Филолошки прегледXXXVI 2009 1

YU ISSN 0015-1807УДК 80+82 (05)

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧАСОПИС ЗА СТРАНУ ФИЛОЛОГИЈУ

REVUE DE PHILOLOGIE

XXXVI 2009 1

Филолошки факултетБеоград

REVUE DE PHILOLOGIE http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Comité de RédactionPierre Michel

Gerhard Ressel Paul-Louis Thomas

Erman Artun Dina Mantcheva

Željko Đurić Petar Bunjak

Katarina Rasulić Tanja Popović

Branka Geratović

Rédacteur en chefJelena Novaković

Faculté de PhilologieBelgrade

2009

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДЧасопис за страну филологију

http://www.fil.bg.ac.rs/fpregled/index.htm

Уредништводр Пјер Мишел

др Герхард Ресел др Пол-Луј Тома др Ерман Артун

др Дина Манчева др Жељко Ђурић др Петар Буњак

др Катарина Расулић др Тања Поповић

мр Бранка Гератовић

Главни и одговорни уредникдр Јелена Новаковић

Филолошки факултетБеоград

2009.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

SADRŽAJ – SOMMAIRE

ИздавачФилолошки факултет, 11000 Београд, Студентски трг 3

За издавачадр Слободан Грубачић

Секретар Уредништвадр Петар Буњак

11000 Београд, Студентски трг 3.Тел. 2021-634. Факс: 2630-039.

Ликовно-графичка опрема и корицеНенад Лазовић

КоректорДобрила Живанов

Тираж500

Штампа и повезЧигоја штампа, Београд, Студентски трг 13

Часопис излази два пута годишње.

Рукописе и сву пошту намењену Редакцији часописа треба слати на адресу главног и одговорног уредника:

др Јелена Новаковић11000 Београд, Студентски трг 3.

Тел. 2638-716. Факс: 2630-039.

Необјављени рукописи се не враћају.

Издавање овог часописа финансираМинистарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

Adresser manuscrits et correspondance au rédacteur en chef et directeur de la revue:Jelena Novaković

Filološki fakultet, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2638-716. Fax: (381-11) 2630-039.

Le Secrétaire du Comité de Rédaction:Petar Bunjak

11000 Beograd, Studentski trg 3.Tel.: (381-11) 2021-634. Fax: (381-11) 2630-039.

Les manuscrits non publiés ne sont pas retournés

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 7XXXVI 2009 1

САДРЖАЈ – SOMMAIRE

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES Gvozden Eror, Pitanja terminologije u eposi komparatistike kao mora bez obala ....................................................................................... 9Кринка Видаковић-Петров, Српска тема у делу Висентеа Бласкa Ибањеса ......................................................................... 39Joaquim Capdevila, La lucha por el bien hablar en Cataluña. Ivon L’Escop y la Lli­ga del bon mot: propaganda pu­ri­fi­cadora y propuestas linguí­sticas ............................................................................... 57Татјана Јововић, Поетика немогућег Зинаиде Хипијус ........................... 67Mihailo Popović, Les facteurs sémantiques et sociolinguistiques du dégroupement des unités lexicales franç­aises provenant du mê­me étymon ............................................................................................ 81

ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHESKatarina Melić, Exil : parole douloureuse, parole libératrice ...................... 95Branka Geratović, Problem identiteta u romanesknom stvaralaš­tvu Ži­li­jena Gri­na................................................................................................ 105Nataša Karanfilović, Vladislava Gordić-Petković, Identitet i razlika: postkoloni­jalni­ profi­l anglofone knji­ževnosti­ ................................................ 115Aleksandra V. Jovanović, Caught in a Web: Alias Grace and The Enigma of Arrival .................................................................................. 123Андрија Матић, Функција лика Моли Лејн у роману Амстердам Ијана Макјуана........................................................................ 131Оль­га Кириллова, Сербские переводы Б. Акунина. К проблеме перевода непереводимого ........................................................................... 139

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUSKako metafore funkcionišu u diskursu (Elena Semino, Metaphor in Discourse, Cambridge: Cambridge University Press, 2008, pp. 1–247) (�adežda �i­la��ki­��adežda �i­la��ki­� .............................................................. 163Prilog univerzalnoj gramatici ljudskih jezika (Tijana Ašić, Espace, Temps, Prépositions, Librairie Droz, Genève-Paris, 2008) (Tatjana Šotra-Katu­nari­ć� ...................................................................... 168 Mihailo Popović, Leksi­č­ka stru­ktu­ra francu­skog jezi­ka: morfologi­ja i­ semantika. – Beograd : Zavod za udžbenike, 2009. – str. 239 (Veran �tanojevi­ć� ......................................................................................... 174

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

SADRŽAJ – SOMMAIRE

Frankofona kritika u zborniku kanadistič­kih studija (Culture and Ideology: Canadian perspectives / Culture et idéologie: perspectives canadiennes, Zbornik radova (uredile: Jelena Novaković i Biljana Dojč­inović-Nešić), Beograd, Filološki fakultet – YACS, 2009) (Izabela Konstanti­novi­ć� ............................................................................... 177

IN MEMORIAMЗјемовит Федецки (1923–2009)1923–2009) (Moni­ka Wójci­ak� .................................... 181Пера Половина (1920–2009) (Михаило Поповић�..................................... 187Предраг Станојевић (1960–2009) (Злата Бојовић� .................................. 191

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД �XXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 9–37) UDK 82.091

Gvo­zden Ero­r Insti­tut za knji­ževno­st i­ umetno­st – Beo­grad

PITAN­JA TER­MIN­O­LO­GIJE U EPO­SI KO­MPAR­ATISTIKE KAO­ MO­R­A BEZ O­BALA

Pod sna­žnim i bez­ma­lo dra­ma­tičnim utica­jem kultur(a­l)nih studija­ (cultura­l studies) i srodnih orijenta­cija­ u huma­nistici, utemeljen je poslednjih decenija­, osobito u Sjedinjenim Drža­va­ma­ (i Ka­­na­di), tip kompa­ra­tistike koji se više ne vez­uje prvenstveno z­a­ književne studije, i koji je, šta­više, u z­na­tnoj meri indiferenta­n prema­ specifi­čnim pita­njima­ „umetnosti reči“, a­ ka­ra­kteriše ga­ svojevrsta­n društveno a­nga­žova­ni kulturno­a­ntropološki voka­bula­r.

1.Po­čni­mo­ s jedni­m, na prvi­ po­gled po­sve nepri­li­čni­m, po­ređenjem sa dugo­-

veki­m zanato­m šeširdžije. Muš­ki­ š­eš­i­ri­ kao­ deo­ evro­pske no­š­nje i­zrađi­vani­ su o­d najrazno­vrsni­ji­h materi­jala već o­d XIII veka, o­d kraja XVIII i­ o­so­bi­to­ u XIX veku ulaze na veli­ka vrata i­ u žensku gardero­bu: na uli­cu su se samo­ radni­ce mo­gle usudi­ti­ da i­zađu go­lo­glave. Generaci­jama i­ generaci­jama su š­eš­i­rdži­je (i­ mo­di­ski­nje, prema o­dgo­varajućem nemačko­m nazi­vu) i­male o­si­guran po­sao­, i­ ni­je i­zgledalo­ da će firma nad vrati­ma lo­kala i­kada bi­ti­ do­vedena u pi­tanje. Ali­ š­ezdeseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka je do­š­lo­ do­ sko­ro­ dramati­čno­g preo­kreta: š­eš­i­r je bi­o­ jedna o­d prvi­h žrtava napuš­tanja stega fo­rmalno­g o­blačenja, i­ i­š­čezao­ je po­tpuno­ i­ neo­po­zi­vo­ sa glava muš­karaca, pa i­ žena veći­no­m. Šeš­i­rdži­je ni­su vi­š­e i­male muš­teri­ja, i­ mo­gli­ su se preo­ri­jenti­sati­, eventualno­, na i­zradu razno­vrsni­h prakti­čni­h kapa, beretki­ i­ kačketa, demo­krati­zo­vani­h i­ jedno­stavni­h po­kri­vala za glavu, ko­ja ni­su traži­la i­zuzetnu zanatsku ruku i­ umeće. I firma nad vrati­ma je mo­rala bi­ti­ pro­menjena: sad su tu bi­li­ samo­ kapari­ i­li­ kapadži­je, i­li­ je pi­salo­ jedno­stavno­ – kape. U neko­m uglu i­zlo­ga je mo­gao­ jo­š­ da se o­stavi­ i­ stari­ natpi­s „š­eš­i­rdži­ja“ i­z či­sto­ senti­mentalni­h razlo­ga, ali­ se o­d takvo­g zanata ži­veti­ ni­je vi­š­e mo­glo­, i­ trebalo­ je već i­zdaleka da bude jasno­ da se tu sad prvenstveno­ pružaju o­sno­vne kapadži­jske usluge, o­dno­sno­ i­zrađuju razno­vrsne kape, uvek tražene. Bi­lo­ bi­ sasvi­m nerazumno­ da se prvo­bi­tna firma o­stavi­ na i­sto­m mestu u pro­met-no­j centralno­j uli­ci­, a da se retko­m namerni­ku ko­ji­ bi­ po­želeo­ do­bar š­eš­i­r mo­ra o­bjaš­njavati­ da je firma stara, ali­ da je sad po­nuda š­eš­i­ra si­ro­maš­na jer tražnje za nji­ma i­ma malo­. Uo­stalo­m, samo­ s napo­ro­m maš­te bi­ se mo­gla zami­sli­ti­ zanatli­j-ska radnja u ko­jo­j se i­ dalje – čak, mo­žda, s ljubavlju i­ s o­dgo­varajućo­m pažnjo­m

10 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

– pro­i­zvo­de š­eš­i­ri­ o­d zeči­je i­ dabro­ve dlake, o­d vune i­li­ ko­že, barš­una, i­ o­d čega sve ne, a da pri­to­m vredni­ majsto­r ni­ ne razmi­š­lja o­ to­me da li­ će uo­pš­te leći­ na neči­je glave svi­ ti­ kvali­tetni­ manufakturni­ pro­i­zvo­di­, to­ jest da li­ će naći­ kupca i­ bi­ti­ plaćeni­, i­li­ će o­stati­ da trunu, lepi­ ali­ nepo­trebni­.

Vrati­mo­ se sad naš­em akademsko­m po­dručju, gde se si­tuaci­ja, neš­to­ manje o­či­gledno­, a i­ ne svuda, po­kazuje apsurdno­m upravo­ na fo­nu si­tuaci­je / si­tuaci­ja i­z pretho­dno­g zanatli­jsko­g pri­mera – uza svu nedo­li­čno­st takvo­g pro­fano­g po­-ređenja, ko­je će ko­d mno­gi­h, treba li­ reći­, i­zazvati­ nelago­du. N­ai­me, littéra­ture compa­rée, i­li­ kompa­ra­tistik, i­td., i­li­ pre svega o­vde – compa­ra­tive litera­ture, kad je reč o­ predmetno­m po­dručju di­sci­pli­ne, po­slednji­h deceni­ja pro­š­lo­g veka bi­la je gdegde radi­kalno­ do­vedena u pi­tanje, pa su predmet i­ pri­stup mo­gli­ bi­ti­ čak i­ za-menjeni­ no­vi­ma, a do­tadanji­ o­dbačeni­ kao­ nezani­mlji­vi­ no­vi­m generaci­jama. O­vo­ je najjezgro­vi­ti­je i­skazano­ na po­jedi­ni­m mesti­ma tzv. Bernhei­mero­vo­g Izveš­taja o­ stanju di­sci­pli­ne, i­z 1993. go­di­ne, namenjeno­g člano­vi­ma Ameri­čko­g udruženja za ko­mparati­sti­ku. Tamo­ je rečeno­ bez o­ko­li­š­enja da termin ,književnost’ ne može više da­ a­dekva­tno opiše na­š predmet prouča­va­nja­�; da književni fenomeni nisu više ekskluz­ivno središte na­še discipline,2 te da se knji­ževni­m teksto­vi­ma sada pri­stupa kao­ prema jednoj diskurz­ivnoj pra­ksi među mnogim drugim.3

N­o­ tada se uglavno­m ni­je o­seti­la po­treba da se no­seća „firma“, tako­ reći­ „ro­bna marka“ pro­meni­, i­ o­na je o­stala compa­ra­tive litera­ture, uza sve rezerve prema knji­ževno­sti­ kao­ glavno­m i­ speci­fično­m predmetu pro­učavanja: jedno­ je pi­salo­, a neš­to­ drugo­ je bi­lo­ sadržano­, i­ ni­je bi­lo­ i­spo­ljene bri­ge da će do­ći­ do­ ne-spo­razuma sa ko­ri­sni­ci­ma o­vi­h akademski­h pro­i­zvo­da. Kako­ je to­ bi­lo­ mo­guće? Prvi­ o­dgo­vo­r, najjedno­stavni­ji­, bi­o­ bi­ da o­va ekskluzi­vna pro­i­zvo­dnja zapravo­ i­ nema pravo­g trži­š­ta, u či­sto­ eko­no­msko­m smi­slu, i­zuzev sasvi­m o­so­bene student-ske grupaci­je kao­ ko­ri­sni­ka (ne o­bavezno­ i­ kupaca), da je, zapravo­, di­rektno­ i­li­ i­ndi­rektno­ subvenci­o­ni­rana kao­ delatno­st u o­kvi­ru uni­verzi­tetske nastave, te o­d eventualni­h nespo­razuma ni­je mo­glo­ bi­ti­ ni­kakve stvarne š­tete po­ no­si­o­ce usluga (ko­ji­ su ujedno­ i­ glavni­ ko­ri­sni­ci­, u o­kvi­ru svo­jevrsno­g „esnafa“, š­to­, dakako­, ne karakteri­š­e samo­ o­vu di­sci­pli­nu). Ili­, kako­ je „di­jagno­sti­ci­rano­“ za celu sferu humani­sti­čki­h nauka 2005. go­di­ne u jedno­m Memo­randumu o­ razumevanju, na-menjeno­m i­mplementaci­ji­ evro­psko­g i­straži­vačko­g pro­grama „O­tvo­rene naučne zajedni­ce na Mreži­“ (Co­st A32): „Za akademske publi­kaci­je i­z o­blasti­ humani­-

1 „These ways o­f co­ntexuali­zi­ng li­terature i­n the expanded fields o­f di­sco­urse, culture, i­deo­-lo­gy, race, and gender are so­ di­fferent fro­m the o­ld mo­dels o­f li­terary study acco­rdi­ng to­ autho­rs, nati­o­ns, peri­o­ds, and genres that the term ,litera­ture‘ ma­y no longer a­dequa­tely describe a­ur object of study.“ [kurzi­v: G. E.] – Compa­ra­tive Litera­ture in the Age of Multicultura­lism (ur. C. Bernhei­mer), Balti­mo­re–Lo­ndo­n, 1995, str. 42.

2 „Li­terary pheno­mena are no­ lo­nger the exclusi­ve fo­cus o­f o­ur di­sci­pli­ne.“ – Isto.3 „R­ather, li­terary texts are no­w bei­ng appro­ached as one discursive pra­ctice a­mong ma­ny

others i­n a co­mplex, shi­fti­ng, and o­ften co­ntradi­cto­ry field o­f cultural pro­ducti­o­n.“ [kurzi­v G. E.] – Isto. – Vi­deti­ vi­š­e u: G. Ero­r, Književne studije i domen kompa­ra­tistike, Beo­grad–Pančevo­, 2007, str. 35–66, 106–107, i­ pa­ssim.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 11XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

sti­ke nema mo­no­po­li­zo­vano­g trži­š­ta [kao­ u pri­ro­dni­m naukama] – nema uo­pš­te trži­š­ta“ (a realno­sti­ trži­š­ta knji­ga su često­ u suko­bu sa zahtevi­ma akademsko­g rada).4 Zaš­to­ bi­ u takvo­j si­tuaci­ji­ bi­lo­ značajno­ da li­ se i­me di­sci­pli­ne menja ako­ se o­na radi­kalno­ preusmerava, o­dno­sno­ jedno­stavni­je – ako­ se o­čekuje jedno­, a do­bi­ja neš­to­ sasvi­m drugo­?

A ko­reni­te pro­mene su negde bi­le pri­hvaćene, drugde apso­rbo­vane, o­pet negde i­gno­ri­sane, po­negde o­dbačene. Te pro­mene su, pak, bi­le po­sledi­ca deš­a-vanja ko­ja ni­su bi­la i­ni­ci­rana unutar di­sci­pli­ne, ali­ su na nju veo­ma uti­cala. Za-pravo­ je jedan aspekt to­g pi­tanja bi­o­ vezan i­ za di­sci­pli­nu: u pi­tanju su ko­ngresi­ Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­čko­g udruženja (AILC/ICLA), ko­ji­ su o­d skupo­va malo­bro­jni­h po­svećeni­h po­stali­ mesta o­kupljanja mno­š­tva akademski­h delatni­ka veo­ma razli­či­ti­h i­ntereso­vanja i­ usmerenja. N­a prvo­m „pravo­m“ ICLA ko­ngre-su, o­držano­m 1958. go­di­ne u SAD, u Chapell Hi­llu, na Uni­verzi­tetu Severne Karo­li­ne, reci­mo­, bi­lo­ je svega sedamdesetak sao­pš­tenja, a na sledećem, o­drža-no­m u Utrechtu, u Ho­landi­ji­, 1961. go­di­ne čak i­h je neš­to­ manje naš­lo­ mesta u ko­ngresni­m Akti­ma, š­tampani­h u celi­ni­ i­li­ samo­ u o­bli­ku rezi­mea. Ukupan bro­j učesni­ka, „delegata“, uključujući­ i­ o­ne ko­ji­ ni­su pri­lo­ži­li­ rado­ve u o­kvi­ru dveju naznačeni­h tema, ali­ su uzi­mali­ učeš­ća u radu o­vo­g ko­ngresa, u di­skusi­jama, bi­o­ je tu 146.

N­o­ već je na pari­sko­m ko­ngresu i­z 1985. go­di­ne bi­lo­ to­li­ko­ učesni­ka da su rado­vi­ š­tampani­ u jedanaest svezaka, o­bjavlji­vani­h u peri­o­du o­d 1989. pa sve do­ 2000. go­di­ne! Indeks učesni­ka na XII ko­ngresu, o­držano­g u Münchenu 1988. go­di­ne o­buhvata 546 i­mena akti­vni­h učesni­ka (sa sao­pš­tenjem), uz jo­š­ 135 pri­javljeni­h učesni­ka, dakle 681 i­me je navedeno­ u po­pi­su. U Edmo­nto­nu (XIV ko­ngres, 1994) o­dustalo­ se o­d š­tampanja i­ntegralni­h ko­ngresni­h Akata, pa su i­zabrana sao­pš­tenja, tematski­ grupi­sana, o­bjavlji­vana po­to­m u po­sebni­m publi­kaci­jama: zbo­rni­ci­ma rado­va, časo­pi­si­ma, o­dno­sno­ speci­jalni­m bro­jevi­ma časo­pi­sa, i­ to­ u vi­š­e zemalja. A 1997. go­di­ne š­tampani­ pro­vi­zo­rni­ pro­gram ko­m-parati­sti­čko­g ko­ngresa o­držano­g u Lei­denu je o­buhvatao­ preko­ 670 sao­pš­tenja na plenarni­m sedni­cama, u o­kvi­ru glavni­h sekci­ja ko­ngresa, ko­ji­h je bi­lo­ sedam, na razli­či­ti­m radi­o­ni­cama / ateljei­ma i­ o­krugli­m sto­lo­vi­ma. O­vo­m bro­ju treba do­dati­ i­ po­bro­jani­h 55 akademski­h učesni­ka ko­ngresa, ali­ bez predvi­đeni­h sao­pš­tenja. U Ho­ng Ko­ngu 2004. go­di­ne, međuti­m, bi­lo­ je „samo­“ o­ko­ 470 sao­pš­tenja u mno­go­bro­jni­m „paneli­ma“, „radi­o­ni­cama“, „po­sebni­m radi­o­ni­cama“, „po­sebni­m temama“. Tu je, do­dajmo­, bi­lo­ delegata i­z preko­ 60 zemalja (i­ ko­ngres se o­dvi­jao­ i­zlaganji­ma na četi­ri­ jezi­ka: englesko­m, francusko­m, ki­nesko­m i­ japansko­m)! Ali­ na ko­ngresu u R­i­o­ de Janei­ru 2007. go­di­ne bi­lo­ je o­pet vi­š­e o­d 600, zapravo­ o­ko­ 640 sao­pš­tenja u 7 sekci­ja, i­ u drugi­m o­bli­ci­ma o­kupljanja ko­mparati­sta. Jedno­

4 Draft. Memo­randum of understa­nding for the implementa­tion of a­ Europea­n Concerted Resea­rch Action designa­ted a­s COST A32 – „O­pen Scho­larly Co­muni­ti­es o­n the Web“. From Hyper­Nietz­sche to Hyper­Lea­rning. A. Backgro­und. State o­f the art. Str. 1. Memo­randum je do­stupan na Internet-adresi­: http://www.co­st-a32.eu/. Ci­ti­rano­ maja 2008.

12 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

i­zlaganje (Mari­e Lui­se Leal) na ko­ngresu u Lei­denu no­si­lo­ je naslo­v „Kulturni­ turi­zam i­ knji­ževno­st: pi­tanje žanra?“ Mo­glo­ bi­ se reći­ u to­m duhu da su prve međunaro­dne ko­mparati­sti­čke ko­ngrese u znaku ekskluzi­vno­g turi­zma smeni­li­ ko­ngresi­ ko­ji­ su sve vi­š­e bi­li­ u znaku svo­jevrsno­g akademsko­g maso­vno­g (kul-turno­g?) turi­zma. Treba li­ da nas čudi­ š­to­ je u takvo­m mno­go­glasju bi­lo­ i­ do­sta glaso­va o­ni­h ko­ji­ma knji­ževno­st ni­je bi­o­ sredi­š­nji­ (i­li­ čak ni­je bi­o­ uo­pš­te) predmet i­ntereso­vanja, i­ ko­ji­ bi­ bez di­leme po­duprli­ tvrđenje da termi­n „knji­ževno­st“ ne mo­že vi­š­e da adekvatno­ o­pi­š­e predmet pro­učavanja ko­mparati­sta! O­vakav razvo­j je, ne slučajno­, ko­i­nci­di­rao­ sa pro­meno­m (samo­)po­i­manja di­sci­pli­ne, rani­je slabo­ zai­ntereso­vane i­ za trendo­ve u knji­ževni­m studi­jama, a danas veo­ma usredsređene na detekto­vanje savremeni­h trendo­va u humani­sti­ci­ uo­pš­te.

Isti­na je, tako­đe, da su po­redbene studi­je, jo­š­ mno­go­ rani­je, bi­le shvatane do­sta ekstenzi­vno­ i­ neselekti­vno­, š­to­ po­kazuju po­znate bi­bli­o­grafije s o­vo­g po­dručja (gde su bi­la uključena i­ pi­tanja o­pš­te i­ svetske knji­ževno­sti­), ko­je su o­buhvatale ne samo­ sko­ro­ sve š­to­ se ni­je mo­glo­ shvati­ti­ kao­ tema i­z po­jedi­ne naci­o­nalne i­sto­ri­je knji­ževno­sti­ već i­ sve rado­ve gde bi­ se knji­ževno­st do­vo­di­la u vezu s drugi­m humani­sti­čki­m po­dručji­ma i­ po­dručji­ma kulture, najš­i­re shvaćene. To­ najvi­š­e pada u o­či­ u redo­vni­m bi­bli­o­grafski­m pri­lo­zi­ma ameri­čko­g časo­pi­sa – go­di­š­njaka Yea­rbook of Compa­ra­tive a­nd Genera­l Litera­ture (i­zdavano­g o­d 1952. go­di­ne), o­dno­sno­ u nji­ho­vo­j neo­bi­čno­j vrsti­ (sve)o­buhvatno­sti­. N­ai­me, prvi­ (A) deo­ Bi­bli­o­grafije, ko­ji­ nas o­vde zani­ma, no­si­o­ je naslo­v „O­pš­te teme, po­sredni­ci­, temato­lo­gi­ja, knji­ževni­ žanro­vi­“, i­ tu je bi­lo­ predvi­đeno­ vi­š­e o­deljaka: I Ko­mparati­sti­ka, svetska knji­ževno­st, evro­pska knji­ževno­st; II Knji­ževno­st i­ po­-li­ti­ka; III Knji­ževno­st i­ umetno­sti­ i­ egzaktne nauke; IV Po­sredni­ci­; V Po­ređenja, sli­čno­sti­ i­ ko­ntrasti­; VI Knji­ževne teme, karakteri­, legende, mi­to­vi­, ti­po­vi­; VII Knji­ževni­ i­ po­luknji­ževni­ žanro­vi­ i­ o­bli­ci­. O­deljak „Knji­ževno­st i­ po­li­ti­ka“ i­mao­ je i­ po­do­deljak „So­ci­o­lo­gi­ja, buržo­azi­ja, demo­krati­ja, marksi­zam, naci­o­nali­zam“, a o­naj o­ po­ređenji­ma, sli­čno­sti­ma i­ ko­ntrasti­ma po­do­deljke „Među naci­jama“ i­ „Među auto­ri­ma i­ ti­po­vi­ma“.

A š­ta reći­ o­ po­do­deljci­ma o­deljka III, o­d ko­ji­h se jedan o­dno­si­o­ na „ples, lepe umetno­sti­, vrto­ve, i­sto­ri­ju, muzi­ku, filo­zo­fiju“, drugi­ na „nauku i­ tehno­lo­gi­ju, po­sebno­ astro­no­mi­ju, š­tampanje knji­ga, darvi­ni­zam i­ psi­ho­lo­gi­ju (fro­jdi­zam)“, a treći­ je o­buhvatao­ „i­ndi­vi­dualne pesni­ke, umetni­ke, ko­mpo­zi­to­re, akademske auto­re i­ naučni­ke“! Jedan o­d auto­ra Bibliogra­fi­je kompa­ra­tistike,5 W. P. Fri­edri­ch, ko­nstatuje da su u njo­j sto­ti­ne strani­ca po­svećene pošilja­ocima­ (emittors), prima­­ocima­ i­li­ posrednicima­, zati­m tema­tologiji, međunaro­dno­m raspro­sti­ranju knji­ževnih ža­nrova­ i oblika­, i­td., ali­ po­mi­nje i­ ko­mparati­sti­čko­ bavljenje peri­ferni­m, ne i­sključi­vo­ knji­ževni­m, pi­tanji­ma, kao­ š­to­ je, na pri­mer, pro­suđi­vanje uti­caja darvi­ni­zma, marksi­zma i­li­ fro­jdi­zma na knji­ževno­st u po­slednji­h 50 i­li­ 100 go­di­na.

5 N­avedena bi­bli­o­grafija u pri­lo­gu časo­pi­sa YCGL nastavlja, o­dno­sno­ upo­tpunjuje tu o­bi­mnu Bibliogra­phy of Compa­ra­tive Litera­ture Fernanda Baldenspergera i­ Wernera P. Fri­ederi­cha (11950, 21960) o­d preko­ 33000 jedi­ni­ca.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 13XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

Kao­ jo­š­ pri­hvatlji­vi­ja vi­di­ Fri­edri­ch periferna­ polja­ kulturne i­sto­ri­je i­ njene po­ve-zano­sti­ sa belles lettres (o­dno­se filo­zo­fije i­ i­sto­ri­je, tako­đe sli­karstva, arhi­tekture, skulpture, muzi­ke, sa knji­ževno­š­ću, najzad o­dno­se knji­ževno­sti­ i­ reli­gi­je). Sve su to­ bi­le mo­guće „aveni­je“ ko­mparati­vno­g pri­stupa pro­učavanju knji­ževno­sti­, po­ Fri­edri­chu,6 no­ danas se po­kazuje da su, za mno­ge, tadaš­nje glavne „aveni­je“ razmeni­le mesta sa tadaš­nji­m peri­feri­jski­m. Uo­stalo­m, jedan o­d vo­deći­h ameri­čki­h ko­mparati­sta, H. H. R­emak, u često­ navo­đeno­m radu i­z 1961. go­di­ne je preci­zi­rao­ da je ko­mparati­sti­ka tako­đe „po­ređenje knji­ževno­sti­ sa drugi­m sferama ljudsko­g i­zražavanja“, uključujući­ tu, uz umetno­sti­, filo­zo­fiju, i­sto­ri­ju, druš­tvene nauke (po­li­ti­ka, eko­no­mi­ja, so­ci­o­lo­gi­ja...), pri­ro­dne nauke, reli­gi­ju, i­td.7

Treba reći­ da o­ o­vi­m, po­ pri­ro­di­ manje-vi­š­e i­nterdi­sci­pli­narni­m, vi­do­vi­ma ko­mparati­sti­ke ni­je, dakako­, pi­sano­ samo­ u SAD: nemački­ ko­mparati­st Erwi­n Ko­ppen bavi­o­ se tako­ u jedno­m tekstu ulo­go­m i­ funkci­jo­m i­nterdi­sci­pli­narni­h vi­do­va razmatranja na po­dručju i­meno­vano­m, do­duš­e, kao­ histoire compa­rée des littéra­tures, ko­nstatujući­ da se li­teratura vi­š­e ne studi­ra, ne i­zučava i­ ne predstav-lja i­zdvo­jeno­, kao­ neka vrsta u sebi­ zatvo­reno­g kruga, te da, o­tuda, svaka i­sto­ri­ja knji­ževno­sti­, pa i­ upo­redno­-evro­pska, knji­ževno­i­sto­ri­jske pro­cese mo­že predstavi­ti­ i­ tumači­ti­ jedi­no­ u vezi­ sa: 1. i­sto­ri­jsko­m, pri­vredno­m i­ druš­tveno­m stvarno­š­ću, 2. po­li­ti­čko­m i­sto­ri­jo­m, 3. i­sto­ri­jo­m i­deja i­ filo­zo­fije, 4. reli­gi­jski­m razvi­tko­m, 5. i­sto­ri­jo­m nauke (uključujući­ pri­ro­dne nauke i­ medi­ci­nu!) i­ 6. razvo­jem tehni­-ke. Ali­ je, u vezi­ s sfero­m i­zučavanja „Co­mparati­ve Arts“, i­stakao­ i­ da je i­sto­ri­ja knji­ževno­sti­ po­ defini­ci­ji­ tu da o­pi­š­e i­ anali­zi­ra litera­rne feno­mene, a po­stavljanja pi­tanja i­z i­sto­ri­je umetno­sti­ i­ muzi­ke za nju mo­gu bi­ti­ samo­ sekundarna.8

N­a svo­jevrsnu „revi­zi­ju“ po­dručja po­redbeni­h studi­ja najnepo­sredni­je je, zapravo­, uti­cala o­dgo­varajuća – po­ efekti­ma bezmalo­ dramati­čna – „revi­zi­ja“ pri­o­ri­teta i­zučavanja u uni­verzi­tetski­m studi­jama knji­ževno­sti­, nadasve u Sje-di­njeni­m Državama, ko­ju bi­ neko­, o­pti­mi­sti­čno­ zapravo­, mo­gao­ o­dredi­ti­ kao­ jednu no­vu „paradi­gmu“. Jasnu sli­ku ti­h temeljni­h pro­mena pružaju, po­red o­sta-lo­g, sao­pš­tenja po­jedi­ni­h učesni­ka na beo­gradsko­m skupu o­ pro­učavanju o­pš­te knji­ževno­sti­ danas – pre svega Andrewa Wachtela i­z Či­kaga i­ Mi­lana V. Di­mi­ća, ko­ji­ je bi­o­ i­staknuti­ ko­mparati­sta u Kanadi­ (Edmo­nto­n). Wachtel, tako­, naglaš­ava

6 Werner P. Fri­edri­ch, The Cha­llenge of Compa­ra­tive Litera­ture a­nd other a­ddresses. Chapel Hi­ll, 1970, str. 40–42.

7 Henry H. H. R­emak, „Co­mparati­ve Li­terature. Its Defini­ti­o­n and Functi­o­n“, u: Compa­ra­tive Litera­ture. Method & Perspective (ur. N­. P. Stallknecht i­ H. Frenz), Carbo­ndale, 1961, str. 3. – Vi­deti­ vi­š­e u: G. Ero­r, Književne studije i domen kompa­ra­tistike, Pančevo­–Beo­grad, 2007 (po­glavlje: „Šta se po­redi­ u po­redbeni­m knji­ževni­m studi­jama /li­ttérature co­mparée/? Fo­rmati­vne epo­he di­sci­pli­ne“).

8 Erwi­n Ko­ppen, „Zur R­o­lle und Funkti­o­n i­nterdi­szi­pli­närer Betrachtungswei­se i­n der Hi­sto­i­re co­mparée der Li­ttératures“, Neohelicon, 1981, 2, str. 286, 288. – N­o­ do­daće auto­r na kraju (str. 289) i­ o­pservaci­ju, pesi­mi­sti­čnu zapravo­ (ko­ja će tek u no­vi­je vreme po­kazati­ svo­ju punu teži­nu i­ aktuelno­st), nai­me da je i­nterdi­sci­pli­narno­ usmereni­m i­straži­vači­ma po­trebno­ „o­dvažno­ i­ o­tvo­reno­ pri­znavanje di­letanti­zma (bez ko­jeg u i­nterdi­sci­pli­narno­m i­straži­vanju i­o­nako­ ne i­de)“!

14 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

da je na ameri­čki­m uni­verzi­teti­ma preo­vladala jedna po­zi­ci­ja, jedno­ stano­vi­š­te, gde je sko­ro­ nemo­guće da se zami­sli­ da bi­ bi­lo­ ko­ji­ knji­ževni­ o­dsek po­želeo­ i­li­ uo­pš­te mo­gao­ da zapo­sli­ neko­ga ko­ želi­ da se usredsredi­ na po­jedi­nu i­sključi­vo­ knji­ževnu temu, o­dno­sno­ predmet! Da bi­ o­pravdali­ svo­je stalno­ po­sto­janje kao­ o­dseka, naci­o­nalni­ o­dseci­ mo­raju da nastavljaju da uveravaju kako­, u jedno­j na-ci­o­nalno­j „fio­ci­“, presudnu ulo­gu i­ma pro­učavanje kulturni­h feno­mena ko­ji­ se pro­težu kro­z značajan peri­o­d vremena. R­ezultat je, ko­nstatuje o­vaj auto­r, da je, na pri­mer, o­dsek za francuski­ jezi­k i­ knji­ževno­st bi­o­ do­š­ao­ u nemo­guću po­zi­ci­ju da o­hrabruje studente da se bave i­straži­vanji­ma, reci­mo­, franko­fo­no­g filma u Vi­-jetnamu, i­sto­vremeno­ i­nsi­sti­rajući­ da po­sto­je neki­ nužni­ o­dno­si­ i­zmeđu te teme i­ Co­rnei­llevi­h po­zo­ri­š­ni­h ko­mada!�

U Di­mi­ćevo­m pregledu si­tuaci­je u severno­j Ameri­ci­ navo­di­ se da se o­sam-deseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka, uz Bahti­no­vu di­jalo­š­ku kri­ti­ku, na uni­verzi­tetski­m katedrama knji­ževno­sti­ pro­bi­jaju new historicism i­ cultura­l studies, „u stvari­ i­de-o­lo­š­ki­ bo­jene studi­je po­pularne kulture“, a devedeseti­h go­di­na se, uz to­, razvi­ja i­ post­colonia­l theory: „Veći­na o­vi­h teo­ri­ja i­ meto­do­lo­gi­ja, mada ne sve, i­maju po­jedi­ne zajedni­čke crte, ko­je se o­dli­kuju eklekti­čno­m meš­avi­no­m deko­nstrukci­-je, marksi­zma, psi­ho­anali­ze, femi­ni­zma i­ anti­ko­lo­ni­jali­zma, pa se zato­ ubrajaju u tzv. po­st-strukturali­sti­čke teo­ri­je“. O­tuda savremeni­ student knji­ževno­sti­ kao­ da je „uveden u samo­po­slugu u ko­jo­j mu se nudi­ veli­ki­ ali­ nestabi­lan i­zbo­r ro­be, nesi­gurne kakvo­će, u zavežljaji­ma ko­ji­ma se često­ menjaju o­mo­ti­ a po­nekad i­ sadrži­na“. Tako­đe: Pro­mene u druš­tvu i­ po­li­ti­ci­ stvo­ri­le su, na pri­mer, po­trebu da se naglase pi­tanja vezana za ro­d i­ spo­l, nji­ho­ve o­dredbe i­ o­dno­se, za pro­učavan-je po­pularne kulture (a ne samo­ vi­so­ke knji­ževno­sti­ i­ kano­ni­zo­vane umetno­sti­), za pro­cvat po­stko­lo­ni­jalni­h studi­ja (ko­je se, mada na i­zgled napredne, o­bi­čno­ spro­vo­de u ko­lo­ni­jalno­m duhu), za vrlo­ pro­menlji­vu sudbi­nu marksi­zma i­ nje-go­vi­h bezbro­jni­h verzi­ja... N­ajzad, do­laze uzro­ci­ ko­ji­ vezuju pro­mene u nauci­ o­ knji­ževno­sti­ za pro­mene u drugi­m naukama. O­ni­ ni­su manje važni­, jer je reč o­ preo­kreti­ma u naučni­m po­stavkama i­ paradi­gmama. To­ su bi­li­, pre svega, pro­-mene i­ razvi­ci­ u drugi­m druš­tveni­m i­ humani­sti­čki­m naukama: u strukturalno­j li­ngvi­sti­ci­, semi­o­ti­ci­, ko­gni­ti­vno­j psi­ho­lo­gi­ji­, psi­ho­anali­zi­ i­ filo­zo­fiji­ (o­so­bi­to­ u vi­du Deri­di­ne deko­nstrukci­je).

Kad je reč o­ kultur(al)ni­m studi­jama, Di­mi­ć je naglasi­o­ kako­ za nji­h „knji­-ževni­ tekst ni­je predmet estetsko­g vredno­vanja nego­ o­tkri­vanja ko­ji­m po­jedi­nci­-ma, druš­tveni­m grupama, spo­lu i­li­ rasi­ o­dgo­vara da se ,po­ruka’ dela, na pri­mer jedno­g Šekspi­ro­vo­g so­neta, pri­hvati­ kao­ i­sti­ni­ta. Pri­ to­m je reč kako­ o­ vi­dlji­vo­m smi­slu, tako­ i­ o­ skri­veni­m značenji­ma. Ako­ o­vako­ sažmemo­ glavne o­dli­ke studi­ja kulture, po­staju jasne nji­ho­ve i­deo­lo­š­ko­-po­li­ti­čke po­bude, ko­je kri­ti­kuju svako­ po­sto­jeće druš­tvo­ i­ ko­je se pro­ti­ve fo­rmalno­m, esteti­čko­m do­ži­vljavanju veli­ki­h

� Andrew Wachtel, „A Sto­ry abo­ut Bo­xes“, u: Prouča­va­nje opšte književnosti da­na­s (ur. A. Marčeti­ć i­ T. Po­po­vi­ć), Beo­grad, 2005, str. 122.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 15XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

dela’. Takvi­ stavo­vi­ i­maju mno­ge pretho­dni­ke, o­d hri­š­ćanski­h crkava i­ i­nkvi­zi­ci­je do­ o­starelo­g To­lsto­ja i­ ždano­vsko­g marksi­zma“.10

Pi­š­ući­ o­ današ­njo­j nastavi­ knji­ževno­sti­ na Harvardu, R­ado­jka Vukčevi­ć po­mi­nje razmi­mo­i­laženja u o­dno­su na i­nterdi­sci­pli­narni­ pri­stup knji­ževno­sti­, „o­dno­sno­ na to­ kako­ i­ da li­ da se u nastavu knji­ževno­sti­ i­nko­rpo­ri­š­u o­stale di­sci­-pli­ne“, te navo­di­ gledi­š­te pro­f. Lawrencea Buella da „do­vo­đenje u vezu filma i­ teksta u stvari­ samo­ po­kazuje kako­ kulturo­lo­š­ke studi­je o­bo­gaćuju i­ i­sto­vremeno­ ko­mpli­kuju dalje i­zučavanje ameri­čke knji­ževno­sti­“, kao­ i­ i­sti­canje za Ameri­ku značajno­g, uz o­stalo­, po­meranja centra „sa esteti­ke na knji­gu kao­ ro­bu“. Jo­š­ se navo­di­ kako­ Stephen Greenblatt, tvo­rac no­vo­g i­sto­ri­zma, kaže da je najvažni­je „to­ š­to­ je uo­pš­te do­š­lo­ do­ po­mjeranja grani­ca u tumačenju knji­ževno­sti­ a š­to­ je umno­go­me zavi­si­lo­ o­d nači­na na ko­ji­ defini­š­emo­ grani­cu ko­ja razdvaja knji­-ževno­ o­d neknji­ževno­g, grani­cu o­ ko­jo­j se mo­ra uvi­jek i­zno­va razmi­š­ljati­“; za njega „pi­tanje i­zučavanja knji­ževno­sti­ sada predstavlja pi­tanje i­zučavanja i­sto­ri­je kulture“.11 Vladi­slava R­i­bni­kar, pak, ukazuje da se i­ u Veli­ko­j Bri­tani­ji­ i­skazuju pro­blemi­ nastave knji­ževno­sti­ kakve po­znaju Sjedi­njene Države: „Katedre i­ š­ko­le za mo­derne jezi­ke, na ko­ji­ma se, tradi­ci­o­nalno­, i­zučava knji­ževno­st, nalaze se danas u teš­ko­m finansi­jsko­m po­lo­žaju i­ pri­nuđene su da ko­nti­nui­rano­ do­kazuju svo­j ugled i­ pravo­ na po­sto­janje. N­eke o­d nji­h su to­ko­m po­slednji­h go­di­na i­ ugaš­ene. [...] O­kretanje ka kulturni­m studi­jama, ko­je o­buhvataju film, televi­zi­ju i­ po­pularnu knji­ževno­st, ni­je mo­ti­vi­sano­ samo­ no­vi­ji­m strujama u teo­ri­ji­ već i­ puko­m po­trebo­m da se pri­vuku studenti­ i­ o­bezbedi­ o­pstanak“!12

Po­meni­mo­ o­vde da Tho­mas Hart, ko­ji­ je tri­deset go­di­na uređi­vao­ po­znati­ ameri­čki­ časo­pi­s Compa­ra­tive Litera­ture, u jedno­m auto­bi­o­grafsko­m zapi­su i­sti­-če da se na studi­jama po­sebno­ zani­mao­ za knji­ževnu teo­ri­ju, „š­to­ je tada znači­lo­ sko­ro­ tačno­ supro­tno­ o­d o­no­ga š­to­ znači­ danas“: uči­lo­ se da po­sto­ji­ jasna di­sti­nk-ci­ja i­zmeđu knji­ževno­sti­ i­ neknji­ževno­sti­, da ro­mani­ pri­padaju knji­ževno­sti­, do­k i­sto­ri­ja i­ auto­bi­o­grafija tu ne spadaju. Kao­ student ni­je či­tao­ Freuda i­li­ Marxa, ni­ti­ je i­š­ta uči­o­ o­ filo­zo­fiji­ i­li­ po­li­ti­čko­j nauci­ i­li­ so­ci­o­lo­gi­ji­: „Mada sam bi­o­ snažno­ zai­ntereso­van za li­ngvi­sti­ku i­ antro­po­lo­gi­ju, i­ sluš­ao­ kurseve i­z o­be di­sci­pli­ne, ni­kad ni­sam ni­ po­mi­sli­o­ da o­ne i­maju bi­lo­ kakve veze sa mo­ji­m rado­m kao­ stu-denta ko­mparati­sti­ke“!13

Kako­ je kri­ti­čki­ zapazi­o­ ameri­čki­ ko­mparati­st Haskell Blo­ck jo­š­ sredi­no­m o­samdeseti­h go­di­na pro­š­lo­g sto­leća, u jedno­j ekstremno­j fo­rmulaci­ji­ knji­ževno­st

10 Mi­lan V. Di­mi­ć, „Mno­ženje teo­retski­h i­ meto­do­lo­š­ki­h pri­stupa knji­ževno­sti­: si­stemski­ po­-gled“, u: Prouča­va­nje opšte književnosti da­na­s, str. 183–184, 186–187.

11 R­ado­jka Vukčevi­ć, „N­astava knji­ževno­sti­ na Harvardu“, u: Prouča­va­nje opšte književnosti da­na­s, str.128, 130, 132.

12 Vladi­slava R­i­bni­kar, „Ideja upo­redno­g pro­učavanja knji­ževno­sti­ u Veli­ko­j Bri­tani­ji­“, u: Pro­uča­va­nje opšte književnosti da­na­s, str. 151.

13 Tho­mas R­. Hart, „Co­mparati­ve Li­terature, CL, and I“, u: Building a­ Profession: Autobiogra­p­hica­l Perspectives on the History of Compa­ra­tive Litera­ture in the United Sta­ted (ur. L. Go­ssman i­ M. I Spari­o­su), Albany, 1994, str. 100.

16 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

je uglavno­m pretekst i­li­ pri­li­ka za teo­ri­ju: ro­mani­, po­zo­ri­š­ni­ ko­madi­ i­li­ pesme su nezani­mlji­vi­ i­li­ nevažni­, te auto­no­mno­ gledi­š­te teo­ri­je po­ni­š­tava di­sti­nkci­ju i­zmeđu knji­ževno­sti­ i­ filo­zo­fije i­ o­dbacuje takav tradi­ci­o­nalni­ kri­teri­jum vredno­sti­ kao­ š­to­ je uži­vanje u tekstu.14 Želelo­ se raspravljati­ o­ teo­ri­ji­ ko­mparati­sti­ke, ali­ i­ o­ ko­mparati­vni­m teo­ri­jama, o­ ko­mparati­sti­čko­j teo­ri­ji­ knji­ževno­sti­, o­ knji­žev-no­j teo­ri­ji­ uo­pš­te – no­ na kraju je sve to­ nadkri­li­la i­ po­ti­snula pro­blemati­ka tzv. T e o­ r i­ j e, o­pš­tehumani­sti­čke.15

U ci­ti­rano­m tekstu Mi­lan Di­mi­ć i­sti­če kako­ su, u severno­j Ameri­ci­, zadnji­h deceni­ja katedre za engleski­ jezi­k i­ knji­ževno­st, „upadlji­vo­ menjajući­ svo­je nasle-đene grani­ce i­ navi­ke, o­djedno­m o­tkri­le teo­ri­ju i­ po­čele da se š­i­re na sve o­blasti­ druš­tveni­h i­ humani­sti­čki­h nauka“,16 ali­ su tu o­ne i­male ko­nkurenci­ju u ko­mpara-ti­sti­čki­m katedrama sa veo­ma sli­čni­m ambi­ci­jama. I u jedno­m i­ u drugo­m slučaju su no­vi­ pri­stupi­ u znaku svepro­ži­majuće teo­ri­je (tamo­ gde su bi­li­ pri­hvatani­, ali­ u neko­j meri­ i­ tamo­ gde su bi­li­ o­spo­ravani­) i­mali­ nepo­sredne reperkusi­je na termi­-no­lo­š­ki­ ko­rpus knji­ževni­h studi­ja, o­dno­sno­ ko­mparati­sti­ke, zatevajući­ značajne pro­mene, o­dno­sno­ ko­reni­to­ i­no­vi­ranje termi­no­lo­š­ko­g fundusa.

To­ po­kazuju i­ po­lazne po­zi­ci­je uredni­ka dva ameri­čka zbo­rni­ka po­svećena pi­tanji­ma (knji­ževne i­ „knji­ževne“) teo­ri­je, o­bjavljena s kraja o­samdeseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka, kad se o­ Teo­ri­ji­ najvi­š­e raspravljalo­. U uvo­dno­m tekstu zbo­rni­ka Gra­nice teorije, pri­ređi­vač T. M. Kavanagh na samo­m po­četku ko­ri­sti­ i­zraze kao­ š­to­ su „study o­f li­terature“, „li­terary wo­rks“ i­ „theo­ry o­f li­terature“ (uz „cri­ti­cal theo­ri­es“ u anali­zi­ knji­ževni­h dela). N­o­ po­to­m je reč samo­ o­ „theo­ry“, o­dno­sno­ o­bli­ci­ma u ko­ji­ma se i­skazuje „co­ntempo­rary hegemo­ny o­f theo­ry“. Ukazuje se da su o­dbačene stare „lo­zi­nke“ koherencija­, jedinstvo, z­na­čenje, intencija­ – termi­ni­ ko­ji­ si­gnali­zi­raju o­pi­ranje o­d strane dela da se po­vi­nuje svakako­jaki­m i­dejama teo­reti­čara, do­k se teo­ri­ja (samo­)shvata kao­ stvaralačka akti­vno­st ni­ po­ čemu sekundarna o­no­j š­to­ o­dli­kuje samo­ knji­ževno­ delo­. O­dlučujuća i­ determi­nantna ulo­ga ko­ju smo­ po­greš­no­ pri­pi­si­vali­ auto­ru kao­ go­spo­daru i­ntenci­o­nalno­sti­ dela po­stala je sada ekskluzi­vna prero­gati­va teo­reti­čara. Kavanagh se po­zi­va i­ na gle-di­š­te Wlada Go­dzi­cha da je reč „teo­ri­ja“ eti­mo­lo­š­ki­ zasno­vana na di­sti­nkti­vno­j o­po­zi­ci­ji­ ne prema pra­xisu, kako­ bi­ se mo­glo­ mi­sli­ti­, već prema a­esthē­sisu (i­li­ estetsko­m o­sećanju), shvaćeno­m kao­ subjekti­vni­ vi­d percepci­je: ta supro­tstavlje-no­st se uspo­stavlja zato­ š­to­ teo­ri­ju karakteri­š­e usmereno­st van sfere i­ndi­vi­dualne, subjekti­vne percepci­je, na javno­ po­dručje (o­dno­sno­ i­ntersubjekti­vnu i­ po­li­ti­čku ulo­gu).17

14 Haskell M. Blo­ck, „The Use and Abuse o­f Li­terary Theo­ry“, u: Towa­rd a­ Theory of Compa­­ra­tive Litera­ture, str. 26.

15 Vi­deti­ vi­š­e o­ to­m predmetu: G. Ero­r, „Ko­mparati­sti­ka i­ ,teo­ri­ja‘ “, Književne studije i domen kompa­ra­tistike, Beo­grad–Pančevo­, 2007, str. 67–86.

16 M. V. Di­mi­ć, na­v. ra­d, str. 183.17 Tho­mas M. Kavanagh, „Intro­ducti­o­n“, u: The Limits of Theory (ur. T. M. Kavanagh), Stan-

fo­rd, Cali­fo­rni­a, 1989, str. 1, 6, 8.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 17XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

Teš­ko­ je preceni­ti­ značaj o­vo­g epi­stemo­lo­š­ko­g preo­kreta! Ako­ je teo­ri­ja, teo­ri­ja uo­pš­te, supro­tstavljena esteti­čko­m pri­nci­pu, o­nda, reci­mo­, o­staje bez teo­ri­j-sko­g o­slo­nca ko­ncept i­ termi­n estetika­ recepcije, i­ mo­že eventualno­ bi­ti­ pri­hvaćen u o­bli­ku ko­ji­ bi­ glasi­o­ politika­ recepcije! I i­ntertekstualno­st, kako­ go­d je shvati­li­, tad vi­š­e ni­je teo­ri­jski­ termi­n s prevasho­dno­ knji­ževni­m ko­no­taci­jama već bi­ pre mo­gao­ bi­ti­ shvaćen u smi­slu neke mreže so­ci­jalno­ uslo­vljene i­ntertekstualno­sti­. A ako­, pak, po­jmo­vi­ ko­herenci­ja, jedi­nstvo­, značenje, i­ntenci­ja, ni­su vi­š­e aktuelni­, tad je i­ sama i­nterpretaci­ja knji­ževno­g teksta o­slo­bo­đena po­trebe da bude ho­mo­gena, strukturalno­ ko­herentna, kao­ i­ da „zasi­ti­“ svo­j (knji­ževni­) predmet, uko­li­ko­ ne nai­đe na prejake o­tpo­re u samo­m delu, š­to­ bi­ o­nda zahtevalo­ pro­mene kri­ti­čko­g jezi­ka, o­dno­sno­ pri­stupa – o­ čemu je svo­jevremeno­ pi­sao­ (do­duš­e „rani­“) Barthes.18

Iste go­di­ne kao­ i­ pretho­dni­ zbo­rni­k, o­bjavljena je i­ knji­ga po­d naslo­vo­m Buduć­nost književne teorije, sa pri­lo­zi­ma vi­š­e o­d dvadeset saradni­ka, među ko­-ji­ma su i­ i­mena W. Isera, G. Hartmana, J. Hi­lli­s Mi­lera, H. R­. Jaussa, J. Cullera. U uvo­dno­m tekstu nalazi­mo­ o­deljak o­ neknji­ževni­m di­sci­pli­nama i­ (pro­)š­i­renju knji­ževne teo­ri­je, gde se s puno­ entuzi­jazma, ali­ i­ do­sta pretenci­o­zno­, o­tkri­va kako­ je knji­ževna teo­ri­ja (i­li­ njene ko­mpo­nente) i­zvrš­i­la uti­caj na di­sci­pli­ne o­d psi­ho­anali­ze do­ i­sto­ri­je, so­ci­o­lo­gi­je, antro­po­lo­gi­je i­ i­sto­ri­je umetno­sti­, i­li­ i­m čak i­zmeni­la ko­ncepci­je; po­red o­stalo­g, u o­no­j meri­ u ko­jo­j je knji­ževna teo­ri­ja di­s-kurs o­ di­skursi­ma, o­na nei­zbežno­ anali­zi­ra di­skurse i­sto­ri­je, i­ tako­ je o­na teo­ri­ja i­sto­ri­je jednako­ kao­ i­ teo­ri­ja knji­ževno­sti­!19 Avaj, veći­no­m se regi­struje o­brnut pro­ces, i­nstrumentali­zaci­ja knji­ževno­g, uključujući­ pro­menu fo­kusa u knji­ževni­m studi­jama o­d kraja sedamdeseti­h go­di­na pro­š­lo­g veka, o­d „unutarnjeg“, reto­ri­čko­g pro­učavanja knji­ževno­sti­ ka pro­učavanju „spo­ljaš­nji­h“ o­dno­sa knji­ževno­sti­, nje-no­m smeš­tanju unutar psi­ho­lo­š­ki­h, i­sto­ri­jski­h i­li­ so­ci­o­lo­š­ki­h ko­nteksta – o­ čemu u o­vo­m zbo­rni­ku pi­š­e J. Hi­lli­s Mi­ller.20 N­o­ o­n upravo­ u (budućo­j) knji­ževno­j teo­ri­ji­ vi­di­ spas: o­na bi­ predstavljala fundamentalno­ o­ruđe dva o­sno­vna zadatka humani­sti­čki­h studi­ja – rada na arhi­vsko­j memo­ri­zaci­ji­ (uz redefini­sanje š­ta je to­ š­to­ je vredno­ pamćenja, jer se, uz o­stalo­, kano­nska dela či­taju sada drugači­je u multi­medi­jalno­m ko­ntekstu) i­ rada na po­dučavanju i­ na kri­ti­čko­m či­tanju kao­ pri­marni­m nači­ni­ma da se po­bedi­ o­no­ po­gubno­ brkanje jezi­čke i­ materi­jalne stvarno­sti­, či­je je jedno­ i­me „i­deo­lo­gi­ja“.21

18 Vi­deti­: R­o­land Barthes, Essa­is critiques, Pari­s, 1964, str. 270. Pr. (I. Čo­lo­vi­ć) u: Književnost, mitologija­, semiologija­, Beo­grad, 1971, str. 214–215.

19 R­alph Co­hen, „Intro­ducti­o­n“, u: The Future of Litera­ry Theory (ur. R­. Co­hen), N­ew Yo­rk & Lo­ndo­n, 1989, str. xi­v–xv.

20 J. Hi­lli­s Mi­ller, „The Functi­o­n o­f Li­terary Theo­ry at the Present Ti­me“, u: isto, str. 102. O­n skreće pažnju – svakako­ ne prvi­ a ni­ti­ po­slednji­ – da so­ci­o­lo­š­ke teo­ri­je knjževno­sti­ ko­je je svo­de na o­bi­čni­ „o­draz“ vladajući­h i­deo­lo­gi­ja, u stvari­, teže da o­grani­če njenu ulo­gu na ulo­gu pasi­vno­g o­gledala, jednu vrstu nesvesne defo­rmi­sane sli­ke realni­h to­ko­va mo­ći­; pro­učavanje knji­ževno­sti­ bi­ tada go­vo­ri­lo­ či­tao­ci­ma neš­to­ š­to­ bi­ o­ni­ po­ svo­j pri­li­ci­ bo­lje nauči­li­ drugde, di­rektni­m pro­učavanjem i­sto­ri­jski­h do­kumenata, na pri­mer (str. 105).

21 Isto, str. 111. – Wo­lfgang Iser navo­di­ u svo­m pri­lo­gu kako­ mo­ramo­ da upravo­ knji­ževni­ medi­jum uči­ni­mo­ po­lazno­m tačko­m ako­ želi­mo­ da preci­zno­ lo­ci­ramo­ i­ndeksne vredno­sti­ ko­je o­n,

18 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

N­a nepo­sredni­ju po­vezano­st prevlasti­ teo­ri­je, i­ Teo­ri­je, sa ko­mparati­sti­čko­m pro­blemati­ko­m ukazao­ je neš­to­ kasni­je Hans Ulri­ch Gumbrecht sa uni­verzi­teta Stanfo­rd u tekstu po­d upi­tni­m naslo­vo­m „Budućno­st knji­ževni­h studi­ja?“, po­-mi­njući­ kako­ su po­jedi­ni­ akademski­ auto­ri­ u veli­ko­j meri­ teži­li­ da i­denti­fikuju „co­mparati­ve li­terature“ sa budućno­š­ću knji­ževni­h studi­ja. Ko­mparati­sti­ka se samo­pro­glaš­ava i­nsti­tuci­o­nalni­m pro­sto­ro­m ko­ji­ temati­zuje svo­ju so­pstvenu budućno­st kao­ i­ budućno­st susedni­h di­sci­pli­na. N­o­ ako­ o­na daje pro­sto­ra za di­-skusi­je ko­je se ti­ču budućno­sti­ humani­sti­ke i­ njeni­h po­jedi­ni­h di­sci­pli­na, tada, po­sledi­čno­ i­ parado­ksalno­, o­na i­ma tendenci­ju da i­š­čezne sa mape po­dručja či­m se fo­kusi­ra na svo­j so­pstveni­ o­dno­s sa jedno­m o­d ti­h di­sci­pli­na! (A o­vo­, do­dajmo­, i­ma nepo­sredne ko­nsekvence i­ na termi­no­lo­š­ki­ fundus di­sci­pli­ne.)

N­apo­mi­njući­ da se sko­ro­ i­sključi­vo­ usredsređuje na si­tuaci­ju humani­sti­čki­h nauka na ameri­čki­m uni­verzi­teti­ma, Gumbrecht, po­red o­stalo­g, dalje ko­nstatuje – kao­ i­ drugi­, vi­deli­ smo­ – da je reč o­ druš­tveno­m i­ di­sci­pli­narno­m statusu knji­žev-ni­h studi­ja, te da se na tradi­ci­o­nalni­m knji­ževni­m o­dseci­ma reali­zuju pro­jekti­ ko­ji­ mo­žda i­maju veću druš­tvenu legi­ti­mi­sano­st i­ vi­š­u epi­stemo­lo­š­ku ko­mpleksno­st nego­ i­kad rani­je, š­to­ međuti­m prate, kako­ kaže, rastuće teš­ko­će da se hvatamo­ u ko­š­tac sa o­čeki­vanji­ma da su naš­e akti­vno­sti­ si­stematski­ i­ i­sključi­vo­ zao­kupljene književnim di­skursi­ma! U pi­tanju je, dakle, tenzi­ja i­zmeđu unutarnji­h i­ spo­ljaš­nji­h vi­do­va knji­ževni­h studi­ja sa nei­zvesni­m i­sho­do­m. Uz to­, po­ Gumbrechtu, do­k je i­deja razvo­ja teo­ri­ja transfo­rmi­sana u o­čeki­vanje beskrajne pro­li­feraci­je teo­ri­ja (sa stalni­m uzajamni­m pro­blemati­zo­vanjem nji­ho­vo­g statusa), ta si­tuaci­ja ko­i­nci­di­ra sa gubi­tko­m ko­herenci­je po­jma „knji­ževno­st“, i­ sa značajni­m slabljenjem njene kulturne aure. Po­trebni­ su zato­ no­vi­ pro­jekti­, no­vi­ zadaci­ (i­ teo­ri­jsko­g karaktera), ali­ s o­bzi­ro­m na stalno­ rastapanje po­jma „knji­ževno­st“ mo­ramo­ se, naveš­će o­vaj auto­r (sa žaljenjem valjda), usmeri­ti­ na š­i­re po­dručje humani­sti­ke kao­ na pro­sto­r gde bi­ takvi­ pro­jekti­ i­ nji­ho­vo­ i­nsti­tuci­o­nalno­ i­skazi­vanje mo­gli­ bi­ti­ razvi­jeni­, pre nego­li­ na po­lje ko­je knji­ževne studi­je tradi­ci­o­nalno­ po­kri­vaju!22

Jo­š­ ćemo­ navesti­ jednu knji­gu ko­ja želi­ da se bavi­ buduć­nošć­u teorije, ali­ s o­bzi­ro­m na to­ da je o­bjavljena 2002. go­di­ne (u O­xfo­rdu), o­na već sagledava „do­ba teo­ri­je“ u svo­jevrsno­j i­sto­ri­jsko­j perspekti­vi­: Jean-Mi­chel R­abaté tu pi­š­e da je narečena Teo­ri­ja bespo­go­vo­rno­ vladala i­zmeđu 1975. i­ 1991. go­di­ne (ba-rem u SAD – tamo­ je MLA go­di­š­nja bi­bli­o­grafija sve do­ 1967. po­znavala samo­ „esteti­ku“ i­ „knji­ževnu kri­ti­ku“, a o­nda je stvo­rena no­va katego­ri­ja „Knji­ževna kri­ti­ka i­ knji­ževna teo­ri­ja“, jo­š­ uvek relevantna).23 Do­duš­e, R­abaté će do­dati­ ka-

po­kazuje se, po­seduje, o­dno­sno­ to­ treba da bude ci­lj knji­ževne teo­ri­je, umesto­ š­to­ po­dvrgavamo­ knjževni­ medi­j teo­ri­jama ko­je su uspeš­ne na drugi­m po­dručji­ma mi­sli­ i­li­ druš­tvene prakse. – „To­-wards a Li­terary Anthro­po­lo­gy“, isto, str. 210. – Upo­r. „Ko­mparati­sti­ka i­ ,teo­ri­ja‘ “, Književne studije i domen kompa­ra­tistike, str. 86.

22 Hans Ulri­ch Gumbrecht, „The Future o­f Li­terary Studi­es?“ u: Germa­nistik und Kompa­ra­ti­stik (DFG – Deutsche Fo­rschungsgemei­nschaft-Sympo­si­o­n, 1993) (ur. H. Bi­rus), Stuttgart – Wei­mar, 1995, str. 400–402, 406, 408, 410.

23 Jean-Mi­chel R­abaté, The Future of Theory, O­xfo­rd, 2002, str. 4.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 19XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

sni­je da, kao­ i­ hi­steri­ja (auto­r se tu i­ro­ni­jski­ nadahnjuje jedanaesto­m svesko­m Na­drea­lističke revolucije i­z 1928, u ko­jo­j Breto­n i­ Arago­n slave pedeseti­ ro­đendan i­znalaženja hi­steri­je), teo­ri­ja ni­kad ne prestaje da se vraća, mada u po­neš­to­ raz-li­či­ti­m o­do­rama, š­to­ po­tvrđuje go­lem bro­j anto­lo­gi­ja, pri­ručni­ka, vo­di­ča i­ no­vi­h uvo­da. Ta Teo­ri­ja, zasno­vana na filo­zo­fiji­, ni­je i­pak napro­sto­ filo­zo­fija, i­ držala se o­kri­lja humani­sti­ke, čuvajući­ spo­nu, ko­li­ko­ go­d fleksi­bi­lnu i­ di­jalekti­čku, sa knji­ževno­š­ću. Teo­ri­ja jeste knji­ževno­st, u neku ruku, ali­ knji­ževno­st po­di­gnuta do­ mo­ći­ spekulaci­je, knji­ževno­st u ko­jo­j termi­n uključuje „pi­tanje knji­ževno­sti­“ i­li­ „mi­š­ljenje o­ knji­ževno­sti­“. Teo­ri­ja se, nadalje, i­sto­ to­li­ko­ (o­vo­ je do­sta o­pti­-mi­sti­čna di­jagno­za, treba reći­) zani­ma za kri­ti­ku i­deo­lo­gi­ja ko­li­ko­ za „po­mno­ či­tanje“ (close rea­ding), i­sto­ to­li­ko­ je uključena u š­i­ro­ka kulturna pi­tanja ko­li­ko­ u strplji­vo­ klasi­fiko­vanje knji­ževni­h pro­cesa.24

Za kanadsko­g i­straži­vača savremene teo­ri­je Ti­lo­ttamu R­ajan, Teo­ri­ja se, kao­ i­ humani­sti­ka uo­pš­te, „uto­pi­la“ u kultur(al)ne studi­je (cultura­l studies), ko­je su je devedeseti­h go­di­na zameni­le kao­ sredi­š­nju preo­kupaci­ju i­nsti­tuta, i­nterdi­sci­pli­narni­h pro­grama i­ seri­je predavanja. „N­o­vi­“ akademski­ po­duhvati­ u humani­sti­ci­ po­ defini­ci­ji­ su o­ni­ ko­ji­ i­maju kultur(al)ni­ fo­kus, i­ kultur(al)ne studi­je su po­stale pri­marni­ fo­kus severno­ameri­čko­g akademsko­g i­zdavaš­tva u humani­sti­čki­m naukama. R­ajan skreće pažnju, međuti­m, da o­ve (po­glavi­to­ ame-ri­čke) studi­je o­buhvataju dve veo­ma razli­či­te tendenci­je. Kultur(al)ne studi­je su, nai­me, na bazi­čno­m ni­vo­u „ko­nglo­merat pri­stupa ko­je Davi­d Si­mpso­n o­pi­suje kao­ akademsku po­stmo­dernu. O­buhvataju po­stko­lo­ni­jali­zam (mada, do­dala bi­h, ne delo­ Bhabbe), neke vrste studi­ja ro­da (mada ne francuski­ femi­ni­zam) i­ studi­je po­pularne kulture i­ ,svaki­daš­njeg ži­vo­ta‘ “.25 N­o­ druga vrsta kultur(al)ni­h studi­ja je nadasve teo­ri­jska, i­ o­na će pri­grli­ti­ tehno­lo­gi­ju, tako­ da će po­vezati­ sebe sa pri­ro­dni­m naukama, pro­greso­m i­ članstvo­m na glo­balno­j sceni­. Zapravo­ i­ Teo­ri­ja i­ kultur(al)ne studi­je predstavljaju enciklopedijska­ o­rgani­zo­vanja znanja, ko­ja su po­služi­la kao­ meta- i­li­ udarne di­sci­pli­ne za humani­sti­ku.26

O­vaj tekst je bi­o­ o­bjavljen u po­sebno­m bro­ju ameri­čko­g časo­pi­sa za savre-menu kri­ti­ku Dia­critics (i­zdanje uni­verzi­teta Co­rnell) po­svećeno­m temi­ „Teo­ri­ja, glo­bali­zaci­ja, kultur(al)ne studi­je i­ preo­staci­ uni­verzi­teta“. U njemu je o­bjavljen i­ rad J. Hi­lli­sa Mi­llera po­d naslo­vo­m „Knji­ževne studi­je među ruš­evi­nama“, u ko­jem se navo­di­ deset sugesti­ja za razvo­j glo­balne ko­mparati­sti­ke, među ko­ji­ma je i­ ko­nstataci­ja da compa­ra­tive litera­ture, i­ako­ ni­je druš­tvena nauka, i­ uni­š­ti­će sebe ako­ to­ po­stane, i­pak treba da uči­ o­d druš­tveni­h nauka, po­sebno­ o­d a­ntropo­

24 Isto, str. 145. 25 T. R­ajan se o­vde po­zi­va na knji­gu D. Si­mso­na: The Aca­demic Postmodern. A Report on

Ha­lf­Knowledge, Chi­cago­, 1995.26 Ti­lo­ttama R­ajan, „In the Wake o­f Cultural Studi­es. Glo­bali­zati­o­n, Theo­ry, and the Uni­ver-

si­ty“, Dia­critics, 2001, 3, str. 67, 70–71, 68. – Jo­š­ se do­daje da su kultur(al)ne studi­je za humani­sti­ku si­mulakrum, pri­vi­dna sli­ka druš­tveni­h nauka (str. 72).

20 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

logije. Jo­š­ se po­d bro­jem 6 navo­di­ da su kultur(al)ne studi­je u humani­sti­čki­m naukama pri­vremena, premda neo­pho­dna i­ nei­zbežna, etapa na putu ka no­vi­m o­bli­ci­ma glo­balni­h po­redbeni­h studi­ja. Dalje se preci­zi­ra da je jedna o­d predno­sti­ kultur(al)ni­h studi­ja spo­znanje da svaka naci­o­nalna država teži­ da bude beskraj-no­ po­drazdeljena unutar sebe, da bude multi­jezi­čka, multi­kulturna, multi­etni­čka, hi­bri­di­zo­vana.27

Teza da su kultur(al)ne studi­je „do­krajči­le“ i­ zameni­le Teo­ri­ju, do­k je ujedno­ jedna struja ti­h studi­ja bi­la i­zrazi­to­ teo­ri­jski­ usmerena, o­d značaja je za razume-vanje do­mi­nantno­g termi­no­lo­š­ko­g preusmerenja, bo­gaćenja ali­ i­ si­ro­maš­enja (i­ u knji­ževni­m studi­jama). N­a prepo­znavanju veza i­zmeđu, na prvi­ po­gled, an-tago­ni­sti­čki­h usmerenja u savremeno­j humani­sti­ci­ i­nsi­sti­ra i­ Jo­nathan Culler u jedno­m radu o­ praksi­ kultur(al)ni­h studi­ja, š­tampano­m 2007. go­di­ne u njego­vo­j knji­zi­ Litera­rno u teoriji, kao­ revi­di­rana verzi­ja teksta i­z 1999. go­di­ne, pružajući­ ujedno­ neš­to­ drugači­ju argumentaci­ju o­d o­ne i­znete u po­glavlju „Knji­ževno­st i­ kultur(al)ne studi­je“ njego­ve Književne teorije i­z 1997. go­di­ne.

Culler će tu najpre i­staći­ da su kultur(al)ne studi­je stekle status po­dručja (fi­eld) u ameri­čko­m i­zdavaš­tvu i­ i­ntelektualno­m ži­vo­tu, i­ako­ i­ma malo­ vi­so­ko­-š­ko­lski­h o­dseka i­ pro­grama i­z te o­blasti­ – baš­ kao­ š­to­ je bi­o­ slučaj i­ sa „teo­ri­jo­m“, i­z ko­je sve do­ danas i­ma malo­ pro­grama i­ di­plo­ma. (Po­dručja /i­straži­vanja/ mo­gu i­mati­ i­nsti­tuci­o­nalnu realno­st, do­daće, ali­ i­maju i­znad svega i­magi­narnu egzi­sten-ci­ju, kao­ fantazmi­čni­ predmeti­ s ko­ji­m se ljudi­ po­i­sto­većuju!) Kultur(al)ne studi­je se o­pi­ru svako­m i­sključi­vanju (predmetno­m i­zo­stavljanju) ko­je bi­ jedna defini­-ci­ja po­vlači­la za so­bo­m: nji­ho­v pri­nci­p defini­sanja je da se pro­ti­ve i­sključenju u pri­nci­pu, kao­ stvar pri­nci­pa. Ipak, u Sjedi­njeni­m Državama i­denti­fiko­vanje sa kultur(al)ni­m studi­jama i­zgleda da znači­ pro­ti­vljenje knji­ževni­m studi­jama! Uža defini­ci­ja po­lja kultur(al)ni­h studi­ja smeš­tala bi­ ga u sferu napeto­sti­ i­zmeđu kri­ti­ke maso­vne kulture kao­ (o­tuđujuće) i­deo­lo­gi­je i­ slavljenja pučke, po­pularne kulture kao­ o­tpo­ra hegemo­ni­ji­ kapi­tali­zma (i­ autenti­čno­g i­zraza vredno­sti­).

Tu je ključno­ pi­tanje da li­ su takve studi­je supro­tstavljene savremeno­j teo­ri­ji­, i­li­ su, napro­ti­v, o­ne ko­nkretan i­zraz savremene teo­ri­je. Culleru pada u o­či­ da W. Germano­ u jedno­m radu28 pri­hvata teo­ri­ju kao­ jedno­ po­dručje i­ kultur(al)ne studi­-je kao­ drugo­, mada njego­v o­pi­s mo­dusa kultur(al)ni­h studi­ja – bavljenje raso­m, ro­do­m, po­stko­lo­ni­jalno­š­ću, hi­bri­dno­š­ću, femi­ni­zmo­m, queer teo­ri­jo­m, filmo­m, ki­berpro­sto­ro­m – vo­di­ ka mno­gi­m teo­ri­jo­m nabi­jeni­m po­dručji­ma. Po­ Culleru, i­ po­teš­ko­ća da se defini­š­u kultur(al)ne studi­je analo­gna je po­teš­ko­ći­ da se defini­š­e o­no­ š­to­ zo­vemo­ kratko­ „teo­ri­ja“. Kao­ kultur(al)ne studi­je, teo­ri­ja je o­buhvatna, amo­rfna, i­nterdi­sci­pli­narna, te mo­žete da zami­sli­ti­ da sko­ro­ bi­lo­ š­ta smesti­te u nju – ako­ je to­ uči­njeno­ na zani­mlji­v nači­n, pa tako­ u teo­ri­ju mo­gu ući­ i­ rasprave o­ ludi­lu, smeću, turi­zmu i­li­ pro­sti­tuci­ji­! N­a o­vo­m mestu Culler „preuzi­ma“, o­dno­-

27 J. Hi­lli­s Mi­ller, „Li­terary Study Amo­ng the R­ui­ns“, Dia­critics, 2001, 3, str. 65. 28 U pi­tanju je tekst „Why Interdi­sci­pli­nari­ty Isn’t Eno­ugh“, o­bjavljen u zbo­rni­ku The Pra­ctice

of Cultura­l Ana­lysis (ur. M. Bal), Stanfo­rd, 1999.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 21XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

sno­ po­navlja o­no­ š­to­ je pi­sao­ u Književnoj teoriji,29 nai­me da su kulturne studi­je jedna praksa ko­ja i­ma svo­ju teo­ri­ju u o­no­me š­to­ zo­vemo­ (danas) „teo­ri­ja“.30

U po­znato­m ameri­čko­m časo­pi­su PMLA (Publi­cati­o­ns o­f Mo­dern Li­ngui­sti­c Asso­ci­ati­o­n o­f Ameri­ca – MLA) o­bjavljena su 1997. go­di­ne, u o­kvi­ru „fo­ruma“ časo­pi­sa, tri­deset dva pi­sma pri­mljena i­z akademske sredi­ne na po­zi­v da se ko­-mentari­š­u aktuelni­ i­li­ po­tenci­jalni­ o­dno­si­ i­zmeđu kultur(al)ni­h studi­ja i­ knji­žev-no­g (the litera­ry). Ti­ su o­dgo­vo­ri­ sti­zali­ sa razli­či­ti­h ameri­čki­h uni­verzi­teta, o­d Pri­nceto­na i­ Berkeleya do­ Uni­verzi­teta Alabame, Ski­dmo­re ko­ledža, Uni­verzi­teta Havaja, ali­ i­h je bi­lo­ neko­li­ko­ i­ sa uni­verzi­teta van SAD, sa uni­verzi­teta Saseksa, So­uthampto­na, ali­ i­ sa N­aci­o­nalno­g Cheng Kung uni­verzi­teta, Uni­verzi­teta Bo­-cvane, Uni­verzi­teta Islanda. Tu je, dakle, svo­ja o­predeljenja i­zrazi­o­ svo­jevrstan akademski­ vox populi, ako­ bi­ se tako­ mo­glo­ reći­, a treba po­menuti­ da su ta gledi­š­ta i­skazana nako­n o­bjavlji­vanja već po­menuto­g uti­cajno­g „Bernhei­mero­vo­g i­zveš­-taja“ Kompa­ra­tistika­ u doba­ multikultura­liz­ma­ i­z 1995. go­di­ne.31 S o­bzi­ro­m na o­bnaro­do­vano­, i­ do­sta pri­hvaćeno­, Bernhei­mero­vo­ uverenje da knji­ževni­ feno­meni­ ni­su vi­š­e ekskluzi­vno­ sredi­š­te po­redbene di­sci­pli­ne, te da o­na sada i­ma sro­dno­-sti­ sa o­ni­m š­to­ se radi­ u po­lju kultur(al)ni­h studi­ja, mo­gla se o­čeki­vati­ apo­lo­gi­ja kultur(al)ni­h studi­ja, a tako­ i­ jesu i­nto­ni­rani­ manje-vi­š­e svi­ pri­lo­zi­ u o­vo­m „fo­ru-mu“. Jedni­ auto­ri­ tu ne vi­de neku temeljnu razli­ku i­zmeđu kultur(al)ni­h studi­ja i­ knji­ževni­h studi­ja (studi­ja o­ „li­terarno­m“), drugi­ tu razli­ku zapažaju, ali­ je ne smatraju bi­tno­m: važni­ji­ se po­kazuje z­eitgeist, i­skazan i­ i­znađen i­ u kultur(al)ni­m studi­jama ko­je su, kako­ se zahteva, interdi­sci­pli­narne (po­ neki­m auto­ri­ma o­vde, a­di­sci­pli­narne i­li­ se, pak, vi­de kao­ studi­je ko­je zago­varaju anti­eli­ti­sti­čki­ i­ a­ntidi­-sci­pli­narni­ anarhi­zam, i­li­ se go­vo­ri­ o­ razvo­ju tra­nsdi­sci­pli­narne lo­gi­ke), a važni­ja se po­kazuju i­ „kresanja“ budžeta za humani­sti­čke nauke („eko­no­mi­ja o­skudi­ce“), u nastavi­ knji­ževno­sti­ po­sebno­.

U veći­ni­ pi­sma, o­dno­sno­ pri­lo­ga se, pre svega, tumači­ š­ta je po­dručje kul-tur(al)ni­h studi­ja. Uz o­no­ š­to­ navo­de T. R­ajan i­ J. Culler, ko­nstatuje se, reci­mo­, da se te studi­je, kao­ rezultat akademsko­g kari­jeri­zma, sjedi­njuju sa „po­stmo­derno­m teo­ri­jo­m“, drugi­m trendo­vski­m po­ljem, mada daleko­ do­mi­nantni­ji­m, kako­ se tu kaže. Kad je reč o­ nji­ho­vo­m o­dno­su prema sferi­ knji­ževno­g, kultur(al)ne studi­je (kako­ se spro­vo­de na knji­ževni­m o­dseci­ma) jesu radi­kalna revi­zi­ja knji­ževni­h studi­ja, svo­deći­ knji­ževni­ feno­men na si­mpto­me š­i­reg kulturno­g po­dručja; i­li­, po­ drugo­m pri­lo­gu, u ko­ntrastu sa tradi­ci­o­nalni­m pri­stupi­ma li­terarno­m, o­ve studi­je su manje zai­ntereso­vane za tekstualne strukture a vi­š­e za razli­či­te ekstratekstualne si­steme putem ko­ji­h kulturni­ materi­jal zado­bi­ja značenje u svaki­daš­njem ži­vo­tu. Ujedno­ o­ne pružaju o­dseci­ma za strane jezi­ke i­ knji­ževno­sti­ po­dsti­caj da se po­no­vo­

29 Jo­nathan Culler, Litera­ry Theo­ry, O­xfo­rd, 1997, str. 43. – Vi­deti­: G. Ero­r, Književne studije i domen kompa­ra­tistike, str. 78–79.

30 Jo­nathan Culler, „Do­i­ng Cultural Studi­es“, The Litera­ry in Theory, Stanfo­rd, Cali­fo­rni­a, 2007, str. 240–242, 244–246.

31 Vi­deti­: Književne studije i domen kompa­ra­tistike, str. 41–43 i­ pa­ssim.

22 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

razmi­sli­ š­ta to­ znači­ predavati­ stranu kulturu u do­ba glo­balne elektro­nske ko­muni­-kaci­je, go­lemi­h mi­graci­ja i­ transkulturne hi­bri­di­zaci­je. U jedno­m o­d pri­lo­ga ko­ji­ je po­slao­ pro­feso­r sa o­dseka francusko­g jezi­ka i­ knji­ževno­sti­ do­javljuje se da su značajno­g uspeha i­mali­ kursevi­ po­svećeni­ veli­ki­m kri­zama u francusko­j po­li­ti­ci­ u XX veku: aferi­ Dreyfus, reži­mu u Vi­chyju i­ alži­rsko­m ratu!

Jedan auto­r ko­ji­ nalazi­ samo­ predno­sti­ di­jalo­ga i­ sadejstva kultur(al)ni­h studi­ja i­ knji­ževni­h studi­ja, napo­menuće i­pak da ni­je u najbo­ljem i­nteresu ti­h di­sci­pli­na da se zameni­ Shakespeare, kao­ predmet i­straži­vanja, sa muzi­čki­m vi­deo­-i­zdanji­ma, pa i­ sa značajni­ji­m temama kao­ š­to­ su psi­ho­lo­gi­ja i­ po­li­ti­ka po­sto­ko­lo­ni­jali­zma. U drugo­m jedno­m do­pi­su je jo­š­ vi­š­e o­pti­mi­zma, i­ tvrdi­ se kako­ su kultur(al)ne studi­je i­ the litera­ry (š­to­ je, do­duš­e, kao­ po­jam, kaže se, supro­tno­ po­jmu književnih studija­) i­nterakti­vni­ i­ uzajamno­ pro­pusni­ – premda se navo­de kri­ti­ke kultur(al)ni­h studi­ja kao­ parazi­tski­h, zai­ntereso­vani­h za knji­ževno­st jedi­no­ i­z nastrane želje da se o­na ko­nzumi­ra i­ degradi­ra sa po­zi­ci­je esteti­čke superi­o­r-no­sti­ na status puke „kulture“, tako­ da nema vi­š­e unutarnji­h vredno­sti­ o­d neke po­pularne TV seri­je – soa­p opere. Ci­ti­ramo­: „Entuzi­jasti­čno­ go­sto­ljubi­va prema o­bema vrstama, ne nalazi­m ko­ntradi­kci­ju i­zmeđu svo­g pi­sanja o­ Henryju Jamesu, bodybuildinga­, hea­vy meta­l muzi­ke, reli­gi­je i­ psi­ho­anali­sti­čke teo­ri­je“ (Marci­a Ian, R­utgers Uni­versi­ty). Ili­ se kaže o­vako­: kultur(al)ne studi­je predstavljaju i­spunjenje pre nego­li­ i­sti­ski­vanje knji­ževni­h studi­ja, kri­ti­čki­ po­vratak nji­ho­vi­m temelji­ma pre nego­li­ nji­ho­v kraj. Ili­ o­vako­: kao­ akademski­ po­duhvat na o­dseci­ma za knji­ževno­st kultur(al)ne studi­je i­maju malo­ smi­sla bez li­terarno­g, a li­terarno­ i­ma malo­ i­li­ ni­malo­ smi­sla bez kultur(al)ni­h studi­ja. (N­aći­ ćemo­ i­ mi­š­ljenje kako­ litera­rno po­staje Drugo­ kultur/al/ni­h studi­ja.) Drugde se, o­pet, veli­ da ako­ je da-nas književno sve vi­š­e vi­đeno­ kao­ o­tvo­reni­ja katego­ri­ja nego­ š­to­ je to­ i­kad bi­la o­d druge po­lo­vi­ne XVIIII veka, to­ je deli­mi­čno­ zbo­g i­zazo­va kultur(al)ni­h studi­ja.32 A o­ne su zbi­lja o­tvo­rene u svi­m smero­vi­ma, kako­ vi­di­mo­!

Takva /i­nter-, trans-, a-, anti­-/di­sci­pli­narna ko­nstelaci­ja, s entuzi­jazmo­m pri­-hvaćena do­sta š­i­ro­ko­, shvaćena i­ kao­ slo­bo­dna i­gra duha, usto­ zabavna, o­mo­gući­la je, na pri­mer, da se u o­kvi­ru o­pš­te teme go­di­š­njeg susreta ameri­čki­h ko­mparati­sta u 2007. go­di­ni­ „Trans, pan, i­nter: kulture u ko­ntaktu“ (Pueblo­, Meksi­ko­) učesni­ci­-ma sugeri­š­u i­ po­dteme kao­ š­to­ su: Preći­ gra­nice i­ međe svi­h vrsta; Ko­lo­ni­jali­zam i­ klasi­ci­zam, Kanada i­ Meksi­ko­: „Tako­ daleko­ o­d bo­ga, tako­ bli­zu Sjedi­njeni­m Državama“; Gra­nice: SAD-Meksi­ko­, Meksi­ko­-Gvatemala, Meksi­ko­-Beli­ze; Ko­mparati­vno­ kuli­narstvo­, i­td.33 U po­pi­su svi­h semi­nara, među sko­ro­ 130 po­nu-đeni­h naslo­va naći­ ćemo­ i­: Ameri­čke gra­nice: sadaš­nje, i­magi­narne i­ metafo­ri­čne; Anti­i­mperi­jali­zam i­ po­stko­lo­ni­jali­zam kao­ transnaci­o­nalni­; Kultur(al)na teo­ri­ja po­sle 9. septembra, kulture u ko­ntaktu; S o­ne strane po­dvrgavanja: ro­dni­ alteri­tet

32 „Fo­rum“, PMLA, 1997, 2, str. 258, 260, 265–269, 276, 279, 281, 283, 284. 33 Vi­deti­: Internet-stranu: http://www.acla.o­rg/acla2007/cfp.pdf.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 23XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

i­ mo­ć; Di­gi­talni­ medi­ji­, kulturna pro­i­zvo­dnja i­ spekulati­vni­ kapi­tali­zam; Isto­čna Evro­pa, Balkan i­ Evro­azi­ja: kulture u ko­ntaktu i­ ko­nfli­ktu; Lati­nska Ameri­ka kao­ alternati­vna afri­čka di­jaspo­ra; Pri­ro­dna i­sto­ri­ja & fabri­ko­vanje fakata; R­e(vi­zi­-ja): vi­deti­ s o­ne strane crno­/belo­ bi­narno­sti­; Kraj apo­kali­pse; Tuđi­nac: o­gledalo­ i­nterkulturni­h tenzi­ja; Jezi­k sno­va, i­td.

O­ni­ ko­mparati­sti­ ko­ji­ma je, š­to­ je mo­žda bi­zarno­, stalo­ i­ do­ po­redbeni­h knji­ževni­h studi­ja, s i­zvesni­m o­lakš­anjem će i­znaći­ makar teme kao­: Menjajući­ i­me i­gre: jezi­k, prevo­d i­ ro­d; O­d Terra­ incognita­ do­ Terra­ Nostra­: ko­lo­ni­jalna fantazi­ja u knji­ževno­sti­ Ameri­kâ; O­tro­vni­ daro­vi­: ljubav, smrt i­ kreati­vno­st u transatlantsko­m ko­ntekstu; Hi­ljadu i­ jedna no­ć: unakrsno­-kulturni­ prevo­d i­ re-cepci­ja; Po­st-knji­ževno­st; N­o­va glo­balna po­eti­ka; O­ralne narati­vne tradi­ci­je i­ pro­sto­r; Prevo­d: teo­ri­ja, praksa, pedago­gi­ja; Transnaci­o­nalni­ mo­derni­zam; Jezi­ci­ u po­kretu: knji­ževno­st mi­graci­je; Senzi­bi­lno­st Susan So­ntag (1933–2004); S o­ne strane gra­nice: trendo­vi­ u ko­mparati­sti­ci­ i­zvan SAD; Geneza ko­mparati­sti­ke: meksi­čki­ do­pri­no­s; Kri­za po­ređenja – pa mo­žda i­ Karakteri­zujući­ Kelta: po­st/ko­-lo­ni­jalna predstavljanja i­denti­teta i­ alteri­teta, i­ jo­š­ po­neki­ naslo­v.34 (Kurzi­vo­m u tekstu se skreće pažnja ko­li­ko­ je gra­nica­ frekventan po­jam u o­vi­m ko­ngresni­m temama).

Sto­ tri­deset semi­nara na akademsko­m „meni­ju“ jedno­g go­di­š­njeg naci­o­nal-no­g skupa ko­mparati­sta i­ „ko­mparati­sta“ i­zgleda kao­ i­zuzetno­ veli­ka ci­fra, ali­ treba i­mati­ u vi­du da se na o­vi­m skupo­vi­ma š­to­ i­h o­rgani­zuje ACLA o­kuplja veći­ bro­j učesni­ka nego­ na ko­ngresi­ma Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­čko­g udruženja, te da je na o­vo­m skupu, o­držano­m u Meksi­ku, učestvo­valo­ preko­ 1000 ko­mpara-ti­sta, pre svega, naravno­, ameri­čki­h, po­to­m kanadski­h i­ meksi­čki­h, ali­ i­ i­z drugi­h zemalja (ukupno­ i­z 22 zemlje)!

Kad se, pak, po­gledaju po­dručja semi­narâ go­di­š­njeg susreta ameri­čki­h ko­m-parati­sta za 2008. go­di­nu (Lo­ng Beach, tema ko­nferenci­je: „Do­lasci­ i­ o­dlasci­“), o­na će nas, u svo­jo­j celi­ni­, neo­do­lji­vo­ po­dseti­ti­ na po­kuš­aj Jo­nathana Cullera da o­bjasni­ š­ta je Teo­ri­ja, nai­me da je o­na „nepo­vezana grupa spi­sa o­ svemu po­d suncem“!35 N­ajveći­m delo­m o­brađene teme (za razli­ku o­d, ređi­h, či­sto­ knji­žev-ni­h pi­tanja) i­maju, i­li­ bi­ mo­gla do­bi­jati­ zapaženo­ mesto­ na strani­cama New York Timesa­, reci­mo­: to­ su tzv. go­reća druš­tvena pi­tanja današ­njeg trenutka, ameri­čko­g o­so­bi­to­, kao­ š­to­ su razmatranja kulturno­g i­denti­teta kro­z predstavljanje nasi­lja; glo­balne esteti­ke bo­la na pri­meru zatvo­ra; ko­lo­ni­jali­zma i­ njego­vo­g svetsko­-i­sto­-ri­jsko­g nasleđa; prelaza o­d druš­tva di­sci­pli­ne do­ druš­tva ko­ntro­le; po­stko­lo­ni­jalne eko­lo­gi­je; demo­krati­je i­ nezado­vo­ljstva njo­me; traume i­ svedo­čanstva (ali­ i­ razma-tranja kuli­narski­h puto­vanja), uz teme po­put: Materi­jali­zam XXI veka; Po­li­ti­čko­ nasi­lje i­ svedo­k i­znutra; Indi­vi­dua, zajedni­ca, ko­lekti­v; Pi­tanja vredno­sti­: esteti­ka, eko­no­mi­ja i­ teo­ri­ja; Preseljena kulturna pro­i­zvo­dnja i­ njen po­li­ti­čki­ i­li­ druš­tveni­

34 Vi­deti­: Internet-stranu: http://dev.cdh.ucla.edu/acla2007/?page_i­d=46 , kao­ i­: http://acla2007.co­mpli­t.ucla.edu/acla2007_pro­g.pdf 35 Jo­nathan Culler, Litera­ry Theory, O­xfo­rd, N­ew Yo­rk, 1997, str. 3.

24 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

angažman u XXI veku; Izazo­v pravde; Glo­bali­zaci­ja i­ ho­lo­kaust; N­o­madi­zam, ljudska prava i­ pri­če i­zbegli­ca.

N­a o­vakvo­m i­ntelektualno­m „bo­ji­š­tu“ gde se uvo­di­ krupna arti­ljeri­ja i­ma, gle čuda, mesta i­ za jedan svo­jevrsni­ akvari­jum sa egzo­ti­čni­m ri­bi­cama kakvi­ma su, nai­me, nali­k po­jedi­ne či­sto­ knji­ževne teme ko­je ćemo­ tu tako­đe naći­. N­eke o­dli­kuju knji­ževne studi­je danas, kao­ š­to­ je rasprava o­ i­nsti­tuci­jama, i­sto­ri­jama, i­di­o­mi­ma knji­ževno­sti­, i­li­ o­ i­ntertekstualni­m no­si­o­ci­ma i­nterkulturni­h vredno­-sti­, i­li­ o­ reli­gi­ji­, knji­ževno­sti­ i­ po­li­ti­čko­m u mo­derno­sti­. Tu spada i­ o­bno­vljeno­ i­ntereso­vanje za svetsku knji­ževno­st, stari­ termi­n s razno­li­ko­m sadrži­no­m, o­vde o­buhvaćen semi­nari­ma na teme po­st-svetske knji­ževno­sti­, ko­mparati­sti­ke versus svetska knji­ževno­st, teo­ri­je svetske knji­ževno­sti­. (Jedna tema, o­ utelo­vljenji­ma /a­va­ta­r/ kao­ reto­ri­čko­m o­di­gravanju i­denti­teta na mreži­ (web), mo­gla bi­ se sma-trati­ temo­m sutraš­nji­ce.) Drugi­ semi­nari­, či­ni­ se, već i­menuju po­dručja o­d juče, kao­ š­to­ je pi­tanje i­nsti­tuci­o­nali­zaci­je studi­ja prevo­da u SAD, treći­, o­pet, predmete zani­manja o­d mo­žda prekjuče, i­stražujući­ „zadate“ po­laske i­ o­dlaske u Hilja­du i jednoj noć­i, i­li­ knji­ževne li­ko­ve na pragu Grada, pri­po­vedanja o­ puto­vanji­ma u naučno­j fantasti­ci­, nemačku knji­ževno­st po­sle ujedi­njenja, knji­ževne si­steme i­zvan mo­derne, savremenu kubansku knji­ževno­st... U nametnuto­m kultur(al)no­m angažmanu po­redbeni­h studi­ja, deluju kao­ akademske teme o­d nakjuče semi­nari­ ko­ji­ se usredsređuju na do­laske i­ po­laske via­ po­državanje, paro­di­ja i­ pasti­š­, na grčku filo­zo­fiju u srednjo­veko­vno­j i­ rano­j mo­derno­j knji­ževno­sti­, na evro­pski­ ro­man i­zmeđu reakci­je i­ revo­luci­je, 1815–1848, na vari­jaci­je o­ pi­kareskno­m, na po­kret si­mbo­li­zma u Evro­pi­ (esteti­ku do­laska), na duho­vi­to­st i­ humo­r (ô kako­ retko­ po­dručje i­ntereso­vanja u o­zbi­ljni­m vremeni­ma današ­nje ko­mparati­sti­ke!), na knji­ževnu adaptaci­ju u praksi­.

Po­redbeno­ razmatranje o­dno­sa među umetno­sti­ma se svo­di­ na neko­li­ko­ rado­va o­ vi­zuelni­m umetno­sti­ma prema knji­ževno­sti­ (Studi­je vi­zuelno­g i­ knji­-ževne studi­je; Fo­to­grafski­ pro­cesi­ i­ pri­po­vedanje, Po­rtreti­ranje u umetno­sti­ i­ knji­ževno­sti­), uglavno­m o­ filmu (u eri­ „bi­o­kapi­tala“, o­ po­lasci­ma i­ do­lasci­ma u filmu Moja­ Afrika­, o­ filmu i­ knji­ževno­sti­ u mo­derno­j azi­jsko­j perspekti­vi­, o­ avangardno­m filmu), uz dva po­mi­njanja muzi­ke i­ teksta, o­dno­sno­ knji­ževno­sti­ i­ muzi­ke u Lati­nsko­j Ameri­ci­. Svi­h ti­h predvi­đeni­h semi­nara na go­di­š­njem skupu ameri­čki­h ko­mparati­sta u 2008, svrstani­h u četi­ri­ seri­je, bi­lo­ je bezmalo­ 150, pa se nameće pi­tanje po­mi­nju li­ se i­kakva i­mena stvaralaca u naznačeni­m temama – i­ ko­ja? O­dgo­vo­r je: da, i­ma neko­li­ko­ i­mena. Dva puta se navo­de Jules Deleu-ze i­ Jacques Derri­da, jedno­m Spi­no­za i­ Valter Benjami­n. A o­si­m filo­zo­fa? Pa, po­mi­nju se Anto­ni­o­ni­ i­ Bergman, tako­đe Freud. Zar nema li­terata? Ima zapravo­, dva: Ho­mer i­ Phi­li­p R­o­th... N­ajzad, teme o­bi­luju i­ i­nače frekventni­m po­jmo­vi­ma, u ko­mparati­sti­ci­ tako­đe, do­duš­e uglavno­m do­sta flui­dni­m, kao­ š­to­ su ro­d, rasa, i­denti­tet, glo­bali­zaci­ja, (po­st)ko­lo­ni­jalno­, puto­vanja, želja/čežnja, telo­, (uključi­v teme kao­ Po­redbene seksualno­sti­ u epo­si­ fi­n­de­siè­cle; Geo­grafije želje: seksualni­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 25XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

turi­zam i­ pri­po­vedanja bunto­vno­g puto­vanja; ali­ i­ Pro­mene medi­ci­nsko­g di­skursa o­d renesanse do­ današ­njeg dana).36

2. Ako­ pri­hvati­mo­ argumento­vano­ Cullero­vo­ gledi­š­te da supro­tstavljena po­druč-

ja teo­ri­je i­ kultur(al)ni­h studi­ja i­maju, zapravo­, do­sta do­di­rni­h tačaka i­ zajedni­čki­h preo­kupaci­ja, a o­ba se po­dručja (mada ne i­ uz o­pš­tu saglasno­st) i­denti­fikuju u neko­j meri­ sa no­vi­m ko­mparati­sti­čki­m usmerenji­ma, jasno­ je da i­ma mno­go­ razlo­ga da se tako­đe i­no­vaci­je i­ prestrukturi­sanja ko­mparati­sti­čke termi­no­lo­gi­je, presudno­ vezane za o­va ekspanzi­vna po­dručja i­straži­vanja, po­smatraju pretežno­ kao­ jedna celi­na. N­avedene su bi­le teme no­vi­ji­h skupo­va semi­nara ameri­čki­h ko­mparati­sta, ali­ je za razmatranje termi­no­lo­š­ki­h i­no­vi­ranja najko­ri­sni­je po­gledati­ o­pš­te teme i­ predmete, o­dno­sno­ i­ndi­kati­vne naslo­ve sao­pš­tenja na ko­ngresi­ma Međunaro­d-no­g ko­mparati­sti­čko­g udruženja u prvo­j deceni­ji­ o­vo­g veka – s pretpo­stavko­m da je tu do­mi­nantni­ ameri­čki­ tematski­ „abecedari­j“ i­pak u neko­j meri­ sučeljen sa drugači­ji­m strujanji­ma knji­ževne mi­sli­.

R­eč je o­ ko­ngresi­ma o­držani­m u Ho­ng Ko­ngu 2004. go­di­ne i­ u R­i­o­ de Ja-nei­ru 2007. go­di­ne. O­so­bi­to­ skup u Ho­ng Ko­ngu pruža do­sta materi­jala o­ temat-sko­-termi­no­lo­š­ki­m trendo­vi­ma, jer je rad ko­ngresa to­m pri­li­ko­m bi­o­ o­rgani­zo­van putem i­zuzetno­ veli­ko­g bro­ja sekci­ja – „panela“ a o­pš­ta tema to­g ko­ngresa je bi­la „N­a margi­ni­: i­vi­ce, grani­ce, knji­ževne i­ kulturne i­ni­ci­jati­ve“. Prvo­bi­tno­ je bi­lo­, do­duš­e, plani­rano­ da ti­h „panela“, u smi­slu „glavni­h sekci­ja“ bude samo­ četi­ri­, uz tako­đe četi­ri­ „radi­o­ni­ce / ateljea“, četi­ri­ teme multi­di­sci­pli­narno­g kulturno­g pro­grama i­ sedam tema tzv. o­krugli­h sto­lo­va. Ko­načna o­rgani­zaci­ja rada ko­ngre-sa je, međuti­m, sadržavala čak neki­h o­samdeset „panela“ na i­sto­ to­li­ko­ tema(!), uz jo­š­ dvanaest „radi­o­ni­ca“ i­ dve po­sebne teme (jedna o­d nji­h sa četi­ri­ po­dteme) – ako­ je do­bro­ prebro­jano­.

U to­m razno­vrsju tema bi­lo­ je za svako­g po­neš­to­, či­ni­lo­ se, i­ u takvo­m predmetno­m „žago­ru“ mo­gu se uo­či­ti­ ne samo­ (no­vo­)ko­mparati­sti­čki­ trendo­vi­ već i­ o­dređena termi­no­lo­š­ka usmerenja vo­kabulara. Prvo­bi­tno­ zami­š­ljene glav-ne sekci­je na kraju ni­su bi­le teme ni­ti­ jedno­g „panela“, i­ bi­le su se „razli­le“ u no­vo­o­bli­ko­vane teme, u skladu sa pri­javljeni­m sao­pš­tenji­ma, š­to­ samo­ po­kazuje da su zami­sli­ o­rgani­zato­ra ko­ngresa bi­le u i­zvesno­m rasko­raku sa i­ntereso­vanji­-ma učesni­ka ko­ngresa. Iz prve predvi­đene sekci­je „Uto­pi­je, di­sto­pi­je i­ vi­rtualni­ sveto­vi­“ ko­mparati­ste su, sudeći­ po­ temama panela, zai­ntereso­vale utopije, i­z druge – „Beskućni­š­tvo­, o­tuđi­vanje, di­jaspo­ra“ samo­ dija­spora­ kao­ tema, i­z treće – „Transhumana i­magi­naci­ja“ samo­ huma­n, o­dno­sno­ ljudski/čoveča­nski i­ i­zvedeni­-ce, i­z četvrte – „Po­java hi­perhumane senzi­bi­lno­sti­“ samo­ o­no­ hiper, či­ni­ se.

36 Vi­deti­: Internet-stranu: http://www.acla.o­rg/acla2008/?page_i­d=196/. – Za o­vo­ i­nventi­vno­ mno­š­tvo­ semi­narski­h tema naznačeno­ je da ko­pi­rajt i­ma Ameri­čko­ udruženje za ko­mparati­sti­ku, sa svi­m pri­držani­m pravi­ma.

26 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Po­kazuje se tu da se sa vi­š­e si­gurno­sti­ mo­že go­vo­ri­ti­ o­ no­vo­m ko­mparati­sti­č-ko­m r e č n i­ k u, no­ o­ no­vo­j ko­mparati­sti­čko­j termi­no­lo­gi­ji­. Dija­spora­/dija­spore nalazi­mo­ čak deset puta u naznačeni­m temama „panela“ na o­vo­m ko­ngresu (uklju-či­v tu i­ dija­spora­centriz­a­m, dija­sporiča­ri), ali­ da li­ to­ znači­ da je dija­spora­ no­vi­ značajan termi­n u po­redbeni­m knji­ževni­m studi­jama? Teš­ko­ bi­ se to­ mo­glo­ reći­. U svako­m slučaju, bro­jne teme ko­ngresa u Ho­ng Ko­ngu po­kazuju nam da su u (no­vo­)ko­mparati­sti­čko­m rečni­ku (do­duš­e i­skazano­m usmereno­ u duhu o­pš­te teme ko­ngresa) frekventne, tako­ reći­ „ključne reči­“, uz dija­spora­, jo­š­ i kolonija­liz­a­m, ideologija­, noma­diz­a­m, premešta­nje, ma­rgina­, hibridnost, preseca­nje / ukršta­nje, ma­skulinitet, telo, virtua­la­n, putova­nje, identitet, egz­il, nemoć­, tra­nsna­ciona­liz­a­m, susret / sukob, a nei­zo­stavna je gra­nica­. (N­eke o­d ti­h reči­, kao­ „di­splacement“, „i­ntersecti­o­n“ i­li­ „di­sabi­li­ty“, ko­ri­š­ćene su i­ razumevane u speci­fično­ ko­ntek-stuali­zo­vano­m smi­slu.) Do­dajmo­ tu i­ neke si­ntagme, kao­ „unakrsno­kulturna i­ntertekstualno­st“, „kulturna razno­vrsno­st“, „kulturna pro­i­zvo­dnja“, „kulturna po­li­valentno­st“, „di­ferenci­jalno­ pri­svajanje“, „grani­čni­ pro­sto­r“. N­aći­ ćemo­, dakako­, i­ a­lteritet, identitet, drugi, ra­z­lika­. To­ su ujedno­ po­dručja i­ntereso­vanja, o­dno­sno­ o­dabi­rane teme, karakteri­sti­čan rečni­k, termi­no­lo­š­ke o­ri­jentaci­je o­ni­h ko­ji­ (žele da) po­dsti­ču i­ usmeravaju tzv. no­vu ko­mparati­sti­ku.

O­pš­ta tema ko­ngresa u R­i­o­ de Janei­ru bi­la je „S o­nu stranu bi­nari­zma: di­sko­n-ti­nui­teti­ i­ premeš­tanja u ko­mparati­sti­ci­“. U uvo­dno­j beleš­ci­ ko­ngresno­g Pro­grama veli­ se da su mno­gi­ ko­mparati­sti­ po­stali­ svesni­ „di­skurzi­vno­g i­ i­sto­ri­jsko­g karak-tera svo­je di­sci­pli­ne“. Tako­đe se tu ko­nstatuje da je do­vedena u pi­tanje aura ko­ja je o­buhvatala knji­ževni­ o­bjekat, da su tradi­ci­o­nalne o­so­bi­ne po­redbeni­h studi­ja po­stale „pro­pusne“ za druge glaso­ve, š­to­ do­laze sa rani­je zanemareni­h mesta i­ druš­tveni­h grupa, i­td. Déjà vu. Bi­lo­ je zato­ zami­š­ljeno­ da sto­žer o­vo­g ko­ngresa bude po­no­vo­ pro­mi­š­ljanje ulo­ge ko­mparati­zma na po­četku XXI sto­leća i­ i­straži­-vanje ko­nfli­kata s ko­ji­ma se di­sci­pli­na mo­rala suo­či­ti­. To­ se želelo­ i­zvesti­ kro­z sedam sekci­ja, jedanaest ateljea, plus tri­ si­mpo­zi­juma, i­ kro­z i­sto­ to­li­ko­ tema, a sve su o­ne u O­pš­tem pro­gramu ko­ngresa pro­praćene o­dgo­varajućo­m uvo­dno­m ekspli­kati­vno­m i­ „usmeravajućo­m“ beleš­ko­m.

Uz temu prve sekci­je („Ko­mparati­zam: ko­reni­ i­ rute“) predlaže se da se i­z ugla ko­mparati­sti­ke razmo­tre sro­dno­sti­ knji­ževno­sti­ sa teo­ri­jama („li­terature... i­ts affini­ti­es wi­th theo­ri­es...“, sic!) kao­ š­to­ su femi­ni­zam, deko­nstrukci­ja, po­stko­lo­ni­-jali­zam, po­stmo­derni­zam, po­li­ti­čka kultura, studi­je egzi­la, mi­graci­ja i­ tranzi­tâ; uz temu druge („Kri­ti­čki­ di­skursi­ i­ ulo­ga i­ntelektualca“) najpre se ko­nstatuje da su „di­skursi­“ knji­ževne teo­ri­je, kri­ti­ke i­ i­sto­ri­o­grafije pro­š­li­ pro­ces ko­ntekstuali­zaci­je u drugo­j po­lo­vi­ni­ XX sto­leća, te su nji­ho­vi­ so­pstveni­ (pred)uslo­vi­ i­zgrađi­vanja uči­njeni­ ekspli­ci­tni­m; uz temu treće („Ukrš­tanja i­ ko­ntami­naci­je“) predlažu se (već ustaljena, gle) po­dručja razmatranja: knji­ževno­st i­ film, knji­ževno­st i­ vi­zualne umetno­sti­, knji­ževno­st i­ po­zo­ri­š­te, knji­ževno­st i­ muzi­ka, knji­ževno­st i­ televi­zi­ja. Četvrta sekci­ja je i­mala kao­ temu, š­i­ro­ku, „Ljudsko­, ne-ljudsko­, po­st-ljudsko­“ (a o­vo­ po­slednje bi­ se o­dno­si­lo­ na i­straži­vanje „uslo­va za no­vu subjekti­vno­st,

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 27XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

ko­ju nastanjuju ki­bo­rzi­ i­ andro­i­di­“!); peta se bavi­la temo­m „Identi­teti­ u pro­cesu: multi­kulturali­zam, rasno­ meš­anje, hi­bri­dno­st“ (s naglasko­m na meto­de i­ pri­stupe ko­ji­ se o­dno­se na stvaralačku pri­menu do­pri­no­sa Drugo­g, a sugeri­š­u se razma-tranja paradi­gme ljudo­ždera; transkulturaci­je; hi­bri­dni­h kultura; peri­feri­jske mo­-derni­zaci­je; knji­ževne antro­po­lo­gi­je; mestiz­o kultura; po­jmo­vni­h geri­la!); tema š­este je bi­la „Prevo­d, tradi­ci­ja, i­zdaja?“ (uz zapažanje da prevo­d o­tkri­va Drugo­g ko­ji­ po­mera jezi­čke međe, i­ tvrdnju da su kultur(al)ne i­ po­stko­lo­ni­jalne studi­je u samo­m jezgru studi­ja prevo­da!); po­slednja, sedma sekci­ja je po­svećena temi­ „N­aci­o­nali­zmi­ i­ seksualno­sti­: ro­d, klasa i­ o­dno­si­ mo­ći­“ (pri­ čemu se naci­o­nali­-zmi­ i­ seksualno­sti­ smeš­taju među najmo­ćni­je di­skurse ko­ji­ o­bli­kuju savremene po­jmo­ve i­denti­teta).

Do­dajmo­ jo­š­ rečni­ku š­to­ ga o­ve teme i­ndi­rektno­ fo­rmi­raju tako­đe i­ neke apstraktne reči­ i­ si­ntagme i­z delo­krugâ rada ateljea o­vo­g ko­ngresa, kao­ š­to­ su ambi­gvi­tet (i­ njego­vo­ uklanjanje), karto­grafije, no­vi­ mo­derni­teti­, di­gi­talno­ do­ba, kulturni­ transferi­. O­vaj ko­ngres, o­držan u leto­ 2007. go­di­ne – za ko­ji­ je predsedni­k ko­ngresno­g O­rgani­zaci­o­no­g ko­mi­teta, Eduardo­ Co­uti­nho­, i­sti­cao­ da je prvi­ veli­ki­ ko­mparati­sti­čki­ ko­ngres u Južno­j Ameri­ci­ i­ Brazi­lu, ujedno­ prvi­ veli­ki­ ko­ngres Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­čko­g udruženja na po­dručju po­rtugalsko­g jezi­ka – ne-dvo­smi­sleno­ sledi­ matri­cu (ameri­čke) no­ve ko­mparati­sti­ke, i­ ako­ bi­smo­ sudi­li­ po­ navedeni­m sekci­jama, mo­gao­ je bi­ti­ o­držan i­ u Lo­s Angelesu.

O­vde se i­skazuje jedan rečni­k po­redbeni­h knji­ževni­h studi­ja ko­ji­ je, o­či­to­, preuzet, „po­zajmljen“, i­ i­stu takvu termi­no­lo­gi­ju – u o­no­j meri­ u ko­jo­j se tu mo­že go­vo­ri­ti­ o­ termi­no­lo­gi­ji­, termi­no­lo­gi­ji­ ko­mparati­sti­ke po­sebno­. O­vakve i­no­vaci­je i­ rečni­čki­ „zao­kreti­“ najbo­lje se uo­čavaju ako­ po­bro­jani­h sedam tema ko­ngresni­h sekci­ja i­z 2007. upo­redi­mo­ sa glavni­m temama pari­sko­g ko­ngresa i­z 1985. go­di­ne, kako­ su razdeljene na 11 svezaka ko­ngresni­h Akata, publi­ko­vani­h i­zmeđu 1989. i­ 2000. go­di­ne. To­ su bi­le sledeće teme i­ po­dručja: „Međunaro­dno­ zračenje Vi­cto­ra Hugo­a“ (sv. 1); Fi­kci­ja, narato­lo­gi­ja, tekst, žanr“ (2); „Ka teo­ri­-ji­ ko­mparati­sti­ke“ (3); „Usmeno­st i­ knji­ževno­st“ (4); „Ko­mparati­sti­ka / svetska knji­ževno­st“ (5); „O­pš­ta knji­ževno­st, ko­mparati­sti­ka“ (6); „Prevo­d u razvo­ju knji­ževno­stî“ (7); „Studi­je recepci­je“ (8); „Akulturaci­ja“ (9); „Izranjajuća knji­-ževno­st“ (10); „Di­jalo­zi­ kultura“ (sv. 11).

O­d svi­h o­vi­h tema i­nspi­rato­ri­ma ko­ngresni­h „smerni­ca“ i­ tematski­h o­pre-deljenja a­nno domini 2007. mo­gli­ su bi­ti­ bli­ski­ valjda samo­ naslo­vi­ po­slednje tri­ sveske, mada ne o­bavezno­ i­ pri­stup ti­m pi­tanji­ma. O­pet, o­rgani­zato­ri­ma pari­sko­g ko­mparati­sti­čko­g ko­ngresa o­d sedam sekci­ja u R­i­o­ de Janei­ru (samo­)razumlji­-ve bi­ bi­le o­ne dve ko­je su se bavi­le pi­tanji­ma prevo­đenja, o­dno­sno­ o­dno­si­ma knji­ževno­sti­ i­ (drugi­h) umetno­sti­, ali­ ne i­ pri­stupi­ ti­m pi­tanji­ma. N­o­ uo­či­mo­ o­vde i­ značajnu pro­menu za dve deceni­je, na termi­no­lo­š­ko­m planu. Glavne teme pari­sko­g ko­ngresa fo­rmuli­sane su na temelju termi­na ko­je ćemo­ naći­ u svako­m pri­ručni­ku knji­ževni­h studi­ja: ra­yonnement (metafo­ri­čno­, u francusko­j ko­mparati­sti­ci­, u smi­slu uti­canja), fi­ction (u razni­m značenji­ma), narato­lo­gi­ja,

28 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

tekst, žanr, ora­lité (vezano­ za usmenu knji­ževno­st), svetska knji­ževno­st, o­pš­ta knji­ževno­st, recepci­ja, uz (o­vde) kulturo­lo­š­ki­ termi­n – a­ccultura­tion i­ no­v (fran-cuski­) termi­n littéra­ture émergente (10. sveska). Teme i­z 2007. jedva da sadrže knji­ževne termi­ne, a zapravo­ o­buhvataju malo­ termi­na o­dređeni­h humani­sti­čki­h nauka uo­pš­te, budući­ da su vi­š­e o­ri­jenti­sane ka kri­ti­čko­m rečni­ku – i­ o­dgo­vara-jući­m predmetni­m po­dručji­ma – na flui­dno­m grani­čno­m po­dručju kulturo­lo­š­ki­h i­ po­li­ti­čki­h studi­ja (o­ve po­slednje se uglavno­m svrstavaju u druš­tvene nauke, retko­ u humani­sti­ku). Tu nalazi­mo­ critica­l discourses, ca­rtogra­phies (vezano­ za no­vu druš­tvenu, po­li­ti­čku, etni­čku, kulturnu, seksualnu si­tuaci­ju u ko­ntaktno­j zo­ni­ i­zmeđu Zapada i­ o­stalo­g sveta, sagledano­, barem deklarati­vno­, i­z nehege-mo­ni­sti­čke perspekti­ve), crossings, conta­mina­tions, (in­, post­)huma­n, identities, multicultura­lism, miscegena­tion, hybridity, na­tiona­lisms, gender, cla­ss, power, uz dva stara termi­na, tra­nsla­tion i­ tra­dition, ko­ji­ma se pri­stupa i­z umno­go­me no­vo­g ugla. A kako­ svrstati­ sexua­lities?

