Ss Autob Ssg Ats Moteli

8/13/2019 Ss Autob Ssg Ats Moteli

1/45

SERVISNE STANICE I AUTOBAZE

Radi osposobljavanja vozila za ponovnu upotrebu i bezbedno korišćenjepotrebno je vozilo u toku njegove eksploatacije u određenim periodimaodržavati, pregledati i popravljati. Kako su za radove oko vozila potrebanprostor, specijalni alat i mašine, a pri tome još i kvalifikovana radna snaga,trebalo je stvoriti mesta na kojima se obavljaju poslovi vezani za vozilo.

Ako je reč o objektima za javnu upotrebu, onda su to servisne stanice. Sličniobjekti u okviru preduzeća koje se bave transportom putnika ili robe zovu seautobaze. Autobaze su širi pojam, i one pored dnevne nege, održavanja iopravki vozila, imaju i funkciju smeštaja vozila u periodima kada ona ne rade.

U okviru ovog naslova obrađivaće se način razmeštaja osnovnih i pratećih

elemenata pomenutih objekata. Daće se osnovni principi i kriterijumi pomoćukojih je moguće izvršiti pravilan raspored pomenutih elemenata, kako biservisna stanica ili autobaza u potpunosti mogla da zadovolji svim zahtevima.

Dalje, daju se kriterijumi za izračunavanje gabaritnih dimenzija objekata kojisluže za opsluživanje vozila.


2/45

SERVISNE STANICEUglavnom je reč o specijalizovanim kućama koje su se opredelile davanjeusluga servisa za jednu do dve marke vozila. Postoje i takvi servisi koji su

orijentisani samo na putnička vozila, teretna vozila, ili mešovita.

Veće servisne stanice čine sledeći elementi: odeljenje prodaje vozila sa salonom za prodaju i skladištem za nova

vozila,

kontrola ispravnosti vozila i tehnički pregled ,

odeljenje dnevne nege vozila u okviru kojeg se predviđaju: čišćenje ,pranje, brisanje, podmazivanje i promena ulja,

servisno održavanje vozila ,

opravka vozila,

opravka havarisanih vozila,

farbanje vozila.


3/45

Da bi mogao da se izvrši raspored elemenata servisne stanice potrebno je prethodno da se zna: lokacija, mesto priključenja na saobraćajnicu, vrste itipovi vozila za koje se projektuje objekat, tehnološki proces održavanja iopravki vozila i kapaciteti pojedinih elemenata izraženi kroz gabaritnedimenzije objekata.

Servisne stanice spadaju u objekte koji ne zagađuju okolinu niti suizazivači buke, tako da se mogu smestiti u gradskoj zoni. Poželjno je da seservisi nalaze u neposrednoj blizini linija JGP, jer nije redak slučaj da suvlasnici primorani, u ovom ili onom pravcu, da se kreću bez svojih vozila.

Ulaz i izlaz iz servisa treba da se nalaze na sporednoj saobraćajnici. Ako je moguće, treba težiti za desnim skretanjem ka servisu i od servisa. Ulaz jepotrebno nešto udaljiti od same saobraćajnice, kako bi se omogućilo dačekanje vozla pred ulazom bude van saobraćajnica.

Servisne stanice mogu biti za putnička vozila, za teretna vozila i zaautobuse. Od vrste vozila koja se u okviru servisa održavaju i opravljaju,zavisi i veličina lokacije, tehnološki proces i gabariti objekata.

Tehnološki proces održavanja i opravki vozila zavisi od vrste vozila kojese tu pojavljuju i donekle je različit za putnička ili teretna vozila i autobuse.

Veličina objekata zavisi, pre svega, od vrste vozila i predviđenog

kapaciteta.


4/45

Određivanje gabaritnih dimenzija objekta

Izračunate kapacitete radnih mesta vozila kao i radnih mesta radnika potrebno je smestiti u okviru objekta. Prethodno je potrebno imati usvojenu organizaciju

pojedinih elemenata servisa.

Dostignuća u građevinarstvu omogućavaju projektovanje objekata bez stubovau okviru radnog prostora, pa se tog principa treba i pridržavati. Prednost objekatabez stubova je što olakšava organizaciju radnih mesta, omogućava promenu teorganizacije u slučaju potrebe i smanjuje gabarite zgrade.

Najbolje iskorišćenje prostora, a time i minimalne dimenzije objekta se postižu

organizacijom radnih mesta pod uglom od 90 , sa dva reda radnih mesta i jednimprolazom. Postavljanje radnih mesta pod ovim uglom ima i te povoljnosti štoomogućava postavljanje vozila na njih hodom unapred ili hodom unazad, što nemagubitaka prostora u uglovima objekta i što je moguće organizovati kretanje unutarobjekta u jednom ili drugom smeru.

Postavljanje radnih mesta pod uglom dolazi u obzir jedino kod teretnih vozila i

autobusa, gde bi postavljanje radnih mesta pod uglom od 90 izazvalo velike

raspone.

Širina objekta (raspon objekta) zavisi od usvojene organizacije radnih mestaunutar objekta, tipa radnog mesta (univerzalno, kanalsko, radno mesto sa

dizalicom), prostora za komunikaciju između čeone strane vozila i zida objekta iširine prolaza potrebne za ulazak i izlazak vozila sa radnog mesta. Širina prolaza seračuna prema nepovoljnijim slučajevima ulaza i izlaza vozila sa radnog mesta

(prema kanalu, dizalici i sl.).


