек позоришта, он је идеологизирани театролог – дасвакапозоришнапредставаниједужнадакористипомоднасценскарешењаидајеприхватљиво,поготовуупредставиунационалномтеатру,даодређенасценабудережиранакаоемотивно­патриотски гест. Објективном имање ригидномгледаоцу‘Српскетрилогије’несметајуфронталнораспоре­ђениглумци,чакиу‘скулпуралнимпозама’,одкојихсуне­киузавршнојсцени‘усталиизмртвих’даиздубинедушепевајуТа мо да ле ко. Јер добропозориште умеи треба, барпонекад,дамаксималномидентификацијомпубликесаизво­ђачимадопринесеемоционалнојкатарзиумериукојојфилм,например,тотешкоможе.

Нитићенормалан,патриотскинастројен,гледалац(ка­квичинеогромнувећинуучитавомсвету,укључујућиЕУ)допуститиМеденицидагадогматскиубедида јеистинска‘тековинасавременезападнецивилизације...дасеидентите­типосматрајудеконструкцијски’,тедаонзатомора, дабиположио испит кодМеденице, да доживљава српско Видокроз‘слојеве’и‘трагове’догађањадеведесетихгодинапро­шлогвека.

Прво, ти су слојеви далеко компликованији негоштоМеденицаувиђа,јерјеизгледазаслепљенСрбиманаметну­том ‘деконтаминацијом’ од стране ЕУ,НАТО­а и сурогатапутемједностране‘едукације’.Објективнигледалацможедаузвикне,‘некаљајмиКрфиКајмакчалан,јерслојевидеведе­сетихукључујуиБратунацибошњачкепогромеусрпскимселимаокоСребреницедокјебилазаштићенаенклаваиче­лебићкилогоринебројенедругестрахотекојимасуСрбиби­лиизложениуХрватској,БоснииХерцеговини,иКосову!’

Друго, деконструкција је олињали квази­теоретскиприступ,свакаконеопштеприхваћен,чакикадјеурукама

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 213-227

223

најсофистициранијихсветскихекспонената,акамолиупри­земној,мрзитељскојупотребиприлагођенојСрбији.

Треће,Меденичиноарогантноодбацивањедругихпо­гледаипомињање ‘позитивистичких заблуда’у третирањукласичнихделапредстављасвојеврснипроблемпројекције,јеризгледадауправоМеденицамислидатеоретскакритич­каразматрањаиидеолошкиобојенаразглабањаимајустатус‘позитивистичке’наукевисокогнивоакојајеустањудане­штодефинитивнодокажеилипобије–но‘деконструкција’нијефизика!

Четврто,самоједанпример,неупотпуностианалоги­чан, алиуопштим, светскимдимензијама важан, даника­квипотоњи‘трагови’некрњеправевредности:ХитлеровафасцинираностмузикомРихардаВагнераињеноприпајањенацистичкојаријевскојидеологијиједовеладозабранеизво­ђењаВагнеровемузикесамоуИзраелу,аитамосучувенимузичари јеврејског порекла познати београдској публициургиралидаКнесетпромениодлуку.”

Читаоци могу сами да закључе зашто овај мој текстнијеобјављен; али евоштаодругосрбијанскомбестидномућуткивањудругихпишеЖељкоЦвијановићу„Додатку” за11. јануар 2014: „(Неконзистентан) однос према елементар­нојлогицимогућјесамоуничимнарушеноммонологу.Затојеважноискључитиизјавногпросторасвакуконкурентскуидеју, сваки реметилачки глас Другог”.21 У истом чланку,ЦвијановићјејошједномпобиоМеденичинеистрошенеква­зи­аргументе (овог пута Меденица је неубедљиво призваоупомоћархидеконструкционисту,ЖакаДериду), за које јеМеденица опет добио велики простор претходне недеље у„Додатку” (4. јануар 2014).22Некиљуди, на својуштету, неувиђајукадтребадазаћуте.Једанодразлогаједаихимпли­цитноохрабрујутриуредницеПо ли ти ке које непримењујуникаквеозбиљнекритеријумекадсуупитањуњихови дру­госрбијанскипулениу„култури”.

Многошта је отужно у три дебате које су овде билеразматране.

21 Ж.Цвијановић,„Збогом,комесари!”,,,Културнидодатак“Политике,11.јану­ар2014,стр.6.

22 И.Меденица,„Немаполемике”,,,Културнидодатак“Политике,4.јануар2014,стр.6.

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­...

