Шумадијски округzaprokul.org.rs › wp-content › uploads › 2015 › 01 ›...

1

Шумадијски округ

Шумадијски округ је у централном делу Србије на површини од 2.387 км2. Центар округа је

град Крагујевац, а поред града Шумадијски округ чини и шест општина: Аранђеловац, Баточина, Кнић, Лапово, Рача и Топола.

Иако археологија показује да се на подручју Крагујевца и околине живот одвијао још у праисторији, први писани запис потиче из половине 15. века када су га Турци преузели и населили након прогона хришћана са тих простора. Све до ослободилачких народних устанака у 19. веку, већину становника чине Турци, изузев за време две аустријске управе. Процват Крагујевца почиње 1818. године када га кнез Милош Обреновић због повољног средишњег положаја проглашава престоницом обновљене Србије. Од тада се велики број институција по први пут у историји српске државе оснива у Крагујевцу: прве новине, музичка формација, први театар, прва гимназија, виша школа, прва галерија слика, први суд и прва апотека, као и музеј и библиотека. Пресељењем престонице у Београд, 1841. године

Крагујевац доживљава стагнацију. Од половине 19. века Крагујевац, сељењем Тополивнице из Београда, почиње свој индустријски, па с почетком 20. века, и трговачки развој. Крагујевац је град површине 835 км

2, седиште Шумадијског округа и један од главних универзитетских центара

Србије. Према попису из 2002. године, у Крагујевцу живи 175.802 становника, које у 96% чине припадници српске националности. Подручје Крагујевца поред градског насеља чини још 56 насељених места.

У близини Аранђеловца пронађена је палеолитска станица у пећини на Рисовачком брду, што указује на битисање оновременског човека на тим просторима. У античко доба данашња територијa аранђеловачке општине била је у саставу провинције Горње Мезије која је престављала житницу Римске империје. У средњем веку ова област је била релативно густо насељена и имала је значајну улогу у средњовековној српској држави готово до пропасти Деспотовине. Аранђеловац је младо насеље. Основано је наредбом Кнеза Милоша Обреновића марта 1837.године на територији села Врбица. Општина Аранђеловац обухвата 19 насељених места, у којима, према попису из 2002. године, живи 48.129 становника, од којих су близу 97% Срби.

2

Иако је, вероватно, постојала и у време Стефана Немање, Баточина се први пут помиње у писаном документу 1476. године, у првом турском попису. По том попису Баточина је имала 25 кућа и велики караван-серај за смештај и одмор путника. У 16. веку Баточина се развија захваљујући развоју трговине, тако да 1520. године има преко 60 кућа од којих је један део припадао исламизираним муслиманима. На овом простору вођене су значајне битке између аустријске и турске војске, у којима је страдало и локално становништво као и због болести, нарочито куге, тако да се број становника Баточине од једног до другог турског пописа знатно мењао. Због тога је Баточина све до 19. века остала

паланка са око педесетак кућа. Увећани развој овог краја изазива изградња железничке пруге Београд - Ниш, 1874. године, а поготову пруге Лапово - Крагујевац, неколико година касније и изградња станице у Баточини, што је допринело да се Баточина прогласи за варошицу 1878. године. Према попису становника из 2002. године, на општини Баточина живи 12.200 становника у 11 насељених места. Међу становницима Баточине, Срби имају убедљиву већину од преко 98%.

Ископине о великом насељу у гривачком пољу поред реке Груже, као и многа оруђа од камена која се налазе у околини представљају доказ да је општина Кнић (Гружа) била насељена још у млађе камено доба. У позније доба јелинске и римске културе такође је била насељена. Име Борча, како се називао предео у Книћу, помиње се први пут према писаним подацима, у првој половини 13. века, када је Стеван Првовенчани подигао манастир Жичу. Становници Кнића дуго су војевали борбу за своју слободу од Турака. Значајне историјске тренутке са почетка 20. века становници општине памте по многобројним српским ратницима који су своје животе дали за слободу током два светска рата. У 36 насеља које припадају општини Кнић, живи 16.148 становника, према попису из 2002. године. Преко 99% становника је српског порекла, а по бројности их следе Црногорци којих је укупно 56.

Први писани трагови о Лапову датирају из 12. века, мада су поузданији они који потичу из периода након Косовске битке, где се насеље помиње као Хлапова пољана. У Повељи Књегиње Милице из 1395. године помиње се добро војводе Михајла у Хлаповој пољани, данашњем Лапову, на основу чега се може закључити да је Лапово насеље средњевековног порекла. Након ослобођења од Турака отпочиње брзи развој насеља, пре свега захваљујући свом повољном геостратешком положају. Указом краља Александра Обреновића, Лапово је 1896. године проглашено за варошицу. Лапово је и јединствени музеј под ведрим небом. У Лапову велики део становништва је живео и данас живи од рада на железници. Спајајући традицију и садашњост, Скупштина

општине је прогласила Лапово за Град музеј железнице. Најбројнији међу становницима Лапова су Срби, који чине 98,7% од укупно 8.228 становника који живе у два насеља (варошица и село).

Рача се као посебна административна област-нахија, први пут помиње у другом турском попису из 1489-1491. године под називом Радца. После Свиштовског мира 1791. године и у доба Првог и Другог српског устанка рачанско подручје улази у оквир ослобођене српске земље, која је због личне слободе, повољних природних услова и релативно слабе насељености постала веома привлачна за становнике неослобођоних српских крајева па и околних збежишта. Захваљујући повољном економско-географском и саобраћајном положају, Рача се по ослобађању од Турака развила у административно-управно, економско, културно-просветно и здравствено средиште. Године 1818. формирана је лепеничка кнежина са седиштем у Рачи, а новом административном поделом на округе, срезове и општине 1835. године Рача постаје седиште лепеничког среза крагујевачког округа. Данас, Рача обухвата 18 насељених места у којима је 12.959 становника, од којих тек 1,2% није српског порекла.

3

Повољан положај и изузетни природни услови општине Топола чинили су да живот људи на тој територији буде угодан још у давним временима. Постоје археолошки докази о насељености околине Тополе у доба неолита, а у античко доба била је у саставу провинције Горња Мезија, која је била житница римске империје. Данашњу Тополу основао је Карађорђе Петровић око 1871. године, и варошица је у време великог Вожда представљала центар око ког се народ окупљао. Градњом утврђеног града 1805-1813. године Топола је постала стратешко насеље и Карађорђева престоница, чиме је постала политички значајнија од Крагујевца. Највећи процват Топола је доживела када је на власт дошао

Александар Карађорђевић, који је утицао да варош постане трговички центар. У Тополи и њеном 31 насељу живи 25.292 становника, претежно српске националности (97,6%).