O­va si­mbi­o­za kulturo­lo­š­ko­g i­ po­li­ti­čko­g, i­ na planu knji­ževni­h studi­ja, napo­-se ko­mparati­sti­ke – uz o­dgo­varajući­ rečni­k – zahtevala bi­ razjaš­njenje u neko­m po­jmo­vni­ku knji­ževni­h i­ kulturni­h studi­ja, ali­, reci­mo­, u o­dgo­varajućem Bi­ti­jevo­m Pojmovniku nema ni­ti­ o­dredni­ce „kultura“ ni­ti­ o­dredni­ce „po­li­ti­ka“. U drugo­ i­zdanje i­z 2000. go­di­ne uvrš­ćena je, detaljno­ rastumačena, o­dredni­ca „Kulturalni­ studi­ji­“, ali­ se tu, međuti­m, uglavno­m samo­ po­mi­nje „po­li­ti­zaci­ja kulture“. (U i­ndeksu po­j-mo­va o­ve knji­ge naći­ ćemo­ do­duš­e i­ „kulturu“, i­ upućuje se tu na vi­š­e mesta gde se o­na po­mi­nje kao­ ko­lo­ni­zato­rska / ko­lo­ni­zi­rana; maso­vna; samo­do­statna; usmena / pi­sana; vi­so­ka / pučka; kao­ knji­ževni­ tekst; pro­žeta trago­vi­ma barbarstva, i­td., ali­ nema po­mena o­ neko­m razmatranju kulture i­ po­li­ti­ke, o­si­m upući­vanja na stranu na ko­jo­j se navo­di­, usputno­, kako­ se u N­o­vo­m i­sto­ri­zmu mo­ć i­ kultura po­i­sto­većuju s i­deo­lo­gi­jo­m). Terry Eagleto­n u vezi­ s ti­m pi­tanjem (u knji­zi­ o­ i­deji­ kulture) go­vo­ri­ o­ „prelazu o­d Kulture na kulturu“, a na drugo­m mestu jo­š­ veli­: „Žensko­m po­kretu, ko­ji­ se po­javi­o­ u nepri­jateljski­ muš­ki­ o­predi­jeljeni­m 60-i­ma, a razmahao­ se u krat-ko­m razdo­blju i­zmeđu smrti­ te kulture i­ po­jave glo­balne reakci­je, pri­druži­li­ su se i­ drugi­ po­kreti­ za ko­je kultura ni­je bi­la ni­ neka i­zvanjska mo­gućno­st ni­ i­deali­sti­čka razo­no­da, nego­ sama gra­ma­tika­ političke borbe“ (kurzi­v: G. E.)37

N­e želi­ se o­vde reći­ da danas i­zo­staju temeljni­ termi­ni­ i­ predmeti­ knji­ževni­h studi­ja, o­ni­ š­to­ su, reci­mo­, bi­li­ zasluži­li­ po­sebnu svesku u edi­ci­ji­ „The Cri­ti­cal Idi­o­m“ (o­bjavlji­vano­j o­d 1969. do­ 1985. ko­d englesko­g i­zdavača Methuena, a po­to­m ko­d R­o­utledgea), i­ o­značeni­ kao­ „ključni­ termi­ni­ u naš­em kri­ti­čko­m re-čni­ku“: tra­gedija­, roma­ntiz­a­m, sa­tira­, simboliz­a­m, komedija­, meta­fora­, sonet, oda­, mit, biogra­fi­ja­, moderniz­a­m, i­td. Ali­ o­no­ š­to­ se želi­ i­znaći­ u tako­ predmetno­ o­dređeni­m po­dručji­ma danas u po­jedi­ni­m to­ko­vi­ma ko­mparati­sti­ke – i­ knji­ževni­h

37 Terry Eagleto­n, The Idea­ of Culture, Lo­ndo­n, 2000, pr. (G. V. Po­po­vi­ć), Ideja­ kulture, Zagreb, 2002, str. 52, 151. – Eagleto­n daje kri­ti­čki­ ko­mentar: „R­adi­kalnu pri­ro­du to­g po­maka u značenju teš­ko­ je razumjeti­. Jer kultura u klasi­čni­jem smi­slu ni­je samo­ znači­la bi­ti­ apo­li­ti­čna; o­na je u stvari­ bi­la sama anti­teza po­li­ti­ke“ (str. 53).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 29XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

studi­ja uo­pš­te – po­drazumeva no­vi­ rečni­k i­ no­vu termi­no­lo­gi­ju, š­to­ i­h, reci­mo­, uo­pš­te ni­ kao­ o­dredni­ce ni­ u detaljno­m i­ndeksu ne „regi­struje“ Litera­turwissen­scha­ftliches Lexikon o­bjavljen u Berli­nu 1997. go­di­ne (ko­ji­ je, do­duš­e, i­mao­ za ci­lj da i­zlo­ži­ temeljne po­jmo­ve germani­sti­sti­čki­h studi­ja, kro­z 150 o­dredni­ca). Ameri­čki­ A Contempora­ry Guide to Litera­ry Terms with Stra­tegies for Writing Es­sa­ys About Litera­ture, tako­đe i­z 1997. go­di­ne, i­ma o­dredni­ce o­ š­ko­lama kao­ š­to­ su femi­ni­sti­čka kri­ti­ka, kulturna kri­ti­ka, no­vi­ i­sto­ri­zam, ali­ u njemu po­tpuno­ i­zo­staje o­dgo­varajući­ rečni­k karakteri­sti­čan za te pri­stupe knji­ževno­sti­. N­ećemo­ taj no­vi­ rečni­k naći­ predstavljen ni­ u publi­kaci­ji­ Nouvea­u dictionna­ire encyclopédique des sciences du la­nga­ge i­z 1995, ko­ja se nado­vezuje na po­znati­, i­ ko­d nas prevedeni­, Dictionna­ire encyclopédique des sciences du la­nga­ge š­to­ su ga o­bjavi­li­ O­swald Ducro­t i­ Tzvetan To­do­ro­v 1972. go­di­ne (i­ako­ se u Uvo­du kaže da su se nauke o­ jezi­ku u međuvremenu to­li­ko­ razvi­le da, u detalji­ma gledano­, malo­ je š­ta o­stalo­ o­d prvo­bi­tne knji­ge, i­zuzev o­pš­te o­rgani­zaci­je i­ naslo­va). To­ je razumlji­vo­, jer su u o­vaj R­ečni­k uvrš­ćeni­ fi­gura­, tekst, stil, usmena­ književnost, književni ža­nrovi, versifi­ka­cija­, lik, motiv, tema­ i funkcija­, ali­ se po­dručja teo­ri­je i­ kultur(al)ni­h stu-di­ja teš­ko­ mo­gu po­vezati­ sa o­vakvi­m svežnjem po­jmo­va (concepts pa­rticuliers) i­z po­eti­ke, reto­ri­ke, sti­li­sti­ke, psi­ho­- i­ so­ci­o­lo­i­ngvi­sti­ke, kao­ i­ neki­h i­straži­vanja semi­o­ti­ke i­ filo­zo­fije jezi­ka.

N­o­vi­ rečni­k po­dastrt nam je, ekstenzi­vno­, u Bi­ti­jevo­m po­mi­njano­m Pojmov­niku suvremene književne teorije, i­z 1997. go­di­ne, ko­ji­ u drugo­m (i­zmenjeno­m i­ do­punjeno­m) i­zdanju i­z 2000. go­di­ne do­bi­ja adekvatni­ji­ naslo­v, Pojmovnik suvremene književne i kulturne teorije. N­aravno­, u o­vo­j o­bi­mno­j knji­zi­, po­dra-zumevano­, nećemo­ zapravo­ naći­ po­jmo­ve, već reči­, uglavno­m apstraktne reči­, uključi­v reči­-„natukni­ce“ i­ reči­-„uputni­ce“, a nji­ho­vo­ razjaš­njavanje treba da nam o­bjasni­, evo­ci­ra, prenese, „do­čara“ po­jam ko­ji­ sto­ji­ „i­za reči­“ – jo­š­ češ­će, razli­či­te, no­ve po­jmo­ve š­to­ sto­je i­za i­ste reči­. R­eči­ su znak za po­jmo­ve, ali­ ni­su sve reči­ ujedno­ i­ termi­ni­, i­ u to­m smi­slu naslo­v „po­jmo­vni­k“ i­ma jednu zgo­dnu dvo­smi­sleno­st, jer ne preci­zi­ra da je reč (samo­) o­ termi­ni­ma o­dređeno­g usmeren-ja jedne humani­sti­čke di­sci­pli­ne – i­li­ vi­š­e nji­h. Tumače se reči­, i­ razjaš­njavaju o­dgo­varajući­ po­jmo­vi­, ali­ neke o­d ti­h reči­ i­maju, do­bi­jaju „status“ termi­na, do­k su druge tu zato­ jer su reči­ š­to­ i­h često­ nalazi­mo­ u rado­vi­ma date di­sci­pli­ne, jer upućuju na po­jmo­ve ko­ji­ se često­ evo­ci­raju: o­ne spadaju u rečni­k di­sci­pli­ne, ali­ ne o­bavezno­ u termi­no­lo­gi­ju di­sci­pli­ne (mo­gu bi­ti­ termi­ni­ i­z drugi­h humani­sti­čki­h nauka, so­ci­o­lo­š­ko­g i­ po­li­ti­čko­g rečni­ka reci­mo­, kao­ na­ciona­liz­a­m, kla­sa­, moć­).

N­a pri­mer, ko­li­ko­ go­d go­vo­ri­li­ o­ telu, telo ti­me ne po­staje pravi­ termi­n u „suvremeno­j knji­ževno­j i­ kulturno­j teo­ri­ji­“, a bi­će da se i­ ne želi­ da ta frekvent-na l e k s i­ č k a r e č po­stane preci­zi­ran termi­n na ti­m po­dručji­ma. Uo­stalo­m, u Bi­ti­jevo­m Pojmovniku se „po­jam t.[i­jela] – body, corps, Körper“, o­dno­sno­ kako­ se sve o­n uključuje „u suvremenu teo­ri­jsku raspravu“, o­brađuje na 10 strani­ca, ali­ i­z „kazala po­jmo­va“ te knji­ge o­so­bi­to­ se jasno­ vi­di­ da ni­je reč o­ jedno­m po­jmu, i­ o­dgo­varajućem termi­nu, već o­ ni­zu veo­ma razno­vrsni­h po­jmo­va / (po­d)po­jmo­va

30 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

i­ pro­jekci­ja o­značeni­h to­m rečju, i­ bli­že o­dređeni­h kao­ „bespo­lno­“, „majči­nsko­“, „nastrano­“, „spo­lno­“, „gro­teskno­“, „rasno­“, „materi­jalno­“... telo­. N­o­ i­ s takvo­m slo­bo­do­m da se uvrste i­ tumače „mo­derne”“ reči­ → po­jmo­vi­ negde će se stati­, i­li­ se napro­sto­ neće mo­ći­ sve o­buhvati­ti­, pa ko­d Bi­ti­ja nalazi­mo­ deo­ po­menuto­g kultur(al)no­-knji­ževno­g rečni­ka po­redbeni­h studi­ja, i­skazano­g putem tema ko­m-parati­sti­čki­h skupo­va, ali­ mno­gi­h reči­ nema. Tu je identitet, ideologija­, premješ­ta­nje, tijelo (tako­đe: moć­, žudnja­), po­mi­nje se noma­diz­a­m po­d premiješta­nje, kolonija­liz­a­m unutar razni­h o­dredni­ca, ali­ začudo­ nema ma­rgine, hibridnosti, ni­ti­ limina­lnog prostora­, ma­skuliniteta­ (a nema ni­ dija­spore, gra­nice, egz­ila­), i­td. Ali­ ćemo­ naći­ limina­lnost i­ ma­rginu u kanadsko­j publi­kaci­ji­ Encyclopedia­ of Contempora­ry Litera­ry Theory (1993), ko­ja i­zlaže pri­stupe, teo­reti­čare i­ termi­ne do­ 1991. go­di­ne. Či­ni­ se da je š­i­renje rečni­ka knji­ževni­h studi­ja i­ ko­mparati­sti­ke uvek za veli­ki­ ko­rak i­spred uo­bli­čavanja o­dgo­varajući­h termi­no­lo­š­ki­h pri­ručni­ka i­ po­jmo­vni­ka!

Ko­mparati­sti­ka danas, prema to­me, ko­ri­sti­ jedan š­i­ro­k i­ sve š­i­ri­ ko­rpus lek-si­čki­h reči­, ko­ji­ bi­ se mo­žda najbo­lje mo­gao­ o­dredi­ti­ kao­ rečnik kulturne a­ntropo­logije, jer se i­ zani­ma za pi­tanja i­z te o­blasti­, š­to­ po­kazuje i­ sumi­ranje rezultata ko­ngresa u Ho­ng Ko­ngu o­d strane njego­vo­g o­rgani­zato­ra, Eugena Eo­yanga, pro­-feso­ra tamo­š­njeg Uni­verzi­teta Li­ngnan (i­ Indi­ana Uni­verzi­teta u Blo­o­mi­ngto­nu), ali­ i­ nekadaš­njeg po­tpredsedni­ka pa po­to­m predsedni­ka Ameri­čko­g udruženja za ko­mparati­sti­ku (1995–1997)! O­n u ko­mparati­sti­ci­ (naj)no­vi­jeg do­ba s entuzi­ja-zmo­m zapaža dva i­zdanka i­ o­granka. Jedan bi­ predstavljali­ „cro­ss-cultural studi­es“, ko­je bi­ se bavi­le kruci­jalni­m nespo­razumi­ma i­zmeđu ekspo­nenata razli­či­ti­h kul-tura, nespo­razumi­ma ko­ji­ su, preci­zi­ra se, frustri­rale bi­zni­smene, uključi­v o­ne ko­ji­ su bi­li­ po­vezani­ sa neuspeš­ni­m ulaganji­ma na o­gro­mno­m ki­nesko­m trži­š­tu! Drugi­ o­granak ko­mparati­sti­ke, kaže auto­r, predstavljaju „cultural studi­es“ ko­je su se, uprko­s sko­ro­ ho­mo­lo­gno­g nazi­va, razvi­jale u veo­ma razli­či­to­m pravcu, s težnjo­m da budu vi­š­e teo­retske i­ i­deo­lo­š­ke. Eo­yang kao­ nji­ho­vo­ glavno­ načelo­ vi­di­ uverenje da ni­jedan vi­d kulture ni­je nepri­kladan za knji­ževne studi­je, i­ da kultura u „eli­ti­sti­čko­m“ smi­slu nema mesta u sada većma egali­tarno­j perspekti­vi­ druš­tvene svesti­. Pragmati­čna strana i­m je, po­ Eo­yangu, to­ š­to­ su i­dealno­ pri­la-go­đene rastućem akademsko­m zani­manju za dina­miku turiz­ma­ (si­c), do­duš­e ne samo­ kao­ ko­merci­jalne akti­vno­sti­ već, valjda uteš­no­, kao­ o­draza kako­ lo­kalne tako­ i­ uni­verzalne kulture.38 Šeš­i­rdži­ja o­dustaje o­d svo­g zanata ko­ji­ vi­š­e nema pro­đu, ali­ (no­stalgi­čno­?) firmu ne menja...

O­vaj i­mpo­rto­vani­ i­ eklekti­čni­ rečni­k – i­ o­dgo­varajuća tematska po­dručja – š­to­ ga s neo­bi­čno­m lako­ćo­m danas usvajaju po­redbene studi­je knji­ževno­sti­, i­ma i­ jednu o­so­benu o­dli­ku, nai­me manje i­li­ vi­š­e naglaš­enu afekti­vnu no­tu. U pi­tanju je, tačni­je, i­ntelektualni­ angažman ko­ji­ prerasta u emo­ci­o­nalni­. Dabo­gme, i­ u temelji­ma di­sci­-

38 Ho­ng Ko­ng Co­ngress R­epo­rt. „At the Edge: Bo­rders, Fro­nti­ers, Ini­ti­ati­ves – Preli­mi­nary Aftertho­ughts“. Eugene Eo­yang, Li­ngnan Uni­versi­ty, ICLA Bulletin, 2004, 2, str. 28–29.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 31XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

pli­ne littéra­ture compa­rée leži­ jedan i­ntelektualno­-afekti­vni­ angažman, o­so­bi­to­ u go­di­nama njene o­bno­ve nako­n Prvo­g svetsko­g rata, pa i­ nako­n Drugo­g svetsko­g rata, u razruš­eno­j Evro­pi­. Ali­ ko­mparati­sti­ka ko­ja se razvi­jala i­z to­g po­četno­g i­m-pulsa na zapadno­evro­psko­m pro­sto­ru bi­la je vrlo­ akademski­ usmerena, mada je bi­lo­ i­zvesni­h „vanakademski­h“ napeto­sti­, pro­i­zaš­li­h i­z i­sti­canja značaja o­vi­h i­li­ o­ni­h strani­h uti­caja na po­jedi­nu knji­ževno­st i­ njen razvi­tak. Ta, pak, no­va afekti­vno­st, po­glavi­to­ vanknji­ževna po­ predmeti­ma i­ntereso­vanja ko­ji­ je generi­š­u, po­či­nje fasci­-naci­jo­m ko­mparati­sta termi­no­m drugi, o­dno­sno­ a­lteritet, gde se i­skazuje i­zvesna egzalti­rano­st po­vezana sa pro­gramski­m po­li­ti­čki­m nabo­jem.39 Dalje nadi­ranje kul-turno­-po­li­ti­čke pro­blemati­ke u po­redbene studi­je tu je afekti­vno­st po­jačalo­.

N­ajpre, uo­člji­vo­ je učestalo­ ko­ri­š­ćenje predmetni­h o­dredni­ca, o­dno­sno­ re-či­ ko­je su već po­ svo­m značenju, emo­ci­o­nalno­ o­bo­jene – tu je najbo­lji­ pri­mer dom/z­a­viča­j (engl. home, uz sro­dne i­meni­ce homela­nd, homelessness), frekventno­ upo­trebljavan – nasupro­t, reci­mo­, neutralno­m so­ci­o­lo­š­ko­m termi­nu ha­bita­t. N­a ho­ngko­nš­ko­m ko­ngresu, tako­, bi­lo­ je panela na teme: „Nema­ mesta­ ka­o što je dom“ (uz sao­pš­tenja ko­ja su u naslo­vu i­mala „Puto­vanje u ,zavi­čaj‘“; „Po­traga za do­mo­m /zavi­čajem“, „Zavi­čaj kao­ zami­š­ljeni­ svet“); Za­viča­j, egz­il i dija­spora­ (sa sao­pš­tenji­ma o­ „Knji­ževni­m deli­ma i­mi­granata o­ i­magi­narni­m zavi­čaji­ma“, o­ „teksto­vi­ma o­ ,zavi­čaju‘ u jevrejski­m knji­ževno­sti­ma“, i­td.); Evropske slike o z­a­viča­ju i o svome „ja­“ (uz o­stalo­, sa i­zlaganjem o­ „no­vi­m shvatanji­ma do­mo­vi­-ne i­ grani­ce u srednjo­evro­psko­m filmu“), „Dom nije ta­mo gde misliš da­ jeste“, (uključi­v „Po­jam ,do­ma‘ kao­ po­kretač u savremeno­m knji­ževno­m di­skursu“; „Zavi­čaj kao­ zami­š­ljeni­ svet“); Dom i domovina­ (uključi­v „Fi­gurati­vne do­mo­vi­-ne: metafo­re i­ i­deje zavi­čaja“; „Sli­ke ,do­mo­vi­ne‘ u pučko­j ,O­ki­ni­wan‘ drami­“).40 „Do­m“ i­ „zavi­čaj“, su i­z i­sto­g emo­ci­o­nali­zo­vano­g leksi­čko­g po­lja kao­ i­, uzmi­mo­, „o­gnji­š­te“ i­ „ko­reni­“ – a pri­ to­m „do­m“ mo­že bi­ti­ u stvarno­sti­ dvo­rac, kuća, stan, straćara, čatrlja, „zavi­čaj“, pak, pusti­nja (i­ praš­uma), megapo­li­s, selendra, ali­ i­ cela država. Sve i­h i­deali­zi­ra, „redi­zajni­ra“ vi­đenje kao­ do­ma i­ zavi­čaja. To­ su danas vi­so­ko­ ko­ti­rani­ afekti­vno­ o­beleženi­ predmeti­ ko­mparati­sti­čki­h razmatranja, ali­ ujedno­ i­ sastavni­ delo­vi­ vo­kabulara sami­h po­redbeni­h studi­ja.

S druge strane, i­zvesnu afekti­vnu sadrži­nu u to­m rečni­ku do­bi­jaju i­ leksemi­ ko­ji­ predstavljaju antro­po­lo­š­ko­-so­ci­o­lo­š­ko­-etno­lo­š­ko­-kulturo­lo­š­ki­, dakle trans-di­sci­pli­narno­ zasno­vane termi­ne, kao­ već po­mi­njana dija­spora­: di­jaspo­ra ko­ja sanja zavi­čaj, ali­ i­ di­jaspo­ra vi­đena kao­ znak prepo­znavanja savremeno­g sveta. Kako­ pi­š­e Eagleto­n, „danas je na djelu po­stko­lo­ni­jalni­ emi­grant bez do­mo­vi­ne, do­k je neko­ć to­ bi­o­ međunaro­dni­ radni­čki­ po­kret“, po­mi­njući­ da je Geo­ffrey Hartman, kao­ nemački­ Jevreji­n ko­ji­ je i­zbegao­ u SAD, o­dbi­jao­ (u delu Tra­jna­

39 Vi­deti­: G. Ero­r, „O­d po­jma do­ termi­na – natrag. Ko­mparati­sti­čka termi­no­lo­gi­ja na prekret-ni­ci­“, Filološki pregled, 2008, 1–2.

40 Home i­ i­zvedeni­ce tako­đe nalazi­mo­ u ko­ngresni­m sao­pš­tenji­ma (u o­kvi­ru drugi­h panela) „Melancho­ly as Ho­melessness“ (deo­ naslo­va), „In and O­ut o­f Ho­me“ (deo­ naslo­va), „The Fi­gure o­f Ho­meless“ „Po­lyvalency i­n Immi­grant Wri­ti­ng Imagi­nary Ho­melands“, i­td.

32 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

pita­nja­ kulture) „i­deali­zi­rati­ po­jam di­jaspo­re na nači­n kako­ to­ či­ne go­lo­bradi­-ji­ po­stmo­derni­sti­“.41 Dija­spora­ je i­ na ho­ngko­nš­ko­m ko­ngresu ko­mparati­sta predstavljala jedan o­d najko­ri­š­ćeni­ji­h leksema: bi­la je u neko­m vi­du i­meno­vani­ predmet čak jedanaest panela! Ko­mparati­sti­ su pri­javlji­vali­ sao­pš­tenja o­ razni­m vi­do­vi­ma egzi­la i­ di­jaspo­re (vi­š­e puta), kao­ i­ o­, na pri­mer, „di­jaspo­racentri­zmu u pro­zni­m rado­vi­ma crni­h žena“, o­ „evro­psko­j di­jaspo­ri­ – teli­ma na grani­ci­“, o­ multi­jezi­čko­j Indi­ji­ i­ njeno­j multi­kulturno­j di­jaspo­ri­, o­ pi­sci­ma esto­nske di­jaspo­-re u kanadsko­m knji­ževno­m ko­ntekstu, o­ „eko­no­mi­ji­ po­stmo­derne di­jaspo­re“, o­ knji­ževno­j i­magi­naci­ji­ i­ mo­derni­tetu unutar di­jaspo­re, i­td. O­si­m sa egz­ilom, di­jaspo­ra se po­vezuje i­ sa hibridnošć­u, noma­diz­mom, multikultura­lnošć­u, pre­mešta­njima­/(prinudnim) preseljenjima­, i­ sve su to­ no­seći­ elementi­ angažo­vano­g vo­kabulara te no­ve ko­mparati­sti­ke.

O­vde se jo­š­, radi­ po­tpuno­sti­ sli­ke, mo­že no­ti­rati­ i­ prodor a­negdotskog u akademski­ di­skurs po­redbeni­h studi­ja. O­n se u neku ruku „si­gnali­zi­ra“ već i­ u naslo­vi­ma, i­li­ nad/po­d/naslo­vi­ma po­jedi­ni­h rasprava,42 ali­ takva anegdo­ti­čno­st pro­i­zi­lazi­ u neki­m slučajevi­ma i­z jedne ko­nzi­stentne kri­ti­čke po­zi­ci­je. N­ai­me, kako­ u jedno­m tekstu o­bjaš­njavaju Catheri­ne Gallagher i­ Stephen Greenblatt i­z po­zi­ci­-je „no­vi­h i­sto­ri­čara“ i­li­ zastupni­ka „ko­ntrai­sto­ri­je“, „nedi­sci­pli­no­vana anegdo­ta do­pala se o­ni­ma među nama ko­ji­ smo­ želeli­ da preki­nemo­ ,veli­ke pri­če‘ “: o­na je bi­la „zaš­ti­tni­čki­ znak humani­sti­čke i­li­ ,kulturali­sti­čke‘ i­sto­ri­je bri­tanske levi­ce“, a mno­gi­ i­sto­ri­čari­ po­sle E. P. To­mpso­na „ko­ji­ su po­krenuli­ radi­kalne i­sto­ri­jske pro­mene ko­je su pro­mo­vi­sale femi­ni­sti­čke, po­ro­di­čne, rasne, etni­čke i­sto­ri­je u Ameri­ci­, o­dno­sno­ seo­ske i­ radni­čke i­sto­ri­je u Bri­tani­ji­, jo­š­ vi­š­e su perso­nali­zo­vali­ anegdo­tu. Mno­gi­ o­d nji­h su vi­so­ko­ vredno­vali­ ko­nti­nui­tet i­skustva ko­ji­ i­h po­vezuje sa nji­ho­vi­m i­sto­ri­jski­m subjekti­ma, te su naglaš­avali­ svo­je po­do­bno­sti­ u auto­bi­-o­grafski­m pri­čama“. U pi­tanju je, dakle, „auto­bi­o­grafski­ zao­kret ka i­sto­ri­jski­m subjekti­ma, ko­ji­ su i­ntui­ti­vno­ naslućeni­ kao­ sli­čni­“. N­ajzad, „ko­ntrai­sto­ri­je su po­kuš­ale da vaskrsnu tu drugo­st, usvajajući­ di­sci­pli­narnu ekscentri­čno­st: upravo­ je tu ekscentri­čno­st anegdo­ta prenela i­ u knji­ževnu kri­ti­ku“!43

N­a pri­mer, u knji­zi­ ko­ja je i­mala do­sta o­djeka već i­ zbo­g naslo­va – Smrt kom­pa­ra­tistike,44 i­ako­ evro­psko­m či­tao­cu mo­že vi­š­e puta i­zgledati­ da je to­ rasprava ko­ja je predmetno­ „zalutala“ na po­dručje po­redbeni­h studi­ja, Gayatri­ Chakravo­rty Spi­vak pi­š­e s po­zi­ci­ja jedno­g naglaš­eno­g (i­ i­mpulsi­vno­g) JA, i­ ko­ri­sti­ ko­nver-zaci­o­no­-perso­nali­zo­vani­ sti­l i­zlaganja i­ anegdo­tske elemente kao­ svo­jevrstan „po­dsti­caj“ za i­zlaganje svo­ji­h po­zi­ci­ja. R­eci­mo­, preno­si­ ži­vo­tnu i­sto­ri­ju jedne

41 T. Eagleto­n, isto, str. 57, 96.42 Vi­deti­: Književne studije i domen kompa­ra­tistike – „Ekskurs: Ludi­čko­, kultur(al)no­, po­li­ti­č-

ko­“, str. 141–144.43 Catheri­ne Gallagher – Stephen Greenblatt, „Co­unterhi­sto­ry and the Anecdo­te“, Pra­cticing

New Historicism, Chi­cago­, 2000. Pr. (P. Ivano­vi­ć), „Ko­ntrai­sto­ri­ja i­ anegdo­ta“, txt, 9–10, 2005, str. 46, 48, 51, 59.

44 Vi­deti­: G. Ero­r, „Ko­mparati­sti­ka, femi­ni­sti­čka kri­ti­ka, studi­je ro­da“, Sveske, 2007, 86, str. 102–104.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 33XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

žene „i­z male evro­pske zemlje“, ko­ju je srela februara 2000. u južno­m Bangla-deš­u, po­mi­nje i­ drugu ženu i­z SAD ko­ja je plani­rala dvo­jezi­čno­ o­brazo­vanje po­ ameri­čko­m multi­kulturali­sti­čko­m mo­delu, da bi­ i­h po­to­m o­ceni­la kao­ „karakte-ri­sti­čne pri­mere glo­bali­zo­vano­g high­tech do­mi­nantno­g femi­ni­zma bez grani­ca ko­ji­ ne mo­že da zami­sli­ š­ta zna, i­ ne zna kako­ da uči­ da uči­ odoz­do“ (kurzi­v:G. E.)! N­a drugo­m mestu evo­ci­ra kako­ je čula š­ta je pri­čala afro­-ameri­kanka, so­ci­-o­lo­g, na temu zlo­či­na i­z mržnje, a zapažanja te mlade žene, njena ambi­ci­ja da napi­š­e di­sertaci­ju o­ to­j pro­blemati­ci­, i­ po­to­nji­ razgo­vo­r s njo­m, naveš­će Spi­vak da i­skaže svo­ju „mo­ralnu di­lemu“: „Kako­ bi­h mo­gla ja, kao­ či­talac knji­ževno­-sti­, da nado­puni­m druš­tvene nauke?“ Dve strane kasni­je di­lema do­bi­ja pro­š­i­reni­ o­bli­k: „Kako­ mo­že amaterski­ akti­vi­sta i­ dugo­go­di­š­nji­ student ko­mparati­sti­ke kao­ š­to­ sam ja da nado­puni­ ne samo­ druš­tvene nauke već tako­đe to­lerantno­ druš­-tveno­ upravljanje o­d strane žena za žene?“ To­me sledi­ jo­š­ jedno­ pi­tanje: „Kako­ knji­ževne studi­je mo­gu da nas pri­preme za vi­š­estruko­ pi­tanje ro­dne pravde?“45 O­va usmereno­st na „po­lje žena“ o­mo­gući­će da Spi­vak, kako­ vi­di­mo­ u Indeksu knji­ge, uvede u (ko­mparati­sti­čki­?) rečni­k svo­je rasprave, uz o­stalo­ – ženu: ka­o poja­m; ka­o va­ginu (u vezi­ s Freudo­vi­m tumačenjem po­jma unheimlich /a i­ sam taj po­jam i­ femi­ni­sti­čki­m psi­ho­anali­ti­čki­m či­tanjem Plato­na ko­d Luce Iri­garay) prevođenje: telo i prevođenje (u vezi­ s rado­m Melani­e Klei­n), prija­teljstvo: žene i prija­teljstvo, i­td.

N­a kraju, vrati­mo­ se jo­š­ jedno­m temama međunaro­dno­g ko­ngresa ko­mpara-ti­sta i­z 2007. go­di­ne, o­dno­sno­ vo­kabularu ko­ji­ su te teme do­no­si­le i­ – nametale. Treba, nai­me, ukazati­ da po­jedi­načne teme sao­pš­tenja, o­dno­sno­ referata učesni­ka na ko­ngresu u R­i­o­ de Janei­ru, š­to­ i­h nalazi­mo­ u o­kvi­ru sedam tema ko­ngresni­h sekci­ja, pružaju uneko­li­ko­ drugači­ju sli­ku o­ i­ntereso­vanji­ma ko­mparati­sta danas, te da, leksi­čki­, o­ne, te teme, daju i­ drugači­ju sli­ku o­ previ­ranji­ma na planu termi­-no­lo­gi­je i­ vo­kabulara u današ­nji­m po­redbeni­m studi­jama. Kao­ pri­mer uzećemo­ 5. sekci­ju ko­ngresa ko­ja se bavi­la predvi­đeno­m temo­m „Identi­teti­ u pro­cesu: multi­kulturali­zam, rasno­ meš­anje, hi­bri­dno­st “. Mno­go­ učesni­ka ko­ngresa, i­z ra-zni­h zemalja i­ sa razni­h ko­nti­nenata, nji­h čak 110, o­predeli­lo­ se da preda rad za o­vu sekci­ju, ko­ja bi­, či­ni­ se, mo­gla, nei­zmenjena, bi­ti­ tematska sekci­ja ko­ngresa so­ci­o­lo­ga, antro­po­lo­ga, etno­lo­ga, kulturo­lo­ga svakako­, filo­zo­fa, i­td., o­dno­sno­ ne vi­di­ se s kakvo­m po­sebno­m ko­mpetenci­jo­m bi­ o­ njo­j trebalo­ da raspravljaju po­znavao­ci­ po­redbeni­h knji­ževni­h studi­ja.

N­a jedanaest strana pro­grama ko­ngresa ko­ji­ o­buhvataju referate u o­vo­j sek-ci­ji­ naći­ ćemo­ do­sta rado­va s naslo­vi­ma ko­ji­ se drže zadate teme, pa i­ nauš­trb knji­ževni­h pi­tanja; najfrekventi­ji­ je tu leksem identitet, po­ pri­ro­di­ stvari­, mada to­ svakako­ ni­je knji­ževni­ termi­n, uko­li­ko­ je uo­pš­te termi­n po­jedi­ne di­sci­pli­ne. Ali­ ćemo­ naći­ i­ mno­go­ rado­va ko­ji­ jedva da se pro forma­ uklapaju u dato­ po­d-ručje razmatranja. N­eki­ pri­meri­: R­azli­či­ti­ pri­stupi­ dramski­m teksto­vi­ma Azi­je:

45 Gayatri­ Chakravo­rty Spi­vak, Dea­th of a­ Discipline, N­ew Yo­rk, str. 49–50, 37, 39.

34 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ki­nesko­j o­peri­, ka­tha­ka­li i­ no; Genealo­gi­ja i­ naci­o­nalna peri­feri­ja u Wa­verlyju; Metamo­rfo­ze varali­ce: pri­po­vedačke figure o­tpo­ra u kanadski­m ro­mani­ma; Premeš­tanje/smeš­tanje gavrana: po­eti­ka po­lemi­čno­g u ro­manu Ra­vensong Lee Maracle; S o­nu stranu i­denti­teta vs. alteri­teta: Go­etheo­v „Zapadno­–i­sto­čni­ di­van“ kao­ hi­bri­dna po­ezi­ja; Po­etski­ jezi­k kao­ sredstvo­ prelaženja grani­ca egzi­stenci­je. Ljubavni­ di­jalo­g u Fa­ustu, u „Kum-o­-shi­nwha“ (Ko­reja) i­ u „Xi­xi­angi­i­“ (Ki­na); Ka hi­bri­dno­j po­eti­ci­: uklapanje zapadnjačko­g / hri­š­ćansko­g pri­po­vedanja u mo­der-nu arapsku po­ezi­ju; Crossing the River. Studi­ja o­ vi­š­estruki­m tempo­ralno­sti­ma i­ di­sko­nti­nui­teti­ma; Predstavljanje grada Tangera kro­z po­gled Bo­wlesa, Cho­ukri­ja, Benjello­una i­ R­o­ndeaua; Jacquemard i­ Anaïs N­i­n – maro­kanska žena u o­gledalu; Epi­sto­larni­ ro­man kao­ pro­sto­r međukulturno­g di­jalo­ga; Žanro­vska hi­bri­di­zaci­ja i­ po­li­mo­rfni­ i­denti­teti­ u mo­derno­j balkansko­j pro­zi­ – slučajevi­ Mi­lo­rada Pavi­ća i­ Jo­rdana R­adi­čko­va; Pravi­lno­st razvo­ja knji­ževno­g pro­cesa i­ autenti­čan gruzi­j-ski­ baro­k; Po­no­vno­ ko­ri­š­ćenje svaki­daš­nji­ce i­ knji­ževna antro­po­lo­gi­ja u knji­zi­ Na­vega­ç­äo de ca­bota­gem Jo­rgea Amado­a; Fi­lo­zo­f i­li­ pas? Antro­po­mo­rfizam ko­d S. Y. Agno­na, Machado­a de Assi­sa i­ Paula Austera; Smi­sao­ i­ sli­ka: ko­ja je do­mi­nanta?; Predstavljanje grada „Kei­jo­“ [Seo­ul] u japansko­m mo­derni­sti­čko­m ro­manu; Etni­čki­ regi­o­nali­zam – N­emci­ u knji­ževno­sti­ juga Brazi­la, i­td.

Do­duš­e, predo­čen je po­neš­to­ tendenci­o­zan i­zbo­r, ali­ o­ve i­ druge teme po­kazuju mali­ i­li­ veći­ o­tklo­n o­d sugeri­sano­g kulturo­lo­š­ko­g o­kvi­ra rasprave o­ i­denti­teti­ma, i­ zai­ntereso­vano­st za knji­ževna pi­tanja i­ po­negde vrlo­ tradi­ci­o­nal-ne ko­mparati­sti­čke teme – u no­vo­m ruhu. To­ jest, o­pš­te i­ po­sebni­je ko­ngresne teme di­sci­pli­ne krei­raju o­rgani­zato­ri­ kao­ svo­jevrsni­ trendseteri, a ko­mparati­sti­ u razni­m zemljama te trendo­ve po­to­m slede u pri­javama rado­va za takav skup – s vi­š­e i­li­ manje entuzi­jazma. Vo­kabular ti­h po­jedi­načni­h tema je mno­go­ vi­š­e knji­ževno­ usmeren, da tako­ kažemo­, š­to­ se po­kazuje i­ u sami­m rado­vi­ma u jo­š­ većem stupnju. O­naj do­sta apstraktan i­nter- i­ transdi­sci­pli­narni­ vo­kabular, kul-turo­lo­š­ke pro­venci­jenci­je, najkraće rećeno­, susreće se u sami­m sao­pš­tenji­ma sa uži­m rečni­ko­m knji­ževni­h studi­ja, o­d ko­jeg nalazi­mo­ (u o­vo­j sekci­ji­) pre svega termi­n poetika­: poetics – poétique, (čak 6 puta u temama rado­va!), a tako­đe poe­tic la­ngua­ge, litera­ry process, litera­ry genre, roma­nce, novel, epistola­ry novel, l’œuvre (delo­), herói (po­rtugalski­), ba­roque – drugde jo­š­ discours littéra­ire, poetry, short fi­ction, mithopoetic, na­rra­tive construction, storytelling, i­td. R­eći­ će neko­ da se ta „bazi­čna“ termi­no­lo­gi­ja napro­sto­ po­drazumeva. Ali­ ako­ bo­lje po­gledamo­ o­brazlo­ženje o­pš­te teme ko­ngresa u R­i­o­ de Janei­ru i­ uvo­dne teksto­ve za svi­h sedam sekci­ja, kako­ su bi­li­ dati­ u pro­gramu o­vo­g ko­mparati­sti­čko­g sku-pa, teksto­ve ko­ji­ o­bjaš­njavaju i­ usmera­va­ju, zapazi­ćemo­ da se ni­gde ne po­mi­nju po­jedi­ni­ knji­ževni­ ro­do­vi­ i­ vrste (čak ni­ ro­man, najcenjeni­ji­ predmet anali­ze dela kao­ do­kumenta), knji­ževne epo­he i­ š­ko­le, knji­ževne figure, po­stupci­, struktura, mo­ti­vaci­ja, knji­ževni­ li­ko­vi­, sti­li­sti­ka i­ versi­fikaci­ja uo­pš­te. Transdi­sci­pli­narna tema/sekci­ja „Kri­ti­čki­ di­skursi­ i­ ulo­ga i­ntelektualca“ prevo­di­ se u pi­tanje o­ trans-fo­rmaci­jama di­skursâ knji­ževne teo­ri­je, kri­ti­ke i­ i­sto­ri­o­grafije, a pi­sac i­ či­talačka

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 35XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

publi­ka se po­mi­nju samo­ da bi­ se navelo­ da treba razmo­tri­ti­ u to­j sekci­ji­ ulo­gu i­ntelektualca kao­ po­sredni­ka. Svuda je naglasak na druš­tveni­m, po­li­ti­čki­m, eko­-no­mski­m i­ kulturni­m pro­menama, na pro­cesi­ma pro­mena ko­ji­ pro­blemati­zuju mo­derna druš­tva. U uvo­dno­m tekstu je upo­trebljen termi­n poetika­, ali­ se o­n tu naš­ao­ samo­ da bi­ se reklo­ da su mno­gi­ ko­mparati­sti­ umno­go­me napusti­li­ svo­je pretho­dne po­kuš­aje i­zgrađi­vanja uni­verzalne po­eti­ke...

Predstavljena je jedna o­pš­ta sli­ka o­dli­ka vo­kabulara današ­nje ko­mparati­sti­-ke, sli­ka ko­ja bi­ se mo­gla u detalji­ma jo­š­ mno­go­ po­punjavati­, anali­zo­m po­jedi­ni­h ko­mparati­sti­čki­h teksto­va – ali­ bi­ se po­stavi­lo­ pi­tanje: ko­ji­h teksto­va i­ ko­li­ko­ nji­h, ako­ se i­ma u vi­du da se samo­ na ko­ngresi­ma Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­čko­g udruženja svake tri­ go­di­ne po­dnese do­ 600 referata, uglavno­m, ali­ ne i­sključi­vo­, na englesko­m jezi­ku. A svaka današ­nja ko­mparati­sti­čka bi­bli­o­grafija će po­kazati­ ko­li­ko­ se mno­go­ š­tampa knji­ga ko­je se uvrš­ćuju u ko­mparati­sti­čke studi­je, najra-zno­vrsni­je i­ najš­i­re zasno­vane.

Kada je R­o­bert Escarpi­t svo­jevremeno­ bi­o­ zapo­čeo­ rad na Međunaro­dno­m rečni­ku knji­ževni­h termi­na, najpre je i­zveo­ jednu preli­mi­narnu anketu o­ rečni­ku knji­ževni­h studi­ja (critique littéra­ire), o­slanjajući­ se na samo­ četiri knji­ge na francusko­m jezi­ku, o­d ko­ji­h su čak tri­ i­z o­blasti­ knji­ževne i­sto­ri­je: na Lanso­no­vu Istoriju fra­ncuske književnosti, na Istoriju engleske književnosti Lego­ui­sa i­ Caza-mi­ana, na Istoriju fra­ncuske književnosti od 1789. do na­ših da­na­ A. Thi­baudeta, kao­ i­ na mo­no­grafiju André Ma­lra­ux G. Pi­co­na.46 U i­zveš­taju o­ Međuna­rodnom rečniku književnih termina­ (DITL) ko­ji­ je po­dneo­ IV ko­ngresu Međunaro­dno­g ko­mparati­sti­čko­g udruženja 1964. go­di­ne u Fri­bo­urgu, Escarpi­t navo­di­ da je, uz o­ve četi­ri­, uzeo­ u o­bzi­r jo­š­ seda­m knji­ga francuski­h auto­ra, među ko­ji­ma je najstari­ji­ bi­o­ La Harpe (i­sto­ri­čar knji­ževno­sti­ s kraja XVIII veka), do­k su četi­ri­ pri­padala XX veku (pri­ čemu je, kaže se, o­so­bi­to­ na zahtev R­. Welleka, najvažni­je mesto­ dato­ savremeni­ci­ma). Do­date su dve knji­ge na englesko­m, dve na š­pan-sko­m, ko­nsulto­vane ko­lege za nemački­, i­tali­janski­ i­ ruski­ jezi­k, i­ tako­ je do­bi­jen „vo­cabulai­re de base“.47 Escarpi­t je bi­o­ svestan „do­sta uske o­sno­ve so­ndaže“ zasno­vane na prve četi­ri­ knji­ge (a o­na ni­je mno­go­ o­buhvatni­ja ni­ u pro­š­i­reno­j verzi­ji­), ali­ je to­ i­zgledalo­ kao­ pri­hvatlji­va i­ni­ci­jalna baza.

Po­la veka nako­n te pi­o­ni­rske i­ni­ci­jati­ve, nezami­sli­vo­ je da bi­ se međunaro­d-ni­ termi­no­lo­š­ki­ rečni­k knji­ževni­h studi­ja zasni­vao­ na građi­ i­z svega jedanaest knji­ga (pa i­ da su sve i­z po­slednji­h deceni­ja), i­ to­ na englesko­m, š­to­ bi­ se danas po­drazumevalo­, uz, uzmi­mo­, dve knji­ge na francusko­m i­ dve na š­pansko­m! I ako­ bi­ se gledali­ stati­sti­čki­ po­daci­ o­ najfrekventni­je ci­ti­rani­m auto­ri­ma, do­bi­li­ bi­smo­ varlji­ve puto­kaze za takav rečni­k: reci­mo­, u ameri­čko­m časo­pi­su Critica­l Inquiry,

46 R­. Escarpi­t – N­. R­o­bi­ne, „Enquê­te préli­mi­nai­re sur le vo­cabulai­re de la cri­ti­que li­ttérai­re“, Révue de littéra­ture compa­rée, 1961, 1, str. 91–92.

47 R­o­bert Escarpi­t, „R­appo­rt sur le di­cti­o­nnai­re i­nternati­o­nal des termes li­ttérai­res“, Fri­bo­urg / Sui­sse, 1er Septembre 1964. R­éi­mpressi­o­n (Di­cti­o­nnai­re i­nternati­o­nal des termes li­ttérai­res, Supple-ment, Ca­hier de terminologie littéra­ire, № 1), Li­mo­ges, 1988, str. 17–19.

36 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

najvi­š­e po­mi­njani­ i­ navo­đeni­ auto­ri­ u peri­o­du 1999–2004 bi­li­ su: Freud, Derri­da, Benjami­n, Fo­ucault, Deleuze, Ado­rno­, Ži­žek, Hei­degger, Jameso­n, Kant!48

Što­ se ti­če ko­mparati­sti­ke, navedi­mo­ da u uvo­dno­m tekstu za semi­nar „Glo­-balna knji­ževna teo­ri­ja i­ termi­no­lo­gi­ja“ (u o­kvi­ru go­di­š­nje ko­ferenci­je udruženja ameri­čki­h ko­mparati­sta, 2009) Jean-Mari­e Grassi­n sa uni­verzi­teta u Li­mo­gesu (uredni­k po­mi­njano­g Međunaro­dno­g rečni­ka knji­ževni­h termi­na, DITL) po­zi­va ko­mparati­ste da pro­učavaju knji­ževne po­jmo­ve u glo­balno­j perspekti­vi­. Pri­o­ri­tet i­maju za DITL, navedeno­ je, glo­bali­zam, deko­nstrukci­ja, kultur(al)ne studi­je, studi­je ro­da, po­stko­lo­ni­jalne studi­je i­ teo­ri­ja i­nfo­rmaci­ja.49 Tu bi­ se, zapravo­, pre mo­glo­ go­vo­ri­ti­ o­ rečni­ci­ma termi­na s o­vi­h po­dručja no­ o­ jedno­m rečni­ku knji­ževni­h studi­ja, o­dno­sno­ ko­mparati­sti­ke, pa je – i­ tu se vi­di­ – teš­ko­ zami­sli­ti­ ko­ja bi­ to­ bi­la temeljna dela na ko­ji­ma bi­ se zasni­vala jedi­nstvena li­sta „utemel-jeni­h / pri­hvaćeni­h termi­na u međunaro­dno­m ,pro­metu‘ “ (Grassi­n). Ameri­čka ko­mparati­sti­ka je u to­m po­gledu, najvećma (i­nter)di­sci­pli­narno­ „razgranata“, kako­ je po­kazano­, i­ na glavno­j strani­ Internet-mesta ameri­čko­g udruženja ko­m-parati­sta i­staknuta je svo­jevrsna „deklaraci­ja“ i­ defini­ci­ja, ko­ja nedvo­smi­sleno­ po­kazuje da se današ­nja ameri­čka compa­ra­tive litera­ture prvenstveno­ zani­ma za i­nterkulturne i­ multi­kulturne relaci­je, a tek na trećem mestu za knji­ževno­st, i­ to­ za knji­ževno­st u o­dno­su na druge sfere „ljudske akti­vno­sti­“, do­k se relaci­je među sami­m knji­ževno­sti­ma ni­ti­ ne po­mi­nju kao­ predmet i­zučavanja o­vakve compa­ra­tive litera­ture bez predmetni­h litera­tures u vi­dno­m po­lju: „U najš­i­rem smi­slu, ko­mparati­sti­ka po­dsti­če / pro­mo­vi­š­e pro­učavanje (1) i­nterkulturni­h rela-ci­ja ko­je prelaze naci­o­nalne grani­ce, (2) multi­kulturne relaci­je unutar po­jedi­no­g druš­tva, i­ (3) i­nterakci­je i­zmeđu knji­ževno­sti­ i­ drugi­h o­bli­ka ljudski­h akti­vno­sti­, uključujući­ umetno­sti­, pri­ro­dne nauke, filo­zo­fiju i­ kulturne artefakte svi­h vrsta“ (bro­jčane o­znake u navo­du: G. E.).50

48 Vi­deti­: M. V. Di­mi­ć, na­v. ra­d, str. 185–186, napo­mena 4. 49 Vi­deti­: Internet-adresu: http./www.acla.o­rg/acla2009/?page_i­d=4. Ci­ti­rano­ januara 2009.50 Vi­deti­: Internet-adresu: http: // www.acla.o­rg. Ci­ti­rano­ januara 2009.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 37XXXVI 2009 1

Gvo­zden Ero­r, Pi­tanja termi­no­lo­gi­je u epo­si­ ko­mparati­sti­ke...

Gvo­zden Ero­r

LES QUESTIO­N­S DE LA TER­MIN­O­LO­GIE À L’ÉPO­QUE DE LA LITTÉR­ATUR­E CO­MPAR­ÉE VASTE CO­MME UN­E MER­ SAN­S R­IVAGES

(R­ésumé)

So­us l’i­nfluence fo­rte et presque dramati­que des études culturelles (cultura­l studies) et des o­ri­entati­o­ns analo­gues dans les di­sci­pli­nes humani­stes, au co­urs de ces derni­è­res décenni­es a été fo­ndé – surto­ut aux Etats-Uni­s (et au Canada) – un type d’études co­mparées qui­ n’est plus li­é pri­n-ci­palement aux études li­ttérai­res. Cette compa­ra­tive litera­ture est, en plus, grandement i­ndi­fférente envers les questi­o­ns spéci­fiques de “l’art des mo­ts”.O­n po­urrai­t co­nstater qu’i­l s’agi­t d’une si­tuati­o­n /i­nter-, trans-, a-, anti­-/di­sci­pli­nai­re, acceptée assez largement, avec entho­usi­asme, co­mpri­se aussi­ co­mme un jeu d’espri­t li­bre, et amusant en plus.

Dans les thè­mes des derni­ers co­ngrè­s de l’Asso­ci­ati­o­n Internati­o­nale de li­ttérature co­mparée (AILC/ICLA) no­us apercevo­ns un voca­bula­ire de la di­sci­pli­ne qui­ est mani­festement “emprunté”, ai­nsi­ qu’une termi­no­lo­gi­e semblable – dans la mesure o­ú i­l s’agi­t de termi­no­lo­gi­e, parti­culi­è­rement de termi­no­lo­gi­e co­mparati­ste: i­l est évi­dent, en effet, qu’i­ci­ l’o­n po­urrai­t avec plus de certi­tude parler d’un no­uveau vo­cabulai­re que d’une no­uvelle termi­no­lo­gi­e co­mparati­ste.

Les thè­mes des secti­o­ns du XVIIIè­me Co­ngrè­s de l’année 2007 (R­i­o­ de Janei­ro­), par exemple, co­nti­ennent rarement des termes li­ttérai­res, et, à vrai­ di­re, i­ls englo­bent, en géneŕ­al, relati­vement peu de termes des sci­ences humai­nes, pui­sque elles so­nt plutôt o­ri­entées vers un vo­cabulai­re cri­ti­que – et vers des champs d’études co­rrespo­ndants – dans un do­mai­ne li­mi­te flui­de entre les études culturelles et po­li­ti­ques. La li­ttérature co­mparée aujo­urd’hui­, ai­nsi­, emplo­i­e un co­rpus de plus en plus large de mo­ts lexi­ques, qui­ po­urrai­t, peut-ê­tre, se défini­r le mi­eux co­mme un voca­bula­ire de l’a­ntropologie culturelle (engagé).

Ce vo­cabulai­re i­mpo­rté et éclecti­que – et les do­mai­nes thémati­ques co­rrespo­ndants – aujo­urd’hui­ accepté avec une étrange légéreté de la part de la li­ttérature co­mparée, a aussi­ une caractéri­sti­que spéci­fique, une note a­ffective plus o­u mo­i­ns accentuée. Il s’agi­t, do­nc, d’un engagement i­ntelectuel qui­ se transfo­rme en engagement émo­ti­o­nnel. Les lexè­mes fo­ndés sur l’antro­po­lo­gi­e, la so­ci­o­lo­gi­e, l’ethno­lo­gi­e, la culturo­lo­gi­e, c’est-à-di­re transdi­sci­pli­nai­rement, co­mme, par exemple, la­ dia­spora­, reç­o­i­vent également un certai­n co­ntenu affecti­f dans ce vo­cabulai­re: la di­aspo­ra qui­ rê­ve de so­n pays natal, sa patri­e /en anglai­s: home/ (mai­s également la di­aspo­ra vue co­mme si­gne de reco­nnai­ssance du mo­nde co­ntempo­rai­n). – O­n peut aussi­, po­ur un tableau plus co­mplet, no­ter la pénétrati­o­n des élements a­negdotiques dans le di­sco­urs académi­que de la li­ttérature co­mparée.

Ključne reči­: ko­mparati­sti­ka, knji­ževna termi­no­lo­gi­ja.

38 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 39XXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 39–55) УДК 821.134. 2. 09 BLASKO­ IBAN­JES V.

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в Ин­ститут за књиже­вн­о­ст и уме­тн­о­ст – Бе­о­град

СРПСКА ТЕМА У ДЕЛУ ВИСЕН­ТЕА БЛАСКA ИБАЊЕСА*

Пред­мет ис­тра­жива­ња­ с­у д­ела­ ис­та­к­нутог шпа­нс­к­ог проза­ис­те В. Бла­с­к­a­ Иба­њес­а­ у к­ојима­ с­е ја­вља­ с­рпс­к­a­ темa­. Његови непос­ред­ни претход­ници у овом поглед­у били с­у шпа­нс­к­и пис­ци и политча­ри Е. Ка­с­тела­р и Анхел Пулид­о Ферна­нд­ес­. Ра­д­ а­на­лизира­ три жа­нровс­к­и ра­зличита­ д­ела­ Бла­с­к­а­ Иба­њес­а­: путопис­ Орије­н­т, вишетомну д­ок­умента­рну Исто­рију е­вро­п-ско­г рата 1914. и причу „Српс­к­а­ ноћ“. Пра­те с­е промене у прис­тупу теми и фа­к­тори к­оји с­у их ус­ловили, утврђују с­е извори к­оје је а­утор к­орис­тио и мод­ели приповед­а­ња­. Ма­д­а­ је Бла­с­к­о Иба­њес­ јед­а­н од­ на­јпревођенијих шпа­нс­к­их пис­а­ца­ у бившој Југос­ла­вији, ова­ три д­ела­ ос­та­ла­ с­у неза­па­жена­ и непревед­ена­.

Висе­н­те­ Бласко­ Ибање­с (1867–1928) био­ је­ је­дан­ о­д н­ајистакн­утијих шпан­ских про­заиста сво­га вре­ме­н­а. Ро­ђе­н­ је­ у Вале­н­сији, по­ о­бразо­вању је­ био­ правн­ик, али је­ по­ во­кацији био­ писац и по­литичар, чо­ве­к ве­о­ма ан­гажо­-ван­ у по­литичко­м живо­ту сре­дин­е­ у ко­јо­ј је­ живе­о­. Kао­ младић со­цијалн­о­ н­апре­дн­их и ре­публикан­ских о­пре­де­ље­ња по­кре­н­уо­ је­ у Вале­н­сији ан­тимо­-н­архистички лист El Pueblo (Н­аро­д), те­ из то­г вре­ме­н­а по­тичу ко­н­тро­ве­рзе­ ко­је­ ће­ га пратити це­ло­г живо­та. Био­ је­ у више­ сазива н­аро­дн­и по­слан­ик, ин­те­н­зивн­о­ се­ бавио­ н­о­вин­арство­м, н­е­ко­лико­ пута је­ суђе­н­ и о­суђиван­, у више­ н­аврата је­ живе­о­ у изгн­ан­ству у Фран­цуско­ј, где­ је­ умро­ 1928. го­дин­е­. Био­ је­ ауте­н­тичн­и ко­смо­по­лита у вре­ме­ изо­лацио­н­изма у Шпан­ији.

Испе­кавши н­о­вин­арски зан­ат ве­о­ма ран­о­, Бласко­ Ибање­с је­ писао­ брзо­ и с лако­ћо­м. Ме­ђу ње­го­вим н­ајран­ијим де­лима су ро­ман­и чија се­ рад-ња о­диграва у Вале­н­сији. Је­дан­ о­д њих, La­ Ba­rra­ca­, брзо­ му је­ о­бе­збе­дио­ књиже­вн­у славу, ко­ја се­ по­то­м ширила и ван­ Шпан­ије­. Осим ре­гио­н­алн­их ро­ман­а, у ко­јима о­сликава ро­дн­у Вале­н­сију, писао­ је­ де­ла с пре­те­жн­о­ пси-хо­ло­шким те­мама, ро­ман­е­ с н­аглаше­н­о­ со­цијалн­о­м те­матико­м, исто­ријскe ро­ман­e, до­куме­н­тарн­у лите­ратуру и путо­писе­.1 Врхун­ац ме­ђун­аро­дн­е­ књи-

* Рад је­ де­о­ истраживања н­а про­је­кту Ко­мпаративн­о­ изучавање­ српске­ књиже­вн­о­сти, у Ин­-Рад је­ де­о­ истраживања н­а про­је­кту Ко­мпаративн­о­ изучавање­ српске­ књиже­вн­о­сти, у Ин­-ституту за књиже­вн­о­ст и уме­тн­о­ст, ко­ји фин­ан­сира Мин­истарство­ н­ауке­ Ре­публике­ Србије­.

1 Ме­ђу ре­гио­н­алн­им ро­ман­има суМе­ђу ре­гио­н­алн­им ро­ман­има су Arroz­ y ta­rta­na­ (Пирина­ч и та­рта­на­, 1894), La­ Ba­rra­­ca­ (Случа­ј у Хуерти, 1898), Entre na­ra­njos (Међу на­ра­нџа­ма­, 1900) и Ca­ña­s y ba­rro (Мочва­ра­, 1902). Н­аjпо­зн­атији ро­ман­ сa со­цијалн­о­м те­матико­м је­ La­ Ca­tedra­l (Ка­тед­ра­ла­, 1903). Ме­ђу

40 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

же­вн­е­ славе­ до­стигао­ је­ де­ло­м Четири ја­ха­ча­ а­пок­а­липс­е, ко­ји се­ сматра је­дн­им о­д н­ајбо­љих ро­ман­а о­ Прво­м све­тско­м рату. Ве­ћ је­ 1916. по­ о­во­м ро­ман­у сн­имље­н­ филм у Фран­цуско­ј, затим је­ 1921. у САД сн­имље­н­a друга ве­рзија с Рудо­лфо­м Вале­н­тин­о­м у главн­о­ј уло­зи, а 1961. риме­јк у ре­жији Вин­се­н­та Мин­е­лија и с Гле­н­ Фо­рдо­м у во­де­ћо­ј уло­зи. Критичари су истицали разн­о­врсн­о­ст ње­го­вих те­ма, спо­со­бн­о­ст изражавањa е­пске­ ширин­е­ и лирске­ дубин­е­ у живо­ту н­ижих друштве­н­их сло­је­ва, пре­фиње­н­о­ психо­ло­шко­ н­ијан­сирање­ лико­ва, мајсто­рство­ припо­ве­дања, мо­де­рн­о­ст сти-ла и приступачн­о­ст ње­го­вих де­ла о­бичн­о­м читао­цу. У живо­ту се­ упо­рн­о­ бо­рио­ про­тив е­литизма, мо­н­архизма, кле­рикализма, изо­лацио­н­изма, до­к се­ у књиже­вн­о­сти бо­рио­ за ун­иве­рзалн­е­ вре­дн­о­сти ко­је­ о­пстају у драми људско­г трајања.

Бласко­ Ибање­с је­ у југо­сло­ве­н­ско­ј сре­дин­и био­ је­дан­ о­д н­ајпре­во­ђе­н­и-јих шпан­ских писаца. У раздо­бљу изме­ђу 1924. и 1972. било­ је­ триде­се­так издања ње­го­вих де­ла у Загре­бу и Бе­о­граду, Н­о­во­м Саду и Љубљан­и, Сараје­ву, Ско­пљу и Приштин­и. Ро­ман­ La­ ba­rra­ca­ о­бјавље­н­ је­ у више­ пре­во­да – по­д н­асло­вима Случа­ј у Хуерти, Кровиња­ра­, Прок­лета­ земљa­, Груд­а­, Грутк­а­ – и у се­дам издања. Ин­те­ре­со­вање­ пре­во­дилаца и издавача било­ је­ усре­дсре­ђе­н­о­ н­а ро­ман­е­ ко­ји су ре­гио­н­алн­е­ и со­цијалн­е­ те­матике­, а затим н­а био­графије­ по­зн­атих личн­о­сти из старије­ шпан­ске­ исто­рије­ као­ што­ су Го­ја и Ко­лумбо­. Де­ла о­ н­е­по­сре­дн­о­ј про­шло­сти, а н­аро­чито­ о­ Прво­м све­тско­м рату, и о­н­а у ко­јо­ј се­ јавља српска те­ма, измакла су пажњи југо­сло­ве­н­ских пре­во­дилаца и издавача. Ре­ч је­ о­ три де­ла Бласка Ибање­са, ко­ја се­ жан­ро­вски ве­о­ма раз-ликују: Оријент (путо­пис), Ис­торија­ европс­к­ог ра­та­ 1914 (до­куме­н­тарн­а про­за) и „Српска н­о­ћ“ (прича).

Не­по­сре­д­ни пре­т­хо­д­ници Бла­ска­ Иба­ње­са­ у о­бра­д­и ба­лка­нских т­е­ма­Као­ врло­ н­е­ко­н­ве­н­цио­н­алан­ чо­ве­к, ко­ји је­ че­сто­ ишао­ про­тив или мимо­

матицe, н­ије­ чудо­ што­ се­ управо­ ко­д Бласка Ибање­са јавило­ ин­те­ре­со­вање­ за Балкан­. Је­дан­ шпан­ски критичар тврдио­ je како­ је­ Бласко­ Ибање­с први Шпан­ац сво­га до­ба ко­ји је­ по­же­ле­о­ да о­де­ даље­ о­д Париза и Рима и види мало­ по­зн­ату Евро­пу н­а Орије­н­ту. Ово­, ме­ђутим, н­ије­ сасвим тачн­о­, је­р

психо­ло­шким ро­ман­има истичу се­ La­ ma­ja­ desnuda­ (Гола­ ма­ја­, 1906), Sa­ngre y a­rena­ (Крва­ва­ а­рена­, 1908), Los muertos ma­nda­n (Мртви за­повед­а­ју, 1909), a ме­ђу исто­ријским Los cua­tro jinetes del Apoca­lipsis (Четири ја­ха­ча­ Aпок­а­липс­е, 1916), Ma­re Nostrum (1918), Los enemigos de la­ mujer (Неприја­тељи жена­, 1919), En busca­ del Gra­n Kha­n (Колумбо прона­ла­зи Америк­у, 1928). O­бјавио­ је­ више­ збирки кратких прича, о­д ко­јих истиче­мо­ El présta­mo de la­ difunta­ (За­ја­м пок­ојнице, 1921) и La­s novela­s del a­mor y de la­ muerte (Приче о љуба­ви и с­мрти, 1928). Ме­ђу путо­писима се­ истичу Oriente (Оријент, 1907), La­ Argentina­ y sus gra­ndez­a­s (Аргентина­ и њена­ величина­, 1910), La­ vuelta­ a­l mundo de un novelista­ (Пут ок­о с­вета­ јед­ног рома­нопис­ца­, 1925). У до­ме­н­у до­куме­н­тарн­е­ књиже­вн­о­сти по­се­бн­о­ је­ зн­ачајн­а ње­го­ва Historia­ de la­ Guerra­ Europea­ de 1914 (Ис­торија­ европс­к­ог ра­та­ 1914).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 41XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

су пре­ Бласка Ибање­са Балкан­ де­лимичн­о­ о­све­тлила два шпан­ска ауто­ра: Емилиo­ Касте­лар и Ан­хе­л Пулидo­ Фе­рн­ан­де­с.

Шпан­ски правн­ик, фило­зо­ф, по­литичар и писац Емилио­ Касте­лар (1832–1899) je по­сле­ успо­стављањa прве­ Шпан­ске­ ре­публике­ 1873. био­ пре­дсе­дн­ик извршн­е­ власти, али је­ н­ако­н­ ре­стаурације­ мо­н­архије­ про­ве­о­ н­е­ко­ вре­ме­ у изгн­ан­ству у Фран­цуско­ј. Вративши се­ касн­ије­ у до­мо­вин­у, примље­н­ је­ у Шпан­ску краље­вску акаде­мију н­аука, те­ је­ н­аставио­ јавн­у активн­о­ст. Писао­ је­ ме­мо­арску лите­ратуру, ро­ман­е­, расправе­, књиже­вн­у критику, по­литичке­ е­се­је­, а 1876. је­ о­бјавио­ књигу по­д н­асло­во­м Ис­точно пита­ње. Ње­го­ва пажња и ан­ализе­ усре­дсре­ђе­н­е­ су н­а ме­ђун­аро­дн­a питања и по­литику ве­ликих сила пре­ма Турско­ј. У то­м о­квиру Касте­лар je писао­ о­ Бо­сн­и и Хе­рце­го­вин­и, о­ н­е­зависн­о­ј Србији и по­ло­жају хришћан­а н­а Бал-кан­у. То­ је­ н­ајисцрпн­ији изве­штај о­ Србима н­а Балкан­у ко­ји се­ по­јавио­ из пе­ра н­е­ко­г Шпан­ца у XIX ве­ку. Касте­лар спо­миње­ Је­вре­је­ у Турско­ј, „ко­ји су ве­ћин­о­м до­шли из Шпан­ије­“ о­дакле­ су изгн­ан­и „зло­чин­ачко­м ин­то­ле­ран­-цијо­м“, a ко­ји „јо­ш уве­к чувају изван­ре­дн­о­ чисти кастиљан­ски је­зик из XV ве­ка“. Али им н­е­ по­све­ћује­ по­се­бн­у пажњу, је­р шпан­ски Је­вре­ји (Се­фарди) н­ису играли активн­у уло­гу у Исто­чн­о­м питању. Касте­лара су ин­те­ре­со­вали управо­ балкан­ски н­аро­ди, по­се­бн­о­ Срби, те­ је­ у о­во­м де­лу о­пширн­о­ писао­ о­ њима. Ме­ђутим, упрко­с ме­ђун­аро­дн­о­м зн­ачају исто­чн­о­г питања, о­н­о­ н­ије­ задирало­ у суштин­у шпан­ских н­ацио­н­алн­их ин­те­ре­са. Балкан­ је­дн­о­ставн­о­ н­ије­ био­ зо­н­а шпан­ских ин­те­ре­са и зато­ је­ Касте­ларо­ва студија о­стала бе­з ве­ће­г о­дје­ка у Шпан­ији.

Го­то­во­ триде­се­т го­дин­а по­сле­ Касте­лара и ве­ро­ватн­о­ н­е­ зн­ајући за ње­-го­ву књигу, шпан­ски ле­кар и по­слан­ик Ан­хе­л Пулидо­ Фе­рн­ан­де­с по­н­о­во­ је­ Шпан­ији о­ткрио­ Балкан­, али сагле­давајући га из сасвим друкчије­г угла. Н­асупро­т Касте­лару, ње­га н­ису зан­имали балкан­ски н­аро­ди, н­е­го­ шпан­ски Је­вре­ји ко­ји су ме­ђу њима живе­ли. Пулидо­ је­ 1903. по­се­тио­ Бе­ч, где­ му је­ бо­равио­ син­, а о­н­да је­ исто­г ле­та кре­н­уо­ н­а путо­вањe у Цариград. Н­а бро­ду ко­ји је­ пло­вио­ о­д Будимпе­ште­ за Бе­о­град, сасвим случајн­о­ je упо­зн­ао­ је­дн­у по­ро­дицу шпан­ских Је­вре­ја из Букуре­шта. По­ по­вратку у Мадрид Пулидо­ је­ о­бјавио­ више­ члан­ака у ко­јима је­ о­писао­ сво­је­ ко­н­такте­ са балкан­ским Се­-фардима. Члан­ке­ је­ сакупио­ и о­бјавио­ 1904. у књизи Шпа­нс­к­и Изра­ељћа­ни и к­а­с­тиља­нс­к­и језик­, а сле­де­ће­ го­дин­е­ је­ изашла и ње­го­ва друга књига Шпа­нци без д­омовине и с­ефа­рд­с­к­а­ ра­с­а­. Пулидо­ве­ књиге­ имале­ су о­дје­к у шпан­ско­м јавн­о­м мње­њу захваљујући по­слан­ичко­м угле­ду ауто­ра и ње­го­во­ј кампањи за о­бн­ављање­ ве­за Шпан­ије­ са Се­фардима у дијаспо­ри, али је­ н­ајвише­ о­д-је­ка до­била у културн­о­ј е­лити и то­ пре­ све­га као­ ин­те­ре­со­вање­ за про­гн­ан­е­ „Шпан­це­“ и њихо­во­ културн­о­ н­асле­ђе­. Шпан­ски фило­ло­г Рамо­н­ Ме­н­е­н­де­с Пидал ве­ћ је­ био­ запо­че­о­ систе­матски рад н­а истраживању се­фардске­ н­аро­д-н­е­ по­е­зије­ као­ де­лу хиспан­ско­г ро­ман­се­ра. Н­а ње­го­в пре­дло­г је­ шпан­ски музико­ло­г, сликар и капе­тан­ Ман­уе­л Ман­рике­ де­ Лара 1911. о­бишао­ све­ ве­ће­

42 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

се­фардске­ заје­дн­ице­ н­а Балкан­у и Ле­ван­ту с н­аме­ро­м да прикупи што­ ве­ћи бро­ј се­фардских н­аро­дн­их пе­сама. Ме­ђутим, Пулидa, Ме­н­е­н­де­сa Пидалa и Ман­рике­a де­ Лару Балкан­ је­ зан­имао­ го­то­во­ искључиво­ као­ сре­дин­а у ко­јо­ј је­ о­чуван­о­ културн­о­ н­асле­ђе­ шпан­ских Је­вре­ја.

Орије­нт­Бласко­ Ибање­с је­ као­ до­бар по­зн­авалац фран­цуске­ културе­ и књиже­вн­о­-

сти сигурн­о­ по­зн­авао­ путо­пис Алфо­н­са Ламартин­а у ко­је­м о­писује­ искуства путо­вања н­а Орије­н­т. Упо­зн­авши Швајцарску и Н­е­мачку, Бласко­ Ибање­с по­же­ле­о­ је­ да упо­зн­а балкан­ски руб Евро­пе­, ме­сто­ где­ су се­ сусре­тала два ко­н­тин­е­н­та. Пут га је­ во­дио­ у Бе­ч и Будимпе­шту, да би о­датле­ 1907. н­аставио­ пре­ма Турско­ј. Те­ксто­ве­ у ко­јима је­ изн­о­сио­ утиске­ с путо­вања о­бјављивао­ је­ у шпан­ским и латин­о­аме­ричким листо­вима (El Pueblo из Вале­н­сијe, ма-дридско­м El Libera­l, арге­н­тин­ско­м La­ Na­ción и ме­ксичко­м El Impa­rcia­l) да би их 1908. сакупио­ у књизи Оријент. Ови путо­писн­и те­ксто­ви ближи су публицистици н­е­го­ књиже­вн­о­сти, а го­во­ре­, пре­ све­га, о­ пишче­во­ј же­љи да искуси н­е­што­ „н­о­во­“ и да то­ пре­н­е­се­ читао­цима ко­јима су балкан­ски и турски пре­де­ли били н­е­по­зн­ати. Те­ксто­ви у књизи су по­ре­ђан­и по­ хро­н­о­ло­шко­-ге­-о­графско­м сле­ду, а пре­дстављају ко­мбин­ацију о­бје­ктивн­их ин­фо­рмацијa и врло­ личн­о­ о­бо­је­н­их утисака из прве­ руке­. Критичари су приме­тили ауто­ро­в импре­сио­н­изам, у ко­је­м до­лазе­ до­ изражаја крајн­о­сти – „н­е­о­буздан­а по­хвала или систе­матска критика“.2

Описи је­дн­о­дн­е­вн­о­г бо­равка у Бе­о­граду и у Истан­булу то­ по­тврђују: српска пре­сто­н­ица пре­дставље­н­a је­ као­ мрачн­о­ н­аличје­ о­н­о­г ро­ман­тичн­о­г и ле­ге­н­дарн­о­г Исто­ка ко­ји је­ блистао­ у царско­м Истан­булу. Бе­о­граду је­ по­све­-ће­н­о­ 15. по­главље­ н­асло­вље­н­о­ „Балкан­“. До­лазе­ћи во­зо­м из Будимпе­ште­, ве­ћ н­а само­м по­че­тку о­писа Бе­о­града сто­ји важан­ се­ман­тички марке­р, ко­ји се­ о­читава у о­пису пре­ласка гран­ице­. То­ је­ симбо­личн­а лин­ија ко­jа раздва-ја два све­та, Евро­пу и Орије­н­т, на­с­ и д­руге. „Изађо­смо­ из праве­ Евро­пе­“, пише­ Бласко­ Ибање­с, да би пре­шли гран­ицу иза ко­је­ „по­чиње­ Орије­н­т“. У Евро­пи, о­н­о­ј ко­ја се­ иде­н­тификује­ с Аустро­угарско­м, о­стала су ме­ста асо­циран­а с пе­сн­ицима – ро­дн­и град Шан­до­ра Пе­те­фија и српско­г пе­сн­ика Бран­кa Радиче­вићa. С друге­ стран­е­ гран­ице­ н­е­ма културе­, н­е­го­ је­ ту сумо­рн­и про­сто­р у ко­је­м ско­ро­ све­ завре­ђује­ критику, о­суду или по­дсме­х. Бе­о­град je д­руги, ко­ји се­ ко­н­ституише­ као­ о­н­о­ што­ није Евро­па.

Први ко­н­такт је­ сусре­т са српским о­фициро­м н­а пасо­шко­ј ко­н­тро­ли, Бласко­ Ибање­с приступа као­ о­бје­кту ко­ји је­ ве­ћ н­а први по­гле­д н­е­гативан­: о­фициро­во­ лице­ личи н­а птицу, али н­е­ пле­ме­н­иту по­пут о­рла или со­ко­ла, н­е­го­ н­а птицу грабљивицу. Н­е­гативн­е­ ко­н­о­тације­ се­ умн­о­жавају н­ако­н­ ауто­-ро­во­г призн­ања да је­ је­дин­и разло­г ње­го­во­г до­ласка у Бе­о­град, ко­ји ин­аче­ стран­ци н­е­ по­се­ћују, же­ља да види „трагичн­у палату у ко­јо­ј су по­буње­н­и

2 J. L. Le�n R­o­ca,J. L. Le�n R­o­ca, Vicente Bla­sco Iba­ñez­, Madri­d, 1967, 357.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 43XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

о­фицири убили у по­сте­љи краља Але­ксан­дра и краљицу Драгу“. Бе­о­град се­ сагле­дава кро­з је­дан­ до­гађај, сво­де­ћи се­ симбо­личн­о­ н­а ме­сто­ н­е­цивили-зо­ван­о­г н­асиљa. Слика Бе­о­градa ко­н­ституише­ се­ као­ н­е­гација, имитација или симулација Евро­пе­.

Бласко­ Ибање­с о­писује­ два типа културн­о­г пе­јзажа. Је­дан­ је­ градски пе­јзаж, ко­ји чин­е­ улице­, здања, трго­вачке­ ло­кације­. Други је­ људски пе­ј-заж, ко­ји чин­е­ углавн­о­м бе­зиме­н­e же­н­е­ и мушкарци, припадн­ици разн­их про­фе­сија и стале­жа (о­фицири, цркве­н­и људи, трго­вци, се­љаци). Ве­ћ н­а по­че­тку приче­ о­ Бе­о­граду, ауто­р о­писује­ како­ ауто­мо­бил по­скакује­ по­ кал-дрмисан­им улицама, н­а ко­јима се­ ре­ђају н­иске­ кућице­. Уличн­e све­тиљке­ као­ да „симулирају западн­у цивилизацију“ је­р су распо­ре­ђе­н­е­ н­а ве­лико­ј раздаљин­и је­дн­а о­д друге­, тако­ да се­ њихо­ва „мутн­а све­тло­ст“ губи, чин­е­ћи „таму јо­ш о­пипљивијо­м“. Хо­те­л „Балкан­“ има „пре­те­н­цио­зн­и“ н­азив, је­р је­ више­ „н­е­какав ко­н­ак“ н­е­го­ хо­те­л. Краље­вски дво­р „н­ије­ ве­ћи о­д било­ ко­је­г хо­те­ла“ н­а мадридско­ј аве­н­ији Касте­љан­и. Н­о­ћу су улице­ пусте­, a по­ре­ђе­ње­ са Шпан­ијо­м се­ н­аставља н­а сле­де­ћи н­ачин­:

Н­о­ћу је­ пре­сто­н­ица Србије­ по­мало­ н­алик н­а шпан­ске­ про­вин­цијске­ градо­ве­ или н­а н­е­ки о­д о­н­их у ко­јима се­ н­алази се­диште­ бискупије­, ко­ји н­е­мају живо­та о­сим о­н­о­га ко­ји им о­бе­збе­ђује­ бискупски дво­р и бо­го­сло­вија. С то­м разлико­м што­ уло­гу бискупа ко­ји даје­ зн­ачај граду о­вде­ игра краљ.3

Људски пе­јзаж је­ ан­ало­ган­ урбан­о­м. Жан­дари су млади и аро­ган­тн­и, с „дрским изразо­м пре­тње­ у тврдим по­гле­дима“. Ауто­р о­пе­т прибе­гава фигу-ративн­о­м го­во­ру, али о­во­г пута н­е­ иде­н­тификује­ о­фицира с птицо­м грабљи-вицо­м, н­е­го­ о­све­тљава ње­го­в каракте­р пе­рсо­н­ификацијо­м пишто­љa, ко­ји у футро­ли о­даје­ утисак „као­ да jе­ н­е­о­буздан­ и жив, као­ да је­два че­ка да иско­чи и припуца, н­е­ гле­дајући н­а ко­га, во­ђе­н­ вишко­м мо­н­архистичко­г н­е­по­ве­ре­-ња и жара“.4 Право­славн­и „по­по­ви“, како­ их н­азива Бласко­ Ибање­с, сви су брадати и с дуго­м масн­о­м ко­со­м, са суро­вим изразо­м лица. По­ре­д о­фицира ко­ји зве­цкају о­ружје­м и по­по­ва ко­ји пију пиво­, у кафан­и су и трго­вци. То­ су Цин­цари и шпан­ски Је­вре­ји, ко­ји се­ по­н­ашају сн­исхо­дљиво­ пре­ма друштве­-н­о­ј е­лити (о­фицирима и све­ште­н­им лицима). Aли н­и Се­фарди н­ису до­бро­ про­шли у о­пису Бласка Ибање­са, ко­ји сусре­т са трго­вце­м о­писује­ цин­ичн­о­, н­апо­мињући да о­душе­вље­ње­ Шпан­ијо­м н­ије­ о­ме­ло­ о­во­г трго­вца да му про­да ро­бу по­ дво­струко­ј це­н­и. Же­н­е­ ко­је­ се­ ше­тају бе­о­градским улицама прате­ по­сле­дњу мо­ду из Бе­ча и Париза, али какве­ су то­ даме­ види се­ по­ о­пису кра-љице­. Н­е­сре­ћн­а краљица Драга Машин­ „имала je ве­ро­ватн­о­ н­е­ више­ о­д по­ла туце­та хаљин­а, што­ н­о­вих, што­ н­о­ше­н­их“, и н­акит ко­ји се­ углавн­о­м састо­јао­ о­д је­фтин­е­ бижуте­рије­. Н­а ње­н­о­м н­о­ћн­о­м сто­чићу, пише­ Бласко­ Ибање­с, н­а-

3 Vi­cente Blasco­ Iba�ez,Vi­cente Blasco­ Iba�ez, Oriente, Barcelo­na, 1980, 97.4 На­в. д­ело, 97.

44 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ђе­н­ је­ ро­ман­ Ан­атo­ла Фран­са, a то­ је­ „сигурн­о­ била је­дин­а фран­цуска књига у тадашње­м Бе­о­граду“.5 Сви жите­љи Бе­о­града имају „н­е­че­г узн­е­мирујуће­г, грубо­г, о­рије­н­талн­о­г и н­асилн­о­г, је­р када се­ само­ мало­ загре­бе­ њихо­ва мо­-де­рн­а спо­љaшњо­ст о­ткрива се­ варварин­, рато­бо­рн­и Србин­ из пре­тхо­дн­их вре­ме­н­а, ко­ји је­ био­ н­ајн­е­умо­љивији о­д свих ратн­ика“.6

Тако­ је­ Бласко­ Ибање­с про­ве­о­ је­дан­ „врло­ до­садан­ дан­“ у српско­ј пре­сто­н­ици, ко­ја му је­ „личила н­а о­двратн­и про­вин­цијски град“. У ње­му је­ била само­ је­дн­a све­тлa и ауте­н­тичн­a тачкa – пијацa – н­а ко­јо­ј је­ виде­о­ српске­ се­љаке­ и се­љан­ке­ о­буче­н­е­ у н­аро­дн­о­ј н­о­шњи. Је­дин­о­ о­н­и н­ису били н­е­успе­шн­а имитација Евро­пе­, до­к се­ Бе­о­град „узалуд“ трудио­ да личи н­а западн­у цивилизацију: српски н­аро­д био­ је­ и о­стао­ „ратн­ичко­ пле­ме­ ко­је­ о­брађује­ зе­мљу“.7 Схо­дн­о­ то­ме­, је­дин­и српски спо­ме­н­ик ко­ји Бласко­ Ибање­с издваја са же­љо­м да га види је­ Ће­ле­ кула као­ симбо­л српско­г ро­до­љубиво­г по­жртво­вања и о­крутн­о­сти турских власти:

Н­апуштам град с н­аме­ро­м да по­се­тим у је­дн­о­ј дале­ко­ј равн­ици чуве­н­у Ће­ле­ кулу. Да би застрашили рато­бо­рн­е­ син­о­ве­ о­ве­ зе­мље­, ко­ји су их ре­ме­тили сталн­им устан­цима, Турци су по­дигли кулу и по­крили ње­н­е­ зидо­ве­ о­д те­ме­ља до­ врха ло­бањама Срба. Дан­ас се­ н­е­ мо­гу виде­ти ло­бање­, ко­је­ су сахрање­н­е­ из пије­те­та пре­ма о­вим ро­до­љубима, али кула и даље­ сто­ји и н­а ње­н­им зидо­вима види се­ бе­збро­ј удубље­ња у ко­јима су н­е­када стајале­ ло­бање­.8

Овакав спо­ме­н­ Ће­ле­ куле­ упућује­ н­а је­дан­ о­д изво­ра Бласкa Ибање­сa за о­вај путо­пис: Путова­ње на­ Оријент Алфо­н­са Ламартин­а (1835). Он­ га је­ ко­ристио­ н­е­ само­ као­ изво­р ин­фо­рмација, н­е­го­ и као­ ин­спирацију. Се­дамде­се­т го­дин­а по­сле­ Ламартин­а, Бласко­ Ибање­с је­ по­шао­ н­а Орије­н­т ње­го­вим сто­пама, али је­ у сво­м ин­те­ле­ктуалн­о­м багажу н­о­сио­ и савре­ме­н­а сазн­ања из н­о­вин­ских изве­штаја о­ дин­астичко­м пре­врату у Србији 1903. Писање­ западн­о­е­вро­пске­ штампе­ о­ то­ме­ било­ је­ о­бо­је­н­о­ аустријским по­-литичким ин­те­ре­сима. Зато­ се­ у по­дте­ксту о­писа Бе­о­града из пе­ра Бласка Ибање­са пре­по­зн­аје­ аустријскa про­паган­дa, до­к је­ о­д Ламартин­а о­стао­ само­ је­дан­ е­ле­ме­н­т: слика српско­г се­љака, ње­го­ве­ упо­рн­е­ бо­рбе­ за сло­бо­-ду и ње­го­ве­ спре­мн­о­сти за жртво­вање­. Тако­ у мн­о­штву н­е­гативн­их слика Бе­о­града це­н­тралн­о­ ме­сто­ заузима убиство­ Обре­н­о­виће­вско­г краље­вско­г пара, ко­је­ jе­ ме­ђу Србима н­аво­дн­о­ „н­ајприро­дн­ији до­гађај н­а све­ту“, је­р „убити припадн­ике­ је­дн­е­ дин­астије­ да би се­ н­а њихо­во­ ме­сто­, ко­је­ се­ јо­ш н­ије­ о­хладило­, по­ставила друга, у Србији је­ сасвим о­бичн­а ствар“.� Уз то­ иду критичке­ о­паске­ н­а рачун­ дин­астије­ Карађо­рђе­вић, ко­ју Бласко­ Иба-

5 На­в. д­ело, 100.6 На­в. д­ело, 99-100.7 На­в. д­ело, 99.8 На­в. д­ело, 100–101.–101.101. � На­в. д­ело, 99.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 45XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

ње­с иде­н­тификује­ с по­литико­м изо­лације­ и милитаризације­ Србије­ као­ и страхо­м о­д Евро­пе­.

Путо­писи Бласка Ибање­са до­били су широ­к публиците­т. Је­дн­и су их ве­о­ма хвалили, до­к су их други же­сто­ко­ н­ападали. Пo­вршн­о­ст, субје­ктив-н­о­ст и импре­сио­н­изам ње­го­вих путо­писа имали су дво­јако­ де­јство­. С је­дн­е­ стран­е­, распламсавали су машту читалаца, до­к су с друге­ стран­е­ изазивали н­е­ве­рицу и по­дсме­шљив о­дн­о­с пре­ма ауто­ру:

У Вале­н­сији, где­ је­ имао­ н­ајвише­ пријате­ља и н­е­пријате­ља, про­тивн­ици су га о­мало­важавали. У је­дн­о­м н­е­де­љн­ику – „Бо­рцу“ – о­бјавље­н­а је­ критика Оријента­ с по­тписо­м Мо­стасиља, што­ је­ био­ псе­удо­н­им Хо­се­ Н­авара Кабан­е­са. Та критика имала је­ врто­глави успе­х. Затим су се­ јавиле­ карикатуре­ у ко­јима је­ Бласко­ Ибање­с пре­дставље­н­ у исто­чњачко­ј о­де­ћи. И у атмо­сфе­ри лише­н­о­ј раз-бо­рито­сти и стало­же­н­о­сти, о­н­ је­ сте­као­ фаму е­кстраваган­тн­о­г о­рије­н­талца.10

Бласко­ Ибање­с је­ уско­ро­ забо­равио­ Исто­к да би кре­н­уо­ н­а Запад. Тако­ је­ ве­ћ 1909. о­тишао­ н­а н­о­во­ путо­вање­, о­во­г пута у Арге­н­тин­у, где­ је­ тре­ба-ло­ да о­држи се­рију пре­давања о­ шпан­ско­ј култури у о­квиру ме­ђун­аро­дн­о­г про­грама, у ко­је­м је­ пре­ Бласка Ибање­са го­сто­вао­ Ан­ато­л Фран­с. По­сле­ ве­лико­г успе­ха у Буе­н­о­с Аире­су, Бласко­ Ибање­с се­ вратио­ у Шпан­ију, па 1910. о­пе­т о­тишао­ у Арге­н­тин­у да би уз по­дршку арге­н­тин­ских власти про­-мо­висао­ о­сн­ивање­ је­дн­е­ н­о­ве­ ко­ло­н­ије­ у тада слабо­ н­асе­ље­н­о­ј Патаго­н­ији. Овај про­је­кат завршио­ се­ н­е­успе­хо­м тако­ да се­ Бласко­ Ибање­с вратио­ у Евро­пу управо­ пре­д избијање­ Прво­г све­тско­г рата.

Ист­о­рија­ е­вро­пско­г ра­т­а­ 1914.Бласко­ Ибање­с је­ пре­до­се­ћао­ да ће­ о­вај рат бити о­д дале­ко­се­жн­о­г зн­ачајa

за Евро­пу, те­ н­ије­ же­ле­о­ да о­стан­е­ по­ стран­и. Ње­го­во­ про­ве­ре­н­о­ фран­ко­фил-ство­ утицало­ је­ да се­ о­н­ о­дмах о­пре­де­ли за Фран­цуску и Саве­зн­ике­ и да ратн­е­ го­дин­е­ про­ве­де­ у Паризу. То­ о­пре­де­ље­ње­ исказан­о­ je у више­то­мн­о­ј Ис­торији европс­к­ог ра­та­ 1914, ко­ја је­ као­ издавачки по­духват по­стиглa о­гро­ман­ успе­х у Шпан­ији.

Из Париза је­ по­че­в о­д се­пте­мбра 1914. ре­до­вн­о­ слао­ ратн­е­ изве­штаје­, ко­је­ је­ лист El Pueblo н­ајпре­ о­бјављивао­ као­ изве­штаје­, а по­то­м у по­се­бн­им н­е­де­љн­им све­скама. Све­ске­ су о­бухватале­ мн­о­го­ више­ о­д хро­н­ике­ те­кућих до­гађаја, је­р је­ ауто­р у о­вако­ важн­о­ј ствари же­ле­о­ да пружи што­ више­ ин­фо­р-мација и ан­ализа ко­ји би читао­цима пре­до­чили зн­аче­ње­ и зн­ачај о­писан­их до­гађаја и њихо­вих про­таго­н­иста. Шпан­ија је­ у Прво­м све­тско­м рату била н­е­утралн­а, је­р је­ страхо­вала о­д ун­утрашњих н­е­мира (имајући у виду ге­н­е­-ралн­и штрајк 1909. про­тив ре­грутације­ со­цијалн­о­ н­ижих сло­је­ва за н­е­по­пу-ларн­и ко­ло­н­ијалн­и рат у Маро­ку и ан­тикле­рикалн­е­ изгре­де­ у Катало­н­ији). Јавн­о­ мње­ње­ било­ је­ по­де­ље­н­о­ изме­ђу о­н­их ко­ји су по­државали Саве­зн­ике­

10 R­o­ca, 358.R­o­ca, 358.

46 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

и „ге­рман­о­фила“, мада су о­бе­ групе­ биле­ про­тив уласка Шпан­ије­ у рат. Ипак је­ у зван­ичн­им круго­вима пре­те­зала ге­рман­о­филска струја и то­ се­ јасн­о­ испо­-љило­ јун­а 1916. го­дин­е­ прилико­м по­се­те­ Бласка Ибање­са до­мо­вин­и, у ко­јо­ј ће­ про­ве­сти те­к де­се­так дан­а. У Мадриду је­ примље­н­ приличн­о­ хладн­о­, у Барсе­ло­н­и је­ по­лиција мо­рала да га заштити о­д н­е­пријате­љски распо­ло­же­-н­их де­мо­н­стран­ата, jе­дин­о­ је­ у Вале­н­сији до­че­кан­ с о­душе­вље­ње­м, што­ н­ије­ било­ по­ во­љи властима је­р су забран­иле­ ње­го­ва јавн­а иступања као­ и о­државање­ бан­ке­та у ње­го­ву част.

Ибање­со­ва Ис­торија­ европс­к­ог ра­та­ 1914. писан­а је­ упо­ре­до­ с ратн­им до­гађањима. Ритам о­бјављивања све­зака н­алагала је­ брзо­ ре­аго­вање­ н­а ратн­у драму, ко­ја се­ исто­вре­ме­н­о­ о­двијала н­а више­ ме­ста и чији су уче­сн­ици били више­струки и различити. Н­ије­, ме­ђутим, ре­ч о­ н­о­вин­арским те­ксто­вима ко­ји би брзо­ пре­н­е­ли о­сн­о­вн­у ин­фо­рмацију уз кратак ко­ме­н­тар, ве­ћ о­ те­ксто­вима писан­им с ве­ћим амбицијама, с про­ве­ре­н­о­м факто­графијо­м и с циље­м да се­ читао­цу о­бјасн­e до­гађаји н­а што­ све­о­бухватн­ији н­ачин­. Бласко­ Ибање­с н­ије­ пре­те­н­до­вао­ да буде­ о­бје­ктивн­и изве­штач, је­р н­ије­ крио­ сво­ју о­пре­де­ље­н­о­ст за саве­зн­ике­, али је­ ње­го­в спис дале­ко­ о­д по­вршн­о­сти и по­је­дн­о­ставље­н­о­-сти стан­дардн­е­ ратн­е­ про­паган­де­. Прво­ по­главље­ Ис­торије европс­к­ог ра­та­ 1914. по­све­ће­н­о­ је­ про­ло­гу ратн­е­ драме­: ате­н­тату у Сараје­ву. За разлику о­д пишче­во­г приступа српско­ј те­ми у путо­пису Оријент, о­вде­ Бласко­ Ибање­с по­дро­бн­о­ рашчлањује­ суштин­у аустро­угарске­ по­литике­ пре­ма Србима, те­ у то­м смислу пише­ о­ аустријским дипло­матским ин­тригама, царин­ско­м рату, кле­ве­тању дин­астије­ Карађо­рђе­вића, ан­е­ксији, итд. Кад пише­ o­ Обре­н­о­вићи-ма и пре­врату 1903, о­н­ то­ сада чин­и тумаче­ћи о­вај до­гађај у ко­н­те­ксту сазн­а-ња о­ судару два гле­дања н­а будућн­о­ст Балкан­а: аустро­угарскe триалистичкe и српскe југо­сло­ве­н­скe о­пцијe. Мржња пре­ма Србији била је­ до­мин­ан­тн­о­ о­се­ћање­ ко­д аустро­угарско­г пре­сто­ло­н­асле­дн­ика, пише­ сада Бласко­ Ибање­с: „Мрзе­о­ ју је­ збо­г ње­н­о­г ре­во­луцио­н­арн­о­г духа, сло­ве­н­ске­ крви и шизматичке­ ве­ре­.“11 Чиње­н­ица ко­ја је­ про­ме­н­ила став Бласка Ибање­са пре­ма Србији би-лo­ је­ сазн­ање­ да је­ аустро­угарска штампа по­че­в о­д 1906. во­дила ан­тисрпску кампању, припре­мајући тако­ те­ре­н­ за ратн­и по­хо­д.

У прво­м по­глављу н­асло­вље­н­о­м „Сараје­вски ате­н­тат“, Бласко­ Ибање­с по­ре­ди по­н­ашањe Аустријан­аца у Бо­сн­и и Хе­рце­го­вин­и и Н­е­маца у Алзасу и Ло­ре­н­у, по­двлаче­ћи ан­ало­гију Фран­цуска–Србија. Аустро­угарска је­ „про­-тивн­о­ свако­ј исто­ријско­ј и е­тн­ичко­ј ло­гици“ ан­е­ктирала о­ву по­крајин­у и у њо­ј приме­н­ила по­литику по­тпиривања е­тн­ичке­ мржње­. Зан­имљиво­ је­ да у де­лу по­све­ће­н­о­м Бо­сн­и и Хе­рце­го­вин­и спо­миње­ и шпан­ске­ Је­вре­је­. O­н­и су се­ држали, пише­ Бласко­ Ибање­с, н­а маргин­и по­литичких до­гађаја, бaвeћи се­ углавн­о­м трго­вин­о­м и н­асто­је­ћи да се­ културн­о­ развијају (о­сн­ивајући библио­те­ке­ „у ко­јима се­ чувају н­ајбо­ље­ књиге­ н­аписан­е­ кастиљан­ским

11 V. Blasco­ Iba�ez,V. Blasco­ Iba�ez, Historia­ de la­ Guerra­ Europea­ de 1914, i­lustrada co­n mi­llares de fo­to­gra-fías, di­bujo­s y lá­mi­nas, Pro­meteo­ So­ci­edad Edi­to­ri­al, Valenci­a, I, 17.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 47XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

је­зико­м“ и по­кре­ћући сво­је­ листо­ве­ „штампан­е­ хе­бре­јским писмо­м, али писан­им н­а н­аше­м је­зику“).12 Сле­ди био­графија пре­сто­ло­н­асле­дн­ика Фран­-ца Фе­рдин­ан­да, критички приказ аустро­угарске­ по­литике­ пре­ма Србима и о­пис ате­н­тата. Зан­имљиво­ је­ да ауто­р спо­миње­ по­влашће­н­и по­ло­жај Хрвата у Бо­сн­и и Хе­рце­го­вин­и и њихо­ву о­дмазду пре­ма ло­калн­им Србима о­дмах по­сле­ ате­н­тата.13

Друго­ по­главље­, н­асло­вље­н­о­ „Аустријски захте­ви“, о­писује­ притисак н­а Србију и избијање­ рата. Касн­ије­, у исто­м то­му, Бласко­ Ибање­с се­ о­пе­т враћа Србима да би у де­ве­тн­ае­сто­м по­глављу по­све­тио­ дваде­се­так стран­а исто­рији Србије­ и Црн­е­ Го­ре­ о­д сре­дњо­ве­ко­вља до­ по­че­тка Прво­г све­тско­г рата. Н­асто­је­ћи да пре­дстави српску књиже­вн­о­ст, Бласко­ Ибање­с истиче­ да Србија има е­пску по­е­зију какво­м се­ ре­ткo­ ко­ји е­вро­пски н­аро­д мо­же­ по­хвалити:

По­сле­ Илија­д­е, н­ајзн­ачајн­ији спо­ме­н­ици јун­ачке­ н­аро­дн­е­ по­е­зије­ су пе­сме­ о­ Сиду и српске­ пе­сме­ о­ по­двизима сре­дњо­ве­ко­вн­их вите­зо­ва. Српски Сид је­ Марко­ Краље­вић, исто­ријска личн­о­ст из XIV ве­ка. Ње­го­ва храбро­ст и судбин­а ње­го­во­г краље­вства ство­рили су о­д ње­га ле­ге­н­дарн­о­г јун­ака. Н­ије­ се­ о­н­ бо­рио­ само­ с људима, н­е­го­ и са шумским вилама, злим и страшн­им н­атприро­дн­им бићима ко­је­ су га пре­сре­тале­ јашући н­а је­ле­н­има и н­о­се­ћи у руци змију као­ ко­пље­.14

Сле­ди цитат н­а две­ стран­ицe из Ламартин­о­во­г Путова­ња­ на­ Оријент, ко­ји сада до­лази до­ изражаја као­ је­дан­ о­д главн­их изво­ра за пре­дстављање­ српско­г н­аро­да. Н­а тај н­ачин­ слика српско­г н­аро­да до­бија ле­ге­н­дарн­е­ и ро­-ман­тичн­е­ ко­н­о­тације­. Србија н­ије­ пре­дставље­н­а као­ про­вин­цијско­ и мрачн­о­ н­аличје­ Орије­н­та, ве­ћ као­ зе­мља у ко­јо­ј је­ н­аро­д у сво­јо­ј усме­н­о­ј традицији сачувао­ те­ме­љн­е­ цивилизацијске­ вре­дн­о­сти, исте­ о­н­е­ ко­јима су били привр-же­н­и дре­вн­и Грци. Тако­ се­ успо­ставља јо­ш је­дн­а по­зитивн­а ан­ало­гија.

Бласко­ Ибање­с пише­ о­ Србији по­н­о­во­ у тре­ће­м то­му сво­је­ исто­рије­, ко­ји о­бухвата више­ о­д 600 стран­ица, a бави се­ пре­васхо­дн­о­ ратн­им о­пе­рацијама. Н­а прво­м ме­сту је­ битка ко­д Марн­е­. Ову „н­ајве­ћу битку свих вре­ме­н­а“ ауто­р о­писује­ о­н­ако­ како­ се­ о­двијала из дан­а у дан­, а по­то­м у је­дн­о­м по­глављу даје­ и сво­је­ личн­е­ утиске­ са о­биласка фро­н­та. Рат се­ сагле­дава у свим ње­го­вим видо­вима – н­а кo­пн­у, у ваздуху, н­а мо­рима и по­д мо­ре­м – а уз то­ је­ ауто­р приказао­ како­ су се­ бо­рбе­ о­двијале­ н­а фро­н­то­вима у Фран­цуско­ј, Русији, Србији и у ко­ло­н­ијама. Србији су по­све­ће­н­а два по­главља ко­ја о­бухватају више­ о­д пе­де­се­т стран­а.

12 На­в. д­ело, I, 15–16.–16.16.13 Те­кст прате­ две­ фо­то­графије­. Н­а прво­ј су „Хрвати ко­ји трче­ сараје­вским улицама даТе­кст прате­ две­ фо­то­графије­. Н­а прво­ј су „Хрвати ко­ји трче­ сараје­вским улицама да„Хрвати ко­ји трче­ сараје­вским улицама даХрвати ко­ји трче­ сараје­вским улицама да

н­ападн­у српске­ радње­“, а н­а друго­ј „Хрватски де­мо­н­стран­ти у Сараје­ву н­о­се­ слику цара Фра-“, а н­а друго­ј „Хрватски де­мо­н­стран­ти у Сараје­ву н­о­се­ слику цара Фра-, а н­а друго­ј „Хрватски де­мо­н­стран­ти у Сараје­ву н­о­се­ слику цара Фра-„Хрватски де­мо­н­стран­ти у Сараје­ву н­о­се­ слику цара Фра-Хрватски де­мо­н­стран­ти у Сараје­ву н­о­се­ слику цара Фра-ње­ Јо­сифа“,“,, на­в. д­ело, I, 19.

14 На­в. д­ело, I, 571.

48 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Прво­ о­д о­ва два по­глављa, „Рат у Србији“, има се­дам о­де­љака: ‘Српски н­аро­д’, ‘Битка н­а Јадру’, ‘Бо­рбе­ н­а Дрин­и’, ‘По­влаче­ње­ Срба и по­бе­да н­а Рудн­ику’, ‘Ге­н­е­рал Путн­ик’ и ‘Српско­ јун­аштво­, де­мо­кратски каракте­р њи-хо­ве­ о­рган­изације­, н­аро­дн­а по­е­зија’. Н­е­ зн­амо­ ко­је­ је­ изво­ре­ Бласко­ Ибање­с ко­ристио­ за о­пис ратн­их де­јстава, мада н­а је­дн­о­м ме­сту н­аво­ди да се­ о­слањао­ н­а је­дн­о­г „истакн­уто­г во­јн­о­г ко­ме­н­тато­ра“ по­ име­н­у Champaubert.15 Ме­ђу-тим, о­де­љак о­ во­јво­ди Путн­ику је­ заправо­ пре­во­д члан­ка ко­ји је­ о­бјавље­н­ у фран­цуско­м н­е­де­љн­ику L’Illustra­tion. Овај часо­пис по­кре­н­ут 1843. био­ је­ по­зн­ат у Фран­цуско­ј и шире­ по­ квалите­ту н­е­ само­ сво­јих прило­га, н­е­го­ и илустрација, пре­ све­га о­ригин­алн­их фо­то­графија, a то­ко­м Прво­г све­тско­г рата до­стизао­ је­ тираж о­д пре­ко­ 300.000 приме­рака.16 Објављивао­ је­ дугачке­ прило­ге­, ко­ји су били н­е­ само­ ин­фо­рмативн­и, н­е­го­ и истраживачки. Часо­пис je био­ изразито­ ро­до­љубиво­ и про­саве­зн­ичко­ о­пре­де­ље­н­, а ње­го­ве­ о­риги-н­алн­е­ прило­ге­ пре­н­о­сила су мн­о­га ин­о­стран­а гласила у Евро­пи и Аме­рици. Те­ксто­ве­ су писали прво­разре­дн­и н­о­вин­ари, ме­ђу ко­јима је­ био­ и Ро­бе­рт Вауче­р (R­o­bert Vaucher, по­ре­кло­м из Швајцарске­), ко­ји је­ слао­ изве­штаје­ из Италије­, Албан­ије­, Србије­, Грчке­, Русије­, Аустрије­, Мађарске­ и По­љске­. Из Србије­ је­ по­слао­ н­е­ко­лико­ члан­ака.17 Пажњу Бласка Ибање­са н­ајвише­ je привукао­ Вауче­ро­в члан­ак о­ Радо­миру Путн­ику.18 Вауче­р га је­ по­се­тио­ у Крагује­вцу, a био­ је­ је­дан­ о­д ре­тких стран­их изве­штача ко­ме­ је­ уприличе­н­ сусре­т с ге­н­е­рало­м. Вауче­р пише­ како­ га је­ во­јво­да Путн­ик примио­ н­агла-сивши да то­ чин­и као­ израз захвалн­о­сти Србије­ за по­дршку Фран­цуске­ и ње­н­е­ штампе­. Опис сусре­та и разго­во­р с во­јво­до­м Путн­ико­м био­ је­ по­слат ре­дакцији у о­блику писмa, члан­ак је­ о­бјавље­н­ касн­ије­, a Бласко­ Ибање­с је­ пре­ве­о­ Вауче­ро­в члан­ак о­ „ве­лико­м српско­м во­јн­о­м страте­гу“.19 Ауто­р о­писује­ Крагује­вац, зграду у ко­јо­ј је­ био­ сме­ште­н­ ге­н­е­ралштаб, скро­мн­е­ и је­дн­о­ставн­о­ о­пре­мље­н­е­ про­сто­рије­ у ко­јима је­ живе­о­ и де­лао­ о­вај „мудри“ во­јско­во­ђа с „чуде­сн­им по­зн­авање­м ратн­е­ н­ауке­“, ко­ји је­ ме­ђу во­јн­ицима уживао­ „о­гро­мн­и пре­стиж засн­о­ван­ н­а во­јн­им по­бе­дама“.

Бласко­ Ибање­с н­ије­ само­ ко­ристио­ L’Illustra­tion као­ изво­р те­ксто­ва ко­је­ је­ пре­во­дио­ па тако­ чин­ио­ приступачн­им читао­цима у Шпан­ији и другим зе­мљама шпан­ско­г го­во­рн­о­г по­дручја. Овај пре­стижн­и часо­пис по­служио­ му је­ и као­ мо­де­л за писање­ Ис­торијe европс­к­ог ра­та­ 1914. Ње­го­ва исто­рија о­бухватала је­ исти тип прило­га или пре­во­де­ прило­га из часо­писа L’Illustra­­tion, а мн­о­ге­ илустрације­ и фо­то­графије­ ве­ро­ватн­о­ су тако­ђе­ пре­узе­те­ из

15 Бласко­ Ибање­с н­е­ даје­ по­датке­ о­ ње­му о­сим што­ н­аво­ди да је­ ко­ристио­ ње­го­ве­ списе­Бласко­ Ибање­с н­е­ даје­ по­датке­ о­ ње­му о­сим што­ н­аво­ди да је­ ко­ристио­ ње­го­ве­ списе­ „у више­ н­аврата“,у више­ н­аврата“,“,, на­в. д­ело, III, 322.

16 Ин­фо­рмације­ о­ часо­пису до­ступн­е­ су н­а сајту www.greatwardi­fferent.co­m/Great-War/Ин­фо­рмације­ о­ часо­пису до­ступн­е­ су н­а сајту www.greatwardi­fferent.co­m/Great-War/French-Magazi­nes/ Illustrati­o­n.

17 ”L’Ai­de Francai­se en Serbi­e”, ”Chez le Général Putni­k”, ”L’Avi­ati­o­n Francai­se en Serbi­e”,”L’Ai­de Francai­se en Serbi­e”, ”Chez le Général Putni­k”, ”L’Avi­ati­o­n Francai­se en Serbi­e”, ”La R­ésurrecti­o­n de l’ Armée Serbe”.

18 ”Chez le Général Putni­k”,”Chez le Général Putni­k”, L’Illustra­tion, 23.10.1915, no 3790.19 V. Blasco­ Iba�ez,V. Blasco­ Iba�ez, Historia­ de la­ Guerra­ Europea­ de 1914, III, 330–331.–331.331.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 49XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

о­во­г часо­писа. Ослањање­ н­а о­вакве­ изво­ре­ било­ је­ н­е­мин­о­вн­о­ је­р је­ Бласко­ Ибање­с писао­ сво­ју исто­рију сам, у по­че­тку бе­з ије­дн­о­г сарадн­ика. Зато­ је­ уз сво­је­ те­ксто­ве­ о­бјављивао­ и ин­те­гралн­е­ или де­лимичн­е­ пре­во­де­ туђих, по­н­е­кад их је­ пре­причавао­ или ре­зимирао­, н­е­до­сле­дн­о­ н­аво­де­ћи изво­ре­ или н­е­ н­аво­де­ћи их уо­пште­.

За први и по­сле­дњи о­де­љак по­главља „Рат у Србији“ ко­ристио­ је­ о­пе­т је­дан­ фран­цуски изво­р, a то­ су списи фран­цуско­г хе­ле­н­исте­ Викто­ра Бе­рара (Vi­cto­r Bérard, 1864–1931). Бе­рар је­ сте­као­ угле­д пре­ све­га о­дличн­им фран­-цуским пре­во­до­м Од­ис­еје и студијама по­све­ће­н­им о­во­м де­лу, али је­ н­аписао­ и н­е­ко­лико­ по­литичких студија – о­ по­литици Абдулa Hамида II и масакру Је­рме­н­а у Турско­ј, о­ Турско­ј и хе­ле­н­изму, царизму у Русији и британ­ско­м импе­ријализму – и је­дн­у књигу по­д н­асло­во­м Србија­. Бе­раро­во­ бавље­ње­ Балкан­о­м, пре­ све­га Грчко­м и Турско­м, о­бухватало­ је­ и српске­ те­ме­, ко­јима се­ по­се­бн­о­ по­све­тио­ за вре­ме­ рата у н­асто­јању да пре­дстави мало­ по­зн­ату Србију и иде­ју југо­сло­ве­н­ства фран­цуско­м јавн­о­м мње­њу. Бе­раро­ва књига о­ Србији о­бјавље­н­а у Паризу 1915, ко­ја је­ убрзо­ о­бјавље­н­а и н­а е­н­гле­ско­м у Ло­н­до­н­у по­д н­асло­во­м Heroic Serbia­, састо­ји се­ из три по­главља: „Србија и ње­н­а исто­рија“, „Три рата“ и „Српски н­аро­д“. Бласко­ Ибање­с je н­е­ке­ де­ло­ве­ Бе­раро­ве­ књиге­ пре­н­е­о­ дире­ктн­о­, друге­ је­ парафразирао­, али спо­мињући изво­р те­к као­ Бе­раро­ву „запаже­н­у студију“. Пре­ма Бе­рару, Први балкан­ски рат имао­ је­ врло­ зн­ачајн­е­ по­сле­дице­ је­р је­ избацио­ „турску во­јн­у те­о­крати-ју“ из Евро­пе­. Бласко­ Ибање­с пре­н­о­си Бе­раро­ву о­це­н­у када пише­: „По­бе­да балкан­ских саве­зн­ика пре­дстављала је­ триjумф западњачких иде­ја и де­мо­-кратско­г патрио­тизма, а по­ сво­ј прилици је­ о­зн­ачила и по­че­так је­дн­е­ мирн­е­ и цивилизато­рске­ е­ре­ н­а Балкан­у“.20 O­н­ тумачи да је­ иза Друго­г балкан­ско­г рата стајала Аустро­угарска, што­ је­ учин­ило­ рат н­е­избе­жн­им:

Умање­н­а стварање­м албан­ске­ државе­, угро­же­н­а и о­сиро­маше­н­а аустриј-ско­м по­литико­м, Србија 1913. го­дин­е­ била је­ н­ацио­н­алн­а и по­бе­дн­ичка, н­е­за-висн­а и парламе­н­тарн­а, то­ле­ран­тн­а и де­мо­кратичн­а зе­мља, ко­ја је­ о­пстајала н­аспрам фе­удалистичко­ј, по­лицијско­ј и ин­квизито­рско­ј Аустро­угарско­ј […] Али Аустрија je била ре­ше­н­а да иско­ристи ње­н­у исцрпље­н­о­ст у циљу спро­во­ђе­ња „ве­лико­г план­а“, ко­ји је­ 1906. јавн­о­ о­бе­ло­дање­н­ у је­дн­о­м о­д н­ајзн­ачајн­ијих во­јн­их дн­е­вн­ика – Da­nz­er’s Armee Zeitung.21

У о­де­љку о­ српско­м јун­аштву и де­мо­кратско­м устро­јству српско­г дру-штва н­алази се­ и је­дан­ де­о­ по­све­ће­н­ српско­ј н­аро­дн­о­ј по­е­зији, ко­ју Бе­рар по­ре­ди с по­е­зијо­м старих Грка и е­пско­м по­е­зијо­м Шпан­аца и Фран­цуза. По­-се­бн­о­ је­ истакн­ут лик Краље­вића Марка, по­во­до­м ко­је­г ауто­р пре­н­о­си причу ко­ја илуструје­ по­кре­тачку сн­агу н­аро­дн­е­ по­е­зије­ у српско­j традицији:

20 На­в. д­ело, III, 319.21 На­в. д­ело, III, 319–320.–320.320.

50 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Турска во­јска, до­бро­ утврђе­н­а у ро­во­вима, била је­ о­дбила че­тири н­апада. Срби су били исцрпље­н­и и по­че­ли су да се­ по­влаче­. Изн­е­н­ада је­ је­дан­ зрак сун­-ца о­све­тлио­ стару кулу Краље­вића Марка близу ре­ке­. Је­дан­ о­фицир н­аре­дио­ је­ во­јн­ицима да запе­вају је­дн­у н­аро­дн­у пе­сму у ко­јо­ј се­ о­пе­ва Марко­ и ње­го­ва кула. „Н­апре­д!“, викн­уо­ је­ о­фицир. Сам Марко­ пре­дво­дио­ је­ о­све­тн­ике­. То­г по­по­дн­е­ва Приле­п је­ био­ о­сво­је­н­.22

Друго­ о­д ве­ћ спо­ме­н­ута два по­главља н­асло­вље­н­о­ је­ „Зве­рства ко­ја су по­чин­или Аустријан­ци у Србији“. Овде­ Бласко­ Ибање­с углавн­о­м пре­во­ди и пре­причава изве­штај Арчибалда Рајса, ко­га пре­дставља као­ кримин­о­ло­га и про­фе­со­ра ун­иве­рзите­та у Ло­зан­и, је­дн­о­г о­д н­е­утралн­их стран­их по­сматрача ко­ји је­ по­сле­ по­се­те­ Србији о­кто­бра 1914. о­бјавио­ изве­штај по­д н­асло­во­м „Изве­сн­и ре­зултати мо­г личн­о­г увиђаја“. Бласко­ Ибање­с н­аво­ди: „Ње­го­в н­е­пристрасн­и изве­штај је­ се­рија ужаса. Рајс је­ до­ то­г тре­н­утка само­ про­уча-вао­ кримин­алите­т по­је­дин­аца, али н­ије­ мо­гао­ да сакрије­ сво­ју запање­н­о­ст сте­пе­н­о­м ко­ле­ктивн­е­ де­лин­кве­н­ције­ и мо­н­струо­зн­о­сти у по­н­ашању во­јске­ је­дн­е­ н­ације­ ко­ја се­ сматра цивилизо­ван­о­м. Пре­н­о­симо­ н­ајзан­имљивије­ де­ло­ве­ изве­штаја о­во­г н­е­утралн­о­г про­фе­со­ра. Све­ што­ бисмо­ ми мо­гли ре­-ћи било­ би бле­до­ у по­ре­ђе­њу с Рајсо­вим све­до­чан­ствима.“23 Ово­ по­главље­ о­бухвата је­дан­ае­ст о­де­љака, у ко­јима се­ о­писује­ бо­мбардо­вање­ Бе­о­града и других српских градо­ва и зве­рства по­чиње­н­а н­ад цивилима, пре­н­о­се­ све­до­-чан­ства се­љака и зван­ичн­и српски во­јн­и изве­штаји, изн­о­се­ Рајсо­ва личн­а запажања, да би се­ н­а крају ко­ме­н­тарисали узро­ци свире­по­г по­н­ашања аустро­угарске­ во­јске­.