5/45

Dužina objekta se određuje u zavisnosti od broja radnih mesta koja je potrebno smestitiu jednom redu, ugla radnih mesta, od širine prostora za komunikaciju između vozila kojastoje na radnim mestima i između bočne strane vozila i zida (pozicija prvog i poslednjegradnog mesta u redu).

Neophodni razmaci u o bjekt ima za

putn i č ka vozilaNeophodni razmaci u o bjektu za

te ška teretna vozi la i autobuse

Prostor za komunikaciju između vozila koja stoje na radnim mestima, kao iizmeđu bočne i čeone strane vozila i zida zavise od gabaritnih dimenzija vozilai od specifičnosti radova koja se na vozilu obavljaju. Pozicije prvog mesta uračunaju se iz uslova da vozilo bezbedno manevriše pri izlazu pri zatvorenimvratima radionice.

Pored gabaritnih dimenzija vozila potrebno je dimenzionisati i prostor oko

objekta potreban za ulazak, kao i za izlazak vozila iz objekta.


6/45

Kriterijumi za razmeštaj elemenata servisnih stanica

Razmeštajem objekata ili objekta u okviru date lokacije treba težiti da se oni nanajbolji način iskoriste. Da bi se to postiglo potrebno je, pridržavajući se

postavljenih kriterijuma, odrediti više varijanti, i tek analiziranjem svih izabratinajbolju.

Kriterijumi bi bili:

potrebno je ostaviti prostor oko objekta za buduće proširenje ,

vozila koja čekaju na posao i gotova vozila nalaze se van objekta naparkiralištu ,

obezbediti prostor za čekanje vozila radi prijema na pojedineintervencije (ukoliko nisu na parkiralištu) ,

kretanje po lokaciji treba da je jednosmerno, bez presečnih tačaka ,

treba obezbediti minimalne dimenzije jednog R.m.V., P.m.V. i R.m.R


7/45

LEGENDA:

1. Prodavnic a novih v ozila (salon ),

2. Pri jem v ozi la na opravku ,

3. Objekat za odr ž avanje i opravku vozi la,4. Objekat limars ko -farbarsk ih radova,

5. Parkirali šte pr iml jenih i gotov ih vozi la,6. Objekat dorade polov nih v ozi la

7. Izlo ž ba polovnih vo zi la


8/45

Primer proširivanja OPELovog servisa za putnička vozila (I faza)


9/45

Primer proširivanja OPELovog servisa za putnička vozila (II faza)


10/45

Primer proširivanja OPELovog servisa za putnička vozila (III faza)


11/45

AUTOBAZEAutobaze su specijalna vrsta terminala u kojima se zadovoljavaju transportno-

tehnološki zahtevi vozila koja se nalaze u sastavu voznih parkova preduzeća

koja se bave transportom putnika ili tereta. Osnovni zahtevi vozila koji semogu realizovati u autobazi mogu se svrstati u sledeće grupe: prijem: zaustavljanje radi registracije ulaska, predaje dokumentacije

vezane za radni zadatak, zaustavljanje radi predaje transportnogsredstva od strane vozača po obavljenom radnom zadatku,

smeštaj: čuvanje između dva radna zadatka , čuvanje između dveopsluge

snabdevanje: zaustavljanje radi snabdevanja pogonskim materijalom

tehničko opsluživanje: zaustavljanje radi nege i kontrole,zaustavljanje radi održavanja , zaustavljanje radi obavljanja ostalih,potrebnih, tehničkih intervencija i

otprema: zaustavljanje radi prijema dokumentacije, vezane za radnizadatak, zaustavljanje radi prijema transportnog sredstva od stranevozača , pri odlasku na radni zadatak, zaustavljanje radi registracijeizlaska.


12/45

U zavisnosti od stepena složenosti autobaza može imati sve ili neke odfunkcija kojima će realizovati pripadajuće tehnološke zahteve vozila, odnosnosve ili neke od elemenata sadržaja. Najsloženiji sadržaj autobaze obuhvatasledeće elemente:

ulaz,

primopredajni punkt,

stanica za snabdevanje gorivom,

objekat dnevne nege vozila,

objekat tehničkog opsluživanja i opravki vozila,

smeštaj vozila,

izlaz.

Pored navedenog, sadržajem je obuhvaćena upravna zgrada sa pripadajućimparkingom za putnička vozila zaposlenih i korisnika i ostalo premaspecifičnosti preduzeća.Pre nego što se pristupi razmeštaju elemenata autobaze potrebno je da sezna: lokacija, mesto priključenja na saobraćajnicu, vrsta i tipovi vozila za kojese predviđa autobaza, uslovi eksploatacije, tehnološki proces održavanja iopravki vozila, šema intenziteta tokova vozila u autobazi i kapaciteti svihelemenata izraženi kroz gabarite objekata.