Највише становника као и највећу густину насељености у Шумадијском округу има град Ниш као административни центар округа. На другом месту по броју становника је Аранђеловац, а по густини насељености Лапово, који има најмање становника.

Крагујевац, као центар округа и једини град, има највећи буџет и највећа средства за културу по глави становника. Међу општинама Шумадијског округа, према подацима које је Завод добио, највећи буџет за културу има Аранђеловац, а највећа средства за културу по глави становника издваја Баточина, која има четири пута мање становника од Аранђеловца. Најмања издвајања за културу по глави становника има Кнић. Табела 1: Основни подаци о површини и броју становника у општинама

Општина Површина територије

општине у км2

Број становника у општини према

попису из 2002.године

Густина насељености

по км2

Просечно годишње издвајање за културу по

глави становника (за период од 2007. до 2009. године)

Крагујевац 835 175.802 211 17,15 евра 1.459,49 дин.

Аранђеловац 376 48.129 128 12,74 евра 1.084,40 дин.

Баточина 136 12.220 90 14,04 евра 1.194,54 дин.

Кнић 413 16.148 39 1,90 евра 161,99 дин.

Лапово 55 8.228 150 7,49 евра 638,30 дин.

Рача 216 12.959 60 4,78 евра 407,09 дин.

Топола 356 25.292 71 7,67 евра 643,70 дин.

*Локална управа Раче није доставила Заводу упитник **Н.п. – нема података Приказ 1: Рангирање градова/општина према просечном годишњем издвајању за културу у еврима по глави становника у периоду од 2007. до 2009. године

17,15 14,04

12,74

7,67 7,49

4,78 1,9

0

5

10

15

20

Крагујевац Баточина Аранђеловац Топола Лапово Рача Кнић

Просечно годишње издвајање за културу у еврима по глави становника 2007-2009

4

Највећи удео буџета за културу издваја Баточина, док најмањи удео културе у укупном буџету има општина Кнић. Приказ 2: Рангирање градова/општина према просечном годишњем уделу културе у укупном буџету града/општине у периоду од 2007. до 2009. године

Табела 2: Подаци о финансирању сектора културе

Оп

шти

на Година

Укупан градски/општински

буџет у еврима

Укупан градски/општински буџет у динарима

Буџет за културу у еврима

Буџет за културу у динарима

% од укупног

општинског буџета

КР

АГ

У-

ЈЕВ

АЦ

2007. 55.202.777,09 4.414.025.097,00 2.554.300,50 204.242.379,00 4,6

2008. 71.518.546,35 5.823.883.963,00 3.092.002,62 251.787.339,00 4,3

2009. 69.418.198,74 6.520.500.000,00 3.339.877,16 313.717.000,00 4,8

АР

АН

ЂЕ

Л

ОВ

АЦ

2007 12.206.219,16 976.011.725,00 520.756,06 41.639.759,00 4,3

2008 10.915.996,05 888.909.207,00 663.281,54 54.012.210,00 6,1

2009 8.593.889,62 807.230.068,00 648.589,24 60.922.441,00 7,6

БА

ТО

-

ЧИ

НА

2007. 2.205.447,21 176.348.000,00 222.186,68 17.766.091,00 10,1

2008. 2.820.937,28 229.714.000,00 164.152,73 13.367.252,00 5,8

2009. 1.953.088,82 183.455.000,00 134.765,18 12.658.588,71 6,9

КН

ИЋ

2007. 1.698.423,13 135.806.253,68 31.865,89 2.548.003,00 1,9

2008. 1.869.482,13 152.235.295,00 32.101,84 2.614.111,58 1,7

2009. 1.702.424,50 159.909.925,00 28.590,64 2.685.539,00 1,7

ЛА

ПО

ВО

2007. 1.597.058,81 127.701.142,00 54.049,03 4.321.771,00 3,4

2008. 2.234.235,27 181.937.800,00 66.197,73 5.390.600,00 3

2009. 1.548.065,60 145.410.885,00 64.339,97 6.043.498,00 4,2

РА

ЧА

2007. 1.695.843,83 135.600.012,00 62.782,41 5.020.094,00 3,7

2008. 1.908.151,88 155.384.242,00 61.817,67 5.033.924,00 3,2

2009. 2.108.433,58 198.046.642,00 61.456,80 5.772.680,00 2,9

ТО

ПО

-

ЛА

2007. 3.331.194,77 266.363.000,00 246.159,96 19.683.000,00 4,6

2008. 3.716.582,47 302.648.000,00 192.713,41 15.693.000,00 4

2009. 3.050.578,78 286.543.000,00 143.361,01 13.466.000,00 3,5

7,6

6 4,7

4 3,5 3,3

1,8

0

2

4

6

8

Баточина Аранђеловац Крагујевац Топола Лапово Рача Кнић

Просечан годишњи удео културе у укупном буџету града/општине 2007-2009

5

У периоду од 2007. до 2009. године, буџет за културу, у односу на укупне буџете града/општина Шумадијског округа бележи континуиран раст само у Аранђеловцу. У Книћу након пада у 2008. години проценат буџета за културу остаје исти и следеће године. У Крагујевцу, Баточини и Лапову удео општинског буџета за културу је забележио пад у 2008. години након чега бележи раст.

Приказ 3: Тенденција кретања удела буџета за културу у периоду од 2007. до 2009. године

Структура расподеле средстава за културу показује да се у Крагујевцу и Аранђеловцу највећи део утроши на плате. У Лапову највећи удео у буџету заузимају материјални трошкови. У Баточини из општинског буџета за културу не издвајају за програме, већ се средства скоро равномерно распоређују на плате запослених и материјалне трошкове. У Рачи највећи удео одлази на плате, осим 2007. године. Програмски део је само једне године био највећи удео у општинском буџету за културу, 2007. године у Тополи.