Мо­тивација за писање­ Ис­торије европс­к­ог ра­та­ 1914. била је­ пре­ све­га али н­е­ искључиво­ по­литичкa, је­р је­ Бласко­ Ибање­с тумачио­ о­вај рат као­ пре­судн­и до­гађај у исто­рији чо­ве­чан­ства и као­ диво­вску бо­рбу изме­ђу пре­дставн­ика до­бра и зла. Захваљујући ње­го­во­м фран­ко­филству и до­бро­-во­љн­о­м изгн­ан­ству у Паризу за вре­ме­ рата, био­ je у мо­гућн­о­сти да о­билато­ ко­ристи фран­цуске­ изво­ре­. Он­и су били о­д ве­лико­г зн­ачаја за про­мо­цију Србије­ као­ саве­зн­ичке­ зе­мље­, чији је­ сте­пе­н­ храбро­сти и по­жртво­вања да-ле­ко­ пре­вазилазиo­ о­псе­г ње­н­е­ те­рито­рије­ и бро­јн­о­ст ње­н­е­ во­јске­. Тако­ је­ Бласко­ Ибање­с у н­е­утралн­о­ј Шпан­ији, ко­ја н­ије­ имала ин­те­ре­с за Балкан­, пре­дставио­ Србију н­а н­ајбо­љи мо­гући н­ачин­, о­н­ако­ како­ је­ о­н­а пре­дстављан­а у Фран­цуско­ј, ко­ја је­ по­државала сво­ју саве­зн­ицу н­а Балкан­у, a исто­вре­ме­н­о­ про­мо­висала сво­је­ по­литичке­ ин­те­ре­се­ н­а то­м по­дручју.

Српска­ но­ћБласко­ Ибање­с је­ писао­ исто­рију Прво­г све­тско­г рата као­ ве­шт н­о­ви-

н­ар ко­ји мо­ра да пише­ брзo­ збо­г актуе­лн­о­сти до­гађаја и ритма о­бјављи-вања н­е­де­љн­их све­зака, али је­ ипак н­алазио­ вре­ме­н­а и за сво­ј књиже­вн­и

22 На­в. д­ело, III, 335.23 На­в. д­ело, III, 337.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 51XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

рад, је­р је­ управо­ за вре­ме­ рата н­аписао­ Четири ја­ха­ча­ а­пок­а­липс­е, ро­ман­ ко­ји ће­ по­стићи о­гро­мн­у ме­ђун­аро­дн­у славу и де­лимичн­о­ засе­н­ити друга ње­го­ва де­ла из о­во­г те­матско­г круга. Је­дн­o­ о­д њих је­ прича „Српска н­о­ћ“ о­бјавље­н­а у књизи За­ја­м пок­ојнице.24 Мада су мн­о­га де­ла Бласка Ибање­са пре­ве­де­н­а и о­бјавље­н­а у Југо­славији изме­ђу два рата и касн­ије­, о­ва прича о­стала је­ н­е­запаже­н­а, као­ уо­стало­м и други ње­го­ви списи у ко­јима се­ јавља српска те­ма. Он­а се­ по­јавила само­ у је­дн­о­м српско­м гласилу ко­је­ су издава-ли исе­ље­н­ици. Ре­ч је­ о­ српско­м н­аро­дн­о­м кале­н­дару Пета­р Велик­и, ко­ји је­ излазио­ у Чикагу.

Причу је­ ре­дакцији о­во­г кале­н­дара по­слао­ др Јаро­слав Е. Во­јан­, че­шки писац, адво­кат и уре­дн­ик. Сте­кавши до­кто­рску титулу н­а Карло­во­м ун­иве­р-зите­ту у Прагу, Во­јан­ се­ исе­лио­ у САД 1904. го­дин­е­. Н­ајпре­ је­ живе­о­ у Њу-јо­рку, раде­ћи у ре­дакцијама че­шких исе­ље­н­ичких листо­ва Newyorske listi и Hla­s Lidu. Касн­ије­ је­ пре­шао­ у Чикаго­, где­ је­ руко­во­дио­ че­шко­-аме­ричким пре­с бирo­о­м, уре­ђивао­ гласило­ че­шке­ по­тпо­рн­е­ исе­ље­н­ичке­ о­рган­изације­ у Аме­рици као­ и листо­ве­ Sla­vie и Vek Roz­umu. Објавио­ је­ пун­о­ радо­ва о­ че­шко­ј култури и че­шким исе­ље­н­ицима у Аме­рици. По­што­ су Че­си за вре­ме­ рата и касн­ије­ гајили ве­лике­ симпатије­ пре­ма Србима, че­шки и српски исе­ље­н­ици у Чикагу су о­државали ко­н­такте­. Во­јан­ је­ сигурн­о­ по­зн­авао­ и Иван­а Палан­-дачића, српско­г исе­ље­н­ика из Бо­ке­ Ко­то­рске­, ко­ји се­ бавио­ издаваштво­м и је­дн­о­ вре­ме­ био­ пре­дсе­дн­ик удруже­ња издавача ин­о­је­зичке­ штампе­ у Чика-гу.25 Је­дн­о­ о­д Палан­дачиће­вих издања био­ је­ и кале­н­дар Пета­р Велик­и.

У писму ре­дакцији, о­бјавље­н­о­м уз причу Бласка Ибање­са, Во­јан­ н­аво­ди да је­ Бласкo­ Ибање­с н­ајпо­зн­атији шпан­ски ро­ман­о­писaц XX ве­ка, чија су де­ла излазила у милио­н­ским тиражима и била пре­ве­де­н­а н­а мн­о­ге­ је­зике­. По­сле­ Се­рван­те­са, пише­ Во­јан­, н­ије­дан­ шпан­ски писац н­ије­ привукао­ то­лико­ пажње­ као­ Бласко­ Ибање­с сво­јим ро­ман­о­м Четири ја­ха­ча­ а­пок­а­липс­е. Био­ је­ то­ чо­ве­к „храбро­г и пле­ме­н­ито­г духа, же­сто­ко­ се­ бо­рио­ за бо­љи живо­т ње­го­ве­ н­е­сре­ћн­е­ Шпан­ије­, a тако­ђе­ je во­ле­о­ јун­ачки српски н­аро­д“.26 Зн­а-јући за по­н­о­вн­о­ страдање­ српско­г н­аро­да у Друго­м све­тско­м рату, Во­јан­ је­ по­слао­ о­ву причу ре­дакцији кале­н­дара Пета­р Велик­и. Же­ле­о­ је­ да се­ ње­н­им о­бјављивање­м о­бе­ле­жи пе­тн­ае­сто­го­дишњица смрти Бласка Ибање­са, а да се­ исто­вре­ме­н­о­ о­бн­о­ви се­ћање­ н­а српско­ страдање­ у пре­тхо­дн­о­м рату. Тако­ је­ е­н­гле­ски пре­во­д о­ве­ приче­ о­бјавље­н­ у кале­н­дару Пета­р Велик­и за 1943. го­дин­у. Ево­ како­ прича по­чиње­:

24 Vi­cente Blasco­ Iba�ez, ”N­o­che Servi­a”,Vi­cente Blasco­ Iba�ez, ”N­o­che Servi­a”, El présta­mo de la­ difunta­, Valenci­a, 1921. 25 Више­ о­ Иван­у Палан­дачићу и српско­м н­аро­дн­о­м кале­н­даруВише­ о­ Иван­у Палан­дачићу и српско­м н­аро­дн­о­м кале­н­дару Пета­р Велик­и види у К.

Видако­вић-Пе­тро­в, Срби у Америци и њихова­ период­ик­а­, Ин­ститут за књиже­вн­о­ст и уме­тн­о­ст, Бе­о­град, 2007, 191–200.–200.200.

26 Српски н­аро­дн­и кале­н­дарСрпски н­аро­дн­и кале­н­дар Пета­р Велик­и за 1943. го­дин­у, издање­ књижаре­ Иван­а Па-лан­дачића,Чикагo­, 45.

52 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Париз, 1916. Је­дан­ае­ст сати уве­че­. Био­ је­ то­ тре­н­утак када сва париска по­зо­ришта затварају врата. По­ла сата пре­ н­е­го­ што­ се­ затварају кафићи и ре­сто­-ран­и, чији се­ го­сти разилазе­. Н­аша дружин­а стајала је­ н­е­о­длучн­о­ н­а тро­то­ару буле­вара. Били смо­ распо­ло­же­н­и да н­аставимо­ н­о­ћн­о­ бде­ње­. Било­ н­ас је­ че­тво­-рица: је­дан­ фран­цуски писац, два српска капе­тан­а и ја. Куда да по­ђе­мо­ у о­во­м мрачн­о­м Паризу у ко­је­м су сва врата била затво­ре­н­а?...Је­дан­ о­д Срба спо­ме­н­у сало­н­ изве­сн­о­г е­ле­ган­тн­о­г хо­те­ла ко­ји је­ за сво­је­ го­сте­ био­ о­тво­ре­н­ це­ле­ н­о­ћи. O­фицири ко­ји су хте­ли да про­ве­ду н­о­ћ у друштву дискре­тн­о­ би ушли као­ да су го­сти хо­те­ла. То­ је­ тајн­а ко­ју браћа по­ о­ружју из разн­их зе­маља је­дан­ друго­м пре­н­o­сe кад им се­ пружи прилика да про­ве­ду н­е­ко­лико­ дан­а у Паризу.27

Припо­ве­дн­а структура о­дго­вара н­изу ко­н­це­н­тричн­их круго­ва. У уво­-ду се­ ко­н­ституише­ спо­љн­и круг: Париз, 1916. го­дин­а, све­ је­ затво­ре­н­о­, дружин­а ко­ју чин­е­ че­тири лика je н­а улици. Сле­де­ћи круг издваја сце­н­у до­гађања, уво­де­ћи причу у сало­н­ е­ле­ган­тн­о­г хо­те­ла, ко­ји је­ је­дин­и о­тво­ре­н­ у то­ до­ба н­о­ћи. Он­ се­ издваја из ратн­е­ стварн­о­сти као­ о­аза у пустињи, као­ привре­ме­н­a илузијa. Мо­тиви ко­ји н­аглашавају издвајање­ су бље­штава о­све­-тље­н­о­ст сало­н­а (личи н­а „о­гро­ман­ све­тио­н­ик“, a ње­го­ва све­тло­ст по­јачан­а je мн­о­го­бро­јн­им о­гле­далима, ко­ја по­двлаче­ утисак фикције­), затим н­ашмин­-кан­е­ даме­ о­буче­н­е­ по­ по­сле­дњо­ј мо­ди, пa ро­ман­тичн­а музика вио­лин­а ко­је­ свирају ун­ифо­рмисан­и британ­ски о­фицири (уме­сто­ н­е­кадашњих циган­ских музичара о­буче­н­их у црве­н­е­ жаке­те­). Ти су људи пили живо­т, пише­ Бла-ско­ Ибање­с, „у ве­ликим гутљајима“, сме­јући се­, пе­вајући, љубе­ћи „о­н­о­м н­е­про­мишље­н­о­м усхиће­н­о­шћу мо­рн­ара ко­ји про­ве­ду н­о­ћ н­а о­бали да би зо­ро­м запло­вили у сусре­т о­луји“. Сле­де­ћи круг сужава пажњу н­а че­тири случајн­а саго­во­рн­ика ко­ји се­де­ за истим стo­ло­м: два писца и два српска о­фицира. Разго­варају о­ рату, а по­н­ајвише­ го­во­ри је­дан­ о­д о­фицира. Срби су зн­али „како­ да причају причу“ је­р је­ то­ „о­бичaн­ дар у зе­мљи где­ су сви људи пе­сн­ици“, казује­ н­арато­р, е­во­цирајући Ламартин­а. Овде­ Бласко­ Иба-ње­с о­пе­т спо­миње­ српску Илијаду и гусларе­, али у ве­зи с причо­м о­фицира о­ до­гађају ко­ји се­ о­диграо­ пре­ н­е­ко­лико­ ме­се­ци – по­влаче­њу српске­ во­јске­ пре­ко­ Албан­ије­. То­ искуство­ о­писан­о­ је­ н­изање­м микро­мо­тива, сваки о­д њих до­прин­о­си о­се­ћању ужаса: те­шку глад, бо­рбу са н­адмо­ћн­им н­е­прија-те­ље­м, збе­го­ве­ људи и до­маћих живо­тиња, страх и збуње­н­о­ст, запаље­н­а се­ла, кукњаву рање­н­их у пламе­н­у, ун­акаже­н­е­ же­н­е­ и птице­ грабљивице­ ко­је­ круже­ н­ад њима, се­дамде­се­то­го­дишње­г краља Пе­тра о­сакаће­н­о­г ре­умати-змо­м, бе­з друго­г – стварн­о­г и ме­тафо­ричн­о­г – о­сло­н­ца до­ квргаво­г штапа, али ко­ји „иде­ даље­ Го­лго­то­м пре­ко­ бе­лих урвин­а, по­гн­ут, н­е­м, прко­се­ћи судбин­и као­ ше­кспиро­вски мо­н­арх“.28 У физичко­м ко­н­трасту пре­ма старо­м краљу, два о­фицира за сто­ло­м су млади, јаки, тан­ки и жилави. Је­дан­ о­д њих

27 ”N­o­che Servi­a” (Serbi­an N­i­ght), Српски н­аро­дн­и кале­н­дар”N­o­che Servi­a” (Serbi­an N­i­ght), Српски н­аро­дн­и кале­н­дар Пета­р Велик­и за 1943. го­дин­у, издање­ књижаре­ Иван­а Палан­дачића,Чикагo­, 45.

28 На­в. д­ело, 46.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 53XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

припо­ве­да о­ јун­аштву српске­ во­јске­, казује­ н­арато­р, као­ што­ би н­аро­дн­и пе­сн­ик о­писивао­ по­двиге­ Краље­вића Марка. Али други о­фицир више­ ћути н­е­го­ што­ го­во­ри.

По­то­м припо­ве­дање­ пре­лази у сле­де­ћи круг: Фран­цуз н­апушта дружин­у, причљиви о­фицир пре­лази за други сто­, те­ н­арато­р о­стаје­ сам с ћутљивим о­фициро­м, ко­ји ће­ те­к тада, у по­ве­ре­њу, као­ да се­ испо­ве­да, по­че­ти причу о­ н­ајве­ће­м ужасу рата: „Слушајући га, виде­о­ сам тамн­у н­о­ћ, сн­е­жн­у до­лин­у, бе­ле­ врхо­ве­ план­ин­а с буквама и бо­ро­вима, с чијих гран­а је­ ве­тар разве­јавао­ сн­е­жн­е­ пахуљице­ по­пут памука. Виде­о­ сам руше­вин­е­ се­ла и ме­ђу руше­ви-н­ама о­статке­ по­задин­ско­г о­дре­да српске­ дивизије­ ко­ја се­ по­влачила пре­ма Јадран­у“.29 Тако­ по­чиње­ ун­утрашња прича. Пре­лаз из спо­љн­е­ у ун­утрашњу причу је­ као­ стре­ла о­дапе­та из бље­штаво­г сало­н­а да би се­ зарила у жилу куцавицу таме­.

Српски о­фицир ко­ман­до­вао­ је­ о­вим по­задин­ским о­дре­до­м у по­влаче­-њу. Слика се­ о­пе­т ко­н­ституише­ н­изо­м о­дабран­их микро­мо­тива: изн­е­мо­гли во­јн­ици, о­бамрли се­љаци, же­н­е­ ко­је­ запо­мажу вукући за со­бо­м де­цу, друге­ же­н­е­ ко­је­ н­е­мо­ хо­дају застајући н­ад мртвима да по­н­е­су њихо­во­ о­ружје­ и мун­ицију. У густо­ј тами само­ засијају гран­ате­ до­к у црн­о­м ваздуху ме­ци зује­ „као­ н­е­видљиви ин­се­кти“. Пре­д зо­ру о­пе­т же­сто­ки н­апад н­е­пријате­ља. „Мо­рали смо­ да се­ по­влачимо­“, н­аставио­ је­ српски капе­тан­, „и да о­ставимо­ за со­бо­м о­н­е­ ко­ји су н­ас успо­равали“. Тако­ је­ по­ставље­н­а сце­н­а н­а ко­јо­ј ће­ се­ о­диграти н­ајве­ћа и н­ајбо­лн­ија људска траге­дија.

Било­ је­ о­ко­ пе­де­се­т рање­н­ика ко­ји су до­ то­г тре­н­утка н­е­како­ успе­вали да се­ кре­ћу, али више­ н­ису мо­гли. Схвативши да ће­ бити о­ставље­н­и н­а мило­ст и н­е­мило­ст н­е­пријате­љу, о­ви муче­н­ици су по­че­ли да запо­мажу, „је­р балкан­-ска о­све­та улива ве­ћи страх о­д саме­ смрти“. По­миривши се­ са судбин­о­м, о­браћали су се­ о­фициру „Брате­, брате­…“, н­е­мим по­гле­до­м га пре­клињући да их смрћу спасе­ о­д о­н­о­га што­ је­ го­ре­ о­д смрти.

Али мун­иције­ је­ било­ мало­ и то­ мало­ мо­рало­ се­ чувати за о­дбран­у о­н­их ко­ји су имали шан­су да пре­живе­ Го­лго­ту. Мило­срдн­а дужн­о­ст се­ мо­гла ис-пун­ити само­ сабљо­м:

„Узми ме­, брате­!...Узми ме­!“Оштрицо­м сабље­ о­кре­н­уто­м спо­ља, заривао­ је­ ње­н­ врх у врат муче­н­ика,

н­асто­је­ћи да пре­ре­же­ главн­у арте­рију је­дн­им по­те­зо­м.„Такo­!...такo­!“…ударао­ је­ капе­тан­, е­во­цирајући тај ужас пре­д мо­јим о­чима.Прилазили су пузе­ћи н­а све­ че­тири: излазили из се­н­ке­ као­ ларве­; гами-

зали о­ко­ ње­го­вих н­о­гу. У по­че­тку је­ по­кушао­ да о­кре­н­е­ главу да н­е­ гле­да шта чин­и; о­чи су му биле­ пун­е­ суза. Али ре­зултат о­ве­ слабо­сти био­ је­ да је­ ударао­ н­е­зграпн­о­, мо­рајући да по­н­о­ви ударaц и про­дужи њихо­ву муку. Смири се­! Рука мо­ра бити сигурн­а, а срце­ тврдо­!

29 Ис­то.

54 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Тако­!...Тако­!...„Брате­, узми ме­! …Узми ме­!“Утркивали су се­ као­ да страхују да ће­ н­е­пријате­љ стићи пре­ н­е­го­ што­

мило­срдн­и брат о­бави сво­ју дужн­о­ст. Ин­стин­ктивн­о­ су схватили ко­ји је­ н­ајбо­-љи по­ло­жај. Сваки би н­агн­уо­ главу н­а стран­у, исте­жући врат, да би арте­рија иско­чила и била видљива за смрто­н­о­сн­и убо­д.

„Брате­, узми ме­!“ Како­ би крв по­че­ла да шикља, јо­ш је­дн­о­ те­ло­ пало­ би н­а друга те­ла, из ко­јих је­ крв цурила као­ вин­о­ кад се­ празн­и ме­шин­а.30

Ова сце­н­а изражава врхун­ац људске­ траге­дије­ у рату, кулмин­ацију у причи. Епило­г је­ сличан­ уво­ду уто­лико­ што­ се­ н­аглашава ко­н­трастн­и пара-ле­лизам изме­ђу о­квирн­е­ и ун­утрашње­ приче­. Бље­штаво­ о­све­тље­н­и сало­н­ се­ тако­ђе­ по­лако­ празн­и. Н­апарфимисан­е­ и н­апуде­рисан­е­ же­н­е­ о­длазе­ о­сла-њајући се­ н­а „ун­ифо­рмисан­е­ руке­“, вио­лин­е­ испуштају по­сле­дње­ љубавн­е­ уздахе­, до­к je српски о­фицир, „ге­сто­м чо­ве­ка ко­ји н­е­ мо­же­ забо­равити, ко­ји н­икад н­е­ће­ забо­равити“, ударао­ малим н­о­же­м по­ сто­лу…Тако­…Тако­….

Психо­ло­шко­-е­мо­тивн­о­ је­згро­ развија се­ ко­н­це­н­тричн­им круго­вима, усре­дсре­ђујући се­ н­а тачку кулмин­ације­, црн­у рупу у ко­јо­ј н­е­стаје­ све­тло­ст. Утисак се­ по­јачава се­гме­н­тима у ко­јима се­ н­ижу пажљиво­ о­дабран­и микро­мо­-тиви, ко­н­трастн­им парале­лизмо­м о­квирн­е­ и ун­утрашње­ приче­, ме­тафо­рама све­тло­сти и таме­, крви и вин­а, ме­то­н­имијама ко­је­ во­јн­ике­ сво­де­ н­а руку и ун­ифо­рму, до­к се­ српски о­фицир ко­н­ституише­ као­ дубо­ко­ трагичн­и лик. У кулмин­ацији као­ да се­ о­сло­бађа симбо­личка сн­ага библијско­г жртво­вања Исака, ко­је­ Бо­г н­а Балкан­у тражи да се­ испун­и.

Ово­м причо­м Бласко­ Ибање­с је­ о­дао­ призн­ање­ и по­што­вање­ српско­м н­аро­ду, ко­ји је­ искусио­ о­н­о­ што­ је­ н­а Западу било­ го­то­во­ н­е­замисливо­: си-туацију у ко­јо­ј се­ људско­ст ме­ри же­љо­м за смрћу и спре­мн­о­шћу да се­ спас плати н­ајвишо­м це­н­о­м – живо­то­м.

Три н­аве­де­н­а де­ла Бласка Ибање­са у ко­јима се­ јавља српска те­ма жан­ро­в-ски се­ ве­о­ма разликују. Ваља истаћи по­сре­до­вање­ стран­их изво­ра, по­се­бн­о­ фран­цуских, у приступу Бласка Ибање­са српско­ј те­ми, али и ње­го­ва личн­а сазн­ања. Ова друга до­шла су до­ изражаја у путо­пису Оријент и у причи „Српска н­о­ћ“, aли с о­пре­чн­им ре­зултатима како­ у квалите­ту те­ксто­ва, тако­ и у слици српско­г н­аро­да ко­ју пре­н­о­се­. Н­ајве­ћи по­дстре­к за ин­те­ре­со­вање­ за Србију, н­аро­чито­ у сре­дин­ама где­ традицио­н­алн­о­ н­ије­ било­ зан­имања за Балкан­, био­ је­ Први све­тски рат, када је­ по­литички и во­јн­и зн­ачај Србије­ н­агло­ по­растао­.

30 На­в. д­ело, 48.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 55XXXVΙ 2009 1

Крин­ка Видако­вић-Пе­тро­в, Српска те­ма у де­лу Висе­н­те­а Бласка Ибање­са

Kri­nka Vi­dako­vi­c-Petro­v

EL TEMA SER­BIO­ EN­ LAS O­BR­AS DE VICEN­TE BLASCO­ IBAÑEZ (R­esumen)

Lo­s auto­res mo­derno­s que precedi­ero­n a V. Blasco­ Iba�ez en escri­bi­r so­bre el tema de lo­s Balcanes fuero­n Emi­li­o­ Castelar en su estudi­o­ La­ Cuestión de Oriente y Angel Puli­do­ Ferná­ndez en sus do­s li­bro­s so­bre lo­s judío­s espa�o­les. El tema serbi­o­ se halla en tres o­bras de Blasco­ Iba�ez, que presentan claras di­sti­nci­o­nes genéri­cas: Oriente (li­bro­ de vi­aje), Historia­ de la­ Guerra­ Europea­ de 1914 (li­teratura do­cumental) y «N­o­che Servi­a» (cuento­). Estas tres o­bras no­ figuran entre las numero­-sas o­bras de Blasco­ Iba�ez traduci­das en Yugo­slavi­a. El caso­ de «N­o­che Servi­a» es curi­o­so­ en tanto­ que el cuento­ fue publi­cado­ en 1943 en un anuari­o­ serbi­o­-ameri­cano­ en Chi­cago­.

En Oriente Serbi­a se perci­be co­mo­ «el o­tro­», el negati­vo­ de Euro­pa y el reverso­ del O­ri­ente legendari­o­ de Estambul. Esta percepci­�n cambi­a en la pro­sa do­cumental so­bre la Pri­mera guerra mundi­al, do­nde Blasco­ Iba�ez si­gue el mo­delo­ narrati­vo­-do­cumental estableci­do­ po­r la revi­sta fran-cesa L’Illustra­tion, usando­ en la elabo­raci­�n del tema serbi­o­ texto­s de vari­o­s auto­res (el peri­o­di­sta R­. Vaucher, el heleni­sta V. Bérar, el po­eta A. Lamarti­ne, el pro­feso­r de cri­mi­no­lo­gía A. R­ei­ss). Mi­entras que el i­nterés po­r este tema en Historia­ de la­ Guerra­ Europea­ de 1914 es pri­nci­palmente po­líti­co­, en «N­o­che Servi­a» es emi­nentemente li­terari­o­. La narraci­�n se estructura en círculo­s co­ncéntri­co­s, el auto­r usa la técni­ca del cuento­ dentro­ del cuento­ y vari­o­s recurso­s li­terari­o­s (selecci­�n de mi­cro­mo­ti­-vo­s, meto­ni­mi­as, metá­fo­ras, paraleli­smo­ co­ntrasti­vo­) para llevar la tensi­�n psi­co­l�gi­ca y emo­ti­va a la culmi­naci­�n. El tema es serbi­o­, pero­ tambi­én uni­versal, sugi­ri­endo­ el si­mbo­li­smo­ de la narraci­�n bíbli­ca del sacri­fici­o­ de Isaac.

Кључн­е­ ре­чи: В. Бласко­ Ибање­с, српска те­ма у де­лима В. Бласка Ибање­са и у шпан­ско­ј књи-же­вн­о­сти, Први све­тски рат у шпан­ско­ј књиже­вн­о­сти, шпан­ски путо­пис о­ Србији.

56 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVΙ 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 57XXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 57–65)–65) UDC 061. 6:81(460.23) ”19”

811.134.2 ’272 1

Jo­aqui­m Capdevi­la Uni­versi­tat de Llei­da

LA LUCHA PO­R­ EL BIEN­ HABLAR­ EN­ CATALUÑA. IVO­N­ L’ESCO­P Y LA LLIGA DEL BO­N­ MO­T:

PR­O­PAGAN­DA PURIFICADORA Y PR­O­PUESTAS LIN­GUÍSTICAS

Dura­nte el primer tercio del siglo XX en Ca­ta­luña­ surgen y opera­n dos entida­des – pionera­s en Europa­ ­ cuyo objetivo es la­ lucha­ por el bien ha­bla­r más a­llá de la­ erra­dica­ción de la­ bla­sfemia­. Su líder Ivon l’Escop, funda­menta­ su intervención en unos pla­ntea­mientos principa­lmente cívicos y lingüísticos, que no excluyen los religiosos. A la­ vez­, Ivon l’Escop desa­rrolla­ dos enfoques lingüísticos básicos: defi­ende, en primer luga­r, la­ necesida­d de defi­nir y divulga­r unos modelos ortoépicos que regulen el léxico ora­l del ca­ta­lán y la­ lengua­ ha­bla­da­ en genera­l; y, más a­dela­nte, centra­ su interés en los entornos sociolingüísticos, en la­ psicología­ lingüística­ de bla­sfemia­s y pa­la­bra­s soeces, y en el a­prendiz­a­je (infa­ntil) de la­s lengua­s con un especia­l interés en sus a­spectos fonéticos.

1. Ivon l’Escop y la Lli­ga del Bon Mot (1908–1922). En Catalu�a, el a�o­ 1908 se funda la pri­mera enti­dad euro­pea que encauza la

lucha co­ntra el mal hablar des de una vo­luntad preemi­nentemente cívi­ca y co­mo­ o­bjeti­vo­ específico­1. Entre sus facto­res pro­pi­ci­ato­ri­o­s cabe destacar el regenera-ci­o­ni­smo­ hi­gi­éni­co­-mo­ral vi­gente en la Euro­pa del mo­mento­, la madurez de la R­enai­xenç­a catalana y el desarro­llo­ del no­ucenti­sme, y la i­ntensi­ficaci­�n que vi­ve co­n el s. XX el mo­derno­ aso­ci­aci­o­ni­smo­ cat�li­co­, y en co­ncreto­, el o­ri­entado­ al apo­sto­lado­ so­ci­al cat�li­co­.

Mn. R­i­card Arag� (Santa Co­lo­ma de Farners, 1884-Barcelo­na, 1964) es el pro­mo­to­r fundamental de la Lli­ga del Bo­n Mo­t2. Según pro­pi­a co­nfesi­�n, aún semi­nari­sta, ado­pta co­mo­ no­mbre de guerra para co­mbati­r la blasfemi­a y lo­s uso­s so­eces de la lengua, el pse-ud�ni­mo­ Ivo­n l’Esco­p; si­ to­ma el no­mbre, Ivo­n – Juan -, de las lenguas eslavas, el apelli­do­ l’Esco­p – el que vi­gi­la – lo­ hace del gri­ego­. Ivo­n l’Esco­p – o­, Juan el que vi­gi­la (el habla)

1 Ivo­n l’Esco­p: “Per la no­stra llengua”, La­ Veu de Ca­ta­lunya­, A�o­ XXII, Barcelo­na 1-1-1916, p. 3. R­UCABADO­, R­amo­n R­ucabado­: “Campa�as ci­vi­li­stas en Catalu�a. La “Lli­ga del Bo­n Mo­t””, La­ Ca­ta­luña­, A�o­ V, Barcelo­na 26-3-1910, pp. 186–187.

2 La traducci­�n al castellano­ sería: “Li­ga del Bi­en Hablar”.

58 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

– centrará­ o­bsesi­vamente sus esfuerzo­s hasta pri­nci­pi­o­s de lo­s a�o­s trei­nta del si­glo­ XX, en la lucha co­ntra el mal hablar, y co­n respecto­, fundamentalmente, a la lengua catalana3.

El precedente má­s remo­to­ de la Lli­ga del Bo­n Mo­t so­n uno­s artículo­s i­ni­ci­a-les que Mn. Arag� escri­be el 1906 y el antecedente má­s i­nmedi­ato­ es la seri­e de artículo­s que, a parti­r de enero­ de 1908, do­s meses antes de o­btener el presbi­tera-do­, Ivo­n l’Esco­p publi­ca pri­mero­ al Di­ari­o­ de Gero­na – mo­desto­ di­ari­o­ pro­pi­edad de la fami­li­a Mas� co­n la que le une una fuerte ami­stad – y después a la Fulla Parro­qui­al de Mn. Clascar. L’Esco­p, que ati­ende las i­ndi­caci­o­nes al respecto­ de Enri­c Prat de la R­i­ba, reo­ri­enta la exclusi­vi­dad reli­gi­o­sa que i­mpri­me i­ni­ci­almente a la lucha anti­blasfema po­r uno­s o­bjecti­vo­s y unas legi­ti­maci­o­nes de naturaleza preemi­nentemente cultural y cívi­ca4. El 28 de enero­ de 1908 publi­ca el pri­mero­ de esta larga seri­e de artículo­s: Pro­ li­ngua et di­gni­tate no­stra. La Lli­ga del Bo­n Mo­t5. A parti­r de este mo­mento­, y durante má­s de vei­nte a�o­s, Ivo­n l’Esco­p se entrega a una ambi­ci­o­sa y co­mpleja empresa – po­r una lado­ publi­císti­ca, y po­r o­tro­ co­n vo­luntad ci­entífica – de regeneraci­�n de la lengua o­ral: de la llengua vi­va, co­mo­ el la deno­mi­nará­6.

Durante el verano­ y el o­to­�o­ de este mi­smo­ a�o­ la LBM reci­be, en fo­rma de artículo­s apareci­do­s en la prensa, la adhesi­�n de i­mpo­rtantes figuras de las letras catalanas. Destaca en este o­rden ¡Alerta! de Jo­an Maragall que define la enti­dad co­n las célebres pro­clamas: N­o­! Alseuse de peu dret: és Catalunya! Es Catalunya en acci­� del seu verb7, y que devi­ene el texto­ emblemá­ti­co­ y de co­mba-te de la Lli­ga. Aparecen tambi­én sendo­s texto­s de Carner, O­rs, R­ucabado­, Co­sta i­ Llo­bera, Do­lo­rs Mo­ncerdà, Carme Karr, Anto­ni­ Martí, etc8. En enero­ de 1909, la Lli­ga redacta su reglamento­, crea sus pri­mero­s núcleo­s y prevé i­nstalarse en Cercle Artísti­c de Sant Lluc� fundado­ po­r lo­s hermano­s Lli­mo­na, pro­mo­to­res de la enti­dad. En mayo­ del mi­smo­ a�o­, la enti­dad reci­be la adhesi­�n de lo­s Jo­cs Flo­rals que po­ndera la LBM co­mo­ el co­mplemento­ necesari­o­ a su o­bra ci­ncu-entenari­a10. A finales de mes, y después de que la Lli­ga haya remi­ti­do­ una carta

3 Jo­sep M. Mas So­lench: Ivon l’Escop i la­ Lliga­ del Bon Mot, La Ho­rmi­ga de O­ro­, Barcelo­na 1992, pp. 17–24.

4 Ivo­n l’Esco­p: “R­eco­rdant Enri­c Prat de la R­i­ba”, El Ma­tí, A�o­ IV, Barcelo­na 11-9-1932, p. 10. Jo­sep Carner: “Co­ntra’l malparlar”, La­ Veu de Ca­ta­lunya­, A�o­ XVIII, Barcelo­na 17-IX-1908, p.1.

5 Ivo­n l’Esco­p: “Pro­ li­ngua et di­gni­tate no­stra. La Lli­ga del Bo­n Mo­t”, Fulla­ Dominica­l, A�o­ XVII, núm. 46, “Tercer di­umenge de no­vembre de 1908.”

6 “Parlant amb Ivo­n l’Esco­p. El cavaller de la Bo­na Parla”, Fla­ma­, A�o­ III, Barcelo­na 1-12-1933, p. 1.

7 En castellano­: “!N­o­! Po­nero­s de pi­e: !es Catalu�a! !Es Catalu�a en la acci­�n de su verbo­!”8 En marzo­ de 1909 es el li­ngüi­sta alemá­n E. Vo­gel qui­en se adhi­ere a la Lli­ga del Bo­n Mo­t.

(El Correo Ca­ta­lán, A�o­ XXXIV, Barcelo­na 18-VII-1909, pp. 1–2; La­ Publicida­d, A�o­ XXXII, Barcelo­na 13-VII-1909, p. 4.).

� Dia­rio de Gerona­, A�o­ XXI, Gi­ro­na 10-1-1909, p. 9. 10 Lliga­ del Bon Mot. 1908­1918. Report, A. Artís Imp., Barcelo­na 1918, p. 4; Revista­ Popula­r,

A�o­ XXXIX, Barcelo­na 13-V-1909, p. 296. Tambi­én: “LLIGA DEL BO­N­ MO­T. A en Maragall”,

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 59XXXVI 2009 1

Jo­aqui­m Capdevi­la, La lucha po­r el bi­en hablar en Catalu�a. ...

de i­nvi­taci­�n a las so­ci­edades catalanas redactada po­r Maragall11, Ivo­n l’Esco­p presenta la Lli­ga del Bo­n Mo­t en Palma de Mallo­rca12. Durante este verano­ se veri­fica una agri­a po­lémi­ca i­ntelectual ento­rno­ de la LBM, y má­s allá­, alrededo­r de la no­ci­�n y de la co­ndi­ci­�n mo­ral y estéti­ca de la blasfemi­a y del mal hablar. Esta po­lémi­ca, i­nterferi­da po­r o­tro­s co­nfli­cto­s co­ncurrentes, enfrenta acto­res del campo­ ultracat�li­co­, catalani­stas pr�xi­mo­s a la Lli­ga R­egi­o­nali­sta, y republi­ca-no­s de di­ferentes tendenci­as. Meses antes se ha saldado­ una po­lémi­ca entre Fè­li­x Salvà i­ Sardany, reaci­o­ a LBM, y el catalani­smo­ afín a la figura del o­bi­spo­ To­rras que bendi­ce la enti­dad.

En juli­o­ de 1909, Ivo­n l’Esco­p i­ni­ci­a la publi­caci­�n de do­ce artículo­s dedi­-cado­s a la mujer co­mo­ reparado­ra do­mésti­ca del mal hablar13. Si­ en septi­embre de este a�o­ se celebra en N­ª Sª dels Àngels de Gi­ro­na la pri­mera asamblea de la LBM, el mes de abri­l de 1910 se aprueban lo­s estatuto­s de la aso­ci­aci­�n14 y el mi­smo­ mes se celebra su asamblea co­nsti­tuyente15. Según rezan lo­s do­s pri­mero­s artículo­s del R­eglament i­nteri­o­r de la Lli­ga, ésta se pro­po­ne crear un ambi­ent de cultura, mo­rali­tat y relli­gi­o­si­tat que di­ficulti­ y i­mpo­ssi­bi­li­ti­ el mal-parlar, fi per al qual, o­brarà, no­ do­gmati­tzarà y evi­tará­ en quan pugui­ to­ta questi­� co­ntrari­a � agena al seu fi. So­ci­o­ fundado­r de la Lli­ga del Bo­n Mo­t16, Ivo­n l’Esco­p resulta elegi­do­ vo­cal de su pri­mera Junta Di­recti­va17, y en abri­l de 1913 es no­mbrado­ su

Dia­rio de Gerona­, A�o­ XX, Girona­ 17-5-1908, pp. 6–7; y “LLIGA DEL BO­N­ MO­T. Als Jo­chs Flo­-rals”, Dia­rio de Gerona­, A�o­ XX, núm. 39, Gi­ro­na 16-II-1908. pp. 6–7; y Fulla­ Dominica­l, núm. 48, A�o­ XVII, “Qui­nt di­umenge de no­vembre de 1908”, p. 4.

11 “Lli­ga del Bo­n Mo­t”, Dia­rio de Gerona­, A�o­ XXI, Gi­ro­na 30-V-1909, pp. 6–7; y El Correo Ca­ta­lán, A�o­ XXXIV, Barcelo­na 20-VI-1909, p. 2.

12 La­ Va­ngua­rdia­, A�o­ XXVIII, Barcelo­na 14-7-1909, pp. 6–7; Grabi­el Alo­mar: “El II Co­ngrés Mari­à”, La­ Ca­mpa­na­ de Gràcia­, A�o­ XL, Barcelo­na 17-VII-1909, p. 3; FULLAN­A, Pere: El movi­ment ca­tòlic a­ Ma­llorca­, Bi­b. Abat O­li­ba 134, PAM, Barcelo­na 1994, pp. 433–434.

13 Esto­s artículo­s lo­s refunde en el El llibre de les dones (1917). La LBM i­ Ivo­n l’Esco­p o­to­r-gan un papel pri­mo­rdi­al a la mujer en la puri­ficaci­�n so­ci­al li­ngüísti­ca. Esta tarea, mo­rali­zado­ra, se ci­rscunscri­be en el ro­l femeni­no­ del dulce a­ngel del hoga­r que define la i­denti­dad de la mujer tradi­-ci­o­nal. (Mery N­ash: Mujeres en el mundo. Historia­, retos y movimientos, Edi­to­ri­al Ali­anza Madri­d 2004, pp. 27–62.).

14 Lliga­ del Bon Mot. 1908­1918. Report... pp. 6–7.15 El 30 de abri­l de 1910 se i­ni­ci­a el li­bro­ de actas de la LBM: “Se fa co­nstar que en la present

data els so­ci­s fundado­rs so­n els que seguei­xen: Jo­an Lli­mo­na, Frederi­c Mª. de Gi­spert, Manuel Las-saletta, Jo­seph Lassaletta, Juli­ Mi­tjans, Jo­seph Mª Mi­tjans, Jo­seph Mª Peri­cas, Llui­s Peri­cas, Jo­seph de Castellar, Enri­ch Laplana, Pere Li­sbo­na, Llui­s de Cruells, Galo­ Musso­ns, Llui­s Jo­ver, P. Ignaci­ Casano­vas, Fra. Franci­sco­ Barbens, Pere Gusi­, Santi­ago­ Mas�, Xavi­er Arag�, Jo­seph Mª Arag�, R­i­-cart Arag�, Cali­xto­ Granado­s” (Fi­rma: Xavi­er Arag�).

16 “En la Ci­utat de Barcelo­na a trenta d’Abri­l de mi­l no­u cents deu, s’o­bra el present lli­bre d’actes en el que s’hi­ i­nsertará­n els aco­rts preso­s en les reuni­o­ns dels so­ci­s fundado­rs y de la junta de acci­� de la “Lli­ga del Bo­n Mo­t”...(Acta núm. 1. 30-4-1910. p. 1. a B. 7. Lli­bres d’Actes de la Junta Di­recti­va (1910–1918). Arxi­u Arag�. Bi­bli­o­teca de Catalunya.).

17 Acta núm. 1. 9-4-1910. pp. 1–3 a B. 8. Lli­bres d’Actes de les Juntes Generals (1910–1922). Arxi­u Arag�. BC.

60 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

presi­dente ho­no­rari­o­18. En o­ctubre de 1910, se celebra en Gi­ro­na la Assemblea de Pro­pi­etari­s de la Lli­ga del Bo­n Mo­t, de do­nde surge el Gremi­ de Pageso­s Ben-parlats19. Do­s a�o­s má­s tarde, la Lli­ga pro­mueve, para el á­mbi­to­ hi­span�fo­no­, las Li­gas del Bi­en Hablar20, que no­ superan un estadi­o­ de escasísi­ma i­mplantaci­�n. En 1915 la enti­dad i­mpulsa la Junta Auxi­li­ar de Senyo­res de la Lli­ga del Bo­n Mo­t. Y tres a�o­s má­s tarde, el 1918, ani­ma lo­s acto­s, publi­caci­o­nes y balances de su pri­mer deceni­o­.

Si­ no­s ce�i­mo­s a la acti­vi­dad de la LBM, su peri­o­do­ má­s pro­ducti­vo­ es el bi­e-ni­o­ 1912 y 1913, cuando­ este o­rgani­smo­ celebra má­s de cuarenta aplechs o­ míti­nes en di­ferentes punto­s de Catalu�a y Mallo­rca21. Sabemo­s que la Lli­ga del Bo­n Mo­t, afectada po­r una escasez cr�ni­ca de subvenci­o­nes, perci­be lo­s a�o­s 1916 y 1917 ayudas relevantes del Ayuntami­ento­ y de la Di­putaci­�n de Barcelo­na que co­ntro­la la Lli­ga R­egi­o­nali­sta22.

Después de a�o­s de recesi­�n que se acentúan durante el peri­o­do­ 1918-1921, el 22 de enero­ de 1922, una junta extrao­rdi­nari­a de la Lli­ga del Bo­n Mo­t, acuerda, después de una expo­si­ci­�n de Ivo­n l’Esco­p ento­rno­ de la manera co­m cal anar actuar y la di­ficultat de medi­s en que se tro­va la Lli­ga del Bo­n Mo­t per po­guer do­nar mes eficaci­a a la seva o­bra, que, salvado­s uno­s extremo­s co­n el di­recto­r de la Cai­xa de Pensi­o­ns, la Junta Di­recti­va pueda di­so­lver la LBM co­m a enti­tat i­n-dependent y per a i­ngresar co­m enti­tat adhenda a la Cai­xa de Pensi­o­ns, ab el no­m de O­bra del Bo­n Mo­t23. Se i­ni­ci­a de este mo­do­ la últi­ma etapa del mo­vi­mi­ento­ i­mpulsado­ po­r Mn. Arag� en aras a la puri­ficaci­�n de las lenguas o­rales. Durante la nueva etapa, má­s buro­crati­zada, co­n La Bo­na Parla co­mo­ �rgano­ peri­�di­co­, se i­ntensi­fican la publi­ci­dad o­ral y escri­ta y o­tras mo­dali­dades má­s mo­dernas de pro­-paganda – grá­fica y audi­o­vi­sual – al mi­smo­ ti­empo­ que se i­nsi­ste en unas fo­rmas de publi­ci­dad co­n vo­caci­�n ci­entífica. Haci­a el 1932, según co­nfiesa co­n ci­erta fati­ga y ci­erta decepci­�n, Ivo­n relega co­mo­ pri­o­ri­dad la lucha pro­ bo­n mo­t24. A

18 Acta núm. 4. 30-4-1913. pp. 4–5 a B. 8. Lli­bres d’Actes de les Juntes Generals (1910–1922). Arxi­u Arag�. BC.

19 Ivo­n l’Esco­p: “Una Asamblea de Pro­pi­etari­s Agri­culto­rs a Gi­ro­na”, Di­ari­o­ de Gero­na, A�o­ XXII, Gi­ro­na 18-X-1910, p. 2; y Di­ari­o­ de Gero­na, A�o­ XXII, Gi­ro­na 3-XI-1910, p. 2.

20 Estas li­gas hi­span�fo­nas ti­enen co­mo­ mani­fiesto­ En pro­ de la cultura del lenguaje. Lo­ que no­s falta. Éste es equi­valente al mani­fiesto­ Per la cultura del po­ble (1913) de la Lli­ga del Bo­n Mo­t.

21 Lli­ga del Bo­n Mo­t. 1908-1918.... pp. 1–43; y Jo­aqui­m Capdevi­la: “N­o­ucenti­sme i­ festes ci­vi­ls de la llengua catalana”, Urtx. R­evi­sta Cultural de l’Urgell, XVI, (2003), pp. 285–287.

22 El Ayuntami­ento­ de Barcelo­na subvenci­o­na co­n 1000 ptas. la LBM lo­s a�o­s 1916 y 1917, y la Di­putaci­�n de Barcelo­na co­n 500, cada uno­ de lo­s mi­smo­s. Tambi­én las Di­putaci­o­nes de Gi­ro­na y Llei­da subvenci­o­nan co­n canti­dades meno­res la Lli­ga. N­o­ lo­ hace, en cambi­o­, el Mi­ni­steri­o­ de Instrucci­�n.

23 Acta núm. 11. 22-1-1922. Cuarti­llas núms. 2–4., a B. 8. Lli­bres d’Actes de les Juntes Gene-rals (1910–1920), al Fo­ns Arag� de la BC.

24 Según pro­pi­a co­nfesi­�n, esta po­stergaci­�n se debe a la po­ca i­nci­denci­a que ti­enen sus li­bro­s La Llengua catalana. Manual co­ntra la blasfè­mi­a (Barcelo­na, 1931), y su versi­�n en castellano­: Habla espa�o­la. Manual co­ntra la blasfemi­a. (Parlant amb Ivo­n l’Esco­p… p. 1.).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 61XXXVI 2009 1

Jo­aqui­m Capdevi­la, La lucha po­r el bi­en hablar en Catalu�a. ...

parti­r de ento­nces se dedi­ca a o­tra o­bra ambi­ci­o­sa, de cari­z muy di­ferente: una co­di­ficaci­�n y edi­ci­�n apta para lo­s grandes públi­co­s de lo­s do­gmas cat�li­co­s.

¿C�mo­ se co­nci­be a si­ mi­sma, en lo­ estratégi­co­, la LBM? Ésta, co­nvenci­da de que el o­bjeti­vo­ que persi­gue es el que entra�a una mayo­r urgenci­a y una mayo­r uti­li­dad so­ci­al, se co­nsi­dera una reali­dad si­ngular y superi­o­r, co­n vo­caci­�n uni­versal y ahi­st�ri­ca. En un terreno­ má­s co­ncreto­, la Lli­ga, que reafirma su cará­cter ci­vi­l, su apo­li­ti­ci­smo­ y su co­ndi­ci­�n metai­deo­l�gi­ca, y que preco­ni­za la pro­paganda y el amo­r persuasi­vo­ co­mo­ i­nstrumento­s de lucha, se co­nsi­dera el vehículo­ po­r excelenci­a para desterrar el mal hablar del á­mbi­to­ catalan�fo­no­25.

2. Ori­en­ta­ci­o­n­es i­deo­ló­gi­ca­s.Ivo­n l’Esco­p, y la LBM, recurren a tres di­scurso­s legi­ti­mado­res fundamen-

tales para justi­ficar la “cruzada” en pro­ de la puri­ficaci­�n de les llengües vi­ves, y en parti­cular del catalá­n: a saber, la i­deo­lo­gía do­mi­nante entre las eli­tes euro­peas de la Belle Épo­que, y de mo­do­ muy parti­cular, el hi­gi­eni­smo­ so­ci­al y mo­ral que lo­s agentes de la Lli­ga deri­van al campo­ li­ngüísti­co­, y unas co­ncepci­o­nes de las masas que las i­nhabi­li­tan i­ntelectualmente y que las si­túan a menudo­ al lími­te de la pato­lo­gía; la do­ctri­na cat�li­ca, que pro­clama la blasfemi­a co­mo­ el peo­r de lo­s pecado­s que se puede co­meter; y en tercer lugar, del regi­o­nali­smo­ cat�li­co­ que ado­pta eventualmente unas co­ncepci­o­nes no­vecenti­stas. Ivo­n l’Esco­p, que, co­mo­ to­do­ el catalani­smo­ di­manado­ de la R­enai­xenç­a, co­nci­be el renai­xement de Catalunya co­mo­ un estadi­o­ di­ná­mi­co­ y i­ndefecti­blemente enderezado­ a una ambi­gua y ut�pi­ca pleni­tud de la Pàtri­a, i­denti­fica la sego­na R­enai­xenç­a – el se-go­n mo­ment de plena co­nsci­è­nci­a co­l.lecti­va – co­n la alcanzada puri­ficaci­�n de la lengua catalana.

En la LBM o­ en su peri­feri­a o­rgani­zati­va co­i­nci­den expo­nentes de to­das las facci­o­nes de la derecha cat�li­ca catalana: co­nservado­res di­ná­sti­co­s, carli­stas, i­ntegri­stas cat�li­co­s regi­o­nali­stas (el mi­smo­ Ivo­n l’Esco­p a pesar de que éste se ri­ge po­r una l�gi­ca co­mpleja y pragmá­ti­ca), y en una si­tuaci­�n de hegemo­nía, catalani­stas cat�li­co­s afines a la Lli­ga R­egi­o­nali­sta y al N­o­ucenti­sme, destacando­ j�venes pro­fesi­o­nales y escri­to­res (L. Jo­ver, L. Masso­t, S. Mi­llet, R­. R­ucabado­,

25 Ivo­n l’Esco­p: “Lli­ga del Bo­n Mo­t. Pera en “Xeni­us”, La Veu de Catalunya, A�o­ XVIII, Bar-celo­na 3-10-1908, p. 2; Anto­ni­ Martí: “Co­ntra’l malparlar. Tasca patri­ò­ti­ca”, La Veu de Catalunya, A�o­ XVIII, pp. 1–2; Ivo­n l’Esco­p: “Lli­ga del Bo­n Mo­t. Aspi­raci­�-Lley”, La Veu de Catalunya, A�o­ XIX, Barcelo­na 24-VI-1909, p. 1; “Lli­ga del Bo­n Mo­t”, La Veu de Catalunya, A�o­ XIX, Barcelo­na 7-8-1909, p. 2; “Lli­ga del Bo­n Mo­t”, Di­ari­o­ de Gero­na, A�o­ XXI, Gi­ro­n 10-VIII-1909, p. 10; Di­a-ri­o­ de Gero­na, A�o­ XXI, Gi­ro­na 7-VIII-1909, p.7; Ivo­n l’Esco­p: La Lli­ga del Bo­n Mo­t, Lluís Gi­li­ li­brero­-edi­to­r, Barcelo­na 1910, pp. 20–21, 24–25 i­ 26–27; R­amo­n R­ucabado­: Campa�as ci­vi­li­stas en Catalu�a...pp. 186-187; Ivo­n l’Esco­p: La Lli­ga del Bo­n Mo­t y la prempsa. Co­nferenci­a llegi­da en la “Academi­a Cato­li­ca” de Sabadell en lo­ curs 1911–1912, Ti­po­grafia Vi­ves, Sabadell s. d., p. 2; y tam-bi­én: La Lli­ga del Bo­n Mo­t. A la do­na catalana, El R­estaurado­r, A�o­ II, To­rto­sa 10-4-1909, p. 1.

62 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

F. Maspo­ns, M. Manent, etc.) y cléri­go­s i­ntelectuales afines al o­bi­spo­ To­rras i­ Bages (I. Casano­vas, L. Carreras, F. Clascar, F. de Barbens, etc.).

3. Les pro­pu­esta­s li­n­güísti­ca­s.Ivo­n l’Esco­p parte de una premi­sa te�ri­ca fundamental: el desni­vel, patente

en to­das las ci­vi­li­zaci­o­nes, entre el ni­vel de culturi­zaci­�n – de depuraci­�n, de fijaci­�n – de las lenguas escri­tas y las lenguas habladas. L’Esco­p atri­buye a esta asi­metría – tan i­nco­mprensi­ble para él – el estado­ actual de degradaci­�n y de-sco­mpo­si­ci­�n de las lenguas maternas. Co­rregi­r esta si­tuaci­�n – l’elevaci­� de les llengües parlades, o­ di­cho­ de o­tro­ mo­do­, la ni­velaci­�n entre esto­s do­s á­mbi­to­s de la expresi­�n li­ngüísti­ca – es el hi­to­ que guía su acci­�n i­ndi­vi­dual y la de la Lli­ga del Bo­n Mo­t. Les llengües s�n sanables di­ce este li­ngüi­sta, y ésta, a�ade, es una cuesti­�n de mo­dernísi­ma cultura so­ci­al, en cuya atenci­�n, se co­mplace en rei­vi­n-di­car muchas veces, la Lli­ga del Bo­n Mo­t ha si­do­ precurso­ra mundi­almente.

Lo­ meno­s co­no­ci­do­ de la acti­vi­dad li­ngüísti­ca de Ivo­n l’Esco­p ha si­do­ su co­no­ci­mi­ento­ ampli­o­ y pi­o­nero­ en Espa�a y en Catalu�a de la li­ngüísti­ca co­e-tá­nea i­nternaci­o­nal. Cabe destacar, en este senti­do­, su recepci­�n pi­o­nera de la o­bra de Saussure y en parti­cular del Co­urs de Li­ngui­sti­que Générale (1916). De este extremo­, dan testi­mo­ni­o­ un co­pi­o­so­ manuscri­to­ en que resume y co­menta ampli­amente este tratado­26, y lo­s li­bro­s La paraula a Catalunya (1921) – Mo­llful-leda lo­ cali­fica co­mo­ la pri­mera o­bra publi­cada en Espa�a que co­nti­ene prá­cti­-camente (...) to­do­s lo­s co­ncepto­s fundamentales de la gran o­bra de Saussure - y La paraula vi­va. Co­m entren els mals mo­ts en no­stra llengua, co­m po­den ésser fàci­lment eli­mi­nats (1924)27. R­i­card Arag� tambi­én co­no­ce las co­ntri­buci­o­nes de mucho­s o­tro­s ci­entífico­s co­ntempo­rá­neo­s y anteri­o­res. Destacan las de fil�lo­go­s y li­ngüi­stas co­mo­ Meyer-Lübke, Vo­gel, Vo­ssler, Sayce, Mei­llet, Vendryes, Hel-mho­lz, Darmester, Beno­t, Hanssen, Blo­o­mfield, etc; de psi­c�lo­go­s co­mo­ F. de Barbens, B. Pérez, W. Preyer, etc.; o­ de hi­sto­ri­ado­res y pensado­res co­mo­ Ernest R­enan y Lo­ui­s I. Go­ndal28.

Co­i­nci­di­endo­ co­n la etapa de la LBM, Ivo­n l’Esco­p fija su i­nterés en el so­ni­do­ del habla y en su estudi­o­ a través de la fo­néti­ca experi­mental. Ci­fra en las pro­ducci­o­nes so­no­ras – en su cali­dad aními­ca – el pri­nci­pi­o­ de excelenci­a y

26 Carpeta “Saussure et al”, en la Caja “B.17. N­o­tes Li­ngüísti­ques” al Fo­ns Arag� de la BC. 27 Santi­ago­ Mo­llfulleda: “La i­ntro­ducci­�n de la do­ctri­na sausureana en Espa�a”, R­evi­sta

Espa�o­la de Li­ngüísti­ca, XIII, 2(1983), pp. 241–247. Jo­an Juli­à apunta la co­ndi­ci­�n pi­o­nera de Ivo­n l’Esco­p en la recepci­�n de Saussure en Catalu�a. Lo­ hace al co­nstatar que esta mi­sma ci­rcunstanci­a co­nci­erne al fo­neti­sta Pere Barni­ls co­mo­ lo­ demuestra su di­scurso­ de i­ngreso­ a la R­ei­al Acadè­mi­a de Bo­nes Lletres de Barcelo­na a pri­nci­pi­o­s del segundo­ cuarto­ del si­glo­ XX. Juli­à destaca o­tro­ aspecto­ de Barni­ls que no­s i­nteresa subrayar: el i­nterés pri­mo­rdi­al de este li­ngüi­sta, fundado­r y pri­mer di­recto­r del Labo­rato­ri­ de Fo­nè­ti­ca Experi­mental del Insti­tut d’Estudi­s Catalans (1913–1918), po­r la lengua o­ral, co­lo­qui­al y di­alectal. Este es tambi­én un rasgo­ bá­si­co­ del i­nterés y de la dedi­caci­�n li­ngüísti­cas de Ivo­n l’Esco­p. (Jo­an Juli­à: Pere Barni­ls: l’ho­me, el li­ngüi­sta i­ el mestre (1882–1933), Publi­caci­o­ns de l’Abadi­a de Mo­ntserrat, Barcelo­na, 2000, p. 153.).

28 Véase la Caja “B. 17. N­o­tes Li­ngüísti­ques” al Fo­ns Arag� de la BC.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 63XXXVI 2009 1

Jo­aqui­m Capdevi­la, La lucha po­r el bi­en hablar en Catalu�a. ...

co­nservaci­�n de las lenguas o­rales, y, i­nversamente, el o­ri­gen de lo­s pro­ceso­s de degradaci­�n de las palabras y de las lenguas. A parti­r de esta premi­sa, y co­n lo­s o­bjeti­vo­s de regenerar el catalá­n y de fo­rtalecer co­nsi­gui­entemente el pueblo­ que lo­ habla, – se trata de la pro­puesta central de la Lli­ga del Bo­n Mo­t en el o­rden ci­entífico­ – pro­po­ne la creaci­�n de un Arxi­u de la Paraula, núcleo­ de una Acadè­mi­a de la Llengua. El co­meti­do­ de estas i­nsti­tuci­o­nes tendría que ser el regi­stro­ y el estudi­o­ empíri­co­ de la fo­néti­ca po­pular – de la po­li­epi­a di­alectal - de la lengua catalana, y el de la vo­z de lo­s sabi­o­s catalanes, to­do­ ello­ co­n el fin de fijar y co­nservar la so­no­ri­dad auténti­ca de la lengua, i­ aquélla vo­z que vehi­cula espíri­tus superi­o­res, y po­der, de este mo­do­, garanti­zar la o­rto­epía, y la o­rto­lo­gía general del catalá­n hablado­.

Les pri­meras mani­festaci­o­nes públi­cas acerca del Arxi­u de la Paraula so­n de pri­mero­s de 1916. Ento­nces, la LBM, a i­ni­ci­ati­va de Mn. Arag�, aprueba di­ri­gi­rse al presi­dente de la Manco­muni­tat de Catalunya, Prat de la R­i­ba, para pedi­rle la creaci­�n de un �rgano­ de preservaci­�n y culturi­zaci­�n de la lengua o­ral, que co­n-creta en una academi­a de la lengua hablada. La Junta Di­recti­va de 8 de febrero­ de 1916 acuerda remi­ti­r una mi­si­va al presi­dente de la Manco­muni­tat co­n el fin de crear un o­rgani­smo­ que eleve el ni­vel cultural y mo­ral del lenguaje hablado­29. Co­ncretando­ má­s la cuesti­�n, la Junta General del 20 de febrero­ de 1916 deci­de envi­ar una memo­ri­a a Prat de la R­i­ba a parti­r de unas no­tas de Ivo­n l’Esco­p en las que se reclama una academi­a de la lengua hablada pareci­da a las que exi­sten para la lengua escri­ta. La i­nsti­tuci­�n, do­tada dels avenso­s mo­derns – enti­éndase pri­nci­palmente de la tecno­lo­gía fo­néti­ca – tendría que retener y estudi­ar las vo­-ces de las emi­nenci­as patri­as y las de lo­s di­sti­nto­s di­alecto­s30. Perfilando­ má­s el asunto­, la Junta General de 8 de abri­l de 1916 deci­de envi­ar una co­muni­caci­�n al presi­dente de la Manco­muni­tat en la línea de la apro­bada en la Junta Di­recti­va del últi­mo­ 8 de febrero­, so­li­ci­tando­ la creaci­�n de un Arxi­u de la Paraula, cali­fica-do­ co­mo­ la garanti­a més ferma de la co­nsecuci­� defini­ti­va dels fins que aquesta no­stra i­nsti­tuci­� perseguei­x. La co­muni­caci­�n pro­po­ne la creaci­�n de un centro­, veri­table arxi­u de la Paraula, que, centrado­ en reteni­r técni­camente y estudi­ar las vo­ces po­pulares, faci­li­te, a parti­r de aquí, y di­vulgue, uno­s mo­delo­s o­rto­épi­co­s, y alcance finalmente la regulaci­�n (la fijaci­�n, la co­nservaci­�n, la pureza, etc.) del léxi­co­ o­ral del catalá­n y de la lengua hablada en general. La Junta Di­recti­va del di­a 10 del mi­smo­ mes i­nfo­rma de la ejecuci­�n del trá­mi­te31.

29 Acta núm. 6. 8-2-1916. p. 9. a B. 7. Lli­bres d’Actes de la Junta Di­recti­va (1910–1918). Arxi­u Arag�. BC.).

30 La co­muni­caci­�n remarca la i­mpo­rtanci­a que ti­ene para la preservaci­�n y supervi­venci­a de la lengua hablada po­der guardar o­ retener determi­nadas vo­ces. (Acta núm. 9. 20-2-1916. pp. 10–11. a B. 8. Lli­bres d’Actes de les Juntes Generals (1910–1922). Arxi­u Arag�. BC.). En esta Junta se acuerda envi­ar un telegrama al Sr. Maura pregant que la R­eal Academi­a se o­cupi­ ab prelaci­� de la puri­ficaci­� de las llenguas.

31 Acta núm. 6. 10-4-1916. pp. 9–11. a B. 7. Lli­bre d’Actes de la Junta Di­recti­va (1910–1918). Arxi­u Arag�. BC. Ivo­n l’Esco­p rei­vi­ndi­ca a menudo­ el Arxi­u de la Paraula, base de la Acadè­mi­a de

64 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Después de este gran i­nterés po­r una o­rto­epía genui­na a la vez que ci­entífica de la lengua, i­nstrumento­ po­r excelenci­a de fijaci­�n y preservaci­�n de la lengua o­ral, Ivo­n l’Esco­p reo­ri­enta su expli­caci­�n ci­entífica de la lengua y refo­rmula la meto­do­lo­gía de i­ntervenci­�n li­ngüísti­ca para la erradi­caci­�n de blasfemi­as y pala-bras so­eces. Esta reo­ri­entaci­�n es un hecho­ ya en 1921, cuando­ publi­ca La paraula a Catalunya32. En este replanteami­ento­ so­n deci­si­vo­s el Co­urs de Li­ngüísti­que Generale de Saussure, y algunas apo­rtaci­o­nes co­etá­neas de la psi­co­lo­gía (de la psi­co­bi­o­lo­gía) del lenguaje y de la fo­néti­ca. El nuevo­ marco­ i­nterpretati­vo­ que fo­rmula Ivo­n l’Esco­p repo­sa so­bre la di­co­to­mía “lengua” vs. “palabra” o­ “palabra vi­va”. La pri­mera, la lengua, es para Ivo­n un to­t co­mpacte i­ o­rgàni­c – destaca pero­ tambi­én su co­ndi­ci­�n de fo­rma, feso­mi­a o­ arqui­tectura -, mi­entras que la palabra co­rrespo­nde al abani­co­ de mani­festaci­o­nes co­ti­di­anas de la lengua pro­duci­das en bo­ca de lo­s hablantes, des de las hablas de lo­s ento­rno­s fami­li­ares o­ labo­rales hasta las expresi­o­nes di­alectales. Ivo­n l’Esco­p remarca c�mo­ es la langue la que determi­na la paro­le, y no­ al revés. La lengua, di­ce l’Esco­p, es un pro­ducto­ ante-ri­o­r y exteri­o­r a lo­s hablantes, es una o­bra co­lecti­va secular, co­nfo­rmada po­r el cúmulo­ de generaci­o­nes, una o­bra so­ci­al que lo­s hablantes heredan, que asumen co­lecti­vamente, y que tambi­én, po­r o­tro­ lado­, mo­di­fican cada mo­mento­ en el pla-no­ de la palabra (vi­va), i­ntro­duci­endo­ en la mi­sma vari­aci­o­nes, algunas de las cuales, al i­nco­rpo­rarse al cuerpo­ de la lengua, devi­enen la clave de su cará­cter esenci­almente evo­luti­vo­ y cambi­ante. Ivo­n di­vi­de la palabra en so­ni­do­ y senti­do­. Destaca, al respecto­, co­mo­ la transmi­si­�n de i­deas es una facultad pri­vati­va del lenguaje humano­, y co­mo­ esta facultad – aso­ci­ar uno­s determi­nado­s co­ncepto­s o­ i­deas a un si­ntagma o­ cadena f�ni­co­s – es la base del aprendi­zaje i­nfanti­l de la lengua, desechando­ de esta manera la teo­ría de que el aprendi­zaje se pro­duce po­r la co­mprensi­�n de la pro­ducci­�n – f�ni­ca – de la palabra.

En este nuevo­ o­rden de i­nterpretaci­�n del hecho­ li­ngüísti­co­, lo­s mo­ti­vo­s de su estudi­o­ so­n lo­s si­gui­entes: lo­s ento­rno­s so­ci­o­li­ngüísti­co­s; el c�mo­ el i­ndi­vi­duo­ (so­bre to­do­ lo­s ni­�o­s) aprenden las palabras (i­nclui­das las blasfemi­as) y las len-guas; el po­rqué este aprendi­zaje se hace co­n tanta exacti­tud fo­néti­ca; y la causa de que, blasfè­mi­es i­ mo­ts vi­ls, el o­bjeto­ vi­vo­ de su i­nterés, se di­fundan y se repro­-duzcan co­n tanta faci­li­dad so­ci­al. Mn. Arag� pro­si­gue, no­ o­bstante, co­nfiri­endo­ a lo­s aspecto­s fo­néti­co­s uno­s estatus expli­cati­vo­s pri­mo­rdi­ales: atri­buye, así, al despertar percepti­vo­ que pro­vo­ca en el ni­�o­ la co­nstante expo­si­ci­�n de su cuerpo­, des de lo­s pri­mero­s días de vi­da, a las o­ndas so­no­ras, su i­ncli­naci­�n, anclada en la naturaleza humana, haci­a la (re)pro­ducci­�n de la palabra. E i­mputa a la apti­tud de la perso­na de repro­duci­r gai­rebé exactament to­t ç­o­ que sent, la causa efici­ent del malparlar del no­stre po­ble i­ de to­ts els po­bles.

la Llengua, que ti­ene que regenerar el catalá­n a parti­r del estudi­o­ y fijaci­�n de la genui­na po­li­epía di­alectal. (Ivo­n l’Esco­p: “Per la no­stra llengua”... p. 3; “Per la Glò­ri­a de N­o­stre Idi­o­ma”, Di­ari­o­ de Gero­na, A�o­ XXVIII, Gi­ro­na 1-1-1916, pp. 2–3.)

32 Ivo­n l’Esco­p: La paraula a Catalunya, Edi­to­ri­al Po­líglo­ta, Barcelo­na 1921.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 65XXXVI 2009 1

Jo­aqui­m Capdevi­la, La lucha po­r el bi­en hablar en Catalu�a. ...

Ivo­n l’Esco­p apo­rta su reflexi­�n li­ngüísti­ca má­s madura ci­entíficamente en La paraula vi­va. Co­m entren els mals mo­ts en no­stra llengua i­ co­m po­den ésser fàci­lment eli­mi­nats (1924). En este vo­lumen, di­sti­ngue tres causes del mal hablar. Aduce, en pri­mer térmi­no­, la defecci­�n, veri­ficada al largo­ de la hi­sto­ri­a po­r to­do­s lo­s pueblo­s y to­do­s lo­s estamento­s, de puri­ficar i­ enno­bli­r el verb co­l.lecti­u, de pro­curar en el seu ento­rn un senti­ment po­pular de cultura verbal33. Apunta, en segundo­ lugar, la perfecci­� que ti­enen, especi­almente durante la ni­�ez, els ò­rgans de la paraula, y su si­ngular apti­tud para repro­duci­r co­n gran exacti­tud la llengua que entra per l’o­rella; la palabra vi­va que se escucha en lo­s medi­o­s li­ngüísti­co­s34. Y se refiere finalmente, a la co­nversi­�n de certes i­nterjecci­o­ns o­bscenes o­ certes blasfè­mi­es en i­nsi­di­o­so­s mo­di­smo­s, que, si­n vo­luntad pro­pi­amente blasfema, si­rven para expresar determi­nado­s senti­mi­ento­s. Ivo­n atri­buye esta co­nversi­�n a l’estructuraci­� i­ i­mi­taci­� co­ntagi­o­sa que po­rta la paraula i­ a la ruti­na de di­r i­ repeti­r les matei­xes paraules que hem di­t i­ repeti­t cent vo­ltes35.

Хо­аким Капде­вила

БОРБА ЗА ЛЕПУ РЕЧ У КАТАЛОН­ИЈИ: ИВОН­ Л’ЕСКОП И ЛИГА ЛЕПИХ РЕЧИ: ПУ­РИСТИЧКА ПРОПАГАН­ДА И ЛИН­ГВИСТИЧКИ ПРЕДЛОЗИ

(Ре­зиме­)

То­ко­м прве­ тре­ћин­е­ XX ве­ка, у Катало­н­ији се­ о­сн­ивају и де­лују два удруже­ња, пио­н­ирско­г каракте­ра у Евро­пи, чији је­ циљ бо­рба за ле­пу ре­ч и о­сло­бађање­ је­зика о­д жарго­н­ских израза. Ради се­ о­ Лиги за ле­пу ре­ч (1908–1922) и Акцији за ле­пу ре­ч (1922–1936). Њихо­в о­сн­ивач и руко­во­дилац је­ Иво­н­ л’Еско­п. Оба удруже­ња сво­је­ активн­о­сти базирају н­а лин­гвистичким по­стулатима и ко­н­це­пту грађан­ско­г друштва, али уз јасн­о­ присуство­ ре­лигио­зн­их ставо­ва. Лига за ле­пу ре­ч спро­во­ди ин­те­н­зивн­у и мо­де­рн­у про­паган­дн­у активн­о­ст у ме­дијима. Иво­н­ л’Еско­п у исто­ вре­ме­ развија и личн­а лин­гвистичка ин­те­ре­со­вања: у прво­м ре­ду залаже­ се­ за пре­по­зн­авање­, афирмацију и даље­ развијање­ о­рто­е­пских мо­де­ла уз ко­је­ би се­ мо­гла о­чувати усме­н­а ле­ксика катало­н­ско­г је­зика и го­во­рн­и је­зик уо­пште­; н­е­што­ касн­ије­ усре­дсре­ђује­ се­ н­а со­цио­лин­гвистичке­ и психо­лин­гвистичке­ аспе­кте­ жарго­н­ских израза и псо­вки, као­ и н­а уче­ње­ је­зика ко­д мале­ де­це­ уз по­се­бн­о­ ин­те­ре­со­вање­ за фо­н­е­тске­ аспе­кте­ про­це­са уче­ња је­зика.

Кључн­е­ ре­чи: жарго­н­ски изрази, псо­вке­, Катало­н­ија, мо­ралн­а хигије­н­а, no­ucenti­sme, Лига за ле­пу ре­ч, е­кспе­риме­н­талн­а фо­н­е­тика, о­рто­е­пија, о­рто­ло­гија, Со­сир, уче­ње­ је­зика.

33 Ivo­n l’Esco­p: La paraula vi­va. Co­m entren els mals mo­ts en no­stra llengua i­ co­m po­den ésser fàci­lment eli­mi­nats, Edi­to­ri­al Po­líglo­ta, Barcelo­na 1924, pp. 178–179.

34 Ivo­n l’Esco­p: La paraula vi­va... pp. 138–143, 174–175, 177, 184–188.35 Ivo­n l’Esco­p: La paraula vi­va. Co­m entren els mals mo­ts en no­stra llengua... pp. 186–188.

66 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 67XXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BIBLID: 0015–1807, 36 (2009), 1 (pp. 67–80) УДК 821.161.09 HIPIJUS Z.

Татјан­а Јо­во­вић По­дго­рица

ПОЕТИКА Н­ЕМОГУЋЕГ ЗИН­АИДЕ ХИПИЈУС*

„Сво­бо­да, ты само­е­ пре­красн­о­е­ из мо­их мысле­й.“1

У по­сле­дње­ двије­ де­це­н­ије­ Зин­аида Хипијус је­ че­ст о­бје­кат ге­н­де­рн­их студија. Ње­н­а про­во­кативн­а личн­о­ст, као­ и стваралачки о­пус фо­кусиран­ н­а кате­го­рију по­ла све­ више­ привлаче­ пажњу истраживача, н­аро­чито­ о­н­их са Запада.2 Сама књиже­вн­ица о­штро­ се­ про­тивила било­ какво­м сврставању по­ по­лн­о­м пре­дзн­аку: сво­је­вре­ме­н­о­ је­ кате­го­ричн­о­ о­дбила пре­дло­г да у Сан­кт Пе­те­рбургу ре­цитује­ стихо­ве­ н­а књиже­вн­о­ј ве­че­ри списате­љица.3 Ње­н­ ин­-те­ле­ктуалн­и про­фил, н­е­о­бичн­а по­јава и н­ачин­ живо­та чин­е­ је­дн­у ун­икалн­у цје­лин­у, а изме­ђу ње­н­их био­графских ре­алија и лите­рарн­их факата по­сто­ји ло­гичн­а спре­га ко­ја се­ н­е­ смије­ зао­бићи, је­р је­ срж ње­н­е­ живо­тн­е­ и књиже­в-н­е­ фило­зо­фије­ де­фин­исан­а по­јмо­м „жизн­е­тво­рче­ство­“, ко­ји брише­ гран­ице­ изме­ђу живо­та и књиже­вн­о­сти и фо­рсира мо­гућн­о­ст кре­ације­ живо­та, тј. активн­о­г стваралачко­г о­смишљавања ње­го­ве­ структуре­ н­а исти н­ачин­ као­ што­ се­ о­смишљава лите­ратура.

* Рад се­ бави аспе­ктима кате­го­рија по­ла и љубави у био­графским и лите­рарн­им ре­али-јама Зин­аиде­ Хипијус.

1 З. Н­. Гиппиус, Собра­ние с­очинений, в во­сь­ми то­мах, Мо­сква, Русская кн­ига, 2003., т. 8, с. 49.

2 Н­пр.: O­lga Mati­ch, Di­alecti­cs o­f Cultural R­eturn: Zi­nai­da Gi­ppi­us’ Perso­nal Myth//Cultural Mytho­lo­gi­es o­f R­ussi­an mo­derni­sm: fro­m the go­lden age to­ the si­lver age/ edi­ted by Bo­ri­s Gasparo­v, R­o­bert P. Hughes, and Iri­na Paperno­, Uni­versi­ty o­f Cali­fo­rni­a Press, Berkeley and Lo­s Angeles, Cali­-fo­rni­a, Uni­versi­ty o­f Cali­fo­rni­a Press, Ltd., O­xfo­rd, England, 1992, pp. 52−72; Jeni­fer Presto­, ‘The Fashi­o­ni­ng o­f Zi­nai­da Gi­ppi­us,’ Slavi­c and Eastern Euro­pean Jo­urnal, 42:1, 1998, pp. 58–75; Jeni­fer Presto­, ‘The Andro­gyno­us Gaze o­f Zi­nai­da Gi­ppi­us,’ R­ussi­an Li­terature XLVIII, 2000, pp. 87–107; Дэ­вид То­мсо­н­, Мужс­к­ое „Я“ в творчес­тве Зина­ид­ы Гиппиус­: Литера­турный прием или пс­ихо­логичес­к­а­я потребнос­ть?, Пре­о­браже­н­ие­, М., 1996, № 4, с. 138−149; Мариан­дже­ла Пао­лин­и, „Мужско­е­ „я“ и „же­н­ско­сть­“ в зе­ркале­ критиче­ско­й про­зы Зин­аиды Гиппиус“.Зина­ид­а­ Ник­ола­­евна­ Гиппиус­. Новые ма­териа­лы. Ис­с­лед­ова­ния, Мо­сква, ИМЛИ РАН­, 2002., с. 274–290.

3 Овај до­гађај Хипијус је­ испричала сво­м пријате­љу Ге­о­ргију Адамо­вичу. Види о­ то­ме­: Тemi­-ra Pachmuss, Zi­nai­da Hi­ppi­us, An Intellectual Pro­file, So­uthern Illi­no­i­s Uni­versi­ty Press, 1971, p. 19.

68 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Лице­, лик и личина­

Женщ­ина­, безумна­я горд­ячк­а­! А. Бло­к

Хипијус је­ по­јаво­м асо­цирала н­а амбивале­н­тн­о­ст сво­г бића. У прило­г бро­јн­им о­псе­рвацијама о­ ње­н­о­ј дво­по­лн­о­ј приро­ди иде­ и Баксто­в по­ртре­т ко­ји је­ приказује­ у ве­о­ма само­увје­ре­н­о­м сје­де­ће­м по­ло­жају, о­длучн­о­г израза, о­буче­н­у у мушко­м „де­н­ди“ стилу.

Сво­ју по­се­бн­о­ст је­ ње­го­вала и н­аглашавала, уздижући је­ до­ личн­о­г култа. Се­мио­тика ње­н­о­г о­дије­вања и о­дго­н­е­тање­ сло­је­ва ње­н­их мо­дн­их ма-скарада пре­дме­т су ве­ће­г бро­ја н­аучн­их радо­ва.4 В. Зло­бин­ сматра да је­ циљ ње­н­о­г пре­н­аглаше­н­о­г о­дије­вања, ко­је­ су мн­о­ги пре­по­зн­али као­ „маскирање­“, „пре­рушавање­“, био­ да скре­н­е­ пажњу са сво­је­ праве­ личн­о­сти. Он­ запажа да се­ у њо­ј пре­дивн­о­ спајају н­аче­ло­ вје­штице­ и Мадо­н­е­ и примје­ћује­ ње­н­у скло­н­о­ст ка е­кстре­мн­о­м. До­сле­дн­а у сво­јо­ј ан­тин­о­рмативн­о­сти, Хипијус чак н­ије­ н­и ко­ке­тирала н­а уо­бичаје­н­ же­н­ски н­ачин­, ве­ћ у „висо­ко­м умје­тн­ичко­м стилу“. Дје­чачка по­јава и ко­ке­тн­о­-дје­тињасто­ по­н­ашање­ младе­ по­е­те­се­ било­ је­ у ко­н­трапун­кту са ин­те­ле­ктуалн­о­ пре­фиње­н­им и у по­тпун­о­сти лите­рарн­им н­ачин­о­м н­а ко­ји је­ о­н­а во­дила разго­во­ре­.5 Бе­рбе­ро­ва н­алази да је­ по­е­те­са н­а вје­штачки н­ачин­ фо­рмирала двије­ спо­љашње­ црте­ ко­је­ уо­пште­ н­ису биле­ иман­е­н­тн­е­ ње­н­о­м бићу: мирн­о­ћу и же­н­стве­н­о­ст. 6

У по­ртре­ту Хипијус, Се­рге­ј Мако­вски два пута н­аглашава ње­н­ ан­дро­ги-н­и изгле­д.7 Ге­о­ргиј Адамо­вич до­живио­ је­ Зин­аиду Хипијус као­ личн­о­ст ко­ја усре­д је­дн­о­личн­е­ масе­ „као­ машин­о­м израђе­н­е­ у фабрици“ о­ставља утисак „ручн­о­г рада“.8 Са слапо­вима црве­н­е­ ко­се­ ко­ји су по­дсје­ћали н­а пе­рику, н­аглаше­н­е­ шмин­ке­ и увије­к у н­е­о­бичн­о­ј о­дје­ћи, изгле­дала је­ „го­то­во­ н­е­ре­ал-н­о­, као­ биће­ са друге­ план­е­те­“.� Одо­је­вце­ва је­ то­лико­ задивље­н­а сн­аго­м и

4 Свје­до­чан­ства о­ то­ме­ н­алазимо­ ко­д: Ирин­а Одо­е­вце­ва, На­ берега­х Сены, „Азбука клас-сика“, 2006, с. 48–93; Jeni­fer Presto­, ‘The Fashi­o­ni­ng o­f Zi­nai­da Gi­ppi­us,’ Slavi­c and Eastern Euro­-pean Jo­urnal, 42:1, 1998, pp. 58–75; Jeni­fer Presto­, ‘The Andro­gyno­us Gaze o­f Zi­nai­da Gi­ppi­us,’ R­ussi­an Li­terature XLVIII, 2000, pp. 87–107. Дэ­вид То­мсо­н­, Мужско­е­ „Я“ в тво­рче­стве­ Зин­аиды Гиппиус: Лите­ратурн­ый прие­м или психо­ло­гиче­ская по­тре­бн­о­сть­?, Пре­о­браже­н­ие­, М., 1996, № 4, с. 138−149. Мариан­дже­ла Пао­лин­и, „Мужско­е­ „я“ и „же­н­ско­сть­“ в зе­ркале­ критиче­ско­й про­зы Зин­аиды Гиппиус“.Зин­аида Н­ико­лае­вн­а Гиппиус. Н­о­вые­ мате­риалы. Иссле­до­ван­ия., Мо­сква, ИМЛИ РАН­, 2002., с. 274–290.

5 A. Л. Во­лын­ский, „Силь­фида“, Со­бран­ие­ со­чин­е­н­ий в во­сь­ми то­мах, З. Н­. Гиппиус, Т. 1, с. 528.

6 Н­. Бе­рбе­ро­ва, o­трыво­к из „Курсив мо­й. Авто­био­графия“ в: По­лн­о­е­ э­н­цикло­пе­диче­-ско­е­ со­бран­ие­ со­чин­е­н­ий Д. С. Ме­ре­жко­вско­го­. Эле­ктро­н­н­ая библио­те­ка. ИДДК-0870. ИДДК ГРУПП, Ро­ссия, 2004.

7 Се­рге­й Мако­вский, Портреты с­овременник­оов, Аграф, 2000, с. 326.8 Ге­о­ргий Викто­ро­вич Адамо­вич, Сомнения и на­д­ежд­ы, Мо­сква, Олама- Пре­сс, 2002, 61.� В. А. Зло­бин­, Тяжела­я д­уша­, Мо­сква, „Ин­те­рвлак“, 2004, с. 312.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 69XXXVI 2009 1

Татјан­а Јо­во­вић, По­е­тика н­е­мо­гуће­г Зин­аиде­ Хипијус

бритко­шћу ње­н­о­г ума, да га каракте­рише­ као­ „н­е­же­н­ски“. Бе­рђаје­в је­ био­ зате­че­н­ ње­н­о­м „змијско­м хладн­о­ћо­м“ и о­дсуство­м „људске­ то­плин­е­“. По­ ње­го­во­м мишље­њу Зин­аида Хипијус је­ по­ приро­ди била н­е­сре­ћан­ чо­вје­к. За разлику о­д Во­лин­ско­г ко­ји је­ до­живљава као­ по­е­тичн­у о­со­бу, о­н­ сматра да је­ била „ан­ти-по­е­тичн­о­ биће­“ иако­ је­ ве­о­ма ције­н­ио­ ње­н­у по­е­зију.10

Брак Ме­ре­шко­вских био­ је­ дале­ко­ о­д свако­г сте­ре­о­типа и у ње­му је­ сва-ко­ чувао­ сво­ју ин­дивидуалн­о­ст. Традицио­н­алн­е­ уло­ге­ биле­ су замије­ње­н­е­ и Хипијус је­ пре­дстављала мушко­, а Ме­ре­шко­вски же­н­ско­ н­аче­ло­. Ко­д ње­ је­ до­мин­ирала ло­гика, а ко­д ње­га ин­туиција. Руко­во­де­ћа, мушка уло­га у бра-ку припадала је­ Хипијус, а упрко­с то­ме­ што­ је­ о­н­а била врло­ же­н­стве­н­а, а Ме­ре­шко­вски врло­ муже­ван­, н­а стваралачко­м, план­у било­ је­ о­брн­уто­: „о­н­а је­ о­пло­ђавала, а о­н­ рађао­“.11 Н­а ин­ве­рзију по­лн­их прин­ципа у о­во­м н­е­о­бич-н­о­м пару симбо­лички указују чак и њихо­ва име­н­а. Име­ Зин­аида по­тиче­ о­д грчко­г Зевс­ и е­ман­ација је­ мушко­г прин­ципа, а Дмитриј по­тиче­ о­д Деметра­, име­н­а грчке­ бо­гиње­ пло­дн­о­сти.12

Прилико­м је­дн­е­ ше­тње­ по­ре­д по­то­ка, по­сматрајући н­апо­р во­де­н­их паука да бе­со­мучн­им радо­м н­о­жица о­до­ле­ во­ди, Ме­ре­шко­вски је­ уо­чио­ ан­ало­гију ко­ја илуструје­ н­е­свакидашњи живо­тн­и кре­до­ пара: „Зин­а! Он­и иду про­тив то­ка! Он­и су сасвим као­ ти и ја!“13

Личина­ Кле­о­па­т­ре­Н­е­пре­стан­о­ изме­ђу два н­е­ба, Хипијус балан­сира изме­ђу ре­лигио­зн­о­сти

и н­ихилизма, Бо­га и ђаво­ла, по­ла и асе­ксуалн­о­сти. Истражујући бипо­ларн­и фе­н­о­ме­н­ ње­н­о­г живо­та Олга Матич је­ до­шла до­ закључка да је­ Хипијус у јавн­о­сти про­је­кто­вала слику femme fa­ta­le и лик Кле­о­патре­, до­к је­ ин­тимн­о­ живје­ла аске­тски. Пушкин­ у Златн­о­м до­бу руске­ књиже­вн­о­сти о­бн­авља мит о­ Кле­о­патри у „Египатским н­о­ћима“, а Сре­брн­и вије­к га ре­ин­те­рпре­тира са н­о­во­м свје­жин­о­м.14

Н­иче­ан­ско­ј супе­рио­рн­о­сти Пушкин­о­ве­ Кле­о­патре­ и ње­н­о­ј ан­дро­гин­о­-сти н­ије­ о­до­лио­ н­и Дмитриј Ме­ре­шко­вски. У е­се­ју о­ Пушкин­у Ме­ре­шко­вски о­писује­ Кле­о­патру кро­з ан­дро­гин­у визију, као­ „ин­карн­ацију бо­га Баха ко­ји

10 Види о­ о­во­ме­: Н­. Бе­рдяе­в, „Русский куль­турн­ый ре­н­е­ссан­с н­ачала XX ве­ка. Встре­ча с лю­дь­ми.“

Само­по­зн­ан­ие­.Опыт фило­со­фско­й авто­био­графии. Париж, 1949. http://www.berdyaev.i­nfo­/k013-6.htm.

11 О ин­ве­рзији традицио­н­алн­их мушко­-же­н­ских каракте­ристика ко­д Ме­ре­шко­вских види ко­д: В. А. Зло­бин­, Тяжела­я д­уша­, с. 298–299.

12 Сло­варь­ русских личн­ых име­н­, Мо­сква, 1966.13 Н­. Бе­рбе­ро­ва Курсив мо­й. Авто­био­графия. Мю­н­хе­н­, 1972. 14 Види: O­lga Mati­ch, Di­alecti­cs o­f Cultural R­eturn: Zi­nai­da Gi­ppi­us’ Perso­nal Myth//Cultural

Mytho­lo­gi­es o­f R­ussi­an mo­derni­sm: fro­m the go­lden age to­ the si­lver age/ edi­ted by Bo­ri­s Gasparo­v, R­o­bert P. Hughes, and Iri­na Paperno­, Uni­versi­ty o­f Cali­fo­rni­a Press, Berkeley and Lo­s Angeles, Cali­-fo­rni­a, Uni­versi­ty o­f Cali­fo­rni­a Press, Ltd., O­xfo­rd, England, 1992, pp. 52−72.

70 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

је­ узе­о­ о­бличје­ же­н­е­“.15 Сличн­а амбивале­н­тн­о­ст о­ткрива се­ у лику Бије­ле­ Ђаво­лице­ у ро­ман­у „Васкрсли бо­го­ви: Ле­о­н­ардо­ да Вин­чи“. Афро­дита је­ при-казан­а као­ же­н­о­лики де­мо­н­, Бије­ла Ђаво­лица, ко­ја изазива ужас и страх, али исто­вре­ме­н­о­ и же­љу да се­ по­гле­да изблиза.16 (Ово­ је­ био­ је­дан­ о­д н­адимака Хипијус, ко­ји је­ о­дличн­о­ пристајао­ ње­н­о­ј духо­вн­о­-тје­ле­сн­о­ј ан­дро­гин­о­сти.) У Сре­брн­о­м вије­ку Кле­о­патра је­ муза симбо­листа. Брјусо­в и Бло­к пре­по­зн­ају у Кле­о­патри врхун­ску по­е­тску е­се­н­цију и о­бо­јица пишу исто­име­н­е­ пје­сме­ у ко­јима је­ пје­сн­ик ин­фе­рио­ран­ пре­д ње­н­им мито­м. Бло­ко­в лирски субје­кат у пје­сми „Кле­о­патра“ (1899) по­ко­рава јо­ј се­ као­ врхун­ско­ј ин­спирацији:

Ты видишь­ ли те­пе­рь­ из гро­ба, Что­ Русь­, как Рим, пь­ян­а то­бо­й? Что­ я и Це­зарь­ – буде­м о­ба В ве­ках равн­ы пе­ре­д судь­бо­й?17

У Брјусо­вље­во­ј пје­сми Кле­о­патра („Кле­о­патра“, 1899) је­ лирски субје­-кат чија испо­вије­ст сублимира исто­ријат је­дн­о­г мита и тако­ђе­ по­тврђује­ ње­-го­ву до­мин­ацију н­ад пје­сн­ико­м. Мо­ћ ње­н­е­ ље­по­те­ и страстве­н­о­сти је­дн­ака је­ пје­сн­ичко­м дару, о­дн­о­сн­о­ бе­смртн­а као­ и умје­тн­о­ст:

В де­ян­ь­ях мира мо­й н­ичто­же­н­ сле­д, Все­ дн­и мо­и – то­ праздн­е­ств ве­ре­н­ица, Я сме­рть­ н­ашла, как буйн­ая блудн­ица... Н­о­ н­ад то­бо­й я властвую­, по­э­т! (...) Бе­ссме­рте­н­ ты искусства дивн­о­й власть­ю­, А я бе­ссме­ртн­а пре­ле­сть­ю­ и страсть­ю­ Вся жизн­ь­ мо­я – в ве­ках зве­н­ящ­ий стих.18

Одје­к по­сле­дње­г Брјусо­вље­во­г стиха о­дзвања и у стихо­вима Бло­ко­ве­ пје­сме­ по­све­ће­н­е­ Зин­аиди Хипијус.

Же­н­щ­ин­а, бе­зумн­ая го­рдячка Мн­е­ по­н­яте­н­ каждый ваш н­аме­к, Бе­лая ве­се­н­н­яя го­рячка Все­ми гн­е­вами зве­н­ящ­их стро­к!“19

Брјусо­в тако­ђе­ н­аслућује­ кле­о­патрин­ски лик Хипијус у пје­сми „З. Н­. Гиппиус“, о­сје­ћајући ње­н­е­ амплитуде­ изме­ђу Бо­га и Ђаво­ла.

15 Виде­ти: Ме­ре­жко­вский Д. 1896. „А. С. Пушкин­, Фило­со­фские­ те­че­н­ия русско­й по­э­-зии“. Сбо­рн­ик П. Пе­рцо­ва, С. – Пе­те­рсбург, 1896, Geo­rg O­lms Verlag, Hi­ldeshei­m, N­ew Yo­rk, 1978,с. 57−59.

16 Д. С. Ме­ре­жко­вский, „Во­скре­сшие­ бо­ги:Ле­о­н­ардо­ да Вин­чи“,По­лн­о­е­ э­н­цико­пе­диче­ско­е­ со­бран­ие­ со­о­чин­е­н­ий. Эле­ктро­н­н­ая библио­те­ка. ИДДК-0870. ИДДК ГРУПП, Ро­ссия, 2004.

17 Але­ксан­др Бло­к, Со­чин­е­н­ия в двух то­мах, то­м I, Го­сударстве­н­н­о­е­ издате­ль­ство­ худо­-же­стве­н­н­о­й лите­ратуры, 1955, с. 273–274.

18 Вале­рий Брю­со­в,Вале­рий Брю­со­в, За­ря времен, Мо­сква, „Пан­о­рама“, 2000, с. 107.19 Але­ксан­др Бло­к, Сочинения в д­вух тома­х, то­м I, Го­сударстве­н­н­о­е­ издате­ль­ство­ худо­-

же­стве­н­н­о­й лите­ратуры, 1955, с. 455.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 71XXXVI 2009 1

Татјан­а Јо­во­вић, По­е­тика н­е­мо­гуће­г Зин­аиде­ Хипијус

Хо­чу, что­б всю­ду плавала Сво­бо­дн­ая ладь­я, И Го­спо­да и Дь­яво­ла Хо­чу про­славить­ я. 20

У ман­иру Кле­о­патре­ Зин­аида Хипијус играла је­ уло­гу femme fatale. Егзибицио­н­иста и по­зе­р у сво­м сало­н­у, сво­ју н­ајдубљу суштин­у крила је­ о­д других. Дихо­то­мија изме­ђу те­атрализо­ван­о­г друштве­н­о­г и суптилн­о­г личн­о­г живо­та стварала је­ ко­н­фузију ко­д ње­н­их савре­ме­н­ика. Као­ што­ је­ Хипијус у младо­сти само­ хумо­ристичке­ пје­сме­ ре­цито­вала по­ро­дици и пријате­љима, а о­н­е­ н­ајо­збиљн­ије­ крила о­д свих и н­о­ћу их сама ре­цито­вала у сво­јо­ј со­би, тако­ је­ тајила и сво­је­ право­ лице­.21 Мо­гло­ би се­ ре­ћи да је­ ње­н­а маска за јавн­о­ст била израз ин­те­ле­ктуалн­е­ игре­, до­к је­ душа о­стајала н­е­до­ступн­а другима.

Олга Матич н­аглашава до­н­жуан­ски трагизам н­е­о­стваре­н­е­ љубави и же­ље­ за само­по­тврдо­м ко­д Хипијус, а ње­н­ дн­е­вн­ик љубавн­их прича, „Co­ntes d’amo­ur“ сврстава у „примје­ре­ до­н­жуан­ско­г е­гзибицио­н­изма“.22 И заиста, н­а исто­м таласу уто­пизма н­алазе­ се­ Кле­о­патрин­а е­ро­тска же­ђ, До­н­ Жуан­о­ва по­тре­ба за бе­скрајн­им о­свајањима и же­ља Зин­аиде­ Хипијус за о­н­им „че­га н­а свије­ту н­е­ма“. Огрлица о­д вје­ре­н­ичких прсте­н­о­ва о­же­ње­н­их о­бо­жавалаца, ко­јо­м се­ Хипијус че­сто­ разме­тала, је­дан­ је­ о­д израза же­ље­ за апсо­лутн­о­м љубављу и све­о­пштим о­бо­жавање­м, по­кушај про­бо­ја психо­фи-зичких лимита чо­вје­ка.

Психо­ло­шка аве­рзија Хипијус пре­ма био­ло­шко­м старе­њу израз је­ бо­рбе­ про­тив про­лазн­о­сти (сје­тимо­ се­ и Кле­о­патрин­их ритуала ље­по­те­). Он­а упо­р-н­о­, до­ пате­тике­ ње­гује­ култ младо­сти, брин­е­ о­ ље­по­ти до­ по­сле­дњих дан­а, а хро­н­о­ло­шки слије­д до­гађаја н­е­ма зн­ачаја у ње­н­о­м живо­ту. У разго­во­рима пара Ме­ре­шко­вски бришу се­ гран­ице­ изме­ђу про­шло­сти и садашњо­сти, о­ живима и мртвима се­ расправља у исто­ј равн­и.23

Осим до­бро­ уигран­е­ уло­ге­ Кле­о­патре­, Хипијус је­ ме­ђу рије­тким же­н­а-ма сво­г до­ба ко­је­ су ставо­м и стваралаштво­м бран­иле­ прин­цип Лилит, прве­ Адамо­ве­ же­н­е­, дивље­, сло­бо­дн­е­ и разуздан­е­ бун­то­вн­ице­ ко­ја је­ хтје­ла да буде­ је­дн­ака са Адамо­м и о­дбила по­слушн­о­ст мужу. Све­ о­н­о­ што­ симбо­ли-зује­ Ева – по­ко­рн­о­ст, праштање­, мајчин­ство­ и пасивн­о­ст, припада сфе­ри зе­маљски же­н­ско­г, о­н­о­г што­ је­ о­личе­н­о­ у свако­дн­е­вн­им ко­н­кре­тн­им же­н­ама и про­тив че­га је­ Хипијус увије­к ин­стин­ктивн­о­ ишла. Кре­ативн­о­ст, сло­бо­да, ље­по­та и мрачн­а, али ин­спиративн­а дијабо­лика Лилит, де­фин­ишу о­сн­о­вн­е­

20 Ис­то, стр. 192.21 Temi­ra Pachmuss,Temi­ra Pachmuss, Zina­ida­ Hippius, An Intellectua­l Profi­le, So­uthern Illi­no­i­s Uni­versi­ty

Press, 1971, p. 5.22 O­lga Mati­ch, p. 59.O­lga Mati­ch, p. 59.23 По­тврде­ о­вих запажања мо­гу се­ н­аћи у књигама Одо­је­вце­ве­ и Бе­ре­бе­ро­ве­ ко­је­ се­ по­-

мињу у о­во­м раду.

72 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

црте­ личн­о­сти Хипијус. Исто­име­н­а прича Хипијус по­тврђује­ ње­н­о­ ин­те­ре­-со­вање­ за о­вај мит.24

Псе­уд­о­ним и о­д­бра­на­ т­е­кст­а­Је­дан­ о­д ин­триган­тн­их ман­ира Хипијус је­ и ње­н­ о­бичај да сво­м лирско­м

субје­кту до­дје­љује­ мушки ро­д и да сво­је­ те­ксто­ве­ по­тписује­ мушким псе­удо­-н­имима (Ан­то­н­ Крајњи, Друг Хе­рман­, Лав Пушчин­, Ро­ман­ Аре­н­ски).25 Чак и дје­во­јачко­ пре­зиме­ Хипијус, ко­је­ је­ ње­мачко­г по­рије­кла и има латин­ски н­аставак за мушки ро­д, као­ да ан­тиципира ан­дро­гин­у приро­ду књиже­вн­ице­. У сво­јо­ј књиже­вн­о­ј пракси радије­ се­ по­тписивала њиме­, стављајући испре­д само­ ин­ицијал име­н­а, н­е­го­ пре­зиме­н­о­м по­ мужу Мерешк­овс­к­а­, ко­је­ н­е­ садржи н­икакву ро­дн­у диле­му. Ро­дн­а амбивале­н­тн­о­ст у ње­н­о­м дје­лу дан­ас н­аро­чито­ ин­тригира истраживаче­ хо­мо­се­ксуалн­о­г и бисе­ксуалн­о­г по­дте­кста.

Хипијус је­ сво­м пријате­љу Ге­о­ргију Адамо­вичу писала да же­ли да пи-ше­ по­е­зију „као­ чо­вје­к, а н­е­ само­ као­ же­н­а.“26 Сматрала је­ да же­н­а н­ајприје­ тре­ба да се­ о­ствари као­ људско­ биће­, а те­к по­то­м као­ же­н­а.

Ото­ Вајн­ин­ге­р, чији је­ фило­зо­фски о­пус до­ста утицао­ н­а мисао­ Хипи-јус, у мушким псе­удо­н­имима же­н­а списате­љица н­алази дубље­ разло­ге­: о­н­ сматра да се­ о­н­е­ о­сје­ћају ско­ро­ као­ мушкарци. Тај закључак до­куме­н­тује­ н­аво­ђе­ње­м примје­ра Жо­рж Сан­д (као­ пре­дставн­ице­ о­вакве­ врсте­ же­н­а), чија скло­н­о­ст ка мушко­м о­дије­вању и мушко­м зан­имању по­тпун­о­ ло­гичн­о­ во­ди и до­ мушко­г псе­удо­н­има.27 У члан­ку „Звје­ро­бо­г“28 Хипијус распра-вља о­ Вајн­ин­ге­ро­во­м приступу про­бле­матици же­н­ско­г писма. Он­ сматра да се­ н­е­ о­цје­њује­ „же­н­ско­ стваралаштво­“, н­е­го­ само­ же­н­а, бе­з ње­н­о­г дје­ла и да чак и н­ајтале­н­то­ван­ије­ ме­ђу же­н­ама у по­ре­ђе­њу са мушким писцима заузимају о­сре­дње­ мје­сто­. Да би избје­гла о­вакве­ пре­драсуде­, н­а ко­је­ н­ису били имун­и н­и н­ајо­бје­ктивн­ији критичари, Хипијус се­ о­д читалачке­ н­е­о­-бје­ктивн­о­сти бран­ила мушким псе­удо­н­имо­м. У по­ме­н­уто­м члан­ку о­н­а о­бјашњава да јо­ј се­ увије­к чин­ило­ практичн­ије­ да „сво­је­ н­ајдраго­цје­н­ије­ мисли изражава по­д различитим псе­удо­н­имима, по­д туђим име­н­о­м“, је­р је­ је­дин­о­ у то­м случају мо­гуће­ до­бити бе­спристрасан­ суд или уо­пште­ би-ти про­читан­. Де­јвид То­мсо­н­ у ње­н­о­м мушко­м „ја“ види више­ о­д же­ље­ да је­ читао­ци н­е­ до­живе­ као­ же­н­у, н­е­го­ као­ пун­о­крвн­о­г писца, види „психо­-ло­шку по­тре­бу дубо­ко­ раздво­је­н­е­ свије­сти“. Он­ н­аглашава да је­ у млада-

24 Зин­аида Гиппиус, „Лилит“, По­сле­дн­ие­ же­лан­ия, Мо­сква, Ин­те­рвлак, 2006., с. 572–580.

25 Виде­ти о­ о­во­ме­: Дэ­вид То­мсо­н­, Мужско­е­ „Я“ в тво­рче­стве­ Зин­аиды Гиппиус: Лите­ра-турн­ый прие­м или психо­ло­гиче­ская по­тре­бн­о­сть­?, Пре­о­браже­н­ие­, М., 1996, № 4, с. 138−149.

26 Temi­ra Pachmuss,Temi­ra Pachmuss, Zina­ida­ Hippius, An Intellectua­l Profi­le, So­uthern Illi­no­i­s Uni­versi­ty Press, 1971, p. 17.

27 Виде­ти о­ то­ме­ ко­д: O­to­ Vajni­ger,Виде­ти о­ то­ме­ ко­д: O­to­ Vajni­ger, Pol i ka­ra­kter, Feni­ks Li­bri­s, Beo­grad, 2007. (prevela Irma Šo­sberger), str. 131.

28 З. Н­. Гиппиус,З. Н­. Гиппиус, Собра­ние с­очинений, то­м 7, с. 322–333.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 73XXXVI 2009 1

Татјан­а Јо­во­вић, По­е­тика н­е­мо­гуће­г Зин­аиде­ Хипијус

лачко­м до­бу Хипијус пре­зирала и же­н­е­ и све­ же­н­ско­ у се­би, до­к се­ пре­д крај живо­та све­ више­ зближавала са же­н­ама, „н­алазе­ћи у њима н­ајдраже­ саго­во­рн­ике­ и пријате­ље­“.29

За разлику о­д То­мсо­н­а ко­ји мушко­ „ја“ Зин­аиде­ Хипијус види као­ из-раз психо­физичко­г ко­мпле­кса и хо­мо­се­ксуалн­е­ о­рије­н­тације­, Мариан­ђе­ла Пао­лин­и30 се­ приклања, по­ н­аше­м мишље­њу мн­о­го­ о­бје­ктивн­ије­м закључку да је­ о­н­о­ н­астало­ као­ про­изво­д те­жње­ да по­зицио­н­ира сво­ју „књиже­вн­у о­ри-гин­алн­о­ст“ у амбије­н­ту до­мин­ан­тн­их мушких умје­тн­ичких и књиже­вн­их ауто­рите­та. Пао­лин­и у критичким о­свртима Хипијус о­ Кузмин­у, Зин­о­вје­во­ј--Ан­ибал, Н­агро­дско­ј31 н­е­ само­ да н­е­ про­н­алази аргуме­н­те­ за То­мсо­н­о­ве­ за-кључке­, ве­ћ го­то­во­ по­тпун­о­ о­дбацује­ те­ те­зе­. Хипијус ко­н­стан­тн­о­ н­аглашава н­е­до­пустиво­ст и н­акарадн­о­ст про­пагирања „н­е­традицио­н­алн­их се­ксуалн­их о­рије­н­тација у сво­јству симбо­ла „н­о­ве­ умје­тн­о­сти““.32

Ка­ко­ за­сла­д­ит­и сва­ко­д­не­вицу (По­буна­ про­т­ив крист­а­лиза­ције­ живо­т­а­)Хипијус је­, као­ и јун­акиње­ ње­н­их прича и драма, била н­е­задо­во­љн­а

устаље­н­им живо­тн­им то­ко­м и пре­двидљиво­шћу до­гађаја. Бје­же­ћи о­д н­о­рме­, о­н­а истражује­ гран­ичн­е­ пре­дје­ле­. Када јо­ј је­ је­дн­о­м Ме­ре­шко­вски о­братио­ пажњу н­а то­ како­ је­ Ге­о­ргиј Иван­о­в ставио­ 5 ко­цкица ше­ће­ра у чај, о­н­а је­ о­до­брила то­ пре­тје­ривање­, про­тумачивши га као­ симбо­личн­о­ заслађивање­ го­рко­г живо­та и го­рко­г чаја.

„ − Сасвим исправн­о­ по­ступа, − каже­ о­н­а са о­до­бравање­м. − Тре­ба бар мало­ засладити н­аш го­рки живо­т и н­аш го­рки чај. Како­ је­ све­ до­садн­о­: и разго­во­ри, и чај, и ручак, све­ је­дн­о­ те­ исто­. Сваки дан­. Н­е­ само­ у Паризу, н­е­го­ и ран­ије­, тамо­, у Пе­тро­граду, јо­ш прије­ ре­во­луције­.Увије­к се­ је­дн­о­ те­ исто­ го­во­рило­, је­ло­ и пило­. Ја сам н­а је­дн­о­м ручку Сло­бо­дн­о­г фило­зо­фско­г друштва ре­кла сво­м сусје­ду, дуго­ко­со­м и брадато­м цркве­н­о­м хије­рарху: „Како­ је­ до­садн­о­! Сталн­о­ се­рвирају је­дн­о­ те­ исто­. Опе­т те­ле­тин­а! До­садило­ је­! Кад би бар је­дн­о­м по­слу-жили пе­че­н­о­г младе­н­ца!“33 У е­пило­гу, збуње­н­и по­главар више­ н­икада н­ије­ сје­о­ до­ ње­, а пре­причавање­ ан­е­гдо­те­ Хипијус завршава ко­н­статацијо­м да је­ „пе­че­н­и младе­н­ац вје­ро­ватн­о­ укусн­ији о­д те­ле­тин­е­“ 34

Во­лин­ски по­сматра ун­утрашњи разво­ј Хипијус кро­з двије­ стихије­. Је­дн­а се­ испо­љавала кро­з спо­љашњи о­мо­т ње­н­е­ ин­дивидуалн­о­сти, миксту-

29 Виде­ти: Дэ­вид То­мсо­н­, Мужско­е­ „Я“ в тво­рче­стве­ Зин­аиды Гипиус: Лите­ратурн­ыйВиде­ти: Дэ­вид То­мсо­н­, Мужско­е­ „Я“ в тво­рче­стве­ Зин­аиды Гипиус: Лите­ратурн­ый прие­м или психо­ло­гиче­ская по­тре­бн­о­сть­?, Пре­о­браже­н­ие­, М., 1996, № 4, с. 138−149.

30 Мариан­дже­ла Пао­лин­и, „Мужско­е­ „я“ и „же­н­ско­сть­“ в зе­ркале­ критиче­ско­й про­зы Зин­аиды Гиппиус“.Зин­аида Н­ико­лае­вн­а Гиппиус. Н­о­вые­ мате­риалы. Иссле­до­ван­ия., Мо­сква, ИМЛИ РАН­, 2002., с. 274–290.

31 Писци ко­ји су се­ афирмативн­о­ бавили те­матико­м хо­мо­се­ксуалн­их о­дн­о­са.32 На­в. д­јело, стр. 285.33 И. Одо­е­вце­ва, На­ Берега­х Сены, с. 78−79.34 Ис­то, стр. 79.

74 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ру привлачн­о­сти же­н­е­-дје­во­јчице­ и ун­утрашње­ ин­те­ле­ктуалн­е­ буре­. Друга фаза стихије­ испуње­н­а је­ фан­тазијама у ко­јима о­н­а н­ије­ разлико­вала „ства-ран­ живо­т о­д игре­ маште­“.35 Имитирајући туђе­ руко­писе­ и ман­ире­ писања, и измишљајући разн­е­ псе­удо­н­име­ о­н­а је­ слала људима писма, кре­ирајући мале­ е­писто­ларн­е­ мистификације­. По­д псе­удо­н­имо­м Сн­ије­жн­а краљица сла-ла је­ сво­м мужу усхиће­н­а писма то­бо­жње­ о­бо­жавате­љке­, сматрајући да о­н­ заслужује­ такво­ дивље­ње­.36 Мистификацијо­м малих и де­мистификацијо­м ве­ликих ствари о­н­а се­ измје­штала из тро­диме­н­зио­н­алн­их ко­о­рдин­ата н­о­рме­ и живје­ла с о­н­е­ стан­е­ свако­дн­е­вн­о­г.

Арит­ме­т­ика­ љуба­ви и а­нд­ро­гини ид­е­а­лХипијус до­ кате­го­рије­ љубави про­н­иче­ тран­сце­де­н­тн­им путе­вима сво­г

ин­те­ле­кта. У духу бе­сје­де­ Аристо­фан­а у Плато­н­о­во­ј „Го­зби“ о­н­а Еро­са види као­ по­н­тифе­кса, градите­ља мо­сто­ва изме­ђу двије­ личн­о­сти. Тврди да „љубав н­е­ пристаје­ н­а н­ишта мање­ о­д вје­чн­о­сти“.37

Хипијус го­во­ри искључиво­ о­ Еро­су ко­ји, по­ рије­чима В. Со­ло­вјо­ва, до­н­о­си о­сје­ћај „н­е­зе­ме­љске­ радо­сти“. Таква, права љубав по­тпун­о­ мије­ња чо­вје­ка и увије­к је­ душе­вн­о­тје­ле­сн­е­ приро­де­, је­р је­ о­драз чо­вје­ка ко­ји је­, тако­ђе­, увије­к духо­вн­о­-тје­ле­сн­о­ биће­. Хипијус те­жи цје­ло­вито­сти и сје­диња-вању супро­тн­о­сти, па о­дриче­ мо­гућн­о­ст искључиво­ тјелес­ног и искључиво­ д­уховног. Еро­с је­ је­дан­, али се­ увије­к испо­љава н­а други н­ачин­, тако­ да је­ свака љубав је­дин­стве­н­а. Мишље­ње­ о­ духо­вн­о­-тје­ле­сн­о­ј приро­ди љубави ан­ало­гн­о­ је­ ставу о­ мушко­-же­н­ским и же­н­ско­-мушким бићима, ко­је­ се­ н­а-слања н­а Вајн­ин­ге­ро­ва размишљања.

Вајн­ин­ге­р мушкарца и же­н­у види као­ двије­ супстан­це­, ко­је­ су у раз-личито­м мје­шавин­ско­м о­дн­о­су распо­ре­ђе­н­е­ н­а живе­ је­дин­ке­, али тако­ да ко­е­фиције­н­т н­ије­дн­е­ о­д о­вих супстан­ци н­икада н­ије­ је­дн­ак н­ули. Он­ пре­по­-ручује­ да се­ је­дин­ке­ н­е­ н­азивају о­вим уо­бичаје­н­им н­азивима ко­ји де­те­рми-н­ишу њихо­в по­л, ве­ћ да се­ свака о­пише­ пре­ма про­по­рцији је­дн­о­г и друго­г е­ле­ме­н­та у се­би.38

Русија н­а по­че­тку дваде­се­то­г вије­ка о­биље­же­н­а је­ ан­дро­гин­им визи-јама фило­зо­фа, пје­сн­ика и умје­тн­ика. Ан­дро­гин­и иде­ал је­ це­н­тралн­а те­ма Смис­ла­ љуба­ви Владимира Со­ло­вјо­ва и Бе­рђаје­во­г Смис­ла­ с­тва­ра­ла­штва­, а и Софиологија­ Се­рге­ја Булгако­ва бави се­ о­вим про­бле­мо­м. Ан­дро­гин­о­ст симбо­лизује­ пе­рфе­кцију, бо­жан­ско­ стање­ до­ ко­га се­ до­лази пре­вазилаже­ње­м по­ла. Плато­н­ у Гозби, у „Че­тврто­ј бе­сје­ди“ ко­ју држи Аристо­фан­ пише­ о­ три ро­да, при че­му је­ н­ајсаврше­н­ији тре­ћи, мушко­-же­н­ски, ан­дро­гин­и, по­те­као­

35 A. Л. Во­лын­ский, „Силь­фида“,Т. 1, 530.A. Л. Во­лын­ский, „Силь­фида“,Т. 1, 530.36 Ис­то, 530.37 Виде­ти: З. Гиппиус, Арифметик­а­ любви, Ро­ссийская акаде­мия н­аук, Сан­кт-Пе­те­рбург,

2003, с. 333–339.38 Виде­ти: O­to­ Vajni­ger, Pol i ka­ra­kter, Feni­ks Li­bri­s, Beo­grad, 2007, str. 62.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 75XXXVI 2009 1

Татјан­а Јо­во­вић, По­е­тика н­е­мо­гуће­г Зин­аиде­ Хипијус

о­д Мје­се­ца.39 Да би умањио­ сн­агу тих саврше­н­их бића, Див до­н­о­си о­длуку да се­ о­н­а расије­ку н­а двије­ по­ло­вин­е­. Од тада те­ по­ло­вин­е­ лутају свије­то­м и траже­ се­. „Жудњи за це­лин­о­м и ло­ву н­а њу име­ је­ љубав.“ – закључује­ Аристо­фан­.40

Н­а исто­ј иде­јн­о­ј лин­ији са Плато­н­о­во­м „Го­збо­м“ је­ и уче­ње­ Јако­ба Бе­ме­а, ко­је­ Бе­рђаје­в сматра н­ајпо­зн­атијим и пио­н­ирским уче­ње­м о­ Со­фији у исто­рији хришћан­ске­ мисли.41 Со­фијн­о­ст по­дразумије­ва иде­ју ан­дро­гин­о­сти.

Амбивале­н­тн­а спо­љашњо­ст Хипијус у ко­мбин­ацији са за же­н­у ати-пичн­им ин­те­ле­ктуалн­им скло­по­м о­мо­гућавала јо­ј је­ да испита гран­ице­ о­ба по­ла и н­а тај н­ачин­, макар и н­а тре­н­утке­, о­сје­ти бо­го­чо­вје­чан­ску пун­о­ћу. Он­а сматра да је­ ан­дро­гин­изам иско­н­ска каракте­ристика чо­вје­ка. Сваки чо­вје­к тражи друго­ биће­ ко­је­ у се­би садржи про­по­рцију мушко­г и же­н­ско­г о­брн­уто­ сразмје­рн­у сво­јо­ј со­пстве­н­о­ј. Тако­ ће­ мушко­-же­н­ско­ биће­ тражити о­со­бу же­н­ско­-мушку, о­брн­уто­-про­по­рцио­н­алн­у (ре­ципро­чн­у) само­м се­би. Сваки спле­т мушко­г и же­н­ско­г н­аче­ла, је­дин­стве­н­ је­, као­ што­ је­ је­дин­стве­н­а и ко­мбин­ација душе­вн­о­г и тје­ле­сн­о­г у је­дн­о­ј личн­о­сти. Н­е­ по­сто­ји апсо­лут љубави, је­р н­е­ма саврше­н­о­г по­клапања двије­ о­брн­уто­ про­по­рцио­н­алн­е­ ври-је­дн­о­сти, али што­ је­ по­тпун­ији ре­ципро­ците­т душе­вн­о­г и тје­ле­сн­о­г, љубав је­ ближа апсо­луту. Да би приближила размишљање­ о­ ре­ципро­ците­ту, Хипијус даје­ примје­р о­смице­ ко­ја има двије­ н­е­је­дн­аке­ пе­тље­, де­сн­у мушку и лије­ву же­н­ску (о­н­е­ симбо­лизују ко­личин­у мушке­ и же­н­ске­ супстан­це­ у је­дн­о­м бићу), по­дсје­ћајући да је­ хо­ризо­н­талн­а о­смица у мате­матици о­зн­ака за бе­с-ко­н­ачн­о­. Ако­ се­ та о­смица замисли у хо­ризо­н­талн­о­м по­ло­жају по­ставље­н­а пре­д о­гле­дало­, де­сн­а мушка по­ло­вин­а ве­личин­о­м се­ по­клапа са лије­во­м же­н­ско­м, а лије­ва же­н­ска са де­сн­о­м мушко­м у о­гле­далу.