224

Га ври ло Прин цип

Каодасупредве­тригодинесвибилиприсутниура­дионици неке од многобројних НВО специјализованој заблаћењеСрбије,окоришћењу2014.годинеуполитичкесвр­хе,такосудругосрбијанскикултурњациушлиспремниуВе­ликиРатизлоупотребуГаврилаПринципа.НаравнодајеБи­љанаСрбљановићнаписалакомад(„Малимијеовајгроб”)којисесадаприказујеубечкомSchauspielhaus­укао“Princip(DiesesGrabistmirzuklein)”.ЗнасештасеуБечуочекива­лоодСрбљановићкенаовутему.Међутим,годинесупро­шле,понављањеједосадилоикритикесусадапокровитељ­скимешовите, са једнимкобнимепитетомза списатељицу–„патетична”.Усавременомпозориштуикњижевноститонијепохвалнареч,ичакВеснаКнежевић,којасеуПо ли ти-ци трудиизпетнихжиладапредставибечкипријемкомадаунајбољемсветлу,морадапризнапостојањетогсудаидодаједакритичаризбогсцена„необарокног‘умирањанарате’оп­тужују(Србљановићку)занеиздрживуколичинупатоса”.23

ИМиленаМарковићје,наравно,написалатекстоПринци­пу,„Змајеубице–јуначкикабаре”(бићеизведеннапролећеуЈДП­у).24Уинтервјуу,Марковићкаситнимкорацимабирастазу између минских поља „хора историчара за славскимстолом”ионихдругих–„штосувећекосмополите,тосуве­ћипровинцијалци”.Оведвежене,СрбљановићкуиМарко­вићку,Меденица–самопрокламованикомесарзапозориштеуСрбији – јемиропомазао као „наша два тренутно водећадрамска писца.”25 По ли ти ка је један од главних каталистадругосрбијанскогмегаломанскогграбежакритеријумаукул­тури,поступкатакодеструктивногзаздравпозоришнижи­вотуСрбији.

23 ВеснаКнежевић,„‘Принцип’првипутуБечу”,Политика,28.децембар2013,стр.4­5.

24 БоркаГ.Требјешанин,„МладобосанцимајеНичебиоважан”,Политика,31.децембар2013,1.и2.јануар2014,стр.31.

25 И.Меденица,„УсенциВеликограта”,,,Културнидодатак“Политике,7.де­цембар2013.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 213-227

225

УвезисаГавриломПринципомињеговимдруговима,којеДругаСрбијабезобзирноексплоатишекаођуладзасвојенападенасрпски„национализам”,требасесетитииранијепоменутеизложбе,опетуБечу,кустоскињаМиеДавидиЗо­ранеЂаковићизКултурногцентраБеограда,„ПутзаЕвропусаПринципомилибез”(видетипоглавље„Штедња“изпрвогделатекста).

*

Требапоставитидругосрбијанскимкултурњацимане­коликоједноставнихпитања:

1.Заштоуизложбама(уБечуиКултурномцентруБе­ограда), позоришним текстовима (Србљановић,Марковић),новинскимесејимауПо ли ти ци(Пиштало)икритикама(Ме­деница)неманиречиоаустроугарскомгеноциду(подана­шњој дефиницији те речи), или бар „масовним злочинимавојске над цивилним становништвом”, уМачви,ПоцеринииПодрињу у лето 1914. године, у чему су, између осталихподаникаК+Kмонархије,учествовалиЧеси,Словаци,Мађа­ри,МуслиманиизБосне и, наравно,Хрвати; чудно, јер би„мучењедосмртижена,децеинејакихстараца”билоинте­ресантносликовитопредставитинасцени(Урбан,Младено­вић,Фрљић),анарочитопризорсељанкиобешенихоколце,сааустроугарскимвојницима„укадру”.СвепоправилимавођењаратаиХашкеконвенције?26

2.Заштосеустандардни„наратив”ДругеСрбије(Ме­деница,Тасић,М.Давид,М.Шуваковићимноштводругихпоменутих у овомчланку) ињиховихНВОне унесе текстзваничногписмаОскараПоћорека,гувернераБосне,аустро­угарскомминиструЛеонуБилинском,28.маја1913,тринаестмесеципреатентатауСарајеву,опожељностииспремностизаратиуништењеСрбије?27АкосепакнежелидасеинсистиранаПоћорековомписму,

26 МилошКазимировић, „Цивили сумучени до смрти”,Политика, 21. јануар2014,стр.8.Учланкујеаутентичнафотографијаописанаутекстуовогесеја.ВладимирПиштало,„ПринципиПроцес”,,,Културнидодатак“Политике,25.јануар2014,стр.3.

27 БранкоПејовић,„ПоћорекованајаваратагодинуданапреизвршењаСарајев­скогатентата”,Политика,6.и7.јануар2014,стр.3.

Вла­ди­мир­Ј.­Ко­неч­ни СР­БИ­ЈИ­ЈЕ­ПО­ТРЕ­БАН­КУЛ­ТУРНИ­РАТ­...