13/45

Zavisno od vrste vozila, lokacija za smeštaj autobaze može biti u gradu ili uneposrednoj blizini grada. Ako je reč o vozilima JGP koja uglavnomsaobraćaju po gradu i gde je važno da nulta kilometraža bude što manja, azatim i što kraće vreme za izlazak na posao, autobaze treba da se smeste na

pogodnim mestima u široj zoni grada. Za ostala vozila lokacija može biti i vangrada u njegovoj neposrednoj blizini i blizu raskrsnica puteva.


14/45

Tehnolo ška šema sme štaja vozila *

Kriterijumi za razmeštaj elemenata autobaze

Dva osnovna parametra koji služe za definisanje kriterijuma za razmeštajelemenata autobaze su šema tehnološkog procesa vozila autobaze i šema

intenziteta tokova vozila autobaze.

Tehnološki proces vozila određuje redosled poseta određenim elementimaautobaze od ulaska do izlaska iz autobaze koje se rade za svaku intervenciju

posebno. Tako, na primer, tehnološka šema smeštaja podrazumeva sledeće:ulazak u autobazu (U ), snabdevanje gorivom (T ), a zatim dolazak na smeštaj (S ). U predviđeno vreme izlazi se na rad (I ), odnosno izlaz. Ovo je uobičajentok vozila po završetku rada.


15/45

Nega i kontrola bezbednosti uređaja na vozilu, u zavisnosti od uslovaeksploatacije, mogu se obavljati svakodnevno ili povremeno. Tehnološkiproces podrazumeva prvo smeštaj vozila, a zatim se vozila sa smeštaja, po

utvrđenom redu, odvoze na negu i kontrolu (NK ), odnosno pranje ipodmazivanje.

Tehnolo ška šema nege i kon tro le vozi la


16/45

Na sličan način se formiraju tehnološke šeme i za ostale radove u okviruautobaze, kao što je prvo i drugo servisno opsluživanje (SO-1; SO-2), tekućeopravke (TO ), zamena agregata (ZA ), kao i opravke posle udesa (OU ),

Tehnolo č ka č ema serv isnog opslu ž ivanja i opravke v ozi la


17/45

Š ema intenziteta tok ova vozila u autob azi

Drugi neophodan parametar koji

mora da se uzme u obzir prilikomrazmeštaja elemenata autobaze jeintenzitet tokova vozila u autobazi.

Kada se svi pojedinačnitehnološki procesi sumiraju pointenzitetu u toku dana, dobija se

intenzitet tokova od elementa doelementa koji sada ima važnuulogu u rasporedu pojedinih

elemenata autobaze


18/45

Na osnovu utvrđenih parametara formirani su kriterijumi za pravilan rasporedelemenata autobaze:

da se omogući kasnije širenje elemenata autobaze za koje se očekujetakva potreba bez većeg narušavanja usvojene tehnologije ,

da se obezbede najkraće putanje za najfrekventnija kretanja vozila iradnika kroz autobazu,

da kretanja vozila kroz autobazu budu jednosmerna bez presečnihtačaka ,

da sva kretanja vozila kroz autobazu budu bez manevrisanja,

da se obezbedi najjednostavnija veza između autobaze i javnihsaobraćajnica ,

da površina za smeštaj bude jedinstvena ,

da delovi autobaze kao tehnološke celine budu najbliže delovima sakojima najviše komuniciraju ,

da se obezbedi kvalitetan utovar i istovar roba koje u autobazudolaze i iz autobaze odlaze,

da se obezbedi što je moguće manja specifična površina za jednoR.m.V., R.m.R. i P.m.V.


19/45

LEGENDA:

1. Port irn ica - rampa,

2. Primopr edaja - SSG

3. Zgrada zajedni č kih potr eba,4. Hala,

5. Hala pro to č nih radnih mesta,6. Sme štaj vo zila,7. Parking pu tni č kih vozi la,8. Otpad - sm e ć e,9. Objekat posebnih s kladi šta.

Autob aza u Lj igu


20/45

STANICE ZA SNABDEVANJEGORIVOM

Ove stanice služe za dopunu goriva na vozilima. Pravovremeno snabdevanjegorivom je jedno od bitnih elemenata za eksploataciju automobila. Bez gorivanema kretanja.

Snabdevanje gorivom može da se obavlja na razne načine. Kao prvo, zasnabdevanje gorivom može da se koristi vozilo cisterna i to su onda pokretne

stanice. Zatim snabdevanje gorivom može da se obavlja iz buradi, to supolupokretne stanice i, na kraju, snabdevanje može da se obavlja nastanicama za snabdevanje gorivom stalnim objektima napravljenim specijalno

za tu svrhu.

Pokretne i polupokretne SSG naročito se upotrebljavaju za vozila u armiji, kao

i za vozila koja rade van naseljenih mesta, u šumi, na gradilištu, poljima i sl.Stalne SSG služe za snabdevanje gorivom u javnom saobraćaju, i mogu senaći u gradu i na putu


21/45

Usluge koje pruža SSG su, najpre, one usluge koje su vezane za kretanje ibezbednost vozila na putu, a to su punjenje gorivom,

kontrola ulja i vode na vozilu,

kontrola guma,

pranje i provera delova vozila od kojih zavisi bezbednost.

prodaja ulja,

prodaja rezervnih delova,

ostalo.