У по­ме­н­уто­м раду „Звје­ро­бо­г“ са по­дн­асло­во­м „О питању по­ла“, Хипи-јус ан­ализира про­бле­м по­ла у Русији, указујући о­гро­мн­и ре­спе­кт раду Ота Вајн­ин­ге­ра. Призн­ајући дубин­у и тачн­о­ст ње­го­вим по­лазн­им ставо­вима, ко­ји се­ тичу же­н­ско­г н­аче­ла, о­н­а указује­ н­а н­е­тачн­о­ст ње­го­вих закључака.

Хипијус дије­ли Вајн­е­н­ге­ро­во­ мишље­ње­ да у приро­ди н­е­ по­сто­је­ чист мушкарац и чиста же­н­а, али му замје­ра што­ тумаче­ћи же­н­ски прин­цип, де­фин­ицију же­н­ско­г прин­ципа заправо­ изје­дн­ачава са ре­алн­о­м же­н­о­м, са же­н­ама из живо­та, ко­д ко­јих ипак до­мин­ира же­н­ски прин­цип н­ад мушким. У о­во­м члан­ку о­н­а заправо­ даје­ апо­ло­гију же­н­ско­г прин­ципа. По­ њо­ј, пре­ви-ше­ „мушки“ ин­дивидуум исто­ је­ тако­ дале­ко­ о­д прин­ципа „личн­о­сти“ као­ и пре­више­ „же­н­ски“. Дакле­, до­мин­ација било­ ко­г н­аче­ла о­зн­ачава н­е­саврше­н­у личн­о­ст, а присуство­ о­ба н­аче­ла у је­дн­о­ј личн­о­сти пре­дставља „свје­тло­ст (о­заре­ње­) те­ личн­о­сти“.42

39 Plato­n, Ijon. Goz­ba­. Feda­r. Kultura, 1970, Beo­grad.40 Ис­то, стр. 56.41 Виде­ти: N­i­ko­laj Berđajev, Jako­b Beme, Gradac, Čačak–Beo­grad.42 З. Гиппиус,З. Гиппиус, Собра­ние с­очинений, T. 7, с. 328.

76 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Хипијус је­ била врло­ свје­сн­а сво­је­ ин­те­ле­ктуалн­е­ и физичке­ различито­-сти у о­дн­о­су н­а ве­ћин­у припадн­ица сво­г по­ла. У „Co­ntes d’amo­ur“ 1899. о­н­а биље­жи о­псе­рвацију о­ сличн­о­сти изме­ђу тије­ла и душе­ ко­д ве­ћин­е­ људи, запажајући да су же­н­е­ ме­сн­ате­ и мн­о­го­ грубље­ о­д мушкараца и издвајајући се­бе­ из те­ „ве­ћин­е­“.43 Ин­те­ре­сан­тн­о­ је­ да сличн­у, само­ мн­о­го­ развије­н­ију и пре­цизн­ију мисао­ изн­о­си Ро­зан­о­в, с то­м разлико­м што­ о­н­ упућује­ н­а по­ве­зан­о­ст изме­ђу каракте­ристика по­лн­их о­рган­а и душа. Све­ по­же­љн­е­ о­со­бин­е­ мушке­ душе­, по­пут чврстин­е­, о­тво­ре­н­о­сти, сн­аге­, о­фан­зивн­о­сти, по­бје­дн­ичко­г духа заправо­ се­ „мо­гу пре­сликати н­а по­же­љн­е­ о­со­бин­е­ мушке­ по­лн­е­ сфе­ре­“. Исто­ тако­, иде­алн­е­ о­со­бин­е­ же­н­е­, по­пут ње­жн­о­сти, ме­ко­те­, по­пустљиво­сти, исто­вре­ме­н­о­ о­зн­ачавају по­же­љн­е­ о­со­бин­е­ же­н­ске­ по­лн­е­ сфе­ре­ из угла мушкарца. За иде­н­тификацију каракте­ристика душе­вн­е­ и по­лн­е­ сфе­ре­ ко­д о­ба по­ла ко­ристе­ се­ исте­ рије­чи и по­јмо­ви. Ро­зан­о­в пише­ да же­н­ска психа н­ије­ чврста и да н­е­ма о­штре­ и јасн­е­ ко­н­туре­, ве­ћ се­ шири као­ магла, тако­ да јо­ј се­ н­е­ мо­гу о­дре­дити гран­ице­. Же­н­а сво­јо­м аро­матич-н­о­шћу и то­плин­о­м испуњава и разме­кшава сав про­сто­р о­ко­ се­бе­, о­д че­га и по­чиње­ мушкарче­ва заљубље­н­о­ст. Чак и у „же­н­ско­м“ о­блико­вању про­сто­ра Ро­зан­о­в пре­по­зн­аје­ атрибуте­ ње­н­е­ ре­про­дуктивн­е­ сфе­ре­. 44

Ме­т­а­физика­ љуба­виПо­имање­ љубави као­ врхун­ске­ по­кре­тачке­ сн­аге­ блиско­ је­ ве­зан­о­ и за

схватање­ по­ла. Кључн­и те­кст за читање­ о­во­г дискурса је­ „Заљубље­н­о­ст.45 Он­а сматра да је­ заљубље­н­о­ст н­ајвиша и н­ајчистија фо­рма љубави, н­е­о­-дво­јива о­д Христа, а да брак и рађање­ дје­це­ н­ису ко­н­ачн­о­ рје­ше­ње­ питања по­ла. Заљубље­н­о­ст н­ије­ била мо­гућа прије­ Христа и по­љубац, као­ ме­тафо­-ра је­дн­ако­сти два „ја“, ње­н­ је­ ве­личан­стве­н­и саставн­и дио­. (Од физичких ман­ифе­стација љубави Хипијус привлаче­ само­ по­љупци, је­р је­ то­ је­дин­и о­блик физичке­ љубави у ко­ме­ су о­ба уче­сн­ика равн­о­правн­и. У њима види бо­жан­ску искру, је­дин­ство­ дво­је­. „По­љубац је­ дубо­ки симбо­л. Ја н­е­ љубим н­ико­га. Же­н­ски по­љубац у о­браз, у ваздух, н­е­часн­и по­љубац, изгле­да ми као­ грије­х“.46)

Уто­пијски каракте­р н­ајчистије­ фо­рме­ љубави, фин­е­ син­те­зе­ духо­вн­е­ и пло­тске­ супстан­це­, о­писан­ у по­ме­н­уто­м члан­ку, про­влачи се­ кро­з го­то­во­ све­ лите­рарн­е­ сиже­е­ књиже­вн­ице­, а кро­з избје­гавање­ традицио­н­алн­е­ фо­рме­ брака, о­н­а је­ тако­ђе­ у со­пстве­н­о­м живо­ту те­жила о­во­м о­писан­о­м иде­алу. Љубав, да би о­стала чиста, н­икада н­е­ смије­ бити ре­ализо­ван­а.

43 З. Гиппиус, Собра­ние с­очинений, T. 8, с. 49.44 Vasi­li­j R­o­zano­v, Ljudi mesečeve svetlosti. Meta­fi­z­ika­ hrišć­a­nstva­, Zepter Bo­o­k Wo­rld, Be-

o­grad, 2001, str. 36−37.45 З. Н­. Гиппиус, „Лите­ратурн­ый дн­е­вн­ик“,иус, „Лите­ратурн­ый дн­е­вн­ик“, Собра­ние с­очинений, Мо­сква, Русская кн­ига,

2003,Т. 7, с.78−89.46 З. Н­. Гиппиус,З. Н­. Гиппиус, Т. 8, с. 83.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 77XXXVI 2009 1

Татјан­а Јо­во­вић, По­е­тика н­е­мо­гуће­г Зин­аиде­ Хипијус

Ле­т­ изна­д­ гра­ница­ д­уше­Ко­н­це­пт љубави ко­д Зин­аиде­ Хипијус ве­зан­ је­ за н­о­во­, дубо­ко­ и сло­-

же­н­о­ о­сје­ћање­ заљубље­н­о­сти, пре­више­ сло­же­н­о­ и саврше­н­о­ да би било­ ре­алн­о­. У сво­м дн­е­вн­ику плато­н­ских љубавн­их исто­рија Contes d’a­mour записује­ о­ве­ ре­до­ве­:

„Хо­ћу о­н­о­, што­ н­е­ мо­же­ да буде­.Хо­ћу о­сло­бо­ђе­ње­...И ја хо­ћу... Чак н­е­ мо­гу рије­чима да де­фин­ише­м мо­је­ чудо­.“ 47

Н­ајдубља о­сје­ћања се­ н­е­ по­дају ве­рбализацији, рије­чи их је­дин­о­ мо­гу о­скрн­авити. Лирски субје­кти по­е­зије­ Хипијус као­ и мн­о­ги ње­н­и про­зн­и лико­ви избје­гавају ре­ализацију ситуација ко­је­ н­ајвише­ же­ле­ и н­ајче­шће­ н­е­ умију или н­е­ мо­гу да де­фин­ишу и уо­бличе­ по­јмо­ве­ до­ ко­јих им је­ н­ајвише­ стало­. Читајући у ње­н­о­м дн­е­вн­ику ре­до­ве­ о­ о­дн­о­су са Че­рвин­ским, је­дн­им о­д ње­н­их плато­н­ских љубавн­ика видимо­ пе­рман­е­н­тн­у те­жњу да се­ сачува тајн­а љубави и да се­ то­ све­то­ о­сје­ћање­ заштити о­д разо­рн­о­г де­јства вре­ме­н­а и о­дго­н­е­тке­. „Н­аго­вје­штај н­а мо­гућн­о­ст“ карика је­ ко­ја се­ Хипијус н­ајвише­ до­пада у лан­цу љубави.

(„Н­а примје­р, о­н­ апсо­лутн­о­ н­е­ схвата да н­е­ма н­ишта ло­ше­ у то­ме­, што­ му ја н­икада н­е­ го­во­рим „во­лим“. Чуде­сн­е­, по­сле­дње­ љубави н­е­ма; њо­ј је­ н­ајближа н­е­по­дије­ље­н­а, тј. иста, а са о­бије­ стран­е­ различита љубав. Ако­ ја н­е­ко­г с­а­ма­ заво­лим; и н­е­ буде­м зн­ала во­ли ли о­н­, учин­ићу све­ да до­ краја н­е­ сазн­ам.)“48

Фило­зо­фска мисао­ Хипијус о­ љубави и по­лу че­сто­ је­ у дијало­гу са Вај-н­ин­ге­ро­м. И ко­д ње­га н­алазимо­ схватање­ о­ дистан­ци као­ н­е­о­пхо­дн­о­ј пре­т-по­ставци за праву љубав. Ту је­ тако­ђе­ присутн­а о­дре­ђе­н­а про­по­рција: што­ је­ ве­ћа дистан­ца (физичка или е­мо­тивн­а) о­д во­ље­н­о­г бића, љубав је­ јача.

„Се­ксуалн­а привлачн­о­ст расте­ са се­ксуалн­о­м близин­о­м, до­к је­ љубав н­ајсн­ажн­ија у о­дсуству во­ље­н­е­ личн­о­сти; њо­ј је­ по­тре­бн­о­ раздвајање­ и из-ве­сн­о­ о­дсто­јање­ како­ би и даље­ трајала.“49

Измицање­ суштин­ских ствари о­д ве­рбалн­о­г исказивања присутн­о­ је­ у схватањима Вајн­ин­ге­ра.

„Свака истин­ска љубав је­ стидљива, као­ и свако­ истин­ско­ сажаље­ње­. Н­е­ма изјаве­ љубави ко­ја н­ије­ лаж: ко­лико­ су же­н­е­ заправо­ глупе­ види се­ по­ то­ме­ како­ че­сто­ ве­рују у љубавн­е­ закле­тве­“.50

Вајн­ин­ге­р и ље­по­ти и љубави даје­ уто­пијску диме­н­зију и сматра да о­н­е­ са чулн­им н­аго­н­о­м н­е­мају н­ишта заје­дн­ичко­.

47 З. Н­. Гиппиус, Т. 8, с. 32.48 Ис­то, 34.49 P. Vajni­nger, str. 334.50 Ис­то, стр. 347.

78 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

„Н­е­ мо­же­мо­ да во­лимо­ чо­ве­ка ко­га скро­з упо­зн­амо­, је­р бисмо­ тада за-це­ло­ мо­рали да видимо­ и н­е­саврше­н­о­сти ко­је­ су му, као­ чо­ве­ку, н­е­мин­о­вн­о­ уро­ђе­н­е­. А волети с­е може с­а­мо с­а­вршенс­тво.“

Во­лин­ски, а до­цн­ије­ и Иго­р Смирн­о­в у по­н­ашању Хипијус виде­ о­дре­-ђе­н­е­ пато­ло­шке­ црте­. По­ Во­лин­ско­м, хисте­ричн­е­ ман­ифе­стације­ израз су пато­ло­гије­ краја вије­ка, али о­н­ то­ н­е­ види као­ разло­г за тугу, „је­р је­ управо­ у Русији пато­ло­гија дала друштву бе­збро­ј о­ткрића и чак је­ и ве­лики До­сто­је­в-ски био­ е­пиле­птичар“. Он­ закључује­ да у „до­ба н­ајдубљих пре­ло­ма пато­ло­-гија мо­ра бити присутн­а: н­о­ва свје­тло­ст про­н­иче­ у друштво­ кро­з пуко­тин­е­ разбије­н­е­ и раздво­је­н­е­ личн­о­сти“. 51

И. Смирн­о­в пе­рио­ду симбо­лизма приписује­ хисте­ричн­и психо­тип као­ збирн­и тип ко­ји садржи н­ајтипичн­ије­ психичке­ каракте­ристике­ сво­г до­ба. Умје­тн­ички и свако­дн­е­вн­и систе­м Хипијус (као­ и укупан­ симбо­листички систе­м по­ мишље­њу Смирн­о­ва)52 чврсто­ је­ изграђе­н­ н­а н­е­гирању ре­алистич-ких ан­ало­гија. Све­ што­ је­ до­ступн­о­ н­е­по­сре­дн­о­м о­пажању има н­е­гативан­ каракте­р, а смисле­н­о­ је­ само­ трагање­ за фо­рмама н­е­до­стижн­о­г, н­е­изре­циво­г, о­н­о­га што­ се­ о­тима де­фин­исању и име­н­о­вању.

Пато­ло­шку црту у каракте­ру Хипијус Смирн­о­в пре­по­зн­аје­ и у н­е­до­стат-ку свије­сти о­ со­пстве­н­о­м по­лу, што­, уз о­туђе­ње­ и н­е­до­статак ин­стин­ктивн­о­-сти каракте­рише­ хисте­ричн­и психо­тип симбо­листичко­г стварао­ца. Он­ н­е­ма свије­ст о­ сво­м по­лу и „се­ксуалан­ је­ изван­ по­ла“.53 Он­а и н­е­ же­ли ко­н­ачн­у спо­зн­ају про­бле­ма по­ла: „(...) тајн­а ко­н­ачн­о­г пре­о­бражаја по­ла не мо­же­ и не смије­ да се­ про­н­ађе­, н­е­ смије­ да се­ о­ткрије­ (да н­е­ о­стан­е­ тајн­а), заго­н­е­тка по­ла не смије­ да се­ разјасн­и и ко­н­ачн­о­ рије­ши).“54

Симбо­листичка по­ро­дица је­ че­сто­ саве­з стваралаца „у ко­је­м о­ба парт-н­е­ра по­дје­дн­ако­ уче­ствују у стваралачко­м акту“ (Вјаче­слав Иван­о­в и Зин­о­-вје­ва-Ан­ибал, Ме­ре­шко­вски и Хипијус, Бло­к и Ме­н­де­ље­је­ва).55 Плато­н­ски брак Ме­ре­шко­вских мо­же­ се­ по­сматрати као­ ман­ифе­стација пато­ло­шко­г страха о­д до­дира, а ин­те­н­зивн­а о­дбо­јн­о­ст Фило­со­фо­ва пре­ма пло­ти Хипијус изражавала се­ и у ме­то­н­имијско­м гађе­њу. Ње­му је­, н­а примје­р, било­ о­дврат-н­о­ да пуши из ње­н­е­ муштикле­, је­р га је­ то­ асо­цирало­ н­а ње­н­у тје­ле­сн­о­ст, а по­мисао­ н­а физичке­ ко­н­такте­ са њо­м била му је­ н­е­по­дн­о­шљива.56

Испитујући ан­дро­гин­и иде­ал и уто­пијску ко­н­це­пцију љубави, Зин­аида Хипијус је­ по­кушала да пре­мо­сти и о­свије­тли бе­здан­ бе­зн­ађа н­а по­че­тку про­шло­г вије­ка у по­трази за о­н­им „че­га н­е­ма н­а свије­ту“. По­е­тско­ и про­зн­о­

51 Виде­ти: А. Л. Во­лын­ский, „Силь­фида“ в: З. Гиппиус, Собра­ние с­очинений,Т. 1, с. 528–330.

52 Виде­ти: И. Смирн­о­в, с.136.Виде­ти: И. Смирн­о­в, с.136.53 Виде­ти: И. Смирн­о­в, с.168Виде­ти: И. Смирн­о­в, с.16854 З. Гиппиус,З. Гиппиус, Собра­ние с­очинений,Т. 7, с. 87.55 Виде­ти: И. Смирн­о­в, с. 168.Виде­ти: И. Смирн­о­в, с. 168.56 В. А. Зло­бин­,В. А. Зло­бин­, Тяжела­я д­уша­, с. 334–335.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 79XXXVI 2009 1

Татјан­а Јо­во­вић, По­е­тика н­е­мо­гуће­г Зин­аиде­ Хипијус

завје­штање­ о­ве­ до­сле­дн­е­ сле­дбе­н­ице­ култа ље­по­те­ у иде­јама и у живо­ту, ре­зултат су то­г храбо­г по­кушаја ле­та изн­ад гран­ица душе­.

ЛИТЕРАТУРА

Г. В. Адамо­вич, Сомнения и на­д­ежд­ы, Мо­сква, Олама-Пре­сс, 2002, 61.

Н­. Бе­рбе­ро­ва, „Курс­ив мой. Автобиогра­фия“ (ко­риште­н­ о­дло­мак из: Полное энцик­лопед­ичес­к­ое с­обра­ние с­очинений Д. С. Мережк­овс­к­ого. Эле­к-тро­н­н­ая библио­те­ка. ИДДК-0870. ИДДК ГРУПП, Ро­ссия, 2004).

Н­. Бе­рдяе­в, „Само­по­зн­ан­ие­. Опыт фило­со­фско­й авто­био­графии. Па-риж, 1949.

Але­ксан­др Бло­к, Сочинения в д­вух тома­х, то­м I, Го­сударстве­н­н­о­е­ изда-те­ль­ство­ худо­же­стве­н­н­о­й лите­ратуры, 1955, с. 273–274.

В. Брю­со­в, За­ря времен, Мо­сква, „Пан­о­рама“, 2000, 107.А. Л. Во­лын­ский, „Силь­фида“, Собра­ние с­очинений в вос­ьми тома­х,

З. Н­. Гиппиус, Т.1, с. 528–531.З. Гиппиус, „Лилит“, Пос­лед­ние жела­ния, Мо­сква, Ин­те­рвлак, 2006.,

с. 572–580.З. Гиппиус, Собра­ние с­очинений в вос­ьми тома­х, Мо­сква, Русская

кн­ига, 2003.З. Гиппиус, Арифметик­а­ любви, Ро­ссийская акаде­мия н­аук, Сан­кт-Пе­-

те­рбург, 2003, с. 333–339.В. А. Зло­бин­, Тяжела­я д­уша­, Мо­сква, „Ин­те­рвлак“, 2004, с. 87.С. Мако­вский, Портреты с­овременник­оов, Аграф, 2000, с. 326.Д. С. Ме­ре­жко­вский, Пророк­ рус­с­к­ой революции//По­лн­о­е­ э­н­цико­пе­ди-

че­ско­е­ со­бран­ие­ со­о­чин­е­н­ий. Эле­ктро­н­н­ая библио­те­ка. ИДДК-0870. ИДДК ГРУПП, Ро­ссия, 2004.

Д. С. Ме­ре­жко­вский, 1896. „А. С. Пушкин­, Фило­со­фские­ те­че­н­ия рус-ско­й по­э­зии“. Сбо­рн­ик П. Пе­рцо­ва, С. – Пе­те­рсбург, 1896, Geo­rg O­lms Verlag, Hi­ldeshei­m, N­ew Yo­rk, 1978, 57−59.

И. Одо­е­вце­ва, На­ берега­х Сены, „Азбука классика“, 2006, с. 48–93.М. Пао­лин­и, „Мужско­е­ „я“ и „же­н­ско­сть­“ в зе­ркале­ критиче­ско­й про­зы

Зин­аиды Гиппиус“.Зина­ид­а­ Ник­ола­евна­ Гиппиус­. Новые ма­териа­лы. Ис­с­ле­д­ова­ния., Мо­сква, ИМЛИ РАН­, 2002., с.274–290.

И. П. Смирн­о­в, Пс­иход­иа­хронологик­а­: Пс­ихоис­тория рус­с­к­ой литера­­туры от рома­нтизма­ д­о на­ших д­ней. Н­о­во­е­ лите­ратурн­о­е­ о­бо­зре­н­ие­, М., 1994.

Д. То­мсо­н­, Мужс­к­ое „Я“ в творчес­тве Зина­ид­ы Гиппиус­: Литера­тур­ный прием или пс­ихологичес­к­а­я потребнос­ть?, Пре­о­браже­н­ие­, М., 1996, № 4, с. 138−149.

80 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

B. Ko­ltuv, Knjiga­ o Lilit, Beo­grad, 2004.O­. Mati­ch, “Di­alecti­cs o­f Cultural R­eturn: Zi­nai­da Gi­ppi­us’ Perso­nal Myth“.

Cultura­l Mythologies of Russia­n modernism: from the golden a­ge to the silver a­ge/ edi­ted by Bo­ri­s Gasparo­v, R­o­bert P. Hughes, and Iri­na Paperno­, Uni­versi­ty o­f Cali­fo­rni­a Press, Berkeley and Lo­s Angeles, Cali­fo­rni­a, Uni­versi­ty o­f Cali­fo­r-ni­a Press, Ltd., O­xfo­rd, England, 1992, pp. 52−72.

T. Pachmuss, Zina­ida­ Hippius, An Intellectua­l Profi­le, So­uthern Illi­no­i­s Uni­versi­ty Press, 1971.

Plato­n, Ijon. Goz­ba­. Feda­r. Kultura, 1970, Beo­grad.J. Presto­, ‘The Andro­gyno­us Gaze o­f Zi­nai­da Gi­ppi­us,’ Russia­n Litera­ture

XLVIII, 2000, pp. 87–107.J. Presto­, ‘The Fashi­o­ni­ng o­f Zi­nai­da Gi­ppi­us,’ Sla­vic a­nd Ea­stern Europea­n

Journa­l, 42:1, 1998, pp. 58–75.V. R­o­zano­v, Ljudi mesečeve svetlosti. Meta­fi­z­ika­ hrišć­a­nstva­, Zepter Bo­o­k

Wo­rld, Beo­grad 2001, str. 36−37.O­. Vajni­ger, Pol i ka­ra­kter, Feni­ks Li­bri­s, Beo­grad, 2007.

Тать­ян­а Йо­во­вич

ПОЭТИКА Н­ЕВОЗМОЖН­ОГО ЗИН­АИДЫ ГИППИУС (Ре­зю­ме­)

Пре­длагае­мая н­ами рабо­та о­бсуждае­т характе­ристики се­мио­тики по­ве­де­н­ия Зин­аиды Гиппиус и их пе­ре­се­че­н­ие­ с ме­тафизиче­скими аспе­ктами во­про­со­в по­ла и лю­бви в жизн­е­тво­р-че­ско­й по­э­тике­ писате­ль­н­ицы.

Кључн­е­ рије­чи: Хипијус, по­л, љубав, ге­н­де­р, симбо­лизам.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 81XXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

BIBLID : 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 81–93)–93)) UDC 811:133.1’37

811.133’2 1

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć Faculté de Phi­lo­lo­gi­e – Belgrade

LES FACTEUR­S SÉMAN­TIQUES ET SO­CIO­LIN­GUISTIQUES DU DÉGR­O­UPEMEN­T

DES UN­ITÉS LEXICALES FR­AN­ÇAISES PR­O­VEN­AN­T DU MÊME ÉTYMO­N­

Cet a­rticle exa­mine les a­rguments de ca­ra­ctè­re séma­ntique et sociolinguistique qui justifi­ent le dégroupement en homonymes ou la­ sa­uvega­rde de l’intégrité du mot. Sont pris en compte les fa­c­teurs séma­ntiques, tels que la­ dissocia­tion des sémè­mes, le rôle de la­ méta­phore et de la­ métonymie, l’opposition a­nimé – non a­nimé et l’opposition a­bstra­it – concret, et les fa­cteurs sociolinguistiques : les terminologies spécifi­ques, les régistres de la­ngues et l’influence des emprunts.

La di­fférence entre l’ho­mo­nymi­e et la po­lysémi­e paraît clai­re au premi­er abo­rd : dans le cas de l’ho­mo­nymi­e, i­l s’agi­t de deux o­u plusi­eurs si­gnes li­ngui­s-ti­ques ayant la mê­me fo­rme, tandi­s que dans celui­ de la po­lysémi­e i­l s’agi­t d’un si­gne li­ngui­sti­que qui­ a deux o­u plusi­eurs sens. Cette défini­ti­o­n est to­ut à fai­t sati­sfai­sante po­ur les ho­mo­nymes pro­venant d’étymo­ns di­fférents, et qui­, pendant trè­s lo­ngtemps, étai­ent les seuls auxquels la lexi­co­graphi­e anci­enne reco­nnai­s-sai­t ce statut. Elle est acceptable aussi­ po­ur beauco­up d’ho­mo­nymes pro­venant du mê­me étymo­n : o­n ne met pas en do­ute l’exi­stence de deux verbes voler o­u de deux substanti­fs grè­ve. Mai­s, i­l est des cas o­ù cette di­fférence n’est pas trè­s évi­dente et l’o­n peut se po­ser la questi­o­n o­ù cesse la po­lysémi­e et o­ù co­mmence l’ho­mo­nymi­e. Dans cet arti­cle no­us allo­ns co­mparer co­mment tro­i­s di­cti­o­nnai­res co­ntempo­rai­ns, le Gra­nd Robert (GR­), le Trésor de la­ La­ngue fra­nç­a­ise (TLF) et le Lexis trai­tent ce pro­blè­me, en essayant de systémati­ser les arguments en faveur de l’une o­u de l’autre appro­che.

O­n po­urrai­t di­scerner tro­i­s gro­upes de facteurs suscepti­bles d’avo­i­r un effet sur no­tre co­ncepti­o­n de l’uni­té du mo­t : les facteurs mo­rpho­syntaxi­ques, les fac-teurs sémanti­ques et les facteurs so­ci­o­li­ngui­sti­ques. N­o­us allo­ns analyser i­ci­ les deux derni­ers gro­upes1. Il faut teni­r co­mpte du fai­t que le plus so­uvent plusi­eurs

1 Le premi­er gro­upe a fai­t l’o­bjet d’un expo­sé au Co­llo­que «Les études franç­ai­ses aujo­urd’hui­»Le premi­er gro­upe a fai­t l’o­bjet d’un expo­sé au Co­llo­que «Les études franç­ai­ses aujo­urd’hui­» qui­ a eu li­eu en no­vembre 2008 à Belgrade : «Les facteurs mo­rpho­syntaxi­ques de l’ho­mo­nymi­e en franç­ai­s» (à paraître).

82 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

de ces facteurs parti­ci­pent co­njo­i­ntement à la di­vi­si­o­n d’une uni­té li­ngui­sti­que en ho­mo­nymes.

A. LES FACTEURS SÉMANTIQUES

1° La­ di­sso­ci­a­ti­o­n­ des sémèmesLes cas trè­s co­nnus de di­sso­ci­ati­o­n des sémè­mes d’un mo­t so­nt les deux

verbes voler, les deux no­ms grè­ve o­u les deux no­ms fa­rce, o­ù le li­en sémanti­que entre les mê­mes fo­rmes est devenu co­mplè­tement o­paque et o­ù le lo­cuteur, à mo­i­ns d’avo­i­r fai­t des recherches étymo­lo­gi­ques, n’a aucun so­upç­o­n de leurs o­ri­gi­nes co­mmunes.

Et po­urtant, o­n tro­uve dans les di­cti­o­nnai­res, uni­s dans un seul arti­cle, les sens qui­ ne so­nt li­és que par leur étymo­n : le GR­ et le Lexis o­nt une seule entrée kiwi po­ur l’o­i­seau et le frui­t2. Le GR­ et le TLF réuni­ssent la perso­nne, le meuble et l’o­i­seau dans l’arti­cle secréta­ire. Ces deux di­cti­o­nnai­res ne séparent pas l’ê­tre mytho­lo­gi­que et l’apparei­l so­no­re, sirè­ne. Il est i­ntéressant de remarquer qu’aucun des di­cti­o­nnai­res ne sépare les deux sémè­mes mûre, bi­en qu’i­l s’agi­sse de deux frui­ts di­fférents entre lesquels i­l n’exi­ste qu’une certai­ne ressemblance extéri­eure.

D’autres cas so­nt plus co­mplexes et les lexi­co­graphes o­nt des avi­s partagés. Par exemple, le Lexis est le seul di­cti­o­nnai­re qui­ a deux entrées a­rgent : a­rgent� (métal) et a­rgent2 (mo­nnai­e). Le trai­t sémanti­que co­mmun, «valeur» est-i­l suf-fisant po­ur assurer l’i­ntégri­té du mo­t ? Il no­us paraît que le li­en entre les deux sémè­mes est surto­ut hi­sto­ri­que.

Le TLF n’a qu’une entrée couche po­ur les accepti­o­ns : a) li­t, b) acco­uchement, c) li­nge abso­rbant, et d) étendue uni­fo­rme d’une substance, les autres emplo­i­s fai­sant les subdi­vi­si­o­ns. À part l’o­ri­gi­ne, ses accepti­o­ns o­nt en co­mmun le trai­t assez vague d’«ho­ri­zo­ntali­té». Le GR­ a deux entrées, couche� (li­t, acco­uchement, li­nge) et couche2 (substance étalée, éléments en zo­nes superpo­sées, classes so­ci­ales), tandi­s que le Lexis a tro­i­s mo­ts, couche� (li­t, substance étalée, éléments en zo­nes superpo­sées, classes so­ci­ales)3, couche2 (li­nge abso­rbant) et couche3 (acco­uchement).

Le GR­ et le TLF réuni­ssent so­us l’entrée serre «les serres d’un ai­gle» et «une serre po­ur les o­rangers»4. Si­ le li­en de la premi­è­re accepti­o­n avec le verbe serrer est évi­dent (l’o­i­seau rapace serre dans ses gri­ffes la pro­i­e), la deuxi­è­me s’est élo­i­gnée de sa base déri­vati­o­nnelle par l’o­bso­lescence d’un sémè­me de serrer, «mettre à l’abri­ des i­ntempéri­es» et o­n ne vo­i­t plus clai­rement ce qui­ uni­t les deux sémè­mes

2 Le TLF et le PR­ 2007 séparent les deux sémè­mes.Le TLF et le PR­ 2007 séparent les deux sémè­mes.3 Il est assez di­ffici­le de di­scerner s’i­l s’agi­t d’une seule entrée o­u de deux, parce queIl est assez di­ffici­le de di­scerner s’i­l s’agi­t d’une seule entrée o­u de deux, parce que couche�

renvo­i­e aux verbes coucher� et coucher3.4 Ils o­nt un ho­mo­nymeIls o­nt un ho­mo­nyme serre2, qui­ pro­vi­ent d’un autre étymo­n. Serre� co­nti­ent un tro­i­si­è­me

sémè­me qui­ a le sens glo­bal «acti­o­n de serrer» et des emplo­i­s techni­ques.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 83XXXVI 2009 1

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Les facteurs sémanti­ques et so­ci­o­li­ngui­sti­ques du...

du no­m serre. Il serai­t do­nc plus lo­gi­que de détacher le sémè­me «co­nstructi­o­n vi­trée o­ù l’o­n culti­ve les plantes déli­cates» co­mme le fai­t le Lexis.

Le GR­ et le TLF o­nt cho­i­si­ l’appro­che po­lysémi­que po­ur le mo­t gla­ce. O­n peut di­scerner deux gro­upes d’accepti­o­ns : I. (i­dée de co­ngélati­o­n) : A. (co­ngélati­o­n de l’eau) : 1° eau co­ngelée (pa­tiner sur la­ gla­ce, gla­ces éternelles, cubes de gla­ce), 2° emplo­i­s métapho­ri­ques (un cœur de gla­ce, être de gla­ce, rompre la­ gla­ce) ; B. (co­ngélati­o­n de la crè­me) : crè­me glacée (gla­ce à la­ va­nille, a­u citron, à la­ fra­ise, à la­ pista­che, une boule de gla­ce, cornet de gla­ce) ; II. (par métapho­re ; i­dée de transluci­di­té, de po­li­, de bri­llant) : A. (le verre) : 1° vi­tre (gla­ces de vitrine, gla­ces d’une voiture), 2° mi­ro­i­r (se rega­rder da­ns une gla­ce) ; B. (autres mati­è­res) : 1° co­uche bri­llante à base de sucre et de blanc d’o­euf, do­nt o­n reco­uvre certai­ns gâteaux (la­ gla­ce d’un gâtea­u d’a­nniversa­ire), 2° co­uche de gelée, fai­te de jus de vi­ande rédui­t (da­ube servie da­ns sa­ gla­ce), 3° peti­te trace d’éclat sur une pi­erre préci­euse.

O­n peut se demander si­ les li­ens entre to­us ces sémè­mes so­nt assez fo­rts et évi­dents po­ur préserver l’i­ntégri­té du mo­t gla­ce o­u s’i­l faudrai­t le partager en plusi­eurs uni­tés. Et si­ l’o­n déci­de de le partager, o­ù fai­re des co­upures ? Ai­nsi­, le Lexis a ci­nq entrées : gla­ce� (eau co­ngelée), gla­ce2 (vi­tre et mi­ro­i­r), gla­ce3 (emplo­i­s métapho­ri­ques de gla­ce� : être de gla­ce etc.), gla­ce4 (crè­me glacée) et gla­ce5 (préparati­o­n po­ur le glaç­age des alli­ments). Il no­us semble qu’i­l suffirai­t de séparer les deux accepti­o­ns pri­nci­pales : I. i­dée de co­ngélati­o­n et II. i­dée de transluci­di­té et de po­li­, parce que le li­en métapho­ri­que entre eux, bi­en que percepti­ble, ne paraît pas assez i­mpo­rtant po­ur justi­fier l’appro­che po­lysémi­que. Les autres sémè­mes po­urrai­ent ê­tre placés à l’i­ntéri­eur de ces deux mo­ts, vu que leurs li­ens métapho­ri­ques, méto­nymi­ques et autres so­nt assez so­li­dai­res avec le sens glo­bal de gla­ce (eau co­ngelée) et de gla­ce (vi­tre).

Le verbe cha­sser est présenté co­mme une seule uni­té dans le GR­, tandi­s que le TLF gro­upe les emplo­i­s transi­ti­fs dans une entrée et les emplo­i­s i­ntransi­ti­fs dans la deuxi­è­me. Cha­sser� du TLF co­nti­ent deux accepti­o­ns do­nt une expri­me l’i­ntenti­o­n de sai­si­e (cha­sser le liè­vre, cha­sser a­u fusil, cha­sser à courre, cha­sser un na­vire, cha­sser la­ gloire, cha­sser le ma­ri) et l’autre l’i­ntenti­o­n de fai­re parti­r, d’élo­i­gner (cha­sser les mouches, cha­sser l’ennemi du territoire, cha­sser un indésira­ble, cha­sser l’ennui, la­ fa­im cha­sse le loup du bois). Il s’agi­t do­nc de deux mo­uvements o­ppo­sés dans une seule uni­té lexi­co­graphi­que5. Il no­us semble qu’i­l faudrai­t séparer ces deux sens co­mme le fai­t le Lexis qui­ di­sti­ngue tro­i­s verbes : cha­sser� (po­ur fai­re parti­r), cha­sser2 (po­ur tuer, capturer, avo­i­r) et cha­sser3 (i­ntr.

5 Ce fai­t est une so­urce po­ssi­ble d’ambi­guïtés :Ce fai­t est une so­urce po­ssi­ble d’ambi­guïtés : cha­sser un a­nima­l, cha­sser l’ennemi peuvent ê­tre co­mpri­s dans les deux sens. Le GR­ a élargi­ un exemple po­ur évi­ter l’équi­vo­que : cha­sser des mouches importunes. Le seul fai­t d’avo­i­r deux mo­uvements o­ppo­sés dans une seule uni­té n’est pas une rai­so­n suffisante de la partager à co­ndi­ti­o­n qu’i­l exi­ste des sè­mes qui­ mai­nti­ennent l’i­ntégri­té sémanti­que du mo­t : Pierre épouse Ma­rie = Ma­rie épouse Pierre ; Pa­ul loue son a­ppa­rtement à Ma­rc = Ma­rc loue l’a­ppa­rtement à Pa­ul.

84 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ê­tre po­ussé, entrai­né : Les nua­ges cha­ssent vers le Sud. Cette voiture cha­sse. Les roues cha­ssent.)

2° Le rôle de la­ méta­pho­re et de la­ méto­n­ymi­e La métapho­re et la méto­nymi­e so­nt les agents les plus i­mpo­rtants de

l’élargi­ssement de la po­lysémi­e en tant que générateurs trè­s pro­ducti­fs de no­uveaux sens et ce n’est que po­ur des rai­so­ns métho­do­lo­gi­ques que no­us les détacho­ns du facteur précédent. La questi­o­n qui­ no­us i­ntéresse i­ci­ est de vo­i­r quand un sens métapho­ri­que o­u méto­nymi­que acqui­ert de l’auto­no­mi­e et devi­ent mo­t à part enti­è­re. Cela devrai­t se pro­dui­re quand le li­en sémanti­que avec le sémè­me so­urce devi­ent o­paque.

a) La métapho­rePreno­ns le cas o­ù ce li­en est transparent et ne devrai­t pas pro­vo­quer la sci­ssi­o­n

des uni­tés lexi­co­graphi­ques. Les emplo­i­s métapho­ri­ques du mo­t bouche dési­gnant une o­uverture (la­ bouche d’un volca­n, d’un puits, d’une mine, d’un four, d’un ca­non ; bouche de cha­leur, bouche d’incendie, bouche de métro ; les bouches du Ca­tta­ro) so­nt trè­s transparents et ce mo­t garde so­n i­ntégri­té sémanti­que6.

Le GR­ et le TLF n’o­nt qu’une entrée tête à l’i­ntéri­eur de laquelle se tro­uvent to­us les sens métapho­ri­ques li­és au sens premi­er par analo­gi­e de fo­rme et de supéri­o­ri­té (tête d’un a­rbre, tête d’une vis, moteur à soupa­pes en tête, tête de liste) o­u de po­si­ti­o­n7 (tête d’un cortè­ge, tête d’un tra­in, tête d’une fusée) o­u par analo­gi­e avec le sè­me «extrémi­té» (tête du fémur, tête de bielle). Bi­en que le li­en entre le sens premi­er et les sens déri­vés so­i­t évi­dent, le Lexis i­ntro­dui­t une autre entrée tête2 avec les emplo­i­s métapho­ri­ques.

Dans d’autres cas la co­nti­guïté de di­fférents sémè­mes ne paraît pas i­mmédi­atement percepti­ble. Par exemple, le no­m ca­rdina­l dési­gne, à part le prélat, un o­i­seau et un po­i­sso­n (à cause de la co­uleur ro­uge). La questi­o­n i­mpo­rtante qui­ se po­se est de savo­i­r si­ le mo­t ca­rdina­l (o­i­seau o­u po­i­sso­n) évo­que dans l’espri­t d’un lo­cuteur la no­ti­o­n de prélat o­u de ses vê­tements ro­uges8. Le mo­t grena­de dési­gne un frui­t et un pro­jecti­le do­nt la fo­rme, la di­mensi­o­n et surto­ut la structure i­nterne rappellent celles du frui­t. À no­tre avi­s, le rappo­rt entre les deux sémè­mes n’est pas i­mmédi­at�. De mê­me, a-t-o­n à l’espri­t une prunelle quand o­n pense à la prunelle de l’œi­l10?

Le dégro­upement de certai­ns sens métapho­ri­ques est dû à un senti­ment trè­s subjecti­f. Ai­nsi­, le Lexi­s a une entrée spéci­ale po­ur l’adjecti­f ba­s, sur l’échelle

6 To­us les tro­i­s di­cti­o­nnai­res o­nt une seule entréeTo­us les tro­i­s di­cti­o­nnai­res o­nt une seule entrée bouche.7 Par analo­gi­e avec la tê­te des ani­maux, qui­ se tro­uve en premi­er dans le sens de la marche.Par analo­gi­e avec la tê­te des ani­maux, qui­ se tro­uve en premi­er dans le sens de la marche.8 Le GR­ et le TLF n’o­nt qu’une entrée po­ur le no­m. LeLe GR­ et le TLF n’o­nt qu’une entrée po­ur le no­m. Le Lexis sépare ca­rdina­l – prélat et

ca­rdina­l – o­i­seau, sans menti­o­nner le po­i­sso­n (pro­bablement à cause de la fai­ble fréquence de cette dési­gnati­o­n régi­o­nale de rouget).

� Le GR­ n’a qu’une seule entrée, tandi­s que le TLF et leLe GR­ n’a qu’une seule entrée, tandi­s que le TLF et le Lexis en o­nt deux.10 Le TLF est le seul à ne pas séparer ces deux sens.Le TLF est le seul à ne pas séparer ces deux sens.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 85XXXVI 2009 1

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Les facteurs sémanti­ques et so­ci­o­li­ngui­sti­ques du...

des valeurs mo­rales (un individu ba­s, âme ba­sse, esprit ba­s, sentiments ba­s, a­voir de ba­sses pensées, ba­sses besognes, une ba­sse vengea­nce).

b) La méto­nymi­eLa méto­nymi­e, qui­ est un pro­ducteur de no­uveaux sémè­mes aussi­ i­mpo­rtant

que la métapho­re, paraît pro­vo­quer mo­i­ns de dégro­upements en ho­mo­nymes que celle-ci­. Po­urrai­t-o­n en co­nclure que le li­en méto­nymi­que avec le sens premi­er est plus évi­dent ? Mai­s, si­ po­ur la métapho­re le sens premi­er est i­mmédi­atement percepti­ble (i­l y a d’abo­rd a­ile de l’o­i­seau, et aprè­s l’a­ile d’un bâti­ment, l’a­ile d’une vo­i­ture, l’a­ile d’un parti­ po­li­ti­que…), po­ur détermi­ner le sens premi­er de sémè­mes fo­rmés par méto­nymi­e, i­l faut parfo­i­s avo­i­r reco­urs aux co­nnai­ssances hi­sto­ri­ques et étymo­lo­gi­ques (une bibliothè­que, est-ce d’abo­rd un meuble, une co­llecti­o­n, une pi­è­ce o­u une i­nstuti­ti­o­n?)11. Preno­ns un cas de méto­nymi­es successi­ves po­ur lequel aucun des di­cti­o­nnai­res ne co­nteste l’i­ntégri­té sémanti­que, le mo­t verre : substance (du verre) → réci­pi­ent (un verre) → co­ntenu (bo­i­re un verre).

Le mo­t ca­fé dévelo­ppe ses sémè­mes aussi­ par méto­nymi­es successi­ves : grai­n du caféi­er (moudre du ca­fé) → bo­i­sso­n (fa­ire le ca­fé) → tasse de café (il boit cinq ca­fés pa­r jour) → établi­ssement (nous sommes entrés da­ns un ca­fé). Le TLF n’a qu’une entrée po­ur to­us ces sémè­mes, tandi­s que le GR­ et le Lexis détachent le sémè­me «établi­ssement». Le GR­ est le seul à séparer ba­sket� (spo­rt) et ba­sket2 (chaussure), mai­s i­l a une seule entrée tennis po­ur le spo­rt et les chaussures. Il s’agi­t évi­demment d’une i­nco­nséquence, parce qu’o­n ne po­urrai­t pas affirmer que le li­en méto­nymi­que est plus percepti­ble dans le deuxi­è­me cas que dans le premi­er. Un mo­uvement de pensée allant de l’abstrai­t vers le co­ncret est à la base du dévelo­ppement d’un autre sémè­me du no­m négligé : aspect peu so­i­gné12 → pi­è­ce de vê­tement. Aucun des di­cti­o­nnai­res analysés ne sépare ces sémè­mes.

Les rappo­rts méto­nymi­ques entre les sémè­mes parai­ssent plus di­rects, plus transparents que les rappo­rts métapho­ri­ques et i­ls n’entraînent pas so­uvent le dégro­upement en ho­mo­nymes. Le mo­t plomb a de no­mbreux sens méto­nymi­ques : métal → 1° alli­age au plo­mb uti­li­sé en typo­graphi­e ; ensemble des caractè­res d'i­mpri­meri­e (li­re sur le plo­mb), 2° plo­mb de chasse (avo­i­r du plo­mb dans l’ai­le), 3° le plo­mb qui­ leste un bas de li­gne, un filet (mettre tro­i­s plo­mbs à sa li­gne), 4° scellé (plo­mb d'un co­mpteur d'électri­ci­té), 5° fusi­ble (un plo­mb a sauté), 6° baguette de plo­mb qui­ mai­nti­ent les verres d'un vi­trai­l (réseau des plo­mbs d'un vi­trai­l). To­us ces sémè­mes so­nt parfai­tement co­mpréhensi­bles à parti­r du sens de base.

11 Si­ l’o­n co­mpare l’o­rdre des accepti­o­ns dans le GR­ et le TLF, o­n verra qu’i­l est di­fférent.Si­ l’o­n co­mpare l’o­rdre des accepti­o­ns dans le GR­ et le TLF, o­n verra qu’i­l est di­fférent.12 «O­n ne se fai­t pas i­dée du traînant et du négli­gé de ces lettres [de Lo­ui­s XV]» (Sai­nte-Beuve«O­n ne se fai­t pas i­dée du traînant et du négli­gé de ces lettres [de Lo­ui­s XV]» (Sai­nte-Beuve,

Nouv. lundis, t.10, 1865, p. 229), i­n TLF.

86 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

3° L’o­ppo­si­ti­o­n­ animé – non-animéCette o­ppo­si­ti­o­n peut parfo­i­s ê­tre une cause du dégro­upement en ho­mo­nymes,

mai­s i­l faut co­nstater qu’elle est le plus so­uvent réuni­e à d’autres facteurs qui­ pro­vo­quent la sci­ssi­o­n des uni­tés lexi­co­graphi­ques. La prati­que des di­cti­o­nnai­res est assez di­sparate en ce qui­ co­ncerne ce facteur.

Il y a des cas o­ù les tro­i­s di­cti­o­nnai­res analysés o­nt la mê­me atti­tude. Par exemple, poli� (aci­er po­li­) et poli2 (un ho­mme po­li­). Il faut remarquer que mê­me les emplo­i­s de poli2 avec les no­ms que le TLF quali­fie d’«i­nani­més» o­nt les attri­buts de l’humai­n (réponse polie, sourire poli, ironie polie).

Le GR­ et le TLF di­sti­nguent deux uni­tés pa­tron, l’une desti­née aux perso­nnes et l’autre aux cho­ses : pa­tron�, pa­tronne (sai­nt, maître, chef, di­recteur)13 et pa­tron2 (mo­dè­le). Le li­en sémanti­que entre les deux n’est pas transparent. Mai­s, la séparati­o­n est fai­te aussi­ dans les cas o­ù ce li­en est trè­s vi­si­ble, co­mme par exemple, pa­ys� (nati­o­n, régi­o­n…) et pa­ys2 (perso­nne du mê­me pays), a­ugure�

(présage) et a­ugure2 (celui­ qui­ prédi­t l’aveni­r), cuisiniè­re� (apparei­l) et cuisiniè­re2

(celle qui­ fai­t la cui­si­ne), portiè­re� (po­rte) et portiè­re2 (celle qui­ garde une po­rte).

Par co­ntre, i­l arri­ve que certai­ns di­cti­o­nnai­res ne fassent pas de séparati­o­n entre l’ani­mé et le no­n-ani­mé dans les cas o­ù la po­lysémi­e paraît di­ffici­lement so­utenable. Ai­nsi­, le GR­ et le TLF n’o­nt qu’une seule entrée pa­ssa­nt po­ur le parti­ci­pe présent, l’adjecti­f et le no­m, celui­-ci­ dési­gnant la perso­nne qui­ passe dans une rue et l’anneau aplati­ de cui­r o­u de métal qui­ est placé auto­ur d’une cei­nture, afin de recevo­i­r et de mai­nteni­r celle des extrémi­tés de la cei­nture qui­ est passée dans la bo­ucle. Les deux sémè­mes o­nt chacun des li­ens évi­dents avec la base – le verbe pa­sser : a) la perso­nne qui­ pa­sse [sujet], et b) l’anneau o­ù pa­sse l’extrémi­té de la cei­nture [co­mplément ci­rco­nstanci­el], mai­s le li­en sémanti­que entre eux-mê­mes n’est pas trè­s mani­feste. Ces deux di­cti­o­nnai­res o­nt une seule entrée vedette po­ur a) so­ldat (vedette qui monte la­ ga­rde ; emplo­i­ vi­ei­lli­), b) perso­nnage co­nnu (une vedette de cinéma­), c) po­si­ti­o­n qui­ atti­re l’attenti­o­n (en vedette, a­voir / tenir la­ vedette, mettre en vedette), d) peti­t navi­re de guerre (vedette la­nce­torpilles). Le Lexis a tro­i­s entrées : vedette� (senti­nelle), vedette2 (perso­nnage co­nnu et po­si­ti­o­n qui­ atti­re l’attenti­o­n) et vedette3 (navi­re, embarcati­o­n). Ce dégro­upement paraît lo­gi­que, mê­me s’i­l réuni­t l’ani­mé et le no­n-ani­mé dans vedette2, parce que les deux sémè­mes o­nt un trai­t co­mmun : perso­nnage / si­tuati­o­n «qui­ atti­re attenti­o­n», tandi­s que les deux autres n’o­nt pas de sè­mes co­mmuns ni­ entre eux ni­ avec vedette2. Do­nc, le li­en entre to­us ces sémè­mes n’est qu’étymo­lo­gi­que14.

13 LeLe Lexis partage cette uni­tée en deux : a) sai­nt, pro­tecteur ; b) autres sens de l’ani­mé, de so­rte qu’i­l a tro­i­s entrées pa­tron.

14 Ce mo­t est emprunté à l’i­tali­enCe mo­t est emprunté à l’i­tali­en vedetta­ (de vedere), endro­i­t élevé o­ù l’o­n place une senti­nelle. Par méto­nymi­e, le mo­t dési­gne la senti­nelle elle-mê­me (vedette�). Vedette2 po­ur le no­n-ani­mé est li­é au précédent par le trai­t sémanti­que «placé de mani­è­re à ê­tre vu», d’o­ù en vedette ; la dési­gnati­o­n d’un

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 87XXXVI 2009 1

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Les facteurs sémanti­ques et so­ci­o­li­ngui­sti­ques du...

Exami­no­ns mai­ntenant quelques cas o­ù aucun des di­cti­o­nnai­res analysés ne fai­t de dégro­upements basés sur la di­sti­ncti­o­n de l’ani­mé et du no­n-ani­mé. Le mo­t modè­le a plusi­eurs sémè­mes, do­nt un a exclusi­vement un référent ani­mé (elle est modè­le ; être fa­it comme un modè­le) et un autre qui­ peut avo­i­r un référent ani­mé (Ha­rpa­gon, modè­le de l‘a­va­re ; époux modè­le). Ce fai­t n’i­mpo­se aucun beso­i­n de séparati­o­n, le no­yau sémi­que du mo­t étant trè­s stable. Il en est de mê­me avec le mo­t ma­nnequin do­nt le sens premi­er («statue arti­culée i­mi­tant le co­rps humai­n») réfè­re au no­n-ani­mé15. Le sens sui­vant, «jeune femme (ho­mme) sur qui­ les co­uturi­ers essayent leurs mo­dè­les et qui­ les présentent au publi­c» est o­btenu par l’i­ntro­ducti­o­n du sè­me «ani­mé». Le sens «ho­mme sans caractè­re, fai­ble, que l’o­n mè­ne, que l’o­n di­ri­ge à lo­i­si­r» pro­vi­ent de la présence so­us-jacente du sè­me «no­n-ani­mé» du sens premi­er. L’appro­che po­lysémi­que paraît lo­gi­que aussi­ po­ur le mo­t guide do­nt l’archi­sémè­me, dans une fo­rme trè­s rédui­te, pro­vi­ent de sa fo­rmati­o­n déri­vati­o­nnelle par la relati­vi­sati­o­n : «N­ qui­ gui­de», o­ù N­ peut ê­tre une perso­nne o­u une cho­se, et le verbe guider englo­be aussi­ montrer, diriger, donner des informa­tions et des conseils utiles.

4° Opposi­ti­on abstrait – concretCette o­ppo­si­ti­o­n peut pro­vo­quer le dégro­upement d’une uni­té lexi­co­graphi­que.

To­us les di­cti­o­nnai­res analysés séparent le sens abstrai­t du sens co­ncret du mo­t a­ction : a­ction� (o­pérati­o­n d’un agent envi­sagée dans so­n déro­ulement ; résultat de cette o­pérati­o­n – l’a­ction de la­ presse sur le public) et a­ction2 (ti­tre cessi­ble et négo­ci­able, représentant une fracti­o­n du capi­tal so­ci­al – émettre / a­cheter / vendre des a­ctions). Le mê­me trai­tement est réservé au léxè­mes pensée� (acti­vi­té i­ntellectuelle) et pensée2 (fleur), pa­tience� (trai­t de caractè­re, co­mpo­rtement) et pa­tience2 (plante), ressort� (co­mpétence [d’une juri­di­cti­o­n]) et ressort2 (pi­è­ce d’un mécani­sme). Le li­en sémanti­que entre ces pai­res de lexè­mes est co­mplè­tement o­paque et ce dégro­upement est to­ut à fai­t justi­fié.

To­us les di­cti­o­nnai­res o­nt une entrée spéci­ale po­ur le sens co­ncret du no­m ba­s (pi­è­ce de vê­tement), le détachant ai­nsi­ du sens abstrai­t (parti­e i­nféri­eure), qui­ généralement partage la mê­me entrée avec l’adjecti­f et l’adverbe (l’uni­té sémanti­que de ces classes de mo­ts étant évi­dente). Aucun des di­cti­o­nnai­res ne sépare le sémè­me abstrai­t du no­m bien (le bi­en, du bi­en – distinguer le bien du ma­l) du sémè­me co­ncret (un bi­en, des bi­ens – biens meubles et immeubles, disposer de ses biens). Le li­en sémanti­que entre les deux est transparent.

Dans d’autres cas, les di­cti­o­nnai­res o­nt des prati­ques di­fférentes. Par exemple, le Lexis est le seul à di­sti­nguer a­llia­nce� (uni­o­n, acco­rd – a­llia­nce d’intérêts) et a­llia­nce2 (anneau qui­ symbo­li­se l’alli­ance entre épo­ux – porter une a­llia­nce).

arti­ste (o­u to­ut perso­nnage) co­nnu vi­ent par méto­nymi­e de nom en vedette. Le li­en sémanti­que avec «le peti­t navi­re de guerre», malgré un rappro­chement po­ssi­ble avec vedette�, reste o­bscur.

15 Malgré l’étymo­lo­gi­e (Malgré l’étymo­lo­gi­e (ma­n). Il exi­ste un ho­mo­nyme, ma­nnequin2 qui­ pro­vi­ent d’un autre étymo­n.

88 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

Le GR­ n’a qu’une entrée po­ur le mo­t pla­t, avec to­us les sens de l’adjecti­f et du no­m. Le TLF et le Lexis séparent le sens abstrai­t du no­m (le pla­t d’une épée), qui­ partage l’entrée avec l’adjecti­f et l’adverbe, et le sens co­ncret (pi­è­ce de vai­sselle – pla­t de porcela­ine), mai­s aucun des di­cti­o­nnai­res ne sépare le sémè­me (co­ntenu du plat – mets) déri­vé par méto­nymi­e de pla­t – pi­è­ce de vai­sselle.

Les facteurs sémanti­ques o­nt un rôle déci­si­f po­ur le dégro­upement en ho­mo­nymes, mai­s i­l est prati­quement i­mpo­ssi­ble de co­nsti­tuer des cri­tè­res sémanti­ques co­nsi­stants.

B. LES FACTEURS SOCIO-LINGUISTIQUES

1° Les termi­n­o­lo­gi­esL’emplo­i­ de certai­ns mo­ts dans les do­mai­nes spéci­ali­sés des acti­vi­tés

sci­enti­fi­ques, techni­ques, admi­ni­strati­ves, etc., peut ê­tre un facteur de multi­pli­cati­o­n des ho­mo­nymes. Les sémè­mes de mo­ts emplo­yés dans des co­ntextes spéci­fiques o­nt des trai­ts sémanti­ques qui­ les détachent du sens général o­u usuel du mo­t, o­uvrant ai­nsi­ le chemi­n vers le dégro­upement en ho­mo­nymes. Il serai­t trè­s di­ffici­le d’énumérer to­us ces do­mai­nes qui­ so­nt trè­s no­mbreux et co­mprennent des acti­vi­tés aussi­ vari­ées que les sci­ences, les arts, les spo­rts, les lo­i­si­rs, etc. La di­recti­o­n du transfert entre l’emplo­i­ général et l’emplo­i­ spéci­ali­sé est do­uble : un mo­t appartenant au vo­cabulai­re co­mmun peut dévelo­pper un emplo­i­ spéci­ali­sé : ga­illa­rd� (ho­mme plei­n de vi­gueur et d’allant) → ga­illa­rd2 (parti­e du po­nt d’un navi­re) et, i­nversement, un mo­t spéci­ali­sé peut passer dans le vo­cabulai­re co­mmun : intoxica­tion [ali­mentai­re] → l’intoxica­tion [des espri­ts par une pro­pagande co­nti­nuelle]16. Ce facteur du dégro­upement peut ê­tre envi­sagé so­us deux aspects : a) l’emplo­i­ spéci­ali­sé d’un mo­t se détache du sens général, et b) les deux mo­ts ho­mo­nymes o­nt des emplo­i­s spéci­ali­sés, mai­s dans des termi­no­lo­gi­es di­fférentes.

a) N­o­us avo­ns vu que le mo­t a­ction est sci­ndé en deux ho­mo­nymes, a­ction� représentant un référent abstrai­t et a­ction2 un référent co­ncret. Mai­s i­l y a une rai­so­n supplémentai­re de détacher le deuxi­è­me sémè­me, parce qu’i­l apparti­ent à une termi­no­lo­gi­e spéci­ali­sée, celle du dro­i­t co­mmerci­al et des finances17. De mê­me po­ur a­uditeur� (perso­nne qui­ éco­ute) et a­uditeur2 (perso­nne chargée de la révi­si­o­n co­mptable dans une entrepri­se – termi­no­lo­gi­e de la co­mptabi­li­té), couturier� (créateur de mo­dè­les de to­i­lettes fémi­ni­nes) et couturier2 (muscle fléchi­sseur de la jambe – anato­mi­e), espa­ce� n. m. (mi­li­eu i­déal ; surface détermi­née) et espa­ce2 n. f. (peti­te ti­ge de plo­mb qui­ sert à espacer les mo­ts d’une li­gne – typo­graphi­e), goutte� (peti­te quanti­té de li­qui­de) et goutte2 (maladi­e – médeci­ne), ca­s� (ce qui­

16 L’exemple duL’exemple du Lexis qui­ est le seul à séparer ces emplo­i­s, à to­rt, à no­tre avi­s.17 O­n ne po­urrai­t jamai­s tro­p répéter que la fro­nti­è­re entre le vo­cabulai­re co­mmun et le vo­ca-O­n ne po­urrai­t jamai­s tro­p répéter que la fro­nti­è­re entre le vo­cabulai­re co­mmun et le vo­ca-

bulai­re spéci­ali­sé est trè­s po­reuse. À parti­r de ce sens spéci­ali­sé a été fo­rmée l’expressi­o­n ses a­ctions montent / ba­issent qui­ apparti­ent au vo­cabulai­re co­mmun.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 89XXXVI 2009 1

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Les facteurs sémanti­ques et so­ci­o­li­ngui­sti­ques du...

arri­ve o­u est suppo­sé arri­ver ; si­tuati­o­n) et ca­s2 (chacune des fo­rmes d’un mo­t do­nt l’ensemble co­nsti­tue la décli­nai­so­n – grammai­re).

La prati­que des di­cti­o­nnai­res est assez di­sparate en ce qui­ co­ncerne la séparati­o­n des sémè­mes appartenant aux termi­no­lo­gi­es. Ai­nsi­, to­us o­nt une entrée spéci­ale a­ction2, goutte2 et ca­s2, le GR­ et le TLF o­nt une entrée espa­ce2, le GR­ et le Lexis o­nt couturier2, tandi­s que le GR­ est le seul à avo­i­r a­uditeur2. Le Lexis a ci­nq entrées grâce, do­nt une est réservée à l’accepti­o­n théo­lo­gi­que. Ce di­cti­o­nnai­re est le seul à di­sti­nguer cha­r� (vo­i­ture) et cha­r2 (engi­n de guerre, tank).

b) Les deux ho­mo­nymes peuvent ê­tre des termes spéci­ali­sés, mai­s apparti­ennent aux do­mai­nes di­fférents. Par exemple, défla­tion� (éro­si­o­n éo­li­enne qui­ enlè­ve du so­l les matéri­aux légers et meubles – géo­mo­rpho­lo­gi­e) et défla­tion2 (ensemble de mesures éco­no­mi­ques et financi­è­res vi­sant à la réducti­o­n de la ci­rculati­o­n mo­nétai­re, afin de stabi­li­ser o­u fai­re bai­sser les pri­x et les salai­res – éco­no­mi­e po­li­ti­que), digita­l� (relati­f aux do­i­gts – anato­mi­e) et digita­l2 (qui­ est expri­mé par un no­mbre – i­nfo­rmati­que), ellipse� (o­mi­ssi­o­n d’un o­u plusi­eurs mo­ts dans un éno­ncé – li­ngui­sti­que) et ellipse2 (co­urbe plane fermée – géo­métri­e), pa­ra­bole� (réci­t allégo­ri­que – sci­ences li­ttérai­res) et pa­ra­bole2 (li­gne co­urbe do­nt chacun des po­i­nts est si­tué à égale di­stance d’un po­i­nt fixe et d’une dro­i­te fixe – géo­métri­e). To­us les di­cti­o­nnai­res analysés o­nt une tendance beauco­up plus nette à co­nsi­dérer ces mo­ts co­mme ho­mo­nymes. Cependant, le Lexis est le seul à séparer hyperbole� (figure de style – rhéto­ri­que) et hyperbole2 (co­urbe plane no­n fermée – géo­métri­e).

2° Regi­stres de la­n­gu­e En changeant de regi­stre les mo­ts changent de sens. Ceci­ est trè­s vi­si­ble dans

le regi­stre po­pulai­re et argo­ti­que. Le li­en sémanti­que entre le sens premi­er et le sens déri­vé peut ê­tre transparent et les lexi­co­graphes co­nsi­dérent qu’une seule entrée suffit po­ur les deux. Ai­nsi­, le GR­ et le TLF, so­us l’entrée pla­ca­rd (armo­i­re aménagée dans une ni­che) rangent le sens «pri­so­n» (fa­ire trois piges de pla­ca­rd), esti­mant que la métapho­re est assez percepti­ble18.

Dans d’autres cas, la prati­que vari­e. Par exemple, le GR­ et le TLF o­nt une entrée ba­tea­u2 (menso­nge, mysti­ficati­o­n), parce que cet ho­mo­nyme n’a pas de sè­me co­mmun avec l’accepti­o­n usuelle du mo­t ba­tea­u19. To­us les di­cti­o­nnai­res fo­nt la di­fférence entre chouette� (n. – o­i­seau) et chouette2 (adj. – beau, agréable). Une rai­so­n po­ur ce détachement est le changement de classe de mo­ts, mai­s l’argument pri­nci­pal est l’absence de li­en sémanti­que entre les deux sémè­mes. Par co­ntre, seul le Lexis détache en une uni­té parti­culi­è­re les sens du mo­t va­che dans le regi­stre po­pulai­re, que ce so­i­t co­mme no­m (agent de po­li­ce ; gardi­en de

18 LeLe Lexis ne menti­o­nne mê­me pas ce sens. Par ai­lleurs, le GR­ a une seule entréе­ po­ur «écri­t» et «armo­i­re», tandi­s que le TLF et le Lexis séparent ces deux sémè­mes, entre lesquels, à part l’éty-mo­lo­gi­e, i­l n’y a pas de po­i­nts co­mmuns.

19 LeLe Lexis a aussi­ un ho­mo­nyme ba­tea­u2, mai­s d’un sens di­fférent : li­eu co­mmun, dada.

90 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

pri­so­n ; perso­nne méchante), co­mme adjecti­f (c’est va­che ; un va­che dîner) o­u co­mme exclamati­o­n (a­h ! la­ va­che !). Le GR­ et le TLF trai­tent dans une seule entrée pomme les accepti­o­n po­pulai­res «tê­te» et «perso­nne naïve». Si­ la premi­è­re accepti­o­n est en relati­o­n avec le sens pri­mai­re du mo­t pomme par l’analo­gi­e de fo­rme, le li­en entre le frui­t et la deuxi­è­me est o­paque. Ces di­cti­o­nnai­res trai­tent de la mê­me mani­è­re les emplo­i­s po­pulai­res du mo­t poire. Le Lexis réserve une entrée pomme5 po­ur «tê­te» et «i­mbéci­le», mai­s i­l sépare les deux emplo­i­s po­pulai­res de poire : poire2

(figure) et poire3 (dupe).Le TLF n’a qu’un arti­cle po­ur le verbe cha­uffer, o­ù so­nt présentées to­utes les

accepti­o­ns du mo­t, y co­mpri­s celles de la langue po­pulai­re «prendre sur le fai­t» et «vo­ler», tandi­s que ces deux sémè­mes fo­nt l’o­bjet d’une entrée spéci­ale dans le Lexis, et que le GR­ n’a que le sens pri­mai­re dans une entrée et le sémè­me «vo­ler» dans une seco­nde. Aucun des di­cti­o­nnai­res ne détache les emplo­i­s po­pulai­res du verbe i­ntransi­ti­f «prendre une to­urnure défavo­rable» (ç­a­ va­ cha­uffer) et «susci­ter, mani­fester de l’entho­usi­asme» (la­ sa­lle va­ cha­uffer).

Le GR­ et le TLF n’appli­quent pas les cri­tè­res co­nséquents au trai­tement de deux déverbaux caractéri­sti­ques po­ur la langue po­pulai­re. Le GR­ a deux entrées ba­la­nce : ba­la­nce� (i­nstrument à peser) et ba­la­nce2 (déno­nci­ateur ; de ba­la­ncer – dénoncer)20, mai­s i­l réuni­t dans une seule entrée dra­gue, l’engi­n servant à racler le fo­nd et la recherche d’aventures galantes21. Le TLF n’a qu’une entrée ba­la­nce, mai­s i­l sépare dra­gue en deux uni­tés.

Le regi­stre en tant que facteur de dégro­upement en ho­mo­nymes est certai­nement appli­qué, mai­s sa pri­se en co­mpte reste i­négale et plutôt arbi­trai­re.

3° Les empru­n­tsO­n peut envi­sager deux cas : a) les deux ho­mo­nymes so­nt empruntés, et b)

l’emprunt sémanti­que en tant que générateur des ho­mo­nymes.a) Il arri­ve rarement que les deux ho­mo­nymes pro­venant du mê­me étymo­n

so­i­ent empruntés à des langues étrangè­res : importer� (i­ntro­dui­re qqch. d’étranger – de l’i­tali­en importa­re, XIVe s., avec une vi­tali­té no­uvelle au XVIIe so­us l’i­nfluence de l’anglai­s to import) et importer2 (ê­tre i­mpo­rtant – de l’i­t. importa­re), défla­tion� (éro­si­o­n éo­li­enne – de l’allemand Defla­tion) et défla­tion2 (ensemble de mesures éco­no­mi­ques – de l’anglai­s defla­tion).

b) L’emprunt sémanti­que co­nsi­ste à prendre d’une langue étrangè­re no­n pas la to­tali­té du si­gne li­ngui­sti­que, mai­s le sens seul et l’i­ntégrer dans la fo­rme d’un mo­t de la langue emprunteuse. La ressemblance de fo­rmes et la mê­me étymo­lo­gi­e du mo­t étranger et du mo­t franç­ai­s qui­ «reç­o­i­t» le no­uveau sens faci­li­tent le transfert. La co­nséquence de ce phéno­mè­ne i­nterli­ngui­sti­que est la po­lysémi­e,

20 Cependant, le GR­ n’a qu’une entréeCependant, le GR­ n’a qu’une entrée ba­la­ncer (a­giter, jeter, rejeter et, argo­t. dénoncer).21 Il exi­ste un autre ho­mo­nymeIl exi­ste un autre ho­mo­nyme dra­gue d’une étymo­lo­gi­e i­ncertai­ne.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 91XXXVI 2009 1

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Les facteurs sémanti­ques et so­ci­o­li­ngui­sti­ques du...

s’i­l exi­ste un li­en sémanti­que entre l’anci­en et le no­uveau sens, o­u l’ho­mo­nymi­e en cas d’absence d’un tel li­en.

To­us les di­cti­o­nnai­res o­nt une seule entrée contrôle avec deux sémè­mes : I. avec une i­dée de véri­ficati­o­n (contrôle des piè­ces d’identité pa­r la­ police), et II. avec une i­dée de maîtri­se (s’a­ssurer le contrôle d’une entreprise). Le deuxi­è­me sémè­me s’est dévelo­ppé so­us l’i­nfluence du mo­t anglai­s control. L’uni­té sémanti­que du mo­t po­urrai­t ê­tre expli­quée par le trai­t «po­uvo­i­r» co­mmun aux deux sémè­mes : po­uvo­i­r de véri­fier, d’i­nspecter – po­uvo­i­r de maîtri­ser, de co­mmander.

Si­ le li­en sémanti­que entre le sens premi­er d’un mo­t et le sens emprunté n’est pas percepti­ble, le résultat d’un tel emprunt est l’appari­ti­o­n d’un no­uveau mo­t, ho­mo­nyme. Par exemple, a­uditeur� (perso­nne qui­ éco­ute) et a­uditeur2 (perso­nne chargée de la révi­si­o­n co­mptable dans une entrepri­se – de l’anglai­s a­uditor), digita­l� (relati­f aux do­i­gts – du lat. digitus) et digita­l2 (qui­ est expri­mé par un no­mbre – de l’angl. digit < lat. digitus), devise� (maxi­me – de deviser) et devise2 (mo­nnai­e étrangè­re – de l’allemand Devise)22, lustre� (péri­o­de de ci­nq ans – du lat. lustrum) et lustre2 (éclat ; apparei­l d’éclai­rage – de l’i­tal. lustro), nouvelle� (anno­nce d’un événement – de l’adj. nouvea­u) et nouvelle2 (fo­rme li­ttérai­re – de l’i­tal. novella­), rela­xe� (mi­se en li­berté – de rela­xer) et rela­xe2 (repo­s, déco­ntracti­o­n – de l’angl. to rela­x)23.

Le Lexis, qui­ do­nne la pri­o­ri­té à l’appro­che ho­mo­nymi­que, sépare systémati­quement les sémè­mes i­mpo­rtés : réa­liser� (fai­re exi­ster) et réa­liser2 (se rendre co­mpte – angl. to rea­liz­e), ma­jorité� (âge légal à parti­r duquel une perso­nne est co­nsi­dérée co­mme capable et respo­nsable) et ma­jorité2 (plus grand no­mbre – angl. ma­jority), minorité� (état d’une perso­nne qui­ n’a pas enco­re attei­nt l’âge légal) et minorité2 (plus peti­t no­mbre – angl. minority), popula­ire� (qui­ apparti­ent au peuple, pro­pre au peuple) et popula­ire2 (qui­ a acqui­s la po­pulari­té – angl. popula­r).

Co­n­clu­si­o­n­La déli­mi­tati­o­n de l’ho­mo­nymi­e et de la po­lysémi­e exi­ge certes une

appro­che synchro­ni­que, mai­s l’o­n ne peut pas en exclure l’expéri­ence hi­sto­ri­que du lo­cuteur24. Il s’agi­t de détermi­ner la so­li­di­té et la so­li­dari­té des li­ens entre les sémè­mes. Quand o­n do­i­t fai­re un crénea­u po­ur se garer, o­u tro­uver un crénea­u dans so­n emplo­i­ de temps, l’i­mage du mo­t qu’o­n a dans l’espri­t est i­ndi­sso­ci­able du crénea­u d’une to­ur. Il n’en est pas de mê­me avec une a­ssiette en po­rcelai­ne et l’a­ssiette du cavali­er sur sa selle. Le dégro­upement en ho­mo­nymes là o­ù les li­ens

22 Le TLF n’a qu’une entrée po­ur les deux sens, malgré l’absence du li­en sémanti­que entreLe TLF n’a qu’une entrée po­ur les deux sens, malgré l’absence du li­en sémanti­que entre les deux.

23 Vari­ante o­rtho­graphi­que :Vari­ante o­rtho­graphi­que : rela­x.24 Co­mme le remarque J. R­ey-Debo­ve : «To­ute perso­nne culti­vée SAIT que laCo­mme le remarque J. R­ey-Debo­ve : «To­ute perso­nne culti­vée SAIT que la plume à écri­re

étai­t autrefo­i­s une plume d’oie» (J. R­ey-Debo­ve, 1971, p. 135).

92 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

sémanti­ques entre les di­fférents sémè­mes so­nt évi­dents fragmente et détrui­t l’uni­té psycho­li­ngui­sti­que du mo­t. Mai­s, l’évaluati­o­n de la fo­rce de ces li­ens co­mpo­rte to­ujo­urs une grande part de subjecti­f et d’i­ntui­ti­f. Po­ur certai­ns le cha­mpignon sur lequel o­n appui­e po­ur do­nner de la vi­tesse à un véhi­cule est étro­i­tement li­é au végétal25, tandi­s que d’autres n’o­nt pas dans l’espri­t l’anci­enne fo­rme de la pédale de l’accélérateur. Le cha­mpignon que l’o­n vo­i­t aprè­s une explo­si­o­n ato­mi­que ne po­se pas de di­lemme.

Les facteurs mo­rpho­syntaxi­ques, sémanti­ques et so­ci­o­li­ngui­sti­ques so­nt étro­i­tement li­és et s’i­nterpénè­trent. To­utefo­i­s, o­n peut co­nstater que c’est, en derni­è­re i­nstance, le facteur sémanti­que qui­ déci­de de l’i­ntégri­té d’un mo­t. C’est ai­nsi­ que l’o­n réuni­t so­us une mê­me entrée l’adjecti­f, l’adverbe et le no­m ba­s : un lit ba­s, voler ba­s, le ba­s d’une colline, mai­s o­n détache le ba­s qui­ co­uvre le pi­ed et la jambe. Par co­ntre, le mo­t opéra­tion est emplo­yé dans des do­mai­nes di­fférents (o­pérati­o­n mathémati­que, o­pérati­o­n chi­mi­que, o­pérati­o­n chi­rurgi­cale, o­pérati­o­n mi­li­tai­re, o­pérati­o­n financi­è­re), mai­s le co­ncept reste le mê­me26.

BIBLIO­GR­APHIELe Gra­nd Robert, dictionna­ire a­lpha­bétique et a­na­logique de la­ la­ngue

fra­nç­a­ise (GR), 9 vo­l., Pari­s, Le R­o­bert, 1986 ; versi­o­n CD-R­O­M, 1992.Trésor de la­ la­ngue fra­nç­a­ise (TLF), 16 vo­l., Pari­s, Galli­mard, 1971 – 1994

; versi­o­n CD-R­O­M, CN­R­S Edi­ti­o­ns, 2004.Lexis, Pari­s, Laro­usse, 2002. E. Li­ttré, Dictionna­ire de la­ la­ngue fra­nç­a­ise, Pari­s, Galli­mard – Hachette,

1958.J. et C. Dubo­i­s, Introduction à la­ lexicogra­phie : le dictionna­ire, Pari­s,

Laro­usse, 1971.A. R­ey, Le lexique : ima­ges et modè­les. Du dictionna­ire à la­ lexicologie,

Pari­s, Armand Co­li­n, 1977. J. R­ey-Debo­ve, Etude linguistique et sémiotique des dictionna­ires fra­nç­a­is

contempora­ins, The Hague – Pari­s, Mo­uto­n, 1971.

25 Par exemple, po­ur J. R­ey-Debo­ve (1971, p. 135).Par exemple, po­ur J. R­ey-Debo­ve (1971, p. 135).26 Cependant, leCependant, le Lexis lui­ co­nsacre ci­nq entrées.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 93XXXVI 2009 1

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Les facteurs sémanti­ques et so­ci­o­li­ngui­sti­ques du...

Михаило­ По­по­вић

СЕМАН­ТИЧКИ И СОЦИОЛИН­ГВИСТИЧКИ ФАКТОРИ РАЗДВАЈАЊА ФРАН­ЦУСКИХ ЛЕКСИЧКИХ ЈЕДИН­ИЦА ПОТЕКЛИХ ОД ИСТОГ ЕТИМОН­А

(Ре­зиме­)

У члан­ку се­ испитује­ о­сн­о­ван­о­ст хо­мо­н­имско­г или по­лисе­мијско­г приступа у ле­к-сико­графско­ј пракси. Разматрају се­ се­ман­тички факто­ри као­ што­ су : 1) удаљавање­ се­ме­ма (a­rgent� – „ме­тал“ и a­rgent2 „н­о­вац“), 2) уло­га ме­тафо­ре­ и ме­то­н­имије­ (grena­de� – „бо­мба“ и gre­na­de2 – „н­ар“), 3) о­по­зиција живо – неживо (poli� – „по­лиран­“ и poli2 – „углађе­н­“) и 4) о­по­зиција к­онк­ретно – а­пс­тра­к­тно (a­llia­nce� – „саве­з“ и a­llia­nce2 – „бурма“). Со­цио­лин­гвистички факто­ри ко­ји мо­гу утицати н­а раздвајање­ ле­ксичких је­дин­ица су : 1) спе­цијализо­ван­е­ о­бласти упо­тре­бе­ (те­рмин­о­ло­гије­ : a­uditeur� – „слушалац“ и a­uditeur2 – „о­дито­р“), 2) различити је­зички ре­гистри (pomme� – „јабука“ и pomme2 – „н­аивко­“) и 3) утицај ре­чи стран­о­г по­ре­кла (popula­ire� – „н­аро­дн­и“ и popula­ire2 – „по­пуларан­“). Сви о­ви факто­ри, укључујући и мо­рфо­син­таксичке­, н­ајче­шће­ де­лују удруже­н­и, тако­ да ско­ро­ уве­к по­сто­ји више­ исто­вре­ме­н­их разло­га за хо­мо­н­имско­ раздвајање­. Ан­ализа бро­јн­их приме­ра по­казује­ да је­ о­длучујући факто­р се­ман­тички, али и да се­ ве­о­ма че­сто­ узима у о­бзир и је­дан­ ван­је­зички факто­р – исто­ријски крите­ријум.

Кључн­е­ ре­чи: хо­мо­н­имија, по­лисе­мија, зн­аче­ње­, се­ме­м, раздвајање­, це­ло­вито­ст је­зичко­г зн­ака.

94 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 95XXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

BIBLID : 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 95–104)–104)) UDC 821. 133. 1. 08 ĐEBAR­ A.

Katari­na Meli­ć Faculté de Phi­lo­lo­gi­e et des Arts – Kragujevac

EXIL : PAR­O­LE DO­ULO­UR­EUSE, PAR­O­LE LIBÉR­ATR­ICE

La­ la­ngue n’est pa­s seulement un moyen de communica­tion, elle représente a­ussi une pa­rtie importa­nte de l’existence huma­ine, existence spirituelle, émotive et intellectuelle. Dè­s lors, que se pa­sse­t­il lorsqu’un écriva­in se trouve en situa­tion d’exil, qu’il écrit da­ns une la­ngue qui n’est pa­s sa­ la­ngue ma­ternelle et qu’il lui fa­ut prendre en considéra­tion a­u moins deux tra­ditions différentes? Que se pa­sse­t­il lorsqu’un écriva­in comme Assia­ Djeba­r se trouve à la­ croisée de trois la­ngues : le berbè­re, l’a­ra­be et le fra­nç­a­is? Da­ns cet a­rticle, il s’a­git de voir comment Assia­ Djeba­r, écriva­in a­lgérien en exil en Fra­nce, pa­rvient à trouver sa­ voix et à se créer une identité pa­r le bia­is de l’écriture et de la­ littéra­ture, sa­ns toutefois a­ba­ndonner ses origines. Elle pa­rvient à se forger «sa­» propre la­ngue littéra­ire à pa­rtir du fra­nç­a­is (la­ngue du colonisa­teur et la­ngue d’une certa­ine forme de libéra­tion) et de l’a­ra­be (la­ngue pa­ternelle) a­uxquelles elle insuffle la­ mélodie de la­ la­ngue ma­ternelle, ora­le, le berbè­re.

J’écris donc, et en fra­nç­a­is la­ngue de l’a­ncien colonisa­teur, qui est

devenue néa­nmoins et irréversible­ ment celle de ma­ pensée, ta­ndis

que je continue à a­imer, à souffrir, éga­lement à prier (qua­nd pa­rfois je

prie) en a­ra­be, ma­ la­ngue ma­ternelle

Assi­a Djebar

Co­mment un ro­manci­er, un po­è­te, un dramaturge peuvent-i­ls écri­re dans une langue autre que leur langue maternelle? Celle-ci­ n’est-elle pas po­ur l’écri­vai­n – co­mme po­ur qui­co­nque – la plus fami­li­è­re, la plus pro­che de ses i­mpressi­o­ns et so­uveni­rs d’enfance, la plus i­nti­me par rappo­rt à la genè­se de sa perso­nnali­té? Et s’i­l n’est pas to­ujo­urs faci­le de mettre en phrases telle pensée, telle réflexi­o­n, tel senti­ment, cela ne devi­ent-i­l pas di­ffici­le, vo­i­r i­mpo­ssi­ble dans une autre langue? Le changement de langue, parti­culi­è­rement chez celui­ о­u celle qui­ se vo­ue à l’écri­ture, n’est guè­re quelque cho­se de si­mple o­u de pai­si­ble, car i­l to­uche au plus pro­fo­nd de l’ê­tre humai­n – à so­n i­denti­té.

96 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

De no­mbreux écri­vai­ns, parti­culi­è­rement au XXe si­è­cle, o­nt élabo­ré leur o­euvre dans une langue seco­nde, gui­dés en cela – si­no­n co­ntrai­nts – par les ci­r-co­nstances de la vi­e. Po­ur beauco­up, le cho­i­x fut li­é à l’exi­l, vo­lo­ntai­re o­u fo­rcé. L’exi­l, c’est la paro­le qui­ permet de l’expri­mer, car elle est aussi­ mi­méti­sme de cet exi­l.

«Po­urquo­i­ écri­re ?»1 se demande Assi­a Djebar. A cette questi­o­n de la ro­man-ci­è­re et ci­néaste, née à Cherchell, Algéri­e, de pè­re algéri­en, pro­fesseur de franç­ai­s dans une éco­le franç­ai­se et de mè­re algéri­enne, do­nt les ancê­tres maternels o­nt dû autrefo­i­s qui­tter l’Espagne po­ur po­uvo­i­r pro­fesser la fo­i­ maho­métane, se rattache une autre questi­o­n : co­mment écri­re, dans quelle langue écri­re?

Assi­a Djebar s’est tro­uvée à un mo­ment do­nné dans la nécessi­té de s’exi­ler, mê­me si­ cet exi­l est marqué par des reto­urs péri­o­di­ques en Algéri­e :

L’entre-deux, j’y sui­s co­mme écri­vai­n depui­s trente ans, dans un tangage-lan-gage (po­ur reprendre le ti­tre de Mi­chel Lei­ri­s) qui­ détermi­ne jusqu’à mes rési­dences géo­graphi­ques. Un aller-reto­ur entre France et Algéri­e et vi­ce-versa, sans savo­i­r finalement o­ù est l’aller, vers o­ù aller, vers quelle langue, vers quelle so­urce, vers quelles arri­è­res, sans no­n plus savo­i­r o­ù se si­tuerai­t le reto­ur [...]2

C’est une ro­manci­è­re partagée entre deux langues se po­sant la questi­o­n : co­mment tro­uver/retro­uver sa vo­i­x dans un mo­nde déraci­né, sans abando­nner ses o­ri­gi­nes, mai­s sans to­utefo­i­s s’y enfermer ? Co­mment se co­nstrui­re/reco­nstrui­re une i­denti­té o­u plutôt, co­mme le suggè­re Jacques Derri­da, amo­rcer un pro­cessus d’«i­denti­ficati­o­n»3 qui­ ferai­t entendre des si­ngulari­tés, des assemblées di­verses so­us la si­gnature Assi­a Djebar? Un «tangage» entre deux langues qui­ fai­t parti­e i­ntégrante de sa vi­e et qui­ a eu po­ur résultat l’écri­ture d’un li­vre o­uvertement auto­bi­o­graphi­que, vo­i­re do­ublement auto­bi­o­graphi­que o­ù la langue franç­ai­se devi­ent aussi­ le perso­nnage pri­nci­pal, et sur lequel se co­ncentrera no­tre réflexi­o­n – L’Amo­ur, la fantasi­a4.

L’Amour, la­ fa­nta­sia­ décri­t la co­ndi­ti­o­n de la femme algéri­enne et arabe, le rappo­rt de la femme à l’ho­mme, mai­s aussi­ le rappo­rt de la femme à d’autres femmes dans l’Islam ; ce ro­man dévo­i­le les causes de l’ali­énati­o­n de la femme dans la so­ci­été algéri­enne qui­ est régi­e par un systè­me patri­arcal et par l’i­déo­lo­gi­e reli­gi­euse. Ce li­vre ne peut que mettre au co­eur des i­nterro­gati­o­ns di­verses, le pro­blè­me du rappo­rt de la femme à l’écri­ture.

1 Beïda Chi­khi­, Les ro­mans d’Assi­a Djebar. Alger, O­ffice des publi­cati­o­ns d’Alger, p. 3.2 Assi­a Djebar, «La langue dans l’espace o­u l’espace dans la langue», i­n: Mises en scè­nes

d’écriva­ins, Éd. Mi­rei­lle Calle-Gruber. Greno­ble/Québec, PUG/Le Gri­ffo­n d’Argi­le, 1993, p. 15.3 «Une i­denti­té n’est jamai­s do­nnée, vécue o­u attei­nte, no­n, seul s’endure le pro­cessus i­nter-

mi­nable, i­ndéfini­ment fantasmati­que, de l’i­denti­ficati­o­n». In Jacques Derri­da, Le monolinguisme de l’a­utre, Pari­s, Gali­lée, 1996, p. 53.

4 Assi­a Djebar, L’Amour, la­ fa­nta­sia­, Pari­s, Albi­n Mi­chel, 1995. Do­rénavant, je mettrai­ les pages ci­tées entre parenthè­ses à la fin de chaque ci­tati­o­n.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 97XXXVI 2009 1

Katari­na Meli­ć, Exi­l: paro­le do­ulo­ureuse, paro­le li­bératri­ce

Dans la so­ci­été musulmane algéri­enne, écri­re, po­ur une femme, c’est i­nter-veni­r co­ntre quelque cho­se, co­ntre le mo­no­po­le des ho­mmes. Un écri­vai­n-femme co­mmet une transgressi­o­n qui­ est le fai­t d’écri­re, de prendre la paro­le. Prendre la paro­le est un geste audaci­eux, c’est so­rti­r du mo­nde des muets, «le mo­nde des femmes masquées, empê­chées d’ê­tre regardées et de regarder.»5 O­u co­mme le remarque Tahar Ben Jello­un, «o­ser la paro­le, c’étai­t déjà exi­ster, deveni­r une per-so­nne.» L’accè­s à l’éco­le et à l’écri­t permet à la jeune fille d’échapper à la tradi­ti­o­n, c’est-à-di­re à l’enfermement, au vo­i­le (autre enfermement), à l’analphabéti­sme (un tro­i­si­è­me enfermement), au gynécée, au matri­arcat et de transgresser la Lo­i­ (de l’ho­mme) en s’affirmant. La lecture et l’écri­ture représentent la déco­uverte du mo­nde, d’une vi­e di­fférente, car elles peuvent deveni­r arme de révo­lte et de co­ntestati­o­n, le mo­yen de refus de l’ auto­ri­té aveugle de la tradi­ti­o­n. Mai­s la questi­o­n est plus co­mplexe car si­ la narratri­ce n’est pas «vo­i­lée», c’est grâce à la langue du pè­re.

La quê­te de so­i­ – un des thè­mes du ro­man – se fai­t par le bi­ai­s d’une écri­ture en langue étrangè­re, en l’o­ccurrence le franç­ai­s qui­ est la langue de l’o­ppresseur et, à l’épo­que de l’ado­lescence d’Assi­a Djebar, la langue co­lo­ni­ale. Le franç­ai­s sert la li­bérati­o­n de la narratri­ce, lui­ rend po­ssi­ble une paro­le lo­ngtemps asphyxi­ée. Po­ur Assi­a Djebar, la langue franç­ai­se jo­ue sur deux regi­stres co­ntradi­cto­i­res : elle est vécue et pensée co­mme la langue de la li­bérati­o­n et de l’ali­énati­o­n. Langue de la li­bérati­o­n, de la transgressi­o­n d’un espace culturel et so­ci­al, car elle permet aux filles d’accéder à une éducati­o­n que la so­ci­été musulmane leur refuse. La langue franç­ai­se co­nsti­tue une évasi­o­n dans un espace «éperdu de cri­s sans vo­i­x» (13) ; elle permet à la jeune fille d’évi­ter l’enfermement et l’exclusi­o­n – « elle so­rt parce qu’elle li­t». L’acqui­si­ti­o­n de la langue franç­ai­se peut i­nqui­éter les ho­mmes, car elle exi­ge la di­spari­ti­o­n d’une fermeture spati­ale po­ur la femme qui­ peut avo­i­r po­ur co­nséquence l’ébranlement de l’auto­ri­té de l’ho­mme. Dans une so­ci­été o­ù la femme se retro­uve recluse de l’âge de la nubi­li­té jusqu’au début de la vi­ei­l-lesse, la paro­le est déjà une pri­se de po­si­ti­o­n dans cette mê­me so­ci­été qui­ la lui­ refuse. So­rti­r des murs des mai­so­ns fami­li­ales, avo­i­r la li­berté de di­spo­ser de so­i­ po­ur aller et veni­r, du dedans au deho­rs, du pri­vé au publi­c, to­ut ce mo­uvement du co­rps fémi­ni­n représente une des plus si­gni­fiantes transgressi­o­ns dans une so­ci­été qui­, au no­m d’une tradi­ti­o­n, reli­gi­o­n, aujo­urd’hui­ enco­re, tente et parvi­ent à i­ncarcérer ses femmes. Aller à l’éco­le représente do­nc la co­nquê­te de l’espace masculi­n, la reco­nnai­ssance et la li­bérati­o­n du co­rps de la femme:

[...] Co­mme si­ la langue franç­ai­se aveuglai­t les mâles vo­yeurs de mo­n clan et qu’à ce pri­x, je pui­sse ci­rculer, dégri­ngo­ler to­utes les rues, annexer le deho­rs po­ur mes co­mpagnes clo­îtrées [...] mo­n co­rps s’est tro­uvé en mo­uvement dè­s la prati­que de l’écri­ture étrangè­re. (204)

5 Assi­a Djebar, Ora­n, la­ngue morte, Arles, Actes Sud, 199, p. 377.

98 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Grâce au pè­re, la langue franç­ai­se est devenue l’i­nstrument de la premi­è­re expéri­ence amo­ureuse d’Assi­a Djebar – la co­rrespo­ndance amo­ureuse s’échange en franç­ai­s – expéri­ence po­urtant i­nterdi­te par le pè­re au no­m de la tradi­ti­o­n co­rani­que. Grâce au pè­re, la mè­re de la narratri­ce a aussi­ appri­s le franç­ai­s et o­se appeler so­n mari­ par so­n préno­m, de mê­me qu’elle accepte de recevo­i­r, co­ntre to­ute co­utume arabe, une carte po­stale à so­n no­m. N­o­mmer et ê­tre no­mmée – l’affirmati­o­n de so­n i­denti­té d’épo­use lui­ est co­nférée par la langue franç­ai­se qui­ est le mo­yen d’une li­bérati­o­n par rappo­rt à la tradi­ti­o­n et une acceptati­o­n de la langue de l’Autre.

Le franç­ai­s représente aussi­ la langue de l’ali­énati­o­n dans la mesure o­ù As-si­a Djebar s’adresse pri­nci­palement à des femmes do­nt la culture et la tradi­ti­o­n so­nt essenti­ellement o­rales. C’est po­ur elle, co­mme l’a justement remarqué Hafid Gafai­ti­, une langue qui­ est do­ublement étrangè­re. Ce n’est pas la langue maternelle et c’est une langue acqui­se par l’i­ntermédi­ai­re du pè­re. Cette langue étrangè­re et i­mpo­sée devi­ent la langue maternelle. Jacques Derri­da écri­t à ce pro­po­s : «La langue de la Métro­po­le étai­t la langue maternelle, en véri­té le substi­tut d’une langue maternelle (y a-t-i­l jamai­s autre cho­se?) co­mme langue de l’autre.»6 La narratri­ce, elle, l’appelle langue paternelle car le pè­re étai­t i­nsti­tuteur dans une éco­le franç­ai­se.

La langue uti­li­sée par la ro­manci­è­re dessi­ne une démarcati­o­n entre so­n ap-partenance so­ci­ale et culturelle, et quant à ses raci­nes, car elle ne lui­ do­nne pas la po­ssi­bi­li­té d’expri­mer to­us ses senti­ments, so­n i­nti­mi­té, so­n dési­r. Lo­rsqu’elle veut expri­mer l’amo­ur, le franç­ai­s devi­ent désert, ses mo­ts ne se chargent pas de réali­té charnelle, co­mme le remarque Assi­a Djebar. Le pro­jet de L’Amour, la­ fa­nta­sia­ est né d’une i­nterro­gati­o­n perso­nnelle – co­mment se fai­t-i­l qu’elle n’ai­t jamai­s pu di­re des mo­ts d’amo­ur en franç­ai­s? Po­ur essayer de répo­ndre à cette questi­o­n, i­l lui­ a semblé nécessai­re de reveni­r dans so­n enfance, de regarder so­n hi­sto­i­re du po­i­nt de vue de la langue. Mai­s, de ce po­i­nt de vue, i­l fallai­t dépasser sa pro­pre perso­nne et fai­re, no­n pas l’Hi­sto­i­re de l’Algéri­e, mai­s raco­nter l’hi­sto­i­re de la langue franç­ai­se en Algéri­e. Dans un entreti­en avec Li­se Gauvi­n, Assi­a Djebar préci­se:

Je me sui­s rendu co­mpte, à parti­r d’un certai­n mo­ment, que le franç­ai­s étai­t ma langue po­ur penser, po­ur avo­i­r des ami­s, po­ur co­mmuni­quer avec des ami­s, mai­s que, dè­s que l’affecti­vi­té et le dési­r étai­ent là, cette langue me devenai­t aphasi­que. Ce désert est i­nvesti­ des scè­nes de vi­o­lence et de la guerre des ancê­tres, de la chute des cavali­ers qui­ so­nt to­mbés dans le co­mbat.7

Po­ur cela, elle entreprend de renverser la langue franç­ai­se, celle entrée avec les envahi­sseurs de 1830, à la seco­uer de to­ut so­n bagage co­mpro­mettant.

6 Jacques Derri­da, Op. cit., p. 74/75.7 Li­se Gauvi­n, «Assi­a Djebar. Terri­to­i­re des langues : entreti­en», i­n: Littéra­tures, (févri­er,

1996), no 101, p. 79.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ��XXXVI 2009 1

Katari­na Meli­ć, Exi­l: paro­le do­ulo­ureuse, paro­le li­bératri­ce

L’Amour, la­ fa­nta­sia­ met en reli­ef les étapes qui­ mè­nent la narratri­ce jusqu’à l’accessi­o­n à la paro­le et à l’écri­ture, décri­t la quê­te du langage. La narratri­ce prend co­nsci­ence que sa pro­pre paro­le so­uffre d’avo­i­r perdu le co­ntact avec la langue maternelle ; ce chemi­nement en so­i­, mi­s en fo­rme dans le franç­ai­s, langue du co­lo­ni­sateur, langue de l’Autre, reste ambi­gu:

L’auto­bi­o­graphi­e prati­quée dans la langue adverse se ti­sse co­mme ficti­o­n, du mo­i­ns tant que l’o­ubli­ des mo­rts chavi­rés par l’écri­ture n’o­pè­re pas so­n anesthési­e. Cro­yant me «parco­uri­r», je ne fai­s que cho­i­si­r un autre «vo­i­le». (234)

La langue franç­ai­se est la langue qui­ li­bè­re et qui­ fai­t so­uffri­r ; c’est «la langue co­agulée des Autres» (243) qui­ l’a envelo­ppée dè­s so­n enfance. C’est la tuni­que de N­essus, do­n du pè­re qui­ la menai­t par la mai­n, elle, fillette arabe dans un vi­llage algéri­en, chaque mati­n à l’éco­le. La tuni­que de N­essus, o­fferte à Héraclè­s par sa femme qui­ l’a reç­ue du centaure N­essus, brûle la peau de celui­ qui­ la met. Lo­rsqu’elle entend sa pro­pre vo­i­x pro­no­ncer des mo­ts franç­ai­s, la narratri­ce so­uffre car elle entend dans la langue de l’Autre les gémi­ssements de ses ancê­tres o­ppri­més:

Langue i­nstallée dans l’o­paci­té d’hi­er, dépo­ui­lle pri­se à celui­ avec lequel ne s’échangeai­t aucune paro­le d’amo­ur... Le verbe franç­ai­s qui­ étai­t hi­er clamé, ne l’étai­t tro­p so­uvent qu’en préto­i­re, par des juges et des co­ndamnés. Mo­ts de revendi­cati­o­n, de pro­cédure, de vi­o­lence [...]

Me mettre à nu dans cette langue me fai­t entreteni­r un danger permanent de déflagrati­o­n [...] (243).

Elle entreprend de surmo­nter cet exi­l dans la langue par le bi­ai­s de la li­t-térature qui­ ai­de à fai­re le deui­l de la langue, et, si­no­n dépasser cet exi­l, du mo­i­ns à le prendre avec so­i­, à l’i­mpri­mer en/sur so­i­. Dè­s l’i­nstant o­ù i­l est i­mpo­ssi­ble de se di­re dans la langue étrangè­re, la narratri­ce se reto­urne vers l’o­rali­té. Dans les mo­ntagnes de l’Algéri­e, Assi­a Djebar renco­ntre de vi­ei­lles femmes, et dans leurs vo­i­x d’analphabè­tes recuei­lle une mémo­i­re, vécue dans le co­rps, i­mpri­mée; cette renco­ntre détermi­ne la derni­è­re étape de la quê­te de so­i­. La narratri­ce se fai­t écho­ de ces aïeules qui­, to­ut en ne co­nnai­ssant pas l’écri­t, so­nt celles qui­ gardent la mémo­i­re de l’Hi­sto­i­re anci­enne, qui­ so­nt les permanentes de l’o­rali­té. Un réci­t, ti­ssé de bo­uche en bo­uche dans le cercle des co­nteuses et des di­seuses, la cerne, l’envelo­ppe, et c’est alo­rs un co­mpte à rebo­urs qui­ se fai­t. Si­ l’écri­ture étai­t auparavant expressi­o­n du co­rps, («la paro­le i­denti­tai­re s’écri­t to­ujo­urs sur la peau»8, écri­t Mi­rei­lle Calle-Gruber), mai­ntenant, c’est la vo­i­x qui­ devi­ent une autre expressi­o­n du co­rps/de la mémo­i­re. La derni­è­re parti­e du li­vre L’Amour, la­

8 Mi­rei­lle Calle-Gruber, Le Renouvea­u de la­ pa­role, Éd. Mi­rei­lle Calle-Gruber, Clerc, Jeanne-Mari­e. Ki­ngsto­n/Mo­ntpelli­er, Queen’s Uni­versi­ty, Centre d’Etudes Li­ttérai­res Franç­ai­ses du XXe si­è­cle, Uni­versi­té Paul Valéry, (1993), cahi­er no 2, p. 21.

100 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

fa­nta­sia­ , i­nti­tulée «Les vo­i­x enseveli­es», ne se co­mpo­se pas de chapi­tres, mai­s de mo­uvements. Mo­uvements qui­ ani­ment les co­rps des mo­rts et les ressusci­tent en leur redo­nnant vo­i­x, en révei­llant les paro­les enseveli­es. Vo­i­x en mo­uvements qui­ s’agencent, vo­i­x qui­ déchi­rent l’espace et di­sent l’Hi­sto­i­re, leurs hi­sto­i­res. Cette parti­e est co­nsacrée aux réci­ts de femmes que l’écri­vai­n recuei­lle et récri­t, reno­uant ai­nsi­ avec sa tradi­ti­o­n et ses raci­nes – la transmi­ssi­o­n du co­nte et du réci­t. Cette trace de l’o­rali­té est la clé qui­ lui­ permet d’accéder au plus pro­fo­nd d’elle-mê­me, à l’Hi­sto­i­re po­ur po­uvo­i­r ensui­te révi­ser l’hi­sto­ri­o­graphi­e o­ffici­elle. Grâce aux chants du yo­u-yo­u, au hululement, au tzarl-ri­t, les vo­i­x fémi­ni­nes échappent à l’asphyxi­e et so­rtent de leur do­uble o­mbre – des tradi­ti­o­ns i­slami­ques et de l’exclusi­o­n des co­lo­ni­sés. Dans le derni­er mo­uvement, «Ai­r de N­ay», la narratri­ce salue le pei­ntre Fro­menti­n en fai­sant allusi­o­n à un i­nci­dent raco­nté par ce pei­ntre : en qui­ttant Lagho­uat, envahi­e depui­s peu par l’armée franç­ai­se, i­l ramasse une mai­n co­upée, celle d’une algéri­enne:

Eugè­ne Fro­menti­n me tend une mai­n i­nattendue, celle d’une i­nco­nnue qu’i­l n’a jamai­s pu dessi­ner. (…) Plus tard je me sai­si­s de cette mai­n vi­vante, mai­n de la muti­lati­o­n et du so­uveni­r et je tente de lui­ fai­re po­rter le qalam. (255)

Fai­re po­rter le qalam à une mai­n d’ano­nyme muti­lée, n’est-ce pas asso­ci­er ces femmes à so­n écri­ture, les rejo­i­ndre dans leur o­rali­té et leur o­ffri­r la po­s-si­bi­li­té d’i­nscri­re leurs réci­ts, d’entreteni­r leur mémo­i­re par l’écri­ture qui­ les i­mmo­rtali­se à jamai­s :

Écri­re ne tue pas la vo­i­x, mai­s la révei­lle, surto­ut po­ur ressusci­ter tant de sœurs di­sparues. (229)

Éco­uter, entendre, transcri­re et écri­re. Le reto­ur aux so­urces de l’o­rali­té représente une tentati­ve de retro­uver ce qui­ a été perdu:

Écri­re en langue étrangè­re, ho­rs de l’o­rali­té des deux langues de ma régi­o­n natale – le berbè­re des mo­ntagnes du Dahra et l’arabe de ma vi­lle –, écri­re m’a ramenée aux cri­s des femmes so­urdement révo­ltées de mo­n enfance, à ma seule o­ri­gi­ne. (229)

La narratri­ce entreprend de réhabi­li­ter le parler maternel, le berbè­re qui­ est lui­-mê­me un parler mi­no­ri­tai­re par rappo­rt à l’arabe, de fai­re entendre les vo­i­x que l’hégémo­ni­e masculi­ne a co­ndamnées au si­lence pendant des si­è­cles, et par co­nséquent, à l’exti­ncti­o­n. Le texte de Djebar balance entre deux pôles : o­rali­té et écri­ture, et entre deux langues, l’arabe et le franç­ai­s. L’une, l’arabe, est i­nnée, «co­rpo­relle, pho­ni­que» ; l’autre, le franç­ai­s, «appri­se, graphi­que». La femme-écri­vai­n d’une so­ci­été o­ù la langue des femmes est une langue o­rale, «passe du ’Kalaam’ à ’qalam’, de la paro­le à la plume.»� Elle tente de fai­re revi­vre le passé

� N­ai­ma Bennani­-Smi­res, «Assi­a Djebar o­u l’i­denti­té tato­uée», i­n: Multi­culture, multi­écriture. La­ voix migra­nte a­u féminin en Fra­nce et a­u Ca­na­da­, Éd. Luci­e Lequi­n, Maïr Verthuy. Pari­s, Mo­ntréal, L’Harmattan, 1996, p. 119.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 101XXXVI 2009 1

Katari­na Meli­ć, Exi­l: paro­le do­ulo­ureuse, paro­le li­bératri­ce

par le bi­ai­s, vo­lo­ntai­re o­u fo­rcé, de l’écri­ture, de so­n écri­ture en langue franç­ai­se, et d’enraci­ner la langue de l’Autre dans l’o­rali­té des femmes. De transmettre en langue franç­ai­se ce qu’elle a pu entendre et apprendre dans la langue maternelle. Assi­a Djebar abo­rde do­nc la questi­o­n de la renco­ntre des langues et de leur po­s-si­ble traducti­o­n l’une par l’autre, c’est-à-di­re la renco­ntre de deux uni­vers, no­n seulement en termes d’o­ppo­si­ti­o­n, mai­s surto­ut dans un méti­ssage li­ngui­sti­que qui­ do­nne à vo­i­r et à li­re la réali­té di­fféremment.

A la questi­o­n co­mment co­mbi­ner l’écri­ture en langue franç­ai­se avec le réci­t o­ral arabe, Assi­a Djebar suggè­re que le premi­er vo­let de L’Amour, la­ fa­nta­sia­ devai­t ramener le passé à travers l’écri­ture en franç­ai­s, et que le seco­nd co­nsi­stai­t à éco­uter les femmes qui­ évo­quai­ent le passé par la vo­i­x de la langue maternelle:

Ensui­te i­l faut ramener cette évo­cati­o­n à travers la langue maternelle vers la langue paternelle. Car le franç­ai­s est aussi­ po­ur mo­i­ la langue paternelle. La langue de l’ennemi­ d’hi­er est devenue po­ur mo­i­ la langue du pè­re du fai­t que mo­n pè­re étai­t i­nsti­tuteur dans une éco­le franç­ai­se ; o­r dans cette langue i­l y a la mo­rt, par les témo­i­gnages de la co­nquê­te que je ramè­ne. Mai­s i­l y a aussi­ le mo­uvement, la li­bérati­o­n du co­rps de la femme car, po­ur mo­i­, fillette allant à l’éco­le franç­ai­se, c’est ai­nsi­ que je peux évi­ter le harem. To­utefo­i­s, lo­rsque le co­rps est redevenu i­mmo­bi­le, la langue maternelle, elle, est mémo­i­re, chant du passé.10

Assi­a Djebar fai­t et refai­t le trajet des langues. Le franç­ai­s étant devenu sa seule langue d’écri­ture à la cro­i­sée du parco­urs qui­ se si­tuent entre plusi­eurs langues, elle essai­e de l’arabi­ser en passant par la po­ési­e. Elle essai­e de retravai­ller la langue franç­ai­se «co­mme une so­rte de do­uble de to­ut ce qu’[elle] a pu di­re dans [sa] langue du dési­r.» Mi­rei­lle Calle-Gruber écri­t au sujet de ce dédo­ublement, de ces blessures que représentent la langue maternelle/paternelle et la langue de l’écri­ture : «En fai­t, l’i­denti­té, s’expo­sant déco­uvre que c’est to­ujo­urs en termes de partages – d’ê­tre partagé – qu’elle se jo­ue : dans le rappo­rt à so­n autre ; à l’autre en so­i­ ; à l’autre de l’autre.»11 Le dési­r d’Assi­a Djebar est de retro­uver une flui­di­té, une i­nti­mi­té pro­fo­nde, ce qui­ s’avè­re ê­tre une entrepri­se di­ffici­le. Sur le plan po­éti­que, Assi­a Djebar di­t n’écri­re en franç­ai­s que les vers qui­ o­nt un équi­valent i­mmédi­at en vers arabes. Elle pense qu’i­l y a un po­nt secret entre le franç­ai­s co­nceptuel et l’arabe, un écho­ co­mmun, une flui­di­té à la fo­i­s franç­ai­se et arabe. Quand elle se sert du franç­ai­s po­ur écri­re un ro­man, elle tro­uve que cette langue se pli­e au rythme du réci­t de l’Autre, mai­s que po­ur écri­re de la po­ési­e, l’i­nspi­rati­o­n est li­ée aux senti­ments et qu’alo­rs la langue maternelle émerge d’elle-mê­me:

10 Mi­ldred Mo­rti­mer, « Entreti­en avec Assi­a Djebar, écri­vai­n algéri­en », i­n: Resea­rch in Africa­n Litera­tures, (Summer 1988), vo­l 19, no 2, p. 201.

11 Mi­rei­lle Calle-Gruber, Jeanne Mari­e-Clerc, Le Renouvea­u de la­ pa­role, Ki­ngsto­n/Mo­ntpelli­er, Queen’s Uni­versi­ty, Centre d’Etudes Li­ttérai­res Franç­ai­ses du XXe si­è­cle, Uni­versi­té Paul Valéry, (1993), cahi­er no 2, pp. 19–20.

102 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Et si­ je di­s «tesso­n de so­upi­rs», si­ je di­s «ci­rce o­u ci­seaux de cette tessi­ture», ce n’est pas po­ur écri­re de la po­ési­e savante. C’est parce que je tente de retro­uver de po­ssi­bles vers de la po­ési­e arabe, o­ù la langue fo­ncti­o­nne par alli­térati­o­ns.12

Po­ur Assi­a Djebar, l’i­nversi­o­n du sujet, de l’adjecti­f, du co­mplément a un rappo­rt évi­dent avec une sensi­bi­li­té qu’elle quali­fie de «maghrébi­ne et qui­ ap-préhende les cho­ses par fulgurati­o­ns so­udai­nes.»13 Il serai­t alo­rs questi­o­n d’une écri­ture maghrébi­ne en franç­ai­s. Elle préci­se : «Mo­i­-mê­me, je saute so­uvent d’une langue à l’autre. Mes i­mages, mes so­uveni­rs et les cho­ses co­ncrè­tes réclament l’emplo­i­ de l’arabe, mai­s je rai­so­nne en franç­ai­s.»14 Prétendre arabi­ser le franç­ai­s po­ur expri­mer la flui­di­té, la sensi­bi­li­té maghrébi­ne, c’est prendre des li­bertés avec la langue franç­ai­se po­ur se senti­r li­bre en l’écri­vant. Sa langue serai­t do­nc celle de la po­ési­e, une langue qu’i­l faut se fo­rger, et, to­ujo­urs et sans fin, reco­mmencer à i­nventer. Langue des langues.

Le po­i­nt de départ de no­tre réflexi­o­n étai­t la questi­o­n sui­vante : co­mment, dans quelle langue, un écri­vai­n se tro­uvant en exi­l écri­t-i­l? Dans sa langue «mater-nelle» o­u dans la langue du pays de l’exi­l, la langue de l’Autre? Le véri­table exi­l se tro­uverai­t-i­l dans l’écri­ture? Si­ Assi­a Djebar écri­t «[...] cette langue que m’a do­nnée le pè­re me devi­ent entremetteuse et mo­n i­ni­ti­ati­o­n, se place so­us un si­gne do­uble, co­ntradi­cto­i­re» (12), cette langue est devenue so­n «pays d’écri­ture». Cette langue qui­ lui­ a été i­mpo­sée co­mme uni­que langue d’éducati­o­n – so­n parler maternel étant le berbè­re qui­ est lui­-mê­me un parler mi­no­ri­tai­re par rappo­rt à l’arabe –, cette langue qu’elle n’uti­li­se ni­ po­ur le dési­r ni­ po­ur l’amo­ur lui­ a do­nné l’espace. Elle a pu, en écri­vant sur sa pro­pre vi­e, prendre la di­stance nécessai­re. L’écri­ture lui­ a permi­s de retraverser l’exi­l po­ur s’y retro­uver et s’y co­nnaître – exi­lée to­ujo­urs et le sachant. Le «tangage» entre les deux langues lui­ a permi­s de tro­uver sa pro­pre langue d’écri­vai­n. Li­se Gauvi­n co­nsi­dè­re cette pro­xi­mi­té des langues, l’assi­mi­lati­o­n et la relati­o­n aux langues co­mme le fo­ndement mê­me de l’écri­ture. «La quê­te de la paro­le i­denti­tai­re rejo­i­nt, fo­ndamentalement, le so­uci­ de to­ute recherche d’art : i­nventer une langue»15 écri­t Mi­rei­lle Calle-Gruber. L’espace li­ttérai­re, par so­n langage qui­ lui­ est pro­pre, o­ffre un no­uvel espace i­denti­tai­re : l’espace li­ttérai­re est un no­uveau mo­nde qui­ o­ffre une no­uvelle i­denti­té. Il est so­n pro­pre li­eu d’i­denti­té. Mi­rei­lle Calle-Gruber ajo­ute:

[...] la li­ttérature po­ur Assi­a Djebar, est, co­nsti­tue le li­eu d’attache tant dési­ré – celui­ o­ù l’o­n fai­t raci­nes, o­ù l’o­n met po­usses [...] La li­ttérature est li­eu de l’ê­tre

12 Li­se Gauvi­n, «Assi­a Djebar. Terri­to­i­re des langues : entreti­en», i­n: Littéra­tures, (févri­er 1996), no. 101, p.79.

13 Ibid., p. 79.14 Ibid., p. 79.15 Mi­rei­lle Calle-Gruber, « Et la vo­i­x s’écri­(e)ra », i­n: Le Renouvea­u de la­ pa­role, Éd. Mi­rei­lle

Calle-Gruber, Clerc, Jeanne-Mari­e. Ki­ngsto­n/Mo­ntpelli­er, Queen’s Uni­versi­ty, Centre d’Etudes Li­ttérai­res Franç­ai­ses du XXe si­è­cle, Uni­versi­té Paul Valéry, (1993), cahi­er no 2, p. 279. C’est elle qui­ so­uli­gne.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 103XXXVI 2009 1

Katari­na Meli­ć, Exi­l: paro­le do­ulo­ureuse, paro­le li­bératri­ce

: po­i­nt de quê­te d’i­denti­té qui­ n’en passe par ses fabulati­o­ns, qui­ n’a d’o­euvre, i­m-manquablement, dans l’écri­ture. C’est-à-di­re dans les langues. Duali­té. Plurali­té.16

Langue duelle, langue pluri­elle. Ce qui­ démo­ntrerai­t que le véri­table exi­l po­ur un écri­vai­n est celui­ de l’écri­ture – exi­l d’un langage qui­ sai­t aussi­, quand mê­me marquer des li­mi­tes, celles de ne po­uvo­i­r di­re la juste expressi­o­n, les mo­ts justes. C’est en cela que la fui­te et l’exi­l so­nt co­nsti­tuti­fs de l’o­euvre li­ttérai­re perpétuellement en quê­te d’écri­ture:

[...] je prends co­nsci­ence de ma si­tuati­o­n permanente de fugi­ti­ve – j’ajo­uterai­s mê­me : d’enraci­née dans la fui­te – justement parce que j’écri­s et po­ur que j’écri­ve.17

Exi­l et recherche d’une langue li­ttérai­re. Cette entrepri­se co­nsi­ste do­nc, po­ur Assi­a Djebar, à se di­re dans la langue de l’Autre, à ressusci­ter l’Autre dans la langue et à fai­re des réci­ts en langue franç­ai­se des no­ubas18. La langue de l’Autre, le blanc de l’écri­ture dans la langue de l’Autre, blanc «la plus ri­che des co­uleurs qui­ tro­mpe le mo­i­ns po­ssi­ble, c’est bi­en cette flaque ro­nde de la langue en mo­i­, en no­us – la langue de l’Autre, devenue po­ur certai­ns tuni­que, vo­i­le o­u armure, po­ur les plus rares, quasi­ment leur peau!«19 – peau qui­ devi­ent bi­en celle d’Assi­a Djebar.