226

с којим су некако повезани Андрићград и Кустурица (алидодуше и академик БиХ Џевад Јузбашић), онда треба барукључитиудругосрбијанскипогледнасветексплицитнуиз­јавуБорисаЏонсона,градоначелникаЛондона,дајезаПрвисветскираткриванемачкаагресија.Додуше,Џонсонје„ре­троградни”конзервативацискептикоЕУ.28

За вр шне на по ме не

ЈеданодзакључакадокојегћесвакодневниипажљивичиталацПо ли ти ке неумитнодоћиједаострашћеникултур­њацикојимасудрагиизразипопут„клерофашизам”и„говормржње”налазечестуиречитупотпорузасвојуслепуједно­страност,фројдовскупројекцијуиодсуствоаналитичностиунекимчланцимаводећихПо ли ти ки них новинаракојипишуодомаћојпо ли тич којсцени.29Свеусвему,маданаовогоди­шњемПо ли ти ки ном календарупише„110годинасведоквре­мена”,требалобидапише„110годиначестолажнисведоквремена”(мождасаизвеснимизузециматокомпрведеценијесвогпостојања,каоитридесетихгодинадвадесетогвека).

Постављасеипитањештадасерадиусадашњојката­строфалнојситуацијиукултури(маданеусмислуукомдру­госрбијанциназивајуситуацијукатастрофалном),чијијеко­рен,какосмовидели,пресвегаполитички,алииекономски.Немасумњеда јеуспостављањедругосрбијанскекултурнехегемонијепогубнозасрпсконационалнобиће.30Употразизабарделимичнимодговоромнапитање„штадасеради?”,ауторбиупутиочитаоценанедавничланакСлободанаАн­

28 ЏевадЈузбашић,„Вредновањеисторијебезинтерпретације”,Политика,ру­брика„Међунама”,11.јануар2014,стр.безброја.БорисЏонсон,„ЗаПрвисветскираткриванемачкаагресија,анеСрби”,Политика(пренесеноизлон­донскогTheTelegraph),11.јануар2014,стр.2.

29 Видети, на пример, Бошко Јакшић, „Српска крајња десница, чедо кризе ипопулизма”,Политика,8.децембар2013,стр.6.

30 Увезисапојмом„културнахегемонија”,видетиАнтониоГрамши[Gramsci],Филозофијаисторијеиполитике:избориздела;Писмаиззатвора.Београд:Словољубве,1980.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС - бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 213-227

227

тонића.31Утомтексту,понуђенесу,измеђуосталог,идејесо­фистицираног„народногфронта”инесебичнихиницијативапатриотскихинтелектуалаца–учемубихвидеоизначајнуулогуТрећеСрбије(какосамједефинисаоуовомипретход­нимчланцима).

31 С.Антонић,„Злосевратило–иштасад?”,Новасрпскаполитичкамисао,25.јануар2014.

Овај рад је примљен 17. јануара 2015. године а прихваћен за штампу насастанкуредакције28.априла2015.године.

193193

ПРИКАЗИ

Стефан МилошевићМЕЂУНАРОДНИ КУЛТУРНИ ОДНОСИ: ИСТОРИЈА И КОНТЕКСТ ..................................... 229-235

229

ства), које имају за циљ да задо-воље извесне културне потребе преко оптималног коришћења свих физичких и људских потен-цијала којима у одређеном тре-нутку располаже дата културна заједница.1 С друге стране Миле-на Драгићевић Шешић и Брани-мир Стојковић проширују појам културне политике тако што из-двајају њена два основна вида – а) имплицитну културну политику која подразумева поступке које држава предузима ненамерно, не узимајући у обзир специфичне културне циљеве, али који се по-зитивно или негативно одража-вају на поље културе и њеног раз-воја; и б) експлицитну културну политику која укључује намерне и систематске интервенције држа-ве и њених органа на пољу култу-ре с намером да се оно као целина или појединачни његови елемен-ти усмери у одређеном правцу. Као сектори деловања културне политике наводе се културна баштина, издаваштво, књижар-ство, библиотеке, кинематогра-фија, позориште и музика. Нивои на којима се културна политика може остваривати су институ-ционални, локални, регионални, национални и међународни.2

1 Branko Prnjat: Politika (kulturna). Enciklopedija političke kulture. Beo-grad: Savremena administracija, Beograd, 1993, str. 886;

2 Milena Dragićević Šešić, Branimir Stojković: Kultura – mendžment, an-imacija, marketing. Beograd: Clio,

УДК 008+316.72/73(049.3)

Стефан Милошевић∗

Франсоа Шобе, Лорен Мартен Међународни културни односи: историја и контекст (Београд: Clio, 2014, 432 стр.)