SSG u gradu se lociraju u blizini nakupljanja vozila, kao što su: parkirališta,garaže, servisi i sl. SSG se lociraju i na izlaznim i ulaznim pravcima u gradu, iu blizini glavnih saobraćajnica.Pri planskom lociranju SSG u gradu (makrolokacija) potrebno je grad podeliti na zone. U svakoj zoni potrebno je odrediti

broj vozila, navike vozača u pogledu uzimanja goriva, a zatim procenatrasipanja u odnosu na posmatranu zonu. Pod procentom rasipanja

podrazumeva se broj punjenja u jednom vremenskom intervalu prema jednoj

stalnoj stanici u datoj zoni, u odnosu na ostale stanice. Dalje, potrebno je

odrediti prosečnu potrošnju goriva po vozilu, i iz tih odnosa odrediti broj ikapacitet SSG.


22/45

Učestanost pojavljivanja SSG na putu određuje se u zavisnosti od:

udaljenja dva susedna grada,

radijusa kretanja automobila,

načina vožnje ,

regiona gde se put nalazi, i

opterećenja puta , tj. značaja puta u okviru putne mreže.

Vozači su osetljivi na redove pred SSG i nerado pristaju na čekanje. Iz tograzloga važno je pravilno dimenzionisati SSG, kako prostorno, tako i pokapacitetu. Kapacitet SSG zavisi od: veličine dinamičkog saobraćaja, lokacijeSSG, tehnologije rada i tehnologije kretanja na samoj SSG, srednjeg vremena

opsluge jednog vozila (zavisi od kapaciteta jednog istakačkog mesta i odprosečne količine goriva po jednom vozilu), navike vozača (da li uzimajugorivo kada je rezervoar prazan i koliko i sl.).

Pri određivanju kapaciteta važno je usaglasiti broj poslužilaca i broj automataza izdavanje goriva, kako bi se instalisani kapaciteti na najbolji načiniskoristili. SSG, prema kapacitetu, mogu biti:manje 100-500 voz/dan, veće 500-1000 voz/dan, najveće preko 1000 voz/dan.Utvrđivanje kapaciteta SSG se određuje pomoću primene sistema masovnogopsluživanja a u novije vreme metodama simulacija.


23/45


24/45

Samoposluživanje bez prisustva ljudi je moguće uz monetni automat za istakanjegoriva. Automat ima ugrađeni sistem za ubacivanje novca u različitim apoenima.Automat je snabdeven sistemom za raspoznavanje moneta i obezbeđen je od raznihzloupotreba. Pre nego što upadne u kasu, moneta potiskuje polugu za uključivanje,ova je opet povezana sa elektromagnetom koji uključuje motor pumpe i potrošač

može da počne sa istakanjem. Postoji mogućnost i vraćanja kusura ukoliko se ubaciviše novca nego što je sipano goriva.

Kombinovani sistem pretpostavlja utakanje goriva uz pomoć osoblja koje dajepotvrdu o količini i vrsti utrošenog goriva, a potrošači odlaze do centralne blagajne iplaćaju uslugu. Ovaj sistem je najnepovoljniji, jer zahteva brojno osoblje za utakanjegoriva, a potrošači se opterećuju, hodajući do blagajne i čekajući na red pred kasom.


25/45

Saobraćajni uslovi

SSG svojim postojanjem i radom ne sme da remeti dinamički saobraćaj.Potrebno je postaviti razdelna ostrva svuda gde se predviđa veći kapacitet, jer

se na taj način povećava bezbednost. Širina ostrva je najmanje 0,5 m.

Za pristup stanici služe priključne trake. Prilazni i odlazni putevi treba daodgovaraju zahtevima sigurnosti vožnje. Na autoputevima neophodno jeprilaznim i odlaznim putevima dodati i trake za usporavanje i ubrzanje vožnje.

Osvetljenje stanice je značajan faktor bezbednosti saobraćaja. Potrebno jeosvetliti prilazne i odlazne puteve, zgrade, ostrva, a kod stanica sa velikim

kapacitetom, i sam put u neposrednoj blizini ulaza i izlaza iz stanice.

Signalizacijom treba označiti vrste usluga koje se nude, zatim saobraćajnimznakom najaviti nailazak na stanicu za snabdevanje gorivom. Kod stanica sa

velikim kapacitetom treba oznakama voditi korisnike do pojedinih njenihsadržaja.


26/45

Kategorije SSG u gradu

U gradu postoje dve vrste stanica: gradske koje se nalaze u tkivu grada i putne koje se

nalaze na ulaznoizlaznim pravcima iz grada.

Karakteristika SSG u gradu je ta što zauzimaju malu površinu. Naime, zbog ograničenog

prostora koji stoji na raspolaganju za izgradnju ovih objekata u gradu, projektima seteži da one zauzimaju što manju površinu. Takođe, sa gledišta eksploatacije bolje jeimati više manjih stanica pravilno raspoređenih nego jednu velikog kapaciteta.Postoji nekoliko tipova SSG u gradu i one se međusobno razlikuju uglavnom popovršini koju zauzimaju, kapacitetu i sadržaju.

I KATEGORIJA : Zavisno od potreba u gradu mogu u okviru SSG da se nađu i drugisadržaji, kao što su: servisi za pranje i podmazivanje, promenu ulja, a takođe može dase nađe i prostor za hitne intervencije na vozilu. Po pravilu, ove stanice se nalaze uneposrednoj blizini glavnih saobraćajnica u gradu i većeg su kapaciteta, sadržaja ipovršine.