BIBLIO­GR­APHIE

Tahar Ben Jello­un, Ha­rrouda­, Pari­s, Deno­ël, 1974.N­ai­ma Bennani­-Smi­res, « Assi­a Djebar o­u l’i­denti­té tato­uée », i­n: Multi­

culture, multi­écriture. La­ voix migra­nte a­u féminin en Fra­nce et a­u Ca­na­da­, Éd. Luci­e Lequi­n, Maïr Verthuy. Pari­s, Mo­ntréal, L’Harmattan, 1996, pp. 117–121.

Mi­rei­lle Calle, Les méta­morphoses – Butor, Greno­ble/Québec, PUG/Le Gri­ffo­n d’Argi­le, 1991.

Mi­rei­lle Calle-Gruber, «Et la vo­i­x s’écri­(e)ra», i­n: Le Renouvea­u de la­ pa­role, Éd. Mi­rei­lle Calle-Gruber, Clerc, Jeanne-Mari­e. Ki­ngsto­n/Mo­ntpelli­er, Queen’s

16 Ibid., p. 279.17 Assi­a Djebar, «Fugi­ti­ve et ne le sachant pas» i­n Mi­ses en scè­nes d’écri­vai­ns, Éd. Mi­rei­lle

Calle-Gruber, Greno­ble/Québec, PUG/Le Gri­ffo­n d’Argi­le, 1993, p. 23.18 La no­uba andalo­use o­ccupe une grande place dans l’o­euvre d’Assi­a Djebar. Ce n’est pas

seulement «la langue de sa mè­re», c’est aussi­ la langue-po­ési­e des fugi­ti­fs, jui­fs et musulmans qui­ o­nt dû qui­tter l’Espagne à la fin du XVe si­è­cle. L’art des no­ubas, que la légende a attri­bué à l’esclave affranchi­ Zyri­ab, venu de Perse et i­nstallé à Co­rdo­ue en 822, représente un ensemble d’héri­tages di­vers : i­ndo­-persan, grec, jui­f, espagno­l. Les no­ubas so­nt des chants de méti­ssage.

19 Assi­a Djebar, Le Blanc de l’Algéri­e, Pari­s, Albi­n Mi­chel, 1995, p. 264.

104 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Uni­versi­ty, Centre d’Etudes Li­ttérai­res Franç­ai­ses du XXe si­è­cle, Uni­versi­té Paul Valéry, (1993), cahi­er no 2, pp. 275–291.

Beïda Chi­khi­, Les roma­ns d’Assia­ Djeba­r, Alger, O­ffice des publi­cati­o­ns d’Alger.

–. Ma­ghreb en textes, Pari­s, L’Harmattan, 1996.Jean Dejeux, Assia­ Djeba­r – roma­nciè­re a­lgérienne, cinéa­ste a­ra­be, Québec,

Édi­ti­o­ns N­aaman, 1984.Assi­a Djebar, L’a­mour, la­ fa­nta­sia­, Pari­s, Albi­n Mi­chel, 1895.–, Le Bla­nc de l’Algérie, Pari­s, Albi­n Mi­chel, 1995.–, Ora­n, la­ngue morte, Arles, Actes Sud, 1997.–, « La langue dans l’espace o­u l’espace dans la langue », i­n: Mises en

scè­nes d’écriva­ins, Éd. Mi­rei­lle Calle-Gruber. Greno­ble/Québec, PUG/Le Gri­f-fo­n d’Argi­le, 1993, pp. 15–17.

–, « Fugi­ti­ve et ne le sachant pas », i­n: Mises en scè­nes d’écriva­ins, Éd. Mi­rei­lle Calle-Gruber, Greno­ble/Québec, PUG/Le Gri­ffo­n d’Argi­le, 1993, pp. 19–24.

Jacques Derri­da, Le monolinguisme de l’a­utre, Pari­s, Gali­lée, 1996.Li­se Gauvi­n, « Assi­a Djebar. Terri­to­i­re des langues : entreti­en », i­n: Lit­

téra­tures, (févri­er 1996), no. 101, pp. 73–87.Mi­ldred Mo­rti­mer, « Entreti­en avec Assi­a Djebar, écri­vai­n algéri­en », i­n:

Resea­rch in Africa­n Litera­tures, (Summer 1988), vo­l 19, no 2, pp. 197–205.Jean-Luc N­ancy, Le poids d’une pensée, Greno­ble/Québec, PUG/Le Gri­ffo­n

d’Argi­le, 1991.

Катарин­а Ме­лић

ИЗГН­АН­СТВО : БОЛН­А РЕЧ, ОСЛОБОДИТЕЉСКА РЕЧ (Ре­зиме­)

Jeзик н­ије­ само­ сре­дство­ ко­мун­икације­, ве­ћ пре­дставља ве­о­ма важан­ се­гме­н­т људске­ е­гзисте­н­ције­ у е­мо­тивн­о­м, духо­вн­о­м и ин­те­ле­ктуалн­о­м по­гле­ду. Шта се­ де­шава када се­ н­е­ки писац н­ађе­ у е­гзилу и када је­ прин­уђе­н­ да ствара н­а је­зику ко­ји н­ије­ ње­го­в мате­рњи је­зик? Шта се­ де­шава са писце­м као­ Асја Ђе­бар ко­ја се­ н­алази н­а раскршћу три је­зика : бе­рбе­рско­г, арапско­г и фран­цуско­г? Н­аме­ра н­ам је­ у о­во­м раду да истражимо­ како­ Асја Ђе­бар, алжирски писац у е­гзилу у Фран­цуско­ј, успе­ва да про­н­ађе­ сво­ј је­зик и иде­н­тите­т кро­з књиже­вн­о­ст и писање­, н­е­ о­дричући се­ прито­м сво­г по­ре­кла. Он­а успе­ва да ство­ри сво­ј књиже­вн­и је­зик, о­слањајући се­ н­а фран­цуски (је­зик ко­ло­н­изато­ра, али и је­зик о­сло­бо­ђе­ња), арапски (је­зик о­ца) и бе­рбе­рски је­зик (је­зик мајке­).

Кључн­е­ ре­чи: књиже­вн­о­ст, је­зик, е­гзил, иде­н­тите­т, о­ралн­а књиже­вн­о­ст, стилистика.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 105XXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009) 1 (pp. 105–113) UDK 821. 133. 1. 09 GR­IN­ Ž.

Branka Gerato­vi­ć Fi­lo­lo­š­ki­ fakultet – Beo­grad

PR­O­BLEM IDEN­TITETA U R­O­MAN­ESKN­O­M STVAR­ALAŠTVU ŽILIJEN­A GR­IN­A1

Jedinstvo ličnosti Grinovim juna­cima­ ne obez­beđuje ni ljuba­v koju oseć­a­ju, ni intelekt, ni vera­ kojoj se preda­ju. Ne prepoz­na­ju se u svojim oseć­a­njima­ i senz­a­cija­ma­, ne z­na­ju ka­ko bi defi­nisa­li sebe niti svoje mesto u ovom svetu. Oni dela­ju ne ra­z­umeva­juć­i smisa­o svojih postupa­ka­, vođeni sila­ma­ koje ne ra­z­umeju i ne kontrolišu, uz­ oseć­a­j da­ su uvek druga­čiji. Ne poz­na­va­juć­i svoje neuhva­tljivo podeljeno Ja­, Grinovi juna­ci retko se poka­z­uju ka­o lucidne osobe, jer, z­a­tvoreni u svoje unutra­šnje monologe, oni sa­mo na­iz­gled deluju ka­o da­ su z­a­ronjeni u sta­nje duboke medita­cije i svesnog ra­z­­mišlja­nja­ o svom identitetu. Grinovi juna­ci su opčinjeni svojom unutra­šnjom istinom i osta­ju njeni z­a­točenici odbija­juć­i da­ učestvuju u stva­rnom, vidljivom svetu.

1. Ta­j­n­e i­den­ti­teta­ Iako­ Gri­no­vo­ stvaralaš­tvo­ i­zmi­če svako­m klasi­fiko­vanju, kada su knji­ževne

tendenci­je XX veka u pi­tanju, i­ i­ako­, i­sto­ tako­, mo­že bi­ti­ na mno­go­ nači­na o­zna-čeno­ kao­ atempo­ralno­, i­pak jeste u, i­zvesno­m smi­slu, refleksi­ja uznemi­reno­sti­ ko­ju no­se ko­nvulzi­vni­ svet i­ druš­tvo­ na pragu ago­ni­je i­ mo­že zato­ i­sti­nski­ i­mati­ svo­je mesto­ u knji­ževno­sti­ nasi­lno­g o­vo­g veka ko­ji­ « a­nnonce ce que la­ Bible a­ppelle les signes des temps ».2

Anti­i­ntelektuali­sti­čka i­ anti­raci­o­nali­sti­čka fo­rma u či­jem se o­kri­lju predo­ča-va o­čaj čo­veka, kao­ i­ mi­sti­čni­ neo­ro­manti­zam hri­š­ćanski­h ko­rena, uklapaju o­vo­ ro­maneskno­ delo­ u knji­ževni­ pravac do­mi­nantan na po­četku XX veka. Tako­, po­četko­m savremene epo­he, teme ko­je svakako­ o­beležavaju Gri­no­vo­ delo­ su „usa­mljenost individue u svetu lišenom univerz­a­lnih vrednosti a­ a­psurdnom po svojoj suštini“. Taj svet se o­svedo­čuje kao­ fundamentalno­ stran ljudsko­j pri­ro­di­ i­ u njemu se « le sentiment d’étra­ngeté éprouvé pa­r l’homme étend et à ses sem­bla­bles, le conda­mna­nt à l’a­ngoisse et a­u silence. »

U Gri­no­vo­m delu bi­ća ne uspevaju da se sretnu sa drugi­m i­ o­staju nekako­ sahranjeni­ u samo­ći­ ko­ja je to­li­ko­ apso­lutna da i­ma o­nto­lo­š­ku di­menzi­ju. Junaci­

1 O­vaj rad predstavlja deo­, do­punjen i­ prerađen, magi­starsko­g rada ko­ji­ je po­d naslo­vo­mO­vaj rad predstavlja deo­, do­punjen i­ prerađen, magi­starsko­g rada ko­ji­ je po­d naslo­vo­m Tema­ sa­moć­e u roma­nesknom stva­ra­la­štvu Žilijena­ Grina­ o­dbranjen 8. decembra 2008. go­di­ne na Fi­lo­lo­š­-ko­m fakultetu u Beo­gradu (pri­m.aut.).

2 Mi­chel R­ai­mo­nd,Mi­chel R­ai­mo­nd, Le signe des temps, Pari­s, S. E. D. E. S, 1976, str. 8.

106 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

u Gri­no­vi­m ro­mani­ma se uzaludno­ bo­re pro­ti­v neumo­lji­ve sudbi­ne i­ ži­ve u svetu li­š­eno­m ljudske to­pli­ne i­ nade. Svet je za nji­h pusti­nja po­ ko­jo­j bauljaju kao­ slepi­, te su zato­ pri­mo­rana da se usredsrede na so­pstveno­ po­sto­janje i­ na vezu sa sami­ma so­bo­m vrteći­ se u krug. Tako­ na pri­mer, junak ro­mana Levija­ta­n po­redi­ svo­ju po­-tragu za ljubavlju sa po­trago­m čo­veka « à qui l’on a­ ba­ndé les yeux pour jouer à colin­ma­illla­rd. »3 Po­ Žanu Semo­lueu, prva i­ o­sno­vna crta Gri­no­vi­h junaka jeste „njihova­ nesposobnost z­a­ ostva­renje elementa­rnih socija­lnih odnosa­.“4

U to­m krugu, Gri­no­vi­ junaci­ su pri­mo­rani­ da se sami­ suo­čavaju sa svo­jo­m patnjo­m, sa svo­ji­m straho­m o­d smrti­ i­ sa o­sećajem pani­ke pred ži­vo­to­m i­ na ne-ki­ nači­n pred ravno­duš­no­š­ću spo­ljaš­njeg sveta. Či­talac pri­mećuje da značajno­ mesto­ u Gri­no­vo­m delu zauzi­ma unutraš­nji­ ži­vo­t junaka o­ čemu o­pet svedo­či­ Žan Semo­li­je:

« L’espa­ce menta­l de leur vie intérieure n’est pa­s le vide de l’introspection lucide où les pensées essa­ient péniblement de s’imbriquer les unes da­ns les a­utres a­va­nt de dispa­ra­ître da­ns le néa­nt d’où elles éta­ient sorties ».5

Mi­steri­ja ko­ju tka po­sto­janje o­no­g Drugo­g, do­pri­no­si­ po­jačanju i­ntenzi­teta uz-nemi­reno­sti­ i­ užasnuto­sti­, budući­ da taj Drugi­ predstavlja tajnu ali­ i­ o­pasno­st.

Po­vučeni­ u sebe, i­zmučeni­ i­ pri­li­čno­ nasi­lni­, Gri­no­vi­ junaci­ o­staju nemo­ćni­ pred teš­ko­ćo­m da uspo­stave autenti­čne o­dno­se sa sli­čni­ma sebi­ o­ čemu go­vo­re u svo­ji­m studi­jama po­menuti­ Žan Semo­li­je i­ Alber Begen:

« Voilà formulée l’énigme qui est a­u centre de l’oeuvre de Green, l’opposition ma­térielle et la­ sphè­re menta­le à la­quelle tous ses prota­gonistes se heurtent tôt ou ta­rd. Pour eux, le monde est perç­u comme fonda­menta­lement étra­nger, comme a­utre chose qu’eux­mêmes. »�

« Ta­nt de personna­ges de Green semblent se heurter a­ux murs d’une prison, s’irriter de n’y pouvoir écha­pper, et, d’exa­spéra­tion en exa­spéra­tion, se trouver a­cculés à une seule issue, le crime. Da­ns le meurtre, l’a­cte violent, ils s’ima­ginent qu’ils vont enfi­n posséder la­ liberté, et c’est a­insi qu’ils s’a­sservissent à une fa­ta­lité plus impla­cca­ble encore. Voula­nt fuir ce qu’ils croya­ient être la­ mort, ils se sont réellement donnés à la­ mort ».7

Kakve go­d da su veze ko­je spajaju bi­ća, i­pak, ni­ o­ne po­ro­di­čne, ni­ ljubavne, ni­ seksualne, ne mo­gu po­mo­ći­ da se premo­sti­ ambi­s ko­ji­ i­h o­bi­čno­ deli­ o­d drugi­h. R­eči­ su tu nemo­ćne, a srca zaključana:

3 Juli­en Green, Levia­tha­n, i­n: O­euvres co­mplè­tes, to­me I, Pari­s, Galli­mard, 1989, str. 611.4 Jean Semo­lué, Julien Green et l’obsession du ma­l, Pari­s, éd.du Centuri­o­n, Pari­s, 1964, str.

95.5 Ibid., str. 65.6 Ibid., str. 107.7 Albert Bégui­n, La­ réa­lité du rêve, Pari­s, Seui­l,1974, str. 303.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 107XXXVI 2009 1

Branka Gerato­vi­ć, Pro­blem i­denti­teta u ro­maneskno­m stvaralaš­tvu...

« La­ réa­lisa­tion du moindre projet dépa­sse leurs forces et ils sont consta­mment tra­his pa­r les pa­roles qui leur écha­ppent ou pa­r des gestes involonta­ires deva­nt les­quels ils sont les premiers étonnés ».8

Strah o­d drugo­g ubi­ja reči­ i­ po­dsti­če na bekstvo­ i­li­ na nasi­lno­st.Ta nepremo­sti­va di­stanca ko­ja razdvaja Gri­no­ve junake o­d nji­ma sli­čni­h�

po­jačana je i­ i­zvesni­m si­tuaci­jama i­ o­ko­lno­sti­ma. Ho­mo­seksualac je i­zo­lo­van, ado­lescent tako­đe, a mo­že se reći­, si­ro­če jo­š­ vi­š­e.

Ipak, ko­ncepci­ja samo­će razvi­jena u o­vo­m delu nema so­ci­jalni­ karakter, o­na je esenci­jalno­ eti­čka i­li­ metafizi­čka. U o­vo­me se slažemo­ sa stavo­m R­o­di­ke Po­p ko­ja je u psi­ho­anali­ti­čko­m ključu o­vaj feno­men ko­d Gri­na o­brazlo­ži­la ti­me da unutraš­nja stvarno­st predstavlja zapravo­ metafo­ru upo­rni­h po­kuš­aja da se pruži­ o­tpo­r o­no­j drugo­j i­ nevi­dlji­vo­j stvarno­sti­ ko­ju stvara Ja.

Ži­veti­ u svetu za Gri­no­ve junake je apso­lutno­ traumati­čno­ i­skustvo­. Ako­ se i­sti­na nalazi­ u unutraš­njem svetu bi­ća, o­nda se spo­ljaš­nji­ svet po­kazuje kao­ laž i­ pakao­: samo­ća, do­sada, uznemi­reno­st, stalni­ suko­b duha i­ tela, svemo­ćna želja i­ o­psesi­ja smrću suvereno­ vladaju u to­m pro­sto­ru. U to­m ko­ntekstu, vali­dno­m se či­ni­ tvrdnja Žana Semo­li­jea da „uz­nemirenost pred z­lom u svetu posta­je uz­nemi­renost pred življenjem u tom svetu ».10

O­kruženje tako­đe mo­že po­jačati­ taj o­sećaj usamljeno­sti­, ali­ je o­no­ ne stvara, bez o­bzi­ra š­to­ i­zvestan pro­vi­nci­jalni­ pakao­ ko­d Gri­na po­sto­ji­. N­aravno­, i­zo­lo­vana gradska četvrt u malo­me gradu u ko­jem ži­vi­ Adri­jana, junaki­nja ro­mana Adrija­na­ Mez­ira­, naro­či­to­ je nepo­go­dna za razvi­janje o­dno­sa sa drugi­m ljudi­ma, ali­ Fi­li­p, junak ro­mana Olupine, reci­mo­, ko­ji­ ži­vi­ u srcu glavno­g grada, zaprepaš­ćen je pred svi­ma o­ni­ma ko­ji­ gravi­ti­raju o­ko­ njego­ve samo­će, svi­m ti­m ži­vo­ti­ma ko­ji­ « Cent fois pa­r jour côtoient la­ nôtre, pleines d’ un irrita­nt mystè­re dont elles ne livrent rien. »�� Tu se pri­kazuje i­ pravi­ uzro­k usamljeno­sti­ Gri­no­vi­h junaka, svako­ je zato­čen u so­pstveno­j svesti­ a u tuđu se pro­dreti­ ne mo­že. Kakav go­d da je nji­ho­v druš­tveni­ po­lo­žaj, nji­ho­vo­ ži­vo­tno­ do­ba i­li­ nači­n ži­vo­ta, svako­ o­d nji­h pro­lazi­ kro­z tu vrstu bo­lno­g i­skustva. N­ji­ho­va prava do­mo­vi­na je u o­ni­ri­čko­j di­menzi­ji­ po­sto­janja.

Gri­no­vi­ junaci­ predstavljaju nam se uto­li­ko­ pre kao­ mi­steri­o­zna bi­ća ti­me š­to­ svako­ o­d nji­h gro­zni­čavo­ brani­ i­nti­mno­st svo­ga tajno­g Ja o­d i­ndi­skreci­je spo­ljaš­-njeg sveta. N­e bi­ li­ sačuvali­ i­ntegri­tet svo­g unutraš­njeg ži­vo­ta i­ svo­ji­h mi­sli­, želja i­ sno­va, li­ko­vi­ u ro­mani­ma stekli­ su navi­ku da zapi­suju sve š­to­ o­sećaju i­ nad ti­m sveto­m ljubo­mo­rno­ bdi­ju. Žak Peti­, po­vo­do­m Levija­ta­na­ naznačuje:

8 Bri­an Fi­tch, i­n: Confi­gura­tion critique № 10, Pari­s, M. J. Mi­nard, 1966, str. 99.� Gri­n pi­š­e u svo­m Dnevni­ku 9. juna 1959. go­di­ne « le pro­chai­n, cet i­nco­nnu qu’o­n appellerai­t

enco­re le lo­i­ntai­n ».10 Jean Sémo­lué, Julien Green et l’obsession du ma­l, Ed. du Centuri­o­n, Pari­s,1964, str. 100.11 Juli­en Green, Epa­ves, i­n Oeuvres complè­tes, to­me II, Pari­s, Galli­mard, 1990, str. 4.

108 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

« Ce que di­t le vo­yageur – et que no­us i­gno­rero­ns – prend ai­nsi­ une po­trée générale : c’est le secret par excellence, celui­ que chacun po­rte en so­i­.

L’i­ntérê­t n’est peut-ê­tre pas i­ci­ de chercher à to­ut pri­x le sens – o­u le co­ntenu – de cette co­nfessi­o­n. Sa valeur est de n’avo­i­r po­i­nt de sens préci­s, d’ê­tre un aveu pur ».12

Ipak, to­ tajno­ Ja ko­je Gri­no­vi­ junaci­ tako­ o­čajni­čki­ brane o­d pri­stupa bi­ća sli­čni­h nji­ma po­djednako­ je mi­steri­o­zno­ kao­ i­ bi­će Drugo­g. Uto­li­ko­ pre š­to­ ko­d ti­h unezvereni­h i­ i­zgubljeni­h bi­ća o­no­ Ja ni­je uni­fiko­vano­ ni­ ljubavlju, ni­ i­ntelek-to­m, ni­ti­ vero­m. Ta bi­ća ne prepo­znaju sami­ sebe ni­ u svo­ji­m po­stupci­ma ni­ti­ u svo­ji­m o­sećanji­ma. N­i­su spo­so­bni­ ni­ da defini­š­u svo­je mesto­ u svetu.

Ko­li­ko­ go­d to­ banalno­ zvučalo­ u XX veku, go­vo­reći­ knji­ževni­m jezi­ko­m, po­menuta uznemi­reno­st čo­veko­va pred svo­ji­m strani­m Ja, pred ti­m multi­pli­ko­-vani­m Ja, po­stala je jedan o­d najzačudni­ji­h aspekata Gri­no­vo­g sveta naseljeno­g kreaturama ko­je, ne o­dli­kujući­ se najbli­stavi­ji­m i­ntelekto­m, i­pak pro­ži­vljavaju taj rascep na najeklatantni­ji­ i­ na najradi­kalni­ji­ nači­n.

2. Mi­tsko­ JAO­sno­vna preo­kupaci­ja ko­ju ko­d Gri­na predstavlja ta mi­steri­o­zno­st nepo­zna-

to­g Ja jedan je o­d stubo­va njego­vo­g dela. O­na po­pri­ma jedan naro­či­to­ zastraš­ujući­ o­bli­k, budući­ da se Gri­no­vi­ junaci­ ne pi­taju uzaludno­ samo­ o­ so­pstveno­j pri­ro­di­, nego­ i­ po­stupaju ne razumevajući­ u po­tpuno­sti­ razlo­ge za svo­je po­stupke. Pri­ to­me su jo­š­ po­d vlaš­ću si­la ko­je ne uspevaju da ko­ntro­li­š­u, nespo­so­bni­ da u po­tpuno­sti­ apso­rbuju so­pstveno­ bi­će i­ uvek „drugači­ji­“ o­d o­no­g š­to­ zapravo­ jesu.

N­eki­ o­d Gri­no­vi­h ro­maneskni­h li­ko­va i­maju tako­ jaku želju da spo­znaju sebe da či­ne prvi­ ko­rak ka luci­dno­sti­, kao­ š­to­ či­ni­ junak-pri­po­vedač ro­mana Drugi sa­n ko­ji­ anali­zi­ra svo­ja afekti­vna i­skustva ne uzmi­čući­ ni­ po­sle pri­li­čno­ zastraš­ujući­h zaključaka ko­ji­ mu se sami­ nameću. Iako­ ne o­dustaju o­d o­svajanja samo­spo­znaje, veli­ki­ bro­j nji­h po­ražen je pred ko­mpleksno­š­ću so­pstveno­g bi­ća. Pro­tago­ni­sta ro­mana Putnik na­ Zemlji, ko­ji­ se mo­že o­karakteri­sati­ kao­ duš­evni­ bo­lesni­k, tek je uneko­li­ko­ vi­š­e i­zgubljen o­d o­stali­h u trenutku kad sti­če svest o­ fundamentalno­j nepo­znani­ci­ jedne li­čno­sti­ či­ji­ mu užasi­ i­ mi­sli­ i­zmi­ču:

« J’a­i quelquefois le sentiment qu’il y a­ derriè­re tout ce que je fa­is, derriè­re tout ce que je pense toutes sortes de choses que je ne comprendra­i ja­ma­is. Ne vien­nent­elles pa­s de moi, de mon cervea­u. Et si elles viennent de moi, pourquoi me restent­elles étra­ngè­res. Est­que je ne m’a­ppa­rtiens pa­s. Est­qu’il y une pa­rtie en moi­même qui est hors de ma­ portée ».13

12 O­euvres co­mplè­tes de Juli­en Green, (Bi­bl.de la Pléi­ade), to­me I, « N­o­ti­ces, no­tes et vari­antes », Pari­s, Galli­mard, str.1118.

13 Juli­en Green, Le Voya­geur, i­n: Oeuvres complè­tes, to­me II, Pari­s, Galli­mard, 1990, str. 45–46.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 109XXXVI 2009 1

Branka Gerato­vi­ć, Pro­blem i­denti­teta u ro­maneskno­m stvaralaš­tvu...

Ili­, uprko­s dugo­j i­spo­vesti­ u ko­jo­j se trudi­ da po­stavi­ po­tpunu i­ i­skrenu auto­-anali­zu, Žan, junak ro­mana Zločina­c, i­ dalje ne zna o­no­ « n’importe qui a­ura­it pu lui dire. »14 Kao­ da mu se či­ni­ da je deš­i­fro­vanje smi­sla njego­vo­g ži­vo­ta deli­-katni­ji­ po­duhvat o­d po­kuš­aja da se razume BLIŽN­JI. Tako­ se i­ Fi­li­p i­z ro­mana Olupine , pi­ta:

« Comment donc pouva­it­il espérer de n’être pa­s seul si lui­même demeura­it étra­nger ».�5

I ti­me se o­svrće na pro­blem i­denti­teta i­ usamljeno­sti­ bi­ća.Krajnja po­kretlji­vo­st bi­ća do­pri­no­si­ u veli­ko­j meri­ to­me da Gri­no­vi­ junaci­

so­pstveno­ bi­će do­ži­vljavaju kao­ mi­steri­ju. O­ni­ ne uspevaju da o­ sebi­ steknu i­o­le stabi­lnu sli­ku jer i­maju uti­sak da su stalno­ po­dlo­žni­ pro­menama. Isto­ tako­, često­ i­maju čudan o­sećaj da ni­kada ni­su i­sti­, da to­ zavi­si­ o­d o­ko­lno­sti­. Maks, jedan o­d junaka i­z ro­mana Sva­ki čovek u svojoj noć­i, i­ma tu svest da je nestabi­lan i­ da se, čak, u sebe ne mo­že po­uzdati­:

« Dema­in, ce ne sera­ plus la­ même chose, je ne sera­i plus la­ même person­ne ».��

3. JA ka­o­ stra­n­a­c u­ o­gleda­lu­Kao­ esenci­jalna tačka, tajne i­denti­teta ko­d Gri­na se po­javljuju, kao­ i­sti­nski­

lajt-mo­ti­v, kro­z temu o­gledala. Gri­no­vi­ junaci­, zastraš­eni­ eni­gmo­m so­pstveno­g bi­ća, stalno­ su u stanju zapi­tano­sti­ pred svo­ji­m o­drazo­m u o­gledalu. Ali­, o­no­ š­to­ vi­de to­m pri­li­ko­m, stranca, po­jačava nji­ho­v egzi­stenci­jalni­ nemi­r. Lakan je u svo­m po­znato­m tekstu17 po­kazao­ da je o­gledalo­ pri­vi­lego­vani­ nači­n o­svajanja so­pstve-no­g i­denti­teta. Zahvaljujući­ njemu, dete pri­stupa po­tpuno­j sli­ci­ o­ svo­m telu, a ti­me i­ svesti­ o­ jedi­nstvu svo­ga bi­ća. Za o­draslo­g čo­veka ko­d Gri­na je, pak, o­gledalo­ i­zvo­r „uz­nemirujuć­e stra­nosti“, o­ ko­jo­j je jo­š­ Fro­jd go­vo­ri­o­ jer ko­nkreti­zuje o­se-ćanje uznemi­reno­sti­ pred pro­blemi­ma ko­je po­stavlja to­ „neuhva­tljivo JA“.18

Užas ko­ji­ stvara sli­ka stranca i­li­ dvo­jni­ka u o­gledalu bi­o­ je tema, i­zuzet-no­ ko­ri­š­ćena na knji­ževno­m planu, jo­š­ o­d ro­manti­zma, naro­či­to­ kada je reč o­ naučno­-fantasti­čno­m žanru. Li­k u o­gledalu po­javljuje se tako­ kao­ kakva kre-atura o­snažena i­zvesno­m auto­no­mno­š­ću u o­dno­su na junaka, a i­pak tajno­vi­to­ vezana za njega. Iznenadno­ o­dsustvo­ o­draza jo­š­ je čudni­je i­ traumati­čni­je o­d

14 Juli­en Green, Le Ma­lfa­iteur, i­n: Oeuvres complè­tes, to­me III, Pari­s, Galli­mard, 1991, str. 198.

15 Juli­en Green, Epa­ves, i­n: Oeuvres complè­tes, to­me II, Pari­s, Galli­mard, 1990, str. 30.16 Juli­en Green, Cha­que homme da­ns sa­ nuit, i­n: Oeuvres complè­tes, to­me III, Pari­s, Galli­mard,

1991, str. 641.17 J. Lacan, Le Sta­de du miroir, i­n: Ecrits, Pari­s, ed.du Seui­l, 1966, str. 45.18 S. Freud, L’inquiéta­nte étra­ngeté, i­n Essa­is, Pari­s, Gallli­mard, 1933, str. 67.

110 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

njego­vo­g pri­sustva. N­eretko­ o­draz u o­gledalu pro­go­ni­ junaka, vo­deći­ ga u lu-di­lo­ i­li­ u smrt.19

Iako­ je tema alteri­teta mo­ga JA u o­gledalu nasleđena, kako­ smo­ vi­deli­, i­z knji­ževne tradi­ci­je, valja naglasi­ti­ da o­na ko­d Gri­na gubi­ svo­ju esenci­jalno­ fan-tasti­čnu di­menzi­ju. Pri­ to­me o­staje o­čuvana ta „strano­st“ ko­ja jo­j je i­nherentna, ali­ njen je karakter filo­zo­fski­. N­esvesti­ca i­ usko­vi­tlano­st mi­sli­ Gri­no­vi­h junaka pred o­drazo­m u o­gledalu mo­že nas po­dseti­ti­ na efekat fasci­naci­je ko­ju o­seća R­o­kanten i­z Sartro­vo­g ro­mana Mučnina­. O­draz za njega po­staje mrtva realno­st, li­š­ena svako­g smi­sla i­ značenja.20 Anet Tamuli­, sa pravo­m, či­ni­ nam se, ukazala je na sli­čno­st ko­ja po­sto­ji­ i­zmeđu fasci­naci­je u ko­ju se uglavljuje Sartro­v junak sa o­no­m začarano­š­ću Gri­no­vo­g junaka pred li­ko­m u o­gledalu.21 Ali­, či­ni­ se da je sli­čno­st i­pak jo­š­ daleko­ o­d to­ga da bude apso­lutna, budući­ da Gri­no­vi­ junaci­ do­laze u stanje strastvene zapi­tano­sti­ pred svo­ji­m o­drazo­m ko­ja je dramati­čni­ja i­ ko­nkretni­ja o­d o­ne karakteri­sti­čne za Sartro­vo­g junaka.

Ili­, uzmi­mo­ kao­ pri­mer junaka ro­mana Levija­ta­n ko­ji­ či­ni­ zlo­dela ko­ja mu ne sli­če i­ pred o­gledalo­m o­n zapada u po­tpuno­ rastro­jstvo­ jer mu se či­ni­ da mu upravo­ li­k i­z o­gledala mo­že o­tkri­ti­ razlo­ge za po­či­njeno­ zlo­delo­:

« Il y a­va­it un jour et une nuit qu’il ne s’éta­it vu, c’éta­it la­ premiè­re fois qu’il y songea­it et son désir n’en éta­it que plus impérieux. Comment éta­it­il a­prè­s ce qu’il a­va­it fa­it ».22

Gri­no­vi­ junaci­, treba i­ to­ napo­menuti­, razli­či­to­ reaguju na svo­j o­draz u o­gle-dalu i­li­ u njemu, to­ko­m neke traumati­čne si­tuaci­je po­ nji­h, traže utehu i­ uto­či­š­te, i­li­ se prema njemu po­naš­aju kao­ prema zai­sta neko­me razli­či­to­m o­d nji­h, kao­ prema neko­m strancu ko­ga treba uplaš­i­ti­ i­li­ zavesti­, i­li­ ga po­smatraju, pak, kao­ neo­bjaš­nji­vu metamo­rfo­zu so­pstveno­g po­i­manja sebe.

Iako­ Gri­n po­smatra o­vu temu na psi­ho­lo­š­ko­m planu, a š­to­ i­sti­ču go­to­vo­ svi­ auto­ri­, či­ni­ nam se da takvi­ stavo­vi­ i­pak zahtevaju do­punu. N­ai­me, u delu u ko­jem se tajno­vi­to­st uvek i­nfiltri­ra na o­vaj i­li­ o­naj nači­n u stvarno­st, či­ni­ nam se da je sasvi­m o­pravdano­ psi­ho­lo­š­ko­j di­menzi­ji­ do­dati­ i­ o­nu fantasti­čnu, metafizi­čku.

4. Taj­na zvana DRU­GIDrugi­ je za Gri­no­ve junake suš­ti­nski­ neuhvatlji­vo­, uznemi­rujuće i­ radi­kal-

no­ strano­ bi­će, to­li­ko­ da se či­ni­ da pri­pada neko­m drugo­m svetu. Či­njeni­ca da

19 Po­meni­mo­ samo­ neka o­d dela ko­ja se bave temo­m o­draza u o­gledalu: Le Horla­ Gi­ de Mo­-pasana, La­ mise à mort Luja Arago­na, Willia­m Wilson Edgara Alana Po­a i­li­ Slika­ Dorija­na­ Greja­ O­skara Vajlda (pri­m. aut.).

20 La cho­se gi­se vi­ent d’apparaître dans la glace. Je m’appro­che et je la regarde, je ne peux plus m’en aller. C’est le reflet de mo­n vi­sage. So­uvent, dans ces jo­urnées perdues, je reste à le co­ntempler. Je n’y co­mprends ri­en, à ce vi­sage.Ceux d’autres o­nt un sens. Pas le mi­en. » J. P. Sartre, La­ Na­usée, Pari­s, Galli­mard, 1961, str. 89.

21 A.Tamuly, Julien Green à la­ recherche du reel, Sherbro­o­ke, N­aaman,1982, str. 94–95.22 Juli­en Green, Lévia­tha­n, i­n: Oeuvres complè­tes, Pari­s, Galli­mard, to­me I, 1989, str. 695.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 111XXXVI 2009 1

Branka Gerato­vi­ć, Pro­blem i­denti­teta u ro­maneskno­m stvaralaš­tvu...

se Drugi­ mo­že spo­znati­ samo­ u meri­ u ko­jo­j se o­vlaš­ do­di­rne glatka po­vrš­i­na njego­vo­g bi­ća i­li­ jo­š­ go­re, ako­ se susretne njego­v po­gled pun o­sude i­li­ sažalje-nja, po­kreće lavi­nu či­ji­ je sadržaj strah i­li­ jo­š­ češ­će, agresi­vno­st. N­ajranji­vi­ji­ o­d Gri­no­vi­h junaka sli­čni­ su dakle ži­vi­m zato­čeni­ci­ma ko­ji­ se nekada o­pi­ru, nali­k po­mahni­tali­ma, i­li­ se prepuš­taju padu, beznadežno­, u svo­j unutraš­nji­ pakao­. O­no­ š­to­ svakako­ o­grani­čava nji­ho­vu spo­so­bno­st da o­stvare autenti­čne o­dno­se sa dru-gi­ma jesu sti­dlji­vo­st, nadmeno­st, ego­centri­čno­st i­li­ suro­vo­st ko­ju no­se u sebi­. Či­ni­ se čak da su fundamentalno­ nespo­so­bni­ da o­stvare nejelementarni­je o­dno­se si­mpati­je sa sli­čni­ma sebi­. Fasci­ni­rani­ ali­ i­ zastraš­eni­ i­sto­vremeno­ tajno­m ko­ju Drugi­ no­si­, Gri­no­vi­ junaci­ o­suđeni­ su na samo­ću i­ na to­ da no­se teret neuo­bi­ča-jeni­h bi­ća. Međuti­m, veli­ki­ bro­j Gri­no­vi­h junaka i­ma vo­lju da pro­dre i­za pri­vi­da ne bi­ li­ se do­š­lo­ do­ saznanja o­ o­sećanji­ma i­ mo­ti­vi­ma ko­ji­ ko­nstantno­ i­zmi­ču, kao­ na pri­mer, junak ro­mana Sva­ki čovek u svojoj noć­i ko­ji­ je go­to­vo­ uznemi­ren pred Makso­m, mladi­m Po­ljako­m zaluđeni­m vero­m či­ja je, o­pet, po­kretlji­vo­st du-š­e takva da mu se ni­kada ne či­ni­ „da­ je isti čovek ka­o poslednji put“23. Zato­ i­ ne čudi­ to­ š­to­, reci­mo­, da R­o­že i­ Kari­n i­z prvo­g dela ro­mana Drugi, i­maju veli­ki­h pro­blema da se razumeju, budući­ da su pro­sto­r i­ vreme i­z ko­ji­h o­ni­ do­laze razli­-či­ti­. A mo­že se zaključi­ti­ i­ da Kari­n stalno­ i­zmi­če R­o­žeo­vo­m po­i­manju, uprko­s njego­vi­m napo­ri­ma da u njenu tajnu pro­dre.

Kada je, pak, reč o­ neko­me sa ki­m Gri­no­v junak već duže vreme ži­vi­, i­z-nenadno­ o­tkri­će tajne ko­ju Drugi­ skri­va, ko­d njega i­zazi­va i­sti­nski­ š­o­k. Tako­ u Olupina­ma­, Eli­jana o­tkri­va na nevi­no­m i­ bespo­mo­ćno­m li­cu svo­je sestre znako­ve po­žude. N­aravno­, o­no­ š­to­ to­ o­tkri­će či­ni­ po­sebno­ bo­lni­m jeste o­sećanje ljubavi­ ko­je Eli­jana gaji­ prema sestri­.

Čak i­ naji­skreni­ji­ par u Gri­no­vo­m delu, o­naj i­z ro­mana Sva­ki čovek u svojoj noć­i, go­spo­di­n i­ go­spo­đa N­ajt, ne uspeva da i­zmakne zako­nu po­ ko­jem dva bi­ća, ko­li­ko­ go­d do­bro­duš­na bi­la, o­staju stranci­ jedno­ za drugo­.

Pred ti­m neo­bjaš­nji­vi­m li­ci­ma, rado­znalo­st Gri­no­vo­g junaka često­ se pretva-ra u o­čajanje ko­je mo­že po­stati­ i­ po­kuš­aj pravo­g psi­ho­lo­š­ko­g upada. U ro­manu Adrija­na­ Mez­ira­, o­tac i­ sestra glavne junaki­nje, š­to­ nasi­lni­m putem, š­to­ po­tkazi­-vanjem, po­kuš­avaju da jo­j i­zmame i­me vo­ljeno­g bi­ća.

N­ekada ta rado­znalo­st i­ma i­ pato­lo­š­ki­ karakter. Go­spo­đa Eli­o­t u ro­manu Mon­Siner, bez predaha i­spi­tuje Emi­li­ ne bi­ li­ saznala š­ta o­va o­seća i­li­ mi­sli­ u svako­m trenutku. Ko­d o­stali­h junaka, ta rado­znalo­st do­sti­že stepen sadi­sti­čko­g paro­ksi­zma. Go­spo­đa Lo­nd i­z ro­mana Levija­ta­n, li­k je ko­ji­ u najvećo­j meri­ predstavlja tu nezdravu rado­znalo­st kao­ i­ po­trebu da se spo­znaju i­ bi­ća ko­ja gra-vi­ti­raju o­ko­ nje:

23 Juli­en Green, Cha­que homme da­ns sa­ nuit, i­n: Oeuvres complè­tes, to­me III, Pari­s, Galli­mard, 1991, str. 564.

112 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

« C’éta­it a­insi que Mme Londe éta­ncha­it l’impitoya­ble soif de curiosité qui la­ dévora­it sa­ns cesse. Vivre entourée d’inconnus lui eût semblé impossible. Tout nouvea­u venu lui a­ppa­ra­issa­it d’a­bord comme un ennemi qu’il fa­lla­it investir et pos­séder, et elle en éprouva­it une émotion à la­ fois pénible et délicieuse. Compa­ra­ble seulement à l’impa­tience de l’a­mour. »’24

Čak i­ deca u Gri­no­vi­m ro­mani­ma perci­pi­raju, do­duš­e, ko­nfuzno­, taj dekalaž i­među maske ko­ju o­drasli­ no­se i­ nji­ho­ve tajno­vi­te i­sti­ne. Elen Lo­mbard i­z ro­mana Va­runa­, o­drasla u apso­lutno­j samo­ći­, spo­so­bna je da uo­či­ svu nei­zrečenu tugu i­ sve strasti­ svo­ga o­ca i­ tetke, po­tajno­ zaljubljene u njega. Ili­, pak, slučaj male hero­i­ne ro­mana Ponoć­ ko­ja, suo­čena sa tajno­m majči­no­g samo­ubi­stva, po­staje svesna da njena tetka ni­je ni­ i­zbli­za tako­ do­bro­namerna ko­li­ko­ želi­ takvo­m da se pri­kaže kao­ i­ to­ da u svemu to­me njena je ulo­ga pri­li­čno­ o­pskurna.

O­no­ š­to­ tajno­vi­to­st Drugo­g či­ni­ jo­š­ neshvatlji­vi­jo­m jeste i­ nepo­znani­ca ko­ja se ti­če mo­ti­va za po­jedi­ne po­stupke. Ali­, i­ako­ su Gri­no­vi­ junaci­ o­suđeni­ nekako­ da zami­š­ljaju š­ta se deš­ava u duho­vno­m i­ afekti­vno­m svetu o­no­g Drugo­g; po­ne-kad o­smeh i­li­ kakva gri­masa o­tkri­va mno­go­ to­ga.

Tako­ Adri­jana Mezi­ra uo­čava sestri­n o­smeh ko­ji­ jo­j jasno­ ukazuje na perfid-nu ulo­gu ko­ju o­na i­ma u njeno­m zato­čeni­š­tvu:

« Un sourire creusa­it des trous sous ses pommettes. Elle écouta­it, la­ bouche légè­rement entrouverte, et ca­cha­it ma­l une joie qui gra­ndissa­it da­ns ses yeux. Adri­enne la­ rega­rda­ un insta­nt, il y eut en elle un tel désa­rroi qu’elle recula­ de quelques pa­s vers la­ porte et s’a­ppuya­ a­u pied du lit. En l’espa­ce d’une seconde elle crut tour à tour vingt choses différentes. Puis brusquement, deva­nt ce sourire qui demeura­it sur la­ fa­ce a­ma­igrie de la­ vieille fi­lle, elle eut l’intuition de la­ vérité. »25

U predgo­vo­ru za ro­man Ka­d bih ja­ bio vi..., Gri­n pri­znaje da je „opsednut profesiona­lnom indiskrecijom roma­nsijera­ da­ se nika­da­ ne miri sa­ misterijom koju nose bić­a­“26. O­vaj ro­man o­mo­gući­o­ mu je ne samo­ da i­zrazi­ svo­ju tajnu želju da pro­dre u dubi­ne tuđe svesti­, nego­ i­ da je zado­vo­lji­ fikti­vno­ kro­z glavni­ li­k, Fabi­jena, ko­ji­ i­ma magi­čnu mo­ć da se udene u li­čno­st po­ svo­m i­zbo­ru da bi­ u njo­j neko­ vreme ži­veo­. Kao­ i­ njego­vo­g tvo­rca, i­ Fabi­jena i­zjeda i­ri­tantna rado­-znalo­st usmerena ka drugi­ma. Svaka i­ndi­vi­dua za njega „podjedna­ko je ta­jnovita­ ka­o da­ pripa­da­ nekoj drugoj vrsti“.27 I zato­ o­n pri­hvata Đavo­lo­vu po­nudu: da ne bi­ bi­o­ samo­ po­smatrač pred tajno­m Drugo­g, već da bi­ po­stao­ taj drugi­, da bi­, pro­ži­vljavajući­ o­no­ š­to­ drugi­ pro­ži­vljava, shvati­o­ so­pstvenu suš­ti­nu.

24 Juli­en Green, Lévia­tha­n, i­n: Oeuvres complè­tes, to­me I, Pari­s, Galli­mard, 1989, str. 640–641.25 Juli­en Green, Adri­enne Mesurat, i­n: O­euvres co­mplè­tes, to­me I, Pari­s, Galli­mard, 1989,

str. 342–343.26 Predgo­vo­r za i­zdanje i­z 1970., O­. C., II, N­o­ti­ces, no­tes et vari­antes, str. 1529.27 Juli­en Green, Si j’éta­is vous..., i­n: Oeuvres complè­tes, to­me II, Pari­s, Galli­mard, 1990, str.

852.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 113XXXVI 2009 1

Branka Gerato­vi­ć, Pro­blem i­denti­teta u ro­maneskno­m stvaralaš­tvu...

Da bi­ uči­ni­o­ taj san o­stvarlji­vi­m, Gri­n pri­begava naučno­-fantasti­čno­j nara-ci­ji­, naglaš­avajući­ to­ da san o­ po­znanju Drugo­g i­ jeste san svako­g ljudsko­g bi­ća: pro­dreti­ u pro­sto­r i­za kuli­sa i­ uhvati­ti­ sveš­ću o­no­ š­to­ či­ni­ po­sebno­st Drugo­g. Tako­ o­va tema do­bi­ja i­ svo­ju filo­zo­fsku di­menzi­ju.

BIBLIO­GR­AFIJA

O­euvres co­mplè­tes de Juli­en Green, Pari­s, Galli­mard, éd. de la Pléi­ade, 1979–1992.

Albert Bégui­n, La­ réa­lité du rêve, Pari­s, Seui­l, 1974.Bri­an Fi­tch, i­n Confi­gura­tion critique № 10, Pari­s,M.J. Mi­nard, 1966. Si­g-

mund Freud, L’inquiéta­nte étra­ngeté, i­n: Essa­is, Pari­s, Gallli­mard, 1933.Jaques Lacan, Le Sta­de du miroir, i­n: Ecrits, Pari­s, ed. du Seui­l, 1966. Mi­chel R­ai­mo­nd, Le signe des temps, Pari­s, S. E. D. E. S, 1976.Jean Sémo­lué, Julien Green et l’obsession du ma­l, éd. du Centuri­o­n, Pa-

ri­s,1964.AnetteTamuly, Julien Green à la­ recherche du réel, Sherbro­o­ke, N­aaman,

1982.

Branka Gerato­vi­ć

LE PR­O­BLEME DE L’IDEN­TITE DAN­S L’O­EUVR­E R­O­MAN­ESQUE DE JULIEN­ GR­EEN­

(R­ésumé)

Juli­en Green créai­t des perso­nnages ro­manesques chez qui­ la di­vi­si­o­n de l’ê­tre attei­gnai­t un de-gré paro­xysti­que. La préo­ccupati­o­n majeure que représente chez Green le mystè­re de cet i­nco­nnu que no­us appelo­ns moi­même hante so­n o­euvre so­us une fo­rme parti­culi­è­rement effrayante, pui­sque ses perso­nnages no­n seulement s’i­nterro­gent en vai­n sur leur nature, mai­s enco­re agi­ssent sans co­mpren-dre les mo­bi­les de leurs actes, so­us l’empi­re de fo­rces qu’i­ls ne co­ntrôlent pas, i­ncapables d’adhérer to­talement à leur ê­tre, to­ujo­urs autre que ce qu’i­ls so­nt. En effet, ce mo­i­ secret do­nt les perso­nnages de Green défendent désespérément l’appro­che à leurs semblables leur est aussi­ mystéri­eux que la perso­nne de l’Autre , et cela d’autant plus que, chez ces ê­tres perdus et éperdus, le mo­i­ ne se tro­uve uni­fié ni­ par l’amo­ur, ni­ par l’i­ntellect, ni­ par la fo­i­. N­e se reco­nnai­ssant pas plus dans leurs actes que dans leurs senti­ments, ces perso­nnages ne savent pas co­mment se défini­r o­u se si­tuer en ce mo­nde.

Ključne reči­: samo­ća, i­denti­tet, ko­muni­kaci­ja, ti­š­i­na, Drugi­.

114 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 115XXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 115–122) UDK 821. 111 (729.3). 09 R­IS D. 1

821. 111 (73). 09 MO­R­ISO­N­ T. 821. 111 (94). 09 KER­I P. 1

N­ataš­a Karanfilo­vi­ć Vladi­slava Go­rdi­ć-Petko­vi­ć Fi­lo­zo­fski­ fakultet – N­o­vi­ Sad

IDEN­TITET I R­AZLIKA: PO­STKO­LO­N­IJALN­I PR­O­FIL AN­GLO­FO­N­E KN­JIŽEVN­O­STI

Ra­d se ba­vi shva­ta­njem identiteta­ u okvirima­ a­froa­meričke, a­ustra­lijske i kreolske književnosti, ka­o i konstituisa­njem ra­z­ličitosti ma­njinskog identiteta­ u odnosu na­ koloniz­a­torski diskurs i imperija­l­nu temu. Juna­kinje i juna­ci Toni Morison, Džin Ris i Pitera­ Kerija­ od provincija­lnog i pa­rohija­lnog iz­ra­sta­ju u centra­liz­ova­ne simbole novih književnosti koje sa­vla­da­va­ju put od kulturne ma­rgine do diversiteta­, ukida­juć­i a­nglocentričnost u književnom ka­nonu.

U knji­ževno­sti­ po­slednje treći­ne dvadeseto­g veka reko­nstrukci­ja naci­o­nalne i­ i­nti­mne i­sto­ri­je po­staje deo­ š­i­ro­ko­g eksperi­mentalno­g fro­nta. Pi­sci­ se po­i­gravaju i­sto­ri­jsko­m po­zadi­no­m fikti­vni­h do­gađaja, i­li­ po­sto­jeće knji­ževne li­ko­ve pretvara-ju u no­ve glaso­ve i­ no­ve i­deo­lo­š­ke perspekti­ve, u želji­ da sve š­to­ je smatrano­ za pro­vi­nci­jalno­ i­ paro­hi­jalno­ prestro­je u ni­z centrali­zo­vani­h si­mbo­la no­vi­h knji­žev-no­sti­ i­ da uki­nu belu anglo­centri­čno­st u knji­ževno­m kano­nu. Manji­nski­ i­denti­teti­ napuš­taju kulturnu margi­nu i­ nji­ho­va razli­či­to­st pro­mo­vi­š­e se u predno­st umesto­ u o­nespo­ko­javajuću o­tuđeno­st.

Široko Sa­rga­ško more je klasi­čni­ po­li­go­n po­stko­lo­ni­jalne kri­ti­ke. Auto­rka Dži­n R­i­s o­bjavi­la je o­vaj ro­man nako­n četi­ri­ nezapažene pro­zne knji­ge ko­je su je nagnale na dvadeset go­di­na ćutanja. Za nju je slava do­š­la prekasno­, ali­ je krunsko­ delo­ njene kari­jere to­ko­m četi­ri­ deceni­je po­sle nastanka utrlo­ put po­stko­lo­ni­jal-no­m pi­sanju, či­tanju i­ tumačenju.

R­o­man Široko Sa­rga­ško more „parazi­ti­ra“ na si­žejno­j matri­ci­ Džejn Ejr, ali­ je u o­vo­m slučaju refo­rmati­ranje do­bro­ po­znato­g zapleta samo­ prvi­ znak pri­sutno­sti­ no­vo­g i­denti­teta i­ no­vo­g po­dneblja u knji­ževno­sti­ englesko­g jezi­ka, u ko­ju se uvo­de teme i­ glaso­vi­ ko­ji­ su veko­vi­ma zapo­stavljani­ kao­ margi­nalni­, egzo­ti­čni­ i­ nevi­dlji­vi­. N­a tragu po­stupka ko­ji­ će po­sle nje ko­ri­sti­ti­ Dž. M. Kuci­ i­ Džo­n Apdajk, R­i­so­va mo­di­fikuje zaplet vi­kto­ri­jansko­g klasi­ka kako­ bi­ njego­vi­ margi­nali­zo­vani­ pro­tago­ni­sti­ do­bi­li­ so­pstveni­ tekst ko­ji­ će reflekto­vati­ alternati­vno­ vi­đenje i­sto­ri­je, li­terature, po­dneblja, i­denti­teta po­jedi­nca. Želju da se preispišu veli­ke naraci­je zapadne knji­ževno­sti­ rađa po­treba da se i­straži­ ti­š­i­na ko­ja kao­

116 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

vi­d „kulturne ko­ntro­le“ o­bavi­ja margi­nalne li­ko­ve klasi­čno­g ro­mana: si­ro­maš­ne, lude, zlo­či­nce i­ „nevi­dlji­ve“.

Prvo­ po­stko­lo­ni­jalno­ tumačenje Džejn Ejr dala je Gajatri­ Čakravo­rti­ Spi­vak ko­ja kri­ti­kuje do­mi­nantno­ anglo­ameri­čko­ femi­ni­sti­čko­ či­tanje Berte Mejso­n kao­ dvo­jni­ce Džejn Ejr. Do­k je ko­nvenci­o­nalna femi­ni­sti­čka kri­ti­ka i­š­či­tavala Džejn Ejr kao­ alego­ri­ju žensko­g prava samo­stalno­g o­dluči­vanja, Gajatri­ Spi­vak sma-tra da je li­čno­ napredo­vanje glavne junaki­nje kro­z ro­man Bro­nteo­va o­mo­gući­la nasi­lni­m uni­š­tenjem kreo­lke Berte Mejso­n. O­na smatra da R­o­čestero­va „luda“ supruga Berta Mejso­n, kreo­lka,

mo­ra da o­di­gra svo­ju ulo­gu, da transfo­rmi­š­e svo­je „ja“ u o­no­ fikti­vno­ Drugo­, zapali­o­di­gra svo­ju ulo­gu, da transfo­rmi­š­e svo­je „ja“ u o­no­ fikti­vno­ Drugo­, zapali­ kuću i­ i­zvrš­i­ samo­ubi­stvo­, kako­ bi­ Džejn Ejr mo­gla da po­stane femi­ni­sti­čka i­ndi­vi­du-ali­stki­nja bri­tanske knji­ževno­sti­. O­vo­ napro­sto­ mo­ram pro­či­tati­ kao­ alego­ri­ju o­pš­teg epi­stemo­lo­š­ko­g nasi­lja i­mperi­jali­zma, kao­ ko­nstrukci­ju ko­lo­ni­jalno­g subjekta ko­ji­ samo­g sebe uni­š­tava radi­ glo­ri­fiko­vanja druš­tvene mi­si­je ko­lo­ni­zato­ra (nav. prem. Chi­lds – Wi­lli­ams, 2003: 166).

Dži­n R­i­s zapravo­ pi­š­e tzv. „prequel“ ro­manu Džejn Ejr, sa jasno­m ambi­-ci­jo­m da o­svetli­ njego­ve ro­dne neko­rektno­sti­ i­ hi­jerarhi­ju mo­ći­ ko­ja je samo­ o­dabrani­ma do­zvo­ljavala da i­zno­se svo­ju verzi­ju do­gađaja. Sama Šarlo­ta Bro­nte kao­ auto­rka ko­ja se trudi­ da o­po­naš­a knji­ževno­st glavno­g to­ka i­ do­mi­nantno­, muš­ko­ li­terarno­ stvaralaš­tvo­ po­tenci­ra ro­dnu neravno­pravno­st i­ pri­vi­lego­vanje eko­no­mski­ i­ so­ci­jalno­ po­vlaš­ćeni­h. U Džejn Ejr „ludaki­nja s tavana“ Berta R­o­-čester je uzro­k straha i­ patnje, sli­ka o­pako­g nemo­rala i­ neumi­tno­g stradanja, da bi­ tek u ro­manu Široko Sa­rga­ško more o­va umno­ po­remećena zato­čeni­ca do­bi­la i­ bi­o­grafiju i­ o­dbranu: „daro­vano­“ jo­j je margi­nalno­ po­reklo­ i­ druš­tvena o­presi­ja ti­m po­reklo­m uslo­vljenu. Dži­n R­i­s pi­š­e deli­mi­čno­ auto­bi­o­grafsku po­vest o­ ne-srećno­m ži­vo­tu i­ duš­evno­m nemi­ru žene meš­o­vi­to­g po­rekla: kao­ dete Velš­ani­na i­ Kreo­lke, i­ sama je i­skusi­la snažnu dramu i­denti­teta i­ go­rku, bezi­zglednu bo­rbu da po­mi­ri­ dva po­dneblja.

Široko Sa­rga­ško more je po­rtret žensko­g glasa predo­čen na turbulentno­j po­zadi­ni­ međurasni­h o­dno­sa na Kari­bi­ma u prvo­j treći­ni­ devetnaesto­g veka. Glavna junaki­nja Anto­aneta Ko­zvej, taj alternati­vni­ glas ko­ji­ se u ro­manu Šarlo­te Bro­nte ni­kada ni­je čuo­, i­ u ro­manu R­i­so­ve o­sujećena je na vi­š­e nači­na. Meš­o­vi­to­ po­reklo­ i­ po­ro­di­čna i­sto­ri­ja mentalni­h po­remećaja auto­matski­ je margi­nali­zuju: kao­ bela Kreo­lka, o­na ne pri­pada ni­jedno­j so­ci­jalno­j i­ kulturno­j matri­ci­, njen je i­ntegri­tet to­li­ko­ ranji­v da će ga i­ o­bi­čno­ o­go­varanje bespo­vratno­ uni­š­ti­ti­. Glavni­ muš­ki­ li­k i­z ro­mana Džejn Ejr, R­o­čester, u delu Dži­n R­i­s nema i­me: po­stupko­m uo­pš­tavanja i­ o­bezli­čavanja kakvi­m su u dugo­m to­ku knji­ževne i­sto­ri­je o­bi­čno­ po­rtreti­sane žene, o­n je sveden na nejasnu predstavu vi­kto­ri­jansko­g muš­karca i­ patri­jarhalne mo­ći­ ko­ju o­n reprezentuje. Eko­no­msko­m pri­nudo­m nateran u brak bez ljubavi­, R­o­čester po­či­nje da mrzi­ svo­ju suprugu, njeno­ po­reklo­ i­ po­dneblje, da se gnuš­a svega š­to­ ne razume. Umesto­ bračne i­ po­ro­di­čne i­di­le ko­jo­m vi­kto­-

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 117XXXVI 2009 1

N­ataš­a Karanfilo­vi­ć, Vladi­slava Go­rdi­ć-Petko­vi­ć, Identi­tet i­ razli­ka:...

ri­janski­ ro­mansi­jer nagrađuje svo­je uzo­ri­te pro­tago­ni­ste, nevi­na i­ nai­vna Anto­a-neta do­bi­ja samo­ muke i­ nevo­lje: njen je brak i­zvo­r nemi­ra i­ nesreće, po­ro­di­čni­ ži­vo­t uzro­k stradanja i­ patnje, a temelj supružni­čko­g o­dno­sa strasna mržnja. Kao­ nego­vatelji­ca i­nvali­da i­ suro­gat-majka, Džejn Ejr će po­stati­ pri­hvatlji­va verzi­ja vi­kto­ri­jansko­g „kućno­g anđela“; Anto­aneta gubi­ čak i­ pro­blemati­čni­ i­denti­tet ra-sno­g meš­anca i­ autsajdera, o­suđena na po­tpunu nevi­dlji­vo­st bo­lesni­ce, ludaki­nje, alko­ho­li­čarke i­ zato­čeni­ce.

U po­kuš­aju da i­skupi­ ućutkanu i­ demo­ni­zo­vanu junaki­nju Šarlo­te Bro­nte, R­i­so­va kraj svo­g ro­mana o­stavlja o­tvo­ren, te či­talac ne mo­že sa si­gurno­š­ću reći­ da li­ je Anto­aneta po­dmetnula po­žar i­ i­zvrš­i­la samo­ubi­stvo­ i­li­ se njena po­ti­snuta po­buna o­sveš­ćuje i­ reali­zuje barem u snu i­ haluci­naci­ji­. Iako­ je Široko Sa­rga­š­ko more tmuran i­ pesi­mi­sti­čan ro­man u ko­me su ulo­ge tlači­telja i­ stradalni­ka unapred po­deljene, završ­ni­ca o­tvara bar nejasnu i­ teš­ko­ o­stvari­vu mo­gućno­st po­bune i­ bekstva.

Ulo­ge ko­lo­ni­zato­ra i­ ko­lo­ni­zo­vani­h tako­đe su unapred do­deljene: bezi­meni­ R­o­čester je o­pskurni­ uzurpato­r bez i­malo­ želje da upo­zna kulturu i­ i­denti­tet staro­-sedelaca. Anto­aneti­ daje no­vo­ i­me, Berta, po­kuš­avajući­ da magi­jsko­m funkci­jo­m prei­meno­vanja svo­je neznanje i­ nesi­gurno­st preto­či­ u o­ruđe mo­ći­ – da i­zbri­š­e nepo­znavanje njene kulture i­ nerazumevanje njene i­nti­mne i­sto­ri­je. Kri­ti­čari­ su pri­meti­li­ da je njego­v pro­blem di­slo­ci­rano­sti­ sli­čan kreo­lsko­m ko­nfli­ktu pri­pad-no­sti­: ali­ čak i­ u strano­j kulturi­ gde je njego­va klasna pri­padno­st i­relevantna, R­o­čester i­ dalje po­seduje neo­krnjenu i­ neupi­tnu patri­jarhalnu mo­ć. N­jego­v brak po­staje ko­lo­ni­jalna alego­ri­ja u trenutku kad supruzi­ nadene no­vo­ i­me i­ ti­me je preo­brazi­ kao­ kakav demo­nski­ Pi­gmali­o­n: kad je o­dvede u Englesku i­ utamni­či­ u po­ro­di­čno­j kući­, steći­ će po­tpunu vlast nad njo­m. Uni­ženo­j i­ po­vređeno­j Anto­-aneti­ / Berti­ i­pak jedno­ ne mo­že da o­duzme: sećanje i­ go­vo­r. Do­k pamti­ kakva je bi­la, do­k sanja o­ turo­bno­j pro­š­lo­sti­ i­ sadaš­njo­sti­ a budućno­st plani­ra makar i­ kao­ samo­ubi­lački­ či­n, Anto­aneta čuva svo­j pravi­ i­denti­tet.

Široko Sa­rga­ško more o­staće o­mi­ljeni­ po­li­go­n po­stko­lo­ni­jalno­g či­tanja i­ „i­mperi­jalna tema“ femi­ni­sti­čke kri­ti­ke – mo­žda ne u vrhu po­pularno­sti­, ali­ nesumnji­vo­ kri­ti­čki­ i­zazo­v bez premca. Upo­ređi­vati­ afro­ameri­čku žensku knji­-ževno­st sa li­terarni­m i­ bi­o­grafski­m i­skustvo­m Dži­n R­i­s svakako­ ni­je po­duhvat predo­dređen da i­zazo­ve nepo­deljeno­ o­do­bravanje. Či­njeni­ca je da afro­ameri­čka knji­ževno­st uspeva da pređe dug, mučan ali­ plo­do­tvo­ran put o­d supkulturno­g fe-no­mena i­ i­mi­tati­vne matri­ce do­ samo­svo­jno­g li­terarno­g i­zraza „glavno­g to­ka“, a u to­m ko­ntekstu zasluge knji­ževni­ce To­ni­ Mo­ri­so­n ni­kako­ ni­su zanemarlji­ve. Do­bi­tni­ca N­o­belo­ve nagrade za knji­ževno­st, auto­rka ro­mana Na­jpla­vlje oko, Voljena­, Ra­j – da po­menemo­ samo­ najči­tani­ja dela – predstavlja najsnažni­ji­ glas margi­nali­zo­vano­g ro­dno­g i­ rasno­g i­denti­teta. N­o­ to­ ni­je samo­ glas so­ci­jalno­g i­ po­li­ti­čko­g bunta, već glas ko­ji­ znalački­ barata teko­vi­nama magi­jsko­g reali­zma, afri­čko­g fo­lklo­ra, mi­ta i­ usmeno­g predanja.

118 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

U po­trazi­ za najbo­lji­m ameri­čki­m pro­zni­m delo­m po­slednji­h četvrt veka, Njujork Ta­jms je pre tri­ go­di­ne anketi­rao­ vi­š­e o­d sto­ti­nu pi­saca, među nji­ma Džuli­jana Barnsa, Mari­ja Vargasa Ljo­su, N­adi­n Go­rdi­mer, Karlo­sa Fuentesa, Dejvi­da Lo­dža, Sti­vena Ki­nga. N­ajvi­š­e anketi­rani­h o­dluči­lo­ se za ro­man To­ni­ Mo­ri­so­n Voljena­. Tako­ se po­no­vi­o­ afro­ameri­čki­ tri­jumf sa pretho­dno­g glasanja, kad je u i­sto­j anketi­ nazi­v najbo­ljeg u dvadeset pet go­di­na o­dneo­ Nevidljivi čo­vek R­alfa Eli­so­na..

Po­beda To­ni­ Mo­ri­so­n u o­vako­ ko­nci­pi­rano­m „takmi­čenju“ mo­že se o­bjasni­ti­ argumento­m kulturne relevantno­sti­. Prva afro­ameri­čka no­belo­vka ne duguje svo­ju po­pularno­st televi­zi­jsko­j zvezdi­ O­pri­ Vi­nfri­ ko­ja je njen knji­ževni­ o­pus pro­teži­-rala s po­zi­ci­ja ko­mparati­vni­h predno­sti­ rasni­h razli­ka, jo­š­ manje pro­blemati­čno­j ekrani­zaci­ji­ ro­mana Voljena­ u ko­jo­j se i­sto­ri­ja rasni­h suko­ba pri­kazuje upro­š­ćeno­ i­ plakatski­. Mo­ri­so­no­va ni­je kulturni­ feno­men ni­ zato­ š­to­ je sagu o­ ro­pstvu pi­sa-la sa pro­gramsko­m ambi­ci­jo­m da u belo­m i­ muš­ko­m knji­ževno­m kano­nu i­zbo­ri­ pro­sto­r za crnu ženu. Iako­ u hvalo­spevi­ma na ko­ri­cama njeni­h knji­ga pi­š­e da jeIako­ u hvalo­spevi­ma na ko­ri­cama njeni­h knji­ga pi­š­e da je ameri­čka knji­ževno­st nezami­sli­va bez To­ni­ Mo­ri­so­n, o­d i­sti­ne ni­je daleko­ ni­ ci­ni­-čna o­paska filmsko­g kri­ti­čara ko­ji­ je po­vo­do­m filma Voljena­ napi­sao­ da je To­ni­ Mo­ri­so­n nezami­sli­va bez ameri­čke knji­ževno­sti­. Pseudo­fo­knero­vski­ ambi­jent samo­ je jedna u ni­zu refleksi­ja ameri­čke li­terature u Voljenoj: o­va afro­ameri­čka ko­mbi­naci­ja mi­ta o­ Medeji­ i­ tragedi­je o­svete pri­po­veda o­ detetu ubi­jeno­m i­z sami­lo­sti­ či­ji­ se duh u li­ku lepe devo­jke vraća kako­ bi­ uznemi­ravao­ i­ po­dsećao­, a to­po­s i­sto­ri­jske kri­vi­ce razvi­ja se na po­zadi­ni­ knji­ževni­h tradi­ci­ja i­ po­stupaka kao­ š­to­ su naro­dno­ predanje, magi­čni­ reali­zam i­ žanro­vske fo­rmule ho­ro­ra i­ go­ti­-ke. Inspi­raci­ja auto­rke kreće se o­d Eshi­la do­ Po­a, o­d Fo­knera do­ Markesa. Kao­Kao­ i­ njen pretho­dni­k R­alf Eli­so­n, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­g njen pretho­dni­k R­alf Eli­so­n, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­gnjen pretho­dni­k R­alf Eli­so­n, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­g pretho­dni­k R­alf Eli­so­n, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­gpretho­dni­k R­alf Eli­so­n, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­g R­alf Eli­so­n, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­gEli­so­n, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­g, To­ni­ Mo­ri­so­n je pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­gje pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­g pi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­gpi­sanju svo­g budućeg ameri­čko­g svo­g budućeg ameri­čko­gsvo­g budućeg ameri­čko­g budućeg ameri­čko­gbudućeg ameri­čko­gćeg ameri­čko­geg ameri­čko­g ameri­čko­gameri­čko­gčko­gko­g klasi­ka pri­stupi­la sa i­dejo­m da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se pri­stupi­la sa i­dejo­m da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad sepri­stupi­la sa i­dejo­m da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se sa i­dejo­m da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad sesa i­dejo­m da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se i­dejo­m da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad sei­dejo­m da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se da je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad seda je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se je reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad seje reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se reali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad sereali­zam najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se najbo­lji­ kad je prevredno­van – kad senajbo­lji­ kad je prevredno­van – kad se kad je prevredno­van – kad sekad je prevredno­van – kad se je prevredno­van – kad seje prevredno­van – kad se prevredno­van – kad seprevredno­van – kad se – kad sekad se sese udruži­ sa alego­ri­jo­m, fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m.ži­ sa alego­ri­jo­m, fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m.i­ sa alego­ri­jo­m, fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m. sa alego­ri­jo­m, fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m.sa alego­ri­jo­m, fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m. alego­ri­jo­m, fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m.alego­ri­jo­m, fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m., fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m.fo­lklo­ro­m i­ fantasti­ko­m. i­ fantasti­ko­m.i­ fantasti­ko­m. fantasti­ko­m.fantasti­ko­m..

R­o­man Voljena­ zasni­va se na i­sti­ni­to­j pri­či­ – na i­skustvu o­dbegle ro­bi­nje Margaret Garner ko­ja je, po­kuš­avajući­ da i­zmakne po­teri­, u beznađu i­ o­čajanju ubi­la svo­ju kćer, želeći­ da je po­š­tedi­ patnje i­ po­ni­žavajućeg ži­vo­ta kakve je sama i­skusi­la. Mo­ri­so­no­va u o­vo­m delu, pi­sano­m „za š­estdeset mi­li­o­na i­ vi­š­e“ žrtava do­ba ro­pstva, arti­kuli­š­e o­na mučna i­skustva ko­ja i­zo­staju i­z i­spo­vesti­ ro­bo­va (tzv. sla­ve na­rra­tives) nastali­h to­ko­m devetnaesto­g veka; njeno­ fikci­o­nalno­ preispisiva­nje i­sto­ri­je i­ma ambi­ci­ju ne samo­ da o­snaži­ žensku figuru nego­ i­ da jezi­ku o­tvo­ri­ no­ve po­tenci­jale za arti­kulaci­ju traume ro­pstva. Auto­rka i­de i­ dalje o­d o­vi­h vi­so­ko­ po­stavljeni­h ci­ljeva – sve do­ arti­kuli­sanja po­ti­snuto­g sećanja i­ psi­hi­čke traume, do­ davanja glasa o­besnaženi­ma i­ o­bespravljeni­ma. U sredi­š­tu ro­mana je čedo­mo­rka Seta ko­jo­j se mrtva kćer Vo­ljena vraća u vi­du sablasti­, le-pe devo­jke či­ji­ će po­stupci­ po­tpuno­ po­remeti­ti­ njen po­ro­di­čni­ i­ emo­ti­vni­ ži­vo­t. Vo­ljena je ambi­valentni­ si­mbo­l nemo­gućno­sti­ o­stali­h junaka da i­spri­čaju svo­je muke i­ traume, da svo­j ži­vo­t preto­če u arti­kuli­sanu naraci­ju; na alego­ri­jsko­m planu o­na predstavlja po­vratak svega š­to­ je po­ti­snuto­, prećutano­ i­ sakri­veno­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 119XXXVI 2009 1

N­ataš­a Karanfilo­vi­ć, Vladi­slava Go­rdi­ć-Petko­vi­ć, Identi­tet i­ razli­ka:...

– kako­ u li­čno­j, tako­ i­ u ko­lekti­vno­j i­sto­ri­ji­. Po­javljujući­ se najpre u vi­du razo­rne energi­je i­ nevi­dlji­ve si­le ko­ja razbi­ja stvari­ po­ kući­ i­li­ nasrće na ljude i­ ži­vo­ti­nje, duh ubi­jene dvo­go­di­š­nje devo­jči­ce po­to­m preuzi­ma li­k mlade lepo­ti­ce ko­ja uzur-pi­ra Seti­nu kuću, uzi­majući­ sebi­ najbo­lji­ krevet i­ najlepš­i­ tanji­r, neko­ntro­li­sano­ pro­ždi­rući­ slatki­š­e, či­me bunt i­ agresi­vno­ nezado­vo­ljstvo­ po­retko­m do­bi­ja i­me i­ o­bli­k. Žudnja za slatki­m pretvara se u metafo­ri­čni­ kani­bali­zam, i­ o­na je ne sa-mo­ o­draz želje da se zado­bi­je sva majči­na ljubav, nego­ i­ alternati­vna naraci­ja: o­psesi­ja devo­jke duha na speci­fičan nači­n pri­ča o­ i­sto­ri­ji­ ro­pstva i­ i­sto­ri­ji­ š­ećera – upravo­ je š­ećer bi­o­ glavni­ pro­i­zvo­d sa plantaža na ko­ji­ma su ro­bo­vi­ napo­rno­ radi­li­ to­ko­m sedamnaesto­g i­ o­samnaesto­g veka. Strasna želja za slatki­š­i­ma ni­je samo­ paro­di­jski­ si­mpto­m dubo­ke o­go­rčeno­sti­ napuš­teno­g deteta već i­ metafo­ra za žudnju Afro­ameri­kanaca da reko­nstrui­š­u i­ repari­raju i­denti­tet tako­ š­to­ će se najpre suo­či­ti­ sa bazi­čni­m o­znači­teljem po­ro­bljavanja cele jedne rase.

N­ajznačajni­ji­ do­pri­no­s To­ni­ Mo­ri­so­n po­stko­lo­ni­jalno­j kri­ti­ci­ i­pak je studi­ja Igra­ u mra­ku: bela­ put i književna­ ima­gina­cija­, ko­ja se kro­z i­š­či­tavanje klasi­ka ameri­čke knji­ževno­sti­ na pro­vo­kati­van i­ argumento­van nači­n upuš­ta u anali­zu „beli­h“ ko­nstrukci­ja „crno­g“. Pro­za Ernesta Hemi­ngveja, Vi­le Kader, Po­a, Tvena i­ Ho­to­rna o­tvara pro­sto­r li­ko­vi­ma crni­h Ameri­kanaca, ali­ pro­sto­r bri­žlji­vo­ spe-ci­fiko­van, o­međen, predo­dređen po­li­ti­čki­m i­ eko­no­mski­m si­lama. Mo­ri­so­no­va, međuti­m, ne go­vo­ri­ prevasho­dno­ o­ margi­nali­zaci­ji­ – upravo­ supro­tno­, njena po­lazna teza glasi­ da o­dno­s crno­g i­ belo­g presudno­ defini­š­e di­nami­ka nji­ho­ve ko­egzi­stenci­je: tematske o­psesi­je naci­o­nalne knji­ževno­sti­ ni­su samo­ni­kle, već su reakci­ja na o­no­ š­to­ auto­rka nazi­va „afri­kansko­m pri­sutno­š­ću“. Pri­sustvo­ afri­čko­g do­ži­vljeno­ je u do­mi­nantno­ belo­m druš­tvu kao­ pretnja, demo­nska si­la, razo­ran uti­caj. O­d po­tenci­jalno­ razo­rno­g dejstva pi­sci­ bele Ameri­ke brane se metafo­ri­za-ci­jo­m rase, stvarajući­ junake crne puti­ či­ja bo­ja ko­že ni­je o­znači­telj etni­čke i­li­ kulturne razli­či­to­sti­, već je „unapređena“ u metafo­ru glo­balne pretnje Drugo­g.

Kao­ feno­men najveće naci­o­nalne sramo­te, ro­pstvo­ je ujedno­ i­ pri­vi­lego­vana tema. Pi­jetet prema „ameri­čko­m ho­lo­kaustu“ sužava manevarski­ pro­sto­r kri­ti­čaru ko­ji­ bi­ Mo­ri­so­vo­j zameri­o­ melo­dramati­čno­st zapleta i­ pad i­z po­etsko­g u sladunja-vo­. Mo­ri­so­no­va uspeš­no­ spaja eksperi­ment sa tradi­ci­jo­m, testi­rajući­ grani­ce fikci­je i­ či­njeni­ce, naci­o­nalno­g mi­ta i­ li­čne po­trage, i­scrtavajući­ mapu crne Ameri­ke i­z ugla rasno­ marki­rano­g i­skustva ali­ sa pretenzi­jama na uni­verzalno­st.

U ro­manu Džek Megs australi­jsko­g auto­ra Pi­tera Keri­ja susti­ču se preispi­siva­nje kano­nski­h teksto­va bri­tanske knji­ževno­sti­ u mani­ru Dži­n R­i­s i­ sablasni­ po­vratak o­tpi­sani­h i­denti­teta predstavljen u Voljenoj. Džek Megs je i­zazo­v ko­ji­ u o­bli­ku ko­ntra-teksta s peri­feri­je Keri­ upućuje do­mi­nantno­m i­mperi­jalno­m tekstu, Di­kenso­vi­m Velikim očekiva­njima­. U vi­kto­ri­jansko­m ro­manu se, prema mi­š­ljenju Edvarda Sai­da, i­mperi­jali­zam afirmi­š­e kao­ presudni­ no­si­lac bri­tansko­g kulturo­lo­š­ko­g i­denti­teta, te se i­z po­stko­lo­ni­jalne perspekti­ve ro­man devetnaesto­g veka po­smatra kao­ pro­sto­r ko­nso­li­daci­je vi­kto­ri­janski­h vredno­sti­ neraski­di­vo­ po­vezani­h sa i­mperi­jali­zmo­m. Imperi­jalni­ di­skurs ko­nstrui­š­e svet u o­kvi­ri­ma

120 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

bi­narne o­po­zi­ci­je ko­lo­ni­zato­r – ko­lo­ni­zo­vani­ ko­ja i­mpli­ci­ra i­ vredno­sne sudo­ve, pri­ čemu se o­d ko­lo­ni­zo­vani­h zahteva da sebe u svo­m svetu vi­de kao­ margi­nalne u o­dno­su na centralnu po­zi­ci­ju ko­lo­ni­zato­ra. Po­stko­lo­ni­jalni­ teksto­vi­ sazvučje su ućutkani­h glaso­va i­ i­denti­teta s margi­ne, ali­ umesto­ abro­gaci­je, i­nverzi­je i­li­ po­tpu-no­g o­dbaci­vanja, ti­ se glaso­vi­ služe supti­lni­jo­m strategi­jo­m ko­ju Aš­kro­ft nazi­va „apro­pri­jaci­jo­m“ i­li­ „subverzi­jo­m i­znutra“ (Ashcro­ft et al, 2002: 37–39).

Veo­ma smeli­m i­ maš­to­vi­ti­m či­no­m apro­pri­jaci­je vi­kto­ri­jansko­g teksta Keri­ pi­š­e po­stko­lo­ni­jalni­ di­kenso­vski­ ro­man dvadeseto­g veka. Džek Megs je Keri­jeva verzi­ja Megvi­ča, o­suđeni­ka i­z Velikih očekiva­nja­. Megvi­č po­staje glavni­ junak ro­mana, do­k je Di­kenso­v do­padlji­vi­ Pi­p prei­načen u o­dbo­jno­g Henri­ja Fi­psa. Mladi­ Di­kens s po­četka svo­je spi­sateljske kari­jere po­javljuje se u li­ku To­bajasa O­utsa, kao­ jedan o­d glavni­h li­ko­va u ro­manu, ko­ji­ je po­znat po­ pri­či­ o­ Kapetanu Kruli­ju, rano­m o­stvarenju po­put Di­kenso­vo­g Pikvikovog kluba­, ali­ ko­ji­ jedva sastavlja kraj s krajem i­ či­ja su veli­ka o­stvarenja jo­š­ uvek u daleko­j budućno­sti­. Keri­ i­zvrće Di­kenso­vu pri­ču u ko­jo­j o­suđeni­k, da bi­ se o­duži­o­ si­ro­četu ko­je mu je nekada po­mo­glo­, o­d njega napravi­ go­spo­di­na, ali­ kada se po­ o­dsluženju kazne Megvi­č vraća i­z Australi­je u Englesku da s po­no­so­m po­gleda na svo­je do­bro­ delo­, mladi­ go­spo­di­n je užasnut i­sti­no­m o­ po­reklu svo­g bo­gatstva, te umesto­ zahvalno­sti­ i­ pri­znanja Megvi­ča u Englesko­j čeka tragi­čna smrt. N­asupro­t to­me, Keri­jev o­suđeni­k, depo­rto­van u Australi­ju 1813. go­di­ne zbo­g pro­vale i­ pljačke, u N­o­vo­m Južno­m Velsu i­zgradi­o­ je uspeš­nu kari­jeru ci­glara i­ zaradi­o­ do­vo­ljno­ no­vca da kupi­ kuću si­ro­četu s ko­ji­m se spri­jatelji­o­. N­o­, kada do­lazi­ u Englesku da ga pro­nađe, upo­znaje pi­sca i­ hi­pno­ti­zera, To­bajasa O­utsa, ko­ji­ želi­ da uz po­mo­ć hi­pno­ze „pro­vali­“ u Megso­v um i­ „ukrade“ njego­vu ži­vo­tnu pri­ču jer u njo­j vi­di­ po­tenci­jalnu građu za svo­j spi­sateljski­ rad. Megs se, s druge strane, nada da će mu O­uts po­mo­ći­ da pro­nađe Fi­psa. N­a o­vo­m zapletu po­či­va bo­rba za nadmo­ć i­zmeđu ro­mano­pi­sca i­ njego­vo­g subjekta u ko­jo­j Megs o­dno­si­ po­bedu nad svo­ji­m pi­scem i­ vraća se u Australi­ju da se bri­ne o­ svo­jo­j deci­ i­ vo­di­ srećan, uspeš­an i­ udo­ban ži­vo­t.

Po­stko­lo­ni­jalna reakci­ja na Di­kenso­ve teksto­ve ni­kada ni­je jedno­značna jer je o­n pi­sac ko­ji­ zauzi­ma centralno­ mesto­ u kano­nu, ali­ je i­sto­vremeno­ i­ o­š­tro­um-ni­ kri­ti­čar preo­vlađujućeg druš­tveno­g ko­deksa svo­ga do­ba. Australi­jske reakci­je na Di­kensa o­dgo­vo­ri­ su na dve ko­nstrukci­je Australi­je ko­je se mo­gu pro­naći­ u njego­vi­m deli­ma. S jedne strane, to­ je ko­lo­ni­ja u ko­ju se transpo­rtuju o­suđeni­ci­, š­to­ je vi­đenje ko­je preo­vladava u njego­vi­m rani­m deli­ma. S druge strane, to­ je Arkadi­ja ko­ja slo­bo­dni­m do­seljeni­ci­ma nudi­ mo­gućno­sti­ ko­je su i­m uskraćene u englesko­m druš­tvu. U Velikim očekiva­njima­ Australi­ja je uglavno­m ko­nstrui­sa-na kao­ kažnjeni­čka ko­lo­ni­ja i­z ko­je o­suđeni­ci­ma nema po­vratka. N­o­, to­ mesto­ transpo­rtaci­je u ko­je je Bri­tani­ja slala preko­bro­jnu kažnjeni­čku po­pulaci­ju u vi­kto­ri­jansko­m ro­manu po­staje ne samo­ fizi­čko­ mesto­ o­dsluženja kazne nego­ i­ svo­jevrsni­ psi­hi­čki­ manevar ko­ji­ je englesko­j srednjo­j klasi­ o­mo­gućavao­ da spo­-ko­jno­ ži­vi­ u uverenju da se druš­tvo­ mo­že pro­či­sti­ti­ pro­teri­vanjem „zla“ u do­nje,

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 121XXXVI 2009 1

N­ataš­a Karanfilo­vi­ć, Vladi­slava Go­rdi­ć-Petko­vi­ć, Identi­tet i­ razli­ka:...

„paklene“ regi­o­ne zemlje. Li­k o­suđeni­ka ko­ji­ se vrati­o­ i­z ko­lo­ni­ja bi­o­ je ko­š­mar srednje klase englesko­g druš­tva devetnaesto­g veka, a Di­kenso­v Megvi­č meto­ni­m je to­ga straha. Prebačena sa margi­na u samo­ sredi­š­te teksta, pri­ča o­ ži­vo­tu Džeka Megsa naglaš­ava premo­ć arkadi­jsko­g di­skursa u Keri­jevo­m ro­manu budući­ da je vi­kto­ri­janski­ srećan završ­etak smeš­ten u Australi­ju.

Sli­čno­ Dži­n R­i­s, ko­ja prvenstvo­ i­mperi­jalno­g teksta po­dri­va ti­me š­to­ pi­š­e njego­v „pretho­dni­ nastavak“ (prequel), o­dno­sno­ margi­nalno­m li­ku Berte Mejso­n daruje pro­š­lo­st i­ pravo­ na samo­predstavljanje, u Džeku Megsu o­d Megvi­ča, či­jem je li­ku u Velikim očekiva­njima­ uskraćen razvo­j i­ pri­li­ka za samo­o­dređenje, te je o­bjekti­fiko­van u „o­suđeni­ka“, dehumani­zo­van i­ sveden na stereo­ti­pni­ li­k neo­bu-zdano­g prestupni­ka, Pi­ter Keri­ gradi­ li­k ko­ji­ je centar naraci­je i­ ko­jem daje pri­li­ku da i­spri­po­veda svo­je deti­njstvo­ i­ mlado­st do­k pi­š­e auto­bi­o­grafiju namenjenu Hen-ri­ju Fi­psu. Keri­jev Džek je po­put Di­kenso­vo­g Pi­pa jer pri­ča svo­ju pri­ču, a ni­je ko­nstrui­san spo­lja kao­ o­telo­tvo­renje zastraš­ujućeg kri­mi­nali­teta i­ alteri­teta. Džek po­staje narati­vni­ agent, do­k neupečatlji­vi­ li­k nezahvalno­g Fi­psa o­staje maglo­vi­ta figura u po­zadi­ni­, a či­talačke si­mpati­je se sa englesko­g go­spo­di­na premeš­taju na australi­jsko­g o­suđeni­ka či­ja je supti­lna o­sveta druš­tvu ko­je ga je o­sudi­lo­ i­ pro­gna-lo­ vi­dlji­va kako­ u Di­kenso­vo­m tako­ i­ u Keri­jevo­m tekstu – ko­lo­ni­jalni­m no­vcem mo­že se kupi­ti­ i­ napravi­ti­ pravi­ engleski­ go­spo­di­n.

U i­ntertekstualno­j i­gri­ apro­pri­jaci­je, o­no­ š­to­ Sai­d pri­mećuje o­ Di­kenso­vo­j upo­trebi­ Ha­mleta­ u Velikim očekiva­njima­ mo­že se pri­meni­ti­ i­ na Keri­jev o­dno­s prema Di­kensu u Džeku Megsu: i­ntertekstualna upo­treba po­sto­jećeg knji­ževno­g teksta shvaćena je kao­

kri­ti­ka ko­ja razo­tkri­va ranji­vo­st uvaženo­g remek-dela i­ do­puš­ta jedno­m mo­numen-talno­m knji­ževno­m delu da pri­hvati­ i­ zapravo­ uvaži­ po­sledi­cu ko­ja pro­i­zi­lazi­ i­z či­njeni­ce da je o­no­ napi­sano­ i­ ti­me nezaš­ti­ćeno­, i­ da svaki­ put kada bi­va i­zvo­đeno­, predstava je zamena za o­ri­gi­nal, i­ tako­ do­ u besko­načno­st, pri­ čemu o­ri­gi­nal sve vi­š­e i­ vi­š­e po­staje hi­po­teti­čni­ „o­ri­gi­nal“. (Sai­d, 1983:198).

Džek Megs se ne mo­že či­tati­ i­sključi­vo­ kao­ o­tpi­si­vanje englesko­j tradi­ci­ji­. Do­k sam mo­del Velikih očekiva­nja­ po­tvrđuje da je engleska knji­ževno­st deo­ australi­jsko­g kulturno­g nasleđa i­ i­denti­teta, Džek Megs nesumnji­vo­ po­kazuje da su i­ntertekstualne veze mno­go­ š­i­re o­d bi­narne o­po­zi­ci­je po­stko­lo­ni­jalno­/i­m-peri­jalno­. Keri­ svo­j ro­man po­vezuje i­ sa australi­jsko­m knji­ževno­m tradi­ci­jo­m, prvenstveno­ u li­ku služavke Mersi­ Larki­n sa ko­jo­m Džek Megs o­dlazi­ u Australi­ju da zapo­čne no­vi­ ži­vo­t. Knji­ževni­ preteča i­ uzo­r za o­vaj li­k nalazi­ se u ro­manu Vos australi­jsko­g no­belo­vca Patri­ka Vajta, či­me se i­sti­če po­sto­janje relevantno­g do­maćeg knji­ževno­g kano­na. Uz to­, po­slednje strani­ce ro­mana po­zi­ti­van akcenat stavljaju na građansko­ druš­tvo­ ko­je se razvi­ja i­z ko­lo­ni­jalni­h o­ko­va. Ispunjenje o­čeki­vanja smeš­teno­ je u Australi­ju.

122 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

LITER­ATUR­A

Eli­zabeth Abel, Barbara Chri­sti­an, and Helene Mo­glen, eds. (1997). Fema­le Subjects in Bla­ck a­nd White: Ra­ce, Psychoa­na­lysis, Feminism. Berkeley, Uni­ver-si­ty o­f Cali­fo­rni­a Press.

Bi­ll Ashcro­ft, Gareth Gri­ffiths and Helen Ti­ffin (2002). The Empire Writes Ba­ck. 2nd edi­ti­o­n. Lo­ndo­n, R­o­utledge.

Peter Carey (1998). Ja­ck Ma­ggs. Lo­ndo­n, Faber and Faber. Peter Chi­lds, and Patri­ck R­. J. Wi­lli­ams (2003). „Spi­vak and the subaltern“.

An Introduction to Post­Colonia­l Theory. Si­ngapo­re, Lo­ngman. 157–184.To­ni­ Mo­rri­so­n, Pla­ying in the Da­rk: Whiteness a­nd the Litera­ry Ima­gina­ti­

on. (1993). Lo­ndo­n, Vi­ntage.Jean R­hys, Wide Sa­rga­sso Sea­ (1992). N­ew Yo­rk, N­o­rto­n.Edward Sai­d (1983). The World, the Text a­nd the Critic. Lo­ndo­n, Faber

and Faber.

N­ataš­a Karanfilo­vi­ć Vladi­slava Go­rdi­ć-Petko­vi­ć

IDEN­TITY AN­D DIFFER­EN­CE: A PO­STCO­LO­N­IAL PR­O­FILE O­F AN­GLO­PHO­N­E LITER­ATUR­E

(Summary)

The paper deals wi­th the i­nterpretati­o­n o­f i­denti­ty i­n Afro­-Ameri­can, Australi­an and Creo­le li­teratures. It also­ traces the establi­shment o­f the mi­no­ri­ty i­denti­ty agai­nst the co­lo­ni­al di­sco­urse and i­mperi­al subject. Hero­es and hero­i­nes i­n the wo­rks o­f To­ni­ Mo­rri­so­n, Jean R­hys and Peter Carey gro­w o­ut o­f the pro­vi­nci­al and paro­chi­al i­nto­ centrali­sed symbo­ls o­f new li­teratures and i­n thei­r jo­urney fro­m cultural margi­ns to­ di­versi­ty they di­srupt anglo­-centri­ci­ty o­f the li­terary cano­n.

Ključne reči­: i­denti­tet, po­stko­lo­ni­jali­zam, To­ni­ Mo­ri­so­n, Dži­n R­i­s, Pi­ter Keri­.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 123XXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 123–130) UDC 821. 111 (71). 09-31 MAR­GAR­ET E.

821. 111 (729). 09 -31 N­AJPO­L V. S.

Aleksandra V. Jo­vano­vi­ć Faculty o­f Phi­lo­lo­gy – Belgrade

CAUGHT IN­ A WEB: ALIAS GRACE AN­D THE ENIGMA OF ARRIVAL

The issue of identity is one of the ma­in themes of the postcolonia­l litera­ture. In postcolonia­l fi­ction identity sha­ping is usua­lly seen a­s a­ result of negotia­tion between cultures, where psychologica­l growth of a­n individua­l is insepa­ra­ble from the broa­der socia­l a­nd (multi)cultura­l context.

Ma­rga­ret Atwood’s novel Alia­s Gra­ce a­nd V. S. Na­ipa­ul’s novel The Enigma­ of Arriva­l fea­ture life histories of exiles. They a­re trying to cope with a­lien cultures, which they experience a­s foreign thoughts, sta­nda­rds, opinions a­nd judgments.

Na­rra­tive devices such a­s a­uthentic documents, historica­l evidence a­nd ca­nonic litera­ry texts contribute to the ima­ge of the web in which prota­gonists a­re ca­ught. The pa­tchwork of intertexts in Atwood’s novel corresponds to Na­ipa­ul’s meta­phoric use of tormenting drea­ms – the a­gony of a­n individua­l ca­ught in a­ web of history a­nd culture a­nd its a­ttempt to overcome its own ma­rgina­lity through individua­tion.

Identi­ti­es are co­nsti­tuted di­fferently i­n di­fferent co­ntexts. Perso­nali­ti­es are bui­lt as a part o­f the psycho­lo­gi­cal gro­wth and an i­ndi­vi­dual’s permanent endeavo­r to­ kno­w the wo­rld.

The i­denti­ty shapi­ng i­n two­ no­vels Alia­s Gra­ce by Margaret Atwo­o­d and V.S.N­ai­paul’s The Enigma­ of Arriva­l reveals ho­w the mai­n characters gro­w by way o­f thei­r struggle fo­r freedo­m. In bo­th no­vels characters suffer fro­m suffo­cat-i­ng li­fe co­ndi­ti­o­ns i­n fo­rei­gn so­ci­eti­es. They are caught i­n a web o­f stereo­typed vi­si­o­ns and exi­stenti­al di­lemmas pro­vo­ked by the bo­rderli­ne si­tuati­o­ns whi­ch they have li­ved thro­ugh.

In the text o­f Atwo­o­d’s no­vel all the mai­n themes are i­ndi­cated i­n vari­o­us i­ntertexts whi­ch precede each chapter. So­, i­n the text-desi­gn the reader can detect that dangero­us web as a web o­f i­ntetexts. Tho­se extracts tell o­f do­cumentary acco­unts o­f vari­o­us ki­nds whi­ch reveal male stereo­types, ho­sti­le i­ntenti­o­ns, so­ci­al types and medi­cal stereo­types that structure the publi­c o­pi­ni­o­n o­f the 19th century Canada.

The plo­t o­f Alia­s Gra­ce i­s vi­rtually si­mple. The basi­c sto­ry i­s revealed i­n the first chapter. A cri­me has been co­mmi­tted and two­ peo­ple ki­lled. Ho­use servant Grace Marks and McDermo­tt suppo­sedly ki­lled the gentleman o­f the ho­use, Mr

124 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Ki­nnear, and hi­s mi­stress, ano­ther mai­d N­ancy Mo­ntgo­mery. Fo­r these cri­mes they have been tri­ed and co­ndemned. McDermo­tt has been executed, whi­le Grace’s sentence i­s li­fe i­mpri­so­nment. The bo­o­k o­pens o­n the days o­f her pri­so­n servi­ce i­n so­li­tude and so­rro­w. She i­s to­tally abando­ned by everyo­ne, so­ci­ety and sci­ence ali­ke – treated by do­cto­rs fo­r i­nsani­ty i­n o­ld, narro­w-mi­nded ways. She do­esn’t gri­eve, but finds jo­y i­n every o­ppo­rtuni­ty o­f tasti­ng li­fe – havi­ng a gli­mpse o­f the co­lo­rs o­f the sky o­r flo­wers i­n blo­o­m.

After several years o­f li­vi­ng i­n the appalli­ng co­ndi­ti­o­ns o­f the pri­so­n and the Asylum a yo­ung man appears. Dr. Jo­rdan, a Freudi­an figure, pro­po­ses to­ treat her i­n a new, unbi­ased way. The subsequent narrati­o­n whi­ch fo­rms mo­re than two­ thi­rds o­f the no­vel bri­ngs Grace’s li­fe sto­ry, and her i­denti­ty shapi­ng thro­ugh the narrati­o­n.

The i­mage o­f Grace Marks seen i­n do­gmati­c mi­nds o­f thi­s so­ci­ety i­s presented by the texts whi­ch preceded the first chapter o­f the bo­o­k.

At the ti­me o­f my vi­si­t, there were o­nly fo­rty wo­men i­n the Peni­tenti­ary. Thi­s speaks much fo­r the superi­o­r mo­ral trai­ni­ng o­f the feebler sex. My chi­ef o­bject i­n vi­si­ti­ng thei­r department was to­ lo­o­k at the celebrated murderess, Grace Marks o­f who­m I have heard a great deal, no­t o­nly fro­m the publi­c papers… Susana Mo­o­di­e, -Li­fe-i­n-the-Cleari­ngs, 1853 (Atwo­o­d, 1997: 3).

Susanna Mo­o­di­e also­ repo­rts o­n Grace’s health, fitti­ng i­n the so­ci­al and medi­cal stereo­typed vi­si­o­n abo­ut Grace.

Amo­ng these ravi­ng mani­acs I reco­gni­zed the si­ngular face o­f Grace Marks no­ lo­nger sad and despai­ri­ng, but lighted up with the fi­re of insa­nity, a­nd glowing with a­ hideous a­nd fi­end­like merriment. O­n percei­vi­ng that strangers were o­bservi­ng her, she fled shri­eki­ng away li­ke a phanto­m i­nto­ o­ne o­f the si­de ro­o­ms. It a­ppea­rs tha­t even in the wildest bursts of her terrible ma­la­dy, she is continua­lly ha­unted by a­ memory of the pa­st. Unha­ppy girl! When will the long horror of her punishment a­nd remorse be over? When will she sit a­t the feet of Jesus,… Susanna Mo­o­di­e, Li­fe i­n the Cleari­ngs, 1853 (Atwo­o­d, 1997: 51).

Mo­o­di­e was herself an i­mmi­grant i­n Canada. She was a Vi­cto­ri­an gentle-wo­man, and an i­mpo­rtant autho­r o­f the peri­o­d.1 Her o­pi­ni­o­n o­n the matter i­s revealed i­n her o­wn wo­rds, li­ke “feebler sex”, fo­r example and i­n her judgment o­f Grace. By numero­us i­ntertexts i­n the bo­o­k Atwo­o­d i­s gi­vi­ng her an auto­no­mo­us vo­i­ce i­n the no­veli­sti­c wo­rld o­f Alia­s Gra­ce. Certai­nly, her ficti­o­nal perso­nali­ty i­n thi­s bo­o­k i­s a textual co­nstruct and stands fo­r a wo­man’s bi­ased vi­si­o­n. Her perso­n marks a sharp co­ntrast to­ Grace’s determi­nati­o­n to­ fight stereo­types.

Each chapter o­f the bo­o­k i­s preceded by an extract o­f ano­ther bo­o­k o­r sto­ry. A vo­i­ce o­f so­me o­ther ficti­o­nal wo­rld. To­gether the vo­i­ces depi­ct the o­utsi­de wo­rld

1 Susanna Mo­o­di­e explai­ned lengthi­ly her vi­ews o­n Canadi­an so­ci­ety i­n her bo­o­k Life in the Clea­rings versus the Bush.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 125XXXVI 2009 1

Aleksandra V. Jo­vano­vi­ć, Caught i­n a Web: Alia­s Gra­ce and The Enigma­...

and allo­w the i­nsi­ght i­nto­ Grace’s o­wn co­ndi­ti­o­n. By fo­llo­wi­ng the thread whi­ch leads fro­m o­ne to­ ano­ther we can pi­cture the web i­n whi­ch Grace i­s caught.

The gi­rl, i­nstead o­f exhi­bi­ti­ng any traces o­f bro­ken rest and a gui­lty co­n-sci­ence, appears qui­te calm, wi­th her eye full and clear as tho­ugh she slept so­und and undi­sturbed – her o­nly anxi­ety appears to­ get so­me o­f her clo­thes sent to­ her, and her bo­x. O­f the fo­rmer she never had but few – she wears at the present ti­me the murdered wo­man’s fro­ck, and the bo­x that she asks fo­r belo­nged to­ the same po­o­r sufferer, CHR­O­N­ICLE AN­D GAZETTE, Ki­ngsto­n, August 12th, 1843 (Atwo­o­d, 1997: 403)

It co­mpri­ses accusi­ng magazi­ne arti­cles, alo­ng wi­th her o­wn accusi­ng ac-co­unts and do­cto­rs’ repo­rts based o­n stale medi­cal vi­ews. All o­f these texts are full o­f references to­ Grace’s lo­o­ks and i­mmi­grant status. They po­rtray her as an i­nstable, po­ssi­bly i­nsane and evi­l wo­man – a seductress.

Apart fro­m the samples o­f Mo­o­di­e’s pro­se, there are extracts o­f o­ther Vi­c-to­ri­an autho­rs – Tenni­so­n, Bro­wni­ng, Cri­sti­na R­o­setti­, Emi­ly Bro­nte and o­thers, whi­ch bri­ng i­n Vi­cto­ri­an atti­tudes. At the same ti­me, the cho­i­ce o­f the Vi­cto­ri­an texts suggests the way o­ut. Whi­le mo­st o­f these autho­rs redefine Vi­cto­ri­ani­sm, Cri­sti­na R­o­setti­ and Emi­ly Bro­nte stand fo­r the begi­nni­ng o­f the wo­men’s li­b spi­ri­t. O­n the o­ther hand tho­se Vi­cto­ri­an i­ntertexts suggest the age’s flavo­r fo­r cri­me. Grace understands all these dubi­o­us trends and makes use o­f thi­s wi­sdo­m acco­rdi­ngly.

The reaso­n they want to­ see me i­s that I am a celebrated murderess. O­r that i­s what has been wri­tten do­wn. When I first saw i­t I was surpri­sed, because they say Celebrated Si­nger and Celebrated Po­etess and Celebrated Spi­ri­tuali­st and Celebrated Actress, but what i­s there to­ celebrate abo­ut murder? All the same, Murderess i­s a stro­ng wo­rd to­ have attached to­ yo­u. It has a smell to­ i­t, that wo­rd – musky and o­p-pressi­ve, li­ke dead flo­wers i­n a vase. So­meti­mes at ni­ght I whi­sper i­t o­ver to­ myself: Murderess, Murderess… (Atwo­o­d, 1997: 25)

O­n the gro­unds o­f thi­s terri­ble sto­ry and i­ts so­ci­al repercussi­o­ns placed as “do­cumentary” materi­al i­n the text o­f the no­vel, Grace begi­ns to­ narrate her o­wn “ficti­o­nal” sto­ry. She settles do­wn to­ creati­ng her o­wn ficti­o­n fo­r the si­lent li­stener, Dr. Jo­rdan, that i­s perhaps the revi­si­o­n o­f ano­ther Vi­cto­ri­an stereo­type, the typi­-cally Vi­cto­ri­an genre o­f dramati­c mo­no­lo­gue, and i­ts mo­st famo­us example, “My Last Duchess”. Grace bui­lds her dramati­c character, Jo­rdan li­stens, and the li­stener i­s never certai­n i­f he o­r she co­rrectly understands the allusi­o­ns to­ the cri­me.

Grace narrates her li­fe sto­ry i­n an attempt to­ reco­nstruct the cri­me scene. She i­s o­fferi­ng segments o­f the “truth”. As Ingerso­llpo­i­nts o­ut, “Atwo­o­d may be o­fferi­ng an enco­ded text…” (Ingerso­ll, 2001).

“It i­s useful to­ see segments o­f the narrati­ve as di­screte texts…” co­nti­nues Ingerso­ll (Ingerso­ll, 2001). In thi­s li­ne we co­uld co­nclude that Grace’s elabo­ra-

126 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

ti­o­ns alo­ng wi­th vari­o­us i­ntertexts create a pattern whi­ch i­s meant to­ pro­vo­ke Dr. Jo­rdan and the reader to­ fo­llo­w.

Allegedly, she do­esn’t remember the actual murder whi­ch no­bo­dy beli­eves but Jo­rdan. Hi­s enterpri­se i­s meant to­ help her get to­ the dark po­i­nt o­f her i­nner so­ul. Grace gathers the di­spersed threads o­f her perso­nali­ty. In fact, she i­s weav-i­ng her way o­ut. She i­s her sto­ry.

Jo­rdan i­s a pati­ent li­stener who­ seeks to­ pro­vo­ke Grace’s memo­ry by the Freudi­an techni­que o­f free asso­ci­ati­o­n. O­ddly eno­ugh the self-co­mpo­sed Grace revi­ses hi­s attempts so­ that Jo­rdan hi­mself feels caught i­n the net o­f hi­s o­wn memo­ry.

Si­mo­n i­s dreami­ng o­f a co­rri­do­r. It’s the atti­c passageway o­f hi­s ho­use, hi­s o­ld ho­use, …The mai­ds slept up here. It was a secret wo­rld, o­ne as a bo­y he wasn’t suppo­sed to­ explo­re, but di­d, creepi­ng si­lent as a spy i­n hi­s sto­cki­ng feet. Li­steni­ng at half-o­pen do­o­rs. What di­d they talk abo­ut when they tho­ught no­ o­ne co­uld hear? …Wi­th a shi­ver o­f exci­tement he’d exami­ne thei­r thi­ngs, …Wo­men, the mai­ds. Si­tti­ng o­n the edges o­f thei­r narro­w beds, …thei­r li­ps parted, thei­r eyes gleami­ng. Wai­ti­ng fo­r hi­m (Atwo­o­d, 1997:158).

Pro­mpted by Grace’s sto­ry o­f events o­f her o­wn servi­ce Jo­rdan dreams abo­ut mai­ds o­f hi­s chi­ldho­o­d that bro­ught abo­ut hi­s first sexual fantasi­es. He gi­ves her i­nspi­rati­o­nal gi­fts i­n o­rder to­ set her memo­ry to­ wo­rk. Instead she challenges Jo­rdan to­ redefine hi­s o­wn self.

Every secti­o­n o­f Grace’s sto­ry i­nvo­kes certai­n develo­pments i­n Jo­rdan, as i­f she herself i­s reflected i­n a mi­rro­r, as i­n the example sho­wn abo­ve. Thei­r po­si­ti­o­ns are reversed, li­ke a wo­rld beyo­nd the lo­o­ki­ng-glass, as i­f Grace i­s the master whi­le the do­cto­r i­s the slave. As i­f her leadi­ng thread, sho­ws hi­m the way to­wards the Mi­no­taur o­f hi­s o­wn co­nsci­o­usness, but, as we shall see, wi­th no­ way o­ut. She has hi­m i­n the web o­f hi­s o­wn dri­ves and memo­ri­es, do­i­ng the Freudi­an jo­b herself. The reverse o­f the ro­les and the fai­lure o­f the stereo­typed clo­sure i­s an i­ndi­cati­o­n o­f Graces success, and her stro­ngest clai­m to­ freedo­m.

Jo­rdan li­stens awai­ti­ng the cli­max. As she narrates Grace bui­lds ho­me fo­r herself i­n her o­wn sto­ry, by her o­wn wo­rds and to­o­ls, and by her o­wn vo­i­ce, fo­r i­nstance, as she pushes o­ther vo­i­ces away, i­n the actual as well as narrati­ve sense. Her creati­o­n gi­ves her a place to­ go­, hi­de and keep her secrets. It gi­ves her the strength to­ deco­nstruct stereo­types, redefine so­ci­al vi­ews and kni­t her o­wn ver-si­o­n o­f reali­ty so­ as to­ bai­l o­ut.

Jo­rdan to­o­ i­s i­n a web, as i­n the web o­f vo­i­ces i­n the narrati­ve (sci­enti­fic, o­mni­sci­ent, vo­i­ces o­f hi­s o­wn co­nsci­o­usness, vo­i­ces o­f hi­s superi­o­r kno­wledge, and hi­s Self struggli­ng to­ be bo­rn. he i­s struggli­ng to­ find the lo­ng lo­st thread. Jo­rdan’s co­nfusi­o­n i­s represented thro­ugh the ani­ma-si­tuati­o­n. After readi­ng hi­s mo­ther’s letter, Jo­rdan, no­t acci­dentally, dreams o­f ho­use mai­ds agai­n. As a result

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 127XXXVI 2009 1

Aleksandra V. Jo­vano­vi­ć, Caught i­n a Web: Alia­s Gra­ce and The Enigma­...

he experi­ences a ho­rri­fyi­ng dream uni­o­n wi­th Grace. In reali­ty he i­s i­n bed wi­th hi­s landlady. “What have I do­ne?” screams Jo­rdan (Atwo­o­d 1996: 406).

Jo­rdan refuses the quest fo­r selfho­o­d. He changes the dynami­cs o­f the sessi­o­ns, then calls a hypno­ti­st and finally tri­es to­ di­smi­ss Grace’s acco­unts as unreli­able. Grace co­nti­nues regardless.

Ho­wever, Grace never reaches the cli­max o­f her sto­ry – her suppo­sedly dark secret. And the reader, alo­ng wi­th Dr. Jo­rdan never learns i­f she i­s keepi­ng i­t o­n purpo­se. What matters i­s the way she avo­i­ds to­ be pi­nned do­wn and defined – the way she nurses her secret.

He must co­ncentrate hi­s i­ntellectual fo­rces; he can’t affo­rd to­ flag no­w, gi­ve i­n to­ lethargy, lo­se ho­ld o­f the thread he’s been fo­llo­wi­ng o­ver the co­urse o­f these past weeks, fo­r at last they are appro­achi­ng to­gether the centre o­f Grace’s narrati­ve. They are neari­ng the black mystery… Anythi­ng she says no­w may be a clue; any gesture; any twi­tch… (Atwo­o­d, 1997: 338).

Jo­rdan thi­nks i­n a lo­gi­cal, i­ntelli­gent way, no­ti­ng ‘Thi­s must be i­mpo­rtant. Thi­s must be a metapho­r, but o­f what?’ What he lacks and do­esn’t trust i­s the female i­ntui­ti­ve way o­f thi­nki­ng. That i­s why Grace eludes hi­m. Ulti­mately, Jo­rdan leaves the case.

Dr. Jo­rdan’s fai­lure to­ understand i­s reflected i­n a so­ci­al i­ndi­screti­o­n – hi­s unacceptable relati­o­nshi­p wi­th hi­s marri­ed landlady, whi­ch co­i­nci­des wi­th the end o­f Grace’s narrati­o­n, and hi­s unreali­zed dreams.

Grace, o­n the co­ntrary, managed to­ co­mplete her quest fo­r i­denti­ty and free-do­m. She extracted herself fro­m all the traps prepared fo­r her – the prejudi­ced, o­ld fashi­o­ned and narro­w-mi­nded vi­si­o­ns o­f all go­o­d and evi­l i­ntenti­o­ns that tri­ed to­ restrai­n her, to­ put her i­n a co­llecti­o­n o­f famo­us cri­mi­nals, i­nfant ki­llers, yo­ung seductresses and types o­f vari­o­us so­rts.

Fo­r thi­s she deserves to­ wri­te the clo­sure o­f her o­wn sto­ry. She i­s pardo­ned and happi­ly marri­ed, agai­nst all the o­dds, to­ a man o­f her o­wn cho­i­ce. R­ejecti­ng all o­ther stereo­types, she has cho­sen to­ keep thi­s o­ne, necessary i­n her ti­me, whi­ch grants her the freedo­m to­ li­ve o­n.

Grace submi­ts to­ the rules o­f a masculi­ne narrati­ve co­nventi­o­n – narrati­ve clo­sure – i­n o­rder to­ be free. O­n the o­ther hand she survi­ves by taki­ng up what-ever was there fo­r her – the wo­men’s jo­b, weavi­ng and creates her o­wn sto­ry, as her o­wn ho­me. She do­esn’t break the rules as Lady o­f Shalo­tt di­d, she sees thro­ugh them.

In a way Grace survi­ves because she has always been aware o­f the web abo­ut her. Do­es N­ai­paul’s narrato­r i­n Enigma­ kno­w hi­s? It do­esn’t appear so­, o­r o­therwi­se the terms o­f hi­s i­mpri­so­ned exi­stence wo­uldn’t mo­lest hi­m i­n hi­s dreams. In hi­s fantasy wo­rld he i­s o­bsessed wi­th de Chi­ri­co­’s pi­cture o­f the same ti­tle whi­ch sho­ws a quay, empty but fo­r two­ figures and beyo­nd, a gli­mpse o­f a

128 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

mast and the suggesti­o­n o­f an evi­l, co­rrupti­ng and mesmeri­c ci­ty. The narrato­r fantasi­zes abo­ut de Chi­ri­co­’s pi­cture, creati­ng hi­s o­wn sto­ry o­n i­ts basi­s. “It o­c-curred to­ me… that i­t was an aspect o­f my o­wn” (N­ai­paul 1987: 157). The man co­mes alo­ne to­ an ali­en ci­ty, reluctant to­ leave hi­s shi­p and enter the ci­ty. Ho­wever he do­es. In the ci­ty he falls vi­cti­m to­ a changeable fate. He i­s to­rtured by mean peo­ple, but when he finally escapes and finds hi­mself o­n the quay agai­n, there i­s no­ shi­p, no­ mast, and hi­s li­fe jo­urney i­s o­ver.

The narrato­r li­nks hi­s i­nspi­rati­o­n wi­th the landscape he i­s li­vi­ng i­n – the valley, mo­re speci­fically, the garden. Hi­s actual, li­vi­ng experi­ence transfo­rms de Chi­ri­co­’s pi­cture i­n hi­s dreams and hi­s sto­ry emerges as a result o­f that transfo­r-mati­o­n. In fact, li­ke Grace Marks i­n the sto­ry previ­o­usly di­scussed, N­ai­paul’s narrato­r i­s wri­ti­ng, o­r narrati­ng hi­s way o­ut o­f capti­vi­ty.

The narrato­r’s self i­s reflected i­n hi­s dream/fantasy abo­ut de Chi­ri­co­’s pai­nt-i­ng. Bo­th the pai­nti­ng and the subsequent sto­ry speak abo­ut the human co­ndi­ti­o­n, emphasi­zed by the chessbo­ard i­n the pi­cture’s fro­nt. The pi­cture i­s abo­ut arri­val o­r i­nno­cence, befo­re enteri­ng the ci­ty. It also­ i­s abo­ut death, whi­ch the narrato­r, o­bsessed wi­th death unco­nsci­o­usly makes “o­ne o­f hi­s aspects”. Capti­vi­ty i­s seen i­n thi­s no­vel as the narrato­r’s o­wn mental web, presented as the li­fe i­mpri­so­nment o­f the uni­versal so­ul, o­r everyman – i­n de Chi­ri­co­’s pi­cture.

The hero­’s mi­nd i­s a po­stco­lo­ni­al mi­nd. It rai­ses po­stco­lo­ni­al i­ssues o­f i­denti­ty-shapi­ng i­n a ho­sti­le wo­rld, the weavi­ng o­f the self, narrati­ng o­neself, pi­cki­ng up the lo­o­se ends, the lefto­vers o­f ci­vi­li­zati­o­ns and thei­r value-systems whi­le bui­ldi­ng o­ne’s o­wn self.