Проучавање културе и кул-турне политике у светлу међуна-родних односа у последње време добија све више на значају како у Србији, тако и у свету. Културна политика подразумева укупност свесних и промишљених посту-пака и акција (или њиховог одсу-

* Истраживач-приправник, Инсти-тут за политичке студије, Београд.

ПРИКАЗИ

230

идеја, дела и самог начина живота, а сама истраживања се померају у смеру ка транснационализму који постаје нова појмовна категорија друштвених наука, укључујући и историју, где транснационализам не указује на нову стварност, већ открива транснационално које је било присутно у свим периодима. Како би се материјал у књизи са-гледао из различитих перспекти-ва, предлаже се пет начина да се прошири поље културе, под којим аутори подразумевају међународ-ну уметничку и интелектуалну размену (културни трансфер), делатност различитих филан-тропских организација, међуна-родних организација за културу, затим културну индустрију и об-ласт медија и информационе по-литике. На тај начин култура се може сагледати како из угла висо-ке, тако и из угла масовне културе. Тако широко одређење културе отвара широке могућности за проучавање културне политике и међународних културних односа, те аутори предлажу три приступа проучавању историје културних односа 20. века – културна разме-на, историја политике и културне дипломатије и нови улози у међу-народним односима у култури од осамдесетих година 20. века. Према наведеним приступима се и организује излагање у књизи.

У првом поглављу, Културна размена (стр. 29–123), разматрају се три вида размене на културном

Проучавање културне политике и њених модела у српској научној средини има одређену традицију, док је улози културе у систему међународних односа посвећено нешто мање пажње.3 Том питању је посвећена монографија Међу-народни културни односи: ис-торија и контекст француских аутора Франсоа Шобеа и Лорена Мартена.

Књига се састоји из увода, три дела и библиографије. У три дела књиге распоређено је десет поглавља посвећених разноврс-ним питањима функционисања културе и њеног места у систему међународних односа и процесу глобализације.

У Уводу (стр. 13–26) се даје осврт на досадашња проучавања и увођење културе у проучавање међународних односа. Како би се сагледало место културе у сис-тему међународних односа пред-лаже се нова методологија која би се заснивала на споју обновљене верзије историје дипломатије и културне историје. На тај начин се нагласак ставља на проток

2011, str. 34–35;3 Питању културе и културне по-

литике у међународним односи-ма и процесима посвећене су две монографије: Branimir Stojković, Kulturna politika evropske integracije: Evropska unija i Savet Evrope, Beograd: Institut za evropske studije, 1995; и Љиљана Рогач Мијатовић, Културна ди-пломатија и идентитет Србије. Београд: Clio, 2014;

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 229-235

231

помоћну књижевну активност, а удео преведених дела у целокуп-ној издавачкој продукцији расте (изузетак је само Велика Брита-нија). Тако превођење постаје својствено и земљама које су све више желеле да све више учествују на светској интелектуалној сцени у циљу да ухвате корак са модер-низацијом. Неке земље, попут скандинавских земаља, и раније су имале дугу традицију интелек-туалне отворености услед слабе распрострањености свог језика, употребе енглеског језика у 20. веку и малих димензија својих ло-калних тржишта.

Други део, Политика и кул-тура (стр. 127–282), посвећен је питањима места културе у систе-му међународних односа. Аутори истичу да је употреба културе у политичке сврхе увек била при-сутна (такве тенденције при-мећујемо још из доба Ренесансе у италијанским градовима), те да је имала превасходно три циља: ис-траживање могућности мировне сарадње, потврђивање препо-знатљивости идентитета и посеб-но жеља за испољавањем утицаја. Зато у међународним културним односима учествује велики број актера које аутори деле у три групе: званичне организације, незваничне организације и мре-же. Тако се култура уклапа у реа-листичку теорију међународних односа по којој интерес државе остаје важан елемент функцио-

плану – уметничка, интелектуал-на и научна размена, као и размена посредством туризма, миграната и изгнаника. На пољу интелек-туалне и научне размене, аутори истичу да су поједини облици овакве размене постојали и пре 20. века, али тек у 20. веку многе земље, вођене жељом да достигну национално савршенство, при-бегавају интелектуалној отворе-ности кроз студијска путовања, размене студената, асистената и универзитетских професора, да би се у том истом веку појавили и међународни актери који или намерно избегавају међудржавна ограничења или им се прилагођа-вају, а некад их и замењују. Све то доводи до процеса интелектуал-не медијације у науци и књижев-ности, који се огледа у томе да дела научног и уметничког карактера кроз превођење и објављивање у иностранству постају доступнија ширим научним и уметничким круговима, врши се проток ин-формација, који је некад бржи или спорији. После Другог светског рата часописи имају кључно место у научним круговима, где се пре-вођење избегава објављивањем већег или мањег броја чланака на енглеском језику који не морају да се преводе. Превођење је имало велику улогу и у размени интелек-туалних дела и трендова у 20. веку. Зато је превођење постало вредан интелектуални подухват за разли-ку од 19. века када се сматрало за