SSG u gradu - I kategori j a


27/45

II KATEGORIJA : Ovaj tip stanica karakteriše postojanje razdelnog ostrva koje odvajaSSG od ostalog saobraćaja. Nešto većeg su kapaciteta, sadržaja i površine. Mogu bitisa nadstrešnicom i bez nje.

SSG u gradu - II kategor i ja

III KATEGORIJA : Kod ovog tipa stanica postoji samo elementarni sadržaj, malog sukapaciteta i zauzimaju malu površinu. Smeštene su na svim pogodnim mestima ugradu, obično uz kolovoz ili neki uvučeni deo pored kolovoza, nemaju nadstrešnicu.

SSG u g radu - III kategori ja


28/45

Kategorije SSG na putu

SSG na putu imaju poseban zahtev, a to je da moraju omogućiti opslugu kako putničkihtako i teretnih vozila. Takođe, postoji zahtev da se ove dve površine za opsluguputničkih i teretnih automobila prostorno razdvoje.

Ostrva na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva mogu se nalaziti paralelno sa

zgradom rukovaoca ili pak pod nekim uglom u odnosu na nju. Ostrva mogu na višenačina da se razmeste, imajući u vidu potrebu razdvajanja putničkih i teretnih vozila:

I SLUČAJ : Ostrva na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva za putnička i zateretna vozila nalaze se jedno iza drugog. Ovakav raspored je nepovoljan jer postoji

mogućnost ukrštanja putanja ovih vozila i zato se ovakav raspored preporučuje zamanje kapacitete.

SSG na putu - I slu č aj


29/45

II SLUČAJ : Ostrva su u ovom slučaju postavljena paralelno, jedno do drugog. Nedosta-tak o kojem je bilo reči u prethodnom slučaju izbegnut je i ne postoji mogućnostukrštanja putanja kretanja vozila ove dve kategorije. Problem kod ovakvih SSG nastajeonog trenutka kada je potrebno na istom mestu povećati kapacitet. Povećanjekapaciteta je moguće jedino uz dodavanje novih ostrva, sa automatima za izdavanje

goriva u pravcu postojećih kada se dolazi do iste situacije kao kod prethodnog slučaja,odnosno do mogućnosti ukrštanja (putanja) kretanja.

SSG na putu - II slu č aj


30/45

III SLUČAJ : Ostrva na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva nalaze se naspramstrane zgrade rukovaoca, i to posebno za putnička, a posebno za teretna vozila. U ovomslučaju problem proširenja kapaciteta je jednostavan: rešava se dodavanjem novihostrva paralelno postojećim, pri čemu se bitno ne remeti kretanje vozila niti tehnologijapunjenja goriva na SSG. Vozila su maksimalno prostorno razdvojena, a i dalje je

zadovoljen uslov da postoji jedna zgrada koja opslužuje i teretna i putnička vozila.Ostrva paralelna sa zgradom rukovaoca imaju taj nedostatak što se pri nailasku vozilana stanicu nema dobra preglednost o zauzetosti pojedinih mesta, naročito kad ima višeostrva za snabdevanje. Sledeća nepovolnost ovog načina rasporeda ostrva je u tomešto se stvara ispred i iza ostrva nedefinisani prostor , koji je zatim uzročnik stvaranjanepravilnog parkiranja i zagušenja slobodnog toka kretanja vozila do SSG i od nje, što

je naročito izraženo kod SSG velikog kapaciteta.

SSG na pu tu - III slu č aj


31/45

U poslednje vreme kod nas, a u razvijenim zemljama Evrope već odavno, pojavljuju seSSG sa ostrvima na kojima se nalaze automati za izdavanje goriva, a ta ostrva su u

odnosu na zgradu rukovaoca postavljena pod nekim uglom. Postavljanje ostrva sa

automatima za izdavanje goriva pod uglom u odnosu na zgradu ima više prednosti:omogućava slobodno kretanje do svakog sadržaja na stanici, razdvaja funkcije, nema

presecanja tokova vozila, omogućava lako proširenje kapaciteta stanice, nemanedefinisanih površina, daje veću preglednost zauzetosti mesta za snabdevanjegorivom i štedi se u prostoru. Ovakve SSG najpre su se pojavile na autoputevima, a uposlednje vreme i na putevima sa većim saobraćajem.


32/45

SSG na autoputu

Kod stanica za snabdevanje gorivom na autoputevima mnogo su strožizahtevi u pogledu svih elemenata, a za razliku od ostalih stanica, mora da se

obezbede i trake za ulivanje i izlivanje vozila. Ovakve stanice nisu nikadzasebne, nego se nalaze u kombinaciji sa drugim sadržajima: parkingom,restoranom, prodavnicama, a ponekad i motelom. Zatim, to je mesto gde se

obično lociraju i mali servisi za opravku vozila svih kategorija, mesto gde sekoncentriše služba održavanja puteva, šlep služba, policija i dr.