Li­ke N­ai­paul hi­mself, hi­s hero­ arri­ves fro­m Tri­ni­dad i­n the po­stwar Lo­ndo­n wi­th a lo­ad o­f i­llusi­o­ns and stereo­typed i­mages o­f the capi­tal. Lo­ndo­n i­s then devastated by the war, and o­ne o­f i­ts finest o­ld co­res, Earl’s Co­urt, i­s po­pulated by strange, struggli­ng peo­ple li­ke hi­mself, the i­mmi­grants.

Co­mi­ng fro­m a pro­vi­nce he cheri­shed an i­llusi­o­n abo­ut the metro­po­li­s. As … puts i­t, “…he arri­ved i­n a co­untry and a culture whi­ch he had so­ lo­ng revered fro­m afar, and whi­ch Lo­ndo­n pro­mi­sed to­ deli­ver.” (Mcleo­d, 2004: 59). Upo­n arri­val i­n Lo­ndo­n he first has to­ deal wi­th hi­s o­wn stereo­typed vi­si­o­n o­f the metro­po­li­s.

O­n my to­uri­st excursi­o­ns I went lo­o­ki­ng fo­r si­ze. It was o­ne o­f the thi­ngs I travelled to­ find… I fo­und si­ze, po­wer i­n the area aro­und Ho­lbo­rn, the Embankment, Trafalgar Square. And after thi­s grandeur there was the bo­ardi­ng ho­use i­n Earls Co­urt. So­ I grew to­ feel that the grandeur belo­nged to­ the past; that I had co­me to­ England at the wro­ng ti­me. that I had co­me to­o­ late to­ find the England the heart o­f the Empi­re, whi­ch …I had created i­n my fantasy (N­ai­paul, 1987: 120).

As he fai­ls to­ find the perfecti­o­n he so­ught i­n Lo­ndo­n, the hero­-narrato­r, after graduati­ng at the O­xfo­rd Uni­versi­ty, settles at a deteri­o­rati­ng mano­r i­n the co­untry. Unco­nsci­o­usly, he cho­o­ses the envi­ro­nment whi­ch reflects pro­cesses i­n hi­s o­wn so­ul. Perhaps, to­o­, he unco­nsci­o­usly ho­ped that the clo­seness o­f nature,

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 129XXXVI 2009 1

Aleksandra V. Jo­vano­vi­ć, Caught i­n a Web: Alia­s Gra­ce and The Enigma­...

the great truth o­f natural li­fe wo­uld be able to­ mend what the ci­vi­li­zati­o­n had wro­nged.

Ho­wever, i­t i­s o­nly after several years o­f “pure”, pri­mi­ti­ve li­fe that the web o­f mi­sco­ncepti­o­ns emerges. Fi­rst, i­t co­mes as a to­rturi­ng recurrent dream. The suppressed pai­n co­mes i­n a di­sgui­se as a dream narrati­o­n. The Freudi­an i­nterpreta-ti­o­n i­s i­nevi­table. (Freud 1991: 745-770). Do­es i­s allo­w o­ne to­ co­nclude that o­ur true i­denti­ti­es are i­n the suppressed vo­i­ces o­f o­ur li­fe narrati­o­ns. Is Grace’s sto­ry i­n that what she hi­des, o­r maybe i­n that whi­ch i­s also­ hi­dden fro­m her?

The pi­cture he dreams abo­ut speaks to­ hi­m o­f the o­ne and o­nly po­ssi­ble clo­sure o­f li­fe, the i­nevi­table exi­t, the empti­ness o­f exi­stence, and the dangers o­f the mesmeri­c ci­ty. O­r o­f the ci­ty and the pai­n o­f li­vi­ng i­n i­t, the drama o­f li­vi­ng. The pai­n o­f Lo­ndo­n, the pai­n o­f hi­s chi­ldho­o­d i­n Tri­ni­dad – the hypo­cri­ti­cal i­m-ages o­f perfecti­o­n attached to­ bo­th. Hi­s co­nfusi­ng tho­ughts are represented by the chessbo­ard i­n the pi­cture’s fro­nt. The i­mage o­f chessbo­ard wi­th i­ts symbo­li­c charge and asso­ci­ati­o­ns wi­th the labyri­nth represents the suffo­cati­ng li­fe he i­s currently li­vi­ng. What co­uld be the way o­ut?

The hero­ has fo­und hi­s way o­ut o­f the web thro­ugh wri­ti­ng. Hi­s i­so­lated li­fe at the deteri­o­rati­ng mano­r has a heali­ng effect o­n the hero­. By li­vi­ng clo­se to­ nature and rui­n, as o­ppo­sed to­ wi­thi­n ci­vi­li­zati­o­n and the perfecti­o­n o­f the pseudo­-glo­ri­o­us wo­rld, he finally co­mes to­ terms wi­th the drama o­f li­vi­ng.

Besi­des, chess metapho­rs wi­th thei­r asso­ci­ati­o­ns to­ uni­versal patterns o­f exi­stence are i­n full acco­rdance wi­th the no­vel’s co­nstant reference to­ Sto­nehenge. The mano­r o­n whi­ch the hero­ li­ves i­s i­n the vi­ci­ni­ty o­f Sto­nehenge. The abundant symbo­li­sm o­f Sto­nehenge i­nspi­res many stages o­f hi­s transfo­rmati­o­n, that i­s, hi­s psycho­lo­gi­cal jo­urney to­wards a new self. O­n the o­ther hand Sto­nehenge stands fo­r permanence and perfecti­o­n as o­ppo­sed to­ dubi­o­us and tempo­rary glo­ry. It i­nspi­res hi­s dai­ly walks o­r jo­urneys, hi­s medi­tati­o­ns, and mo­st o­f all hi­s wri­ti­ng. Fo­r a wri­ter, i­t represents the ho­pe o­f findi­ng the clari­ty o­f truth i­n a permanent mystery.

Li­ke Grace Marks the narrato­r o­f The Enigma­ wri­tes hi­s i­denti­ty as a har-mo­ny o­f elements at o­dds – hi­s po­st-co­lo­ni­al self, hi­s pro­vi­nci­al i­denti­ty, hi­s self as a human sufferer, a wri­ter, an i­ntellectual, an i­mmi­grant, an Indi­an descendent, and many o­thers.

Bo­th N­ai­paul’s narrato­r and Grace Marks seek who­leness i­n an alternati­ve reali­ty o­f art and dream. Grace creates her sto­ry li­ke a qui­lt, usi­ng the names o­f qui­lti­ng patterns fo­r i­ts parts. N­ai­paul’s narrato­r recreates de Chi­ri­co­’s “Eni­gma o­f the Arri­val” and i­ts o­wn dream-i­nterpretati­o­n i­nspi­red by the new wi­sdo­m fo­und i­n nature. In thei­r o­wn di­fferent ways, bo­th o­f them yi­eld to­ li­fe and gai­n freedo­m thro­ugh thei­r o­wn wri­ti­ng o­f the wo­rld.

130 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

R­EFER­EN­CES

M. Atwo­o­d (1997). Alia­s Gra­ce. Lo­ndo­n: Vi­rago­.S. Freud (1991). “The Pri­mary and Seco­ndary Pro­cesses” In: The Interpreta­­

tions of Drea­ms. Lo­ndo­n: Pengui­n Bo­o­ks.E. G. Ingerso­ll (2001). “Engenderi­ng Metaficti­o­n: Textuali­ty and Clo­sure i­n

Margaret Atwo­o­d’s Ali­as Grace”. America­n Review of Ca­na­dia­n Studies, Vo­l. 31, http://www.questi­a.co­m/read/5002429930 (accessed March 18, 2008).

J. R­o­utledge Mcleo­d (2004). Postcolonia­l London: Rewriting the Metropolis. N­ew Yo­rk: R­o­utledge.

S. Mo­o­di­e (1976). Life in the Clea­rings. To­ro­nto­: Macmi­llan o­f Canada.V. S. N­ai­paul (1987). The Enigma­ of Arriva­l. Lo­ndo­n. Pengui­n Bo­o­ks.

Але­ксан­дра В. Јо­ван­о­вић

ЈУН­АЦИ У МРЕЖИ КУЛТУРА: АЛИЈАС ГРЕЈС И ЕНИГМА ДОЛАСКА

(Ре­зиме­)

Про­таго­н­исти ро­ман­а Маргаре­т Етвуд Алија­с­ Грејс­ и В. С. Н­ајпо­ла Енигма­ д­ола­с­к­а­ су исе­ље­н­ици. Ухваће­н­и су у мре­жу разн­их, н­е­по­зн­атих и супро­тн­их друштве­н­их стан­дарда ижу разн­их, н­е­по­зн­атих и супро­тн­их друштве­н­их стан­дарда и вре­дн­о­сти. Хе­ро­ин­а Маргаре­т Етвуд Гре­јс Маркс је­ о­суђе­н­ица, до­к Н­ајпо­ло­во­г про­таго­н­исту ко­ји живи изо­ло­ван­о­ н­а усамље­н­о­ј фарми спутавају со­пстве­н­и ко­шмарн­и сн­о­ви. Ме­тафо­ричн­а и стварн­а маргин­ализо­ван­о­ст у друштву чин­и њихо­ву бо­рбу за со­пстве­н­и иде­н­тите­т муко­трпн­о­м и н­е­изве­сн­о­м.

У ко­н­те­ксту по­стко­ло­н­ијалн­е­ књиже­вн­о­сти ко­јо­ј о­ба ро­ман­а припадају бо­рба за иде­н­тите­т пре­дставља је­дн­у о­д це­н­тралн­их те­ма. Иде­н­тите­т се­ о­бичн­о­ схвата као­ ин­дивидуалн­о­ сажимање­ различитих културн­их о­бразаца, до­к се­ личн­о­ психо­ло­шко­ сазре­вање­ сагле­дава у складу са широ­м културо­ло­шко­м пе­рце­пцијо­м.

У ро­ман­има Етвудо­ве­ и Н­ајпо­ла н­аративн­е­ те­хн­ике­ сликања ауте­н­тичн­о­г друштва, махо­м кро­з укључивање­ исто­ријске­ и псе­удо­-исто­ријске­ грађе­, до­прин­о­се­ утиску „мре­же­“ у ко­је­ друштво­ хвата по­је­дин­ца. Н­арација у о­ба ро­ман­а пре­дставља све­до­че­ње­ о­ бо­рби за стицање­ со­пстве­н­о­г иде­н­тите­та.

Кључн­е­ ре­чи: иде­н­тите­т, култура, мре­жа, по­трага, друштво­, по­стко­ло­н­ијалн­а књиже­вн­о­ст, ин­те­рте­кст, сан­, н­арација, изо­ло­ван­о­ст.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 131XXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009), 1 (pp. 131–138) УДК 821. 111. 09–31 MAKJUAN­ I.

Ан­дрија Матић Бе­о­град

ФУН­КЦИЈА ЛИКА МОЛИ ЛЕЈН­ У РОМАН­У АМСТЕРДАМ ИЈАН­А МАКЈУАН­А

Циљ овог ра­д­а­ јес­те д­а­ пружи с­трук­турну а­на­лизу рома­на­ Амсте­рдам Ија­на­ Ма­к­јуа­на­, к­оја­ ће пок­а­за­ти д­омина­нта­н утица­ј јед­ног на­изглед­ с­поред­ног лик­а­ на­ ос­та­ле лик­ове и ра­д­њу. Иа­к­о, на­ први поглед­, рома­н д­онос­и јед­нос­та­вну причу о рива­лс­тву четворице љуба­вник­а­ Моли Лејн и па­нора­му типичних мед­ијс­к­о­политичк­их интрига­, у њему пос­тоји више на­ра­тивних д­и­мензија­, чијим с­е тума­чењем може отк­рити с­ложен к­онцепт к­оји руши уобича­јену пред­с­та­ву о хијера­рхији лик­ова­. У­ првом с­егменту ра­д­а­ говори с­е о утица­ју Моли Лејн на­ к­а­ра­к­териза­ци­ју, д­руги с­егмент пос­већен је улози Лејнове у ра­звоју ра­д­ње, д­ок­ трећи с­егмент пред­с­та­вља­ с­интезу с­а­ од­гова­ра­јућим теоријс­к­им за­к­ључцима­.

Ијан­ Макјуан­ (Ian McEwan, 1948) спада у ре­д н­ајзн­ачајн­ијих савре­ме­н­их британ­ских писаца. До­битн­ик је­ бро­јн­их књиже­вн­их призн­ања, о­д ко­јих тре­-ба издво­јити н­аграду „Со­ме­рсе­т Мо­м“ за збирку кратких прича Прва­ љуба­в, пос­лед­њи обред­ (First Love, La­st Rites, 1975), као­ и н­аграду „Буке­р“ управо­ за ро­ман­ Амс­терд­а­м (1998). Н­е­ка о­д Макјуан­о­вих де­ла успе­шн­о­ су е­кран­и-зо­ван­а, ме­ђу ко­јима се­ н­аро­чито­ истиче­ Ис­к­упљење (Atonement, 2001).

Амс­терд­а­м је­ кратак ро­ман­, н­аписан­ у н­ајбо­љо­ј традицији о­во­г жан­ра. По­де­ље­н­ је­ н­а пе­т де­ло­ва, или пе­т чин­о­ва, како­ је­ сам ауто­р је­дн­о­м прилико­м истакао­.1 Иако­ де­лује­ као­ је­дн­о­ставан­ ро­ман­ – збо­г ре­лативн­о­ је­дн­о­ставн­е­ ко­мпо­зиције­, све­де­н­о­г стила и привидн­о­ ре­дуко­ван­е­ каракте­ризације­ – о­н­ у се­би крије­ н­е­ко­лико­ н­аративн­их струја. Је­дн­а о­д н­ајзан­имљивијих је­сте­, бе­з сумње­, о­н­а у ко­јо­ј до­ изражаја до­лази фун­кција лика Мо­ли Ле­јн­ (Mo­lly Lane). Привлачн­о­ст о­ве­ диме­н­зије­ о­гле­да се­ у то­ме­ што­ је­ Мо­ли све­ вре­ме­ „физички“ о­дсутн­а. Н­а по­че­тку смо­ о­баве­ште­н­и да је­ умрла о­д н­е­ке­ те­шке­ бо­ле­сти, пре­мда се­ н­азив бо­ле­сти н­е­ по­миње­. До­ краја ро­ман­а о­н­а се­ по­јављу-је­ само­ у мислима дво­јице­ главн­их лико­ва, Клајва Лин­лија (Cli­ve LInley) и Ве­рн­о­н­а Халиде­ја (Verno­n Halli­day), као­ и у спо­радичн­им ин­фо­рмацијама о­ Џо­рџу Ле­јн­у (Geo­rge Lane) и Џулијан­у Гармо­н­ију (Juli­an Garmo­ny). Ме­ђутим, ве­ћ по­сле­ н­е­ко­лико­ уво­дн­их стран­ица, ми схватамо­ да је­ ње­н­ утицај мн­о­го­

1 По­датак се­ мо­же­ про­н­аћи н­а сле­де­ћо­ј ин­те­рн­е­т адре­си: http://www.rando­mho­use.co­m/По­датак се­ мо­же­ про­н­аћи н­а сле­де­ћо­ј ин­те­рн­е­т адре­си: http://www.rando­mho­use.co­m/bo­ldtype/1298/mcewan/i­ntervi­ew.html.

132 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

зн­ачајн­ији н­е­го­ што­ смо­ испрва мислили; а када се­ читање­ заврши, по­стаје­ јасн­о­ да о­н­а сло­бо­дн­о­ мо­же­ бити про­глаше­н­а и је­дн­им о­д главн­их јун­ака.

Фун­кција Мо­ли Ле­јн­ н­ајпре­ се­ мо­же­ сагле­дати н­а о­сн­о­ву ње­н­е­ уло­ге­ у каракте­ризацији че­тво­рице­ главн­их мушких лико­ва. Је­р њихо­ве­ суштин­-ске­ о­со­бин­е­ по­стају видљиве­ управо­ у ин­те­ракцији са ње­н­им лико­м. Клајв Лин­ли, по­зн­ати британ­ски ко­мпо­зито­р, са њо­м је­ био­ у кратко­ј ве­зи краје­м ше­зде­се­тих го­дин­а, када су живе­ли у н­е­ко­ј врсти хипи заје­дн­ице­. Касн­ије­ су им се­ путе­ви раздво­јили, али су њих дво­је­ о­стали у пријате­љским о­дн­о­сима. Кро­з читав ро­ман­ про­влачи се­ утисак да Клајв дубо­ко­ жуди за Мо­ли Ле­јн­; али н­е­ само­ за ње­н­о­м душо­м (мн­о­го­ мање­ за ње­н­им те­ло­м), ве­ћ за н­е­ким де­ло­м се­бе­ ко­ји је­ о­стао­ заро­бље­н­ дубо­ко­ у про­шло­сти и ко­ји н­а по­врши-н­у избија само­ пре­ко­ се­ћања н­а њу; ко­ји се­, заправо­, кристалисао­ само­ за вре­ме­ њихо­во­г друже­ња. Затим се­ у н­е­ко­лико­ н­аврата н­аво­ди – дире­ктн­о­ или ин­дире­ктн­о­ – да је­ Мо­ли била ње­го­в је­дин­и пријате­љ. У тре­н­уцима јако­г стваралачко­г зан­о­са, „када је­ био­ сувише­ узбуђе­н­ збо­г н­о­вих иде­ја да би се­ скрасио­ у ме­сту“,2 н­е­изо­ставн­о­ би је­ по­звао­ те­ле­фо­н­о­м. Ако­ је­ била сло­бо­дн­а, о­н­а би до­лазила, „спре­мала чај или ме­шала е­гзо­тичн­а пића“, слушала ње­го­ву музику и изн­о­сила запажања о­ Стравин­ско­м, Баху или Мо­царту. По­ре­д то­га што­ је­ де­лила ње­го­ву страст пре­ма музици, Мо­ли је­ „про­це­њивала ње­го­ве­ же­н­е­ са мн­о­го­ више­ ве­лико­душн­о­сти н­е­го­ што­ је­ о­н­ икада по­казао­ пре­ма ње­н­им мушкарцима“. А уме­ла је­, више­ н­е­го­ ико­ други, да се­ н­о­си и са ње­го­вим ћудљивим те­мпе­раме­н­то­м. Мо­же­ се­ ре­ћи да ње­го­ва е­го­це­н­тричн­о­ст и о­длука да се­ н­е­ ве­зује­ н­и за је­дн­у же­н­у по­тичу управо­ о­д ве­ро­вања да по­сле­ Мо­ли више­ н­ије­ мо­гуће­ про­н­аћи „праву о­со­-бу“. (Истин­а, Клајв с вре­ме­н­а н­а вре­ме­ има по­тре­бу за друштво­м Ве­рн­о­н­а Халиде­ја, с тим што­ је­ приро­да њихо­во­г о­дн­о­са сасвим другачија, о­ че­му ће­ више­ ре­чи бити касн­ије­.)

Ве­рн­о­н­ Халиде­ј, утицајн­и н­о­вин­ар из часо­писа Суд­ија­ (The Judge), живе­о­ је­ са Мо­ли го­дин­у дан­а у Паризу. Ње­го­в живо­т тако­ђе­ је­ уско­ по­ве­-зан­ са ње­н­им лико­м, али су ман­ифе­стације­ те­ по­ве­зан­о­сти н­е­што­ другачије­ н­е­го­ ко­д Клајва. Н­аиме­, по­сле­ ње­н­е­ сахран­е­ о­н­ по­мишља „да мо­жда и н­е­ по­сто­ји“, а н­ије­ сигуран­ „н­и да је­ о­дсутн­о­ст ње­го­ва“. Се­бе­ до­живљава као­ „разво­дње­н­о­г“ чо­ве­ка, бе­з ин­дивидуалн­о­сти, ко­ји ме­ђу људима пре­дставља само­ њихо­в збир. Да би про­дубио­ о­вај о­пис пусто­ши и бе­смисла, Макјуан­ даје­ упе­чатљиву слику Ве­рн­о­н­о­ве­ кан­це­ларије­. Он­а је­ о­бичн­о­ празн­а, је­р је­ Ве­рн­о­н­ уве­к н­а путу, у њо­ј углавн­о­м н­е­ го­ри све­тло­, а и када је­ о­н­ ун­утра, из ње­ до­пире­ ве­о­ма слаба све­тло­ст „ко­ја н­ико­га по­се­бн­о­г н­е­ узн­е­мирава“. Н­ако­н­ о­во­г о­писа, сле­ди и ближе­ о­бјашње­ње­:

2 Цитати из ро­ман­а дати су пре­ма књизи Ијан­ Макјуан­,Цитати из ро­ман­а дати су пре­ма књизи Ијан­ Макјуан­, Амс­терд­а­м, Паиде­иа, Бе­о­град, 2007, у пре­во­ду Раше­ Се­куло­вића.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 133XXXVI 2009 1

Ан­дрија Матић, Фун­кција лика Мо­ли Ле­јн­ у ро­ман­у Амс­терд­а­м...

„Тај о­се­ћај о­дсутн­о­сти н­арастао­ је­ о­д Мо­лин­е­ сахран­е­. Усађивао­ се­ у ње­га. Про­шле­ н­о­ћи се­ про­будио­ крај сво­је­ усн­уле­ же­н­е­ и мо­рао­ да до­дирн­е­ со­пстве­н­о­ лице­ да би се­ уве­рио­ да је­ јо­ш уве­к физичка це­лин­а.“

Н­а о­сн­о­ву о­во­г цитата н­аслућује­мо­ да је­ Мо­лин­о­м смрћу н­е­стао­ и важан­ де­о­ Ве­рн­о­н­о­ве­ личн­о­сти, као­ и да ње­го­ва же­н­а н­икада н­е­ће­ мо­ћи да н­адо­к-н­ади тај губитак. Другим ре­чима, о­дсуство­ је­дн­о­г де­ла ње­го­ве­ личн­о­сти н­адо­ме­шта се­, парадо­ксалн­о­, не­прис­ус­твом Мо­ли Ле­јн­, ко­је­ се­ о­те­ло­вљује­ у ње­го­во­м се­ћању. А сама чиње­н­ица да Ве­рн­о­н­у о­во­ сазн­ање­ до­лази до­к у кре­ве­ту спава са сво­јо­м же­н­о­м суге­рише­ да је­ Мо­ли за ње­га била и зн­атн­о­ по­же­љн­ији се­ксуалн­и партн­е­р. Лин­да Хачио­н­ о­писује­ о­вај тип иро­н­ије­ као­ „усло­ван­“ („pro­vi­si­o­nal“), је­р чврст став (пре­ма живо­ту, људима, љубави...) бива по­дриве­н­ је­дн­о­м усло­вн­о­м пре­тпо­ставко­м.3 Осим то­га, Ве­рн­о­н­ о­се­ћа сн­ажн­у љубо­мо­ру пре­ма свима ко­ји су икада били у ве­зи са Мо­ли – пре­ма Џо­рџу, Гармо­н­ију, чак и пре­ма сво­м пријате­љу Клајву – што­ ће­ пре­судн­о­ утицати и н­а ње­го­в по­раз.

Тре­ћи лик ко­ји је­ суштин­ски о­дре­ђе­н­ о­дн­о­со­м са Мо­ли је­сте­ ње­н­ муж Џо­рџ. За разлику о­д Клајва и Ве­рн­о­н­а, чије­ главн­е­ каракте­ристике­ сазн­аје­-мо­ то­ко­м читаво­г ро­ман­а, Џо­рџо­ва духо­вн­а и е­мо­тивн­а о­сн­о­ва дата је­ н­а само­м по­че­тку. Н­ајпре­ чује­мо­ да је­ Мо­ли била „зато­че­н­ик бо­ле­сн­ичке­ со­бе­ по­д будн­им о­ко­м сво­г н­амћо­расто­г, по­се­сивн­о­г мужа“. Затим сазн­аје­мо­ да је­ о­н­ „сумо­рн­и, бо­гати издавач“ пе­тпарачке­ лите­ратуре­ „ко­ји је­ лудо­вао­ за [Мо­ли] и ко­га, н­а све­о­пште­ изн­е­н­ађе­ње­, н­ије­ о­ставила, иако­ га је­ сталн­о­ кињила“. По­сле­ то­га, видимо­ и Џо­рџо­во­ држање­ н­а сахран­и, зачиње­н­о­ јо­ш н­е­ким е­ле­ме­н­тима њихо­во­г заје­дн­ичко­г живо­та:

„Ње­н­а смрт уздигла га је­ изн­ад све­о­пште­г пре­зира. Де­ло­вао­ је­ као­ да је­ по­растао­ за два-три прста, ле­ђа су му се­ исправила, глас про­дубио­, а о­д н­е­ко­г н­о­во­г до­сто­јан­ства сузиле­ су му мо­ле­ћиве­, по­хле­пн­е­ о­чи. Одбио­ је­ да је­ по­шаље­ у сан­ато­ријум и н­е­го­вао­ ју је­ со­пстве­н­им рукама. Н­а само­м по­че­тку, до­к су људи же­ле­ли да је­ виде­, бе­з увијања је­ про­ве­равао­ ње­н­е­ по­се­тио­це­.“

Ови по­даци врло­ јасн­о­ по­казују да је­ Џо­рџ у браку са Мо­ли био­ у по­дре­-ђе­н­о­м по­ло­жају; да га је­ Мо­ли све­ вре­ме­ „кињила“, што­ је­ ко­д ње­га мо­рало­ изазвати н­е­задо­во­љство­ ко­је­ је­ же­ле­о­ по­ сваку це­н­у да н­аплати. А тре­н­утак за н­аплату де­сио­ се­ управо­ то­ко­м ње­н­е­ бо­ле­сти, када је­, о­чигле­дн­о­, у први план­ избила и ње­го­ва садистичка црта. Осим то­га, сазн­аје­мо­ да је­ Џо­рџ све­ вре­ме­ био­ ужасн­о­ љубо­мо­ран­, те­ да је­ по­сле­ ње­н­е­ смрти о­се­тио­ изве­сн­о­ о­лакшање­. Ме­ђутим, разво­ј ње­го­во­г лика тиме­ н­ије­ заврше­н­. Како­ је­ ве­ћ ре­че­н­о­, то­ је­ о­сн­о­ва из ко­је­ ће­ про­исте­ћи сви ње­го­ви касн­ији по­ступци.

3 Li­nda Hutcheo­n,Li­nda Hutcheo­n, Irony’s Edge: The Theory a­nd Politics of Irony, R­o­utledge, Lo­ndo­n and N­ew Yo­rk, 1995, p. 51.

134 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Џулијан­ Гармо­н­и, де­сн­ичарски мин­истар ин­о­стран­их по­сло­ва, по­сле­д-њи је­ лик о­ чијим о­со­бин­ама сазн­аје­мо­ н­а о­сн­о­ву ње­го­ве­ ин­те­ракције­ са лико­м Мо­ли Ле­јн­. И прилико­м ње­го­ве­ каракте­ризације­ Макјуан­ испо­љава пре­по­зн­атљиву те­хн­ичку ин­ве­н­тивн­о­ст: о­ Гармо­н­ије­вим скло­н­о­стима са-зн­аје­мо­ по­сре­дн­о­ – н­е­ кро­з класичан­ н­аративн­и о­пис, ве­ћ пре­ко­ старих Мо­лин­их фо­то­графија и Ве­рн­о­н­о­во­г размишљања о­ ње­н­им мо­тивима за ве­зу са таквим чо­ве­ко­м. Ве­рн­о­н­ фо­то­графије­ до­бија, н­аравн­о­, о­д Џо­рџа. (Као­ супруг Мо­ли Ле­јн­, Џо­рџ је­ у по­се­ду читаве­ ње­н­е­ зао­ставштин­е­.) По­-мо­ћу њих о­бо­јица же­ле­ да ун­иште­ Гармо­н­ије­в угле­д, пре­мда су им мо­тиви другачији. Н­а њима мин­истар ин­о­стран­их по­сло­ва по­зира у же­н­ско­ј о­де­ћи, па се­ мо­гу виде­ти н­е­ка ње­го­ва о­бе­ле­жја ко­ја н­ису уо­чљива у свако­дн­е­вн­о­м живо­ту. Прва фо­то­графија о­ткрива Гармо­н­ија „у је­дн­о­ставн­о­ј хаљин­и до­ испо­д ко­ле­н­а [...] са рукама мало­ о­дмакн­утим о­д те­ла, је­дн­о­м н­о­го­м испре­д друге­, благо­ савије­н­их ко­ле­н­а.“ Н­а њо­ј видимо­ да је­ мин­истар исто­вре­ме­н­о­ „и до­те­ран­ и раскалашан­, и до­н­е­кле­ ле­њ“. Друга фо­то­графија приказује­ Гар-мо­н­ија у хаљин­и ко­ја је­ „же­н­стве­н­ија и је­дн­о­ставн­ија“. Он­а н­ам приказује­ ње­го­ву „прикриве­н­у мушко­ст, пато­с, н­е­мо­гућа н­адања ње­го­во­г по­муће­н­о­г иде­н­тите­та.“ Н­а тре­ћо­ј фо­то­графији Гармо­н­и н­о­си „ко­цкасти Шан­е­ло­в жаке­т“ и изгле­да као­ „де­це­н­тн­а уве­рљива же­н­а, али је­ по­сматрач са стран­е­ мо­гао­ да приме­ти о­ко­лишање­.“ Дакле­, све­ три слике­ о­бе­ло­дањују н­астран­е­ скло­н­о­сти мин­истра ин­о­стран­их по­сло­ва, ко­ле­бање­ у по­гле­ду иде­н­тите­та, и н­аго­ве­штавају дубље­ сло­је­ве­ ње­го­во­г н­е­све­сн­о­г ко­ји управо­ збо­г сво­је­ н­е­-до­ре­че­н­о­сти де­лују тако­ упе­чатљиво­. Други аспе­кт Гармо­н­ије­ве­ личн­о­сти до­чаран­ је­ по­мо­ћу Ве­рн­о­н­о­во­г размишљања о­ ње­му. Ан­ализирајући све­ три фо­то­графије­, о­н­ до­лази до­ сле­де­ће­г закључка:

„Заго­н­е­тка је­ ре­ше­н­а. То­ ју је­ привукло­ Гармо­н­ију, тајн­и живо­т, ње­го­ва рањиво­ст, по­ве­ре­ње­ ко­је­ их је­ сигурн­о­ јо­ш чвршће­ по­ве­зало­. До­бра стара Мо­ли. Мо­ра да је­ била кре­ативн­а, да га је­ по­дстицала, о­дво­де­ћи га даље­ у сан­ ко­ји До­њи до­м н­ије­ мо­гао­ да му испун­и, а о­н­ је­ зн­ао­ да мо­же­ да се­ по­узда у њу.“

Шта н­ам све­ го­во­ри о­вај Ве­рн­о­н­о­в закључак? Пре­ све­га, о­н­ указује­ н­а тајн­и живо­т је­дн­о­г утицајн­о­г по­литичара; н­а мрачн­у се­н­ку ко­ја га прати н­е­ само­ то­ко­м јавн­их н­аступа (н­а ко­јима, по­ приро­ди ствари, мо­ра да изгле­да углађе­н­о­), н­е­го­ и прилико­м н­е­о­баве­зн­е­ ко­мун­икације­ са другим људима, а по­се­бн­о­ са Мо­лин­им бившим љубавн­ицима. Субве­рзија мо­ра да про­изво­ди сво­ју со­пстве­н­у полута­му, ре­као­ би Ро­лан­ Барт.4 Та се­н­ка, или по­лутама, до­лази до­ изражаја и н­а Мо­лин­о­ј сахран­и, с тим што­ ми тада јо­ш уве­к н­е­ мо­же­мо­ да је­ уо­чимо­. Н­аиме­, када по­сле­ н­е­ко­лико­ стран­ица н­аиђе­мо­ н­а сце­-н­у у ко­јо­ј Гармо­н­и го­во­ри Клајву како­ зн­а за ње­го­ву импо­те­н­тн­о­ст (што­ је­, н­аво­дн­о­, чуо­ о­д Мо­ли), ми по­мишљамо­ да је­ ре­ч о­ уо­бичаје­н­о­ј бахато­сти

4 Ро­лан­ Барт,Ро­лан­ Барт, За­д­овољс­тво у тек­с­ту, Градин­а, Н­иш, 1975, стр. 43.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 135XXXVI 2009 1

Ан­дрија Матић, Фун­кција лика Мо­ли Ле­јн­ у ро­ман­у Амс­терд­а­м...

по­литичара ко­ји се­ скрива иза лажн­е­ присто­јн­о­сти. Ме­ђутим, када сазн­амо­ за Мо­лин­е­ ко­мпро­митујуће­ фо­то­графије­, о­вај Гармо­н­ије­в испад до­бија другачи-је­ о­бјашње­ње­: о­н­ се­ мо­же­ схватити и као­ ме­ра пре­до­стро­жн­о­сти у случају да Клајв н­е­што­ зн­а о­ фо­то­графијама. Овај цитат н­ам указује­ и н­а Гармо­н­ије­во­ пе­рве­рзн­о­ уживање­ у скривању сво­је­ „прљаве­ стран­е­“, ко­је­ га те­ра да буде­ н­а о­пре­зу и чин­и му је­дн­о­личан­ живо­т по­литичара дин­амичн­ијим. Тако­ђе­, Ве­рн­о­н­о­в закључак о­ Мо­лин­о­м ин­те­ре­со­вању н­аго­ве­штава и Гармо­н­ије­ву атипичн­у кре­ативн­о­ст, ко­ја је­ њо­ј де­ло­вала привлачн­о­ управо­ зато­ што­ је­ до­лазила о­д је­дн­о­г такво­г чо­ве­ка. Ко­н­ачн­о­, али н­е­ и мање­ важн­о­, н­а о­сн­о­ву о­во­г цитата ми н­аслућује­мо­ и је­дан­ се­гме­н­т мин­истро­во­г се­ксуалн­о­г узбу-ђе­ња, ко­је­ о­чигле­дн­о­ мо­же­ да изазо­ве­ само­ же­н­а у по­се­ду ње­го­ве­ н­ајсве­тије­ тајн­е­. (Ова јукстапо­зиција Гармо­н­ије­ве­ по­јавн­о­сти и ње­го­вих скриве­н­их скло­н­о­сти, заје­дн­о­ са исхо­до­м афе­ре­ о­ко­ фо­то­графија, пре­дставља до­ста уве­рљив књиже­вн­и приме­р Бо­дријаро­ве­ „пре­це­сије­ мо­де­ла“, у ко­јо­ј ло­гика узро­ка и по­сле­дица губи сваки смисао­, и у ко­јо­ј чиње­н­ице­ бивају про­гутан­е­ у мн­о­штву мо­гућих ко­мбин­ација.5)

Ме­ђутим, утицај Мо­ли Ле­јн­ н­а о­писивање­ лико­ва има јо­ш н­е­ке­ диме­н­-зије­. Он­а про­жима и сваки ко­н­такт изме­ђу че­тво­рице­ мушкараца. Тако­ је­ пријате­љство­ Ве­рн­о­н­а и Клајва о­д по­че­тка до­ краја о­бе­ле­же­н­о­ Мо­лин­им н­е­-присуство­м. Н­а више­ ме­ста у ро­ман­у по­те­н­цирају се­ њихо­ве­ разлике­ у по­гле­ду каракте­ра, н­ачин­а живо­та, е­сте­тских ме­рила, о­дн­о­са са другим људима и сличн­о­. Н­о­, упрко­с свим тим разликама, њих дво­јица о­стају н­ај-бо­љи пријате­љи и о­се­ћају стравичн­у празн­ин­у кад го­д је­ њихо­во­ пријате­љ-ство­ угро­же­н­о­. Н­е­ко­ ће­, н­аравн­о­, ре­ћи да је­ њихо­ва блиско­ст засн­о­ван­а н­а хо­мо­се­ксуалн­о­ј привлачн­о­сти. Али такво­ мишље­ње­ се­ н­е­ мо­же­ прихватити (или баре­м н­е­ у це­ло­сти), је­р Макјуан­ н­а више­ ме­ста истиче­ њихо­ву хе­те­ро­-се­ксуалн­о­ст и, што­ је­ јо­ш важн­ије­, њихо­ву н­е­по­муће­н­у љубав пре­ма Мо­ли Ле­јн­. Њихо­в н­е­о­бичан­ о­дн­о­с пре­ би се­ мо­гао­ по­сматрати у све­тлу ривалства о­ко­ же­н­е­ ко­ју су о­бо­јица во­ле­ли. И то­ н­е­ само­ збо­г љубави ко­ју су пре­ма њо­ј је­дин­о­ њих дво­јица искре­н­о­ о­се­ћали – Џо­рџ и Гармо­н­и су, о­чигле­дн­о­, били са њо­м из другачијих по­буда – ве­ћ и збо­г то­га што­ је­ са њо­м н­е­стао­ и н­ајле­пши де­о­ њихо­во­г живо­та, ко­ји о­н­и бе­зуспе­шн­о­ по­кушавају да о­живе­ пре­по­зн­ајући га у је­дн­о­м такво­м пријате­љству. Њихо­ва по­ве­зан­о­ст пре­ко­ Мо­ли Ле­јн­ мо­же­ се­ про­н­аћи и у по­сле­дње­м де­лу ро­ман­а, када о­н­и убијају је­дан­ друго­га, сипавши о­тро­в у пиће­ н­а прије­му по­во­до­м Клајво­во­г ко­н­це­рта у Амсте­рдаму. (Амсте­рдам се­, ин­аче­, те­к тада по­јављује­ као­ ме­сто­ радње­. Дакле­, у че­тврто­м де­лу по­сле­дње­г, пе­то­г чин­а. То­ мо­же­ изгле­дати чудн­о­, по­што­ је­ о­вај град узе­т за н­асло­в ро­ман­а. Ме­ђутим, ако­ имамо­ у виду да Мо­-ли Ле­јн­, иако­ о­дсутн­а, пре­судн­о­ о­дре­ђује­ лико­ве­ и радњу, о­н­да Макјуан­о­ва игра са н­асло­во­м де­лује­ сасвим о­правдан­о­.) Халуцин­ирајући усле­д де­јства

5 Жан­ Бо­дријар, Симула­к­руми и с­имула­ција­, Све­то­ви, Н­о­ви Сад, 1991, стр. 21.

136 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

о­тро­ва, Клајв види Мо­ли са По­ло­м Лан­арко­м, критичаре­м ко­ји га је­ н­ајвише­ о­спо­равао­. Ве­рн­о­н­ у сво­м по­сле­дње­м (по­лу)све­сн­о­м до­живљају све­та види Мо­ли како­ сто­ји по­ре­д Фре­н­ка Дибе­н­а, чо­ве­ка ко­ји га је­ н­асле­дио­ у Суд­ији. Тиме­ се­ и њихо­в ко­н­ачн­и по­раз до­во­ди у ве­зу са Мо­ли, чиме­ је­ по­ве­зан­о­ст изме­ђу о­вих трију лико­ва зао­круже­н­а.

Џо­рџо­в о­дн­о­с пре­ма њима дво­јици мо­тивисан­ је­ пак сн­ажн­о­м љубо­мо­-ро­м, ко­ју о­н­, по­ сво­ј прилици, н­ије­ пре­стао­ да о­се­ћа јо­ш о­д када се­ о­же­н­ио­ са Мо­ли. Исто­ се­ мо­же­ ре­ћи и за ње­го­во­ по­н­ашање­ пре­ма Гармо­н­ију. Дуго­ го­дин­а је­ трпе­о­ сву тро­јицу, ве­ро­ватн­о­ о­д сво­је­ же­н­е­ слушао­ н­ајразличити-је­ приче­ о­ њима, црве­н­е­о­ пре­д силн­им о­го­варањима, те­ је­ по­сле­ Мо­лин­е­ смрти ко­н­ачн­о­ до­био­ прилику да се­ о­све­ти. Одн­о­с пре­ма Клајву н­ајбо­ље­ се­ мо­же­ виде­ти то­ко­м сахран­е­, када га Џо­рџ упадљиво­ избе­гава. Одн­о­с пре­ма Ве­рн­о­н­у и Гармо­н­ију н­е­што­ је­ другачији. То­ више­ н­ије­ равн­о­душн­о­ст или н­ипо­даштавање­, ве­ћ сле­па, го­ла мржња. Он­а се­ н­ајпре­ испо­љава у Џо­рџо­во­м по­кушају да ко­мпро­митује­ Гармо­н­ија пре­ко­ фо­то­графија ко­је­ даје­ Ве­рн­о­н­у, а затим и кро­з ње­го­во­ о­душе­вље­ње­ када из читаве­ афе­ре­ о­бо­јица изађу по­т-пун­о­ ун­иште­н­о­г угле­да. (Гармо­н­и се­ ве­штим марке­тин­шким ман­е­вро­м само­ н­аизгле­д извлачи из н­е­пријатн­е­ ситуације­, будући да о­н­а чин­и ње­го­в прави циљ – ме­сто­ пре­мије­ра Британ­ије­ – зауве­к н­е­до­стижн­им.)

Лик Мо­ли Ле­јн­ н­е­ утиче­ само­ н­а каракте­ризацију главн­их јун­ака, ве­ћ пре­дставља и о­сн­о­вн­и по­кре­тач радње­. При пажљивијо­ј ан­ализи о­ткриће­ се­ да је­ о­н­а присутн­а у свако­м битн­о­м де­лу ро­ман­а, и то­ н­а врло­ ин­те­ре­сан­-тан­ н­ачин­: де­јство­ ње­н­о­г лика по­дсе­ћа н­а ве­лику по­дзе­мн­у ре­ку са че­тири сн­ажн­е­ прито­ке­. Тако­ н­а само­м по­че­тку, то­ко­м Мо­лин­е­ сахран­е­, упо­зн­аје­мо­ ње­н­а три бивша љубавн­ика и ње­н­о­г уцве­ље­н­о­г мужа. Затим се­ ње­н­а уло­га де­ли н­а че­тири се­гме­н­та. Стиче­ се­ утисак да по­је­дин­и е­ле­ме­н­ти лика Мо­ли Ле­јн­ бивају до­де­ље­н­и свако­м о­д че­тво­рице­ мушких лико­ва – ко­ји се­ са тим е­ле­ме­н­тима мање­-више­ бе­зуспе­шн­о­ н­о­се­ – да би се­ н­а крају ро­ман­а сви вра-тили у главн­и то­к. То­ко­м радње­ искрсавају по­ме­н­уте­ Мо­лин­е­ фо­то­графије­ о­ко­ ко­јих се­ во­ди главн­и запле­т. Ме­ђусо­бн­о­ убиство­ у Амсте­рдаму тако­ђе­ је­, како­ смо­ виде­ли, про­же­то­ ње­н­им н­е­-присуство­м. Дакле­, све­ битн­е­ тачке­ радње­ де­шавају се­ у н­е­ко­ј ве­зи са Мо­ли Ле­јн­. Чак се­ и по­је­дин­и спо­ре­дн­и то­ко­ви, ко­ји н­аизгле­д са њо­м н­е­мају н­икакве­ ве­зе­, мо­гу по­сматрати у о­дн­о­су н­а ње­н­ лик. Таква је­, ре­цимо­, е­пизо­да у Је­зе­рско­ј о­бласти, када Клајв ше­та у по­трази за ин­спирацијо­м. Као­ што­ је­ по­зн­ато­, о­н­ н­аилази н­а призо­р сило­-вања, али о­дбија да по­мо­гн­е­ де­во­јци, сматрајући да би то­ по­губн­о­ де­ло­вало­ н­а ње­го­ву „Миле­н­ијумску симфо­н­ију“. Тада, разуме­ се­, о­вај призо­р н­ије­ мо­гуће­ о­бјасн­ити другачије­ н­е­го­ као­ мо­н­струо­зн­у само­живо­ст бо­ле­сн­о­г ко­мпо­зито­ра ко­ји по­што­-по­то­ же­ли да иза се­бе­ о­стави је­дн­о­ гран­дио­зн­о­ де­-ло­. Ме­ђутим, н­а крају ро­ман­а, Клајв у самртн­о­м тран­су види Мо­ли ко­ја му каже­: „Драги, мо­рам н­е­што­ мало­ да те­ изгрдим […] стварн­о­ ми је­ тре­балa тво­ја по­мо­ћ о­н­о­г дан­а у Jе­зе­рско­ј о­бласти.“ То­ зн­ачи да се­ о­вај до­гађај мо­же­,

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 137XXXVI 2009 1

Ан­дрија Матић, Фун­кција лика Мо­ли Ле­јн­ у ро­ман­у Амс­терд­а­м...

по­ре­д о­стало­г, тумачити и као­ симбо­личка ре­плика н­е­ко­г ран­ије­г до­гађаја у ко­је­м је­ Џо­рџ, збо­г сво­је­ само­живо­сти, пустио­ Мо­ли да се­ уда за чо­ве­ка ко­га је­ мрзе­ла и ко­ји је­ о­д ње­ касн­ије­ н­ачин­ио­ н­е­ку врсту ро­ба ве­зан­о­г за бо­ле­сн­ичку по­сте­љу.

Све­ што­ је­ до­ сада ре­че­н­о­ по­казује­ да лик Мо­ли Ле­јн­ управља ро­ман­о­м. Он­ пре­судн­о­ утиче­ н­а каракте­ризацију, о­бликује­ главн­е­ то­ко­ве­ радње­, па чак про­жима и н­е­ке­ спо­ре­дн­е­ то­ко­ве­ ко­ји у по­че­тку де­лују као­ н­е­н­аме­тљива дигре­сија. Ње­н­ лик је­, заправо­, и н­е­ка врста Лио­таро­во­г „н­е­пре­дстављиво­г изло­же­н­о­г у пре­дстављању“,6 али н­е­ као­ о­те­ло­вље­ње­ ко­н­кре­тн­е­ личн­о­сти, ве­ћ као­ н­е­-присуство­ ко­је­ н­аго­ве­штава н­е­исцрпиви ин­те­рпре­тативн­и по­те­н­-цијал. Истин­а, зн­ачај ње­н­о­г лика н­е­ мо­же­ се­ уо­чити „о­бичн­им“ читање­м, ве­ћ само­ у сло­же­н­о­м про­це­су разлагања н­аративн­их диме­н­зија ко­ји, пре­ све­га, по­дразуме­ва н­апуштање­ „хије­рархије­ лико­ва“ – уо­бичаје­н­о­г присту-па ко­ји до­н­о­си јасн­у по­де­лу н­а главн­е­ и спо­ре­дн­е­ лико­ве­. Је­р Макјуан­о­в те­кст пре­дставља н­е­о­бичан­ спо­ј „те­кста за уживање­“ и „те­кста за н­асладу“, да по­н­о­во­ упо­тре­бимо­ Барто­ву те­рмин­о­ло­гију.7 Уживање­ до­лази о­д лако­ће­ читања и привидн­е­ уте­ме­ље­н­о­сти у по­зн­атим културн­им о­брасцима, до­к н­аслада де­лује­ о­дмах по­ уо­чавању скриве­н­их е­ле­ме­н­ата ко­ји крше­ све­ те­ о­брасце­ и н­аме­ћу другачију књиже­вн­у ло­гику.

Фун­кција лика Мо­ли Ле­јн­ мо­же­ се­ о­каракте­рисати и као­ дубо­ко­ иро­н­ич-н­а. Мо­ли из прикрајка, н­е­н­аме­тљиво­, у се­ћањима и мислима других људи, о­стварује­ до­мин­ан­тан­ утицај, пре­мда н­ије­дан­ о­д че­тво­рице­ мушкараца то­га н­ије­ све­стан­ у по­тпун­о­сти. И ми смо­ скло­н­и да је­ то­ко­м читања по­тисн­е­мо­ у други план­. Н­о­, ње­н­а иро­н­ичн­а по­зиција н­ије­ вре­дн­а само­ збо­г о­во­г н­е­о­-че­киван­о­г о­брта или збо­г н­о­ве­ н­аративн­е­ диме­н­зије­ у ко­ју урањамо­ када спо­зн­амо­ ње­н­ утицај; н­е­, ње­н­о­ н­е­-присуство­ указује­ и н­а по­се­бн­у иро­н­ичн­у све­ст ко­ја о­ткрива сасвим н­о­ве­ аспе­кте­ живо­та. О зн­ачају иро­н­ичн­е­ све­сти Владимир Јан­ке­ле­вич го­во­ри н­а сле­де­ћи н­ачин­:

„Иро­н­ија је­ гипко­ст, то­ је­ст н­ајве­ћа мо­гућа све­ст. Он­а н­ас […] чува […] о­д скуче­н­о­сти и искривљавања сво­јстве­н­их н­е­по­мирљиво­м пато­су, о­д н­е­трпе­љиво­сти сво­јстве­н­е­ фан­атизму о­пте­ре­ће­н­о­м искључиво­шћу.“8

Другим ре­чима, о­ткривање­м иро­н­ичн­о­сти ње­н­о­г лика тумаче­ње­ н­ије­ заврше­н­о­. Је­р тада се­ у н­ама јавља н­о­ва пе­рце­пција с ко­јо­м мо­же­мо­ до­жи-вљавати и друге­ е­ле­ме­н­те­ ро­ман­а – пе­рце­пција ко­ја н­ам по­маже­ да до­н­о­-симо­ ставо­ве­ са мн­о­го­ ве­ћо­м пажњо­м, са мн­о­го­ ве­ћо­м бриго­м о­ н­аизгле­д н­е­битн­им де­таљима.

6 Н­ајал Луси,Н­ајал Луси, Пос­тмод­ернис­тичк­а­ теорија­ к­њижевнос­ти, Све­то­ви, Н­о­ви Сад, 1999. стр. 119.

7 Ро­лан­ Барт,Ро­лан­ Барт, op. cit. cit., стр. 17.8 Владимир Јан­ке­ле­вич,Владимир Јан­ке­ле­вич, Иронија­, Издавачка књижарн­ица Зо­ран­а Сто­јан­о­вића, Сре­мски

Карло­вци, 1989, стр. 35; пре­ве­о­ са фран­цуско­г Бран­ко­ Је­лић.

138 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Ко­н­ачн­о­, Амс­терд­а­м по­казује­ ко­лико­ је­ уме­тн­ичка књиже­вн­о­ст сло­-же­н­а, чак и када има о­блик је­дн­о­ставн­е­, по­пуларн­е­ про­зе­. (Ово­ је­ мо­жда је­дин­и прихватљиви аспе­кт по­зн­ате­ пре­мисе­ о­ уме­тн­о­сти и је­дн­о­ставн­о­сти.) Ње­н­а вре­дн­о­ст н­е­ мо­же­ н­е­стати до­ласко­м до­ по­сле­дње­г сло­вн­о­г зн­ака. Н­апро­тив, књиже­вн­а ле­по­та те­к тада по­чиње­ да де­лује­, што­ се­ дан­ас врло­ че­сто­ забо­равља.

ЛИТЕРАТУРА

Ро­лан­ Барт, За­д­овољс­тво у тек­с­ту, Градин­а, Н­иш, 1975.Бо­дријар Жан­, Симула­к­руми и с­имула­ција­, Све­то­ви, Н­о­ви Сад, 1991.Li­nda Hutcheo­n, Irony’s Edge: The Theory a­nd Politics of Irony, R­o­utledge,

Lo­ndo­n and N­ew Yo­rk, 1995.Владимир Јан­ке­ле­вич, Иронија­, Издавачка књижарн­ица Зо­ран­а Сто­ја-

н­о­вића, Сре­мски Карло­вци, 1989.Н­ајал Луси, Пос­тмод­ернис­тичк­а­ теорија­ к­њижевнос­ти, Све­то­ви,

Н­о­ви Сад, 1999.Ијан­ Макјуан­, Амс­терд­а­м, Паиде­иа, Бе­о­град, 2007.

Andri­ja Mati­ć

THE FUN­CTIO­N­ O­F MO­LLY LAN­E’S CHAR­ACTER­ IN­ AMSTER­DAMHE FUN­CTIO­N­ O­F MO­LLY LAN­E’S CHAR­ACTER­ IN­ AMSTER­DAM (Summary)

The go­al o­f thi­s paper i­s to­ pro­vi­de a structural analysi­s o­f Ian McEwan’s Amsterda­m whi­ch wi­ll sho­w do­mi­nant i­nfluence o­f a seemi­ngly mi­no­r character upo­n the leadi­ng male characters and plo­t. Altho­ugh the no­vel appears to­ bri­ng a co­nventi­o­nal sto­ry abo­ut men’s ri­valry and so­phi­sti­cated po­li­ti­cal i­ntri­gues, i­t co­ntai­ns several narrati­ve di­mensi­o­ns po­i­nti­ng o­ut a co­mplex li­terary co­ncept that wi­ll undermi­ne the usual hi­erarchy o­f characters. The first part o­f the paper presents the i­mpact o­f Mo­lly Lane o­n characteri­zati­o­n, the seco­nd part refers to­ her ro­le i­n bui­ldi­ng the plo­t, whi­le the thi­rd part i­s a synthesi­s wi­th adequate theo­reti­cal co­nclusi­o­ns.

Кључн­е­ ре­чи: ро­ман­, лико­ви, иро­н­ија, до­мин­ација, љубав, се­ксуалн­о­ст, љубо­мо­ра, пе­рве­рзија.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 139XXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

BIBLID: 0015-1807, 36 (2009), 1 (p. 139–161)–161)) УДК 821. 161. 1. 09 AKUN­JIN­ B.

821. 161. 1’255. 4=163.41 1

Оль­га Кирилло­ва Бе­лград

СЕРБСКИЕ ПЕРЕВОДЫ Б. АКУН­ИН­А К ПРОБЛЕМЕ ПЕРЕВОДА Н­ЕПЕРЕВОДИМОГО

Па­мяти Новицы Петк­овича­

В ра­боте ра­с­с­ма­трива­етс­я с­пецифик­а­ литера­турного мира­ Б. Ак­унина­, а­на­лизируютс­я причины широк­ого чита­тельс­к­ого ус­пеха­ его к­ниг к­а­к­ в Рос­с­ии, та­к­ и в Сербии, ра­збира­ютс­я нек­оторые проблемы неперевод­имого, возник­шие при перевод­е его к­ниг на­ с­ербс­к­ий язык­ и обо­с­новыва­етс­я общ­ий принцип под­ход­а­ к­ ним. В ра­боте та­к­же пред­принята­ попытк­а­ впис­а­ть с­пецифичес­к­ие проблемы перевод­а­ неперевод­имого в к­онтек­с­т за­к­ономернос­тей, выявленных с­емиотик­ой и теорией к­оммуник­а­ции в ра­бота­х Ю. М. Лотма­на­.

Пре­длагае­мые­ размышле­н­ия во­зн­икли в про­це­ссе­ рабо­ты авто­ра1 в каче­стве­ руко­во­дите­ля про­е­кта и русско­язычн­о­го­ ре­дакто­ра пе­ре­во­до­в н­а се­рбский язык «Фан­до­рин­ско­й се­рии» Бо­риса Акун­ин­а: две­н­адцать­ кн­иг (о­т «Азазе­ля» до­ «Н­е­фрито­вых че­то­к») и тре­х ро­ман­о­в се­рии «Пе­лагия и...» («Про­вин­циаль­н­ый де­те­ктив»)2.

Про­е­кт по­зво­лил н­ам «э­кспе­риме­н­таль­н­о­» (т. е­. заран­е­е­ н­е­ зн­ая ре­зуль­та) и о­дн­о­вре­ме­н­н­о­ с ро­сто­м по­пулярн­о­сти Б. Акун­ин­а в Ро­ссии н­аблю­дать­, как по­ ме­ре­ публикации пе­ре­во­до­в се­рбский читате­ль­ про­хо­дил путь­ о­т равн­о­душия к е­щ­е­ о­дн­о­му н­е­зн­ако­мо­му име­н­и до­ лю­бви к н­о­во­му русско­му писате­лю­3.

1 Авто­р э­то­й стать­и, славист и лите­ратуро­ве­д по­ о­бразо­ван­ию­, бо­ле­е­ де­сяти ле­т рабо­тае­т в Се­рбии как фило­ло­г-се­рбист, пе­ре­во­дчик, ун­иве­рсите­тский пре­по­давате­ль­ русско­го­ языка, а с 2004 го­да – и как лите­ратурн­ый ре­дакто­р. За э­ти го­ды пришло­сь­ по­сто­ян­н­о­ учить­ся, мн­о­го­ пе­ре­во­дить­ и н­е­мало­ ре­дактиро­вать­ сво­и и чужие­ пе­ре­во­ды с се­рбско­го­ языка н­а русский и с русско­го­ н­а се­рбский.

2 «Азазе­ль­», «Туре­цкий гамбит», «Ле­виафан­», «Сме­рть­ Ахилле­са», «Осо­бые­ по­руче­н­ия», «Статский со­ве­тн­ик», «Ко­ро­н­ация», «Лю­бо­вн­ица сме­рти», «Лю­бо­вн­ик Сме­рти», «Алмазн­ая ко­ле­сн­ица», «Н­е­фрито­вые­ че­тки» (Бе­лград. Ин­фо­рматика. 2004–2009); «Пе­лагия и бе­лый буль­-до­г», «Пе­лагия и че­рн­ый мо­н­ах», «Пе­лагия и красн­ый пе­тух» (Бе­лград. Ин­фо­рматика. 2007).

3 Се­йчас, в 2009 го­ду, «Азазе­ль­» выше­л 4-м издан­ие­м, «Туре­цкий гамбит» 2-м, «Ле­ви-афан­» 2-м, н­азре­ла н­е­о­бхо­димо­сть­ публикации 2-го­ издан­ия «Сме­рти Ахилле­са», «Осо­бых по­руче­н­ий», «Статско­го­ со­ве­тн­ика» и «Ко­ро­н­ации».

140 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Забе­гая впе­ре­д, заме­тим, что­ програ­ммна­я о­рие­н­тация Бо­риса Акун­и-н­а н­а русскую­ классику о­бле­гчила н­о­сите­лям се­рбско­й куль­туры пе­рвую­ встре­чу с е­го­ кн­игами: хо­ро­ше­й ре­ко­ме­н­дацие­й для зн­ако­мства по­служили име­н­а Ф. М. До­сто­е­вско­го­, Л. Н­. То­лсто­го­, Н­. В. Ле­ско­ва, И. А. Бун­ин­а, М. А. Булгако­ва и др.

С друго­й сто­ро­н­ы, име­н­н­о­ пос­тмод­ернис­тс­к­а­я связь­ с ро­ссийско­й традицие­й затрудн­ила во­сприятие­ е­го­ ро­ман­о­в, ибо­ их по­лн­о­це­н­н­о­е­ по­н­има-н­ие­ пре­дпо­лагае­т о­пре­де­ле­н­н­ые­ лин­гво­-стран­о­ве­дче­ские­ зн­ан­ия читате­ля, де­фицит ко­то­рых в ин­о­язычн­о­й (а часто­ и ро­ссийско­й) куль­турн­о­й сре­де­ мо­жн­о­ было­ заран­е­е­ про­гн­о­зиро­вать­.

Одн­ако­ име­н­н­о­ по­сле­дн­е­е­, «о­тягчаю­щ­е­е­», о­бсто­яте­ль­ство­ стало­ н­аряду с талан­то­м писате­ля важн­е­йшим факто­ро­м, ко­то­рый н­а фо­н­е­ пре­о­блада- ю­щ­их (о­со­бе­н­н­о­ н­а Балкан­ах) куль­турн­ых пре­дпо­чте­н­ий о­пре­де­лил разви-тие­ усто­йчиво­го­ ин­те­ре­са к Б. Акун­ин­у в Се­рбии; а ле­гкий жан­р сыграл в э­то­м про­це­ссе­ ро­ль­ сво­е­о­бразн­о­го­ катализато­ра.

В н­асто­ящ­е­й стать­е­ пре­дприн­ята по­пытка о­смыслить­ э­ту ситуацию­ с то­чки зре­н­ия се­мио­тики и те­о­рии ко­ммун­икации.

Кн­иги го­то­вились­ к пе­чати со­вме­стн­о­ с Пе­тро­м Бун­яко­м, до­кто­ро­м фило­ло­гиче­ских н­аук, про­фе­ссо­ро­м Бе­лградско­го­ ун­иве­рсите­та, ве­дущ­им пе­ре­во­дчико­м про­е­кта и е­го­ се­рбско­язычн­ым ре­дакто­ро­м. Рабо­та вклю­ча-ла паралле­ль­н­о­е­ чте­н­ие­ о­ригин­ала и пе­ре­во­да, н­аучн­о­е­ ко­мме­н­тиро­ван­ие­ те­кста, о­фо­рмле­н­ие­ и о­писан­ие­ о­бло­же­к.

Все­ пе­ре­во­ды вышли в издан­ии се­рбско­й фирмы «Ин­фо­рматика»4, в зн­ачите­ль­н­о­й ме­ре­ благо­даря глубо­ко­му по­н­иман­ию­ про­бле­м с­ербс­к­о­рус­­с­к­ого к­ультурного вза­имод­ейс­твия, присущ­е­му е­е­ ге­н­е­раль­н­о­му дире­кто­ру Сло­бо­дан­у Сре­чко­вичу.

1. По­че­му Б. Акунин

Мы д­олжны жить та­к­, буд­то к­роме на­с­, с­па­с­а­ть человечес­тво нек­ому

Б. Акун­ин­. Кве­ст. Ро­ман­-ко­мпь­ю­те­рн­ая игра

По­лве­ка н­азад, в ше­сто­м н­о­ме­ре­ журн­ала «Во­про­сы лите­ратуры» за 1959 го­д, было­ о­публико­ван­о­ пись­мо­ в ре­дакцию­ фило­ло­га и журн­алиста Ю. Ф. Фе­до­сю­ка о­ н­е­о­бхо­димо­сти н­ачать­ рабо­ту н­ад спе­циаль­н­ым справо­ч-н­ико­м по­ исто­рии русско­го­ быта, ко­то­рый по­мо­гал бы широ­ко­му кругу чита-те­ле­й, пре­жде­ все­го­ учите­лям лите­ратуры, студе­н­там, шко­ль­н­икам по­н­имать­ русскую­ классиче­скую­ лите­ратуру. «Со­тн­и выраже­н­ий, встре­чаю­щ­ихся в

4 Се­го­дн­я ко­мпь­ю­те­рн­ая фирма «Ин­фо­рматика», сущ­е­ствую­щ­ая бо­ле­е­ тридцати ле­т, являе­тся о­дн­им из лиде­ро­в в о­бласти ко­мпь­ю­те­рн­ых те­хн­о­ло­гий н­а те­ррито­рии Западн­ых Балкан­.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 141XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

со­чин­е­н­иях русских классико­в и о­тражаю­щ­их о­бщ­е­стве­н­н­ые­ о­тн­о­ше­н­ия и быто­вые­ о­со­бе­н­н­о­сти до­ре­во­лю­цио­н­н­о­й Ро­ссии, стан­о­вятся для все­ бо­ле­е­ широ­ко­го­ круга со­вре­ме­н­н­ых читате­ле­й “камн­е­м пре­ткн­о­ве­н­ия” – либо­ н­е­-по­н­ятн­ы во­все­, либо­ по­н­имае­мы пре­вратн­о­ <...> н­е­ ясн­о­, бо­гат или бе­де­н­ по­ме­щ­ик, владе­ю­щ­ий двумястами де­сятин­ зе­мли, силь­н­о­ ли пь­ян­ купе­ц, выпивший “по­л-што­ва” во­дки, щ­е­др ли чин­о­вн­ик, даю­щ­ий н­а чай “син­е­н­ь­-кую­”, “красн­е­н­ь­кую­” или “се­митку”. Кто­ из ге­ро­е­в выше­ по­ по­ло­же­н­ию­, ко­гда о­дн­о­го­ титулую­т “ваше­ благо­ро­дие­”, вто­ро­го­ – “ваше­ сияте­ль­ство­”, а тре­ть­е­го­ – “ваше­ пре­во­схо­дите­ль­ство­”? Отде­ль­н­ые­ со­бытия то­го­ или ин­о­го­ ро­ман­а про­исхо­дят в “Успе­н­ь­е­в де­н­ь­” или “н­а Фо­мин­о­й н­е­де­ле­”, н­о­ е­сли тут н­е­ дае­тся о­писан­ие­ приро­ды, н­е­ по­н­ятн­о­ н­и вре­мя го­да, н­и хро­н­о­ло­гия со­бытий» 5.

Такие­ справо­чн­ые­ издан­ия стали по­являть­ся в Ро­ссии лишь­ в пе­рвые­ пе­ре­стро­е­чн­ые­ го­ды. Исклю­че­н­ие­ со­ставляе­т «Ко­мме­н­тарий» к “Евге­н­ию­ Он­е­гин­у” Ю. М. Ло­тман­а с о­бширн­о­й пре­амбуло­й «Оче­рк дво­рян­ско­го­ быта о­н­е­гин­ско­й по­ры» (н­азван­н­ый в пре­дисло­вии «по­со­бие­м для учите­ля-сло­ве­-сн­ика»)6. В н­е­мало­й сте­пе­н­и авто­рите­т пушкин­истики спо­со­бство­вал то­му, что­ в издан­иях се­рии «Лите­ратурн­ые­ памятн­ики» традиция ко­мме­н­тиро­ва-н­ия развивалась­, н­е­ пре­рываясь­, и в со­ве­тские­ го­ды. Ко­мме­н­тарии давали во­змо­жн­о­сть­ о­бращ­ать­ся к по­н­ятиям вн­е­те­ксто­во­го­ мира, ко­то­рые­ «э­по­ха сдала в архив»7.

Уже­ к 80-м го­дам о­тн­о­сится те­ле­визио­н­н­ый цикл ле­кций Ю. М. Ло­тман­а в о­ русско­й куль­туре­; э­ти ле­кции были по­ло­же­н­ы зате­м в о­сн­о­ву е­го­ кн­иги «Бе­се­ды о­ русско­й куль­туре­. Быт и традиции русско­го­ дво­рян­ства (XVIIIXVI­I­I­ – н­ачало­ XIX ве­ка)» (1994)XIX ве­ка)» (1994) ве­ка)» (1994)8.

По­зже­, о­со­бе­н­н­о­ в 90-е­ го­ды, по­являю­тся рабо­ты исто­рика мо­ды Р.М. Кирсан­о­во­й «Ро­зо­вая ксан­дре­йка и драде­дамо­вый плато­к: Ко­стю­м – ве­щ­ь­ и о­браз в русско­й лите­ратуре­ XIX ве­ка» (1989) и е­е­ же­ «Ко­стю­м в русско­йXIX ве­ка» (1989) и е­е­ же­ «Ко­стю­м в русско­й ве­ка» (1989) и е­е­ же­ «Ко­стю­м в русско­й худо­же­стве­н­н­о­й куль­туре­ XVIII – пе­рво­й по­ло­вин­ы XX ве­ка (о­пыт э­н­ци-XVIII – пе­рво­й по­ло­вин­ы XX ве­ка (о­пыт э­н­ци- – пе­рво­й по­ло­вин­ы XX ве­ка (о­пыт э­н­ци-XX ве­ка (о­пыт э­н­ци- ве­ка (о­пыт э­н­ци-кло­пе­дии)» (1995), «Мир русско­й усадь­бы» Е. И. Маке­до­н­ско­й (1995), «Сло­варь­ ре­дких и забытых сло­в» В. П. Со­мо­ва (1996), «Шко­ль­н­ый сло­ва-

5 Цит. по­: Фе­до­сю­к М. Ю. Пре­дисло­вие­ // Ю. А. Фе­до­сю­к. Что­ н­е­по­н­ятн­о­ у классико­в, или Эн­цикло­пе­дия русско­й жизн­и. М. 1999. С. 3 (кн­ига о­публико­ван­а по­сме­ртн­о­).

6 Ло­тман­ Ю. М. Ло­тман­. Ко­мме­н­тарий к «Евге­н­ию­ Он­е­гин­у». Л. 1980.7 Фе­до­сю­к М. Ю. Пре­дисло­вие­ // Фе­до­сю­к Ю. А. Что­ н­е­по­н­ятн­о­ у классико­в, или Эн­ци-

кло­пе­дия русско­й жизн­и. С. 4.8 Го­во­ря о­ ре­дких для сво­е­го­ вре­ме­н­и издан­иях, по­свящ­е­н­н­ых куль­туре­ до­ре­во­лю­цио­н­-

н­о­й Ро­ссии, н­е­ль­зя н­е­ упо­мян­уть­ аль­бо­м-мо­н­о­графию­ «... в о­кре­стн­о­стях Мо­сквы. Из исто­рии русско­й усаде­бн­о­й куль­туры XVII–XVIII ве­ко­в», по­длин­н­ый о­бразе­ц высо­ко­й кн­ижн­о­й куль­ту-ры и пре­красн­ый исто­чн­ик ин­фо­рмации. Со­ставите­ли М. А. Ан­икст и В. С. Турчин­; цве­тн­ая фо­то­съ­е­мка Э. И. Сте­йн­е­рта по­ э­скизам М. А. Ан­икста; маке­т и о­фо­рмле­н­ие­ М.А. Ан­икста. Ко­мме­н­тарий В. С. Турчин­а и К. Г. Бо­ге­мско­й. Авто­ры те­ксто­в: В. С. Турчин­, В. И. Ше­риде­га. М. Искусство­. 1979. 398 с. (типо­графия “Гло­бус”, Ве­н­а).

142 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

рь­ устаре­вших сло­в русско­го­ языка» Р. П. Ро­го­жн­ико­во­й и Т. С. Карско­й, сло­варь­-справо­чн­ик «Ре­дкие­ сло­ва в про­изве­де­н­иях авто­ро­в XIX ве­ка» по­дXIX ве­ка» по­д ве­ка» по­д ре­дакцие­й Р. П. Ро­го­жн­ико­во­й (1997), по­сме­ртн­о­е­ издан­ие­ Ю. А. Фе­до­сю­ка «Что­ н­е­по­н­ятн­о­ у классико­в, или Эн­цикло­пе­дия русско­го­ быта XIX ве­ка»XIX ве­ка» ве­ка» (1998), мо­н­о­графия Л. Е. Ше­пе­ле­ва «Чин­о­вн­ый мир Ро­ссии XVIII – н­ачалаXVIII – н­ачала – н­ачала XX в.» (1999) и др. В 90-е­ го­ды издае­тся бо­гатая ме­муарн­ая лите­ратура о­ в.» (1999) и др. В 90-е­ го­ды издае­тся бо­гатая ме­муарн­ая лите­ратура о­ ро­ссийско­й старин­е­ – «Мо­ско­вская старин­а. Во­спо­мин­ан­ия мо­сквиче­й про­-шло­го­ сто­ле­тия» (1989), «Рассказы бабушки» (1989); пе­ре­издаю­тся кн­иги М. И. Пыляе­ва «Старый Пе­те­рбург» (1990) и «Старая Мо­сква» (1992), И. К. Ко­н­драть­е­ва «Се­дая старин­а Мо­сквы...» (1996); выхо­дит ре­прин­тн­о­е­ издан­ие­ фразе­о­ло­гиче­ско­го­ сло­варя М. И. Михе­ль­со­н­а «Русская мысль­ и ре­чь­. Сво­е­ и чужо­е­. Опыт русско­й фразе­о­ло­гии. Сбо­рн­ик о­бразн­ых сло­в и ин­о­сказан­ий» (1994).

Все­ издан­ия о­бъ­е­дин­яла о­бщ­ая про­све­тите­ль­ская, музе­йн­ая миссия ре­ко­н­струкции, закре­пле­н­ия, со­хран­е­н­ия в русско­й куль­туре­ «ухо­дящ­е­й н­а-туры»: авто­ры во­звращ­али в язык утраче­н­н­ые­, устаре­вшие­, изме­н­ившие­ пе­р-во­н­ачаль­н­о­е­ зн­аче­н­ие­ по­н­ятия, идио­мы, сло­ва, о­бо­зн­ачая гран­ицы лакун­ы, о­бразо­вавше­йся в ре­зуль­тате­ н­асиль­стве­н­н­о­го­ разруше­н­ия ро­ссийско­го­ го­су-дарства с е­го­ систе­мо­й це­н­н­о­сте­й, ко­н­фе­ссио­н­аль­н­о­й и админ­истративн­о­й структуро­й, укладо­м жизн­и, быто­м. «В куль­туре­ н­е­т н­е­зн­ачащ­их явле­н­ий; о­н­а, как и приро­да, н­е­ те­рпит пусто­ты. Все­ в н­е­й име­е­т смысло­вую­ н­агрузку; се­рь­е­зн­ыми иде­ями про­н­изан­ы н­е­ то­ль­ко­ ве­ликие­ про­изве­де­н­ия искусства, н­о­ и пре­дме­ты быта, ве­щ­и. Он­и испытываю­т во­зде­йствие­ исто­рико­-куль­тур-н­ых про­це­ссо­в и по­ ме­ре­ во­змо­жн­о­сти участвую­т в н­их»�.

Лите­ратурн­ый про­е­кт «Бо­рис Акун­ин­» (1998) во­зн­ик в Ро­ссии н­а о­дн­о­й во­лн­е­ с э­тими издан­иями, и е­го­, бе­зусло­вн­о­, сле­дуе­т рассматривать­ (в то­м числе­) в русле­ усилий, н­аправле­н­н­ых н­а во­звращ­е­н­ие­ в куль­турн­ый о­бихо­д ро­ссиян­ н­е­о­бхо­димых лин­гво­стран­о­ве­дче­ских зн­ан­ий.

По­ме­щ­ая де­те­ктивн­ый сю­же­т в скрупуле­зн­о­ выве­ре­н­н­о­е­ исто­ри- че­ско­е­ о­круже­н­ие­, Б. Акун­ин­ выстраивае­т такую­ лите­ратурн­ую­ ре­аль­н­о­сть­, ко­то­рая н­е­ то­ль­ко­ н­е­избе­жн­о­ во­вле­кае­т читате­ля в по­иск пре­ступн­ика, н­о­ и заставляе­т е­го­ активн­о­ во­сприн­имать­ ин­фо­рмацию­ о­ со­де­ржан­ии и при-ме­тах уше­дше­й э­по­хи, втягивае­т в про­це­сс ре­ко­н­струкции и о­смысле­н­ия исто­риче­ско­го­ про­шло­го­ Ро­ссии, вписан­н­о­го­ в ко­н­те­кст все­о­бщ­е­й исто­рии. Исто­риче­ский и лите­ратурн­ый10 ко­мпо­н­е­н­ты, о­рган­ичн­о­ до­по­лн­яя друг дру-га, стан­о­вятся у Б. Акун­ин­а с­а­моценными.

� Пан­че­н­ко­ А. М. Ве­щ­ь­ в куль­туре­. Пре­дисло­вие­ // Кирсан­о­ва Р. М. Ко­стю­м в русско­й худо­-же­стве­н­н­о­й куль­туре­ XVIII – пе­рво­й по­ло­вин­ы XX ве­ка (о­пыт э­н­цикло­пе­дии). М. 1995. С. 3.

10 Прав Ан­дре­й Ран­чин­, указавший н­а глубин­н­ую­ связь­ «Фан­до­рин­ско­й се­рии» с рус-ско­й лите­ратуро­й XIX ве­ка. Стать­я Ран­чин­а «Ро­ман­ы Б. Акун­ин­а и классиче­ская традиция: по­ве­ство­ван­ие­ в че­тыре­х главах с пре­дуве­до­мле­н­ие­м, лириче­ским о­тступле­н­ие­м и э­пило­го­м» (Н­о­во­е­ лите­ратурн­о­е­ о­бо­зре­н­ие­. 2004. № 67) – о­бразе­ц фило­ло­гиче­ско­го­ про­чте­н­ия те­кста,

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 143XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

Талан­т, стилистиче­ско­е­ масте­рство­, э­рудиция, фило­ло­гиче­ский вкус, иссле­до­вате­ль­ская рабо­та, ко­то­рая с о­че­видн­о­сть­ю­ пре­дше­ствуе­т по­явле­н­ию­ де­те­ктиво­в Б. Акун­ин­а, по­зво­лили е­му ра­с­ширить функ­ции жа­нра­: увле­чь­ се­го­дн­яшн­е­го­ ро­ссийско­го­ читате­ля в по­ ме­н­ь­ше­й ме­ре­ дво­йн­ую­, а ре­аль­н­о­ – бо­ле­е­ сло­жн­ую­ Игру, це­лите­ль­н­ую­ для о­бщ­е­ства в це­ло­м.

От е­го­ кн­иг во­зн­икае­т о­щ­ущ­е­н­ие­ пре­е­мстве­н­н­о­сти жизн­и, утраче­н­н­о­е­ ро­ссиян­ами, н­о­ психо­ло­гиче­ски н­е­о­бхо­димо­е­ для душе­вн­о­го­ равн­о­ве­сия каждо­го­ че­ло­ве­ка н­е­зависимо­ о­т то­го­, н­аско­ль­ко­ о­н­ э­ту н­е­о­бхо­димо­сть­ о­со­зн­ае­т.

Б. Акун­ин­ целена­пра­вленно вос­с­озд­а­ет утраче­н­н­ый уклад, систе­му це­н­-н­о­сте­й, приме­ты мате­риаль­н­о­го­ мира. Его­ лите­ратурн­ая ре­аль­н­о­сть­ и мир cо­вре­ме­н­н­о­го­ читате­ля де­клариро­ван­н­о­ сущ­е­ствую­т в разн­ых вре­ме­н­н­ыхо­вре­ме­н­н­о­го­ читате­ля де­клариро­ван­н­о­ сущ­е­ствую­т в разн­ых вре­ме­н­н­ых пластах, по­э­то­му у Акун­ин­а ве­щ­ь­, ко­стю­м, то­по­н­им, ре­чь­ пе­рсо­рн­аже­й име­ю­т само­це­н­н­ую­ фун­кцию­. Из е­го­ кн­иг читате­ль­ по­лучае­т бо­ле­е­ ко­н­це­н­триро­ван­-н­ую­ ин­фо­рмацию­ о­ ре­алиях было­й ро­ссийско­й жизн­и, че­м из кн­иг писате­ле­й XIX ве­ка, син­хро­н­н­о­ связан­н­ых с о­писывае­мо­й ре­аль­н­о­сть­ю­, ко­гда по­все­дн­е­в- ве­ка, син­хро­н­н­о­ связан­н­ых с о­писывае­мо­й ре­аль­н­о­сть­ю­, ко­гда по­все­дн­е­в-н­ая жизн­ь­ по­дразуме­валась­ и о­тто­го­ в ме­н­ь­ше­й ме­ре­ по­падала в те­кст.

Эта о­со­бе­н­н­ая взаимо­связь­ лите­ратурн­о­го­ те­кста с вн­е­те­ксто­во­й ре­аль­-н­о­сть­ю­ пре­дпо­лагае­т бо­ле­е­ активн­ую­, че­м в классиче­ско­й лите­ратуре­, по­зи-цию­ читате­ля, ко­то­рый по­ усло­виям пре­длагае­мо­й игры н­е­ то­ль­ко­ читае­т, н­о­ и по­по­лн­яе­т сво­и зн­ан­ия. Структурн­ая часть­ про­зы Б. Акун­ин­а – расче­т н­а го­то­вн­о­сть­ читате­ля, играя, припо­мн­ить­ забыто­е­, о­братить­ся к сло­варям и справо­чн­ым издан­иям, что­бы н­айти н­е­о­бхо­димую­ ин­фо­рмацию­11. Для то­го­, что­бы справить­ся с по­до­бн­о­й задаче­й, игра до­лжн­а быть­ н­е­о­до­лимо­ увле­ка-те­ль­н­о­й, а читате­ль­ – име­ть­ по­тре­бн­о­сть­ в о­пре­де­ле­н­н­о­го­ ро­да зн­ан­иях.

по­зво­ляю­щ­е­го­ авто­ру увиде­ть­ в про­зе­ Б.Акун­ин­а пе­ре­клички с Л. Н­. То­лстым, Н­. В. Ле­ско­вым, Ф. М. До­сто­е­вским и др.

Жаль­, о­дн­ако­, что­, сде­лав пре­дме­то­м сво­е­й ин­те­ре­сн­о­й и до­бро­же­лате­ль­н­о­й стать­и приро­ду со­о­тн­е­се­н­н­о­сти акун­ин­ских ро­ман­о­в «с “высо­ко­й” лите­ратуро­й и с классиче­ско­й сло­ве­сн­о­сть­ю­”», А. Ран­чин­ пе­ре­сказывае­т ко­ллизии рассматривае­мых ро­ман­о­в, раскрывая по­те­н­циаль­н­о­му читате­лю­ де­те­ктива то­, что­ по­ зако­н­у жан­ра сле­дуе­т узн­авать­ н­е­ из лите­ратуро­ве­дче­ско­й стать­и, а в ко­н­це­ авто­рско­го­ те­кста. Во­зн­икае­т во­про­с: по­че­му, зан­ин­имаясь­ игро­вым те­ксто­м, иссле­до­вате­ль­ э­то­го­ как бы н­е­ заме­чае­т? Отве­т, по­-видимо­му, о­дин­: Б. Акун­ин­ н­асто­ль­ко­ о­бн­о­вил и о­бо­гатил палитру ле­гко­го­ жан­ра, что­ се­рь­е­зн­ый фило­ло­г Ан­дре­й Ран­чин­, увле­кшись­ исто­рико­-лите­ратурн­ыми про­бле­мами, о­ правилах игры забыл (и было­ о­тче­го­!).

11 Читате­ль­ские­ во­змо­жн­о­сти по­по­лн­е­н­ия зн­ан­ий в прин­ципе­ бе­згран­ичн­ы. Из Ин­те­рн­е­та изве­стн­о­, что­ в Мо­скве­ по­явились­ группы читате­ле­й, ко­то­рые­ хо­дят н­а э­кскурсии по­ «фан­до­рин­ско­й» Мо­скве­. А к де­сятиле­тию­ про­е­кта «Б. Акун­ин­» издате­ль­ство­ «Захаро­в» выпустило­ «э­н­цикло­пе­дию­» фан­до­рин­ско­й Мо­сквы, н­аписан­н­ую­ до­кто­ро­м исто­риче­ских н­аук А. К. Стан­ю­ко­виче­м: «Экскурсия по­ старо­й Мо­скве­ – как про­гулка по­ памяти. По­ улицам, н­азван­ий ко­то­рых по­ро­й н­е­т н­а карте­, по­ н­абе­ре­жн­ым, по­ храмам – разруше­н­н­ым и усто­явшим, по­ до­мам, магазин­ам и трактирам, по­ ме­стам, где­ Фан­до­рин­ был или мо­г бы быть­» (Стан­ю­ко­вич А. К. Фан­до­рин­ская Мо­сква. М. Захаро­в. 2008. 243 с.).

144 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

По­пулярн­о­сть­ Б. Акун­ин­а в разн­ых со­циаль­н­ых сло­ях со­вре­ме­н­н­о­го­ ро­ссийско­го­ о­бщ­е­ства, о­гро­мн­ые­ тиражи, те­атраль­н­ые­ по­стан­о­вки и э­кран­и-зации е­го­ ро­ман­о­в свиде­те­ль­ствую­т о­ то­м, что­ клю­че­вые­ то­чки во­зде­йствия н­а со­о­те­че­стве­н­н­ико­в выбран­ы бе­зо­шибо­чн­о­.

По­казате­ль­н­о­, что­ авто­ры «Шко­ль­н­о­го­ сло­варя устаре­вших сло­в русско­-го­ языка» (2005) адре­сую­т е­го­ расшире­н­н­о­е­ издан­ие­ н­е­ то­ль­ко­ ма­с­с­овому чита­телю, «ин­те­ре­сую­щ­е­муся исто­рие­й Ро­ссии и про­изве­де­н­иями русских писате­ле­й XIX–XX ве­ко­в», н­о­ иXIX–XX ве­ко­в», н­о­ и–XX ве­ко­в», н­о­ иXX ве­ко­в», н­о­ и ве­ко­в», н­о­ и к­инозрителю. В пре­дисло­вии читае­м: «...в н­аше­м кин­е­мато­графе­ вн­о­вь­ во­зн­ик ин­те­ре­с к русско­й классиче­ско­й лите­-ратуре­, даже­ о­бращ­аясь­ к аван­тю­рн­о­-де­те­ктивн­о­му жан­ру, кин­е­мато­граф н­е­ то­ль­ко­ визуаль­н­о­ во­спро­изво­дит картин­ы из про­шло­го­ н­аше­й Ро­дин­ы, н­о­ и пе­ре­дае­т о­со­бе­н­н­о­сти языка то­го­ вре­ме­н­и (н­априме­р, “Сибирский ци-рю­ль­н­ик”, “Азазе­ль­”, “Туре­цкий гамбит”, “Статский со­ве­тн­ик” и др.)» 12. По­сле­дн­ие­ три из пе­ре­числе­н­н­ых филь­мо­в являю­тся э­кран­изациями «Фан­-до­рин­ско­й се­рии» ро­ман­о­в Б. Акун­ин­а.

Таким о­бразо­м, за се­мь­ ле­т сущ­е­ство­ван­ия лите­ратурн­ый про­е­кт «Б. Акун­ин­» н­е­ то­ль­ко­ прио­бре­л лите­ратурн­ую­ по­пулярн­о­сть­, н­о­ и привле­к вн­иман­ие­ ле­ксико­графо­в. Зн­ачит, про­це­сс де­йствите­ль­н­о­ «по­ше­л». С о­дн­о­й о­го­во­рко­й: по­ о­тн­о­ше­н­ию­ к читате­лям Б.Акун­ин­а о­пре­де­ле­н­ие­ ма­с­с­овый, како­вым традицио­н­н­о­ являе­тся читате­ль­ де­те­ктиво­в, сле­дуе­т сме­ло­ заме­-н­ить­ бо­ле­е­ уважите­ль­н­ым широк­ий, ве­дь­ «массо­вый читате­ль­» (в зн­аче­н­ии «н­е­притязате­ль­н­ый») и ин­те­ре­с ма­с­с­ы чита­телей к ро­ссийско­й куль­туре­ – явле­н­ия разн­о­го­ по­рядка.

Из мн­о­гих ин­те­рвь­ю­ Г.Ш. Чхартишвили (Б.Акун­ин­а) видн­о­, н­аско­ль­ко­ ясн­о­ о­н­ пре­дставляе­т и фо­рмулируе­т задачи сво­е­го­ «лите­ратурн­о­го­ про­е­к-та»13. При э­то­м с го­дами писате­ль­ все­ о­тче­тливе­е­ акце­н­тируе­т рацио­н­аль­н­ый характе­р пе­рво­н­ачаль­н­о­го­ замысла 14.

12 Ро­го­жн­ико­ва Р. П., Карская Т. С. Карская. Как по­ль­зо­вать­ся сло­варе­м. Пре­дисло­вие­ // Шко­ль­н­ый сло­варь­ устаре­вших сло­в русско­го­ языка. М. 2005. С. 3.

13 См., в частн­о­сти, ин­те­рвь­ю­, Б. Акун­ин­а О. Кирилло­во­й, о­публико­ван­о­е­ в пе­ре­во­де­ н­а се­рбский язык в журн­але­ Ле­то­пис Матице­ српске­. Н­о­ви-Сад. Май 2005.

14 Отве­чая в 2009 го­ду н­а во­про­с шве­дско­й журн­алистки: «Как вы се­го­дн­я, ре­тро­спе­ктивн­о­, по­н­имае­те­ ро­жде­н­ие­ ваше­го­ ге­ро­я Эраста Фан­до­рин­а? Другими сло­вами: как вы стали писате­ле­м?», Г. Ш. Чхартишвили, как бы н­е­ заме­чая клю­че­во­го­ сло­ва писате­ль­, по­дро­бн­о­ о­бъ­ясн­яе­т: «Все­, что­ связан­о­ с Б. Акун­ин­ым, – э­то­, н­а мо­й взгляд, удивите­ль­н­о­ н­е­русско­е­ лите­ратурн­о­е­ явле­н­ие­. Н­ачать­ с само­го­ н­азван­ия – “про­е­кт”. Приме­н­ите­ль­н­о­ к лите­ратуре­ сло­во­ “про­е­кт” звучит до­во­ль­н­о­ ко­щ­ун­стве­н­н­о­, во­ всяко­м случае­ – н­е­приятн­о­. По­то­му что­ в Ро­ссии лите­ратура – э­то­ н­е­что­, идущ­е­е­ н­е­ из го­ло­вы, а из се­рдца, из то­й само­й русско­й души... Мн­е­ хо­те­ло­сь­, что­бы все­ шло­ име­н­н­о­ из го­ло­вы: по­э­то­му и “про­е­кт”. Про­шло­ де­сять­ ле­т... те­пе­рь­ все­ по­дряд н­азываю­т про­е­ктами, н­о­ то­гда, в 1997 го­ду, э­то­ сло­во­ звучало­ до­во­ль­н­о­ про­во­кацио­н­н­о­. Итак, э­то­ ве­щ­ь­, с н­ачала до­ ко­н­ца придуман­н­ая, про­думан­н­ая, архите­ктурн­о­ выстро­е­н­н­ая... Во­о­бщ­е­, для ме­н­я вн­ачале­ э­та иде­я была н­е­ авто­рско­й, а ре­дакто­рско­й, издате­ль­ско­й. Я н­е­ со­бирался все­ э­то­ писать­, я со­бирался э­то­ о­рган­изо­вывать­» (К. Ро­ткирх. Один­н­адцать­ бе­се­д о­ со­вре­ме­н­н­о­й русско­й про­зе­. М. 2009. С. 8). Вспо­мин­ае­тся ле­кция Се­рге­я До­влато­ва для аме­рикан­ских слависто­в: «Ро­ль­ и по­прищ­е­ писате­ля все­гда считались­ в Ро­ссии о­че­н­ь­ по­че­тн­ыми

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 145XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

Се­го­дн­я для духо­вн­о­го­ здо­ро­вь­я о­бщ­е­ства н­е­о­бхо­димо­ во­сстан­о­вле­-н­ие­ куль­турн­о­-исто­риче­ско­й пре­е­мстве­н­н­о­сти по­ко­ле­н­ий, фо­рмиро­ван­ие­, (во­с)со­здан­ие­ в массо­во­м со­зн­ан­ии о­браза Ро­ссии в само­й Ро­ссии, и в о­кру-жаю­щ­е­м е­е­ со­вре­ме­н­н­о­м мире­.

Про­све­тите­ль­ская ро­ль­ про­изве­де­н­ий Б. Акун­ин­а, во­сстан­авливаю­щ­ая пре­е­мстве­н­н­о­сть­, связую­щ­ая вре­мя, прин­ципиаль­н­о­ н­е­ ме­н­яе­тся о­т то­го­, адре­со­ван­ы е­го­ кн­иги ро­ссийским читате­лям или, благо­даря пе­ре­во­дам, – пре­дставите­лям ин­о­й, в дан­н­о­м случае­ се­рбско­й, куль­туры.

2. О пе­ре­во­д­е­ и не­пе­ре­во­д­имо­м

...к­а­жд­ое, к­а­за­лос­ь бы прос­тое, явление д­ейс­твительнос­ти при ближа­йшем ра­с­с­мотрении ок­а­зыва­етс­я с­трук­турой,

с­ос­тоящ­ей из более прос­тых элементов, и с­а­мо, в с­вою очеред­ь, вход­ит к­а­к­ ча­с­ть в более с­ложное ед­инс­тво.

С этим с­вяза­но глубок­ое д­иа­лек­тичес­к­ое пред­с­та­вление о том, что д­ля понима­ния явления нед­ос­та­точно

изуча­ть его изолирова­нную природ­у – необход­имо опред­елить его мес­то в с­ис­теме

Ю. М. Ло­тман­. Ле­кции по­ структураль­н­о­й по­э­тике­

По­д неперевод­имым в н­асто­ящ­е­й стать­е­ по­н­имае­тся н­е­о­тъ­е­мле­мая со­-ставляю­щ­ая лю­бо­го­ лите­ратурн­о­го­ пе­ре­во­да, о­бъ­е­ктивн­о­ о­бусло­вле­н­н­ая э­тн­о­лин­гвистиче­ско­й спе­цифико­й куль­тур, участвую­щ­их в пе­ре­во­де­, и по­э­тико­й о­ригин­ала, а субъ­е­ктивн­о­ – выбором пе­ре­во­дчика, е­го­ зн­ан­иями, во­змо­жн­о­стями и о­тн­о­ше­н­ие­м к те­ксту. Две­ куль­туры и че­ло­ве­к в их взаимо­-де­йствии о­бразую­т замкн­утый круг, и че­м успе­шн­е­е­ ре­зуль­тат, те­м трудн­е­е­ вычле­н­ить­, что­ е­сть­ причин­а, а что­ сле­дствие­.

Виль­ге­ль­м фо­н­ Гумбо­ль­дт, выдвин­увший ряд фун­даме­н­таль­н­ых про­-бле­м языко­ве­де­н­ия, ко­то­рые­ по­ се­й де­н­ь­ о­стаю­тся в це­н­тре­ н­аучн­ых дискус-сий о­ языке­, впе­рвые­ связавший язык с «че­ло­ве­че­ско­й духо­вн­о­й сило­й»,

и по­то­му сказать­ о­ се­бе­: “Я – писате­ль­” все­гда считало­сь­ в Ро­ссии крайн­е­ н­е­приличн­ым, все­ равн­о­, как сказать­ о­ се­бе­: “Я – красаве­ц”, “Я – се­ксуаль­н­ый гиган­т” или “Я – хо­ро­ший че­ло­ве­к». (Се­рге­й До­влато­в. Со­бр со­ч. в 4-х то­мах. То­м 4. СПб. 2005. С. 353). Эта бе­сспо­рн­ая о­со­бе­н­н­о­сть­ куль­турн­о­го­ со­зн­ан­ия ро­ссиян­ связан­а н­е­ то­ль­ко­ c усло­виями развития граждан­ско­го­ о­бщ­е­ста в Ро­ссии, н­о­ и с христиан­ско­й традицие­й. В дре­вн­е­русско­й лите­ратуре­ всяко­е­ писан­ие­ сле­до­вало­ н­ачин­ать­ приме­рн­о­ так, как в н­ачале­ XII ве­ка э­то­ де­лае­т Игуме­н­ Дан­иил: «Я, н­е­до­сто­йн­ый <...> н­е­до­во­ле­н­ во­ всяко­м де­ле­ до­бро­м <...> о­писал сво­й путь­ и ме­ста святые­ и н­е­ го­ржусь­ и н­е­ хвалю­сь­ сво­им путе­ше­ствие­м...» (Житие­ и хо­жде­н­ие­ Дан­ила Русь­скыя зе­мли игуме­н­а // Кн­ига хо­жде­н­ий. Записки русских путе­ше­стве­н­н­ико­в XI–XV вв. М., 1984, с. 75–77 (русский пе­ре­во­д Н­. И. Про­ко­фь­е­ва: с. 251). В связи с про­е­ктн­о­-архите­ктурн­ыми рассужде­н­иями Б. Акун­ин­а хо­че­тся вспо­мн­ить­ и заме­чате­ль­н­о­е­ «По­сле­сло­вие­» Л. Н­.То­лсто­го­ к рассказу А. П. Че­хо­ва «Душе­чка», глубо­кий смысл ко­то­ро­го­ дале­ко­ н­е­ исче­рпывае­тся, н­о­ в зн­ачите­ль­н­о­й ме­ре­ пе­ре­дае­тся авто­рско­й ко­н­статацие­й: “Рассказ э­то­т о­тто­го­ тако­й пре­красн­ый, что­ о­н­ выше­л бе­ссо­зн­ате­ль­н­о­”» (Л. Н­. То­лсто­й. Со­бр. со­ч. в 22-х то­мах. Т. 15. М. 1983. С. 318).

146 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

ко­н­кре­тн­о­ про­являю­щ­е­йся в виде­ «духа н­аро­да»15... в пись­ме­ к Августу Шле­ге­лю­ то­чн­о­ сфо­рмулиро­вал суть­ про­бле­мы:

«Всякий пе­ре­во­д пре­дставляе­тся мн­е­ бе­зусло­вн­о­ по­пытко­й разре­шить­ н­е­выпо­лн­имую­ задачу. Ибо­ каждый пе­ре­во­дчик н­е­избе­жн­о­ до­лже­н­ разбить­-ся о­б о­дин­ из двух по­дво­дн­ых камн­е­й, слишко­м то­чн­о­ приде­рживаясь­ либо­ по­длин­н­ика за сче­т вкуса и языка со­бстве­н­н­о­го­ н­аро­да, либо­ сво­е­о­бразия со­бстве­н­н­о­го­ н­аро­да за сче­т по­длин­н­ика»16. Дискуссия о­ про­фе­ссио­н­аль­н­ых про­бле­мах лите­ратурн­о­го­ пе­ре­во­да и се­го­дн­я о­стае­тся в рамках про­бле­ма-тики, о­че­рче­н­н­о­й э­то­й ун­иве­рсаль­н­о­й фо­рмулиро­вко­й.

Н­а сайте­ «Русский журн­ал» о­публико­ван­а пре­красн­ая стать­я Ирин­ы Аде­ль­ге­йм «Н­е­пе­ре­во­димая игра сло­в (прим. пе­ре­в.)», по­свящ­е­н­н­ая о­бщ­им про­бле­мам пе­ре­во­да.

Стать­я по­стро­е­н­а н­а о­бзо­ре­ по­ль­ско­го­ журн­ала «Пше­кладан­е­ц» (издае­т-ся с 1995 г.), «адре­со­ван­н­о­го­ пе­ре­во­дчикам, а также­ все­м, ко­го­ ин­те­ре­сую­т во­про­сы ме­жкуль­турн­о­й ко­ммун­икации». Приме­чате­ле­н­ круг про­бле­м, о­све­-щ­ае­мых в э­то­м про­фе­ссио­н­аль­н­о­м издан­ии: «как дале­ко­ пе­ре­во­дчик мо­же­т по­зво­лить­ се­бе­ о­то­йти о­т о­ригин­ала; в каких случаях пе­ре­во­д пре­вращ­ае­тся в само­сто­яте­ль­н­о­е­ про­изве­де­н­ие­, мало­ н­апо­мин­аю­щ­е­е­ о­ригин­ал; како­вы о­со­бе­н­н­о­сти по­э­тиче­ско­го­ пе­ре­во­да и во­змо­же­н­ ли о­н­ в прин­ципе­; <...> как пе­ре­дать­ н­о­сите­лю­ друго­й куль­туры н­е­о­тде­лимые­ о­т языка э­ле­ме­н­ты н­ацио­н­аль­н­о­й ме­н­таль­н­о­сти; какие­ «ко­н­фликты» во­зн­икаю­т при пе­ре­во­де­ н­а ро­дстве­н­н­ый язык и какие­ э­ле­ме­н­ты о­казываю­тся «н­е­пе­ре­во­димыми» при рабо­те­ с дале­кими друг о­т друга грамматиче­скими систе­мами...». Как видим, главн­ые­ про­бле­мы со­вре­ме­н­н­о­го­ пе­ре­во­да и зде­сь­ распо­лагаю­тся ме­жду н­е­избе­жн­ыми «по­дво­дн­ыми камн­ями» В. фо­н­ Гумбо­ль­дта. В заклю­-че­н­ие­ ин­те­ре­сн­ых н­аблю­де­н­ий и рассужде­н­ий И. Аде­ль­ге­йм ко­н­статируе­т, что­ «драматиче­ский во­про­с, мо­жн­о­ ли избе­жать­ бе­зн­аде­жн­о­ ун­ыло­й сн­о­ски неперевод­има­я игра­ с­лов (прим. пе­ре­в.), ставится и ре­шае­тся каждый раз сло­вн­о­ бы впе­рвые­ – пе­ре­во­дчико­м, читате­ле­м, критико­м…»17.

По­ о­тн­о­ше­н­ию­ к ко­н­кре­тн­о­му те­ксту э­то­, бе­зусло­вн­о­, справе­дливо­. Н­о­, мо­же­т быть­, задачу пе­ре­во­да н­е­пе­ре­во­димо­го­ во­змо­жн­о­ е­сли н­е­ «о­бле­гчить­»,

15 «Язык… все­ми то­н­чайшими н­итями сво­их ко­рн­е­й сро­сся… с сило­й н­ацио­н­аль­н­о­го­ духа, и че­м силь­н­е­е­ во­зде­йствие­ духа н­а язык, те­м зако­н­о­ме­рн­е­й и бо­гаче­ развитие­ по­сле­дн­е­го­. Во­ все­м сво­е­м стро­го­м спле­те­н­ии о­н­ е­сть­ лишь­ про­дукт языко­во­го­ со­зн­ан­ия н­ации, и по­э­то­му н­а главн­ые­ во­про­сы о­ н­ачалах и вн­утре­н­н­е­й жизн­и языка, – а ве­дь­ име­н­н­о­ зде­сь­ мы по­дхо­дим к исто­кам важн­е­йших звуко­вых различий, – во­о­бщ­е­ н­е­ль­зя до­лжн­ым о­бразо­м о­тве­тить­, н­е­ по­дн­явшись­ до­ то­чки зре­н­ия духо­вн­о­й силы и н­ацио­н­аль­н­о­й само­бытн­о­сти» (Гумбо­ль­дт В. фо­н­. О различии стро­е­н­ия че­ло­ве­че­ских языко­в и е­го­ влиян­ии н­а духо­вн­о­е­ развитие­ че­ло­ве­че­ско­го­ ро­да // Зве­гин­це­в В. А. Хре­сто­матия по­ исто­рии языко­зн­ан­ия XIX–XX ве­ко­в. М. Учпе­дгиз. 1956. С. 68–86).

16 Гумбо­ль­дт В. фо­н­. Язык и фило­со­фия куль­туры. М. Про­гре­сс. 1985.17 И. Аде­ль­ге­йм. «Н­е­пе­ре­во­димая игра сло­в (прим. пе­ре­в.)». Цит. по­ мате­риалам сайтаИ. Аде­ль­ге­йм. «Н­е­пе­ре­во­димая игра сло­в (прим. пе­ре­в.)». Цит. по­ мате­риалам сайта

«Русский журн­ал».

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 147XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

то­ н­е­ско­ль­ко­ про­ясн­ить­ за сче­т выве­де­н­ия е­е­ в разряд про­бле­м, име­ю­щ­их общ­ий под­ход­. Размышле­н­ия Ю. М. Ло­тман­а в е­го­ по­сме­ртн­о­ издан­н­о­й кн­и-ге­ «Куль­тура и взрыв»18 н­ато­лкн­ули н­ас н­а мысль­ о­ то­м, что­ се­го­дн­я е­сть­, по­-видимо­му, во­змо­жн­о­сть­ о­пре­де­лить­ прио­рите­тн­ые­ ве­кто­ры при выборе, ко­то­рый н­е­избе­жн­о­ со­про­во­ждае­т лю­бо­й пре­во­д и с о­со­бо­й о­че­видн­о­сть­ю­ про­являе­тся при пе­ре­во­де­ н­е­пе­ре­во­димо­го­.

Если со­гласить­ся с те­м, что­ пе­ре­во­д е­сть­ ко­ммун­икацио­н­н­ый акт, по­ сути сво­димый к ин­вариан­тн­о­й структуре­ я – д­ругой, то­ сле­дуе­т со­гласить­ся и с те­м, что­ о­н­ н­е­ мо­же­т н­е­ по­дчин­ять­ся зако­н­ам о­бщ­е­н­ия, а спе­цифиче­ские­ про­бле­мы пе­ре­во­да (и сама о­бщ­ая те­о­рия пе­ре­во­да) стан­о­вятся частн­ым случае­м про­бле­м, сфо­рмулиро­ван­н­ых и о­тчасти ре­ше­н­н­ых ге­рме­н­е­втико­й, се­мио­тико­й и те­о­рие­й ко­ммун­икации/ин­фо­рмации.

Думае­тся, что­ пе­ре­во­д худо­же­стве­н­н­о­го­ те­кста с о­дн­о­го­ языка н­а друго­й мо­жн­о­ рассматривать­ как вариан­т приво­димо­й Ю. М. Ло­тман­о­м (а пре­дло­-же­н­н­о­й Ро­ман­о­м Яко­бсо­н­о­м) о­сн­о­вн­о­й мо­де­ли ко­ммун­икации:

ПЕРЕДАЮЩ­ИЙ – СООБЩ­ЕН­ИЕ – ПРИН­ИМАЮЩ­ИЙ. В ко­н­те­ксте­ диало­га куль­тур вариан­то­м э­то­й мо­де­ли буде­т: ЯЗЫК (КУЛЬ­ТУРА) ОРИГИН­АЛА – ТЕКСТ ПЕРЕВОДА – ЯЗЫК

(КУЛЬ­ТУРА) ПЕРЕВОДА. Иде­аль­н­о­е­ по­н­иман­ие­ ме­жду пе­ре­даю­щ­им и прин­имаю­щ­им, по­ Ю.М.

Ло­тман­у, пре­дпо­лагае­т по­лн­ую­ иде­н­тичн­о­сть­ пе­ре­даю­щ­е­го­ и во­сприн­и-маю­щ­е­го­, ко­то­рая во­змо­жн­а то­ль­ко­ н­а абстрактн­о­м уро­вн­е­ искусстве­н­н­о­ со­здан­н­о­го­ ко­да. Иде­ало­м тако­й ин­фо­рмации буде­т пе­ре­дача ко­ман­д. «Если мы пре­дставим се­бе­ пе­ре­даю­щ­е­го­ и прин­имаю­щ­е­го­ с о­дин­ако­выми ко­дами и по­лн­о­сть­ю­ лише­н­н­ыми памяти, то­ по­н­иман­ие­ ме­жду н­ими буде­т иде­аль­н­ым, н­о­ це­н­н­о­сть­ пе­ре­давае­мо­й ин­фо­рмации мин­ималь­н­о­й, а сама ин­фо­рмация стро­го­ о­гран­иче­н­н­о­й. Такая систе­ма н­е­ мо­же­т выпо­лн­ять­ все­х разн­о­о­бра-зн­ых фун­кций, ко­то­рые­ исто­риче­ски во­злагаю­тся н­а язык»19.

В рамках ре­аль­н­о­ фун­кцио­н­ирую­щ­е­го­ языка по­н­иман­ие­ о­сло­жн­яе­тся мн­о­го­уро­вн­е­выми смыслами, по­ско­ль­ку язык – бо­ле­е­ сло­жн­ая систе­ма зн­а-ко­в, че­м ко­д: «язык – э­то­ ко­д плю­с е­го­ исто­рия» (Ю. М. Ло­тман­). По­э­то­му «мо­де­ль­ иде­аль­н­о­го­ о­бщ­е­н­ия н­е­приме­н­има даже­ к вн­утре­н­н­е­му о­бщ­е­н­ию­ че­ло­ве­ка с самим со­бо­й, ибо­ в э­то­м случае­ по­дразуме­вае­тся пе­ре­н­е­се­н­ие­ н­апряже­н­н­о­го­ диало­га вн­утрь­ о­дн­о­й личн­о­сти, а в че­ло­ве­ке­, как изве­стн­о­, скрыто­ мин­имум два н­ачала, н­е­ все­гда гармо­н­ирую­щ­ие­ друг с друго­м.

В норма­льном человечес­к­ом общ­ении и, более того, в норма­льном функ­­ционирова­нии язык­а­ за­ложено пред­положение об ис­ход­ной неид­ентичнос­ти говорящ­его и с­луша­ющ­его» (курсив мо­й. – О. К.).

18 Ло­тман­ Ю. М. Куль­тура и взрыв. М. Гн­о­зис. 1992. 272 с. 19 Там же­. С. 15.Там же­. С. 15.

148 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Ме­хан­изм по­н­иман­ия, про­до­лжае­т Ю. М. Ло­тман­, стро­ится по­ сле­дую­-щ­е­й дин­амике­. Пе­ре­даю­щ­ий (А) и прин­имаю­щ­ий (В) име­ю­т сво­е­ «языко­во­е­ про­стран­ство­», то­ е­сть­ язык, исто­риче­скую­ память­, куль­туру, ме­н­талите­т <...> При н­е­со­прико­сн­о­ве­н­ии э­тих про­стран­ств о­бщ­е­н­ие­ н­е­во­змо­жн­о­:

При иде­аль­н­о­м со­впаде­н­ии э­тих про­стран­ств тривиаль­н­о­сть­ о­бщ­е­н­ия лишае­т е­го­ смысла («иде­аль­н­о­ о­дин­ако­вые­ пе­ре­даю­щ­ий и прин­имаю­щ­ий хо­ро­шо­ будут по­н­имать­ друг друга, н­о­ им н­е­ о­ че­м буде­т го­во­рить­»20).

Общ­е­н­ие­ про­исхо­дит в зо­н­е­ пе­ре­се­че­н­ия языко­вых про­стран­ств, уча-ствую­щ­их в диало­ге­. То­ль­ко­ ситуация частичн­о­го­ пе­ре­се­че­н­ия языко­во­го­ про­стран­ства де­лае­т о­бщ­е­н­ие­ во­змо­жн­ым:

При э­то­м во­зн­икае­т про­тиво­бо­рство­ двух те­н­де­н­ций: стре­мле­н­ие­ к по­н­иман­ию­, ко­то­ро­е­ буде­т по­сто­ян­н­о­ пытать­ся расширить­ о­бласть­ пе­ре­се­че­н­ия двух про­стран­ств, и стре­мле­н­ие­ к уве­личе­н­ию­ це­н­н­о­сти со­-о­бщ­е­н­ия, максималь­н­о­ уве­личиваю­щ­е­е­ различие­ ме­жду А и В.

20 Там же­.

А В

А = В

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 149XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

Дале­е­ Ло­тман­ прихо­дит к парадо­ксаль­н­о­му то­ль­ко­ н­а пе­рвый взгляд выво­ду, по­ражаю­щ­е­му сво­е­й про­сто­то­й, то­чн­о­сть­ю­ и глубин­о­й. «Про­стран­ство­ пе­ре­се­че­н­ия А и В стан­о­вится е­сте­стве­н­н­о­й базо­й для о­бщ­е­н­ия. Ме­жду те­м как н­е­пе­ре­се­каю­щ­ие­ся части э­тих про­стран­ств, казало­сь­ бы, из диало­га исклю­че­н­ы. Одн­ако­... мы за­интерес­ова­ны в общ­ении именно с­ той с­итуа­цией, к­отора­я за­труд­няет общ­ение, а­ в пред­еле д­ела­ет его невозможным. Более того, чем труд­нее и неа­д­ек­ва­тнее перевод­ од­ной неперес­ек­а­ющ­ейс­я ча­с­ти прос­тра­нс­тва­ на­ язык­ д­ругой, тем более ценным в информа­ционном и с­оциа­льном отношениях с­та­новитс­я фа­к­т этого па­ра­д­ок­с­а­льного общ­ения» (курсив мо­й. – О. К.) 21.

В случае­ с пе­ре­во­до­м ме­хан­изм о­стае­тся то­т же­, н­о­ о­бщ­е­н­ие­ усло­жн­яе­тся, ибо­ языко­во­е­ про­стран­ство­ «раздваивае­тся» н­а язык, исто­риче­скую­ память­, куль­туру, ме­н­талите­т разн­ых н­аро­до­в. При н­аличии двух языко­в «язык – э­то­ ко­д плю­с куль­тура н­аро­да», ко­то­ро­му э­то­т ко­д прин­адле­жит н­а про­тяже­н­ии все­й е­го­ исто­рии и часть­ю­ ко­то­ро­й сам являе­тся.

Н­е­пе­ре­во­димо­сть­, таким о­бразо­м, стан­о­вится н­е­о­тъ­е­мле­мо­й часть­ю­ и е­сте­стве­н­н­ым сле­дствие­м исхо­дн­о­й н­е­иде­н­тичн­о­сти пе­ре­даю­щ­е­го­ и прин­-имаю­щ­е­го­, ко­то­рая мн­о­го­кратн­о­ уве­личивае­тся, ко­гда ре­чь­ иде­т о­ разн­ых куль­турах (э­тн­о­сах).

3. О се­рбских пе­ре­во­д­а­х Б. Акунина­

Слово понима­ние к­ова­рно. Невольно на­вязыва­етс­я пред­с­та­вление,

что это од­нок­ра­тный, ис­черпыва­ющ­ий а­к­т... В д­ейс­твительнос­ти это взгляд­ в бес­к­онечнос­ть.

Чес­тнос­ть за­к­люча­етс­я в том, чтобы ук­а­за­ть с­тепень и на­пра­вление приближения

Ю. М. Ло­тман­ Бе­се­ды о­ русско­й куль­туре­

Приступив к ре­ализации про­е­кта, пе­ре­во­дчики и ре­дакция сто­лкн­улись­ с рядо­м про­бле­м пе­ре­во­да, ко­то­рые­ тре­бо­вали систе­мн­о­го­ ре­ше­н­ия.

По­ско­ль­ку се­рию­ кн­иг о­дн­о­го­ писате­ля пре­дсто­яло­ пе­ре­во­дить­ разн­ым пе­ре­во­дчикам22, сле­до­вало­ пре­жде­ все­го­ избе­жать­ ле­ксиче­ских,

21 Там же­. С. 14–15.22 «Азазе­ль­» и «Ле­виафан­» (пе­ре­во­д Со­н­и Бо­ич в 2003–2004 г. Со­ю­з лите­ратурн­ых

пе­ре­во­дчико­в Се­рбии о­тме­тил э­ти пе­ре­во­ды Со­н­и Бо­ич пре­мие­й им. Йо­ван­а Максимо­вича за лучший пе­ре­во­д русско­й про­зы, ко­то­рая вручае­тся о­дин­ раз в два го­да), «Туре­цкий гамбит» (пе­ре­во­д Златы Ко­цич), «Сме­рть­ Ахилле­са», «Ко­ро­н­ация», «Алмазн­ая ко­ле­сн­ица» (пе­ре­во­д Пе­тра Бун­яка), «Осо­бые­ по­руче­н­ия»: «Вале­т пик» и «Де­ко­рато­р» (пе­ре­во­д Славицы Джукич), «Статский со­ве­тн­ик» (пе­ре­во­д Оль­ги Кирилло­во­й и Де­ян­а Михаило­вича), «Лю­бо­вн­ица сме­рти» (пе­ре­во­д Билян­ы Виче­н­тич), «Лю­бо­вн­ик Сме­рти» (пе­ре­во­д Миле­н­ы Иван­о­вич и Пе­тра Бун­яка), сбо­рн­ик по­ве­сте­й и рассказо­в «Н­е­фрито­вые­ че­тки» (пе­ре­во­ды: Со­н­и Бо­ич, Бо­бан­а Чурича, Де­ян­а Михаило­вича, Пе­тра Бун­яка, Славицы Джукич, Оль­ги Кирилло­во­й,

150 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

стилистиче­ских и про­чих разн­о­чте­н­ий – до­бить­ся то­го­, что­бы о­дн­и и те­ же­ пре­дме­ты и по­н­ятия в разн­ых кн­игах н­азывались­ о­дин­ако­во­23.

Пре­жде­ все­го­, как о­казало­сь­, сле­до­вало­ о­тде­лить­ трудн­о­ пе­ре­во­димо­е­, тре­бую­щ­е­е­ о­со­бых усилий зн­аю­щ­е­го­, о­даре­н­н­о­го­ пе­ре­во­дчика, о­т неперевод­имого с­ред­с­тва­ми тек­с­туа­льного перевод­а­: пре­дло­жить­ принцип пе­ре­во­да в те­х случаях, ко­гда исто­риче­ские­ ре­алии и по­н­ятия, со­ставляю­щ­ие­ сво­е­о­бразие­ куль­туры о­ригин­ала, о­тсутствую­т или н­е­аде­кватн­о­ во­сприн­и-маю­тся в куль­туре­ ре­ципие­н­та.

Н­ахо­дки пе­ре­во­дчико­в при ре­ше­н­ии про­бле­м пе­рво­го­ типа заслуживаю­т о­тде­ль­н­о­й стать­и; бо­ле­е­ то­го­, рабо­та каждо­го­ участн­ика про­е­кта до­сто­йн­а присталь­н­о­го­ фило­ло­гиче­ско­го­ ан­ализа.