ПРИКАЗИ

232

утицаја и културна акција у циљу подражавања идентитета. Затим се даје типологија међународих културних организација, а сви наведени принципи показују се на примеру културне акције и јавне дипломатије Француске у 20. веку. Надовезујући се на про-цесе колонизације и деколониза-ције који су се одигравали у 20. веку и у којима је учествовала и Француска, аутори у овом делу посвећују пажњу и односу коло-нијалне и империјалне културе који подразумева доминацију на неколико нивоа (материјална, интелектуална, симболичка и културна) и да траје упркос зва-ничној независности колонија, затим осећај културе памћења и виктимизације. У том контексу разматрају се везе иземђу поједи-них хуманистичких наука и коло-низације, постојање колонијалне и империјалне културе и феномен акултурације колонизованих на-рода. На плану наука, истиче се да се наука на подручју колонија развијала под утицајем науке у матици, или пак, да су научници у колонијама успешно повезивали локална знања са знањима из ма-тице, чиме се светска наука обо-гаћивала, али упркос томе није био редак случај да се достигнућа ,,локалних“ наука колонијалних народа сматрају нижим и невред-ним. Код достигнућа појединих наука, у првом реду, етнологије и антропологије, а затим и геогра-

нисања међународих односа. Како би дали хронологију развоја и структуре међународних кул-турних односа на свим нивоима (државних и званичних организа-ција, незваничних организација и мрежа), аутори прво дефинишу сродне појмове културна акција и јавна дипломатија и повлаче границу између њих. Оба терми-на подразумевају изградњу пове-рења и кредибилитета у средњем и дугорочном периоду, циљ је да се допре до шире публике ван дипломатије и равнопарвно су укључени и званични и незва-нични актери. Разлика је у томе да је спољашња културна акција одвојена од унутрашњег култур-ног и политичког живота за раз-лику од јавне дипломатије која повезује ова два елемента. Она на директнији начин утиче на јав-ност истовремено користећи кул-туру и масовне медије и великим делом се формирала у контексту Хладног рата као погодан начин да се избегне термин пропаганда. После типологије актера у међу-народним културним односима и инструмената културне акције и јавне дипломатије наводи се пет могућих начина употребе култур-не размене у међународним кул-турним односима: инструмент мира између некадашњих про-тивника, средство међународног разумевања, једно од средстава за развој сарадње у демократским друштвима, средство у ширењу

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 229-235

233

јачи. Зато процесе глобализације и хомогенизације културе са једне стране и процесе фрагментације и диференцијације који нису од мањег значаја треба посматрати као целину, а не одвојене елемен-те који се узајамно искључују. У том кључу предлажу се четири парадигме за разумевање култур-не глобализације и културе све-та: теорија конвергенције (идеја западне модерности као једи-ног могућег друштвеног развоја чије принципе треба наметнути целом свету преко превласти енглеског језика, стварања свет-ске мреже предузетника, конзу-мирање производа популарне културе и култруне индустрије итд.), постколонијалне студије или студије другог или теорија хибридизације (вишеструкост модерности историја света пред-ставља периодичну реконструк-цију вишеструких друштвених и културних програма који делују у интерактивним просторима и који су на путу ка диференција-цији, те да модерност не пред-стљавља искључиво достигнуће западног света, било америчког било европског), теорија култур-ног империјализма (облик доми-нације који поништава културне различитости у корист једне хеге-монизујуће културе, те се локал-не културе налазе под претњом изумирања), теорија културне фрагментације (културни факто-ри као кључ за објашњавање по-

фије, поставља се питање одго-ворности у успостављању култур-не доминације.

Трећи део Културна глоба-лизација и култура света – са-времени улози (стр. 285–389) посвећен је широком кругу пи-тања – дефинисању концепта културе света, теоријским пара-дигмама за разумевање културне глобализације и културе света аспектима културне глобализа-ције и новом светском културном поретку. Наводећи факторе који утичу на глобализацију, ауто-ри постављају питање да ли она подједнако утиче на све делове света и све људе на планети. Ауто-ри изражавају доста сумње у том погледу, будући да и у условима глобализације опстају појмови попут неједнакости, хегемоније и културне доминације. Зато се ау-тори одлучују за термин култура света који подразумева постојање хијерархија и неједнаких одно-са између појединих делова тог система. Такође, индивидуална, локална, регионална, национална и макрорегионална (наднацио-нална) разноврсност израза и ре-акција на глобализацију говори о томе да теоријски оквир анализе мора омогућити анализу великог ситуација без великих наратива попут глобализације или мон-дијализације. Упркос гранању глобализације, локално остаје главни простор човечанства, те просторни концепти постају све