Zahtevi koje korisnici ovakvih objekata imaju su sledeći: neometan i bezbedan prilaz,

lako uočavanje pozicije automata za izdavanje goriva ,

odvajanje putničkih i teretnih vozila ,

bezbedno kretanje pešaka u okolini zgrade rukovaoca ,

dobru vezu sa ostalim sadržajima , bez presecanja tokova vozila,

jednosmerno kretanje.


33/45

LEGENDA:

1. Prostor za snabdevanje gorivom putni č kih vo zi la2. Prostor za snabdevanje gorivom teretn ih v ozi la

3. Zgrada stanice za snabdevanje gorivom

4. Parkirali šte teretn ih v ozi la i autobus a5. Parkirali šte putni č kih v ozi la6. Restoran, prod avnic a, preno ć i šte

SSG na autoputu gde su ostrva sa automatima za izdavanje goriva

postavljena paralelno sa osom puta, bliže putu se nalaze ostrva za putničkavozila, dalje od puta za teretna vozila, a između njih se nalazi zgradarukovaoca SSG. Posle SSG dolazi parking ili neki drugi sadržaj koji jepredviđen na toj lokaciji. Ostrva postavljena pod uglom od 45 , u odnosu naosu prilaznog puta.


34/45

Oznake inform isanja o uslugama koje nudi SSG

Kod svih tipova SSG na autoputu treba se pridržavati principa da se ostalisadržaji: restorani, servisi i sl., odvoje od zgrade SSG, jer se na taj način ovajsadržaj približava mestu ostavljanja automobila - parkingu, a time sepešačenje svodi na minimum.

Pošto je reč o velikom broju sadržaja koji se nalaze na jednom mestuneophodno je korisnike informisati o njihovoj poziciji u okviru SSG. To se

obavlja postavljanjem oznaka u okviru kojih se nalazi osnovni znak - nosilac

informacije, kao i mesto (strelica) gde se nalazi taj sadržaj.

AUTOTERETNE STANICE


35/45

AUTOTERETNE STANICEAko se zna da su rastojanja na kojima se vrši prevoz dugačka dve, tri pa i više hiljada kilometara onda je jasna potreba formiranja mesta duž puta na kojimabi se ova vozila zaustavljala radi odmora vozača. S druge strane, kod nas

drumski prevoz robe preovlađuje, kako na kratkim tako i na dugim relacijama,tako da je i za naša vozila potrebno obezbediti takva mesta za odmor vozača.Nedostatak pogodnih ili odgovarajućih prostora za potrebe teretnih vozila injihovih vozača predstavlja ozbiljan problem. Na prvom mestu parkiranjeteretnih vozila u stambenim zonama i na poljanama predstavlja smetnju za

postojeći saobraćaj u gradu, koji je ionako prezagušen. Pored toga, parkiranje

teretnih vozila u gradu predstavlja potencionalnu opasnost, naročito u slučajukada prevoze lako zapaljive ili druge opasne terete koji mogu ugroziti životegrađana. Veliki broj vozila koji prevoze često i skupocene terete postaju metakriminalaca, pa nije redak slučaj da se ukrade celo vozilo, zajedno sa teretom. Postoje dve kategorije teških vozila. U prvu kategoriju spadaju sva vozila utranzitu. U drugu kategoriju spadaju teška vozila koji rade u lokalu i svakenoći se vraćaju u bazu. Ove dve kategorije vozila nameću i posebno rešavanjesmeštaja tokom noći za svaku kategoriju tih vozila. Za vozila u tranzitupotrebno je organizovati posebne autoteretne stanice u neposrednoj blizini

grada na magistralnim pravcima. Za drugu kategoriju važe principi izgradnje

autobaze u kojima se obavlja i smeštaj vozila.


36/45

Postoje dve kategorije teških vozila. U prvu kategoriju spadaju sva vozila utranzitu. U drugu kategoriju spadaju teška vozila koji rade u lokalu i svakenoći se vraćaju u bazu. Ove dve kategorije vozila nameću i posebno rešavanjesmeštaja tokom noći za svaku kategoriju tih vozila. Za vozila u tranzitu potrebno je organizovati posebne autoteretne stanice u

neposrednoj blizini grada na magistralnim pravcima. Za drugu kategoriju važeprincipi izgradnje autobaze u kojima se obavlja i smeštajMesto postavljanja autoteretnih stanica je pored glavnih, magistralnih puteva i

autoputeva u neposrednoj blizini grada. Dobro je da se ovi objekti smeštajušto bliže gradu, jer u tom slučaju postoji mogućnost povezivanja autoteretne

stanice sa gradom vezama JGP, što može povoljno da utiče na stepeniskorišćenja ovih objekata. Autoteretne stanice mogu da se smeste i u neposrednoj blizini industrijske

zone, velikih skladišnih prostora, u blizini pretovarnih mesta, luka, aerodromai železničkih stanica. Potrebno je pažljivo utvrđivati kapacitet ovih objekata u našim uslovima. Kad

je reč o autoteretnim stanicama pored puta, koje isključivo treba da služe zazaustavljanje i odmor vozača, potrebno je nakon izvesnog vremena pratitipojavu ovih vozila, ispitati dužinu putovanja na kojoj se prevozi teret, potrebevozačkog osoblja i njihove navike. Za autoteretne stanice smeštene u bliziniindustrijskih zona i transportnih teretnih terminala potrebno je uzeti u obzir i

utovarno-istovarne kapacitete mehanizacije koja se tu nalazi, kao i vrste tereta

koji se prevoze.