Приказ 4: Структура буџета у периоду од 2007. до 2009. године у општинама Шумадијског округа

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Крагујевац

0%

5%

10%

2007 2008 2009

Аранђеловац

0%

10%

20%

2007 2008 2009

Баточина

0%

2%

4%

2007 2008 2009

Кнић

2%

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Лапово

2%

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Рача

2%

3%

4%

5%

2007 2008 2009

Топола

0% 50% 100%

КРАГУЈЕВАЦ

АРАНЂЕЛОВАЦ

БАТОЧИНА

КНИЋ

ЛАПОВО

РАЧА

ТОПОЛА

64,9%

50,7%

53%

44,4%

37,3%

42,1%

40,8%

30,8%

45,7%

47%

7,9%

52,9%

48,5%

13,9

%

4,3%

3,

6%

47,7%

9,8%

9,

4%

45,3%

Плате и доприноси

Материјални трошкови

Програми и пројекти

0% 50% 100%



БАТОЧИНА

КНИЋ

ЛАПОВО

РАЧА

ТОПОЛА

64,2%

61,5%

48,5%

49,7%

37,8%

51,8%

46,7%

30,3%

36,5%

52%

8,9%

57%

33,7%

11,8

%

5,5%

2%

41,4%

5,2%

14

,5%

41,5%




0% 50% 100%



БАТОЧИНА

КНИЋ

ЛАПОВО

РАЧА

ТОПОЛА

78,9%

62%

51,6%

51,7%

35,9%

48,1%

49,5%

6,6%

29,8%

48,4%

9,3%

59,1%

37,2%

13,4

%

14,5%

8,2%

39%

5%

14,7

%

37,1%




6

Организација и функионисање културе у оквиру локалних самоуправа

Надлежност за културу у Шумадијском округу је организована на неколико начина. У Крагујевцу, Аранђеловцу, Рачи и Тополи постоје одељења у оквиру локалне управе које обједињују неколико служби општинске организације, између којих је и култура. У Баточини, Книћу и Лапову не постоји одељење у оквиру општинске управе које се бави културом, већ је за питања из области културе у Баточини задужен савет за културу (као скупштинско тело), у Книћу тај посао обавља већник за културу, док у Лапову о култури брину и савет и већник за културу. Поред Кнића и Лапова, већника за културу имају и Топола и Крагујевац. Табела 3: Преглед организације општина по питању сектора културе

Општина/Град Одељење задужено за питања из

области културе

Да ли постоји

већник за културу?

Да ли постоји савет за

културу као скупштинско

тело?

Да ли постоји

конкурс за пројекте из

области културе?

Крагујевац Градска управа за образовање, културу,

информисање, спорт и омладину Да Не Да

Аранђеловац Одељење за привреду и друштвене делатности Не Да Не

Баточина Не постоји Не Да Не

Кнић Не постоји Да Не Не

Лапово Не постоји Да Да Да

Рача Одељење за општу управу, друштвене

делатности и скупштинске послове Не Не Не

Топола Одељење за привреду, буџет, трезор и

друштвене делатности Да Да Не

Конкурсе за финансирање пројеката из области културе расписују Крагујевац, мада то није

учинио 2009. године, Баточина, Рача и Топола. Табела 4: Издвајање града/општине за аматеризам (приказане су управе које имају издвајања за аматеризам)

Општина/Град Издвајање за аматеризам у култури у односу на укупан буџет општине

2007 2008 2009

Крагујевац 1,9% (1.048.852,76 евра

/83.866.476,00 дин.) 1,4% (1.001.259,64 евра

/81.534.375,00 дин.) /

Баточина 0,47%(10.356,60 евра

/828.116,05 дин.) 0,6%(16.899,64 евра /1.376.168,00 дин.)

0,53%(10.281,30 евра /965.730,00 дин.)

Рача 0,18% (3.126,56 евра

/250.000,00 дин.) 0,16% (3.070,05 евра

/250.000,00 дин.) 0,12% (2.661,54 евра

/250.000,00 дин.)

Топола 0,05% (2.401,19 евра

/192.000,00 дин.) 0,16% (7.490,93 евра

/610.000,00 дин.) 0,03% (745,23 евра/70.000,00

дин.)

Када је у питању дугорочно планирање, према подацима Завода, једино Крагујевац има Стратегију развоја културе (из 2003. године). Ипак, у неким стратегијама општина које су доставиле податке о стратешким документима, разматрају се питања из области културе. У Аранђеловцу културом се на посебан начин баве Стратегија социјалног и економског развоја и Стратегија за развој туризма, у Баточини култура се помиње у Стратегији социјалног и економског развоја, Кнић и Лапово, осим Стратегије за развој општине, немају друге стратегије, а у Рачи се култура помиње у Акционом плану за младе.

Када је реч о пружању информација из области културе град Крагујевац и пет општина Шумадијског округа имају званичне интернет презентације где се могу наћи основне информације о установама културе, а на сајту Аранђеловца постоје линкови за интернет странице свих културних установа. Информације о културним догађајима се на сајтовима објављују повремено или стално.

7

Табела 5: Доступност основних информација о култури општина на интернету

Општина/Град Званична интернет адреса

општина

Да ли се налазе основни подаци о установама у

култури?

Да ли се врши информисање о

културним догађајима

Крагујевац www.kragujevac.rs Да Стално

Аранђеловац www.arandjelovac.rs Постоје линкови за све институције Повремено

Баточина www.sobatocina.org.rs Да Стално

Кнић www.knic.rs Да Стално

Лапово www.lapovo.org Да Стално

Рача www.raca.rs Да Повремено

Топола www.topola.com Да Да

Крагујевац, Аранђеловац и Лапово имају особе за односе са јавношћу које стално информишу грађанство о актуелним догађајима из културе, док у Баточини и Рачи не постоји особа са таквим задужењима. У Книћу особа задужена за односе са јавношћу не информише грађанство о културним догађајима.

Као највеће проблеме културе представници општина истичу као главне – недостатак средстава за програме и за реновирање објеката, као и недостатак средстава за програме. Једино у Крагујевцу наводе недовољну бригу за културно и историјско наслеђе, док у општинама наводе и недовољну стручност и бројност кадрова и недовољно резвијен културни туризам.

Приритети за унапређење културе су у складу са проблемима, те се опремање установа културе као приоритет нашло на листи Крагујевца, Аранђеловца, Кнића и Лапова. Потребу за подстицањем сарадње културе и привреде деле Крагујевац, Кнић, Лапово и Рача, а културни туризам као приоритет наводе Аранђеловац и Баточина. Едукација запослених у култури су приоритети које наводе у Книћу, Лапову и Рачи.