ПРИКАЗИ

234

Разматрајући улоге и узајам-не односе културних актера, ау-тори истичу да глобализација не носи нужно крај локалном, националном и идентитету, већ управо као резултат може имати супротне појаве, јер се брисањем држава, губитком моћи влада на унутрашњем друштвеном и ек-номском простору у корист свет-ском долази до потраге за иден-титетом који може бити усидрен у месту (регионализам), групи (етницизам) и религији (фунда-ментализам). Вишеструки карак-тер модерних друштава олакшава изражавање и искуство вишес-труких идентитета и отуда је тешко разлучити особености ка-рактера националних карактера култура што доводи до својеврсне кризе идентитета. Зато се нацио-налне културе релативизују, па се појављује етнички национализам. У светлу све већег интензитета интеграција, тешко је говорити о улози националне државе које улазе у ланац међудржавне завис-ности, па се поставља питање да ли 21. век означава крај централне улоге државе или, пак, представља почетак прекрајања њене улоге у новом територијалном и међуна-родном контексту?

У закључку се сумирају главни погледи изнети у књизи и долази до закључка да се будућност чо-вечанства састоји у култури које пролази кроз процес непрестаног размишљања у коме идеје и вред-

ретка и сукоба у свету где се могу сврстати учења Семјуела Хантиг-тона, Арнолда Тојбија и Едварда Саида). Разматрајући аспекте културне глобализације, аутори се дотичу и проблема језика, који није само средство комуника-ције, већ и културног изражавања, вектор идентитета, вредности и поимања света. Постоји све већи дисбаланс између светских јези-ка и мањих језика што показује статистика превода – 55% свих преведених књига у свету су пре-води са енглеског језика, док пре-води са других језика на енглески чине само 6,5% укупне преводне продукције упркос томе што је удео књига написаних на енглес-ком све мањи у целокупном броју објављених књига. Са друге стра-не, језици на којима се највише говори, нису нужно и језици са којих се највише преводи, што се огледа у чињеници да је превода с кинеског, јапанског, арапског или португалског још увек мало. Упркос интензификацији и ди-версификацији културне размене посредством књиге, те размене улазе у асиметричан однос између језика и културе у који се често уплићу и политички улози. Ипак, и језици који доминирају осећају негативне последице од тога – мањи избор дела, мања разнолис-кост и отвореност ка другим јези-цима и књижевностима, а такође и културама из малих земаља.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС -бр. 1/2015, год. XI vol. 22 стр. 229-235

235

ности увек подупиру акцију и усмеравају појединце и колекти-ве, те се истиче да ће 21. век бити век културе. На културолозима и политиколозима остаје да утврде основне правце развоја културе и одлике њеног узајамног односа са политиком у новим околностима. На основу тога могу се утврдити стратегије такве културне поли-тике, која ће сачувати аутономију културе као израза људског духа, који политика не би гушила, већ насупрот, омогућавала свестра-нији развој, а културни израз са своје стране допринео би бо-гаћењу политике и међународних односа. У свим наведеним зада-цима који стоје пред културоло-гијом и политикологијом прика-зана монографија може бити од изузетне помоћи.

ЛитератураDragićević Šešić, Milena,

Stojković, Branimir: Kultura – mendžment, animacija, marketing. Beograd: Clio, 2011.

Matić, Milan (glavni redaktor). Enciklopedija političke kulture. Beograd: Savremena administracija, 1993.

Овај рад је примљен 27. децембра 2014. године а прихваћен за штампу на састанку редакције 28. априла 2015. године.

УПУТСТВО ЗА АУТОРЕНа ле вој стра ни у за гла вљу се на ла зи име, сред ње сло во и пре зи ме

ауто ра, зва ње ауто ра, на зив уста но ве, фа кул те та и се ди ште. На слов ра да ку ца ти на сре ди ни ве ли ким сло ви ма – Bold (фонт 14). Под на сло ви се пи-шу на сре ди ни, ве ли ким сло ви ма (фонт 12) и ну ме ри шу се арап ским бро-о је ви ма. Уко ли ко под на слов са др жи ви ше це ли на, оне се та ко ђе озна ча-ва ју арап ским бро је ви ма, и то: 1.1. – ма лим обич ним сло ви ма Bold (фонт 12). Сви тек сто ви на срп ском је зи ку тре ба да су ку ца ни ћи ри ли цом. У тек сту су ита ли ком (кур зи вом) ис так ну те ре чи на стра ном је зи ку. Обим ра да не сме би ти ве ћи од 1 аутор ског та ба ка (од но сно 16 стра на, 36300 ка рак те ра са раз ма ком).