37/45

Prema stranim iskustvima ne bi trebalo ići sa manjim kapacitetomautoteretnih stanica od 100 mesta. Zbog ekonomske isplativosti, niti sa većimkapacitetom od 300 mesta, jer veći kapaciteti izazivaju posebne probleme usaobraćaju, naročito sa gledišta priključenja na glavnu saobraćajnicu.

Jedna autoteretna stanica u svom sastavu treba da ima: bezbedan ulaz i izlaz,

ograđen parking prostor,

stanica za snabdevanje gorivom

restoran i hotelski blok, uključujući i prostor za rekreaciju, prodavnice.

Ulaz i izlaz treba da budu u desnom kretanju, sa elementima puta

prilagođenim veličini ovih vozila. Treba izbegavati skretanje ulevo u nivousaobraćajnice, i ukoliko je put više kategorije, neophodno je ovo skretanje

denivelisati. Nagibi na putu ne smeju biti veliki.Parking prostor treba organizovati tako da u okviru njega postoji samo

jednosmerno kretanje, bez presečnih tačaka. Posebno treba obratiti pažnju navozila sa prikolicom, jer ova vozila na parking ulaze i sa parkinga izlaze samo

hodom unapred. Imajući u vidu pojavu različitih vozila po dimenzijama,manevarskim sposobnostima i sastava treba dati komotnije dimenzije za

parkiranje.


38/45

Parking prostor mora biti ograđen postavljanjem specijalne ograde. Takođe,neophodno je da ceo prostor noću bude dobro osvetljen. Ako je reč o velikimpovršinama potrebno je obezbediti stalno nadgledanje, bilo uz pomoć čuvara,bilo postavljanjem posebnih zaštita na ogradi i nadziranje pomoću TV kamera.

Autoteretna stanica je mesto gde je neophodno smestiti stanicu za

snabdevanje gorivom. Naime, potrebno je omogućiti vozačima da na mestuodmora mogu u potpunosti da pripreme svoje vozilo za dalji put.

U mnogim slučajevima se pokazalo da autoteretne stanice bez restorana i

prostora za noćenje nisu u stanju da zadovolje sve zahteve vozača, pa sutakvi prostori često nedovoljno iskorišćeni, a samim tim i nerentabilni.Vozačima je neophodno pružiti, pored prenoćišta, i drugi sadržaj kojim bi seoni fizički i psihički osvežili, kao što su razne vrste aparata za zabavu,kuglanu, bazen i sl., i sve to uz razumnu cenu. Vozači treba da imaju jak razlogda svraćaju baš tu; u protivnom, oni će svoje potrebe zadovoljiti duž puta na

neorganizovanim mestima. Zbog toga, u okviru ovog prostora, neophodno jeobezbediti i prodavnice najpotrebnijih namirnica.

Svi sadržaji koji se planiraju u okviru autoteretne stanice moraju biti povezanimeđusobno jednosmernim putanjama, bez presečnih tačaka, tako da jemoguće da se do svakog od njih dođe u bilo kom momentu.


39/45

LEGENDA: 4. Stanica za snabd evanje gor ivom,

1. Parking te ških vozila, 5. Restoran,2. Kon trolis ani ulaz-izlaz sa parkin ga, 6. Hotel,

3. Prod avn ica, 7. Ulaz-izlaz

Situaciona šema autoteretne stanice

MOTELI


40/45

MOTELINovi tipovi hotela vezani za automobilizam pojavljuju se sa razvojem

autoindustrije i nazivaju se Moteli - Motor Hotel. Međutim, današnja ekspanzija automobila, a sa njom i masovni turizam, čine da su i savremenihoteli, pa i oni koji se podižu kao izuzetno veliki objekti, poprimili nekefunkcije motela, baš one koje su vezane za automobil. Ovi objekti morajuimati parking prostor, a često i zatvorene garaže sa malim servisom, pa se,u stvari, ne može tačno povući granica gde prestaju moteli a počinju hoteli.

Ipak danas se smatra da su moteli objekti koji se nalaze u blizini puteva i

služe za kraći ili duži odmor putnika. Zahvaljujući ovim objektima putnicimogu da na putu ili u blizini grada obezbede za sebe i automobil smeštaj.

Moteli imaju dvojako značenje za korisnike, korišćenjem ovog objekta oništede u vremenu i novcu. Naime, traženje smeštaja u gradu zahteva duže

kretanje, često u centru grada nema mesta za smeštaj vozila i teže se nalazismeštaj. Objekti za smeštaj u gradu su, po pravilu, skuplji od onih koji senalaze u blizini puta.


41/45

Opšte pravilo za raspored motela ne postoji. Moteli se smeštaju duž puta napogodnim mestima, pored reka, jezera, nekog lepog vidika i sl. Mesto koje je

odabrano za smeštaj motela je veoma značajno za njegovu kasnijueksploataciju.

Loše izabrano mesto može da bude glavni razlog nerentabilnosti inajatraktivnijeg motela. Pre određivanja lokacije potrebno je prostudiratimrežu puteva, moguće načine prilaza motelu, karakter motela i krajolik. Uprincipu, kada se motel smešta blizu grada, on treba da se nalazi na desnojstrani puta U slučaju kada autoput zaobilazi grad, a želi se da motel služi igradu i prolaznicima, on treba da se smesti na udaljenosti ne većoj od 12 km

od autoputa.