Табела 6: Главни проблеми и приоритети у култури града/општина Шумадијског округа

Град/Општина Највећи проблеми у култури Приоритети за улагање и развој културе


1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3. Недовољна брига за културно-историјско наслеђе

1. Опремање установа културе 2. Подстицање сарадње културе и привреде 3. Реактивација индустријског наслеђа


1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3.Недовољна стручност и бројност кадрова

1. Опремање установа културе 2.Неговање традиције и заштита културне баштине 3.Културни туризам

Баточина

1. Недостатак средстава за програме 2. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 3.Недовољно развијен културни туризам

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Културни аматеризам 3.Културни туризам

Кнић

1.Недовољна стручност и бројност кадрова 2. Недостатак средстава за програме 3. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру

1.Едукација запослених у култури 2. Опремање установа културе 3.Подстицање сарадње културе и привреде

Лапово

1. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2. Недостатак средстава за програме 3.Недовољна стручност и бројност кадрова

1. Опремање установа културе 2. Едукација запослених у култури 3. Подстицање сарадње културе и привреде

Рача

1. Недостатак средстава за програме 2. Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 3.Недовољна развијеност мултикултурализма и међународне сарадње

1. Подстицање сарадње културе и привреде 2.Промовисање мултикултуралности и међународне сарадње 3.Едукација запослених у култури

Топола

1.Недостатак средстава за реновирање објеката и улагање у инфраструктуру 2.Недостатак средстава за програме 3.Недовољна брига за културно и историјско наслеђе

1.Неговање традиције и заштита културне баштине 2.Опремање установа културе 3.Културни туризам

8

Културни ресурси општина У Шумадијском округу међу културним актерима којих има укупно 62, најбројнија су

културно-уметничка друштва којих има 25, а одмах за њима по бројности су установе културе којих има 24. У Книћу је култура обједињена у једном буџетском кориснику – библиотеци, која поред библиотечке делатности организује и остале културне активности у општини која је њен оснивач. Поред библиотеке, све општине округа, осим Кнића, имају културни центар.

У Книћу и Рачи као засебна правна лица Завод није успео да идентификује ниједно удружење, којих у округу има 13. У Крагујевцу их је скоро пола, у Аранђеловцу 4, а остале општине имају по једно удружење. Када је реч о њиховим активностима, углавном су заступљена ликовна уметност и књижевност, а међу крагујевачким удружењима и позоришна уметност.

У 2010. години у Крагујевцу је формирана још једна установа – Музички центар, која обједињује градски хор и оркестар и још многе музичке активности. У време када је тим Завода прикупљао податке, Установа није постојала, те стога и неће бити представљена.

Табела 7а: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Шумадијски округ б

ро

ј

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Крагујевац 24 актера 10

-Народни музеј -Музеј 21. октобар -Народна библиотека Вук Караџић -Историјски архив Шумадије -Завод за заштиту споменика културе -Дом омладине Крагујевац -Центар за неговање традиционалне културе Абрашевић -Књажевско-српски театар -Позориште за децу -Градски камерни хор Лицеум у оквиру којег се налази и Градски камерни гудачки оркестар Шлезингер

6

-Дечја позоришна радионица, Драмски студио и Филмска радионица -Невладина организација Миленијум -Књижевна група крагујевачка – КГК -Крагујевачко удружење карикатуриста – КУК -Књижевни клуб Катарина Богдановић -Ликовни уметници Крагујевца – ЛУК

8

-КУД Свилен конац -КУД Лепеница -КУД Шљивовац -КУД Илићево -КУД Рамаћанка -КУД Младост Шљивовац -КУД Адам Милутиновић – Самовац -КУД Арион

Аранђеловац 14 актера 5

-Центар за културу и образовање -Народна библиотека Свети Сава -Народни музеј -Фонд Први српски устанак -Смотра Мермер и звуци

4

-УГ Баштина и будућност Аранђеловац 1859. -Задужбинско друштво Први српски устанак -Удружење ликовних уметника Аранђеловца -Арт форум

5

-КУД Сретење -КУД Шамот -КУД Абрашевић -КУД Електропорцелан -РКУД

9

Табела 7б: Преглед актера у култури у општинама округа (актери обележени црвеним словима нису Заводу доставили упитнике)

Шумадијски округ б

ро

ј

Установе

бр

ој

Удружења

бр

ој

КУД-ови

Баточина 7 актера 2

-Народна библиотека Вук Караџић -Културно-туристички центар Доситеј Обрадовић

1

-Клуб књижевника

4

-КУД Баточина -КУД Бранислав Нушић -КУД Вук Караџић -КУД Жировница

Кнић 5 актера 1

-Општинска библиотека Др Драгиша Витошевић

/

4

-КУД Гружа -КУД Стеван Книћанин -Певачка група Баранка -Певачка група Книћанка

Лапово 4 актера 2

-Општинска библиотека Слово -Културно-туристички центар Стефан Немања

1

-Удружење ликовних уметника

1

-КУД Лапово

Рача 3 актера 2

-Културни центар Радоје Домановић -Библиотека Радоје Домановић

/

1

-КУД Филип Вишњић

Топола 5 актера 2

-Културни центар Топола -Библиотека Радоје Домановић

1

-Задужбина краља Петра I Карађорђевића 2

-КУД Опленац -КУД Светлић

Укупно актера у Шумадијском округу 62

Поред установа, у културне ресурсе спадају и запослени у култури. Највећи број

запослених има очекивано с обзиром на највећи број установа културе, град Крагујевац. Аранђеловац је на другом месту, а најмање запослених имају Кнић и Лапово.

Табела 8: Број запослених према полу и образовању у установама културе

Укупно Мушки Женски ОШ ССС ВШ ,ВСС

Крагујевац 287 125 162 25 141 121

Аранђеловац 57 22 35 3 33 21

Баточина 15 5 10 / 13 2

Кнић 4 1 3 1 2 1 Лапово 4 2 2 2 1 1

Рача 9 2 7 / 9 /

Топола 9 1 8 1 3 5

Када је о полној структури реч, жене су бројније од мушкараца у свим општинама, осим у Лапову, где су по бројности једнаки. Највећи број жена међу кадровима у култури општина има Аранђеловац, па Баточина. Образовна структура показује да готово у свим општинама Шумадијског округа предњачи средњеобразовани кадар, а у Рачи су сви запослени у култури средњег образовања.