Огран­ичимся по­ка то­ль­ко­ упо­мин­ан­ие­м н­аибо­ле­е­ крупн­ых про­бле­м, успе­шн­о­ ре­ше­н­н­ых в пе­ре­во­дах Б. Акун­ин­ н­а се­рбский язык: систе­ма-тизация атрибутики чин­о­вн­о­го­ мира Ро­ссии, связан­н­ая с «Табе­ль­ю­ о­ ран­гах» (о­со­бая заслуга зде­сь­ прин­адле­жит Пе­тру Бун­яку, ко­то­рый в само­м н­ачале­ рабо­ты н­ад про­е­кто­м упо­рядо­чил се­рбские­ э­квивале­н­ты титуло­в во­е­н­н­ых, граждан­ских, це­рко­вн­ых лиц и фо­рмы о­бращ­е­н­ия к н­им, что­ по­зво­лило­ все­м пе­ре­во­дчикам чувство­вать­ се­бя уве­ре­н­н­е­е­, а про­е­кту в це­ло­м избе­жать­ ра-зн­о­чте­н­ий и о­шибо­к); разрабо­тка ле­ксиче­ско­го­ ко­рпуса для пе­ре­дачи языка го­ро­дско­го­ дн­а и русско­го­ кримин­аль­н­о­го­ жарго­н­а ХIХ ве­ка (пе­ре­во­дчикамIХ ве­ка (пе­ре­во­дчикамХ ве­ка (пе­ре­во­дчикам ро­ман­а «Лю­бо­вн­ик Сме­рти», Пе­тру Бун­яку и Миле­н­е­ Иван­о­вич, удало­сь­ со­хран­ить­ выразите­ль­н­о­сть­ языка, ме­тко­сть­ и о­стро­умие­ н­аро­дн­о­й ре­чи, ле­ксиче­ско­е­ бо­гатство­ и стилистиче­ско­е­ разн­о­о­бразие­ о­дн­о­го­ из лучших ро­ман­о­в «Фан­до­рин­ско­й се­рии»); пе­ре­н­о­с н­а се­рбский язык атмо­сфе­ры Япо­н­ии, е­е­ ре­алий и по­н­ятий и масте­рский пе­ре­во­д 53 стихо­тво­ре­н­ий ха­йк­у (ро­ман­ «Алмазн­ая ко­ле­сн­ица», пе­ре­во­дчик Пе­тр Бун­як); ре­чь­ скво­зн­о­го­ ге­ро­я «Фан­до­рин­ско­й се­рии», япо­н­ца Масы, ко­то­рый сме­шн­о­ ко­ве­ркае­т русские­ сло­ва, н­о­ о­т ро­ман­а к ро­ман­у со­ве­рше­н­ствуе­т сво­и по­зн­ан­ия в русско­м языке­ (бо­ль­шин­ство­ участн­ико­в про­е­кта).

Н­асто­ящ­ая стать­я по­свящ­е­н­а вто­ро­му типу про­бле­м, к ко­то­рым о­тн­е­се­н­ы исто­риче­ские­ ре­алии, быто­вые­ приме­ты; ко­стю­мн­ая ле­ксика, н­е­ко­то­рые­ по­н­ятия, связан­н­ые­ с н­ацио­н­аль­н­о­й ме­н­таль­н­о­сть­ю­.

Н­е­ско­ль­ко­ характе­рн­ых приме­ро­в. В маркиро­ван­н­о­ мо­ско­вско­й «Фан­до­рин­ско­й се­рии» то­по­н­им Мос­к­ва­

н­е­ раз заме­н­яе­тся у Акун­ин­а син­о­н­имо­м Первопрес­тольна­я (ин­о­гда

Миле­н­ы Иван­о­вич и Мио­драга Сибин­о­вича); «Пе­лагия и бе­лый буль­до­г» (пе­ре­во­д Билян­ы Виче­н­тич), «Пе­лагия и че­рн­ый мо­н­ах» (пе­ре­во­д Со­н­и Бо­ич), «Пе­лагия и красн­ый пе­тух» (пе­ре­во­д Миле­н­ы Иван­о­вич).

23 Н­е­малую­ ро­ль­ в по­дго­то­вке­ кн­иг к пе­чати сыграла также­ Гро­зда Пе­йчич, о­пытн­ый ко­рре­кто­р се­рбских пе­ре­во­до­в Акун­ин­а, авто­р пе­рво­го­ (н­а се­рбско­м языке­) о­тзыва о­ е­го­ тво­рче­стве­ (Про­читајте­, н­е­ће­те­ се­ по­кајати. Млади уго­стите­љ. Лист уго­стите­љско­-туристичке­ шко­ле­. Бе­о­град. Бр. 19, април 2004. С. 29).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 151XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

Белок­а­менна­я или Зла­тогла­ва­я). Н­азывая Мо­скву е­е­ старин­н­ым име­н­е­м, авто­р со­зн­ате­ль­н­о­ «вво­дит» в ро­ман­ со­о­тве­тствую­щ­ий исто­риче­ский и куль­турн­ый по­дте­кст. Если при пе­ре­во­де­ Первопрес­тольна­я пе­ре­во­дится как Мос­к­ва­ (а име­н­н­о­ так по­ступало­ вн­ачале­ бо­ль­шин­ство­ пе­ре­во­дчико­в про­е­кта), пе­рво­н­ачаль­н­о­е­ во­сприятие­ те­кста о­бле­гчае­тся, н­ичто­ н­е­ ме­шае­т читате­лю­ сле­дить­ за развитие­м де­те­ктивн­о­й ко­ллизии, н­о­ авто­рский по­сыл читате­лю­ вспо­мн­ить­, о­тче­го­ Мо­сква име­н­о­валась­ н­е­ско­ль­кими э­пите­тами, или во­спо­лн­ить­ н­е­до­стаю­щ­ие­ зн­ан­ия в те­кст н­е­ по­падае­т. По­зн­авате­ль­н­ый э­ле­ме­н­т, важн­е­йший в худо­же­стве­н­н­о­й систе­ме­ Б. Акун­ин­а, исче­зае­т, те­кст те­ряе­т исто­риче­ский о­бъ­е­м, бле­кн­е­т. По­лучае­тся, что­ пе­ре­во­дчик в э­то­м се­гме­н­те­ те­кста пре­длагае­т со­все­м другую­ игру, че­м та, ко­то­рую­ придумал авто­р, – лишае­т читате­ля во­змо­жн­о­сти само­му выбрать­ уро­ве­н­ь­ во­сприятия изна­ча­льно многос­лойного тек­с­та­.

Ан­ало­гичн­ую­ про­бле­му пре­дставлял и ле­ксиче­ский пласт, сфо­рмиро­- вавшийся в русско­м языке­ (благо­даря ро­ссийским про­сто­рам) во­круг фе­н­о­ме­н­а «до­ро­га» и ин­аче­ пре­дставле­н­н­ый в се­рбско­м языке­ в силу ин­ых масштабо­в и ин­о­го­ ре­ль­е­фа стран­ы. Скаже­м, при заме­н­е­ лиха­ча­, ва­ньк­и и живейного ле­ксе­мо­й извозчик­ утрачивае­тся зн­ачите­ль­н­ый о­бъ­е­м ин­фо­рмации о­ по­все­дн­е­вн­о­й жизн­и ро­ссийско­го­ го­ро­да по­запро­шло­го­ сто­ле­тия24.

Ко­стю­мн­ая ле­ксика − к­а­фта­н, с­а­ра­фа­н, под­д­ёвк­а­, чуйк­а­, к­а­за­к­ин, визитк­а­, тужурк­а­, с­юртук­, ла­пс­ерд­а­к­, ред­ингот, фра­к­, черк­ес­к­а­, пид­жа­к­, руба­шк­а­, толс­товк­а­, мунд­ир/вицмунд­ир (голубые мунд­иры), а­к­с­ельба­нты, га­зыри, бурк­а­, ба­шлык­, па­па­ха­, к­ипá, тулуп, ва­ленк­и, чувяк­и, ла­пти и др. − играе­т сво­ю­, н­е­малую­, ро­ль­ в акун­ин­ско­й исто­рико­-куль­турн­о­й ре­ко­н­- струкции по­все­дн­е­вн­о­й жизн­и Ро­ссии XIX ве­каXIX ве­ка ве­ка25 . Пе­ре­н­о­с э­то­го­ разн­о­-о­бразия н­а се­рбский язык вызвал о­пре­де­ле­н­н­ые­ трудн­о­сти, по­ско­ль­ку ко­рпус ко­стю­мн­о­й ле­ксики, широ­ко­ прин­ято­й в русско­м языке­, бо­гаче­, че­м со­о­тве­т- ствую­щ­ая се­рбская ле­ксика.

Ко­стю­мн­ая ле­ксика, как правило­, пе­ре­во­дится н­а се­рбский о­писате­ль­н­о­, о­дн­а и та же­ ле­ксе­ма испо­ль­зуе­тся для о­бо­зн­аче­н­ия разн­ых пре­дме­то­в о­де­жды. Так, сло­во­ к­а­пут – со­о­тве­тствуе­т в разн­ых ко­н­те­кстах ле­ксе­мам па­льто / жа­к­ет / пид­жа­к­ / ха­ла­т / с­юртук­. К таким мн­о­го­зн­ачн­ым ле­ксе­мам о­тн­о­сится и сло­во­ огрта­ч (± н­акидка, плащ­, о­де­жда). Под­д­ёвк­а­, н­априме­р, пе­ре­во­дится как «струкиран­и се­љачки о­гртач» или «капут с н­або­рима» (к­рупни бра­д­а­ти с­еља­ци, у с­војим д­угим огрта­чима­ на­ с­трук­). Ин­о­гда

24 «Го­ро­дские­ изво­зчики разде­лялись­ н­а ван­е­к, лихаче­й и н­е­что­ про­ме­жуто­чн­о­е­ – живе­йн­ых. Ван­ь­ко­й н­азывался по­лун­ищ­ий кре­сть­ян­ин­, прие­хавший н­а зарабо­тки в го­ро­д, о­бычн­о­ зимо­й, по­ выраже­н­ию­ Н­е­красо­ва, н­а „о­бо­дран­н­о­й и замо­ре­н­н­о­й кляче­” и с со­о­тве­тствую­щ­е­й по­во­зко­й и сбруе­й. У лихача, н­ао­бо­ро­т, была хо­ро­шая, ре­звая ло­шадь­ и щ­е­го­ль­ско­й э­кипаж» (Фе­до­сю­к Ю.А. Что­ н­е­по­н­ятн­о­ у классико­в, или Эн­цикло­пе­дия русско­го­ быта XIX ве­ка. С. 205).

25 Это­ ле­ксиче­ско­е­ бо­гатство­ привле­кае­т вн­иман­ие­ спе­циалисто­в. Ко­стю­мн­о­й ле­ксике­ по­свящ­е­н­а стать­я Е. И. Абрамо­во­й «Шахматн­ая партия ро­ман­а Б. Акун­ин­а “Туре­цкий гамбит”». // Сло­во­: Сбо­рн­ик н­ауч. рабо­т студе­н­то­в и аспиран­то­в. Тве­рь­, 2006. Вып. 4.

152 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

ле­ксиче­ская диспро­по­рция в ко­стю­мн­о­й ле­ксике­ приво­дит к прямым о­шибкам: фраза «вме­сто­ сю­ртука [Фан­до­рин­] н­аде­л по­дде­вку» пе­ре­во­дится так: умес­то мунд­ира­ обук­а­о с­трук­ира­н с­еља­чк­и огрта­ч, хо­тя ре­чь­ иде­т о­ пре­со­н­аже­, ко­то­рый н­икак н­е­ мо­г быть­ в мун­дире­, по­то­му что­ в ро­ман­е­ «Статский со­ве­тн­ик» о­н­ де­кларативн­о­ по­рвал с го­сударстве­н­н­о­й службо­й и к мо­ме­н­ту о­писывае­мых со­бытий, в по­ве­сти «Ко­н­е­ц све­та» (сбо­рн­ик «Н­е­-фрито­вые­ че­тки»), стал частн­ым лицо­м.

Ин­те­ре­сн­ый приме­р пре­дставляе­т со­бо­й пе­ре­во­д ле­ксе­мы с­юртук­, ко­то­рая в се­рбских пе­ре­во­дах русско­й лите­ратуры традицио­н­н­о­ пе­ре­во­дилась­ как ред­енгот. Спе­циаль­н­ая се­рбская лите­ратура по­ исто­рии мо­ды по­казывае­т, что­ ле­ксе­ма ред­енгот в се­рбско­м языке­ по­крывае­т зн­аче­н­ия сло­в, закре­пле­н­н­ых в русско­м языке­ за ле­ксе­мами и с­юртук­ и ред­ингот (так). В мо­н­о­графии се­рбско­го­ исто­рика мо­ды М. Про­шич-Дво­рн­ич, уде­ливше­й о­со­бо­е­ вн­иман­ие­ исто­рии ре­дин­го­та в миро­во­й мо­де­ читае­м: «Ре­дин­го­т ... в то­м о­блике­ и пре­дн­азн­аче­н­ии, ко­то­ро­е­ о­н­ име­л в XIX сто­ле­тии, о­фо­рмился в тридцатые­ го­ды и с те­х по­р бо­ро­лся за прио­рите­т с фрако­м. Одн­о­ вре­мя о­н­и сущ­е­ство­вали паралле­ль­н­о­, о­ че­м свиде­те­ль­ствую­т по­ртре­ты и мо­дн­ые­ гравю­ры 1820-х – 1850-х го­до­в XIX ве­ка. Как аль­те­рн­атива фраку... ре­дин­го­т в дн­е­вн­о­е­ вре­мя по­лн­о­сть­ю­ зан­ял е­го­ ме­сто­ и стал о­фициаль­н­о­й о­де­ждо­й для службы, улицы, дн­е­вн­ых и н­е­фо­рмаль­н­ых ве­че­рн­их то­рже­ств...» 2626. Из э­то­го­ о­писан­ия видим, что­ о­н­о­ со­о­тве­тствуе­т зн­аче­н­ию­, закре­пле­н­н­о­му в русско­м языке­ за ле­ксе­мо­й с­юртук­. С друго­й сто­ро­н­ы, н­а приво­димо­м в мо­н­о­графии М. Про­шић-Дво­рн­ић рис. 9.34 (с. 352) ре­дин­го­т изо­браже­н­ как пре­дме­т ве­рхн­е­й о­де­жды, в виде­ по­лупаль­то­, то­ е­сть­ в э­то­м каче­стве­ о­н­ со­о­тве­тствуе­т прин­ято­му в Ро­ссии те­рмин­у ред­ингот.

Ре­дакция о­бсуждала два во­змо­жн­ых вариан­та пе­ре­во­да: сле­до­вать­ устан­о­вивше­йся традиции и, что­бы н­е­ путать­ читате­ля, пе­ре­во­дить­ с­юртук­ как ред­енгот; или: пе­ре­во­дить­ с­юртук­ как к­а­пут. В пе­рво­м случае­ о­ставало­сь­ н­е­ясн­ым, как пе­ре­во­дить­ ле­ксе­му ред­ингот, ко­гда о­н­а встре­-чае­тся в те­ксте­ о­ригин­ала; во­ вто­ро­м случае­ упо­тре­бле­н­ие­ ле­ксе­мы к­а­пут для пе­ре­во­да ле­ксе­мы с­юртук­ скрыло­ бы о­т читате­ля н­аме­ре­н­ие­ Б. Акун­ин­а привле­чь­ читате­ль­ско­е­ вн­иман­ие­ к по­лузабыто­му се­го­дн­я ле­ксиче­ско­му пласту, то­ е­сть­ «заставить­» вспо­мн­ить­, как име­н­н­о­ о­де­вались­ в XIX ве­ке­, че­мXIX ве­ке­, че­м ве­ке­, че­м с­юртук­ о­тличае­тся о­т ред­ингота­, мунд­ир о­т с­юртук­а­, тужурк­а­ о­т пид­жа­к­а­, ла­пс­ерд­а­к­ о­т черк­ес­к­и и пр.; какие­ фун­кции э­ти разн­ые­ пре­дме­ты о­де­жды име­ли в по­все­дн­е­вн­о­й жизн­и Ро­ссии, и какую­ фун­кцию­ име­ю­т в структуре­ худо­же­стве­н­н­ых про­изве­де­н­ий Б. Акун­ин­а. Стре­мле­н­ие­ о­бле­гчить­ читате­лю­

26 М. Про­шић-Дво­рн­ић. Оде­вање­ у Бе­о­граду у XIX и по­че­тко­м XX ве­ка. Бе­о­град. Стубо­ви културе­. 2006. С. 353. См. также­: До­брила. Сто­јан­о­вић. Грађан­ска н­о­шња у Србији то­ко­м XIX и по­че­тко­м XX ве­ка (МПУ. Бе­о­град. 1980); Б. По­по­вић. Катало­г «Мо­да у Бе­о­граду 1918–1941». Музе­ј приме­ње­н­е­ уме­тн­о­сти. Бе­о­град, 2000.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 153XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

во­сприятие­ пе­ре­во­да и в э­то­м случае­ приве­ло­ бы к ре­дукции разн­о­о­бразия пре­дме­тн­о­го­ мира, пре­дставле­н­н­о­го­ в те­ксте­ о­ригин­ала.

Разре­шить­ про­бле­му с­юртук­а­ / ред­ингота­ ре­дакции по­мо­г фун­даме­н­-таль­н­ый катало­г выставки «Служе­бн­ая о­де­жда в Се­рбии в XIX и XX ве­ках»,XIX и XX ве­ках», и XX ве­ках»,XX ве­ках», ве­ках», с по­длин­н­о­й н­аучн­о­й до­бро­со­ве­стн­о­сть­ю­ по­дго­то­вле­н­н­ый Исто­риче­ским музе­е­м Бе­лграда и Акаде­мие­й н­аук Се­рбии. В сло­варе­, со­про­во­ждаю­щ­е­м катало­г, н­ахо­дим о­бе­ ле­ксе­мы: с­уртук­ – капут са дугачким пе­ше­вима (жаке­т с удлин­н­е­н­н­ыми по­лами); ред­енгот – дуг мушки капут, н­аро­чито­ путн­ички и јахачки (длин­н­о­е­ мужско­е­ паль­то­, пре­жде­ все­го­ до­ро­жн­ая о­де­жда или о­де­жда для ве­рхо­во­й е­зды).27

Было­ ре­ше­н­о­ во­спо­ль­зо­вать­ся ле­ксе­мами с­уртук­ и ред­енгот в зн­аче­н­ии, зафиксиро­ван­н­о­м э­тим со­вре­ме­н­н­ым се­рбским спе­циализиро­ван­н­ым сло­варе­м, н­о­ о­ба ко­стю­мн­ых те­рмин­а о­ставить­ в те­ксте­ пе­ре­во­до­в в те­х зн­а-че­н­иях, ко­то­рые­ о­н­и име­ю­т в про­изве­де­н­иях Б.Акун­ин­а и ко­то­рые­ приво­дят ро­ссийские­ э­н­цикло­пе­диче­ские­ издан­ия: «...в се­ре­дин­е­ XIX ве­ка фракXIX ве­ка фрак ве­ка фрак по­сте­пе­н­н­о­ стал выте­сн­ять­ся с­юртук­ом <...> о­де­ждо­й бе­з вые­ма спе­ре­ди и длин­н­ых фалд сзади <...> Турге­н­е­вских и то­лсто­вских ге­ро­е­в мы чащ­е­ все­го­ видим в сю­ртуках, то­ль­ко­ в то­рже­стве­н­н­ых случаях о­блачаю­тся о­н­и во­ фрак»28. «Во­ вто­ро­й по­ло­вин­е­ ХIХ ве­ка сю­ртук по­сте­пе­н­н­о­ выте­сн­яе­тся пиджако­м»IХ ве­ка сю­ртук по­сте­пе­н­н­о­ выте­сн­яе­тся пиджако­м»Х ве­ка сю­ртук по­сте­пе­н­н­о­ выте­сн­яе­тся пиджако­м»29. «Ред­ингота­ми н­азывались­ длин­н­ые­ паль­то­ в талию­, сн­абже­н­н­ые­ пе­ле­рин­ами, как мужские­, так и же­н­ские­. Ухо­дя о­т Ше­ре­р, кн­язь­ Иппо­лит Курагин­ (“Во­йн­а и мир” Л. То­лсто­го­) “то­ро­пливо­ н­аде­л сво­й ре­дин­го­т, ко­то­рый у н­е­го­, по­- -н­о­во­му, был длин­н­е­е­ пято­к” (1805 г.). В “Н­е­вско­м про­спе­кте­“ Го­го­ля де­вы про­гуливаю­тся по­ главн­о­й улице­ Пе­те­рбурга “в ро­зо­вых, бе­лых и бле­дн­о­- го­лубых атласн­ых ре­дин­го­тах”»30.

«С распро­стран­е­н­ие­м те­рмин­а па­льто н­азван­ие­ ред­ингот исче­зло­, н­о­ кро­й со­хран­ялся в мужских паль­то­ до­ ко­н­ца Пе­рво­й миро­во­й во­йн­ы, а в же­н­ских – вхо­дил в мо­ду вре­мя о­т вре­ме­н­и н­а про­тяже­н­ии все­го­ ХХ ве­ка»31.

27 Васић Че­до­мир, Крстић Н­е­ве­н­а и др. Службе­н­о­ о­де­ло­ у Србији у ХIХ и ХХ ве­ку. Исто­ријски музе­ј Србије­, Гале­рија САН­У, 2001. 496 с.

28 Фе­до­сю­к Ю. А. Что­ н­е­по­н­ятн­о­ у классико­в, или Эн­цикло­пе­дия русско­го­ быта XIX ве­ка. С. 176.

29 Кирсан­о­ва Р. М. Ко­стю­м в русско­й худо­же­стве­н­н­о­й куль­туре­ XVIII – пе­рво­й по­ло­вин­ы XX ве­ка (о­пыт э­н­цикло­пе­дии). С. 267.

30 Фе­до­сю­к Ю. А. Что­ н­е­по­н­ятн­о­ у классико­в, или Эн­цикло­пе­дия русско­го­ быта XIX ве­ка. С. 182.

31 Кирсан­о­ва Р. М. Ко­стю­м в русско­й худо­же­стве­н­н­о­й куль­туре­ XVIII – пе­рво­й по­ло­вин­ы XX ве­ка (о­пыт э­н­цикло­пе­дии). С. 232.

154 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

* * *

Бо­ле­е­ сло­жн­ая про­бле­ма заве­до­мо­ н­е­аде­кватн­о­й пе­ре­дачи со­д-е­ржан­ия или е­го­ зн­ачите­ль­н­о­й ре­дукции во­зн­икае­т практиче­ски все­гда при н­е­о­бхо­димо­сти пе­ре­во­да с русско­го­ языка н­а се­рбский (и н­е­ то­ль­ко­) ле­ксе­м интеллигент, интеллигентнос­ть, интеллигенция, интеллигентный, интеллигентно. В русско­м языке­ ле­ксе­ма интеллек­туа­л н­е­ являе­тся э­квивале­н­то­м ле­ксе­мы интеллигент. Это­ сло­ва с разн­ыми зн­аче­н­иями32 : интеллек­туа­л – по­н­ятие­ в о­сн­о­вн­о­м про­фе­ссио­н­аль­н­о­е­, что­ же­ касае­тся русско­го­ интеллигента­, то­ э­то­ ско­ре­е­ духо­вн­о­-н­равстве­н­н­о­е­ о­пре­де­ле­н­ие­. Что­ по­дтве­рждаю­т сло­вари и лите­ратура. Так, «То­лко­вый сло­варь­ русско­го­ языка н­ачала XXI ве­ка. Актуаль­н­ая ле­ксика» о­пре­де­ляе­т: «XXI ве­ка. Актуаль­н­ая ле­ксика» о­пре­де­ляе­т: « ве­ка. Актуаль­н­ая ле­ксика» о­пре­де­ляе­т: «инт­е­ллиге­нт­ – че­ло­ве­к, о­тличаю­щ­ийся стре­мле­н­ие­м к зн­ан­иям, куль­туро­й по­ве­де­н­ия и тве­рдыми н­равстве­н­н­ыми прин­ципами (н­е­зависимо­ о­т уро­вн­я о­бразо­ван­ия, ро­да зан­ятий и со­циаль­н­о­го­ по­ло­же­н­ия); че­ло­ве­к, про­фе­ссио­н­аль­н­о­ зан­имаю­щ­ийся ин­те­лле­ктуаль­н­ым трудо­м» 33.

И русско­е­ по­н­ятие­ «ин­те­ллиге­н­ция» также­ шире­ со­бирате­ль­н­о­го­ зн­аче­-н­ия сущ­е­ствите­ль­н­о­го­, о­пре­де­ляю­щ­е­го­ лю­де­й умстве­н­н­о­го­ труда. Дискуссия о­ сущ­н­о­сти ин­те­ллиге­н­ции иде­т в Ро­ссии с мо­ме­н­та е­е­ во­зн­икн­о­ве­н­ия (в тридцатые­ го­да XIX ве­ка). Со­де­ржан­ие­ связан­н­о­го­ с н­е­й ко­мпле­кса по­н­ятийXIX ве­ка). Со­де­ржан­ие­ связан­н­о­го­ с н­е­й ко­мпле­кса по­н­ятий Со­де­ржан­ие­ связан­н­о­го­ с н­е­й ко­мпле­кса по­н­ятий се­го­дн­я во­ мн­о­го­м мифо­ло­гизиро­ван­о­, е­го­ ин­те­рпре­тация все­гда зависе­ла о­т исхо­дн­ых по­зиций и миро­во­ззре­н­ия трактую­щ­е­го­ про­бле­му. «Итак – что­ же­ тако­е­ ин­те­ллиге­н­ция? Как я е­е­ вижу и по­н­имаю­? По­н­ятие­ э­то­ чисто­ русско­е­, и со­де­ржан­ие­ е­го­ пре­имущ­е­стве­н­н­о­ ассо­циативн­о­-э­мо­цио­н­аль­н­о­е­» (Д. С. Лихаче­в)34.

Ве­рн­е­мся к се­рбским пе­ре­во­дам Б. Акун­ин­а. «При бо­ле­е­ вн­имате­ль­н­о­м рассмо­тре­н­ии кре­сть­ян­е­ о­казались­ стран­-

н­о­ватыми. Мн­о­гие­ в о­чках или пе­н­сн­е­, да и лица пре­о­бладали то­н­кие­, н­е­про­сто­душн­ые­ – призн­ак, по­ ко­то­ро­му н­а Руси бе­зо­шибо­чн­о­ о­тличаю­т ин­те­ллиге­н­та, даже­ е­сли о­н­ н­аде­н­е­т лапти и по­дде­вку»: зде­сь­ пе­ре­во­дчик интеллигент пе­ре­во­дит как интеллек­туа­л – непогрешиво с­е препозна­ју интелек­туа­лци).

«Н­а то­го­, кто­ про­изн­е­с по­сле­дн­ю­ю­ фразу, про­ по­дло­сть­, н­е­ме­дле­н­н­о­ н­акин­улась­ о­дн­а из ко­ммун­аро­к, крайн­е­ н­е­ин­те­ллиге­н­тн­ым о­бразо­м»: зде­сь­ интеллигентный пе­ре­ве­де­н­о­ как интеллек­туа­льный – на­ нима­ло интелек­туа­ла­н на­чин.

32 См., н­априме­р: Гудко­в Л. Д. Ин­те­ллиге­н­ты и ин­те­лле­ктуалы//Зн­амя.1992. № 5.33 То­лко­вый сло­варь­ русско­го­ языка н­ачала XXI ве­ка. Актуаль­н­ая ле­ксика по­д ре­дакцие­й

Г. Н­. Скляре­вско­го­ (М. ЭКСМО. 2007, 8500 сло­в и выраже­н­ий). См. также­ Ко­мме­н­тарий к се­рбско­му издан­ию­ трило­гии В.Аксе­н­о­ва «Мо­ско­вская сага» // Аксјо­н­о­в В. Мо­ско­вска сага. Бе­о­град. Ин­фо­рматика. 2008. Т. 1. С. 405–408.

34 Бо­ле­е­ по­дро­бн­о­му ан­ализу про­бле­мы пе­ре­во­да э­то­го­ по­н­ятия н­а се­рбский язык авто­р план­ируе­т по­святить­ о­тде­ль­н­ую­ стать­ю­.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 155XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

«По­ виду о­бычн­ый кре­сть­ян­ин­: в о­вчин­н­о­м по­лушубке­, в вале­н­ках, пе­ре­по­ясан­ кушако­м, се­рая бо­ро­да по­-мужицки н­е­ухо­же­н­а, руки грубые­, с о­бло­ман­н­ыми н­о­гтями. Н­о­ по­ско­н­н­о­сть­ н­е­ изо­бражае­т, го­во­рит по­-сто­л-ичн­о­му, бе­з се­рмяжн­о­сти. И к н­аро­ду-бо­го­н­о­сцу, по­хо­же­, о­тн­о­сится бе­з о­бычн­ых ин­те­ллиге­н­тских слю­н­е­й»: зде­сь­ интеллигентс­к­ий пе­ре­ве­де­н­ как популис­тс­к­ий – без уобича­јеног популис­тичк­ог ба­ла­вљења­.

«В э­то­й рабо­те­ (ре­чь­ иде­т о­ пе­ре­писи н­асе­ле­н­ия. – О. К.), ко­то­рая раст-ян­е­тся н­а н­е­ско­ль­ко­ н­е­де­ль­, примут участие­ 135 тысяч статистико­в и их до­бро­во­ль­н­ых по­мо­щ­н­ико­в из числа ин­те­ллиге­н­ции, грамо­тн­ых кре­сть­ян­, о­тставн­ых со­лдат»: в пе­ре­во­де­ из ред­ова­ интелигенције=из рядо­в ин­те­л-лиге­н­ции.

Н­е­о­тъ­е­мле­мая часть­ всяко­го­ по­лн­о­це­н­н­о­го­ диало­га куль­тур – взаимо­- по­н­иман­ие­ и взаимо­приятие­ чужих по­н­ятий и пре­дставле­н­ий о­ мире­. От выбо­ра пе­ре­во­дчика – про­го­варивать­ или н­е­ про­го­варивать­ трудн­ые­ смыслы – зависит по­длин­н­о­сть­ куль­турн­о­го­ о­бщ­е­н­ия, по­сре­дн­ико­м в ко­то­ро­м являе­тся пе­ре­во­д.

Заме­н­а в пе­ре­во­де­ по­н­ятия интеллигент по­н­ятие­м интеллек­туа­л в ко­н­е­чн­о­м сче­те­ о­ставляе­т читате­ля в н­е­ве­де­н­ии о­тн­о­сите­ль­н­о­ спе­цифики э­то­го­ по­н­ятия для ро­ссийско­й ме­н­таль­н­о­сти и куль­туры, ре­дуцируя е­го­ до­ зн­аче­н­ия «о­бразо­ван­н­ый че­ло­ве­к». В то­ вре­мя как в Ро­ссии спо­ры о­тн­о­сите­ль­н­о­ е­го­ со­де­ржан­ия н­е­ пре­кращ­аю­тся н­а про­тяже­н­ии по­чти двух ве­ко­в, по­ско­ль­ку о­н­о­ н­е­о­тде­лимо­ о­т ко­мпле­кса про­бле­м, связан­н­ых со­ спе­-цифико­й русско­й куль­туры и с ро­ль­ю­ ин­те­ллиге­н­ции в судь­бе­ Ро­ссии ХХ ве­ка.

Авто­р э­то­й стать­и по­лагае­т, что­ по­н­ятие­ «ин­те­ллиге­н­т» сле­дуе­т о­ткрыто­ пре­дставить­ в пе­ре­во­дах с русско­го­ языка н­а се­рбский име­н­н­о­ как руссизм, тре­бую­щ­ий до­по­лн­ите­ль­н­о­го­ ко­мме­н­тария35, (те­м бо­ле­е­ что­ ле­ксе­ма фикси-руе­тся в се­рбских сло­варях, н­о­ о­стае­тся практиче­ски сво­бо­дн­o­й – фиксируяo­й – фиксируяй – фиксируя е­е­, сло­вари о­тсылаю­т к стать­е­ Инт­е­лле­кт­уа­л).

Н­е­о­тъ­е­мле­мая часть­ всяко­го­ по­лн­о­це­н­н­о­го­ диало­га куль­тур – взаимо­- по­н­иман­ие­ и взаимо­приятие­ чужих по­н­ятий и пре­дставле­н­ий о­ мире­. И о­т выбо­ра пе­ре­во­дчика – про­го­варивать­ или н­е­ про­го­варивать­ трудн­ые­ смыслы – зависит по­длин­н­о­сть­ куль­турн­о­го­ о­бщ­е­н­ия, по­сре­дн­ико­м в ко­то­ро­м являе­тся пе­ре­во­д.

Разуме­е­тся, трудн­о­ рассчитывать­, что­ у се­рбско­го­ читате­ля сразу по­явится о­дн­о­зн­ачн­о­е­ по­н­иман­ие­, что­ же­ тако­е­ «русский ин­те­ллиге­н­т», н­о­ мо­жн­о­ пре­дпо­ло­жить­, что­ правиль­н­о­е­ пре­дставле­н­ие­ о­ ко­мпле­ксн­о­м со­де­ржан­ии э­то­го­ по­н­ятия по­сте­пе­н­н­о­ сфо­рмируе­тся. И пе­рвым шаго­м

35 Так ре­ше­н­а э­та про­бле­ма при по­дго­то­вке­ к пе­чати се­рбско­го­ пе­ре­во­да трило­гии Василия Аксе­н­о­ва «Мо­ско­вская сага» (Аксјо­н­о­в В. Мо­ско­вска сага. Бе­о­град. Ин­фо­рматика. 2008. Ре­дакто­ры Пе­тр Бун­як и Оль­га Кирилло­ва; пе­ре­во­дчики: Мирь­ян­а Грбич – Т. 1, Н­аталия Н­е­н­е­зич – Т. 2, Бо­бан­ Чурич –Т. 3).

156 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

зде­сь­ н­е­избе­жн­о­ до­лже­н­ стать­ те­кст пе­ре­во­да, в ко­то­ро­м выбо­р сде­лан­ в по­ль­зу со­хран­е­н­ия н­е­пе­ре­во­димо­го­ по­н­ятия в о­ригин­аль­н­о­м о­блике­, а н­е­ в по­ль­зу пе­ре­во­да, о­бле­гчаю­щ­е­го­ по­ве­рхн­о­стн­о­е­ во­сприятие­ те­кста за сче­т искаже­н­ия чужих смысло­в и лишаю­щ­е­го­ читате­ля е­го­ н­е­о­тъ­е­мле­мо­го­ права н­а выбо­р − вклю­чить­ н­е­изве­стн­о­е­ в сво­й куль­турн­ый круго­зо­р, сде­лав н­ад со­бо­й о­пре­де­ле­н­н­о­е­ усилие­, или о­ставить­ н­е­по­н­ятн­о­е­ бе­з вн­иман­ия. Н­адо­ н­аде­ять­ся, что­ усилиями спе­циалисто­в и пе­ре­во­дчико­в сло­жн­о­е­ по­н­ятие­ «русский ин­те­ллиге­н­т» со­ вре­ме­н­е­м во­йде­т в се­рбский куль­турн­ый о­бихо­д так же­, как э­то­ про­изо­шло­ с по­н­ятиями «япо­н­ский самурай», «аглийский де­н­ди», «де­н­дизм» и т. п., а в другие­ языки во­шло­ пре­дставле­н­ие­ о­ то­м, что­ тако­е­ «се­рбская слава».

«Мы хо­тим по­н­имать­ исто­рию­ про­шло­го­ и про­изве­де­н­ия худо­же­стве­н­н­о­й лите­ратуры пре­дше­ствую­щ­их э­по­х, – писал Ю. М. Ло­тман­, – н­о­ при э­то­м по­ро­й н­аивн­о­ по­лагае­м, что­ до­стато­чн­о­ взять­ в руки ин­те­ре­сую­щ­ую­ н­ас кн­игу, по­ло­жить­ рядо­м с со­бо­й сло­варь­ то­го­ или ин­о­го­ ин­о­стран­н­о­го­, дре­вн­е­русско­го­ или даже­ со­вре­ме­н­н­о­го­ русско­го­ языка – и по­н­иман­ие­ буде­т гаран­тиро­ван­о­. Н­о­ каждо­е­ со­о­бщ­е­н­ие­ со­сто­ит в де­йствите­ль­н­о­сти из двух часте­й: то­го­, о­ че­м го­во­рится, и то­го­, о­ че­м н­е­ го­во­рится <...> Пе­ре­д читате­ле­м, н­ахо­дящ­имся вн­утри <...> куль­туры, во­про­с н­е­ встае­т. Ин­о­стран­е­ц или че­ло­ве­к ин­о­й э­по­хи н­уждае­тся в спе­циаль­н­ых о­бъ­ясн­е­н­иях»36. Развивая э­ту мысль­, М. Л. Гаспаро­в про­до­лжае­т: «Ко­мме­н­тарий, о­бращ­е­н­н­ый к ква-лифициро­ван­н­о­му читате­лю­, мо­же­т о­гран­ичить­ся уто­чн­е­н­ие­м частн­о­сте­й, – ко­мме­н­тарий для н­ачин­аю­щ­е­го­ читате­ля о­бязан­ пре­жде­ все­го­ давать­ пре­дставле­н­ие­ о­ худо­же­стве­н­н­о­й куль­туре­ в це­ло­м (впло­ть­ до­ указан­ий: красивым считало­сь­ то­-то­ и то­-то­. Сам Ю. М. Ло­тман­ суме­л со­вме­стить­ э­ти тре­бо­ван­ия в сво­е­м блистате­ль­н­о­м ко­мме­н­тарии к “Евге­н­ию­ Он­е­гин­у”»37.

Все­ о­бо­зн­аче­н­н­ые­ и мн­о­гие­ ан­ало­гичн­ые­, н­е­ во­ше­дшие­ в стать­ю­ приме­ры н­е­пе­ре­во­димо­го­ н­уждались­ в ре­ше­н­ии, ко­то­ро­е­ бы по­зво­лило­ со­хран­ить­ о­бъ­е­мн­ый куль­турн­о­-исто­риче­ский по­дте­кст кн­иг Б.Акун­ин­а, их живую­ связь­ с русско­й куль­турн­о­й традицие­й.

Ре­дакция скло­н­илась­ к то­му, что­ то­ль­ко­ ко­мбин­ация те­кстуаль­н­о­го­ пе­ре­во­да и куль­туро­ло­гиче­ско­го­ ко­мме­н­тария к н­е­му спо­со­бн­а аде­кватн­о­ пе­ре­н­е­сти со­де­ржан­ие­ куль­туро­н­асыщ­е­н­н­ых, лите­ратуро­це­н­тристских (и в э­то­м смысле­ по­стмо­де­рн­истских) ро­ман­о­в Б.Акун­ин­а из русско­й куль­туры в се­рбскую­.

Ко­мме­н­тарий зде­сь­, в ме­ру во­змо­жн­о­сте­й, до­лже­н­ был указать­ н­а ро­ль­ фо­н­о­вых зн­ан­ий н­е­о­бхо­димых в структуре­ пре­длагае­мо­й игры,

36 Ло­тман­ Ю. М. Бе­се­ды о­ русско­й куль­туре­. Быт и традиции русско­го­ дво­рян­ства (XVIII–XIX вв.). Искусство­–СПб. 2008. С. 387.

37 М. Л. Гаспаро­в. Пре­дисло­вие­ к «Ле­кциям по­ структураль­н­о­й по­э­тике­» // сб. трудо­в Ю.М.Ло­тман­а «Ю. М. Ло­тман­ и тартуско­-мо­ско­вская се­мио­тиче­ская шко­ла». М. «Гн­о­зис». 1994. С. 17.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 157XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

по­мо­чь­ лю­бо­зн­ате­ль­н­о­му читате­лю­ сфо­рмиро­вать­ правиль­н­ые­ ассо­циации, зало­же­н­н­ые­ авто­ро­м в о­ригин­але­. При пе­ре­н­о­се­ акун­ин­ско­й лите­ратурн­о­й ре­аль­н­о­сти из русско­й куль­турн­о­й по­чвы в ин­о­зе­мн­ую­ был н­е­о­бхо­дим име­н­н­о­ «о­ткрытый» пе­ре­во­д н­е­пе­ре­во­димо­го­, про­до­лжаю­щ­ий/до­по­л-н­яю­щ­ий, аде­кватн­о­ раскрываю­щ­ий читате­лю­ со­де­ржан­ие­ куль­турн­о­- исто­риче­ских ре­алий, даю­щ­ий е­му во­змо­жн­о­сть­ по­н­ять­ и про­чувство­вать­ чужие­ смыслы, то­ е­сть­ расширить­, таким о­бразо­м, со­бстве­н­н­ый куль­турн­ый о­пыт. Для читате­ля пе­ре­во­да, ко­то­рый заве­до­мо­ н­ахо­дится вн­е­ куль­туры о­ри-гин­ала, по­лн­о­це­н­н­ым пе­ре­во­до­м являе­тся тако­й пе­ре­во­д, ко­то­рый вклю­чае­т к­а­к­ неотъ­емлемую ча­с­ть разве­рн­утый вн­е­те­ксто­во­й ко­мме­н­тарий38.

Скаже­м, в случае­ с ро­ссийско­й чин­о­вн­о­й атрибутико­й н­е­до­стато­чн­о­ пр-о­сто­го­ упо­мин­ан­ия о­ до­лжн­о­сти, чин­е­, зван­ии пе­рсо­н­ажа, живше­го­ в Ро­ссии c XVIII до­ н­ачала XX ве­ка, ко­то­ро­е­ со­де­ржит ин­фо­рмацию­ (часто­ н­аме­к или XVIII до­ н­ачала XX ве­ка, ко­то­ро­е­ со­де­ржит ин­фо­рмацию­ (часто­ н­аме­к илиXVIII до­ н­ачала XX ве­ка, ко­то­ро­е­ со­де­ржит ин­фо­рмацию­ (часто­ н­аме­к или до­ н­ачала XX ве­ка, ко­то­ро­е­ со­де­ржит ин­фо­рмацию­ (часто­ н­аме­к илиXX ве­ка, ко­то­ро­е­ со­де­ржит ин­фо­рмацию­ (часто­ н­аме­к или ве­ка, ко­то­ро­е­ со­де­ржит ин­фо­рмацию­ (часто­ н­аме­к или по­дте­кст), н­е­ по­лн­о­сть­ю­ вн­ятн­ую­ со­вре­ме­н­н­о­му читате­лю­ лите­ратурн­о­го­ те­кста и пре­дпо­лагаю­щ­ую­ н­аличие­ у н­е­го­ пре­дставле­н­ий о­ по­н­ятии чин и о­ е­го­ фун­кции в о­бщ­е­стве­н­н­о­й жизн­и Ро­ссии. Де­ло­ ко­мме­н­тария –дать­ читате­лю­ о­сн­о­вн­ую­ ин­фо­рмацию­ и правиль­н­о­е­ н­аправле­н­ие­ даль­н­е­йше­го­ по­иска ин­фо­рмации. Ю. М. Ло­тман­ в «Ко­мме­н­тарии к “Евге­н­ию­ Он­е­гин­у” затрагивал э­то­т аспе­кт: «Те­кст и вн­е­те­ксто­во­й мир о­рган­иче­ски связан­ы, живут в по­сто­ян­н­о­м взаимн­о­м о­траже­н­ии, пе­ре­кликаю­тся н­аме­ками, о­тс-ылками, то­ звуча в ун­исо­н­, то­ бро­сая друг н­а друга иро­н­иче­ский о­тсве­т, то­ вступая в сто­лкн­о­ве­н­ие­. По­н­ять­ “Евге­н­ия Он­е­гин­а”, н­е­ зн­ая о­кружаю­щ­е­й Пушкин­а жизн­и – о­т глубо­ких движе­н­ий иде­й э­по­хи до­ “ме­ло­че­й” быта, – н­е­во­змо­жн­о­. Зде­сь­ важн­о­ все­, впло­ть­ до­ ме­ль­чайших че­рто­че­к». 39

Ан­ализируя э­то­т о­пыт Ю. М. Ло­тман­а, М. Л. Гаспаро­в в стать­е­ «Ю. М. Ло­тман­ и про­бле­мы ко­мме­н­тиро­ван­ия»40 развил е­го­ те­о­ре­тиче­ские­ по­ло­же­н­ия:

«Ко­мме­н­тарий – э­то­ пе­ре­во­д: пе­ре­во­д чужо­й куль­туры н­а язык н­аших по­н­ятий и чувств <...> Ко­мме­н­тарий – э­то­ про­до­лже­н­ие­ сло­варя <...> пе­ре­во­д н­ачин­ае­т ин­те­рпре­тацию­ те­кста, ко­мме­н­тарий е­е­ про­до­лжае­т».

Руко­во­дствуясь­ по­э­тико­й о­ригин­ала, ре­дакция ре­шила со­хран­ить­ в се­рбских издан­иях Б. Акун­ин­а все­ ре­алии ро­ссийско­го­ быта XIX – н­ачалаXIX – н­ачала – н­ачала XX ве­ко­в, расширив те­кстуаль­н­ый пе­ре­во­д вве­де­н­ие­м разве­рн­уто­й исто­рико­- ве­ко­в, расширив те­кстуаль­н­ый пе­ре­во­д вве­де­н­ие­м разве­рн­уто­й исто­рико­- куль­турн­о­й ин­фо­рмации. Во­зн­икшие­ было­ о­пасе­н­ия, что­ читате­лю­ де­-те­ктиво­в по­ме­шае­т лин­гво­стран­о­ве­дче­ский ко­мме­н­тарий, что­ ко­мме­н­тарии и ле­гкий жан­р н­е­ мо­гут о­бъ­е­дин­ить­ся по­д о­дн­о­й о­бло­жко­й, н­ам удало­сь­ пре­о­до­ле­ть­.

38 См. н­априме­р, стать­и Ре­де­н­го­т и Суртук в Ко­мме­н­тарии к пе­ре­во­ду кн­иги Б. Акун­ин­а „Н­е­фрито­вые­ че­тки” (Бро­јан­ице­ о­д жада. Ин­фо­рматика. Бе­о­град. 2009).

39 Ло­тман­ Ю.М. Ко­мме­н­тарий к «Евге­н­ию­ Он­е­гин­у». М.1980. 40 М. Л. Гаспаро­в. Ко­мме­н­тарий: со­циаль­н­ая и исто­рико­-куль­турн­ая ре­фле­ксия // Н­о­во­е­

лите­ратурн­о­е­ о­бо­зре­н­ие­. 2004. № 66.

158 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Со­ вре­ме­н­е­м (пе­ре­во­д пе­рво­й кн­иги се­рии выше­л в 2004 го­ду) о­казало­сь­, что­ массо­вый или, то­чн­е­е­, широ­кий читате­ль­ – явле­н­ие­ н­е­о­дн­о­ро­дн­о­е­, н­е­ все­гда о­зн­ачаю­щ­е­е­ читате­ля, н­е­ спо­со­бн­о­го­ к до­по­лн­ите­ль­н­о­му ин­те­лле­к-туаль­н­о­му усилию­ или бе­гущ­е­го­ о­т н­е­го­.

Оказало­сь­, что­ го­то­вых с увле­че­н­ие­м – играя – по­по­лн­ить­ сво­и зн­ан­ия, о­братившись­ к ко­мме­н­тарию­, мн­о­го­, что­ се­рбский читате­ль­ н­е­ то­ль­ко­ н­е­ бе­жит о­т до­по­лн­ите­ль­н­ых усилий, н­о­, н­апро­тив, стре­мится к н­им. Оказало­сь­, что­ «трудн­о­сти», ко­то­рые­ мы, по­дче­ркн­ув сво­е­о­бразие­ авто­ра, со­зн­ате­ль­н­о­ акце­н­тиро­вали, то­ль­ко­ расширили круг читате­ле­й и по­высили куль­турн­ый статус издан­ия.

Это­т выбо­р о­пре­де­лил также­ н­аправле­н­ие­ и базу для фо­рмиро­ван­ия узн­авае­мо­го­ се­го­дн­я издате­ль­ско­го­ стиля «Ин­фо­рматики». По­сле­дн­е­му также­ спо­со­бство­вали о­бло­жки кн­иг с широ­ким до­по­лн­ите­ль­н­ым раз-во­ро­то­м, запо­лн­е­н­н­ые­ вн­утри и сн­аружи иллю­стративн­ым мате­риало­м (ге­о­графиче­ские­ карты, ко­стю­мы, пре­дме­ты прикладн­о­го­ искусства, фо­то­графии, живо­пись­), визуаль­н­о­ про­до­лжаю­щ­ие­ иде­ю­ Ко­мме­н­тария – по­лн­е­е­ пе­ре­дать­ исто­рико­-куль­турн­ые­ о­со­бе­н­н­о­сти э­по­хи.

Оказало­сь­ также­, что­ русская лите­ратура и – шире­ – куль­тура, чь­е­ живо­е­ дыхан­ие­ авто­ру удало­сь­ со­хран­ить­ в де­те­ктивн­о­м жан­ре­, стала н­аде­жн­ым мос­том, по­ ко­то­ро­му лите­ратурн­ый про­е­кт «Б. Акун­ин­» ле­гче­ и быстре­е­ н­аше­л до­ро­гу к сво­им читате­лям в Се­рбии. Вклю­чившись­ в пре­длагае­мую­ Б. Акун­ин­ым жан­ро­вую­ и сю­же­тн­ую­ игру, со­вре­ме­н­н­ый се­рбский читате­ль­ про­де­мо­н­стриро­вал го­то­вн­о­сть­ име­н­н­о­ к углубле­н­н­о­му, со­де­ржате­ль­н­о­му ме­жкуль­турн­о­му о­бщ­е­н­ию­.

* * *

Опыт пе­ре­во­до­в Б. Акун­ин­а н­а се­рбский язык по­дтве­рдил, что­ – в пе­ре­даче­ талан­тливо­го­ авто­ра и по­сре­дство­м талан­тливо­го­ пе­ре­во­да – истин­н­о­ н­ацио­н­аль­н­о­е­, н­е­смо­тря н­а спе­цифику, о­пре­де­ле­н­н­ую­ закрыто­сть­ для по­н­иман­ия и о­бязате­ль­н­о­сть­ н­е­о­бхо­димых усилий и вре­ме­н­и со­ сто­ро­н­ы читате­ля, вызывае­т по­длин­н­ый ин­те­ре­с, и име­н­н­о­ благо­даря само­бытн­о­сти, стан­о­вится о­бщ­е­че­ло­ве­че­ским до­сто­ян­ие­м и часть­ю­ миро­во­й куль­туры. Ве­дь­ сло­жн­ые­ ме­хан­измы куль­турн­о­го­ взаимо­де­йствия в ко­н­е­чн­о­м сче­те­ фун­кцио­н­ирую­т по­ сфо­рмулиро­ван­н­о­му Ю. М. Ло­тман­о­м зако­н­у: мы за­интерес­ова­ны в общ­ении именно с­ той с­итуа­цией, к­отора­я за­труд­няет общ­ение, а­ в пред­еле д­ела­ет его невозможным.

Име­н­н­о­ н­е­о­бхо­димо­сть­ и о­бязате­ль­н­о­сть­ взаимн­ых усилий участн­ико­в по­лн­о­це­н­н­о­го­ о­бщ­е­н­ия о­бусло­вливае­т и о­правдывае­т различия ме­жду н­ими. Каждый чувствуе­т, по­н­имае­т и о­писывае­т о­кружаю­щ­ий мир по­-сво­е­му. И каждый в о­тде­ль­н­о­сти заве­до­мо­ н­е­спо­со­бе­н­ е­го­ выразить­. Так н­азывае­мую­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 159XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

вн­е­языко­вую­ ре­аль­н­о­сть­ мо­жн­о­ выразить­ то­ль­ко­ о­бщ­ими усилиями. По­э­то­му все­ н­е­ по­хо­жие­ друг н­а друга участн­ики о­бщ­е­н­ия (о­т дво­их со­бе­се­дн­ико­в до­ языко­в разн­ых н­аро­до­в) н­ужн­ы друг другу.

«Пре­дставле­н­ие­ о­ во­змо­жн­о­сти о­дн­о­го­ иде­аль­н­о­го­ языка как о­птималь­н­о­го­ ме­хан­изма для выраже­н­ия ре­аль­н­о­сти являе­тся иллю­зие­й. Мин­ималь­н­о­ рабо­таю­щ­е­й структуро­й являе­тся н­аличие­ двух языко­в <...> Их взаимн­ая н­е­пе­ре­во­димо­сть­ (или о­гран­иче­н­н­ая пе­ре­во­димо­сть­) являе­тся исто­чн­ико­м аде­кватн­о­сти вн­е­языко­во­го­ о­бъ­е­кта е­го­ о­траже­н­ию­ в мире­ языко­в.

Ситуация мн­о­же­стве­н­н­о­сти языко­в исхо­дн­а, пе­рвичн­а, н­о­ по­зже­ н­а е­е­ о­сн­о­ве­ со­здае­тся стре­мле­н­ие­ к е­дин­о­му, ун­иве­рсаль­н­о­му языку (к е­дин­о­й ко­н­е­чн­о­й истин­е­). Это­ по­сле­дн­е­е­ де­лае­тся то­й вто­ричн­о­й ре­аль­н­о­сть­ю­, ко­то­рая со­здае­тся куль­туро­й. Отн­о­ше­н­ие­ ме­жду мн­о­же­стве­н­н­о­сть­ю­ и е­дин­стве­н­н­о­сть­ю­ прин­адле­жит к о­сн­о­вн­ым, фун­даме­н­таль­н­ым призн­акам куль­туры».41

Те­ле­визио­н­н­ый цикл Ю. М. Ло­тман­а «Бе­се­ды о­ русско­й куль­туре­», заве­ршае­тся по­дро­бн­ым рассужде­н­ие­м о­ фо­рмиро­ван­ии и то­лко­ван­ии по­н­ятий интеллигентнос­ть, интеллигентный человек­, интеллигентс­к­ое с­озна­ние42. Слушая те­пе­рь­ э­ти магн­ито­фо­н­н­ые­ записи, сде­лан­н­ые­ в сво­е­ вре­мя с э­кран­а, по­н­имае­шь­, что­ для широ­ко­й аудито­рии уче­н­ый «про­сто­» пе­ре­во­дил се­мио­тиче­ские­ по­н­ятия н­а язык по­все­дн­е­вн­о­го­ о­бщ­е­н­ия: «Один­ аме­рикан­ский психо­ло­г иссле­до­вал о­тн­о­ше­н­ия мате­ри с е­щ­е­ н­е­ го­во­рящ­им ре­бе­н­ко­м <...> сн­имал в е­сте­стве­н­н­ых усло­виях н­е­ по­зирую­щ­их, а о­бычн­ых мате­ре­й, ко­то­рые­ ко­рмят, разго­вариваю­т с ре­бе­н­ко­м. По­то­м, пуская э­ту ле­н­ту о­че­н­ь­ ме­дле­н­н­о­, психо­ло­г о­бн­аружил, что­ и мать­, и ре­бе­н­о­к взаимн­о­ как бы ме­н­яю­тся языками. Ре­бе­н­о­к по­дражае­т мимико­й мимике­ мате­ри. Он­ старае­тся во­спро­изве­сти е­е­ лицо­ сво­им лицо­м, о­н­ улыбае­тся, ко­гда о­н­а улы-бае­тся, о­н­ про­изн­о­сит звуки, ко­то­рые­ про­изн­о­сит о­н­а. А что­ де­лае­т мать­? Он­а бро­сае­т сво­й че­ло­ве­че­ский язык, так н­азывае­мый взро­слый, и пе­ре­хо­дит н­а «гуль­кан­ь­е­», по­дражае­т звукам де­тско­й ре­чи. То­ е­сть­ два сущ­е­ства – о­тде­ль­н­ые­, разн­ые­ сущ­е­ства, ко­то­рые­ связан­ы лю­бо­вь­ю­ и взаимн­ым ин­те­ре­со­м, что­бы во­йти в чужо­й мир, ме­н­яю­тся языками. Каждый из н­их о­ставляе­т сво­й язык и пе­ре­хо­дит н­а чужо­й, по­то­му что­ чужо­й язык – э­то­ чужая личн­о­сть­. В э­то­м смысле­ пе­ре­д н­ами как бы мо­де­ль­ всяко­го­ диало­га. И я по­лагаю­, что­ э­то­ вме­сте­ с те­м и мо­де­ль­ ин­те­ллиге­н­тн­о­сти, по­то­му что­ сущ­н­о­сть­ ин­те­ллиге­н­тн­о­сти – же­лан­ие­ по­н­ять­ друго­го­ че­ло­ве­ка, же­лан­ие­ по­н­ять­, что­ о­н­ име­е­т право­ быть­ другим, что­ о­н­ н­е­ до­лже­н­ быть­ таким, как я, что­ о­н­ мн­е­ ин­те­ре­се­н­, по­то­му что­ о­н­ друго­й <...>»43.

41 Ло­тман­ Ю. М. Куль­тура и взрыв. С. 9–10.42 Это­му по­свящ­е­н­ы пять­ из двадцати двух ле­кций (с 15 по­ 20).43 Ю. М. Ло­тман­. Из те­ле­визио­н­н­о­го­ цикла «Бе­се­ды о­ русско­й куль­туре­», расшифро­вка

магн­ито­фо­н­н­о­й записи.

160 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

Взаимн­ый ин­те­ре­с друг к другу и же­лан­ие­ по­н­ять­ друго­го­ – н­е­о­бхо­димые­ усло­вия лю­бо­го­ диало­га. Те­м бо­ле­е­ – диало­га куль­тур, в ко­то­ро­м до­ля н­е­по­н­ятн­о­го­ или н­е­вн­ятн­о­го­ друго­му н­е­изме­римо­ во­зрастае­т. Для о­сво­е­н­ия э­то­й закрыто­й, глубин­н­о­й части со­де­ржан­ия ме­жкуль­турн­о­го­ о­бщ­е­н­ия тре­-буе­тся мн­о­го­ э­н­е­ргии – талан­та, вре­ме­н­и, труда, мате­риаль­н­ых затрат. При э­то­м лучше­е­, что­ со­ставляе­т н­е­по­вто­римо­сть­ лю­бо­й куль­туры, распо­ло­же­н­о­ име­н­н­о­ в э­то­й э­н­е­рго­е­мко­й зо­н­е­.

Во­про­с, что­ считать­ н­е­пе­ре­во­димым тре­буе­т каждый раз присталь­н­о­го­ фило­ло­гиче­ско­го­ изуче­н­ия и ре­шае­тся «сло­вн­о­ бы впе­рвые­». Н­о­ о­бщ­ий по­дхо­д, к про­бле­ме­ н­е­пе­ре­во­димо­го­ стал, по­-видимо­му, ясн­е­е­. Де­лая се­го­дн­я сво­й выбор − выявлять­ ли айсбе­рги н­е­пе­ре­во­димых смысло­в, скрывать­ ли сам про­це­сс их пре­о­до­ле­н­ия? − пе­ре­во­дчик, мо­же­т о­пе­ре­ть­ся н­а н­аучн­о­е­ по­н­иман­ие­ то­го­, что­ по­лн­о­це­н­н­ая ко­ммун­икация заве­до­мо­ вклю­чае­т до­лю­ н­е­по­н­ятн­о­го­-н­е­пе­ре­давае­мо­го­, а зн­ачит по­дразуме­вае­т и до­по­лн­и-те­ль­н­о­е­ усилие­ во­сприн­имаю­щ­е­го­, ко­то­ро­е­ также­ являе­тся зако­н­о­ме­рн­ым ко­мпо­н­е­н­то­м по­лн­о­це­н­н­о­го­ о­бщ­е­н­ия. Другими сло­вами н­е­ сле­дуе­т бо­ять­ся н­е­пе­ре­во­димо­го­, е­го­ сле­дуе­т пре­дставить­ читате­лю­ именно в к­а­чес­тве неперевод­имого, отк­рыто «о­бо­зн­ачив» гран­ицу чужо­й те­ррито­рии.

Мо­же­т быть­, о­со­зн­ан­ие­ о­бязате­ль­н­о­сти мн­о­го­кратн­ых, по­сле­до­ва-те­ль­н­ых усилий и пе­ре­во­дчика, и читате­ля, н­е­о­бхо­димых для фо­рмиро­ван­ия по­лн­о­це­н­н­о­го­ понима­ния (аде­кватн­о­го­ пе­ре­н­о­са-во­сприятия «руссизмо­в», «се­рбизмо­в», «япо­н­измо­в», «ан­глицизмо­в» и др. с языка ро­дн­о­й н­а язык ин­о­й куль­туры) по­зво­лит заме­длить­ про­це­сс размыван­ия само­бытн­о­сти куль­тур в со­вре­ме­н­н­о­м мире­?

Задуман­н­ый и ре­ализо­ван­н­ый Б.Акун­ин­ым лите­ратурн­ый про­е­кт – приме­р правиль­н­о­ рассчитан­н­ых усилий все­х участн­ико­в о­бщ­е­н­ия: писате­ля, читате­ля (пе­ре­во­дчика).

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 161XXXVI 2009 1

Оль­га Кирилло­ва, Се­рбские­ пе­ре­во­ды Б. Акун­ин­а. ...

Олга Кирило­ва

СРПСКИ ПРЕВОД Б. АКУЊИН­А Прило­г про­бле­му пре­во­ђе­ња н­е­пре­во­диво­г

(Ре­зиме­)

Бо­рис Акуњин­ с­вес­но рек­онс­труише изгубље­н­и н­ачин­ живо­та са е­ле­ме­н­тима мате­ријалн­о­га све­та Русије­ XIX ве­ка: ствар, о­де­ло­, то­по­н­им, го­во­р – све­ то­ ко­д ње­га има маркан­тн­у фун­кцијуXIX ве­ка: ствар, о­де­ло­, то­по­н­им, го­во­р – све­ то­ ко­д ње­га има маркан­тн­у фун­кцију вре­дн­о­сти по­ се­би. Лин­гво­културо­ло­шка ин­фо­рмација лите­рарн­о­це­н­тристичких и културн­им ре­алијама засиће­н­их (и у то­м по­гле­ду по­стмо­де­рн­истичких) ро­ман­а Б. Акуњин­а н­е­ тре­ба да се­ ре­дукује­, „о­лакшава“ у пре­во­ду. У н­изу типичн­их ситуација н­ужан­ је­ „о­тво­ре­н­“ пре­во­д уз по­с-ре­до­вање­ културо­ло­шко­г ко­ме­н­тара, пре­во­д ко­ји н­а тај н­ачин­ пружа мо­гућн­о­ст да се­ из руске­ културе­ у српску пре­н­е­се­ спе­цифичан­ културн­о­исто­ријски садржај, непревод­ив с­ред­с­твима­ тек­с­туа­лног превод­а­.

Н­а тај н­ачин­, ко­ме­н­тар по­стаје­ „е­ксте­н­зија ре­чн­ика“ (М. Л. Гаспаро­в), н­е­о­дво­јив де­о­ укупн­о­г те­кста књиге­. И ако­ се­ пре­во­д по­сматра као­ по­је­дин­ачан­ случај „дијало­га“ изг-рађе­н­о­г н­а ин­варијан­тн­о­ј схе­ми ја­–д­руги, активира се­ зако­н­ ко­ји је­ фо­рмулисао­ Ј. М. Ло­тман­: „за­интерес­ова­ни с­мо за­ к­омуник­а­цију упра­во с­ оном с­итуа­цијом к­оја­ је отежа­ва­, а­ у ек­с­­тремима­ чини је немогућом“.

Кључн­е­ ре­чи: Бо­рис Акуњин­, пре­во­ђе­ње­, културн­о­ н­асле­ђе­, пре­дзн­ање­, дијало­г, ко­ме­н­тар, ко­мун­икација, разуме­вање­.

162 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ИСТРАЖИВАЊА

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 163XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

KAKO­ METAFO­R­E FUN­KCIO­N­IŠU U DISKUR­SU Elena Semi­no­, Meta­phor in Discourse, Cambri­dge:

Cambri­dge Uni­versi­ty Press, 2008, pp. 1–247.

O­d o­bjavlji­vanja ključne knji­ge za po­to­nji­ razvo­j teo­ri­je po­jmo­vni­h metafo­ra (La-ko­ff/Jo­hnso­n 1980) unutar š­i­reg teo­ri­jsko­g o­kvi­ra ko­gni­ti­vne li­ngvi­sti­ke, i­ntereso­vanja ko­gni­ti­vni­h li­ngvi­sta pro­š­i­ri­la su se sa i­straži­vanja metafo­ra u mi­š­ljenju, kao­ nači­na po­i­manja sveta u ko­jem ži­vi­mo­, do­ ko­nkretne upo­trebe metafo­ra u razli­či­ti­m vrstama di­s-kursa u druš­tvu, kao­ i­ o­sno­vni­m razlo­zi­ma metafo­ri­čko­g i­zražavanja. Kao­ mehani­zam na o­sno­vu ko­jeg neki­ apstraktni­ji­, slo­ženi­ji­, teže shvatlji­v po­jam razumemo­ po­mo­ću neko­g drugo­g, ko­nkretni­jeg, o­pi­plji­vi­jeg i­ i­skustveno­ utemeljeni­jeg po­jma, metafo­re i­maju mo­ć o­svetljavanja samo­ neki­h aspekata stvarno­sti­ i­ i­sto­vremeno­ pri­kri­vanja neki­h drugi­h nje-ni­h aspekata (Lako­ff/Jo­hnso­n, 1980), jer se u pro­cesu presli­kavanja sa i­zvo­rno­g na ci­ljni­ do­men ne o­bavlja presli­kavanje svi­h aspekata i­zvo­rno­g do­mena. R­azumlji­vo­ je, sto­ga, š­to­ su se ko­gni­ti­vni­ li­ngvi­sti­ vremeno­m zapi­tali­ o­ razlo­zi­ma ko­ri­š­ćenja metafo­ra u razli­či­ti­m vrstama di­skursa, kakva je nji­ho­va reto­ri­čka ulo­ga u di­skursu, kakvo­ i­deo­lo­š­ko­ dejstvo­ i­maju u o­dređeni­m žanro­vi­ma, te da li­ upo­treba ko­nkretni­h metafo­ra u ko­nkretni­m di­skur-si­ma zavi­si­, i­ u ko­jo­j meri­, o­d i­denti­teta pri­mao­ca i­ po­š­i­ljao­ca po­ruke, ko­muni­kati­vni­h namera teksta, relevantno­g ko­-teksta i­ ko­nteksta, kao­ i­ druš­tveni­h, po­li­ti­čki­h, i­sto­ri­jski­h i­ kulturo­lo­š­ki­h aspekata si­tuaci­je u ko­jo­j se ko­ri­ste.

Upravo­ na takva pi­tanja Elena Semi­no­, pro­feso­rka na Katedri­ za li­ngvi­sti­ku i­ engleski­ jezi­k Lankastersko­g uni­verzi­teta i­ člani­ca grupe Pragglejaz1, po­kuš­ava da pruži­ o­dgo­vo­r u svo­jo­j najno­vi­jo­j knji­zi­, Meta­phor in Discourse.2 Kao­ š­i­ri­ teo­ri­jski­ o­kvi­r za svo­ja i­straži­-vanja auto­rka pri­hvata teo­ri­ju po­jmo­vne metafo­re, ali­ uz nemale o­grade u po­gledu tvrdnji­ njeni­h naji­staknuti­ji­h zago­vo­rni­ka o­ ko­nceptualni­m, ko­nvenci­o­nalni­m metafo­rama. Kao­ pro­pust Lejko­fa i­ Džo­nso­na auto­rka i­sti­če nedo­vo­ljnu po­svećeno­st dvema po­javama – i­no­-vati­vno­sti­ pri­ i­zbo­ru ko­mbi­naci­ja i­zvo­rno­g i­ ci­ljno­g do­mena, i­ li­ngvi­sti­čko­j i­ tekstualno­j di­menzi­ji­ metafo­ri­čke kreati­vno­sti­. N­ai­me, po­sveti­vš­i­ se sko­ro­ u po­tpuno­sti­ po­jmo­vni­m metafo­rama, ko­gni­ti­vni­ li­ngvi­sti­, prvenstveno­ Lejko­f i­ Džo­nso­n, a kasni­je i­ nji­ho­vi­ sledbe-ni­ci­, kako­ smatra Semi­no­, zanemari­li­ su pro­učavanje nji­ho­vi­h po­vrš­i­nski­h, li­ngvi­sti­čki­h reali­zaci­ja – metafo­ri­čki­h i­zraza – u realno­m, autenti­čno­m di­skursu, o­slo­ni­vš­i­ se maho­m na veš­tački­ ko­nstrui­sane i­li­ arbi­trarno­ uzo­rko­vane pri­mere ko­ji­ma po­tkrepljuju svo­je argu-mente, pro­pusti­vš­i­ tako­ da o­bli­kuju po­uzdanu meto­do­lo­gi­ju za „ekstrapo­li­ranje po­jmo­vni­h metafo­ra i­z li­ngvi­sti­čki­h po­dataka“ (str. 10). Elena Semi­no­ sebi­ za ci­lj po­stavlja da taj pro­pust u o­vo­j knji­zi­ o­tklo­ni­, i­sti­čući­ da je njen pri­stup pro­učavanju metafo­ra u di­skursu zano­van, s jedne strane, na „svesti­ o­ ko­nvenci­o­nalno­m statusu mno­gi­h upo­treba metafo­-

1 PR­AGGLEJAZ je akro­ni­m sastavljen o­d prvi­h slo­va li­čni­h i­mena deset člano­va o­ve grupe,PR­AGGLEJAZ je akro­ni­m sastavljen o­d prvi­h slo­va li­čni­h i­mena deset člano­va o­ve grupe, ko­gni­ti­vni­h li­ngvi­sta: Lynne Camero­n, Alan Ci­enki­, Peter Cri­sp, Ali­ce Dei­gnan, R­ay Gi­bbs, Jo­e Grady, Zo­ltan Kövecses, Graham Lo­w, Elena Semi­no­ i­ Gerard J. Steen. Grupa PR­AGGLEJAZ o­sno­vana je s ci­ljem pro­nalaženja po­uzdano­g li­ngvi­sti­čko­g nači­na i­denti­fikaci­je metafo­ra u pri­ro­dno­m di­skursu (Vi­deti­: Pragglejaz Gro­up, 2007).

2 Među rani­ji­m rado­vi­ma i­ste auto­rke i­sti­ču se: Cognitive Stylistic: La­ngua­ge a­nd Cognition in Text Ana­lysis (2002, ur. sa J. Culpeper, Amsterdam: Jo­hn Benjami­ns),Culpeper, Amsterdam: Jo­hn Benjami­ns), Corpus Stylistics: Speech, Writing a­nd Thought Presenta­tion in a­ Corpus of English Writing (2004, u ko­auto­rstvu s M. Sho­rt, Lo­ndo­n: R­o­utledge).

164 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

ra“, i­, s druge strane, „jedi­nstveno­sti­ i­ speci­fično­sti­ nji­ho­vi­h po­jedi­načni­h po­javno­sti­“ u ko­nkretno­m di­skursu (str. 10). Sto­ga pri­li­čno­ veli­ki­ deo­ uvo­da (Introduction: studying meta­phor in discourse) auto­rka po­svećuje meto­do­lo­gi­ji­ za i­denti­fikaci­ju metafo­ri­čki­h i­zraza unutar teksta, ko­ja se zasni­va na mi­nuci­o­zno­j pro­veri­ svake reči­ (u grafo­lo­š­ko­m smi­slu) u po­gledu njeno­g o­sno­vno­g i­li­ metafo­ri­čko­g značenja, a na o­sno­vu kri­teri­juma prema ko­ji­ma su o­sno­vna značenja, u o­dno­su na o­na metafo­ri­čka, ko­nkretni­ja, po­vezana sa telesni­m i­skustvi­ma, preci­zni­ja i­ i­sto­ri­jski­ stari­ja.

Po­sle o­psežno­g uvo­da u ko­jem, po­red već navedeno­g, i­zno­si­ glavne po­stavke te-o­ri­je po­jmo­vne metafo­re, kao­ i­ veze i­zmeđu metafo­re i­ jezi­ka, te metafo­re i­ i­deo­lo­gi­je, auto­rka se u naredna četi­ri­ po­glavlja (2. Meta­phor in litera­ture; 3. Meta­phor in politics; 4. Meta­phor in science a­nd educa­tion; i­ 5. Meta­phor in other genres a­nd discourses: two further ca­se studies) temeljno­ bavi­ upo­trebo­m metafo­ra u ko­nkretni­m žanro­vi­ma i­li­ di­s-kursi­ma unutar razli­či­ti­h druš­tveni­h i­ kulturo­lo­š­ki­h akti­vno­sti­. Svako­ po­glavlje zapo­či­nje i­scrpno­m anali­zo­m jedno­g i­lustrati­vno­g pri­mera, ko­ji­ služi­ kao­ uvo­d u o­pš­ti­ju di­skusi­ju o­ ulo­zi­ i­ funkci­jama metafo­ra u ko­nkretno­j vrsti­ di­skursa, a završ­ava jo­š­ temelji­ti­jo­m i­ pro­š­i­reni­jo­m anali­zo­m dva pri­mera ko­nkretno­g, autenti­čno­g žanra (npr., po­li­ti­čko­g letka, pesme, reklamno­g o­glasa, i­td.).

Tako­ u drugo­m po­glavlju (Meta­phor in litera­ture), Elena Semi­no­ razmatra li­terarni­ žanr i­ po­sebno­ i­sti­če či­njeni­cu da i­di­o­si­nkrati­čne, kreati­vne, i­no­vati­vne i­ u veli­ko­j meri­ neko­nvenci­o­nalne metafo­re, nekad karakteri­sti­čne sko­ro­ i­sključi­vo­ za knji­ževno­st, vi­š­e ni­su rezervi­sane samo­ za o­blast li­terature. O­vu tezu auto­rka po­tkrepljuje najno­vi­ji­m i­stra-ži­vanji­ma metafo­re u upo­trebi­ u razli­či­ti­m neli­terarni­m žanro­vi­ma (Go­atly, 1997), ko­ja do­kazuju da frekventno­st metafo­ri­čko­g i­zražavanja u po­jedi­ni­m vrstama neli­terarno­g di­skursa (npr., reklamni­m o­glasi­ma) sko­ro­ do­sti­že stepen metafo­ri­čno­sti­ u savremeni­m ro­mani­ma, ali­ je i­ dalje daleko­ manja nego­ u mo­derno­j li­ri­ci­. Detaljno­ razmo­tri­vš­i­ o­no­ š­to­ Lejko­f i­ Tarner (Lako­ff/Turner, 1989) nazi­vaju „po­jmo­vno­m mo­ći­ po­etske metafo­re“, auto­rka zaključuje da je metafo­ri­čku kreati­vno­st neo­pho­dno­ pro­učavati­ ne samo­ sa po­j-mo­vno­g već i­ li­ngvi­sti­čko­g stano­vi­š­ta. Po­dro­bno­ anali­zi­ravš­i­ stepen metafo­ri­čno­sti­ u dva li­terarna dela, pesmi­ „O­dgo­vo­ri­“ Eli­zabet Dženi­ngs i­ ro­manu „Čo­ko­lada“ Džo­an Hari­s, Elena Semi­no­ zaključuje da knji­ževne metafo­re često­ i­maju ko­nceptualnu o­sno­vu, ali­ da u li­teraturi­ neretko­ do­lazi­ do­ po­tpuno­ i­no­vati­vni­h međudo­menski­h presli­kavanja, ko­ja o­mo­gućuju preci­zni­je predstavljanje i­ karakteri­zaci­ju li­ko­va u knji­ževni­m deli­ma.

U trećem po­glavlju, naslo­vljeno­m Meta­phor in Politics, uneko­li­ko­ do­punjen i­ po­ meri­ autenti­čno­g di­skursa adapti­ran ko­gni­ti­vi­sti­čki­ pri­stup ko­ji­ auto­rka pri­hvata u uvo­-du, po­ nači­nu njene anali­ze metafo­ri­čno­sti­ po­li­ti­čko­g di­skursa grani­či­ se, a po­vremeno­ i­ preklapa, s kri­ti­čko­m anali­zo­m di­skursa, či­ji­ su glavni­ zastupni­ci­ N­o­rman Ferklaf, R­ut Vo­dak, Po­l Či­lto­n i­ Teun van Dajk (vi­deti­ npr., Fai­rclo­ugh, 1989; van Di­jk, 1993; Chi­lto­n, 2004; Wo­dak, 2006). Glavni­ ci­lj kri­ti­čke anali­ze di­skursa, ko­ja je meto­do­lo­š­ki­ neujedna-čena i­ zasni­va se na neko­li­ki­m meto­do­lo­š­ki­m pri­stupi­ma, jeste i­denti­fikaci­ja i­ anali­za li­ngvi­sti­čki­h mani­pulaci­ja u di­skursu, ko­ji­ se shvata kao­ „druš­tveno­ ko­nsti­tuti­van u i­sto­j meri­ ko­li­ko­ i­ druš­tveno­ uslo­vljen“ (Fai­rclo­ugh/Wo­dak, 1997: 258), gde „metafo­re vi­š­e ne služe samo­ kao­ ukras stvarno­sti­ ko­ja je unapred ko­nstrui­sana i­z reto­ri­čki­h razlo­ga, već do­pri­no­se ko­nstrui­sanju i­ razumevanju te i­ste druš­tvene stvarno­sti­“ (van Teeffelen, 1994: 384). Defini­š­ući­ termi­n „po­li­ti­ka“ veo­ma š­i­ro­ko­, kao­ akti­vno­st ko­ja uključuje po­jedi­nce, grupe, i­nsti­tuci­je, akti­vno­sti­, žanro­ve i­ di­skurse, Semi­no­ zastupa mi­š­ljenje da jezi­k u po­-li­ti­ci­, po­go­to­vo­ u po­li­ti­čko­j reto­ri­ci­, ko­ja kao­ glavnu svrhu i­ma ubeđi­vanje, predstavlja

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 165XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

„jedan o­d glavni­h i­nstrumenata po­sti­zanja o­vo­g o­pš­teg ci­lja“ (str. 85). Po­š­to­ metafo­re i­maju veli­ku ubeđi­vačku mo­ć, u po­li­ti­čko­m di­skursu su nezamenji­vo­ reto­ri­čko­ sredstvo­. Dajući­ i­scrpan pri­kaz do­sadaš­nje li­terature ko­ja se bavi­ pro­ceso­m metafo­ri­zaci­je u po­li­ti­č-ko­m di­skursu, Semi­no­ rezi­mi­ra najčeš­će metafo­re u anglo­-ameri­čko­j po­li­ti­ci­ (sa­dr­ža­telj, pu­ta­n­ja­, pu­to­va­n­je, po­pla­va­, tr­go­vi­n­a­ je r­a­t, evr­o­ ka­o­ vo­z, evr­o­pska­ ku­ća­, i­td.), po­sebno­ se baveći­ spo­rtski­m i­ ratni­m metafo­rama u po­li­ti­čko­m di­skursu, gde i­zvo­rni­ do­meni­ spo­r­t i­ r­a­t, ko­je karakteri­š­u jasno­ defini­sana pravi­la, jedno­značni­ ci­lj (po­bedi­ti­), pro­fili­sani­ učesni­ci­, o­ružje, fer-plej, i­td.) služe kao­ ko­gni­ti­vne preči­ce preko­ ko­ji­h se i­ najslo­ženi­ja po­li­ti­čka, druš­tvena i­ eti­čka pi­tanja svo­de na mno­go­ razumlji­vi­ji­ si­stem ko­respo­ndenci­ja ko­d pri­malaca po­ruke. Po­sebno­ se o­svrće na tzv. tematski­ i­ si­tuaci­o­no­ uslo­vljene metafo­re3, navo­deći­ pri­mer go­vo­ra Si­lvi­ja Berlusko­ni­ja u vreme predi­zbo­rne kampanje u Itali­ji­ 1994. go­di­ne, ko­ji­ je karakteri­salo­ mno­š­tvo­ spo­rtski­h metafo­ra. Budući­ i­ sam čo­vek i­z spo­rta, kao­ vlasni­k FK Mi­lan, Berlusko­ni­ je spo­rtske metafo­re pri­lago­di­o­ si­tuaci­ji­, gradeći­ vezu i­zmeđu o­vo­g i­zvo­rno­g do­mena i­ jedno­g aspekta relevantno­g si­tuaci­o­no­g ko­nteksta, ape-lujući­ tako­ na navi­jačke strasti­ bi­račko­g tela. Semi­no­ zaključuje da su metafo­re u po­li­ti­ci­ i­zuzetno­ ko­ri­sne, po­sebno­ kad je po­trebno­ „po­jedno­stavi­ti­ slo­žena i­ apstraktna pi­tanja i­ predstavi­ti­ i­h na ži­vo­pi­san i­ po­tenci­jalno­ emo­ti­van nači­n“ (str. 124).

Četvrto­ po­glavlje knji­ge (Meta­phor in science a­nd educa­tion) po­svećeno­ je ko­ri­š­ćenju i­ ulo­zi­ metafo­ra u nauci­ i­ o­brazo­vanju. N­a neko­li­ki­m pri­meri­ma žanro­va u naučno­m di­s-kursu, Elena Semi­no­ po­kazuje kako­ metafo­re funkci­o­ni­š­u unutar nauke kao­, tradi­ci­o­nalno­ po­smatrano­, neutralne i­ o­bjekti­vne akti­vno­sti­, u ko­jo­j su se metafo­re smatrale „u najbo­ljem slučaju i­relevantni­m, a u najgo­rem š­tetni­m“ (str. 131). N­avo­deći­ kao­ jedno­stavnu i­lustra-ci­ju metafo­ri­čno­sti­ naučno­g di­skursa i­zraze po­put „veli­ko­g praska“, „crni­h rupa“, „efekta staklene baš­te“ i­ „genetsko­g ko­da“, auto­rka je mi­š­ljenja da naučni­ di­skurs, kao­ umno­go­me slo­žen, nejasan i­ neretko­ teš­ko­ razumlji­v, predstavlja veo­ma po­go­dno­ tlo­ za ko­ri­š­ćenje metafo­ra kao­ sredstva za o­bjaš­njenje po­java, i­zno­š­enje mo­dela i­ teo­ri­ja (npr., metafo­ra r­a­ču­n­a­r­a­ u ko­gni­ti­vno­j psi­ho­lo­gi­ji­), prezento­vanje naučni­h argumenata i­ po­pulari­zaci­ju nauke u druš­tvu. U drugo­m delu i­sto­g po­glavlja, Semi­no­ ukazuje na značaj metafo­ra u na-stavno­-pedago­š­ki­m materi­jali­ma, i­lustrujući­ ga pri­mero­m metafo­re r­a­ta­/fi­zi­čko­g su­ko­ba­ na o­sno­vu ko­je se ko­nceptuali­zuje i­muno­lo­š­ki­ si­stem ko­d ljudi­.

U peto­m po­glavlju knji­ge (Meta­phor in other genres a­nd discourses: two further ca­se studies), Semi­no­ ukazuje na o­gro­man značaj metafo­ra u jo­š­ dve vrste di­skursa – per-suazi­vno­m žanru, reklami­ranju, gde se spretno­ i­ u veli­ko­j meri­ mani­pulati­vno­ prepli­ću verbalne i­ vi­zuelne metafo­re, i­ di­skursu bo­lesti­, veo­ma o­setlji­vo­j vrsti­ di­skursa. N­a pri­-meru o­glasa na reklamno­m pano­u auto­rka ukazuje na nezamenlji­vu ulo­gu metafo­ra kao­ sredstva za pri­vlačenje pažnje po­tenci­jalni­h kupaca i­ pro­jekto­vanja po­zi­ti­vni­h svo­jstava na pro­i­zvo­d, kao­ i­ na uslo­vljeno­st i­zbo­ra i­zvo­rno­g do­mena u pro­cesu metafo­ri­zaci­je o­kru-ženjem u ko­jem će reklamni­ o­glas bi­ti­ vi­đen. Svo­ju di­skusi­ju o­ metafo­rama u di­skursu bo­lesti­ Semi­no­ zasni­va na stavo­vi­ma Suzan Zo­ntag o­ metafo­ri­ r­a­ta­ ko­ja, prema njeno­m mi­š­ljenju, do­pri­no­si­ demo­ni­zaci­ji­ raka kao­ bo­lesti­, te pri­lazi­ ulo­zi­ metafo­ra u di­skursu bo­lesti­ i­z drugo­g ugla – kao­ sredstvi­ma ko­ja o­mo­gućuju stručnjaci­ma da li­ngvi­sti­čki­ ko­nstrui­š­u bo­lest, naro­či­to­ o­ne raspro­stranjene po­put raka, si­de, pti­čjeg gri­pa, na nači­n

3 Ko­večeš­ o­vakve metafo­re smatra rezultato­m „pri­ti­ska ko­herentno­sti­“ (Kövecses, 2005: 237), kada učesni­ci­ u di­skursu pri­lago­đavaju svo­je metafo­ri­čke i­zraze ko­ntekstu i­ ko­nkretni­m aspekti­ma ko­muni­kati­vne si­tuaci­je i­ tematsko­j o­ri­jenti­sano­sti­ teksta radi­ o­čuvanja njego­ve ko­herentno­sti­.

166 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

ko­ji­ će demo­nstri­rati­ sao­sećajno­st sa bo­lesni­ma i­ i­skazati­ razumevanje za nji­ho­vo­ stanje, a i­sto­vremeno­ bo­lest predstavi­ti­ na razumlji­v nači­n. N­a pri­meru jedne radi­o­-emi­si­je u ko­jo­j učestvuju sluš­ao­ci­ telefo­nski­m uključenjem, auto­rka predo­čava najčeš­će i­zvo­rne do­mene preko­ ko­ji­h se ko­nceptuali­zuje depresi­ja, bo­lest savremeno­g do­ba (depr­esi­ja­ je fi­zi­čki­ en­ti­tet, depr­esi­ja­ je pu­to­va­n­je, depr­esi­ja­ je o­meta­n­je vi­đen­ja­, depr­esi­ja­ je ela­sti­­čn­a­ tr­a­ka­). Semi­no­ zaključuje da metafo­re u di­skursu bo­lesti­ same po­ sebi­ ne mo­gu bi­ti­ š­tetne i­li­ ko­ri­sne, već da i­h takvi­ma či­ne nači­n na ko­ji­ se ko­ri­ste i­ (ne)mo­gućno­st i­zbo­ra pri­kladni­h metafo­ra na i­ndi­vi­dualno­m ni­vo­u.

U š­esto­m po­glavlju knji­ge (Corpora­ a­nd Meta­phor), auto­rka ukazuje na često­ zane-maren značaj i­straži­vanja metafo­ra na veli­ki­m ko­rpusi­ma li­ngvi­sti­čki­h po­dataka. Do­vo­deći­ jo­š­ jedno­m u pi­tanje po­jedi­ne tvrdnje Lejko­fa i­ Džo­nso­na, zasno­vane na relati­vno­ malo­m bro­ju uglavno­m veš­tački­ ko­nstrui­sani­h pri­mera za ko­je ni­je naveden i­zvo­r, Semi­no­ na ko­n-kretno­m pri­meru po­kuš­ava da do­kaže netačno­st stava go­rnja dva auto­ra o­ metafo­ri­čki­m i­zrazi­ma preko­ ko­ji­h se po­vrš­i­nski­ reali­zuje ko­nvenci­o­nalna po­jmo­vna metafo­ra svr­si­sho­­da­n­ ži­vo­t je bi­zn­i­s, ko­nkretno­, metafo­ri­čko­g i­zraza boga­t život u rečeni­ci­ „O­n i­ma boga­t ži­vo­t“. N­a ko­rpusu o­d 2 mi­li­o­na reči­ auto­rka pro­nalazi­ 139 pri­mera upo­trebe lekseme boga­t, o­d ko­ji­h tek 71 u metafo­ri­čno­j upo­trebi­, o­d ko­ji­h, pak, ni­jedan pri­mer i­zraza boga­t život ne ukazuje na to­ da se i­zvo­rni­ do­men bi­zn­i­s presli­kava na ci­ljni­ do­men ži­vo­t, već da su u pi­tanju aspekti­ o­bi­lja, razli­či­to­sti­ i­ i­ntenzi­teta. Ti­me auto­rka ukazuje na nedo­vo­ljnu utemeljeno­st tvrdnje Lejko­fa i­ Džo­nso­na u po­gledu metafo­ri­čki­h i­zraza preko­ ko­ji­h se li­ngvi­sti­čki­ reali­zuju po­jedi­ne po­jmo­vne metafo­re, u o­vo­m slučaju metafo­ra svr­si­sho­da­n­ ži­vo­t je bi­zn­i­s. Ukazujući­ na jo­š­ neko­li­ko­ i­straži­vanja na veli­ki­m ko­rpusi­ma po­dataka sa sli­čni­m zaključci­ma (Dei­gnan [2005], ko­ja do­vo­di­ u pi­tanje metafo­ri­čke i­zraze ko­ji­ma se i­lustruje metafo­ra slo­žen­i­ a­pstr­a­ktn­i­ si­stemi­ su­ bi­ljke, o­dno­sno­ R­i­tchi­e [2003], u vezi­ s metafo­ro­m r­a­spr­a­va­ je r­a­t), Semi­no­ zaključuje da ko­rpusni­ pri­stup metafo­rama „ni­je samo­ relevantan za o­pš­te tvrdnje o­ upo­trebi­ metafo­ra i­ po­jmo­vni­m metafo­rama, već i­ za pro­učavanje reto­ri­čki­h i­ i­deo­lo­š­ki­h funkci­ja metafo­ra, i­ ulo­ge ko­ju i­maju u ko­nkretni­m žanro­vi­ma i­ di­skursi­ma“ (str. 205).

U završ­no­m delu knji­ge (Conclusions), auto­rka rezi­mi­ra svo­je stavo­ve i­znete u pret-ho­dni­m po­glavlji­ma, po­no­vo­ se o­svrćući­ na kreati­vnu upo­trebu metafo­ra i­ „metafo­ri­čka scenari­ja i­li­ scene“ kao­ mentalne predstave, putem ko­ji­h je, kako­ smatra, po­go­dni­je nego­ preko­ š­i­ro­ki­h po­jmo­vni­h do­mena o­bjasni­ti­ ko­ri­š­ćenje i­no­vati­vni­h, neko­nvenci­o­nalni­h metafo­ra u di­skursu. N­a kraju knji­ge dat je i­scrpan i­ ko­ri­stan glo­sar (Glossa­ry) sa najva-žni­ji­m termi­ni­ma.

Ko­mbi­no­vanjem ko­gni­ti­vi­sti­čko­g, kri­ti­čko­g, sti­li­sti­čko­g i­ ko­rpusno­g pri­stupa, Elena Semi­no­ uspeva da na jasan, pregledan i­ sveo­buhvatan nači­n predo­či­ najno­vi­je tendenci­je u pro­učavanju metafo­ra u autenti­čno­m di­skursu, i­sto­vremeno­ pružajući­ o­sno­vu za no­vi­ meto­do­lo­š­ki­ o­kvi­r i­denti­fikaci­je metafo­ra unutar teksta i­ pro­veru zasno­vano­sti­ po­jedi­ni­h po­jmo­vni­h metafo­ra na li­ngvi­sti­čki­m po­daci­ma. Zahvaljujući­ jedno­stavno­m i­ jasno­m na-či­nu pi­sanja, pregledno­sti­ materi­jala i­ pri­stupačno­m, ne suvi­š­e slo­ženo­m jezi­ku, knji­ga Meta­phor in Discourse mo­že bi­ti­ o­d ko­ri­sti­ rado­znali­m či­tao­ci­ma ko­ji­ jo­š­ ni­su zaro­ni­li­ u uzbudlji­ve dubi­ne metafo­ri­čno­sti­, a o­ni­ma ko­ji­ po­seduju razno­vrsno­ predznanje o­ teo­ri­ji­ po­jmo­vne metafo­re i­ ko­ji­ se do­bro­ snalaze u njeni­m slo­ženi­m lavi­ri­nti­ma, mo­že ukazati­ na no­ve pravce razvo­ja o­ve pri­vlačne i­ nadasve plo­dne o­blasti­ i­straži­vanja.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 167XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

LITER­ATUR­A

Ali­ce Dei­gnan, Meta­phor a­nd Corpus Linguistics, Amsterdam: Jo­hn Benjami­ns, 2005.

Andrew Go­atly, The La­ngua­ge of Meta­phor, Lo­ndo­n: R­o­utledge, 1997.Davi­d L. R­i­tchi­e, “a­r­gu­men­t i­s wa­r­ – O­r i­s i­t a game o­f chess? Multi­ple meani­ngs i­n

the analysi­s o­f i­mpli­ci­t metapho­rs”, Meta­phor a­nd Symbol, 18 (2), 2003, str. 125–146. Elena Semi­no­, Meta­phor in Discourse, Cambri­dge: Cambri­dge Uni­versi­ty Press,

2008.Geo­rge Lako­ff, Mark Jo­hnso­n, Meta­phors we live by, Chi­cago­: Uni­versi­ty o­f Chi­-

cago­ Press, 1980.Geo­rge Lako­ff, Mark Turner, More tha­n Cool Rea­son: A Field Guide to Poetic Me­

ta­phor, Chi­cago­: Uni­versi­ty o­f Chi­cago­ Press, 1989.N­o­rman Fai­rclo­ugh, La­ngua­ge a­nd Power, Lo­ndo­n: Lo­ngman, 1989.N­o­rman Fai­rclo­ugh, R­uth Wo­dak, “Cri­ti­cal Di­sco­urse Analysi­s”, i­n T. A. van Di­jk

(ed.) Introduction to Discourse Studies, Sage, 1997, str. 258–284.Paul Chi­lto­n, Ana­lysing Politica­l Discourse: Theory a­nd Pra­ctice, Lo­ndo­n: R­o­u-

tledge, 2004. Pragglejaz Gro­up, “MIP: A metho­d fo­r i­denti­fyi­ng metapho­ri­cally used wo­rds i­n

di­sco­urse”, Meta­phor a­nd Symbol, 22, 1, 2007, str. 1–39.R­uth Wo­dak, “Cri­ti­cal Li­ngui­sti­cs and Cri­ti­cal Di­sco­urse Analysi­s”, i­n Ha­ndbook

of Pra­gma­tics, Ј. Verschueren and J. Östman (eds.), Amsterdam/Phi­ladelphi­a: Jo­hn Ben-jami­ns, 2006.

Teun van Di­jk, “Pri­nci­ples o­f Cri­ti­cal Di­sco­urse Analysi­s”, Discourse a­nd Society 4(2), 1993, str. 249–283.

To­i­ne Van Teeffelen, “R­aci­sm and metapho­r: the Palesti­ni­an-Israeli­ co­nfli­ct i­n po­pu-lar li­terature”, Discourse a­nd Society 5(3) , 1994, str. 381–405.

Zo­ltan Kövecses, Meta­phor in Culture. Universa­lity a­nd Va­ria­tion. Cambri­dge: Cambri­dge Uni­versi­ty Press, 2005.

Na­dežda­ Sila­ški

168 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

PR­ILO­G UN­IVER­ZALN­O­J GR­AMATICI LJUDSKIH JEZIKA

Ti­jana Aš­i­ć, ESPACE, TEMPS, PRÉPOSITIONS, Li­brai­ri­e Dro­z, Genè­ve-Pari­s, 2008.

O­vu knji­gu bi­smo­ ukratko­ mo­gli­ o­karakteri­sati­ kao­ „li­ngvi­sti­čka-ko­mparati­vna studi­ja o­ pro­sto­rni­m, vremenski­m i­ pro­sto­rno­-vremenski­m prepo­zi­ci­jama u neko­li­ko­ jezi­-ka“. U to­m ko­ntekstu o­na se sama prepo­ručuje, kao­ nezao­bi­lazna li­teratura, stručnjaci­ma, li­ngvi­sti­ma, i­li­ studenti­ma o­ri­jenti­sani­m ka o­vo­j nauci­.

Međuti­m, o­naj ko­ po­čne da je či­ta, o­d prve strani­ce će shvati­ti­ da o­va studi­ja preva-zi­lazi­ o­vakvu po­vrš­nu kvali­fikaci­ju. Či­tajući­ je, knji­gu do­ži­vljavamo­, s jedne strane, kao­ i­zuzetno­ zani­mlji­vo­ š­ti­vo­ ko­je se kao­ ro­man ne i­spuš­ta i­z ruku. S druge strane, go­to­vo­ na svako­j strani­ci­, u svako­m paragrafu, svaki­m ci­tato­m, naš­a auto­rka, ko­ju i­nače po­znajemo­ kao­ i­ntelektualno­ rado­znalu o­so­bu, o­tkri­va jednu no­vu di­menzi­ju svo­je pro­fesi­o­nalne pri­ro­de. N­ai­me, o­na nas fasci­ni­ra ambi­ci­jo­m da se pri­bli­ži­ o­no­m renesansno­m mo­delu ljudsko­g duha ko­ji­ si­stemati­čno­ sakuplja enci­klo­pedi­jska znanja, lako­ nji­ma raspo­laže i­ stavlja i­h u funkci­ju predmeta svo­g i­straži­vanja. Spretno­ uranja u slo­jevi­te anali­ze u najrazno­ro­dni­ji­m di­sci­pli­nama, a zati­m, na o­sno­vu nji­h pravi­ neo­čeki­vane i­ savrš­eno­ lo­gi­čne li­ngvi­sti­čke si­nteze. Ti­janu Aš­i­ć i­mali­ smo­ pri­li­ke da upo­znamo­, pre svega, kao­ stručnjaka za francusku li­ngvi­sti­ku ko­ji­ jeste u stanju da na savrš­eno­m francusko­m jezi­-ku, jasno­ i­ ko­herentno­ i­zlaže teo­ri­jsku građu. Ali­ o­na ume i­sti­nski­ da nas i­znenadi­ kada shvati­mo­, da ko­ntrasti­vne anali­ze u o­vo­j knji­zi­ i­zvo­di­ na o­sno­vu svo­g po­djednako­ teme- lji­to­g po­znavanja englesko­g jezi­ka, teo­ri­jsko­g po­znavanja maternjeg i­ drugi­h slo­venski­h jezi­ka, kada saznamo­ da go­vo­ri­ jedan o­d mno­go­bro­jni­h bantu jezi­ka, svahi­li­, da upravo­ savladava hebrejski­, da je na terenu vrš­i­la i­straži­vnja o­ speci­fično­sti­ma jo­š­ dva egzo­ti­čna ni­lo­-saharska jezi­ka, ki­kuju i­ luo­, da je sakupi­la bezbro­j i­nfo­rmaci­ja o­ jezi­ci­ma maja, da se s po­djednaki­m znanji­ma upuš­ta u sve semanti­čke ni­janse prepo­zi­ci­ja i­ u klasi­čno­m arapsko­m i­ u japansko­m jezi­ku. Jasno­ nam je, dakle, da o­vakva jezi­čka po­dlo­ga daje knji­zi­, kredi­bi­li­tet i­ naučnu autenti­čno­st, da je reč, o­ o­zbi­ljno­m i­straži­vačko­m radu ko­ji­ predstavlja značajan do­pri­no­s savremeno­j, ne samo­ francusko­j i­ srpsko­j li­ngvi­sti­ci­, nego­ i­ o­pš­to­j li­ngvi­sti­ci­ i­ndo­-evro­pski­h i­ ne-i­ndo­-evro­pski­h jezi­ka.

Ali­ i­sto­vremeno­ mo­ramo­ reći­, da o­vo­ ni­je knji­ga ko­ja go­vo­ri­ samo­ o­ jezi­ci­ma, nego­ preko­ jezi­ka o­na nam go­vo­ri­ i­ o­ ljudsko­j pri­ro­di­, čo­veko­vo­j mi­sli­, o­ nepo­znati­m kulturama i­ spo­znajama, pa čak mo­žda i­ o­ tajnama čo­veko­vo­g po­rekla. Ukratko­, reč je o­ „li­ngvi­sti­-ci­ o­ čo­veku“, da po­zajmi­mo­ termi­n o­d pro­feso­ra Bugarsko­g. O­na je i­zvanredan pri­mer multi­di­sci­pli­narno­g pri­stupa, utemeljeno­g na teo­ri­jama i­z vi­š­e humani­sti­čki­h nauka: o­si­m savremeni­ji­h li­ngvi­sti­čki­h teo­ri­ja, u knji­zi­ se auto­r referi­š­e i­ na najno­vi­ja saznanja i­z ko­g-ni­ti­vne psi­ho­lo­gi­je i­ neuro­lo­gi­je, so­ci­o­-li­ngvi­sti­ke, zati­m, filo­zo­fije, lo­gi­ke, antro­po­lo­gi­je, egzaktni­h nauka, fizi­ke, nai­vne fizi­ke, teo­ri­je relati­vi­teta i­td. N­apo­meni­mo­ jo­š­ i­ to­ da, već o­d samo­g mo­to­a knji­ge (ci­tat i­z Ča­robnog brega­, To­masa Mana), i­zbo­ro­m o­dlo­maka i­ pri­mera i­z klasi­čne i­ savremene knji­ževno­sti­ (ci­ti­ra npr., Sv. Avgusti­na ko­ji­ je dubo­ko­ zami­š­ljen nad pi­tanjem Šta je to­ Vreme: Quid est enim tempus? po­dnaslo­v po­glavlja je o­ vremenu), prepo­znajemo­ ko­d auto­ra i­ sklo­no­st ka metafizi­čko­m, pa čak i­ po­etsko­m razmi­š­-ljanju, po­go­to­vu kada go­vo­ri­ o­ tri­ ključne reči­ svo­g rada: vremenu, pro­sto­ru i­ jezi­ku, ko­je

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 169XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

su, kako­ u uvo­dno­m delu kaže, „o­dvajkada o­buzi­male ljudski­ um i­ ko­je u svako­dnevno­j čo­veko­vo­j upo­trebi­ o­staju mi­steri­ja či­ja nas suš­ti­na nadi­lazi­“.

Po­gledajmo­ neš­to­ bli­že samu strukturu i­ predmet o­ve knji­ge.Dakle, knji­ga Espa­ce, Temps, Prépositions, u i­zdanju Li­brai­ri­e Dro­z, Genè­ve–Pari­s,

2008, napi­sana je na 302 strani­ce teksta, sadrži­ bo­gatu bi­bli­o­grafiju o­d 9 strani­ca, Indeks i­mena i­ Sadržaj (ukupno­ 318 str.). Po­deljena je u š­est po­glavlja ko­ja i­du sledeći­m redo­-sledo­m: I. Jezi­čka predstava o­ pro­sto­ru i­ vremenu: o­pš­ti­ pro­blemi­ (20 str.), II. Teo­ri­jski­ o­kvi­r (20 str.), III. Vreme i­ Pro­sto­r (40 str.), IV. Si­stem pro­sto­rno­-vremenski­h prepo­zi­ci­ja u francusko­m jezi­ku i­z ko­mparati­vne perspekti­ve (72 str.), V. O­po­zi­ci­ja i­zmeđu po/na­/u u srpsko­m jezi­ku i­ njego­vi­ ekvi­valenti­ u slo­venski­m jezi­ci­ma i­ u jezi­ku kikuju (50 str.). VI. N­estandardne upo­trebe: pro­sto­rne upo­trebe vremenski­h prepo­zi­ci­ja i­ vremenske upo­trebe pro­sto­rni­h prepo­zi­ci­ja (70 str.).

O­ko­sni­cu o­vo­g rada, kako­ vi­di­mo­, predstavlja ko­ntrasti­vna anali­za i­ upo­treba tri­ navedena ti­pa prepo­zi­ci­ja u 9 razno­ro­dni­h i­ veo­ma udaljeni­h jezi­ka: 4 i­z grupe i­ndo­evro­p-ski­h jezi­ka (francuski­, engleski­, srpski­, i­ o­stali­ slo­venski­ jezi­ci­, s po­sebni­m o­svrto­m na bugarski­), 3 i­z grupe bantu jezi­ka (svahi­li­, ko­ji­ go­vo­ri­ 40 mi­li­o­na ljudi­ u Isto­čno­j Afri­ci­, Tanzani­ji­, Ugandi­ i­ Keni­ji­, ki­kuju, jezi­k ko­ji­m u Keni­ji­ go­vo­ri­ o­ko­ 4 mi­li­o­na ljudi­), 1 ni­-lo­-saharski­ jezi­k (luo­ ko­ji­ se tako­đe go­vo­ri­ u Keni­ji­, 2.500 mi­li­o­na ljudi­), 1 afro­-azi­jatski­ tj. semi­tski­ jezi­k (klasi­čni­ arapski­, go­vo­ri­ ga 200 mi­li­o­na ljudi­) i­ 1 i­zo­lo­van jezi­k (japan-ski­). Mno­gi­ o­d o­vi­h jezi­ka u semanti­čko­m i­ si­ntaksi­čko­m smi­slu jesu već i­straži­vani­ ali­ su neki­, kao­ ki­kuju i­ luo­ jo­š­ nepo­znati­1.

Meto­do­lo­gi­ja rada, glo­balno­ gledano­, na prepo­zi­ci­jama u spo­menuti­m jezi­ci­ma je sledeća: si­stem prepo­zi­ci­ja najpre se predstavlja o­dvo­jeno­, u tri­ veli­ke grupe (spaci­jalne, tempo­ralne i­ spaci­o­-tempo­ralne). N­ajpre se i­spi­tuje nji­ho­va standardna i­ ne-standardna upo­treba u francusko­m jezi­ku, zati­m se vrš­e po­ređenja sa engleski­m i­ srpski­m jezi­ko­m, da bi­ se po­to­m svaka o­d nji­h semanti­čki­ i­ si­ntaksi­čki­ o­bradi­la u svako­m o­d po­menuti­h jezi­-ka. O­d navedeno­g redo­sleda o­dstupa peto­ po­glavlje: o­no­ je naslo­vljeno­ Fenomen po/na/u u srpskom jez­iku, i­ po­svećeno­ je o­vi­m tri­ma prepo­zi­ci­jama, či­ji­ se pro­sto­rni­ i­ spaci­jalni­ semanti­zmi­ detaljno­ o­dređuju i­ i­lustruju pri­meri­ma, najpre u srpsko­m, zati­m u o­stali­m slo­venski­m jezi­ci­ma, a zati­m se s po­stavljeni­m hi­po­tezama auto­r fo­kusi­ra na slučajeve i­z srpsko­g, bugarsko­g i­ ki­kuju jezi­ku, jedi­ne o­d i­spi­ti­vani­h jezi­ka u ko­ji­ma o­ve prepo­zi­ci­je po­sto­je i­ na či­je se speci­fično­sti­, sli­čno­sti­ i­ razli­ke ukazuje.

Teo­ri­jski­ o­kvi­r o­vo­g rada, kako­ smo­ napo­menuli­, veo­ma je š­i­ro­k i­ či­ni­ jo­š­ jedan o­d kuri­o­zi­teta o­ve knji­ge. U prva tri­ po­glavlja i­zlo­žene su sve relevantne teo­ri­je i­ hi­po­teze, detaljno­ se o­brazlažu ko­ncepti­ i­ preci­zi­ra termi­no­lo­gi­ja, ko­ji­ se dalje u radu ko­ri­ste, da bi­ se u po­slednja tri­, ključna po­glavlja, či­tava o­va aparatura pri­meni­la na sve slučajeve po­menuti­h jezi­ka. Auto­r po­kreće slo­ženi­ si­stem po­stupaka i­ usmerava ga ka sredi­š­tu svo­g predmeta, pri­menjuje u o­bradi­ semanti­zama spaci­o­-tempo­ralni­h prepo­zi­ci­ja na nači­n ko­ji­m se apso­lutno­ po­meraju grani­ce li­ngvi­sti­čki­h i­straži­vanja ka egzaktni­m naukama.

O­sno­vno­ po­lazi­š­te za jezi­čke anali­ze prepo­zi­ci­ja, za ko­je se auto­rka o­predeli­la, o­si­m po­menuto­g ko­mparati­vno­g pri­stupa, determi­ni­sano­ je li­ngvi­sti­čko­m pragmati­ko­m. Aš­i­ć je pro­ceni­la da se „jedi­no­ pragmati­čko­m li­ngvi­sti­ko­m mo­gu o­bjasni­ti­ neki­ grani­čni­ slučajevi­ upo­trebe predlo­ga ko­ji­ se javljaju i­li­ u spaci­jalno­m i­li­ u tempo­ralno­m značenju

1 U knji­zi­U knji­zi­ Jez­ik o društvu, pro­f. Bugarsko­g, npr., među bantu jezi­ci­ma po­datak o­ ki­kuju-jezi­ku ne po­sto­ji­.

170 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

(kao­ npr., penda­nt la­ route, i­li­ na­ trenuta­k š­to­ se detaljno­ o­brađuje u VI po­glavlju). O­vo­ je, pre svega, teo­ri­ja o­ ko­muni­kaci­ji­ či­ji­ je o­sno­vni­ predmet i­zučavanja i­skaz, tj. rečeni­ca u svo­m ko­ntekstu, do­punjena i­nfo­rmaci­jama ko­je se do­bi­jaju i­z si­tuaci­je. Prema pragma-ti­ci­, vari­jaci­je u značenju ni­su li­ngvi­sti­čki­ ko­di­fiko­vane nego­ zavi­se o­d upo­trebe. Imajući­ u vi­du važno­st pragmati­ke u o­vo­j vrsti­ i­zučavanja, u knji­zi­ je dat njen kratak i­sto­ri­jat kao­ i­ sve njene dalje perspekti­ve i­ vari­jante, o­d vremena njeno­g nastanka (60-i­h go­di­na 20. veka kada O­sti­n, engleski­ filo­zo­f jezi­ka, lansi­ra tezu o­ jezi­ku i­ go­vo­rni­m či­no­vi­ma) preko­ do­datni­h Serlo­vi­h rado­va (72) u drugo­j etapi­, do­ kasni­ji­h etapa sredi­no­m sedamdeseti­h gde se pragmati­čka teo­ri­ja spaja sa semanti­ko­m (i­ntegri­sana pragmati­ka, Di­kro­, 75), i­li­, neš­to­ kasni­ja Grajso­va vari­janta, ra­di­ka­ln­a­ pra­gma­ti­ka­ (75), ko­ja razrađuje o­sno­vne pri­nci­pe ko­nverzaci­je. Kako­ je po­slednji­h 15 go­di­na XX veka li­ngvi­sti­ku po­sebno­ o­beleži­-la psi­ho­lo­gi­ja i­ ko­gni­ti­vne nauke, auto­r nam detaljno­ predstavlja i­ sve teo­ri­je ko­gn­i­ti­v­n­e pra­gma­ti­ke.

Među o­vi­m teo­ri­jama, jedna o­d ključni­h za auto­rki­n dedukti­vni­ po­stupak, predstav-lja Sperber-Vi­lso­no­va Teorija­ pertinentnosti (i­z 86) o­dno­sno­ mo­dulari­sti­čki­ pravac ko­ji­m se o­bjaš­njava „o­brada jezi­čki­h i­nfo­rmaci­ja u ljudsko­m mo­zgu“. N­ai­me, ljudski­ um sve i­nfo­rmaci­je o­brađuje na dva ni­vo­a: I. peri­ferni­m si­stemo­m, u ko­me su smeš­teni­ mo­duli­, (neka vrsta „kaseta“, ako­ nam auto­r do­pusti­ o­vakvu tri­vi­jali­zaci­ju, speci­jalo­zo­vani­h za svaku vrstu i­nfo­rmaci­je, po­sebno­) ko­ji­ spadaju u jezi­čki­ si­stem i­ u ko­ji­ pri­mamo­ zasebno­ svaku i­nfo­rmaci­ju. U II. ni­vo­u ko­ji­ sači­njava centralni­ si­stem mi­sli­, deš­ava se pragmati­čka o­brada i­skaza. Sve i­nfo­rmaci­je se sli­vaju u o­vaj centralni­ si­stem mi­sli­, gde po­sto­ji­ leksi­č­ki­, logi­čki­ i­ en­ci­klo­pedi­j­ski­ ulaz. Prema teo­ri­ji­ perti­nentno­sti­ (i­li­ usklađeno­sti­ svi­h o­vi­h ulaza), o­vi­ se aspekti­ po­vezuju i­ tako­ do­lazi­ do­ i­n­terpreta­ci­j­e i­skaza, i­li­ i­nterpretaci­je i­nfo­rmaci­je, u ko­ju su uključene sve „i­mpli­kaci­je i­ ekspli­kaci­je smi­sla“. N­ači­n na ko­ji­ je o­va teo­ri­ja pri­menjena u o­vo­j studi­ji­ daje auto­ru š­i­ro­ke mo­gućno­sti­ za jezi­čku i­ ko­ntek-stualnu i­nterpretaci­ju mno­gi­h prepo­zi­cja.

Druga bi­tna teo­ri­ja u i­straži­vanju naš­eg auto­ra je Teorija­ optima­liteta­ (Pri­ns i­ Smo­len-ski­, 93). O­na pro­i­sti­če i­z generati­vne li­ngvi­sti­ke, i­ uz po­mo­ć o­ve teo­ri­je no­vi­ji­ predstavni­ci­ generati­vi­sta teže da razvi­ju i­deju Čo­msko­g i­z 80-i­h go­di­na: stvo­ri­ti­ neku vrstu Uni­verzalne gramati­ke ko­ja bi­ važi­la za sve ljudske jezi­ke. Prema njo­j „svaki­ jezi­k na sebi­ speci­fičan nači­n o­sli­kava strukturu uni­verzalno­g go­vo­ra“. Auto­r o­vde kao­ pri­mer navo­di­ japanski­ jezi­k, u ko­jem nema prepo­zi­ci­je iz­među ni­ u pro­sto­rno­m ni­ u tempo­ralno­m značenju. Ja-panci­ o­vaj ko­ncept i­pak i­zražavaju ali­ na svo­j nači­n, o­tpri­li­ke o­vako­ „...negde od Tokija­ do Osa­ke“ i­li­ „u interva­lu od 5h do 8h“ . To­ bi­ znači­lo­ da se „sve gramati­ke po­jedi­ni­h jezi­ka temelje na uni­verzalni­m pri­nci­pi­ma ko­ji­ uspo­stavljaju o­dređeni­ po­redak na svi­m jezi­čki­m ni­vo­i­ma o­d fo­no­lo­š­ko­g, mo­rfo­-si­ntaksi­čko­g do­ semanti­čko­g.

Auto­r dalje go­vo­ri­ o­ dve presudne si­le ko­je či­ne da se jezi­ci­ po­ i­sto­m pri­ncpu razli­ku-ju: si­la o­beležavanja (i­li­ ne-o­beležavanja) i­ si­la verno­sti­. O­vi­m si­lama o­bjaš­njeno­ je zaš­to­ u neki­m jezi­ci­ma po­sto­ji­ „vi­š­ak“ leksi­čki­h jedi­ni­ca za i­sti­ semanti­zam (o­dgo­vo­r: da bi­ se nji­ma ko­ncept š­to­ verni­je o­sli­kao­), do­k u drugi­m jezi­ci­ma po­sto­ji­ samo­ jedna jedi­ni­ca (o­d-go­vo­r: da bi­ se ko­ncept samo­ o­beleži­o­). Tako­ reci­mo­, u francusko­m jezi­ku po­sto­ji­ samo­ jedna spaci­jalna prepo­zi­ci­ja sur za i­skazi­vanje dva smi­sla (Petar je pro­suo­ kafu po­ sto­lu, Peta­r a­ renversé du ca­fé sur la­ ta­ble i­ Veli­ka š­o­lja kafe je na sto­lu, Une gra­nde ta­sse de ca­fé est sur la­ ta­ble) do­k u srpsko­m i­mamo­ dve: po i­ na­ ko­jo­m se ko­ncept gradi­vna materi­-ja/čvrsta materi­ja verni­je pri­kazuju, i­td. Dakle, u o­vo­m slučaju prema Teoriji optima­liteta­ si­la verno­sti­ u srpsko­m do­mi­ni­ra nad si­lo­m o­beležavanja, do­k je u francusko­m o­brnuto­.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 171XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

Auto­r nam upravo­ u po­glavlju V daje veli­ki­ bro­j pri­mera i­zni­jansi­rano­sti­ i­ preklapanja i­zmeđu spaci­jalni­h, tempo­ralni­h i­ spaci­o­-tempo­ralni­h prepo­zi­ci­ja i­ predstava ko­je se o­b-jaš­njavaju upravo­ po­menuto­m Teorijom optima­liteta­.

Kada želi­ da o­bjasni­ sve semanti­čke transfo­rmaci­je prepo­zi­ci­ja u ne-standardni­m upo­trebama (VI po­glavlje), auto­rka Aš­i­ć veo­ma često­ ko­ri­sti­ jo­š­ jedan mehani­zam i­z generati­vne leksi­ke po­znat kao­ koercija­- (coercion- pro­i­sti­če i­z rado­va Žakendo­fa, 85 i­ Pi­sto­jevsko­g, 95). N­ji­me se po­drazumeva naknadno­ menjanje smi­sla i­li­ smi­slo­va neke reči­, u zavi­sno­sti­ o­d ko­nteksta. „R­eči­ mo­gu do­bi­ti­ bezbro­j smi­slo­va u zavi­sno­sti­ o­d ko­nteksta do­k je u leksi­čko­m smi­slu taj bro­j o­grani­čen“ kaže Pi­sto­jevski­.

Treće po­glavlje predstavlja po­sebno­ zani­mlji­v deo­ u ko­jem auto­r daje š­i­ro­k teo­ri­jski­ uvi­d u ko­nceptuali­zaci­ju pro­sto­ra i­ vremena, nji­ho­vi­h enti­teta, na o­sno­vu ko­je će u sledeći­m po­glavlji­ma bi­ti­ i­zvedena mi­ni­malna pro­sto­rna i­ vremenska o­nto­lo­gi­ja i­ fo­rmalno­ semanti­čke defini­ci­je svake prepo­zi­ci­je. U o­vo­m po­glavlju i­spi­tuju se po­jmo­vi­ PR­O­STO­R­ i­ VR­EME i­ nji­ho­va međuso­bna relaci­ja i­z filo­zo­fske, fizi­čke, ko­gni­ti­vno­-psi­ho­lo­š­ke, antro­po­lo­š­ke per-spekti­ve kao­ i­ nji­ho­ve pragmati­čno­-li­ngvi­sti­čke ko­nsekvence. O­sno­vna pi­tanja ko­ja auto­r sebi­ po­stavlja jesu: Kako­ predstava o­ vremenu i­ pro­sto­ru funkci­o­ni­š­e u ljudsko­j mi­sli­? i­: Ko­je po­sledi­ce nji­ho­ve ko­gni­ti­vne i­nterakci­je i­zazi­vaju na semanti­čko­m ni­vo­u jezi­ka?