По сле ових по да та ка сле ди са же так ко ји тре ба да са др жи од 100 до 250 ре чи. Иза са жет ка иду кључ не ре чи чи ји број не мо же би ти ве ћи од 10, док њи хо ва упо тре ба у тек сту тре ба да бу де што ве ћа. У са жет ку тре ба да сто ји пред мет ана ли зе, циљ ра да, ко ри шће ни ме то до ло шки при сту пи, ре зул та ти, за кљу чак или од ре ђе не пре по ру ке. На кра ју тек ста, по сле ли­те ра ту ре, тре ба на пи са ти ре зи ме чи ја ду жи на мо же би ти до 1/10 ду жи не члан ка. Аутор би у ре зи меу у струк ту и ра ном об ли ку тре ба ло да ис так не нај ва жни је ре зул та те и за кључ ке ис тра жи ва ња до ко јих је до шао у свом ра ду знат но ши ре не го у са жет ку. Са же так, кључ не ре чи и ре зи ме тре ба пре ве сти и на ен гле ски је зик, ако је рад на ен гле ском, са же так и кључ не ре чи тре ба пре ве сти на срп ски је зик. Текст за ча со пис не са др жи по се бан увод и за кљу чак.

Текст тре ба пи са ти у фон ту Ti mes New Ro man, ве ли чи на сло ва 12, са уву че ним па су си ма и про ре дом 1,5 – ћи ри лич но пи смо.

Фу сно те у фор ми на по ме на се да ју на дну стра не у ко јој се на ла зи ко мен та ри са ни део тек ста или на во ђе не ли те ра ту ре. Фу сно те су истог фон та као основ ни текст и тре ба их ку ца ти са ко ман дом In sert – Re fe ren-ce – Fo ot no te, а не на ме шта њем ра зних окви ра, јер је ди но на тај на чин мо же мо га ран то ва ти, да ће се и у пре ло му фу сно те по ја ви ти на до бром ме сту. При ли ком на во ђе ња фу сно та ру ко во ди ти се сле де ћим упут стви ма:

– ка да се ра ди о мо но гра фи ји фу сно та мо ра са др жа ти: име и пре-зи ме ауто ра, на слов ра да у ита ли ку, из да вач, ме сто, го ди на из да ња и број стра не (на при мер: Зо ран Авра мо вић, Ро до мр сци, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, 2009, стр. 15; Кри сто фер Ко кер, Су­мрак за па да, До си је, Бе о град, 2006, стр. 54);

– ка да се ра ди о члан ку, име и пре зи ме ауто ра, на зив члан ка под на вод ни ци ма, на зив ча со пи са у ита ли ку, из да вач, ме сто из да ва ња, број, го ди на из ла же ња и број стра ни ца (на при мер: Ми ша Сто ја-ди но вић, „Од те о ри је со ци јал них кон фли ка та до њи хо вих ре ше-ња“, По ли тич ка ре ви ја, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, бр. 04/2009, стр. 67);

– ка да се ра ди о збор ни ку ра до ва: име и пре зи ме ауто ра, на зив ра да под на вод ни ци ма, на зив збор ни ка ита ли ком, он да у за гра ди на пи-са ти при ре ђи ва ча збор ни ка, из да вач, ме сто из да ња, го ди на из да ња, број стра не (на при мер: Де ја на Вук че вић, ,,Ср би ја и при дру жи ва-

ње Европ ској уни ји‘‘, у збор ни ку: Ср би ја – по ли тич ки и ин сти­ту ци о нал ни иза зо ви (при ре ди ли: Мом чи ло Су бо тић, Жи во јин Ђу-рић), Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, 2008, стр. 239);

– из во ри са Ин тер не та, ко ји не сме ју пре ћи ви ше од 10% ко ри шће не ли те ра ту ре, тре ба да са др же пу ну ин тер нет адре су и датум присту-па (на при мер: http://sh.wi ki pe dia.org/wi ki/Re vo lu ci ja 05/03/2015).

– ар хив ска гра ђа, мо ра да са др жи на слов (од ре ђу је се та ко да од-го во ри на пи та ња: ко? ко ме? шта?) и где се на ла зи (кре ће се од на во ђе ња нај ве ће це ли не, а за вр ша ва са на во ђе њем нај ма ње це ли-не) (на при мер: Из ве штај Ми ни стар ства ино стра них де ла од 19. апри ла 1888. о по ста вље њу кон зу ла. Ар хив Ср би је, МИД, К-Т, ф 2, р93/1894).