10

Приказ 5: Полна и образовна структура запослених у општинама Шумадијског округа

ПОЛ

ОБРАЗОВАЊЕ

Поливалентни центри општина Шумадијског округа

У свим самоуправама Шумадијског округа постоји поливалентни центар. У Книћу се у улози поливалентног центра налази библиотека, која као једина установа културе у општини организује све културне догађаје.

У Крагујевцу је то Дом омладине, који није стандардан културни центар, већ установа која има за циљ развој и популаризацију урбане културе младих како код стваралаца, тако и код публике у региону Шумадије. У зграду бивше гинеколошке ординације, у којој се данас налази, усељава се почетком 70-их година 20. века. Дом омладине је један од просторно највећих културних центара у Србији, чему је допринелo спајање са друштвеним предузећем Шумадија филм током 2008/2009. године, а којом Дом омладине добија три градске сале за извођење различитих програма. Дом омладине Крагујевац је поливалентни културни центар који је од свог оснивања био усмерен ка музичко-сценској и ликовно-примењеној уметности. Центар за културу и образовање у Аранђеловцу настао је спајањем три установе – Дома омладине, Дома културе у селу Даросава и Радничког универзитета Станислав Сремчевић Црни.

Када је реч о старости објеката који су у служби поливалентних центара, најдавније је подигнута зграда Дома омладине Крагујевац 1930. године, а за њимје зграда аранђеловачког Центра за културу и образовање која датира од 1931. године. Иначе су зграде поливаленентих центара старе, махом изграђене половином 20. века. У најмлађем простору налази се баточински

43,6% 56,4

%


Мушкарци Жене

38,6% 61,4

%



33,3%

66,7%

Баточина


25%

75%

Кнић


50% 50%

Лапово


22,2%

77,8%

Рача


11,1% 88,9

%

Топола


8,7%

49,1%

42,2%


ОШ ССС ВШ,ВСС

5,3%

57,9%

36,8%



86,7%

13,3%

Баточина


25%

75%

25%

Кнић


50%

25%

25%

Лапово


100%

Рача


11,1%

33,3%

55,6%

Топола


11

поливалентни центар. У Аранђеловцу, Баточини, Рачи и Тополи поливалентни центри су смештени у објекте који су споменици културе од значаја, а у Лапову од великог значаја.

Табела 9: Подаци о оснивању и простору поливалентних центара

Назив установе Година оснивања Година изградње

зграде

Зграда – споменик културе

Дом омладине Крагујевац 1963. 1930. Н.п.

Центар за културу и образовање, Аранђеловац

1999. 1931. Да, од значаја

Културно-туристички центар Доситеј Обрадовић, Баточина


Општинска библиотека Др Драгиша Витошевић, Кнић

1966. Н.п. Н.п.

Културно-туристички центар Стефан Немања, Лапово

1950. 1947. Да, од

великог значаја

Културни центар Радоје Домановић, Рача


Културни центар Топола 2009. Н.п. Да, од значаја

*Н.п. – Нема података

Просторни капацитети Простори установа поливалентног типа у Шумадијском округу су углавном у власништву

установа. Једино у поливалентним установама Крагујевца, Раше и Тополе истичу да се налазе у уступљеном простору (без накнаде.

Највећим простором располаже Дом културе у Крагујевцу, док најмање квадратних метара има Општинска библиотека Др Драгиша Витошевић у Книћу.

Поливалененти центри у Книћу, Рачи и Тополи располажу једним простором за програмске активности, док остали имају више. Дом омладине Крагујевац у оквиру своје зграде има два објекта за програме и сцену на отвореном, а од 2008. године припојене су им и три сале Шумадија филма: сала Шумадија, сала Пионир и сала Радничког дома које нису узете у обзир јер нису функционалне за одржавање програма. Центар за културу и образовање у Аранђеловцу своје делатности обавља у три објекта – у сопственој згради, у дворани Парк и Дому омладине. У Баточини и Лапову поред главне сале постоји и простор за одржавање мањих програма, најчешће изложби.

Табела 10а: Основни подаци о простору

Назив установе Површина простора

Број простора

за програме

Површина главне сале

Број места за седење у великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући сцене на

отвореном)

Дом омладине Крагујевац

632 м2 +

дворане Шумадија

филма

6 40 м2 60 40 м

2


2.710 м2 3 360 м

2 540 /

Културно-туристички центар

Доситеј Обрадовић, Баточина

800 м2 2 350 м

2 420 100 м

2

Општинска библиотека Др Драгиша

Витошевић, Кнић 500 м

2 1 300 м

2 213 /

12

Табела 10б: Основни подаци о простору

Назив установе Површина простора

Број простора

за програме

Површина главне сале

Број места за седење у великој сали

Површина додатних

простора за програме

(изузимајући сцене на

отвореном)


Стефан Немања, Лапово

721 м2 2 400 м

2 245 145 м

2

Културни центар Радоје Домановић,

Рача 710 м

2 1 163 м

2 50 /

Културни центар Топола

546 м2 1 200 м

2 265 /

Представници културних центара кроз упитник су оцењивали просторије за рад (канцеларије) и просторе за одржавање програма. Најниже оцене канцеларијског простора дали су у Центру за културу и образовање у Аранђеловцу, наглашавајући да је део зграде у којем се налазе канцеларије од лима и стакла, што отежава оптималну климатизацију тог дела простора. Најлошију оцену простора за програме дали су представници Културног центра у Тополи, а као главни проблем навели су недостатак простора за реализацију мањих програмских садржаја. Грејање и недостатак простора су најчешћи проблеми када је реч о канцеларијама поливалентних центара. У простору за одржавање програма проблем грејања деле у Баточини и Книћу, у Крагујевцу истичу стање електроинсталација, а у Лапову прокишњавање и потребу за гардеробом.

Табела 11: Оцене и проблеми простора1

Назив установе

Оцена канцелар

ијског простора

Највећи проблем канцеларијског

простора

Оцена простора

за одржавање програма

Највећи проблем простора за одржавање програма

Дом омладине Крагујевац

3 Проблеми са

електроинсталацијама 3

Проблеми са електроинсталацијама


2 Скученост простора,

неопремљеност 3 Н.п.


Доситеј Обрадовић, Баточина

3 Грејање просторија у зимском периоду и хлађење у летњем

периоду 4

Недостатак расвете и грејања у сали

Општинска библиотека Др Драгиша

Витошевић, Кнић

Н.п. Недостатак простора и

грејање Н.п. Грејање


Стефан Немања, Лапово

3 Прокишњавање 3 Недостатак гардеробе и прокишњавање галерије

Културни центар Радоје Домановић,

Рача 3 Неопремљеност 4 Н.п.