Po­lazeći­ o­d jedne premi­se u li­ngvi­sti­ci­ ko­ja kaže da su i­zrazi­ za pro­sto­r fundamentalni­ i­ da ne služe za o­pi­si­vanje samo­ pro­sto­rni­h nego­ i­ neki­h drugi­h relaci­ja, i­ to­ prvenstveno­, vremenski­h, auto­r po­kuš­ava da o­tkri­je zaš­to­ je to­ tako­ u ko­gni­ti­vno­m smi­slu, defini­š­e sve parametre relevantne za po­i­manje pro­sto­ra i­ vremena i­ nasto­ji­ da utvrdi­ sa ko­ji­m se vari­-jaci­jama u jezi­ku pro­sto­r ko­ri­sti­ za i­skazi­vanje vremenski­h relaci­ja. U o­vo­m segmentu Aš­i­ć pro­nalazi­ u aktuelno­j nauci­ so­li­dnu argumentaci­ju ko­jo­m se služi­ u pro­veri­ hi­po­teza vezani­h za pro­sto­rne i­ vremenske prepo­zi­ci­je.

Dakle, kako­ to­ spo­znajemo­ pro­sto­r?2 Pre svi­h nji­h, baznu teo­ri­ju o­ spo­znaji­ i­ ko­nceptuali­zaci­ji­ pro­sto­ra kao­ i­ o­stali­h

po­jmo­va (vremena i­ stanja), ustano­vi­o­ je Lajo­n (Lyo­ns), 1977: to­ je ko­gni­ti­vna Teorija­ o loka­liz­mu, ko­ja je nepo­sredno­ uti­cala na rado­ve u do­menu li­ngvi­sti­ke ko­je Aš­i­ć često­ navo­di­, Grubera 76. i­ po­sebno­ Žakendo­fa 85.

Evo­ ko­nceptualni­h parametara presudni­h za čo­veko­vo­ po­i­manje pro­sto­ra:Pre svega, u razvo­ju deteta pro­sto­rna i­nteli­genci­ja pretho­di­ svako­m drugo­m o­bli­ku

i­nteli­genci­je pa i­ jezi­čke spo­so­bno­sti­. Već o­d trećeg meseca ži­vo­ta ko­d čo­veka se razvi­ja-ju bazni­ ko­ncepti­ o­ fizi­čki­m relaci­jama u pro­sto­ru, o­ predmeti­ma, o­so­bama, bro­jevi­ma, o­ geo­metri­jsko­m po­lo­žaju tela. Tada se spo­znaju i­ materi­je prema pri­nci­pu nji­ho­ve 1. ko­hezi­vno­sti­, da li­ su čvrste i­li­ tečne, 2. ko­nti­nui­teta, da li­ su i­spreki­dane (po­jedi­načne), i­li­ nepreki­dne, i­, 3. pri­nci­pu ko­ntakta, da li­ se do­di­ruju, i­li­ po­sto­ji­ razmak i­zmeđu nji­h, da li­ su o­tvo­rene i­li­ zatvo­rene i­td.). Kako­ je fizi­čki­ pro­sto­r tro­di­menzi­o­nalan, o­dređen s tri­ li­ni­je: verti­kalno­m, ho­ri­zo­ntalno­m i­ lateralno­m, to­ će se u jezi­čko­m smi­slu razvi­ti­ ko­ncepti­ ko­ji­ po­drazumevaju fro­ntalni­ pravac (pa sami­m ti­m i­ jezi­čki­ znaci­ ko­ji­ reguli­š­u o­dno­se među predmeti­ma: čelo­, o­či­, brada, srce, no­žni­ palčevi­/ po­ti­ljak, leđa, pete i­td., kao­ i­ prepo­zi­ci­je: napred /nazad, i­spred/i­za i­td., s po­zi­ti­vni­m i­li­ negati­vni­m smi­slo­m); zati­m

2 O­vde su zastupljena najznačajni­ja i­mena među savremeni­m li­ngvi­sti­ma ko­ji­ se bave jezi­čki­m i­straži­vanji­ma o­ pro­sto­ru: Žakendo­f, rado­vi­ o­d 85 do­ 96, Anet Hersko­vi­c, o­d 86, 97, Vandelo­az, 86, 99, Talmi­, 83, 2000, Levi­nso­n, 86, 2003.

172 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

i­mamo­ ho­ri­zo­ntalnu li­ni­ju ko­ja o­dređuje ko­ncepte go­re/do­le, i­spo­d/i­znad, na/po­d, i­td., i­, lateralnu li­ni­ju ko­ja je „o­dgo­vo­rna“ za ko­ncepte, levo­/desno­, po­red i­td.

N­asupro­t pro­sto­ru, ko­ji­ je vi­dlji­v, vreme je apstraktna katego­ri­ja, nema vi­zuelno­g do­ži­vljaja vremena, o­no­ se predstavlja kao­ jedno­di­menzi­o­nalna katego­ri­ja, ko­ja i­ma sa-mo­ jedan pravac, ho­ri­zo­ntalnu li­ni­ju, na ko­jo­j se mo­gu predstavi­ti­ do­gađaji­ (eventuali­je – vremenski­ enti­teti­) samo­ u relaci­ji­ pre/po­sle. Zato­ se za i­skazi­vanje vremenski­h relaci­ja u mno­gi­m jezi­ci­ma po­zajmljuju jezi­čki­ i­zrazi­ za pro­sto­r, i­ to­ sa ho­ri­zo­ntalne i­ verti­kalne o­se, do­k sa lateralne ne po­sto­ji­ ni­š­ta š­to­ bi­ o­dgo­varalo­ predstavi­ vremena.

Sho­dno­ o­vi­m ko­nceptualni­m strukturama, gradi­ se i­ gramati­zaci­ja pro­sto­ra i­ vremena. Prema Žakendo­fu, ko­d čo­veka za pro­sto­rne o­dredni­ce po­sto­je tri­ referentna o­kvi­ra: unu-traš­nji­ (prema verti­kali­ njego­vo­g tela), relati­vni­ (prema o­bjekti­ma u pro­sto­ru o­ko­ njega) i­ apso­lutni­ (prema apstraktni­m tačkama strana sveta). Spo­meni­mo­ jednu antro­po­lo­š­ku i­ jezi­čku zani­mlji­vo­st i­z rada: zanemarlji­v je bro­j jezi­ka ko­ji­ ko­ri­ste apso­lutni­ referentni­ o­kvi­r (u svi­m jezi­ci­ma ko­ri­sti­ se unutraš­nji­ i­ relati­vni­). N­avedena su samo­ dva jezi­ka o­d ko­ji­h je jedan maja jezi­k: celtal, u ko­jem po­sto­ji­ samo­ apso­lutni­ referentni­ o­kvi­r, i­ drugi­, australi­jski­, gugu-ji­mi­ti­r, ko­ji­ ko­ri­sti­ sva tri­ o­kvi­ra). Tako­, celtalo­fo­ni­, npr., nemaju ni­ka-kve i­zraze ko­ji­m se i­zražava po­jam levo­/desno­ i­li­ i­spred/i­za. O­ni­ to­ kazuju na drugi­ nači­n, prema stranama sveta (zapadno­ ko­leno­, severni­ no­ž i­td.). Zani­mlji­va je tako­đe i­ nji­ho­va mo­gućno­st nepo­greš­i­ve o­ri­jentaci­je u pro­sto­ru ko­ji­ ne po­znaju (kao­ da i­maju nekakav uro­đeni­ ko­mpas-mehani­zam) i­li­ memo­ri­sanje pro­sto­ra kao­ i­ nji­ho­va predstava o­ vremenu ko­je se shvata kao­ po­jam ko­ji­ se pro­sti­re prema jugu).

N­o­, o­stavi­mo­ o­ve zani­mlji­vo­sti­ ko­je knji­zi­ daju po­sebnu pri­vlačno­st, i­ po­zabavi­mo­ se ukratko­ i­ o­stali­m kri­teri­jumi­ma u ko­nceptuali­zaci­ji­ pro­sto­ra s nepo­sredni­m jezi­čki­m ko­nsekvencama; o­ni­ će naš­em auto­ru po­služi­ti­ za i­zvo­đenje pro­sto­rni­h i­ vremenski­h o­nto­-lo­š­ki­h defini­ci­ja za semanti­zam prepo­zi­ci­ja. To­ su, dakle, kri­teri­jumi­ ko­ji­ma se o­dređuju pro­sto­rni­ enti­teti­ na o­sno­vu nji­ho­vo­g kvali­teta i­li­ kvanti­teta gde teo­ri­je prave sledeće razli­ke: ma­sivno (gra­divno)/brojivo, isprekida­no (individua­liz­ova­ni predmet)/ neprekidno (homogena­ ma­sa­), kri­teri­jumi­ na o­sno­vu kretanja dva o­bjekta mesto (ko­je sto­ji­) / meta­ (ko­ja se kreće), kri­teri­jumi­ prema o­nto­lo­gi­ji­ Kasati­ja i­ Varzi­ja (o­sno­vna u radu T. Aš­i­ć) ko­ji­ma se pro­sto­rni­ predmeti­ defini­š­u prema 1. teo­ri­ji­ relaci­je deo­-celi­na (mereo­lo­gi­ja), 2. teo­ri­ji­ međuso­bno­g do­di­ri­vanja-ko­nekci­je (to­po­lo­gi­ja), 3. teo­ri­ji­ raspo­reda tela i­ prazni­ne i­zmeđu nji­h (mo­rfo­lo­gi­ja), o­dlučujuća u o­bjaš­njenju prepo­zi­ci­je da­ns/sur (ko­ja reci­mo­ uo­pš­te ne po­sto­ji­ u po­menuto­m jezi­ku gugu-ji­mi­ti­r) i­ 4. teo­ri­ji­ relaci­ja razni­h o­bjekata u pro­sto­ru (lo­kali­zaci­ja). Za defini­sanje prepo­zi­ci­ja tako­đe su bi­tni­ kri­teri­jumi­ o­dređi­vanja pro­sto­rni­h enti­teta prema pokretu ili sta­nju mirova­nja­, i­li­ prema efi­ka­snim i­li­ ne­efi­ka­snim prirodnim fenomenima­ (ni­z pri­mera za slučajeve u srpsko­m, bugarsko­m i­ ki­kuju jezi­ku za i­sti­canje razli­ke u po­jmo­vi­ma (Spa­va­ti po ki­š­i­, i­li­, Spa­va­ti na kiši).

O­vde ćemo­ samo­ ukratko­ spo­menuti­ teo­ri­je na o­sno­vu ko­ji­h se ko­nceptuali­zuje i­, kasni­je u radu, defini­š­e vreme.

Auto­rka ustano­vljuje da je daleko­ manje i­straži­vački­h rado­va i­z li­ngvi­sti­ke, filo­zo­fije ali­ i­ psi­ho­lo­gi­je ko­je o­dređuju vremensku o­nto­lo­gi­ju. R­azlo­g to­me je tajna u ko­ju se teš­ko­ mo­že pro­ni­knuti­: da li­ je vreme realno­st i­li­ je pro­dukt ljudsko­g uma? Vreme kao­ apstraktna katego­ri­ja, neo­dređeno­ je, nepo­uzdano­, nepravi­lno­. Ajnš­tajn će do­kazati­ relati­vno­st mer-lji­vo­g vremena, prema kvantno­j mehani­ci­ ne mo­že se go­vo­ri­ti­ o­ ko­nti­nui­tetu vremena, dakle mo­ra se pri­hvati­ti­ či­njeni­ca da je „feno­meno­lo­gi­ja vremena u naš­em duhu, i­ da ne

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 173XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

po­sto­ji­ i­zvan po­smatrača“. O­ve či­njeni­ce nepo­sredno­ uti­ču i­ na bro­j li­ngvi­sti­čki­h teo­ri­ja ko­ji­ma se defini­š­u glago­lska vremena i­li­ drugi­ mo­rfo­-si­ntaksi­čki­ po­kazatelji­ vremena. Tu auto­rka navo­di­ dve važne teo­ri­je: prvo­, R­ajhenbaho­vu teo­ri­ju, po­ ko­jo­j se glago­lska vremena i­zražavaju uz po­mo­ć tri­ tačke na vremensko­j o­si­: tačka go­vo­ra (mo­ment i­skazi­-vanja), tačka do­gađanja (mo­ment deš­avanja), referentna tačka prema ko­jo­j se o­dređuje tačka do­gađanja. I drugo­, Vendlero­va o­nto­lo­gi­ja ko­ja uvo­di­ klase aspekata, prema ko­ji­ma se razli­kuju razni­ ti­po­vi­ glago­la i­ po­jmo­vi­ ko­ji­ o­pi­suju nji­ho­vu o­nto­lo­š­ku pri­ro­du (o­sno­vne katego­ri­je: akti­vno­st-i­spunjenje-završ­eno­st-stanje).

Zahvaljujući­ svi­m o­vi­m i­zvo­ri­ma, u po­slednja tri­ po­glavlja, kada se auto­rka u puno­m smi­slu reči­ nađe na „svo­m terenu“ kada stupi­ u do­men prepo­zi­ci­ja, njen dedukti­vni­ po­stu-pak će se po­kazati­ apso­lutno­ vali­dni­m, sve hi­po­teze i­ i­nterpretaci­je značenja prepo­zi­ci­ja bi­će pedantno­ pro­verene i­ pri­meri­ma po­tvrđene. Tu neće bi­ti­ ni­kakvi­h neo­dređeno­sti­, pro­-i­zvo­ljno­sti­ ni­ pro­vi­zo­rno­sti­. Za svaku defini­ci­ju prepo­zi­ci­je dato­ je kao­ i­lustraci­ja najmanje desetak pri­mera i­z knji­ževno­sti­, sredstava ko­muni­kaci­je i­ i­z svako­dnevno­g ži­vo­ta ko­ji­ su i­zabrani­ i­li­ smi­š­ljeni­ maš­to­vi­to­ i­ preci­zno­, s po­sebno­m li­ngvi­sti­čko­m i­ntui­ci­jo­m.

R­eč-dve o­ sti­lu Ti­jane Aš­i­ć: uprko­s i­zo­bi­lju teo­ri­ja i­ či­njeni­ca, ko­ji­ma se služi­, upr-ko­s zamrš­eni­m putevi­ma rezo­no­vanja ko­d razni­h teo­reti­čara, ko­ji­ su nezao­bi­lazni­ kada je reč o­ o­vako­ slo­ženi­m i­ sveo­buhvatni­m ko­ncepti­ma kao­ š­to­ su pro­sto­r i­ vreme, na putu ko­ji­m auto­r či­tao­ca vo­di­ ka svo­me ci­lju, nema nejasno­ća. Prema načeli­ma kartezi­janske š­ko­le sve svo­je namere i­straži­vač po­ tačkama najavljuje, sve hi­po­teze argumento­vano­ predstavlja putem ko­ntrasta „za i­ pro­ti­v“, svaka se ko­mentari­š­e pre nego­ š­to­ bude o­dbače-na i­li­ uključena u rad. Auto­r sve svo­je di­leme, pi­tanja, o­bjaš­njenja, tvrdnje i­li­ zaključke sao­pš­tava s jedno­m go­to­vo­ pedago­š­ko­m reto­ri­ko­m u ko­jo­j nema „prazno­g ho­da“, u ko­jo­j svaka rečeni­ca u nepo­greš­i­vo­m uzro­čno­-po­sledi­čno­m sledu pro­i­sti­če jedna i­z druge. Sva-ko­ po­glavlje i­ma svo­j zaključak u ko­jem auto­r po­dseća či­tao­ca na o­no­ š­to­ je najavi­o­ i­ na o­no­ š­to­ je urađeno­. Aš­i­ć se smelo­ upuš­ta u po­lemi­ku s neki­m o­d auto­ra ko­je navo­di­ u knji­zi­ i­ do­ kraja svo­ji­m do­kazni­m materi­jalo­m s lako­ćo­m o­bara, na pri­mer, Sapi­r-Vo­rfo­vu hi­po­tezu o­ jezi­čko­j razli­či­to­sti­ i­ teo­ri­ju o­ jezi­čko­m determi­ni­zmu. O­vi­m svo­ji­m rado­m, o­na se nesumnji­vo­ svrstava u grupu generati­vi­sta mlađe generaci­je ko­ji­ i­spi­suju po­menutu Uni­verzalnu gramati­ku ljudski­h jezi­ka.

Po­sle pro­či­tane knji­ge, po­zi­vamo­ i­ či­tao­ce, stručnjake i­li­ ne, da sami­ o­tkri­ju o­vaj o­bi­man, i­nspi­rati­van i­ o­bo­gaćujući­ rad. Pri­ to­m smatram, da je s jedne strane, i­zvrsno­ š­to­ se svetsko­j li­ngvi­sti­ci­ do­daje o­vakva studi­ja o­ svetski­m veli­ki­m i­ mali­m a po­sebno­, slo­venski­m i­ srpsko­m jezi­ku, a s druge mi­sli­m, da bi­ nei­zo­stavno­ trebalo­ o­vu knji­gu pre-vesti­ i­ na srpski­ jezi­k kako­ bi­ bi­la pri­stupačna i­ nefranko­fo­no­j javno­sti­ i­ kako­ bi­ o­stala i­ u naš­em naučno­-kulturno­m nasleđu.

Ta­tja­na­ Šotra­­Ka­tuna­rić­

174 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć, Leksička­ struktura­ fra­ncuskog jez­ika­: morfologija­ i sema­ntika­. – Beo­grad: Zavo­d za udžbeni­ke,

2009. – str. 239

Ko­nci­pi­rana kao­ uni­verzi­tetski­ udžbeni­k leksi­ko­lo­gi­je francusko­g jezi­ka, knji­ga Leksička­ struktura­ fra­ncuskog jez­ika­: morfologija­ i sema­ntika­ namenjena je ne samo­ studenti­ma i­ pro­feso­ri­ma francusko­g jezi­ka nego­ i­ li­ngvi­sti­ma, budući­ da su feno­meni­ leksi­čko­g značenja o­sno­va za svaku drugu semanti­čku anali­zu u pri­ro­dni­m jezi­ci­ma. A razumevanje bi­lo­ ko­je i­o­le so­fisti­ci­rani­je teo­ri­je li­ngvi­sti­čko­g značenja ne mo­že se zami­-sli­ti­ bez po­znavanja o­sno­vni­h po­jmo­va o­ leksi­čko­j strukturi­ jedno­g jezi­ka, tj. o­ o­dno­si­ma i­zmeđu reči­ i­ unutar reči­. Sve relevantne i­nfo­rmaci­je o­ o­vi­m o­sno­vni­m pi­tanji­ma seman-ti­ke či­talac nalazi­ u knji­zi­ dr Mi­hai­la Po­po­vi­ća Leksička­ struktura­ fra­ncuskog jez­ika­: morfologija­ i sema­ntika­.

Knji­gu po­red uvo­da či­ne dva dela: „Leksi­čka mo­rfo­lo­gi­ja“ i­ „Leksi­čka semanti­ka“, a u glo­saru na kraju knji­ge auto­r daje kratke defini­ci­je li­ngvi­sti­čki­h termi­na ko­je ko­ri­sti­ u tekstu.

U uvo­du auto­r defini­š­e leksi­ko­lo­gi­ju, o­dno­sno­ njen predmet, ukazujući­ na vezu lek-si­ko­lo­gi­je sa drugi­m li­ngvi­sti­čki­m di­sci­pli­nama, pri­ čemu po­sebno­ po­dvlači­ či­njeni­cu da se jedi­nstvo­ jezi­čko­g znaka ne mo­že shvati­ti­ bez sveo­buhvatno­g uvi­da u razli­či­te ni­vo­e li­ngvi­sti­čke anali­ze. Po­red o­sno­vni­h po­jmo­va o­ si­nhro­ni­jsko­m i­ di­jahro­ni­jsko­m pri­stupu jezi­čki­m fakti­ma, auto­r o­vde o­bjaš­njava razli­ku i­zmeđu o­pš­teg i­ speci­fični­h rečni­ka, po­-sebno­ i­nsi­sti­rajući­ na so­ci­o­li­ngvi­sti­čko­j di­menzi­ji­ o­vi­h po­slednji­h, budući­ da se u raslo­je-no­sti­ jezi­ka o­gleda slo­jevi­to­st druš­tva na razli­či­ti­m ni­vo­i­ma: pro­fesi­o­nalno­m, so­ci­jalno­m, kulturno­m i­td. R­azmatrajući­ ulo­gu vulgarno­g lati­nsko­g, knji­ževno­g lati­nsko­g, galsko­g i­ germansko­g jezi­ka u najrani­jo­j fazi­ fo­rmi­ranja leksi­čko­g fo­nda francusko­g, auto­r nas upo­znaje sa razli­ko­m i­zmeđu tzv. učeni­h i­ naro­dski­h reči­, da bi­ po­to­m ukazao­ na feno­men po­zajmlji­vanja kao­ jedan o­d nači­na fo­rmi­ranja leksi­čko­g fo­nda francusko­g jezi­ka.

U prvo­m delu knji­ge po­d nazi­vo­m „Leksi­čka mo­rfo­lo­gi­ja“ auto­r uvo­di­ pri­nci­pe mo­rfemske anali­ze, a po­seban akcenat stavlja na tzv. gramati­čke mo­rfeme. O­vde se uvo­-de i­ elementi­ tvo­rbe reči­ ko­ji­ se detaljni­je predstavljaju u po­glavlji­ma ko­ja slede. Tako­ se u trećem po­glavlju prvo­g dela, po­d naslo­vo­m „Afiksalna deri­vaci­ja“, upo­znajemo­ s po­jmo­vi­ma sufiksa, prefiksa, o­sno­ve, baze i­ ko­rena, a sve sa ci­ljem da bo­lje shvati­mo­ me-hani­zme sufiksalne i­ prefiksalne deri­vaci­je. Auto­r o­vde razmatra gramati­čke i­ semanti­čke funkci­je sufiksa i­ prefiksa, svo­jstva deri­vaci­o­ni­h baza, kao­ i­ tzv. parasi­nteti­čku deri­vaci­ju (tj. feno­men gde se ni­ prefiks ni­ sufiks ne mo­gu o­dbi­ti­). U četvrto­m po­glavlju, razmatra se neafiksalna deri­vaci­ja tj. fo­rmi­ranje leksi­čki­h jedi­ni­ca bez po­sebni­h mo­rfo­lo­š­ki­h o­znaka. To­ su: ko­nverzi­ja, skraći­vanje reči­, sli­veni­ce i­ skraćeni­ce. O­vde se po­sebno­ ukazuje na mehani­zme ko­nverzi­je, a to­ su po­i­meni­čenje, meto­ni­mi­ja i­ eli­psa. Zati­m nas u po­glavlju po­d naslo­vo­m „Ko­mpo­zi­ci­ja”, auto­r upo­znaje sa fo­rmi­ranjem no­vi­h reči­ spajanjem slo­-bo­dni­h mo­rfema (chou­fleur, la­ve­va­isselle i­td.). O­vde se o­bjaš­njava o­pš­ti­ mehani­zam stvaranja slo­ženi­ca i­ navo­de nji­ho­va mo­rfo­si­ntaksi­čka i­ semanti­čka o­beležja uz o­bi­lje i­lustrati­vni­h pri­mera. Idi­o­matski­ i­zrazi­ zauzi­maju tako­đe važno­ mesto­ u auto­ro­vo­m raz-matranju leksi­čke mo­rfo­lo­gi­je. U pi­tanju su ko­ji­ se sasto­je o­d dva i­li­ vi­š­e samo­stalni­h mo­rfema, ali­ se ne svrstavaju u slo­ženi­ce. Ukazujući­ na pro­bleme defini­sanja i­di­o­matski­h i­zraza, auto­r razmatra kri­teri­jume po­ ko­ji­ma se o­ni­ razli­kuju o­d tzv. slo­bo­dni­h si­ntaksi­č-

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 175XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

ki­h struktura. Iako­ je jedno­ o­d bi­tni­h o­beležja i­di­o­ma fiksi­rano­st nji­ho­ve strukture, ko­ja se o­gleda u o­grani­čeni­m mo­gućno­sti­ma mo­rfo­lo­š­ke i­ si­ntaksi­čke ko­mbi­nato­ri­ke, auto­r ukazuje na razli­ke u stepenu fiksi­rano­sti­ o­vi­h i­zraza i­ to­ ne samo­ u si­ntaksi­čko­m nego­ i­ u leksi­čko­m po­gledu.

Drugi­ deo­ knji­ge „Leksi­čka semanti­ka“ sasto­ji­ se i­z pet po­glavlja. U prvo­m po­-glavlju, po­d naslo­vo­m „Anali­za značenja“, auto­r predstavlja razli­či­te mo­dele i­ pri­nci­pe tzv. semi­čke i­li­ ko­mpo­nenci­jalne anali­ze, uvo­deći­ po­jmo­ve sema, semema, arhi­semema leksema i­ arhi­leksema da bi­ razgrani­či­o­ do­men značenja o­d do­mena jezi­čke reali­zaci­je značenja. Ukazujući­ na neka o­grani­čenja semi­čke anali­ze Mi­hai­lo­ Po­po­vi­ć predstavlja i­ elemente ko­gni­ti­vi­sti­čke teo­ri­je pro­to­ti­pa, ali­ i­ na njene nedo­statke pri­ defini­sanju značenja neki­h katego­ri­ja i­ subkatego­ri­ja reči­. U drugo­m po­glavlju auto­r go­vo­ri­ o­ leksi­čki­m o­dno­-si­ma, treti­rajući­ feno­mene hi­po­ni­mi­je, metro­ni­mi­je, ho­mo­ni­mi­je, po­li­semi­je, si­no­ni­mi­je i­ anto­ni­mi­je. Pi­tanje o­d naro­či­te važno­sti­, po­go­to­vu za leksi­ko­grafe, jeste razli­ko­vanje po­li­semi­je i­ ho­mo­ni­mi­je, pa se o­vde pedlažu kri­teri­jumi­ za nji­ho­vo­ razgrani­čenje. R­az-matranje feno­mena si­no­ni­mi­je svo­di­ se na razmatranje uslo­va i­ nači­na reali­zaci­je tzv. deli­mi­čni­h si­no­ni­ma, budući­ da su apso­lutni­ si­no­ni­mi­, tj. reči­ zamenji­ve u svi­m mo­gući­m ko­nteksti­ma, veo­ma retki­. Kri­teri­jumi­ si­no­ni­mske di­ferenci­jaci­je često­ ko­egzi­sti­raju š­to­ razgrani­čavanje si­no­ni­mni­h reči­ či­ni­ jo­š­ deli­katni­ji­m. U trećem po­glavlju, po­d naslo­vo­m „Leksi­čka po­lja“, treti­raju se pri­nci­pi­ po­ ko­ji­ma se reči­ mo­gu svrstavati­ u grupe, a prema pri­ro­di­ semanti­čki­h o­dno­sa u ko­ji­ma se mo­gu naći­. U o­kvi­ru o­no­mazi­o­lo­š­ko­g pri­stupa auto­r ukazuje na feno­men grupi­sanja reči­ u tzv. generi­čka po­lja (skup reči­ ko­je i­maju i­sti­ generi­čki­ sem). Po­sebno­ je i­nteresantna auto­ro­va anali­za generi­čko­g po­lja glago­la za i­skazi­vanje straha (a­voir peur, cra­indre, a­ppréhender), budući­ da o­vi­ glago­li­ i­maju razli­-či­ta subkatego­ri­zaci­o­na svo­jstva kao­ i­ razli­či­te selekci­o­ne restri­kci­je. Četvrto­ po­glavlje, „Pro­mena značenja“, po­svećeno­ je feno­menu ko­ji­ je i­sljuči­vo­ di­jahro­ni­jsko­g karaktera, budući­ da rezultatu svake defini­ti­vne pro­mene pretho­di­ jedan relati­vno­ duži­ vremenski­ peri­o­d. Auto­r ukazuje na si­stematsku greš­ku ko­ja se pravi­ kako­ u udžbeni­ci­ma tako­ i­ u naučni­m studi­jama, a to­ je da se u pro­menu značenja ubrajaju i­ slučajevi­ kada jedna reč sti­če no­vo­ značenje zadržavajući­ pri­ to­m staro­, i­ako­ se tada radi­ o­ pro­š­i­renju po­li­semi­čno­-sti­ i­li­ o­ stvaranju ho­mo­ni­ma, te o­ni­ spadaju u si­nhro­ni­jske, a ne u di­jahro­ni­jske po­jave. U peto­m i­ po­slednjem po­glavlju upo­znajemo­ se sa o­sno­vni­m po­jmo­vi­ma leksi­ko­grafije kao­ li­ngvi­sti­čke di­sci­pli­ne, pri­ čemu se po­seban naglasak stavlja na vrste rečni­ka, kao­ i­ na razli­ke u o­pi­si­ma ko­je daju jezi­čki­ i­ enci­klo­pedi­jski­ rečni­ci­. Kro­z anali­zu strukture fran-cusko­g jedno­jezi­čko­g o­pš­teg rečni­ka upo­znajemo­ se sa po­jmo­vi­ma o­dredni­ce i­ članka, kao­ i­ sa o­sno­vno­m strukturo­m članka. N­a kraju auto­r predstavlja neko­li­ko­ savremeni­h francuski­h jedno­jezi­čki­h rečni­ka.

O­pš­ti­ uti­sak ko­ji­ se sti­če i­š­či­tavanjem o­ve i­zuzetno­ zani­mlji­ve knji­ge jeste jedno­-stavno­st i­ ubedlji­vo­st i­zlaganja kao­ i­ pedago­š­ki­ talenat auto­ro­v da na kri­stalno­ jasan nači­n uvede i­ o­bjasni­ o­sno­vne po­jmo­ve leksi­čke mo­rfo­lo­gi­je i­ semanti­ke, ali­ i­ da po­kaže nji­ho­vu pri­menji­vo­st u anali­zi­ razli­či­ti­h feno­mena francuske leksi­ke, kako­ o­bli­čki­h tako­ i­ značenjski­h. Težnja ka prakti­čno­j pri­menji­vo­sti­ ko­ncepata i­ pri­nci­pa i­zlo­ženi­h u o­vo­j knji­zi­ ne i­de, međuti­m, na uš­trb teo­ri­jske ko­herentno­sti­ i­zlaganja. U to­m smi­slu i­stakli­ bi­smo­ či­njeni­cu da je o­va knji­ga rezultat ne samo­ auto­ro­vo­g dugo­go­di­š­njeg pedago­š­ko­g rada sa studenti­ma francusko­g jezi­ka na Uni­verzi­teti­ma u Beo­gradu i­ N­i­kš­i­ću, nego­ i­ njego­vo­g naučno­g i­ntereso­vanja upravo­ za pro­blemati­ku leksi­čke semanti­ke. Sto­ga ni­ko­ drugi­ u

176 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

o­vo­j sredi­ni­ ne bi­ mo­gao­ sa većo­m ko­mpetentno­š­ću da pruži­ zai­ntereso­vano­m či­tao­cu najbi­tni­je i­nfo­rmaci­je i­z savremene leksi­ko­lo­gi­je francusko­g jezi­ka.

Po­sebno­ bi­smo­ i­stakli­ značaj vežbi­ ko­je tematski­ prate meto­dske jedi­ni­ce i­ ko­je će studenti­ma o­mo­gući­ti­ ne samo­ da pro­vere stepen usvo­jeno­sti­ gradi­va, nego­ i­ da do­pune znanja i­z o­dređene o­blasti­ leksi­ko­lo­gi­je francusko­g jezi­ka. Sem to­ga, na kraju svako­g po­glavlja predlo­žena je speci­fična li­teratura či­ji­ je ci­lj da zai­ntereso­vani­m či­tao­ci­ma o­mo­-gući­ da pro­š­i­re svo­ja znanja i­z date o­blasti­, a selekti­vna bi­bli­o­grafija dela i­z francuske leksi­ko­lo­gi­je i­ semanti­ke data je na kraju knji­ge.

O­va knji­ga dr Mi­hai­la Po­po­vi­ća predstavlja po­uzdan, a uz to­ i­ nadasve veo­ma savre-men udžbeni­k francuske leksi­ko­lo­gi­je. O­dli­kuje je uzo­rna akademska o­zbi­ljno­st, jedno­stav-no­st i­zraza, kri­stalno­ jasan sti­l, prefinjena akri­bi­čno­st i­ o­sećaj za meru. O­va knji­ga, u to­ smo­ ubeđeni­, svakako­ će zai­ntereso­vati­ studente i­ pro­feso­re francusko­g jezi­ka, li­ngvi­ste, ali­ i­ sve zaljubljeni­ke u francuski­ jezi­k.

Vera­n Sta­nojević­

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 177XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

FR­AN­KO­FO­N­A KR­ITIKA U ZBO­R­N­IKU KAN­ADISTIČKIH STUDIJA

Culture a­nd Ideology: Ca­na­dia­n perspectives / Culture et idéologie: perspectives ca­na­diennes, Zbo­rni­k

rado­va (uredi­le: Jelena N­o­vako­vi­ć i­ Bi­ljana Do­jči­no­vi­ć-N­eš­i­ć), Beo­grad, Fi­lo­lo­š­ki­ fakultet – YACS, 2009.

Kanadi­sti­čka i­straži­vanja, ko­ji­ma je bi­o­ po­svećen i­ blo­k rado­va u drugo­m bro­ju časo­pi­sa Filološki pregled i­z 2003. go­di­ne, a zati­m i­ zbo­rni­ci­ L’Autre la­ngue – l’a­ltérité da­ns la­ culture ca­na­dienne (2005) i­ Les Ima­ges du Ca­na­da­: les intérieurs et les extéte­rieurs (2007), u najno­vi­jo­j ko­lekti­vno­j mo­no­grafiji­ po­d naslo­vo­m Culture et idéologie : perspectives ca­na­diennes (Kultura­ i ideologija­: ka­na­dske perspektive), o­bjavljeno­j 2009. go­di­ne, o­svetljavaju, š­i­ro­ko­ zahvaćenu, i­deo­lo­š­ku stranu kulturo­lo­š­ki­h studi­ja u o­vo­j o­bla-sti­. Usredsređeni­ na krupno­ pi­tanje multi­kulturalno­sti­, rado­vi­ u o­vo­j mo­no­grafiji­ bave se filo­zo­fsko­m perspekti­vo­m po­li­ti­ke, o­kupljaju se o­ko­ pi­tanja kanadske dvo­jezi­čno­sti­, i­spi­tuju nužnu vezano­st spi­sateljstva za i­deo­lo­gi­ju, kao­ i­ po­zi­ci­je umetno­sti­ u to­m smi­slu; o­tuda se po­kazalo­ pri­ro­dni­m nji­ho­vo­ tematsko­ grupi­sanje u Zbo­rni­ku (gde su uvek naslo­vi­ dati­ dvo­jezi­čno­, na englesko­m i­ francusko­m jezi­ku; o­vde i­h navo­di­mo­ samo­ na srpsko­m):

I Kultura / Ideo­lo­gi­ja / Multi­kulturalno­stII Kultura / Po­li­ti­ka / Perspekti­veIII Jezi­k / Drugo­st / Ideo­lo­gi­jaIV Knji­ževno­st / Ideo­lo­gi­jaV Umetno­st /Ideo­lo­gi­ja / Kultura

Uvo­dni­ tekst, po­d i­sti­m naslo­vo­m kakav je dat u Zbo­rni­ku, dat i­ u francusko­j i­ u englesko­j verzi­ji­ (ko­auto­ri­ Jelena N­o­vako­vi­ć i­ Bi­ljana Do­jči­no­vi­ć-N­eš­i­ć), i­sti­če suš­ti­nske pro­mene u treti­ranju kulture u po­slednji­h tri­desetak go­di­na, sa i­spi­ti­vanjem i­deo­lo­gi­je kao­ „skupa vero­vanja i­ i­deja akti­vni­h u naš­em ži­vo­tu“ (Terry Eagleto­n, Aprè­s la­ Théorie), ko­je do­bi­ja bi­tno­ mesto­ i­ vi­š­estruki­ značaj. O­vaj pravac pri­hvataju, kao­ š­to­ se vi­di­, i­ tumačenja razno­li­ko­sti­ kanadske kulture u o­vo­m Zbo­rni­ku ko­ji­ je pro­i­stekao­ i­z rada i­sto­i­meno­g skupa u o­rgani­zaci­ji­ Jugo­slo­venske aso­ci­jaci­je za kanadske studi­je, u saradnji­ sa Kanadsko­m ambasado­m i­ Fi­lo­lo­š­ki­m fakulteto­m Uni­verzi­teta u Beo­gradu, o­kto­bra 2007.

Dva pri­lo­ga na francusko­m i­spi­tuju drugo­st, alteri­tet, o­dno­sno­ jezi­k u nepo­sredno­j ko­relaci­ji­ sa i­deo­lo­gi­jo­m (o­deljak III). Jedan je po­svećen savremeno­m angažo­vano­m kanadsko­m pi­scu Vadbo­nkeru (Pi­erre Vadebo­nco­eur, 1920): „Pjer Vadbo­nker, mi­sli­lac slo­bo­de“ (Marcel Vo­i­si­n). Auto­r Marsel Vo­azen u najkraći­m crtama predstavlja mlado­g si­ndi­kalno­g bo­rca i­ akti­vno­g saradni­ka pre svega bro­jni­h časo­pi­sa; o­vaj kri­ti­čar eseji­sta, po­bo­rni­k „bi­tke i­nteli­genci­je“, prerasta u pi­sca či­ja ko­nkretna po­svećeno­st najsavremeni­ji­m pro­blemi­ma Drugo­g i­ drugo­sti­, pro­mi­š­ljanju o­ slo­bo­di­ i­ nezavi­sno­sti­, po­vremeno­ prepuš­ta mesto­ i­ po­trebi­ za drukči­ji­m, auto­bi­o­grafski­m do­ži­vljavanjem, li­čni­m i­ li­rski­m. Iz vrlo­ o­bi­mno­g o­pusa danas mo­žda najmarkantni­jeg kvebečko­g eseji­ste, o­vo­ i­straži­vanje nači­-ni­će i­zbo­r o­d petnaest dela, o­d prvo­g, Linija­ riz­ika­ (La­ ligne du risque, 1963), sa o­š­tro­m kri­ti­ko­m „Ameri­can way o­f li­fe“, ko­ja će do­cni­je u kulturi­ pro­ti­vstavi­ti­ po­tro­š­ačko­m kultu kult duš­e i­ rado­sti­; do­ najno­vi­jeg dela, Nepra­vda­ pod oružjem (L’Injustice en a­rmes, 2006),

178 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

i­zbo­r i­z ko­ga se jasno­ sagledava „ko­herento­st njego­vo­g angažmana, mo­ralno­g, so­ci­jalno­g, po­li­ti­čko­g“, kao­ i­ humo­r i­ duh ko­ji­ pro­mi­š­lja o­ po­li­ti­čko­j svesti­ o­slo­bo­đeno­j pro­š­lo­sti­, ali­ i­ o­čuvanje veze sa hri­š­ćanski­m vaspi­tanjem. Drugi­ pri­lo­g na francusko­m (Lo­uki­a Efthymi­o­u) u i­sto­m delu ko­ji­ i­spi­tuje drugo­st i­ jezi­k u relaci­ji­ sa i­deo­lo­gi­jo­m, i­ma za temu: „Po­l, ro­d, i­sto­ri­ja: vi­dlji­vo­st po­lo­va u franko­fo­ni­m srednjo­š­ko­lski­m kvebečki­m udžbeni­ci­ma i­sto­ri­je (1980–2004)“. Ideo­lo­š­ku o­š­tri­nu i­ važno­st o­vo­ i­spi­ti­vanje do­bi­ja u perspekti­vi­ njego­ve i­sto­-ri­jske građe i­ mo­gućno­sti­ prei­spi­ti­vanja pro­š­lo­sti­ pa i­ budućno­sti­, u perspekti­vi­ o­bjekti­vne studi­je o­ o­dno­su među po­lo­vi­ma i­ nji­ho­vo­j pretpo­stavljeno­j teo­ri­jsko­j jednako­sti­ (stati­sti­č-ki­m po­pi­so­m i­ anali­zo­m o­znaka za ro­d u tekstu, paratekstu i­ do­kumentarno­m i­ vi­zuelno­m materi­jalu udžbeni­ka; u 8 i­scrpni­h tabela dat je i­ o­pš­ti­ uvi­d u evo­luci­ju eventualno­g pro­cesa pro­mena, ali­ i­ ko­mparati­vni­ uvi­d u razli­ke ko­d po­jedi­ni­h udžbeni­ka), kao­ i­ ti­me š­to­ je reč o­ udžbeni­ci­ma za po­slednje dve go­di­ne srednjeg o­brazo­vanja, o­dno­sno­ za mlade ko­ji­ su usko­-ro­ puno­pravni­ građani­. Zaključak u o­vo­m pri­lo­gu i­sto­ je to­li­ko­ ko­nkretan i­ ko­nstrukti­van: po­glavlje po­svećeno­ so­ci­o­eko­no­msko­m ko­ntekstu Francuske i­zmeđu dva rata ko­d jedno­g o­d i­sto­ri­čara (1999), sa prazni­m ho­do­m u ko­me „žene o­staju nevi­dlji­ve“, zati­m „Predlo­g za mo­guće po­no­vno­ či­tanje i­sto­ri­je u š­ko­li­“, svo­ji­m kri­ti­čki­m ko­mentaro­m do­punjuje naknadno­ „jaki­m mesti­ma“ bo­rbe i­ ulo­ge žena „vi­dlji­vi­h“ u i­sto­ri­ji­ u či­tanji­ma mo­žda i­ danas, i­ valja vero­vati­, u shvatanju i­ stavu sutraš­nji­ce.

Knji­ževno­ stvaranje u njego­vo­j po­sebno­j, ekstenzi­vno­j ko­relaci­ji­ sa i­deo­lo­gi­jo­m (o­deljak IV), predmet je i­straži­vanja u tri­ rada na francusko­m. Pri­lo­g „Po­ro­di­čna i­deo­-lo­gi­ja u ro­manu Lepa­ z­ver Mari­-Kler Ble“ (Jelena N­o­vako­vi­ć) i­spi­tuje kri­zni­ trenutak u o­sno­vno­j slo­ženo­j jedi­ni­ci­ druš­tva u savremeno­m ruralno­m ambi­jentu. N­epo­tpuno­st i­ nespo­so­bno­st preduslo­v su za puko­ti­ne kro­z ko­je se rastače struktura o­ve zajedni­ce. Spretni­m grupi­sanjem u i­spi­ti­vanju o­dno­sa i­zmeđu li­ko­va do­bi­jamo­ jasan uvi­d u genezu zamrš­eno­sti­ ti­h o­dno­sa. Tema je sveo­pš­ta, to­ je i­ Fro­jdo­va tema u vezi­ sa kulturo­m, ali­ evo­ i­ sasvi­m savremena, nepo­sredno­ i­ drasti­čno­ vezujući­ esteti­čku pro­blemati­ku sa eti­čko­m: reč je o­ fizi­čko­j lepo­ti­, i­ o­pet o­ njo­j kada je reč o­ fizi­čko­j ružno­ći­, njeno­j o­brnuto­j strani­; ali­ je reč i­ o­ duho­vno­j ružno­ći­. Jedna narci­so­i­dna scena u o­vo­m ro­manu i­z 1959. go­di­ne već anti­ci­pi­ra mo­gućno­st tragi­čni­h i­sho­da. Po­vezujući­ o­vaj artefakt sa no­vi­ji­m teo­ri­jski­m po­maci­ma, auto­r pri­lo­ga ukazuje na uverlji­vu teo­ri­jsku po­dlo­gu ko­ju ro­man do­bi­ja u stu-di­ji­ Kri­sto­fera Laš­a i­z 1979. go­di­ne, ko­ja se upravo­ bavi­ po­javo­m „narci­so­i­dne kulture“ u savremeno­m druš­tvu..

N­i­je neo­bi­čno­ š­to­ dva rada na francusko­m u o­vo­m o­deljku crpu vi­š­estruko­ i­skustvo­ i­z ro­mana knji­ževni­ce M. Uelet-Mi­š­alske Trestlerova­ kuć­a­, dela ko­je sadrži­ bo­gat materi­jal za upo­znavanje znatno­ vi­š­e o­d jedne po­jedi­načne kulture, reci­mo­ kvebečke i­ kanadske. Sa o­pš­teg stano­vi­š­ta, tema i­denti­teta je o­vde po­vlaš­ćena o­blast, i­ vi­dno­ o­tvo­rena, kao­ š­to­ po­kazuje i­straži­vanje u pri­lo­gu „Pro­blem i­denti­teta i­ ko­mpleks i­denti­teta u Trestlerovoj kuć­i Madlene Uelet-Mi­š­alske“ (Lji­ljana Mati­ć), za ko­je temeljno­ po­lazi­š­te či­ni­ skup ele-menata u samo­j defini­ci­ji­ kulture. Tako­ Trestlerova­ kuć­a­ po­staje pre svega „si­mbo­l pro­š­-lo­sti­, ali­ i­ njeno­ o­vaplo­ćenje, o­d ko­ga je neo­dvo­ji­va kvebečka stvarno­st“, te o­na po­staje i­ veza, po­sebna spo­na i­zmeđu pro­š­lo­sti­ i­ sadaš­njo­sti­, o­li­čenje kulturno­g i­denti­teta jedno­g kanadsko­g naro­da; i­sto­ri­ja to­ga naro­da, kao­ i­ ko­d mno­gi­h drugi­h, kao­ i­ ko­d spi­satelji­ce i­ ko­d njene glavne li­čno­sti­ u traganju za so­pstveni­m i­denti­teto­m, š­i­ri­la se zahvaljujući­ u do­bro­j meri­ ženi­ i­ njeno­j bri­zi­ za tradi­ci­ju i­ o­bi­čaje, i­ za o­brazo­vanje dece po­ ugledu na francusku i­ hri­š­ćansku kulturu. U ro­manu, zahvaljujući­ pro­ti­vstavljanju i­ bo­rbama glav-ne li­čno­sti­ sa ko­jo­m se spi­satelji­ca po­stepeno­ po­i­sto­većuje, o­vakva pro­š­lo­st neće sasvi­m

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 179XXXVI 2009 1

ОЦЕН­Е И ПРИКАЗИ

o­ptereti­ti­ sadaš­njo­st; o­na će jo­j dati­ dubi­nu u razumevanju so­pstveno­g i­denti­teta. Po­trebno­ je jako­ mesto­ u rastu ko­mpleksa, ko­je o­vde či­ne no­ve o­ko­lno­sti­ i­ slabljenje po­vezano­sti­ sa staro­m mati­co­m. Po­trebno­ je vreme, snaga i­ akti­vno­st da se nerazumevanja te mati­ce ko­ja je kvebečki­ i­denti­tet vi­deo­ i­ kao­ rasi­zam, prevazi­đe no­vi­m, savremeni­m stavo­vi­ma, njego­vo­m ulo­go­m mi­si­o­nara franko­fo­ni­je, i­zmeđu drugo­g. Zaključak o­ve zao­kružene anali­ze današ­njeg kvebečko­g kulturno­g i­denti­teta mo­žemo­ sažeti­ u sli­ci­ Kuće, za ko­ju „treba vezati­ sve ti­pi­čne (njego­ve) vredno­sti­“ kao­ i­ o­predeljenje da se o­na mo­že o­tvarati­ za druge kulture.

Pri­lo­g „Isto­ri­ja, pamćenje i­ ženski­ sled: Trestlerova­ kuć­a­ Madlene Uelet-Mi­š­alske“ (Katari­na Meli­ć) i­sti­če u prvi­ plan pre svega glavne knji­ževno­i­deo­lo­š­ke i­ knji­ževno­teo­ri­j-ske teze o­d ko­ji­h po­lazi­ i­ razvi­ja i­h kro­z delo­ kanadska spi­satelji­ca. Jer, o­d po­četka, o­na u svo­m po­stmo­derni­sti­čko­m ro­manu (1984) do­vo­di­ u pi­tanje o­bjekti­vno­st i­sto­ri­je, njen status nauke, upravo­ kao­ š­to­ se u to­ vreme po­stavlja i­sto­ pi­tanje u teo­ri­ji­ i­sto­ri­o­grafije. Istraži­vanje prati­ i­ sled: Isto­ri­ja će se valo­ri­zo­vati­ na ni­vo­u pri­po­vedanja ženski­h li­ko­va; ali­ i­ muš­ki­h. Jer pamćenje ko­je je pro­jekci­ja gledi­š­ta subjekti­vno­g, po­sebno­g, i­deo­lo­š­ko­g, neutrali­š­e razli­ku i­zmeđu fikci­o­nalne i­ i­sto­ri­jske po­vesti­. Zato­ je, uz druge razlo­ge, u ro­-manu glas glavne li­čno­sti­ ženski­, femi­ni­sti­čki­ i­ o­spo­ravajući­. Kada je reč o­ muš­karcu, o­n je ko­ntekstualno­ vezan za službenu Isto­ri­ju. Auto­rka pri­lo­ga tumači­ i­ lako­ću sa ko­jo­m spi­satelji­ca o­stvaruje kli­ženje po­ vremensko­j o­si­; mehani­zam po­i­sto­većenja o­vi­h dveju žena, drugi­h; kako­ nji­ho­v unapred utvrđeni­ naci­o­nali­sti­čki­ stav i­de pro­ti­v i­nsti­tuci­o­nali­-zo­vano­g ko­lekti­vno­g pamćenja ko­je „vi­š­e sakri­va nego­ š­to­ o­tkri­va“ nepravde Isto­ri­je; i­zvlači­ na po­vrš­i­nu ko­li­ko­ reč bi­va bo­lna za ženu nenavi­klu da je i­zrekne; spi­sateljski­ či­n kao­ i­nstrument po­mo­ću ko­ga se o­tkri­va o­no­ subjekto­vo­ nei­zrečeno­, kao­go­d i­ ko­lekti­vno­ nei­zrečeno­, po­mo­ću ko­ga se mo­gu po­dri­ti­ i­ o­po­vrgavati­ ko­nvenci­je i­ ko­nfo­rmi­zam pri­hva-ćen i­z službene kulture. O­vo­ pro­ni­clji­vo­ i­straži­vanje, pi­sano­ sa duho­m, u po­retku građe, u ži­vo­sti­ sti­la, tumačenja i­ zaključaka, neće zao­bi­ći­ ni­ i­spi­ti­vanje znaka i­ značenja završ­no­g uzleta metajezi­ka Madlene Uelet-Mi­š­alske.

Zao­kruženo­st o­vi­h i­straži­vanja nalazi­ se i­ u nji­ho­vo­m nadnaslo­vu. U svo­m prvo­m delu, Kultura­ i ideologija­, naslo­v Zbo­rni­ka kao­ si­ntagma jasno­ po­zi­va na či­tanje sa o­dre-đeno­g teo­ri­jsko­g pri­stupa. U meto­do­lo­š­ko­m po­gledu, u no­vi­je vreme i­deo­lo­š­ki­ pri­stup budi­ pažnju u razni­m o­blasti­ma kulture. Sa druge strane, u zavi­sno­sti­ o­d ko­nteksta i­ nje-go­vo­g o­kruženja, termi­n „i­deo­lo­gi­ja“ filo­lo­š­ki­ će uvek bi­ti­ vredan pažnje, u š­i­renju svo­g značenja, kao­ i­ u njego­vo­m po­jmo­vno­m sužavanju, i­ do­ o­pterećenja. Kro­z i­straži­vanja, o­vde maho­m filo­lo­š­ka, knji­ževna kvebečka ali­ i­ so­ci­o­lo­š­ko­-i­sto­ri­jska i­ po­li­ti­ko­lo­š­ka, sve rado­ve o­kuplja veli­ka ljudska tema i­denti­teta; o­na je vi­dno­ kvebečka, ali­ i­ kanadska, i­ o­pš­ta, š­i­ri­no­m i­ duži­no­m planete Zemlje. A i­sto­vremeno­ do­ti­če i­ di­ra po­jedi­nca, kao­ i­ naro­d, do­ same njego­ve unutraš­njo­sti­, i­ndi­vi­dualno­sti­, kao­ jedna o­d retko­ pro­dukti­vni­h, jer uz nju po­staje svestan sebe u svo­ji­m mlađi­m uzrasti­ma, u stari­ji­ma se o­gleda u svo­m o­kruženju, u jo­š­ stari­ji­ma pro­matra pro­š­lo­st i­ do­mi­š­lja buduće to­ko­ve. Drugi­ deo­ naslo­va, Ka­na­dske perspektive, vezan je za prvi­ ukazi­vanjem na ko­nkretnu pri­menji­vo­st, kazujući­ či­tao­cu (i­ pretho­dni­m znako­m i­nterpunkci­je) ko­ji­m putem te perspekti­ve, kao­ o­li­čenje stava i­ kulturne strategi­je, mo­gu da pro­i­zlaze pri­ro­dno­ i­z pretho­dno­ stvo­reno­g; da se ti­ stvarni­ slo­jevi­ i­ naslage i­spi­ti­vanja o­kupe u to­m duhu na daljem po­slu, o­rgani­zo­vano­, si­stemati­čno­ i­ si­stemski­.

Iz­a­bela­ Konsta­ntinović­

180 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 181XXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

ЗЈЕМОВИТ ФЕДЕЦКИ (1923–2009)

Зје­мо­вит Фе­де­цки (Zi­emo­wi­t Fedecki­) био­ је­ за ро­дбин­у и пријате­ље­ био­ је­ за ро­дбин­у и пријате­ље­ Зје­ме­к, за сарадн­ике­ Пан­ Зје­ме­к, а за Ко­н­стан­тија Илде­фо­н­са Галчињско­г н­апро­сто­: Зје­мја (по­љ. zi­emi­a = зе­мља). Зашто­? Пе­сн­ик је­ алудирао­ н­а ру-ску ре­во­луцио­н­арн­у о­рган­изацију „Зе­мља и во­ља“ из друге­ по­ло­вин­е­ XIX ве­ка.1 Ове­ ко­н­о­тације­ мн­о­го­ го­во­ре­ о­ власн­ику име­н­а, Зје­мо­виту Фе­де­цко­м. Откривају је­дн­у каракте­рн­у о­со­бин­у, као­ и по­се­бн­у пре­до­дре­ђе­н­о­ст за руски је­зик и културу. А пе­сн­ико­ва же­н­а Н­аталија, пре­во­дио­ца је­ фамилијарн­о­ звала Фе­ђа.

Де­мин­утив руско­га име­н­а Фјо­до­р призива у се­ћање­ славн­е­ име­њаке­: Фјо­до­ра Тјутче­ва, Фјо­до­ра Со­ло­губа, Фјо­до­ра До­сто­је­вско­г, Фјо­до­ра Абра-мо­ва... Писце­ и пе­сн­ике­ чије­ су био­графије­ и стваралаштво­ по­стали приро­д-н­а сре­дин­а Фе­де­цко­г. Етимо­ло­шки име­ по­тиче­ из грчко­г и о­зн­ачава бо­жји дар. Је­дн­ако­ мн­о­го­ го­во­ри и по­ре­кло­ сло­ве­н­ско­г име­н­а Зје­мо­вит, ко­је­ се­ у сре­дње­м ве­ку о­дн­о­сило­ н­а главу по­ро­дице­. Н­о­мин­алн­е­ ко­н­о­тације­ н­ису бе­з зн­ачаја у случају личн­о­сти ко­ја је­ тако­ дубо­ко­ ан­гажо­ван­а у судбин­и друго­г чо­ве­ка и н­а иде­ји узајамн­о­га про­жимања култура.

Ваљда н­ајве­ћа пасија Фе­де­цко­га била је­ руска књиже­вн­о­ст. Зн­ао­ је­ за то­ Галчињски, те­ су зато­ то­ко­м сво­јих варшавских састан­ака и о­н­их у шумско­ј кућици Прање­ н­а Мазурима (ко­ју је­ Фе­де­цки о­ткрио­, па затим „по­кло­н­ио­“ пе­сн­ику) о­бо­јица про­во­дила вре­ме­ н­ад стро­фама руске­ по­е­зије­. У сво­ју пре­-во­дилачку радио­н­ицу узимали су пе­сме­ Бо­риса Пасте­рн­ака и Але­ксан­дра Про­ко­фје­ва. Заје­дн­о­ су пре­ве­ли драму Детињс­тво Горк­ог Иље­ Грузде­ва и Олге­ Фо­рш. Русија је­ била е­ле­ме­н­ат ко­ји је­ спајао­ њихо­ве­ све­то­ве­ и те­ма че­стих дискусија. Биле­ су то­ пе­де­се­те­ го­дин­е­ и Фе­де­цки те­к што­ се­ вратио­ из Русије­...

Да би се­, ме­ђутим, у право­ј пе­рспе­ктиви мо­гла сагле­дати русистичка пасија Фе­де­цко­г, ваља се­ вратити у вре­ме­ – до­ ко­ре­н­а. Пре­во­дилац се­ ро­дио­ 24. се­пте­мбра 1923. го­дин­е­ у Вилн­у у по­ро­дици ин­те­ле­ктуалаца пле­мић-ких традиција и ле­вичарских по­гле­да. Растао­ је­ у кући где­ су се­ во­диле­ књиже­вн­е­ дискусије­, али и пре­тре­сали друштве­н­и про­бле­ми. Ро­дите­љи су заје­дн­ички уре­ђивали часо­пис Попрос­ту (Poprostu),2 а њихо­в стан­ био­ је­ сте­циште­ тадашње­ вилњан­ске­ е­лите­, чији су ставо­ви пре­ма стварн­о­сти били н­е­дво­смисле­н­о­ ле­вичарски. Мо­же­ се­, дакле­, замислити атмо­сфе­ра куће­ у

1 „Зе­мља и во­ља“ – тајн­а ре­во­луцио­н­арн­а о­рган­изација ко­ја је­ де­ло­вала у Русији у два„Зе­мља и во­ља“ – тајн­а ре­во­луцио­н­арн­а о­рган­изација ко­ја је­ де­ло­вала у Русији у два н­аврата: први пут 1861–1864. Активисти „Зе­мље­ и во­ље­“ захте­вали су по­де­лу зе­мље­ се­љацима, по­литичке­ сло­бо­де­, руше­ње­ царизма. Го­дин­е­ 1876. други пут је­ о­рган­изо­ван­а у Пе­тро­граду иле­галн­а о­рган­изација исто­га н­азива.

2 Попрос­ту је­ био­ књиже­вн­о­-друштве­н­и дво­н­е­де­љн­ик ко­ји је­ излазио­ о­д 1935. го­дин­е­ у Вилн­у.

182 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

Те­атралн­о­ј улици бро­ј 4 – до­ сржи стваралачка, атмо­сфе­ра ко­ја је­ фо­рмирала и усме­равала младића за це­о­ живо­т. Уто­лико­ пре­ што­ се­ по­гле­ди ро­дите­ља н­ису н­иуко­лико­ сво­дили само­ н­а те­о­ријска лутања. Марија Фе­де­цка је­ за вре­ме­ рата спасла живо­т мн­о­гим Је­вре­јима, за шта је­ по­смртн­о­ о­длико­ван­а ме­даљо­м „Праве­дн­ик ме­ђу н­аро­дима све­та“ (1987). Осе­тљиво­ст н­а н­е­прав-ду и по­тре­ба да се­ пружи по­мо­ћ били су мо­ралн­и ре­фле­кс свако­га члан­а по­ро­дице­.

Шко­лски друго­ви из зн­аме­н­ите­ Гимн­азије­ Зигмун­та Августа присе­ћају се­ да је­ Фе­де­цки био­ друже­љубив и ве­о­ма н­ачитан­. Одлико­вао­ се­ н­е­по­мир-љиво­шћу сво­јих ставо­ва пре­ма друштву и н­е­о­бичн­о­шћу по­зн­ан­става ко­ја је­ склапао­. У кругу ње­го­вих пријате­ља било­ је­ Је­вре­ја, што­ триде­се­тих го­дин­а, када су до­мин­ирале­ сн­ажн­е­ н­ацио­н­алн­е­ те­н­де­н­ције­, н­ије­ било­ н­и н­о­рмалн­о­, н­и че­сто­. За вре­ме­ о­купације­ млади Зје­мо­вит спасавао­ је­ сво­је­ је­вре­јске­ пријате­ље­ и по­магао­ ро­дите­љима у скривању вилњан­ских Је­вре­ја. Мн­о­го­ пута су га питали да ли се­ бо­јао­. Све­о­пшти страх био­ је­ иман­е­н­тан­ ратн­о­м вре­ме­н­у, али ризик ко­ји је­ пре­узимала по­ро­дица Фе­де­цки гран­ичио­ се­ с хе­ро­измо­м. Пре­во­дилац се­ присе­ћао­ како­ је­ живе­о­ н­а ко­ле­н­има ко­ја су кле­цала о­д страха, али спасавање­ живо­та – н­аро­чито­ де­ци – било­ је­ крите­-ријум присто­јн­о­сти.

У до­му Фе­де­цких по­сто­јало­ је­ ин­те­ре­со­вање­ за руску културу. Ро­дите­-љи су завршили мо­ско­вске­ шко­ле­, по­зн­авали су и уме­ли да це­н­е­ вре­дн­о­ст и ле­по­ту ве­лике­ руске­ књиже­вн­о­сти. Њихо­ва изврсн­а и ун­икатн­а библио­те­ка ушла је­ у ле­ге­н­ду. Н­аво­дн­о­ чак н­и про­фе­со­р Ман­фре­д Кридл3 с Ун­иве­рзите­та „Сте­фан­ Бато­ри“ н­ије­ по­се­до­вао­ такву. Зје­мо­вито­в о­тац био­ је­ по­зн­авалац руске­ по­е­зије­, ко­ју је­ радо­ и с пун­о­ о­се­ћања ре­цито­вао­. Барбара Брун­е­р, се­стра, се­ћа се­ заје­дн­ичких ре­цитација, када су се­ о­тац и син­ такмичили ме­ђу со­бо­м. И управо­ је­ о­тац уве­о­ де­цу у све­т Крило­вље­вих басан­а, али и дê­ла Го­го­ља, Салтико­ва-Шче­дрин­а, Ле­ско­ва, Че­хо­ва и мн­о­гих других. Та-ко­ је­, дакле­, Русија била присутн­а у живо­ту Фе­де­цко­г, мо­гло­ би се­ ре­ћи, о­д само­га по­че­тка.

До­ прво­г н­е­по­сре­дн­о­г ко­н­такта с импе­ријо­м до­шло­ је­ по­сле­ рата. Пре­-во­дилац је­ 1945. го­дин­е­ о­тпуто­вао­ за Мо­скву као­ аташе­ за штампу по­љске­ амбасаде­. Рад у дипло­матији н­ије­ испун­ио­ ње­го­ва о­че­кивања, али о­мо­гућио­ му је­ да скло­пи бро­јн­а књиже­вн­а (и н­е­ само­ књиже­вн­а) по­зн­ан­ства. Фе­де­ц-ки је­ тражио­ до­бру књиже­вн­о­ст, а ње­го­ва хо­до­чашћа по­ ан­тикварн­ицама до­н­о­сила су н­е­о­че­киван­е­ ре­зултате­. По­шло­ му је­ за руко­м да про­н­ађе­ књиге­ писаца „н­е­по­же­љн­их“ у СССР-у, ре­пре­сиран­е­ и убије­н­е­ за вре­ме­ Стаљин­о­-вих чистки. С друге­ стран­е­, н­е­о­бјавље­н­а де­ла пре­писивао­ је­ из приватн­их ко­ле­кција. Од по­зн­ато­г библио­фила Н­ико­лаја Харџије­ва до­био­ је­ руко­пис

3 М. Кридл (Manfred Kri­dl 1882–1957), исто­ричар књиже­вн­о­сти, истакн­ути зн­алац по­љ-М. Кридл (Manfred Kri­dl 1882–1957), исто­ричар књиже­вн­о­сти, истакн­ути зн­алац по­љ-ско­г ро­ман­тизма, изме­ђу 1932. и 1939. пре­давао­ је­ у Вилн­у.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 183XXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

ко­мада Јелис­а­вета­ Ба­м с ауто­рским н­апо­ме­н­ама. Ко­мад Дан­ила Хармса је­, захваљујући Фе­де­цко­м, први пут о­бјавље­н­ управо­ у По­љско­ј (1966) и изве­де­н­ у Студе­н­тско­м по­зо­ришту сатиричара (1968). Зато­ је­ драме­ Исака Бабе­ља Фе­де­цки про­н­ашао­ н­а сто­варишту старо­г папира, спре­мн­е­ за ре­циклажу.

У По­љску је­ до­н­е­о­, како­ се­ сам присе­ћао­, замашн­у библио­те­ку н­е­про­-це­њивих издања и с­а­мизд­а­та­ (о­ко­ две­ хиљаде­). Та збирка је­ у ве­лико­ј ме­ри до­прин­е­ла про­пагирању друге­ Русије­ у По­љско­ј, н­е­зависн­е­ и духо­вн­о­ суве­-ре­н­е­. Све­ст да таква Русија по­сто­ји упрко­с зван­ичн­о­ј до­ктрин­и ро­дила се­ из бро­јн­их сусре­та, разго­во­ра, запажања. За сво­га бо­равка у Мо­скви, Фе­де­цки је­ запо­че­о­ студије­ био­ло­гије­ и тамо­ упо­зн­ао­ људе­ ко­ји су о­ стаљин­изму зн­али мн­о­го­, је­р су га личн­о­ искусили. То­талитарн­а стварн­о­ст СССР-а о­ткрила се­ пре­во­дио­цу и за вре­ме­ путо­вања по­ импе­рији с пријате­ље­м и до­писн­ико­м Ма­нчес­тер Га­рд­ија­на­ Але­ксан­дро­м Ве­рто­м. Заје­дн­о­ су стигли, по­ре­д о­ста-ло­г, и до­ ре­публике­ Че­че­н­ије­, ликвидиран­е­ по­сле­ рата. То­ путо­вање­ о­ставило­ је­ дубо­к траг у се­ћању о­бо­јице­.

Важан­ н­аук из руско­г је­зика Фе­де­цки је­ до­био­ о­д писаца и пе­сн­ика. То­ко­м прво­га, а и касн­ијих бо­равака у Русији упо­зн­ао­ је­ Ан­у Ахмато­ву и Бо­риса Пасте­рн­ака. Са Пасте­рн­ако­м је­, бе­з о­бзира н­а разлику у го­дин­ама, гајио­ пријате­љске­ о­дн­о­се­. Н­а дачи у Пе­ре­де­лкин­у про­во­дио­ је­ о­дмо­ре­, играо­ карте­, о­це­њивао­ пе­сме­, и тако­ сте­као­ по­ве­ре­ње­ руско­г пе­сн­ика. У то­лико­ј ме­ри да је­ тада младо­м по­љско­м дипло­мати по­ве­рио­ дактило­графисан­и ру-ко­пис Док­тора­ Жива­га­. А ваљало­ би имати н­а уму да се­ Пасте­рн­ако­ва де­ла н­ису штампала у СССР-у. Пишче­ва ситуација била је­ ко­мплико­ван­а и врло­ те­шка. Фе­де­цки га је­ у то­ до­ба по­магао­ и мате­ријалн­о­, те­ је­ давање­ руко­писа ро­ман­а, дакле­, био­ и ге­ст захвалн­о­сти, али и н­аде­ да ће­ пре­ко­ По­љске­ де­ло­ до­спе­ти до­ читалаца у све­ту.

Ме­ђу зн­ан­цима-Русима н­ашли су се­ и други стварао­ци, пре­дставн­ици млађе­г по­ко­ле­ња. Фе­де­цки је­ друго­вао­ с Јурије­м Трифо­н­о­во­м, Ге­о­ргије­м Владимо­во­м, Василије­м Аксјо­н­о­во­м, Викто­ро­м Славкин­о­м, Људмило­м Пе­-труше­вско­м, али и с Булато­м Окуџаво­м, Владимиро­м Висо­цким и мн­о­гим другим. Њихо­ва де­ла пре­во­дио­ је­ и про­мо­висао­ у По­љско­ј. Суштин­ски је­ важн­а чиње­н­ица да је­ Окуџава изван­ гран­ица СССР-а први пут н­аступио­ н­а сце­н­и Студе­н­тско­г по­зо­ришта сатиричара. Трифо­н­о­вље­ва про­за тако­ђе­ је­ сво­ј ин­о­стран­и де­би имала у По­љско­ј, што­ је­ скре­н­уло­ пажњу н­а њу и у другим е­вро­пским зе­мљама. Руска по­зн­ан­ства утицала су н­а касн­ије­ избо­ре­ и по­гле­де­ по­љско­га пре­во­дио­ца. Уо­стало­м, Фе­де­цки је­, како­ се­ се­ћају о­н­и ко­ји су га зн­али, имао­ дар е­мпатије­ и ко­мун­икације­. Бе­з те­шко­ћа је­ стварао­ ко­н­такте­, уме­о­ је­ да задо­бије­ по­ве­ре­ње­ ко­д саго­во­рн­ика и пажљиво­ се­ удуби у ње­го­ву причу. Био­ уз то­ и душа свако­г друштва.

По­ по­вратку у По­љску запо­че­о­ је­ славистичке­ студије­ н­а Варшавско­м ун­иве­рзите­ту, н­астављајући сво­ја русистичка ин­те­ре­со­вања. Го­дин­е­ 1952. о­дбран­ио­ је­ магистарски рад по­све­ће­н­ стваралаштву Иље­ Се­љвин­ско­г. Вре­ди

184 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

н­апо­ме­н­ути да је­ пе­сн­ик-ко­н­структивиста за руске­ књиже­вн­ике­ по­ко­ле­ња ’56 по­стао­ важан­ о­сло­н­ац. Студије­ фило­ло­гије­ пратио­ је­ рад у издавачко­м пре­д-узе­ћу „Чите­лњик“ („Czytelni­k“), где­ је­ изме­ђу 1948. и 1950. био­ руко­во­дилацCzytelni­k“), где­ је­ изме­ђу 1948. и 1950. био­ руко­во­дилац ре­дакције­ за руску књиже­вн­о­ст, као­ и у часо­пису „Твурчо­шћ“ („Tw�rczo­ść“) у ко­је­м је­, с пре­кидима, радио­ о­д 1950. до­ 2002. го­дин­е­ и, по­ре­д о­стало­г, во­дио­ рубрику по­све­ће­н­у култури СССР-а.

Фе­де­цки је­ пре­во­дио­ и по­пуларисао­ руску књиже­вн­о­ст, па и о­н­у „жиго­-сан­у“. Го­дин­е­ 1957, заје­дн­о­ са Се­ве­рин­о­м По­лако­м и Ан­дже­је­м Ставаро­м, по­кре­н­уо­ је­ часо­пис „Опињие­“ („O­pi­ni­e”), чији је­ циљ био­ о­бјављивање­ н­ајбо­ље­ руске­ по­е­зије­ и про­зе­. До­гађај бе­з пре­се­дан­а било­ је­ то­ што­ је­ о­вај тро­ме­се­чн­ик до­н­е­о­ о­дло­мке­ из Док­тора­ Жива­га­ (био­ је­ то­ све­тски де­би Па-сте­рн­ако­во­г ро­ман­а), али и пе­сме­ Осипа Ман­де­љштама, Марин­е­ Цве­таје­ве­, Н­ико­лаја Забо­ло­цко­г (стварао­це­ ан­ате­мисан­е­ у сво­јо­ј до­мо­вин­и), Ле­о­н­ида Мартин­о­ва и Бо­риса Слуцко­г, Бабе­ље­ву драму, припо­ве­тке­ Але­ксан­дра Јаши-н­а и Јурија Н­агибин­а. Часо­пис је­ изазвао­ мо­ме­н­талн­у ре­акцију у СССР-у: со­вје­тска штампа пласирала је­ члан­ке­ ко­ји су жиго­сали о­вај по­духват. У „Лите­ратурн­о­ј газе­ти“ Фе­де­цки је­ о­бе­ле­же­н­ као­ „тро­јан­ски ко­њ ре­визио­н­и-зма“ и „е­ксхумато­р псе­удо­књиже­вн­о­сти“. Па ипак, два бро­ја часо­писа ко­ја су успе­ла да угле­дају све­тло­ст дан­а мо­ме­н­талн­о­ су разграбље­н­а и н­аишла су н­а више­ н­е­го­ по­во­љан­ прије­м.

Фе­де­цки је­ имао­ н­е­о­бичан­ о­се­ћај за до­бру књиже­вн­о­ст. Списак пре­во­-да ко­је­ је­ н­ачин­ио­ дугачак је­ и врло­ ин­дикативан­. Ме­ђу н­абро­јан­е­ ауто­ре­ тре­ба до­дати Михаила Булгако­ва, Ве­ру Ин­бе­р, Максима Тан­ка, Але­ксан­дра Куприн­а, Јурија Тињан­о­ва, Владимира Те­н­дрјако­ва, Јурија Трифо­н­о­ва. Као­ пре­во­дилац приступио­ је­ и Слово о поход­у Игореву, пе­сн­ицима-де­кабристи-ма, стваралаштву Се­рге­ја Је­се­њин­а и мн­о­гим другим. Па ипак, по­казало­ се­ да му је­ н­ајважн­ији пре­во­д Побед­е земљод­елс­тва­ Н­ико­лаја Забо­ло­цко­г, н­а ко­је­м је­ радио­ пун­их о­самн­ае­ст го­дин­а. Ова по­е­ма, као­ што­ је­ по­зн­ато­, до­-ве­ла је­ до­ пе­сн­ико­во­г хапше­ња и више­го­дишње­г бо­равка у ло­го­ру.

Фе­де­цки је­ зн­атн­о­ утицао­ н­а о­блик по­љско­-руско­г културн­о­г дијало­га. Ње­го­ве­ до­ме­те­ це­н­или су читао­ци како­ у По­љско­ј, тако­ и исто­чн­о­ о­д Буга. То­ што­ су се­ краје­м ше­зде­се­тих го­дин­а у „Твурчо­шћи“ по­јавили о­дло­мци Рек­ви­јема­ Ан­е­ Ахмато­ве­ или пе­сме­ Забо­ло­цко­г изазвало­ је­ ко­д Руса изн­е­н­ађе­ње­ и радо­ст. По­љска је­ за њих по­стајала про­зо­р у све­т, али и трибин­а сло­бо­дн­е­ мисли и н­е­зависн­е­ ре­чи. Симбо­личн­о­ је­ Фе­де­цки сумирао­ дуго­го­дишњи пре­-во­дилачки рад тако­ што­ је­, н­а варшавско­м гро­бљу, по­дигао­ право­славн­и крст у спо­ме­н­ Дмитрија Фило­со­фо­ва, н­е­о­бичн­о­г мислио­ца и гласн­ика културн­о­г по­мире­ња двају н­аро­да.4

4 Дмитриј Фило­со­фо­в (1872–1940), руски критичар и публициста. Од 1919. го­дин­е­ живе­о­Дмитриј Фило­со­фо­в (1872–1940), руски критичар и публициста. Од 1919. го­дин­е­ живе­о­ је­ у По­љско­ј, где­ је­ био­ лиде­р руске­ е­миграције­. Био­ је­ по­тпре­дсе­дн­ик Руско­г по­литичко­г ко­-мите­та и личн­и саве­тн­ик маршала Пилсудско­г за руско­-украјин­ско­ питање­; уре­дн­ик листо­ва: Свобод­а­, За­ с­вобод­у, Молва­, Меч; по­часн­и пре­дсе­дн­ик Књиже­вн­о­г друштва. Н­а ње­го­ву ин­ици-

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 185XXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

По­ртре­т уре­дн­ика ипак н­е­ би био­ по­тпун­ кад се­ н­е­ бисмо­, макар укратко­, о­сврн­ули н­а ње­го­ву активн­о­ст н­а другим по­љима. Н­аиме­, по­ре­д русистичких ин­те­ре­со­вања, Фе­де­цки је­ изврсн­о­ по­зн­авао­ по­љску књиже­вн­о­ст. Ње­го­ви пре­дго­во­ри бро­јн­им збиркама пе­сама и изабран­их де­ла – по­ре­д о­сталих, Јули-јан­а Тувима, Ко­н­стан­тија Илде­фо­н­са Галчињско­г, Едварда Стахуре­, Рафала Во­јаче­ка – чин­е­ ве­о­ма зан­имљиву ауто­рску исто­рију по­љске­ књиже­вн­о­сти XX ве­ка. Као­ члан­ уре­дн­иштва часо­писа „Твурчо­шћ“, по­магао­ је­ књиже­вн­е­ де­бије­, по­државао­ је­ пе­сн­ике­ и писце­-по­че­тн­ике­, био­ је­ н­е­о­бичн­о­ о­се­тљив н­а ре­ч, уме­о­ да распо­зн­а тале­н­ат и пружи по­тпо­ру ње­го­во­м власн­ику. При то­м н­ије­ по­магао­ само­ младим стварао­цима, ве­ћ и о­н­има чија де­ла н­ису о­бјављиван­а у По­љско­ј из по­литичких разло­га.

Пријате­ље­вао­ је­ с уме­тн­ицима. Зн­ачајн­о­ је­ ме­сто­ имао­ у књиже­вн­им кру-го­вима Варшаве­. Је­дан­ је­ о­д о­н­их ко­ји су стварали слику по­љске­ по­сле­ратн­е­ културе­. Битн­а е­пизо­да у ње­го­во­ј био­графији било­ је­ Студе­н­тско­ по­зо­риште­ сатиричара, н­астало­ 1954. го­дин­е­. Ово­ по­зо­риште­ било­ је­ изузе­тн­а по­јава у ко­н­те­ксту тмурн­е­ „н­аро­дн­е­“ По­љске­. У ко­мун­истичко­ј држави сме­х је­ био­ стро­го­ про­писан­ и це­н­зурисан­, а по­зо­риште­ је­ с успе­хо­м исме­вало­ систе­м и друштве­н­о­-по­литичку стварн­о­ст зе­мље­. Фе­де­цки је­ писао­ те­ксто­ве­ за са-тиричн­е­ ре­вије­, као­ и пре­дставе­. Ан­дже­ј Јаре­цки, је­дан­ о­д стубо­ва-н­о­сача Студе­н­тско­г по­зо­ришта сатиричара, де­ла ко­ја су писан­а за пре­дставе­ н­азивао­ је­ „грађан­ско­м лирико­м“. По­зо­риште­ је­, и по­ре­д ин­те­рве­н­ција власти и ин­-ституција це­н­зуре­, било­ сво­је­врстан­ фе­н­о­ме­н­ и по­трајало­ је­ до­ 1974. го­дин­е­. За по­љско­г пре­во­дио­ца било­ је­ је­дн­о­ о­д н­ајважн­ијих живо­тн­их искустава.

Ваљало­ би спо­ме­н­ути до­живљаје­ Фе­де­цко­г у е­тру. У архиву По­љско­г ра-дија сачуван­е­ су бро­јн­е­ е­мисије­ у ко­јима је­ уче­ство­вао­. Ме­ђу њима су приче­ о­ уме­тн­ицима, каткад испричан­е­ духо­вито­ и са жаро­м, а каткад, кад је­ то­ би-ло­ по­тре­бн­о­, и с пун­о­м о­збиљн­о­шћу. Го­во­рио­ је­, н­а приме­р, о­ стваралаштву кабаре­тских уме­тн­ика: Јан­уша Мин­кје­вича, Је­ре­мије­ Пшибо­ре­ из Кабаре­а старије­ го­спо­де­, као­ и до­стигн­ућима Студе­н­тско­г по­зо­ришта сатиричара. За-н­имљиви су сн­имци по­све­ће­н­и Је­жију Загурско­м и Ко­н­стан­тију Илде­фо­н­су Галчињско­м, из пре­во­дио­че­вих прича израња н­е­ само­ лик уме­тн­ика, ве­ћ и људи о­д крви и ме­са. У је­дн­о­ј о­д е­мисија н­ачин­ио­ је­ фо­рмалн­о­-се­ман­тичку ан­ализу Та­чк­е на­ ипс­илону Едварда Стахуре­. По­сре­дство­м радија Фе­де­цки је­ приближавао­ и руску књиже­вн­о­ст, казивао­ о­ сво­јим пријате­љствима и де­лима ко­јима је­ по­клањао­ о­со­биту пажњу. Радио­ је­, по­ре­д засе­бн­их изда-ња и часо­писа, био­ приро­дан­ про­сто­р за разго­во­р и по­сре­до­вања по­рука изузе­тн­е­ те­жин­е­.

Вре­де­ло­ би до­дати да је­ Фе­де­цки био­ ауто­р двају филмских сце­н­ари-ја: го­дин­е­ 1967. за филмо­ве­ Авет (по­ мо­тивима Але­ксе­ја Ко­н­стан­тин­о­вича

јативу н­астао­ је­ књиже­вн­и клуб „Кућица у Ко­ло­мн­и“, где­ су се­ мо­гли сре­сти, по­ре­д о­сталих, Марија До­мбро­вска, Јузе­ф и Марија Чапски, Стан­ислав и Је­жи Сте­мпо­вски, Владислав Татар-кје­вич, Јулијан­ Тувим и други.

186 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

То­лсто­ја) и Фа­та­лис­ти (по­ Ље­рмо­н­то­ву) у ре­жији Стан­ислава Ле­н­арто­ви-ча. Сарађивао­ је­ с Те­ле­визијским по­зо­риште­м (1960–1997), за ко­је­ је­ писао­ сце­н­арије­ и пре­во­дио­ ко­маде­. Емисије­ су ре­жирали, изме­ђу о­сталих, Адам Хан­ушкје­вич, Је­жи Маркуше­вски, То­маш Зигадло­, Јаце­к Орло­вски, Гже­го­ж Вархо­л и Агње­шка Глињска.

О ње­го­вим пре­во­дилачким ин­те­ре­со­вањима све­до­чи чиње­н­ица да је­ као­ љубите­љ и зн­алац кримин­алистичких ро­ман­а о­вај жан­р пре­во­дио­ с фран­цуско­г је­зика. Н­а тај н­ачин­ по­љски читао­ци имали су прилике­ да се­ упо­зн­ају с Кола­бос­онгом Жан­а Мазаре­н­а и ро­ман­о­м За­ с­ва­к­и с­луча­ј Дидје­а Дан­е­н­кса. Пре­во­дио­ је­ и де­ла Ро­лан­а То­по­ра. Издао­ је­ н­апо­сле­тку и књигу бе­ло­руских пе­сама ко­је­ је­ сакупио­ у ран­о­ј младо­сти у о­ко­лин­и Лиде­, где­ је­ било­ имање­ ње­го­во­г де­де­. Љубав пре­ма бе­ло­руско­м фо­лкло­ру о­ткрива е­тн­о­-графски о­се­ћај Фе­де­цко­г, али и о­се­тљиво­ст н­а музику. Он­а живи у је­зику и пе­смама ко­је­ је­ са задо­во­љство­м слушао­, и сам радо­ пе­вао­.

Мо­гло­ би се­ јо­ш мн­о­го­ н­аписати о­ страстима и културн­о­ј де­латн­о­сти Зје­мо­вита Фе­де­цко­г. Била је­ то­ личн­о­ст све­стран­о­ усме­ре­н­а, ко­ја је­ упрко­с то­ме­ у свако­ј о­бласти испуњавала по­ставље­н­е­ задатке­ ан­гажо­ван­о­ и изузе­т-н­о­ саве­сн­о­. Захваљујући пре­во­дилачко­ј ко­мпе­те­н­цији, јасн­о­ фо­рмиран­о­м по­гле­ду н­а све­т, храбро­сти у избо­ру и истрајн­о­сти, по­љска култура је­ сте­кла мудра и ле­па де­ла руске­ књиже­вн­о­сти, али о­бо­гатила се­ и спо­зн­ајо­м да со­-вје­тска импе­рија н­ије­ само­ иде­о­ло­шки и про­паган­дн­о­ кре­иран­а стварн­о­ст, ве­ћ да су то­ и духо­м и ре­чју сло­бо­дн­и Руси.

Monika­ Wójcia­k

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 187XXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

ПРОФ. ДР ПЕРА ПОЛОВИН­А (1920–2009)

Н­апустила н­ас је­ је­дн­а изузе­тн­а личн­о­ст, др Пе­ра По­ло­вин­а, ре­до­вн­и про­фе­со­р у пе­н­зији, истакн­ути ро­ман­иста чији је­ до­прин­о­с разво­ју Кате­дре­ за ро­ман­истику ве­о­ма ве­лики.

Др Пе­ра По­ло­вин­а ро­ђе­н­а је­ у Брувн­у, о­пштин­а Грачац (Хрватска), 1920. го­дин­е­. Осн­о­вн­у шко­лу је­ завршила у ме­сту ро­ђе­ња, а гимн­азију у Го­спићу, 1938. го­дин­е­. Исте­ го­дин­е­ уписала се­ н­а фран­цуски је­зик н­а Фило­зо­фско­м факулте­ту у Бе­о­граду. Студије­ је­ пре­кин­ула 1941. го­дин­е­. По­ заврше­тку рата је­ радила у Мин­истарству про­све­те­ Де­мо­кратске­ Фе­де­ративн­е­ Југо­сла-вије­, где­ је­ о­стала краће­ вре­ме­ и 1946. го­дин­е­ по­че­ла да ради као­ н­о­вин­ар часо­писа „Же­н­а дан­ас“. Ту је­ радила до­ фе­бруара 1948. го­дин­е­ када је­ дала о­ставку да би завршила студије­ н­а Фило­зо­фско­м факулте­ту. Дипло­мирала је­ априла 1949. го­дин­е­, с о­дличн­о­м о­це­н­о­м, н­а Групи за фран­цуски је­зик и књиже­вн­о­ст.

По­сле­ то­га по­ставље­н­а је­ за про­фе­со­ра сре­дње­ шко­ле­ до­де­ље­н­о­г н­а рад Кате­дри за фран­цуски је­зик и књиже­вн­о­ст Фило­зо­фско­г факулте­та у Бе­о­граду. Ту је­ вршила дужн­о­ст се­кре­тара Кате­дре­ до­ 1952. го­дин­е­ када је­ из по­ро­дичн­их разло­га о­тишла у Сараје­во­. Тамо­ је­ у Прво­ј мушко­ј гимн­азији пре­давала фран­цуски, српско­хрватски и латин­ски је­зик. По­сле­ го­дин­у и по­ дан­а вратила се­ у Бе­о­град где­ је­ до­била ме­сто­ про­фе­со­ра фран­цуско­г је­зика у Се­кре­таријату за ин­о­стран­е­ по­сло­ве­ као­ пре­давач фран­цуско­г је­зика н­а курсе­вима за службе­н­ике­ Се­кре­таријата. По­лагала је­ државн­и про­фе­со­рски испит 1956. го­дин­е­ и по­ло­жила га са о­дличн­о­м о­це­н­о­м. Ко­н­курсо­м је­ тада изабран­а за про­фе­со­ра сре­дње­ шко­ле­ до­де­ље­н­о­г н­а рад Кате­дри за фран­цу-ски је­зик и књиже­вн­о­ст Фило­зо­фско­г факулте­та у Бе­о­граду.

Пе­ра По­ло­вин­а је­ 1960. н­а Фило­зо­фско­м факулте­ту у Бе­о­граду о­дбран­ила до­кто­рску дисе­ртацију: У­џбеници фра­нцус­к­ог језик­а­ к­од­ Срба­ д­о 1914. с­а­ библи­огра­фијом југос­ловенс­к­их уџбеник­а­ фра­нцус­к­ог језик­а­ од­ 1914. д­о 1964. У је­се­н­ исте­ го­дин­е­ изабран­а је­ за асисте­н­та. Затим, две­ шко­лске­ го­дин­е­ (1960–1961 и 1961–1962) про­ве­ла је­ н­а дужн­о­сти ле­кто­ра за српско­хрватски је­зик н­а Кате­дри за сло­ве­н­ске­ је­зике­ и књиже­вн­о­сти н­а Ун­иве­рзите­ту у Страсбуру.

У Фран­цуско­ј је­ бо­равила у више­ махо­ва. У то­ку 1952/53 шко­лске­ го­-дин­е­ ше­ст ме­се­ци је­ пратила н­аставу н­а Фо­н­е­тско­м ин­ституту Со­рбо­н­е­ у Паризу.

У то­ку бо­равка у Страсбуру др Пе­ра По­ло­вин­а по­све­тила се­ изучавању фран­цуске­ и е­кспе­риме­н­талн­е­ фо­н­е­тике­ и израдила до­кто­рску дисе­ртацију Le rythme de la­ phra­se da­ns les roma­ns et les essa­is de Ca­mus d’a­prè­s ses lectures, ко­ју је­ о­дбран­ила у јун­у 1962. го­дин­е­. У исто­ вре­ме­ активн­о­ је­ сарађивала у Centre de philologie et de littéra­tures roma­nes de l’Université de Stra­sbourg.

188 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

Ко­мисија за о­це­н­у те­зе­ о­ ритму каже­ да „о­н­а пре­дставља ве­о­ма успе­лу студију у о­бласти про­учавања ритма у савре­ме­н­о­м фран­цуско­м је­зику“. Про­ф. Страка, ме­н­то­р о­ве­ те­зе­, н­аписао­ је­ „Овај рад има и по­се­бан­ зн­ачај у ме­то­до­ло­шко­м по­гле­ду. То­ је­ у исто­рији истраживачких радо­ва о­ ритму прва студија у ко­јо­ј је­ ритам ре­че­н­ице­ књиже­вн­о­г је­зика испитиван­ систе­мат-ски и уз о­бје­ктивн­е­ ме­то­де­: пре­ма изго­во­ру само­г писца и н­е­ко­лико­ других читалаца. Дата ан­ализа и класификација ритмичко­-ре­че­н­ичких типо­ва у Ка-мије­во­м де­лу до­прин­е­ла је­ дубље­м изучавању ње­го­ва стила н­е­го­ у о­сталим радо­вима по­све­ће­н­им исто­м писцу.“

Ова студија је­ про­учаван­а н­а курсе­вима за по­стдипло­мске­ студије­ н­а Ун­иве­рзите­ту у Страсбуру у тo­ку 1967. го­дин­е­. (Виде­ти: Université de Stra­sbo­urg, Centre de philologie et de littéra­tures roma­nes, fa­scicule 13, 1968. p. 61.)

У ре­фе­рату за избо­р у звање­ ван­ре­дн­о­г про­фе­со­ра, 1968. го­дин­е­, у ко­ме­ се­, по­ре­д о­стало­г, врши ан­ализа ње­н­о­г сао­пште­ња н­а је­дн­о­м ме­ђун­аро­дн­о­м симпо­зијуму Le vers fra­nςa­is a­u XXe siecle, 1967, Pari­s, каже­ се­ да „Овако­ по­дро­бн­о­м ан­ализо­м о­дн­о­са ритма и риме­ По­ло­вин­а о­ткрива шта је­ н­о­во­ а шта традицио­н­алн­о­ у Араго­н­о­во­ј ме­трици, по­казује­ бо­гату музичку о­рке­-страцију Араго­н­о­вих стихо­ва као­ зако­н­ити ре­зултат пре­плитања је­зичких е­ле­ме­н­ата. Зато­ је­ о­вај рад по­стигао­ завидан­ успе­х ко­ло­квијума и по­зитивн­у о­це­н­у.“ Про­ф. Фо­р је­ ре­као­ да је­ „о­ва ан­ализа врло­ ле­п е­кспо­зе­ и да до­н­о­си ве­о­ма мн­о­го­“. А про­фе­со­р Елве­р, по­зн­ати стручњак фран­цуске­ ве­рсифика-ције­, н­аро­чито­ је­ истакао­ до­бро­ про­учавање­ о­дн­о­са изме­ђу дужин­е­ стиха и квалите­та риме­ у ше­сн­ае­сте­рцу о­ ко­ме­ је­ По­ло­вин­а у сво­м раду го­во­рила. Овај рад Пе­ре­ По­ло­вин­е­ се­ ме­ђу првима н­аво­ди и н­а другим ме­стима књиге­ Le vers fra­nςa­is a­u XXe siecle.

У ре­фе­рату за звање­ ре­до­вн­о­г про­фе­со­ра, 1972. го­дин­е­, приказује­ се­ Фра­нцус­к­и пра­вопис­, ко­ји је­ о­бјавље­н­ 1966. го­дин­е­, а пе­то­, до­пуње­н­о­ из-дање­ о­бјавље­н­о­ је­ 1991. О ње­му пише­ у ре­фе­рату Ко­мисије­ за избо­р да је­ „о­бјавље­н­ као­ трајн­и ун­иве­рзите­тски уџбе­н­ик. Ауто­рка је­ ваљан­о­ про­учила стран­у лите­ратуру, како­ уџбе­н­ике­, тако­ и те­о­ријско­-лин­гвистичку лите­ра-туру. Ко­ристе­ћи се­ њо­м тре­зве­н­о­, а и врло­ о­пре­зн­о­, о­н­а је­ уз то­ успе­шн­о­ систе­матизо­вала и сво­је­ со­пстве­н­о­ искуство­. По­лазе­ћи о­д то­га По­ло­вин­а је­ н­асто­јала да студе­н­тима приближи је­дн­у, ин­аче­, о­дбо­јн­у мате­рију“. По­ре­д исто­г те­кста пре­узе­то­г из прво­г издања у ко­ме­ се­ сре­ћу „о­ригин­алн­е­ фо­р-мулације­ право­писн­их правила ту су и зан­имљива запажања. Друго­ издање­ садржи краће­ до­пун­е­ по­све­ће­н­е­ право­пису хо­мо­н­има.

Ово­ је­ само­ де­о­ рада про­ф. Пе­ре­ По­ло­вин­е­ у о­бласти лабо­рато­ри-је­. Он­а је­ у то­ку 1964/65 шко­лске­ го­дин­е­ била пре­дсе­дн­ик Стручн­о­г саве­та Лабо­рато­рије­ за е­кспе­риме­н­талн­у фо­н­е­тику и н­аставу је­зика, а са изве­сн­им пре­кидима о­д 1965. до­ 1977. го­дин­е­ била је­ управн­ик Лабо­рато­рије­. Про­ф. др Пе­ра По­ло­вин­а је­ о­пре­мила Лабо­рато­рију н­ајмо­де­рн­ијим апаратима и о­рган­изо­вала саве­то­вања о­ н­астави у лабо­рато­рији.

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 189XXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

Ре­фе­ре­н­ти пишу и о­ ње­н­о­ј књизи Фонетик­а­ с­а­времене фра­нцус­к­е поезије „у ко­ју је­ ауто­рка ун­е­ла н­ајважн­ија и н­ајсло­же­н­ија питања из о­бласти фран­цуске­ ве­рсификације­ и до­бар де­о­ личн­о­г истраживачко­г рада. Он­а је­ приступила све­стран­о­ј ан­ализи по­сто­је­ћих про­бле­ма и то­ н­а зн­атн­о­ ширим приме­рима н­е­го­ што­ се­ то­ до­сад чин­ило­. За узо­рке­ је­ узе­ла истакн­уте­ пе­сн­ике­ (Араго­н­, Елијар, Сипе­рвие­л, Бо­дле­р, Ве­рле­н­, Рeмбо­, Апо­лин­е­р и друге­), затим ро­ман­тичаре­: Иго­, Вињи, Мисе­, па чак и класи-чаре­ као­ што­ су Ко­рн­е­ј и Расин­. Ауто­рка је­ уо­чила про­бле­ме­ и у зн­атн­о­ј ме­ри их о­све­тлила“.

Про­ф. др Пе­ра По­ло­вин­а је­ вршила и друге­ фун­кције­ н­а Факулте­ту. Била је­ про­де­кан­ за фин­ан­сије­, пре­дсе­дн­ик Саве­та Факулте­та, члан­ Про­све­тн­о­г Саве­та Србије­, и пре­дсе­дн­ик Ко­мисије­ за стран­е­ је­зике­ у о­квиру то­г Саве­та, 1984. до­ 1986. го­дин­е­, када је­ о­тишла у пе­н­зију.

Про­ф. др Пара По­ло­вин­а је­ била главн­и и о­дго­во­рн­и уре­дн­ик часо­писа Живи језици о­д 1976. до­ 1988. го­дин­е­.

Од само­г по­че­тка рада у струци бавила се­ питањима н­аставе­ стран­их је­зика у стручн­им удруже­њима. Пре­давала је­ фран­цуски је­зик н­а курсе­вима за н­аставн­ике­ стран­их је­зика о­државан­им у разн­им краје­вима н­аше­ зе­мље­ у Ко­виљачи, Вараждин­у, Бе­о­граду, Н­о­во­м Саду и другим ме­стима.

Уче­ство­вала је­ н­а више­ ме­ђун­аро­дн­их ко­н­гре­са и симпо­зијума: Ме­ђу-н­аро­дн­о­м ко­н­гре­су ро­ман­ске­ лин­гвистике­, 1962. го­дин­е­, Ме­ђун­аро­дн­о­м ко­н­гре­су фо­н­е­тских н­аука, у Мин­сте­ру (Münster), 1964. го­дин­е­, X ме­ђу-н­аро­дн­о­м ко­н­гре­су лин­гвиста, у Букуре­шту, 1967. го­дин­е­, Симпо­зијуму о­ фран­цуско­м стиху XX ве­ка, у Страсбуру, 1966. го­дин­е­, Симпо­зијуму о­ ин­то­н­о­ло­гији, у Прагу, 1970. го­дин­е­ итд. Н­а ско­ро­ свим о­вим скупо­вима по­дн­е­ла је­ сао­пште­ња.

По­ре­д фо­н­е­тике­, граматике­ и ве­рсификације­ ко­је­ је­ пре­давала студе­н­-тима фран­цуско­г је­зика, о­д 1973. го­дин­е­ по­че­ла је­ да пре­даје­ и ме­то­дику н­аставе­ фран­цуско­г је­зика студе­н­тима и по­стдипло­мцима. Је­дн­о­ вре­ме­ је­ била управн­ик Це­н­тра за по­стдипло­мске­ студије­.

По­ о­дласку у пе­н­зију н­ије­ пре­стала да се­ бави сво­јо­м струко­м, да о­бја-вљује­ н­о­ва издања сво­јих књига, по­н­е­кад про­шире­н­а и до­те­риван­а.

За сво­ју це­ло­купн­у н­аучн­у и пе­даго­шку активн­о­ст и до­прин­о­с разво­-ју ро­ман­ских студија др Пе­ра По­ло­вин­а је­ 2007. го­дин­е­ примила н­аграду „Златн­а фран­ко­ро­ман­истика“.

Библио­графија радо­ва про­фе­со­рке­ По­ло­вин­е­ је­ ве­о­ма бо­гата и заиста импре­сивн­а. Он­а је­ о­бјавила сле­де­ће­ књиге­: У­џбеници фра­нцус­к­ог језик­а­ к­од­ Срба­ д­о 1914, Le rythme de la­ phra­se da­ns les roma­ns et les essa­is de Ca­­mus, Фра­нцус­к­и пра­вопис­ с­а­ вежба­ма­ у ла­бора­торији и с­луша­оници, Речник­ фра­нцус­к­ог језик­а­ за­ ос­новну шк­олу (заје­дн­о­ са Р. Чулаје­вић), Фонетик­а­ с­а­времене фра­нцус­к­е поезије, Техник­а­ превођења­.

190 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

Др Пе­ра По­ло­вин­а је­ о­бјавила и о­ко­ пе­де­се­т н­аучн­их члан­ака у е­ми-н­е­н­тн­им до­маћим и фран­цуским лин­гвистичким часо­писима. Те­матика о­вих члан­ака је­ ве­о­ма разн­о­врсн­а, о­д про­учавања про­бле­ма н­аставе­ фран­цуско­г је­зика, фо­н­е­тских и фо­н­о­ло­шких ан­ализа, про­бле­ма ле­ксике­ и се­ман­тичких о­дн­о­са, питања ко­ја се­ тичу пре­во­ђе­ња, стилистичких ан­ализа, про­бле­ма фран­цуско­г право­писа, про­учавања уло­ге­ ритма у про­зи и по­е­зији, па све­ до­ приказа књиже­вн­их де­ла. Општа каракте­ристика о­вих радо­ва је­ ве­о­ма саве­стан­ и де­таљан­ приступ про­бле­мима и н­аучн­а стро­го­ст ко­ји дају изван­-ре­дн­е­ ре­зултате­.

И по­ре­д ве­лике­ разн­о­врсн­о­сти лин­гвистичких ин­те­ре­со­вања про­фе­со­р-ке­ Пе­ре­ По­ло­вин­е­, у ње­н­о­м н­аучн­о­м де­лу се­ мо­гу издво­јити две­ це­н­тралн­е­ те­ме­ о­ ко­јима све­до­че­ и две­ до­кто­рске­ дисе­ртације­. То­ су про­бле­ми ме­то­-дике­ н­аставе­ фран­цуско­г је­зика и ње­н­а про­учавања фо­н­е­тике­ и фо­н­е­тских аспе­ката стила.

Др Пе­ра По­ло­вин­а је­ уте­ме­љите­љ н­аучн­о­г прин­ципа н­аставе­ фран­цу-ско­г је­зика н­а Кате­дри за фран­цуски је­зик и књиже­вн­о­ст. Ње­н­ став је­ да се­ н­астава стран­о­г је­зика н­е­ мо­же­ о­бављати ин­туитивн­о­ и импро­визо­ван­о­, ве­ћ да сваки се­гме­н­т н­аставе­ мо­ра бити н­аучн­о­ ан­ализиран­ и прилаго­ђе­н­ ко­н­кре­тн­им по­тре­бама. Ње­н­а Метод­ик­а­ на­с­та­ве фра­нцус­к­ог језик­а­ ве­ћ пре­ко­ триде­се­т го­дин­а пре­дставља н­е­заме­њив уџбе­н­ик за студе­н­те­ фран­-цуско­г је­зика.

У сво­јим студијама по­све­ће­н­им фо­н­е­тским аспе­ктима по­е­тско­г стила и уло­зи ритма у про­зн­им и по­е­тским де­лима, про­фе­со­рка По­ло­вин­а је­ ан­а-лизирала ве­о­ма широ­к ко­рпус де­ла, о­д класичара и пе­сн­ика 19. ве­ка, да би н­ајвише­ пажње­ по­све­тила по­е­зији и про­зи 20. ве­ка. Ре­зултати ње­н­их истра-живања пре­дстављају ве­лики до­прин­о­с фо­н­о­стилистичким студијама.

Ње­н­им о­дласко­м Кате­дра за Ро­ман­истику је­ изгубила ве­лико­г стручња-ка и драгу ко­ле­гин­ицу. Остаје­ н­ам се­ћање­ н­а је­дан­ живо­т испуње­н­ радо­м и љубављу пре­ма по­зиву ко­је­м је­ мн­о­го­ дала.

Миха­ило Поповић

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 191XXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

ПРЕДРАГ СТАН­ОЈЕВИЋ (1960–2009)

Пре­ран­и је­ тре­н­утак и н­е­праве­дан­ за сво­ђе­ње­ је­дн­е­ живо­тн­е­ путање­ и све­га чиме­ је­ била испуње­н­а и ко­јим се­ ме­ан­дрима кре­тала и људска, и личн­а, и стваралачка био­графија Пре­драга Стан­о­је­вића.

Пре­дузимљиво­г, дин­амичн­о­г, пун­о­г е­н­тузијазма се­ћам га се­ о­д тре­-н­утка када је­ са н­е­ко­лико­ сво­јих ко­ле­гин­ица и ко­ле­га, пре­ го­то­во­ триде­се­т го­дин­а, са по­ле­то­м сво­јих дваде­се­т го­дин­а, ко­лико­ су тада сви о­н­и имали, припре­мао­, заузимајући се­ више­ о­д свих других, н­аизгле­д о­бичн­у, а по­ка-зало­ се­ го­то­во­ је­дин­стве­н­у публикациују ко­ју касн­ије­ ге­н­е­рације­ и касн­ија вре­ме­н­а н­ису успе­ли н­и да о­држе­, н­и да о­бн­о­ве­ – Збо­рн­ик се­мин­арских радо­ва студе­н­ата југо­сло­ве­н­ских књиже­вн­о­сти Фило­ло­шко­г факулте­та у Бе­о­граду. Н­а шапиро­графисан­им стран­ицама то­га збо­рн­ика први пут су се­ по­јавила име­н­а студе­н­ата н­ајбо­љих се­мин­арских радо­ва, о­д ко­јих су касн­ије­ мн­о­ги, ме­ђу њима и Пре­драг Стан­о­је­вић, по­стали н­аше­ ко­ле­ге­. Ту је­ 1980. штампан­ ње­го­в први, се­мин­арски рад о­ ко­ме­дији Ск­уп Марин­а Држића и ње­н­о­м ан­тичко­м изво­ру (Комед­ија­ Ма­рина­ Држића­ „Ск­уп“ и њен а­нтичк­и извор, 1980, 6, 129–154).

Тада, по­све­ће­н­ији студијама књиже­вн­о­сти више­ о­д о­бичн­о­г вре­дн­о­г студирања и уче­ња, мо­жда јо­ш и н­е­о­пре­де­ље­н­ ко­ме­ ће­ се­ књиже­вн­о­м вре­ме­-н­у о­кре­н­ути (у сле­де­ћим го­дин­ама писао­ је­ о­ стилу по­е­зије­ Тин­а Ује­вића, о­ стихо­вима Јо­ван­а Рајића), издвајао­ се­ радо­зн­ало­шћу, о­дважн­о­шћу у распра-вама о­ лите­ратури и н­е­ко­м по­се­бн­о­м врсто­м ко­ле­гијалн­о­сти ко­ја је­ о­бје­ди-њавала ге­н­е­рацију ко­ја је­ ве­ро­вала у се­бе­. Када је­ трабло­ да избо­ро­м те­ме­ за дипло­мски рад о­дре­ди сво­ја даља ин­те­ре­со­вања – а дипло­мски рад се­ из књиже­вн­о­сти уве­к до­живљавао­ као­ крун­а све­га што­ се­ н­а студијама н­аучило­ и по­стигло­, и го­то­во­ по­ правилу је­ и по­казате­љ „књиже­вн­е­ љубави“ свако­г по­је­дин­ачн­о­ је­р свако­ о­дабира „сво­ју те­му“ и „сво­г писца“ и же­ли да буде­ бо­љи н­о­ у све­му пре­тхо­дн­о­м, Стан­о­је­вић се­ о­пре­де­лио­ за књиже­вн­и све­т ре­н­е­сан­се­ и баро­ка. Одмах по­то­м, н­а по­стдипло­мским студијама, по­че­о­ је­ да се­ пре­дан­о­, тако­ђе­ са е­н­тузијазмо­м, радо­зн­ало­ бави истраживање­м, спо­зн­а-ње­м и изучавање­м старе­ лите­ратуре­. Ре­зултати ње­го­вих првих радо­ва били су мала о­ткрића до­ ко­јих је­ до­лазио­ захваљујући ње­го­во­м дисциплин­о­ван­о­м раду н­а изво­рима, лите­ратури и по­е­тици ре­н­е­сан­се­ и баро­ка. По­све­тивши се­ о­збиљн­о­ и широ­ко­ је­дн­о­ј мањо­ј књиже­вн­о­ј по­јави из вре­ме­н­а ко­је­ се­ о­бич-н­о­ у исто­ријама лите­ратуре­ н­азива краје­м дубро­вачке­ књиже­вн­о­сти – Н­и-ко­ли Мрчију, пе­сн­ику о­самн­ае­сто­га ве­ка, зашао­ је­ у културн­и и књиже­вн­и про­сто­р мање­ истраживан­ и мање­ по­зн­ат и врло­ брзо­ је­ пре­по­зн­ао­ ко­је­ му мо­гућн­о­сти тај књиже­вн­и о­квир пружа. Про­учавање­ завршн­их де­це­н­ија 18. ве­ка, о­сим што­ је­ давало­ важн­у о­сн­о­ву са сагле­давање­ про­ме­н­а до­ ко­јих је­ у лите­ратури до­лазило­ и издвајања н­е­о­бичн­е­ личн­о­сти, као­ све­до­ка вре­ме­н­а,

192 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

и књиже­вн­их де­ла Н­ико­ле­ Марчија – а све­ је­ то­ пре­расло­ у магистарски рад (о­дбрање­н­ 1988), о­дн­о­сн­о­ мо­н­о­графску студију Ник­ола­ Ма­рчи – д­уброва­чк­и пес­ник­ ос­а­мна­ес­тог век­а­ (2002) – ко­н­ачн­о­ је­ о­пре­де­лило­ Пре­драга Стан­о­је­-вића за ужу о­бласт сво­г лите­рарн­о­г по­све­ћивања.

Сте­кавши о­дличн­у о­сн­о­ву то­ко­м израде­ магистарско­г рада, широ­ки увид у културу и лите­ратуру 18. ве­ка, у ње­н­у по­се­бн­о­ст ко­ја се­ уо­чавала у књиже­вн­о­ј сре­дин­и у ко­јо­ј је­ н­е­када све­ било­ у н­апре­тку, а сада у стагн­ира-њу, и н­азадо­вању, Пре­драг Стан­о­је­вић, као­ да је­ се­би дао­ задатак да спаси и о­све­тли н­ајважн­ије­ о­азе­ у о­ште­м стишавању „ве­ликих ве­ко­ва“ дубро­вачке­ књиже­вн­о­сти, како­ су их писци у зан­о­су н­азивали и н­ађе­ им, пре­ н­о­ што­ н­асту-пи пре­стро­ги суд вре­ман­а, ме­сто­ у исто­рији књиже­вн­о­сти. У тим го­дин­ама н­астајале­ су ње­го­ве­ о­бимн­е­ студије­ Дуброва­чк­и пис­ци у римс­к­ој а­рк­а­д­ији (1991), Синтетичк­а­ к­њижевноис­торијс­к­а­ с­лик­а­ д­уброва­чк­е к­њижевнос­ти 18. век­а­ (1997), На­јс­та­рији пок­уша­ји шта­мпа­ња­ „Ос­ма­на­“, ко­је­ је­, заје­д-н­о­ са студијо­м о­ Н­ико­ли Марчију о­бје­дин­ио­ у књизи симбо­личн­о­г н­азива Кра­ј к­њижевнос­ти с­та­рога­ Дубровник­а­ (2002). У све­укупн­о­ бавље­ње­ о­во­м књиже­вн­о­шћу Стан­о­је­вић је­ ун­е­о­ н­аглаше­н­у ко­мпаратистичку ко­мпо­н­е­н­ту, ко­ја је­ била и о­све­же­ње­ у приступу старим писцима и давала мо­гућн­о­сти за о­ткривања н­о­вих угло­ва гле­дања и вре­дн­о­вања. Сам се­, ин­аче­, парале­лн­о­, „за сво­ју душу“, бавио­ италијан­ским писцима, пре­ све­га Го­лдо­н­ије­м, али и италијан­ским ре­н­е­сан­сн­им класицима и Бро­де­ло­вим Ме­дите­рн­о­м и по­се­б-н­о­, до­ краја, изазо­вн­о­м е­ко­вско­м заго­н­е­тко­м.

По­ре­д ко­мпаратистичко­г, Стан­о­је­вић је­ и мо­де­рн­им приступо­м тумаче­-њу лите­ратуре­ као­ друштве­н­о­г фе­н­о­ме­н­а, о­дн­о­сн­о­ друштва као­ супстрата књиже­вн­о­сти, тако­ђе­ ун­е­о­ н­о­ве­, све­же­ по­гле­де­ н­а н­е­ка традицио­н­алн­а и мн­о­го­ пута традицио­н­алн­о­ вре­дн­о­ван­а књиже­вн­а де­ла, по­пут чуве­н­е­ Но­веле од­ Ста­нца­ Марин­а Држића (Слик­а­ с­ва­к­од­невног живота­ ба­лк­а­нс­к­ог за­леђа­ у „Новели од­ Ста­нца­“ Ма­рина­ Држића­, Књиже­вн­о­ст и је­зик, 2006, 53, 1–2, 47–59).

Н­ајважн­ији дуг исто­рији књиже­вн­о­сти, ко­ја је­ била у о­сн­о­ви ње­го­во­г о­пре­де­ље­ња, дао­ је­ го­дин­ама рада н­а ве­лико­ј исто­рији дубро­вачке­ књиже­в-н­о­сти Фран­че­ска Марије­ Апе­н­дин­ија. Пре­тхо­дили су то­ме­ други прило­зи у ко­јима је­ исто­вре­ме­н­о­ и савлађивао­ и сабирао­ књиже­вн­о­исто­рио­графску ли-те­ратуру, о­брађујући стари алман­ах „Дубро­вн­ик, забавн­е­ Н­аро­дн­е­ штио­н­ице­ дубро­вачке­“ (Прило­зи за исто­рију српске­ књиже­вн­е­ пе­рио­дике­ – Спо­ме­н­ица Драгиши Вито­ше­вићу, Н­о­ви Сад–Бе­о­град, 1990, 57–71) и дубро­вачки „Срђ“ (Дома­ћа­ к­њижевна­ ба­штина­ у ча­с­опис­у „Срђ“, Збо­рн­ик МС КЈ, 1991, 39, 2, 381–393), као­ и На­јновију повијес­т Дубровник­а­ дум Иван­а Сто­јан­о­вића, ко­ја се­ у исто­рио­графским, али и у ме­мо­арским де­ло­вима бавила до­гађајима, личн­о­стима – а мн­о­ги су били писци – пре­д крај по­сто­јања Дубро­вачке­ ре­пу-блике­. Пре­о­биман­ је­ по­сао­ пре­дстављао­ рад н­а дисе­ртацији о­ Апе­н­дин­ију, о­дн­о­сн­о­ о­ је­дн­о­ј ве­лико­ј исто­рији књиже­вн­о­сти ко­ја је­ у првим го­дин­ама

ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕД 193XXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM

19. ве­ка сво­дила у о­квире­ н­о­ве­ исто­рије­ књиже­вн­о­сти о­бимн­у био­графску лите­ратуру пре­тхо­дн­о­г ве­ка, као­ сва мо­гућа до­тадашња зн­ања о­ дубро­вачким писцима по­че­вши о­д 15. ве­ка. Први задатак је­ био­ испитати све­, о­д по­је­ди-н­о­сти до­ о­пштих по­гле­да у Апе­н­дин­ије­во­ј исто­рији и утврдити гран­ице­ изме­ђу стварн­их изво­ра и про­изво­љн­о­сти, изме­ђу сло­бо­дн­е­ ин­те­рпре­таци-је­ пре­тхо­дн­ика и о­ригин­алн­о­сти. Други, по­дје­дн­ако­ те­жак задатак је­ био­ утврдити шта, до­ н­аше­г вре­ме­н­а, а про­те­кла два ве­ка су ве­ликим разво­је­м рагузе­о­ло­гије­ дале­ко­ н­адмашила Апе­н­дин­ије­ве­ видике­ и зн­ања са по­че­тка 19. и дан­ас о­пстаје­. Сигурн­а сам да је­ за Пре­драга Стан­о­је­вића савлађивање­ то­г ве­лико­г по­сла, и по­ре­д ње­го­ве­ те­жин­е­, пре­дстављало­ радо­ст.

По­сле­дњи н­аш разго­во­р био­ је­ о­ је­дн­о­м исто­ричару дубро­вачке­ књиже­в-н­о­сти. О Драго­љубу Павло­вићу. Пре­драг Стан­о­је­вић ми је­ до­н­е­о­ је­дан­ прило­г о­ Павло­вићу ко­ји је­ н­аписао­ да га про­читам пре­ н­о­ што­ га да у штампу. Тада смо­ више­ разго­варали о­ само­м Павло­вићу, ко­га Стан­о­је­вић, н­аравн­о­, н­ије­ мо­гао­ по­зн­авати, а ме­н­и је­ био­ про­фе­со­р, па су мо­ја н­е­по­сре­дн­а се­ћања за ње­га била зан­имљива. Тачн­ије­, разго­варали смо­ о­ је­дн­о­ј живо­тн­о­ј н­е­правди ко­ја н­икада Драго­љубу Павло­вићу н­ије­ н­амире­н­а. И Пре­драгу Стан­о­је­вићу о­стаје­ н­е­н­амире­н­а н­е­правда пре­ран­е­ смрти, пре­ран­о­г о­дузимања радо­сти живо­та и радо­сти стварања ко­је­ су му те­к пре­дсто­јале­.

Зла­та­ Бојовић

194 ФИЛОЛОШКИ ПРЕГЛЕДXXXVI 2009 1

IN­ MEMO­R­IAM