Prema rasporedu objekta moteli se rešavaju po paviljonskom ili blokovskomsistemu. Paviljonski sistem gradnje podrazumeva raspoređivanje po lokacijiviše malih objekata. Koncentracija objekata na jednom mestu sa grupisanimmotelskim jedinicama i svim pratećim objektima daje blokovski sistem

motela.Blokovski sistem gradnje motela smanjuje razuđene horizontalnekomunikacije, zauzimaju relativno malu površinu zemljišta i ekonomičniji su,pa su zbog toga više zastupljeni. Međutim, blokovski sistem gradnje ne možeda omogući slobodno povezivanje motelskih jedinica sa zelenim površinama,kao što je to slučaj kod paviljonskog sistema gradnje.

Z t l k ji j di kt k t kt t i d t


42/45

Spoljni saobraćaj

Za motel koji je direktno u kontaktu sa putevima vezane su dve vrste

saobraćaja: spoljni opšti saobraćaj zbog kojeg motel i postoji, i unutrašnji saobraćaj za potrebe i život u krugu motela.

Posmatranje spoljnog saobraćaja interesantno je radi određivanja mesta ovihobjekata, kao i načina priključenja na put. Jedno od pogodnih mesta zasmeštaj motela je u blizini gradova, jer na taj način može da se očekuje iposeta žitelja grada, a druga pogodnost je što se u blizini gradova obično

sustiče nekoliko puteva, a time i elementi za njihovo ukrštanje: petlje,nadvožnjaci i sl., koji se iskorišćavaju kao dobar pristup motelu.

Motel treba da je lako uočljiv i pristupačan sa puta. Prilaz motelu treba da jepogodan sa svake strane puta, te je zato najčešće potrebna petlja,nadvožnjak ili podvožnjak kako se saobraćaj ne bi ukrštao. Potrebno je na

putu najaviti pojavu motela na razdaljini do 30 km, pa i do 50 km. Oznakenailaska motela treba postaviti dalje na 10, 5, 2 i 1 km, kao i na 500 i 100 m.

Reklame koje najavljuju pojavu motela su važne, koliko da privuku putnike,toliko i da upozore vozače da smanje brzinu. Znaci i reklame na putu morajubiti nisko postavljeni i dobro uočljivi, a ako nema slobodnih mesta zaprenoćište potrebno je oznakom o ovome skrenuti pažnju vozaču na

dovoljnoj udaljenosti, pre skretanja ka motelu.

Šema unutrašnjeg saobraćaja kod


43/45

LEGENDA:

1. Prikl j u č ni pu t ,2. Prostor ispred recepci je i restorana

3. Restoran,

4. Blo k za stanov anje,5. Parking pros tor

Š ema unutra šnjeg saobra ć aja kodb lokovskog sis tema gradn je

LEGENDA:

1. Pristupni p ut ,

2. Recepcija,

3. Restor an,

4. Pavil jon i za stano vanje,

5. Unutr a šnja komunik aci ja, 6. Parking m esta Stamb eni pavi l joni grupisani prema kru ž no jg lavno j kom unikac i ji

Unutrašnji saobraćaj


44/45

Unutrašnji saobraćaj

Lokalna saobraćajna mreža sastoji se od priključnog puta koji dopire doprilaznog prostora ispred recepcije za parkiranje vozila, unutrašnje internekomunikacijske veze stambenih paviljona i motelskog dvorišta, kao i

sporednog prilaznog puta do ekonomskog dvorišta. Vozila pri dolasku idu do recepcije, a potom bez mnogo vijuganja dolaze domesta za parkiranje pored motelske jedinice ili određenog mesta za tunamenu. Put kojim vozila dolaze i odlaze i položaj parkinga moraju biti takopostavljeni da svetlo farova ne pada na prozore usputnih spavaćih soba.Ulaz u motel treba da je istovremeno i izlaz, kako bi se i putnik i vozilo

kontrolisali pri izlazu, a putnik obavio formalnosti pri odlasku.Kod blokovskog sistema gradnje motela saobraćajna mreža je mnogo manjai, uglavnom, skoncentrisana oko objekta i parkirališta.

Unutrašnji saobraćaj može da se rešava na više načina, obično kao kružnasaobraćajnica, ili kao razgranata saobraćajnica sa slepim završetkom.

Za jednosmerno kretanje treba da se obezbedi traka od 3,5 m. U ovu širinuspada i prostor potreban za otvaranje vrata sa jedne strane. Za dvosmerno

kretanje potrebno je obezbediti 6,0 m, a isto toliko za jednosmerni saobraćaj,gde se kolovoz istovremeno koristi za parkiranje i za

Kod unutrašnjeg saobraćaja često se javlja potreba za okretnicama zbogslepih krajeva. Okretnice mogu biti različite, zavisno od prostornih

mogućnosti (sl. 6.9).


45/45

Š i r ina kolov oza za jedan sm er kretanja vozi la

Ss Autob Ssg Ats Moteli

Documents

Transcript of Ss Autob Ssg Ats Moteli