Културни центар Топола

3 Неадекватно загревање

просторија 2

Недостатак простора за мање програмске садржаје

1 У упитницима намењеним поливалентним центрима у градовима, од представника је тражено да шест просторних

категорија (кров, подови, зидови, електро инсталације, мокри чвор, грејање) просторија за одржавање програма и просторија за рад оцене према опцијама „добро“, „задовољавајуће“ и „лоше“. Ради прегледнијег упоредног приказа са просторијама поливалентних центара у општинама, опције су преточене у оцене 1, 3 и 5 („лоше“, „задовољавајуће“, „добро“), па просек оцена по категоријама, чини коначну оцену просторија за одржавање програма и за рад.

13

Пројекат реновирања објекта имају урађен сви поливалентни центри, осим КЦ Радоје Домановић у Рачи. Са изузетком Културног центра у Крагујевцу и Тополи сви су дали и процену вредности. Процењена вредност реновирања објекта аранђеловачког културног центра износи укупно 10.000.000,00 динара, а подразумева реконструкцију сале, адаптацију и опремање гардеробе и опремање канцеларија. У Баточини процењују да је износ потребан за радове 4.600.000,00 динара, а у Библиотеци у Книћу је за замену столарије, препокривање дела зграде и куповину аутомобила потребно 5.500.000,00 динара. У КТЦ Доситеј Обрадовић у Лапову наводе да им је за реконструкцију крова сале потребно 1.989.900,00 динара и за изградњу гардеробе, у склопу које би се нашао и магацин, 5.700.000,00 динара.

Програми и публика Изложбене активности и биоскопске пројекције су програми које организује већина

културних центара Шумадијског округа. У Крагујевцу, Аранђеловцу, Книћу и Лапову негују изложбене активности било као гостујуће програме, било да су галеријски простори организационе јединице установе, а најактивнији међу њима је лаповачки Центар који је приредио 13 изложби. Биоскоп је један од сталних програма у Дому омладине Крагујевац, Центру за културу и образовање у Аранђеловцу, КТЦ Стефан Немања у Лапову и у Културном центру Топола, који је међу биоскопима најпосећенији. Може се рећи да су општине Шумадијског округа успешне у очувању биоскопа који у Србији све више губи популарност. Концерти савремене музике су врло заступљени у округу а одржавају се у Крагујевцу, Аранђеловцу, Лапову и Тополи.

Позоришне представе има прилику да погледа публика у Крагујевцу, Лапову и Рачи, где је аматерски позоришни ансамбл најзначајнија организациона јединица и једини програм који се редовно одржава, поред креативних радионица за жене и пензионере.

Наступи културно-уметничких друштава се, као гостујући програм, организује у Аранђеловцу и Тополи. У Општинској библиотеци Др Драгиша Витошевић у Книћу се, очекивано, организују књижевне вечери, мада тек три пута у 2009. години, али та врста програма се одржава и у домовима културе Лапова и Тополе. Сличан вид програма, предавања и трибине одржавају се у Книћу и Тополи, а Центар за културу и образовање у Аранђеловцу је једини поливалентни центар у округу који се бави издавачком делатношћу.

КТЦ Доситеј Обрадовић у Баточини није доставио податке о својим програмима, али на разговору са представницима Установе установљено је да, када је реч о редовним програмима, организују гостујуће позоришне представе и изложбе, које у просеку види око 80 посетилаца.

Табела 12а: Програми и посећеност поливалентних центара Шумадијског округа (КТЦ Доситеј Обрадовић из Баточине није доставио податке о програмима)


Садржаји/делатности Тип садржаја*

према организатору

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

До

м

ом

ла

ди

не

Кр

агу

јев

ац

Изложбе сопствени 5 1.000

Биоскоп сопствени 10 премијера 20 пројекција

500

Позоришне представе сопствени 20 600

гостовања 5 200

Це

нта

р з

а

ку

лту

ру и

о

бр

азо

ва

ње,

Ар

ан

ђе

ло

ва

ц Изложбе сопствени Н.п. Н.п.

Биоскоп сопствени Н.п. 677

Наступи КУД-ова гостујући 8 2.870

Концерти савремене музике гостујући 10 4.747

Издавачка делатност сопствени 2 укупан тираж 250

Књижевне вечери гостујући 15 3.930

Оп

шти

нск

а б

иб

ли

оте

ка

Др

Др

аги

ша

Ви

то

шев

ић

К

ни

ћ

Изложбе Н.п. 2 Н.п.

Књижевне вечери сопствени 3 Н.п.

Предавања сопствени 2 Н.п.

*Н.п.- нема података

14

Табела 12б: Програми и посећеност поливалентних центара Шумадијског округа


Садржаји/делатности

Тип садржаја*

према организатор

у

Број програма у

2009. години

Број публике на програмима

Ку

лту

рн

о-

ту

ри

сти

чки

цен

та

р

Ст

еф

ан

Нем

ањ

а

Лап

ов

о

Изложбе

сопствени 4 1.900

гостовање 6 Н.п.

гостујући 3 Н.п.

Књижевне вечери гостујући 2 Н.п.

Биоскоп гостујући 5 Н.п.

Концерти савремене музике гостујући 3 око 3.300

Позоришне представе гостујући 10 Н.п.

Ку

лту

рн

и

цен

та

р

Рад

оје

Д

ом

ан

ов

ић

Рач

а

Позоришне представе

сопствени 3 100

гостовање 7 300

гостујући 5 Н.п.

Ку

лту

рн

и

це

нта

р

То

по

ла

Биоскопске пројекције сопствени 30 премијера 50 пројекција

850

Наступи КУД-ова гостујуће 5 1.000

Концерти савремене музике - 4 1.200

Трибине и предавања сопствени 5 170

Књижевне вечери сопствени 10 200

*Када је реч о типу садржаја, прави се разлика између тога да ли културни центар организује одређене садржаје као соспствену делатност, организује гостовања сопствених организационих јединица (КУД, изложбе, аматерска позоришна трупа и сл.) или други актери гостују у установи као гостујући. садржаји **Н.п. – нема података

Према оценама представника установа, најпосећенији програми у центрима за културу Шумадијског округа су музички и позоришни програми.