Ли те ра ту ра тре ба да се на ла зи на кра ју ра да, ис пред ре зи меа, по ре ђа-на по азбуч ном ре ду, са сле де ћим еле мен ти ма:

– књи ге: пре зи ме и име ауто ра, на слов књи ге ита ли ком, из да вач, ме-сто из да ња, го ди на (на при мер: Су бо тић, Мом чи ло: Срп ско пи та­ње да нас, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, 2008);

– збор ни ци: пре зи ме и име ауто ра, на зив ра да под на вод ни ци ма, на зив збор ни ка ита ли ком, он да у за гра ди на пи са ти при ре ђи ва ча збор ни ка, из да вач, ме сто из да ња, го ди на из да ња (на при мер: Мар-ко вић, Дра ган, ,,Де мо кра ти за ци ја вла сти и упра вља ња у Ср би ји‘‘, у збор ни ку: Ср би ја – по ли тич ки и ин сти ту ци о нал ни иза зо ви (при ре-ди ли: Мом чи ло Су бо тић, Жи во јин Ђу рић), Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, 2008);

– чла нак: пре зи ме и име ауто ра, на зив ра да под на вод ни ци ма, на зив збор ни ка ита ли ком, он да у за гра ди на пи са ти при ре ђи ва ча збор-ни ка, из да вач, ме сто из да ња, го ди на из да ња (Кне же вић, Ми лош, ,,Вар ка европ ске хар мо ни је‘‘, Срп ска по ли тич ка ми сао, Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град, бр. 4/2008);

– ли те ра ту ра са Ин тер не та, ко ја не сме пре ћи ви ше од 10% ко ри-шће не ли те ра ту ре, тре ба да са др жи пу ну ин тер нет адре су (на при-мер: http://sh.wi ki pe dia.ofg/wi ki/Re vo lu ci ja).

– ар хив ска гра ђа, мо ра да са др жи на слов (од ре ђу је се та ко да од-го во ри на пи та ња: ко? ко ме? шта?) и где се на ла зи (кре ће се од на во ђе ња нај ве ће це ли не, а за вр ша ва са на во ђе њем нај ма ње це ли-не) (на при мер: Из ве штај Ми ни стар ства ино стра них де ла од 19. апри ла 1888. о по ста вље њу кон зу ла. Ар хив Ср би је, МИД, К-Т, ф 2, р93/1894).

Тек сто ве сла ти у штам па ном и елек трон ском об ли ку: Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Све то за ра Мар ко ви ћа 36, е-mail адре са – smiljana.paunovic@ipsbgd.edu.rs

УПУТСТВО РЕЦЕНЗЕНТИМАГлавни задатак рецензента је да доприносе очувању високог квалитета

који иначе ужива наш часопис. На првом месту треба нагласити да рецензент не сме бити упознат са идентитетом аутора рада и обрнуто, аутор не сме знати идентитет рецензента. Приликом добијања рада сваки рецензент има рок од 20 дана да редакцији достави урађену рецензију. Веома је важно да рецензент буде свестан да је поступак рецензије поверљив, при чему се садржај рецензије не сме откривати трећој страни. Уколико рецензент у било ком тренутку схвати да постоји било који вид конфликта интереса у вези са радом који треба да рецензира потребно је да о томе што пре обавести редакцију.

Приликом рецензије рукописа рецензент треба да одговори на следећа питања: Да ли је аутор показао у чему је оригиналност чланка? Да ли је аутор довољно оправдао своје тврдње? Да ли је аутор стручно/научно утемељио своје тезе? Да ли је рад комплетан према Упутству за ауторе? Којој научној области рад припада? Затим, рецензија треба да садржи примедбе о стручном/научном квалитету рукописа, али и сугестије за побољшање рукописа, уколико за то постоји потреба.

На самом крају рецензент треба да оцени којој категорији рад припада (оригиналан научни рад, прегледни рад, кратко или претходно саопштење, научна критика, односно полемика, осврти и прикази) и да изнесе своје мишљење о томе да ли рукопис треба да се прихвати у садашњем облику, да се прихвати уз сугерисане измене или да се не прихвати због наведених разлога у рецензији.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

323.1(=163.41)

НАЦИОНАЛНИ интерес: часопис за национална и државна питања = National interest: Magazine for National and State Issues/главни уредник Милош Кнежевић: одговорни уредник Живојин Ђурић. - год. 4, бр. 4 (2005) Београд (Савски трг 7а); Институт за политичке студије, 2005 - (Београд: Eseloge). - 24 цмТри пута годишње - Другачије повезане серијске публикације: Национални интерес (CD-ROM)=ISSN 1452-2152 ISSN 18204996=Национални интерес (Штампано изд.) COBISS.SR-ID 125448460