Када је реч о отворености установа према публици, сви центри за културу имају радно време у складу са својим програмима и користе различите видове промоције садржаја.

Табела 13а: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према речима

представника установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је

посећеност највећа

Радно време Установе

Це

нта

р з

а

кул

ту

ру и

об

ра

зо

вањ

е,

Ар

ан

ђе

ло

вац

-музички -књижевни -позоришни -фолклорни

1.плакати 2.флајери 3.рекламни спотови на телевизији 4.рекламе у штампаним медијима 5.интернет (банери и социјалне мреже)

период од фебруара до јуна

и од септембра до

децембра

7-14ч 17-22ч

Ку

лту

рн

о

ту

ри

сти

чки

ц

ен

та

р Р

ад

оје

До

ман

ов

ић

,

Бато

чи

на

-фолклорни

1.плакати 2.интернет социјалне мреже 3.интернет (банери) 4.рекламе на радију рекламе у штампаним медијима

април, мај, септембар

7-16ч

15

Табела 13б: Отвореност према публици и начини анимације


Најпосећенији програми према речима

представника установе

Начини презентовања програма публици рангирани према учесталости коришћења

Период у години када је

посећеност највећа

Радно време Установе

Ку

лту

рн

о-

ту

ри

сти

чки

цен

та

р С

теф

ан

Нем

ањ

а

Лап

ов

о -ликовни

-музички -позоришни -манифестација Етно сајам

Користе се подједнако: плакати флајери рекламни спотови на телевизији рекламе у штампаним медијима интернет (банери и социјалне мреже)

март и септембар 7-21.30ч

Ку

лту

рн

и

це

нта

р Р

ад

оје

До

ма

но

ви

ћ

Ра

ча

-позоришни

1.плакати 2.флајери 3.рекламе на телевизији и на радију 4.рекламе у штампаним медијима 5.интернет (банери и социјалне мреже)

зима 7-15ч

Ку

лту

рн

и

це

нта

р

То

по

ла

-музички -књижевни -фолклорни

1.рекламе на радију 2.флајери 3.плакати

Н.п. 8-16ч

*Н.п. – Нема података

Готово све установе, изузев оних у Крагујевцу и Книћу, како би привукле публику на

програме, користе позивнице као форму личног позивања. Путем порука на мобилне телефоне на своје програме позивају поливалентни центри у Баточина, Лапово и Рача. Вид маркетинга програма који користе сви домови културе, осим Библиотеке у Книћу, је позив путем електронске поште, а број корисника на мајлинг листи се креће од 4 (Баточина) до 800 (Топола). Када је реч о истраживањима потреба постојеће и потенцијалне публике, то редовно чини само КТЦ Стефан Немања у Лапову, док у Крагујевцу и Аранђеловцу повремено обављају истраживања потреба публике. Евалуацију програма и рада спроводе у Дому омладине Крагујевац, у аранђеловачком Центру за културу и образовање једном годишње, а у Лапову евалуацију обављају два пута годишње. Сви поливалентни центри имају архиву својих активности. У Аранђеловцу и интернет сајт сматрају врстом архове, а у крагујевачком Дому културе документују своје програме и путем прес и медиа клипинга. Тенденција кретања публике говори да су програми поливалентних установа сваке године све посећенији. Подаци показују да су најпосећенији програми Дома омладине Крагујевац, а међу културним центрима општина Шумадијског округа највише публике привукао је аранђеловачки Центар.

Приказ 6: Рангирање установа према броју посетилаца на програмима у 2009. години (поливалентни центри у Книћу и Рачи нису доставили податке о посећености)

60000

35900

12550 5000 1200

0

20000

40000

60000

80000

Крагујевац Аранђеловац Лапово Баточина Topola

Посећеност програма у 2009. години

16

Приказ 7: Тенденција кретања публике на програмима у периоду од 2005. до 2009. године (поливалентни центри у Книћу, Рачи и Тополи нису доставили податке о посећености од 2005-2009. године)

Од редовних манифестација Центар у Аранђеловцу организује: Брезовачку заветину, Циклус Уметност филма, Мини фест, Позоришну ревију, Сабор на Букуљи и Сусрете села. Најдужу традицију, од 43 године одржавања, има Сабор на Букуљи, а остале манифестације, осим Сусрета села, се организују последње четири године. Културно-туристички центар Радоје Домановић из Баточине је организатор Такмичења у говорништву, Клинцијаде, Дана отворених дворишта, Сабора Свети пророк Илија и Обредних хлебова. Општинска библиотека Др Драгиша Витошевић у Книћу је у улози организатора манифестације изворних певачких група и међународне ликовне колоније Гружанска јесен, која окупља сликаре и вајаре последњих 14 година. У Лапову Културно-туристички центар Стефан Немања организује манифестације: Мини октобар фест, Музичке свечаности, Дечји филмски маратон и Фестивал Деца певају хитове. Рачански Културни центар организује одржавање Окружне смотре рецитатора, Карађорђевих дана и Креативног кампа. У сарадњи са општином Топола, Културни центар организује Видовдански рок концерт и традиционалну Липовачку сликарски колонију, за коју средства даје и Министарство културе.

Табела 14: Просечна цена улазница у поливалентним установама Шумадијског округа

Установа Просечна цена улазница Попусти

Дом омладине Крагујевац 300,00 дин. Особе са инвалидитетом


250,00 дин. Немају попуст

Културно-туристички центар Доситеј Обрадовић, Баточина

150,00 дин. За ђаке


100,00-150,00 дин. За ђаке, студенте и пензионере

Културни центар Радоје Домановић, Рача

100,00 дин. Немају попуст

Културни центар Топола 100,00-200,00 дин. За ђаке и особе са посебним

потребама

15000

15000

30000 40000

60000

0

20000

40000

60000

80000

2005 2006 2007 2008 2009

26700

29700

32600

34700

35900

0

10000

20000

30000

40000

2005 2006 2007 2008 2009

2000 3000

4000 4600

5000

0

2000

4000

6000

2005 2006 2007 2008 2009

9500

11700

11000

12900

12550

0

5000

10000

15000

2005 2006 2007 2008 2009

17

Сарадња Поливалентни центри Шумадијског округа имају добро развијену мрежу сарадње, од

техничке до сарадње на организацији догађаја. Осим између себе, центри културе негују и сарадњу на локалном нивоу са установама културе, али и са актерима цивилног сектора, што истичу Крагујевац, Баточина и Кнић.

Сарадња на националном нивоу није толико развијена. Министарство културе, информисања и информационог друштва је као актер сарадње навео Културни центар Топола, који, поред актера у култури, остварује сарадњу са туристичким организацијама.

Установе у Книћу, Рачи и Тополи наводе сарадњу са центром округа. Сарадњу на међународном нивоу не остварује ниједан поливалентни центар.

Сви поливалентни центри имају сарадњу са локалним медијима, углавном телевизијским станицама, и то у циљу информисања грађана о догађајима из културе. Баточински Центар има сарадњу са месечником Поморавље Смедерево. Сарадњу са јавним сервисом истакли су једино представници КТЦ-а у Лапову.

Табела 15а: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

До

м

ом

ла

ди

не

Кр

агу

јев

ац

Све градске установе културе и

актери цивилног сектора

/ СКЦ Крагујевац / Крагујевац је центар округа

Н.п.

Це

нта

р з

а к

ул

ту

ру и

об

ра

зо

вањ

е,

Ар

ан

ђе

ло

вац

Смотра Мермер и

звуци, Народни музеј Ниш, Музеј 21. октобар, Народна

библиотека Вук Караџић

/ / / Не постоји

-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Ку

лту

рн

о

ту

ри

сти

чки

цен

та

р

Рад

оје

До

ман

ов

ић

,

Бато

чи

на

КУД Баточина, Удружење

Златне руке Баточине

КТЦ Стефан Немања

Лапово, Центар за културу

Свилајнац, КТЦ Радоје

Домановић Рача, ГТО Крагујевац

/ / Не постоји Н.п.

Оп

шти

нс

ка

би

бл

ио

тека

Др

Др

аги

ша

В

ит

ош

ев

ић

Кн

ић

Културно- уметничка друштва

КТЦ Радоје Домановић

Рача, Народна библиотека Вук

Караџић у Крагујевцу

/ /

Народна библиотека Вук

Караџић у Крагујевцу

-техничка

Ку

лту

рн

о-

ту

ри

сти

чки

цен

та

р С

теф

ан

Нем

ањ

а

Лап

ов

о

Библиотека Слово, школе

Позоришта и туристичке

организације из окружења

Културни центри Србије

/ /

-логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

18

Табела 15б: Сарадња са другим актерима у култури


Ниво сарадње

Тип сарадње Локални ниво

Регионални ниво

Национални ниво

Међународни ниво

Сарадња са центром округа

Ку

лту

рн

и ц

ен

та

р

Ра

до

је

До

ма

но

ви

ћ Р

ач

а

/

Аматерска позоришта,

КУД-ови, уметници

/ / Са свим

установама

-техничка -логистичка -сарадња на организацији догађаја -сарадња на пројектима/ програмима

Ку

лту

рн

и ц

ен

та

р

То

по

ла

Библиотека Радоје

Домановић, Туристичка

организација, Општина Топола,

Задужбина краља Петра I Карађорђевића

Библиотеке и туристичке

организације

Министарство културе

/ СКЦ Крагујевац, Театар Јоаким

Вујић

-сарадња на организацији догађаја

Кадрови

2

Највише запослених има Центар за културу и образовање у Аранђеловцу – 21, а најмање запослених, по троје, раде у поливалентним центрима у Книћу и Тополи.

Приказ 8: Број запослених у поливалентним центрима Шумадијског округа

Када је о старосној структури реч, приметно је да су у центрима за културу у Шумадијском округу најзаступљенији запослени између 40 и 49 година, у Аранђеловцу су бројнији запослени у шестој деценији (50-59) а у Културном центру Тополе кадрови између 30 и 39 година. Просечна старост запослених највећа је у лаповачком дому културе, а најмања у рачанском.

Табела 16: Просечна старост запослених у установама

Назив установе Просечна старост запослених

Дом омладине Крагујевац 45

Центар за културу и образовање, Аранђеловац 48 Културно-туристички центар

Доситеј Обрадовић, Баточина 41


52

Културни центар Радоје Домановић, Рача 38

Културни центар Топола 41

2 Општинска библиотека Др Драгиша Витошевић у Книћу није доставила Заводу податке о структури запослених, те је

искључена из приказа структура запослених.

12

21 9

3

4

6 3 Крагујевац Аранђеловац

Баточина Кнић

Лапово Рача

Топола

19

Приказ 9: Старосна структура кадрова у поливалентним установама

Полна структура показује да је у два центра за културу исти број мушкараца и жена

(Крагујевац и Лапово), док је у осталим центрима број жена двоструко већи од броја мушкараца. Приказ 10: Полна структура и број припадника мушког и женског пола у установама

Када је о образовној структури реч, у већини културних центара Шумадијског округа преовлађују кадрови са средњом стручном спремом, а у Културном центру Раче, сви запослени су средњошколског образовања. Једино у рачанском и баточинском Центру нема запослених са основношколским степеном образовања. Највећи број кадрова са најнижим образовањем има аранђеловачки Центар за културу и образовање који има и највише запослених.

0% 20% 40% 60% 2

5%

58

,3%

16

,7%

0%

50%

19

%

28

,6%

47

,6%

4,8

%

0,0%

20,0%

40,0%

60,0%

44

,4%

44

,4%

11

,2%

0%

50%

40-49 50-59 60+

50

%

25

%

25

%

0%

50%

16

,7%

33

,3%

33

,3%

16

,7%

0%

50%

100%

66

,7%

33

,3%

50% 50%

мушкарци 6 жене 6

33,3% 66,7

%


33,3%

66,7%


50% 50%


33,3%

66,7%


33,3%

66,7%


20

Приказ 11: Образовна структура и број кадрова према стручној спреми у установама

У раду установама помажу и сарадници, најчешће кроз хонорарни ангажман. Наиме, три установе користе тај облик додатног рад. Највећи број хонорарних сарадника има крагујевачки дом културе. Представници Културног центра Топола навели су да имају хонорарне сараднике и волонтере, мада нису навели колико њих. Потребу за волонтерима навели су у Тополи и у Лапову.

Приказ 12: Број и тип сарадника у поливалентним установама

Буџет Културни центри у Шумадијском округу највећим делом се финансирају из буџета

града/општине оснивач

Шумадијски округzaprokul.org.rs › wp-content › uploads › 2015 › 01 ›...

Documents

Transcript of Шумадијски округzaprokul.org.rs › wp-content › uploads › 2015 › 01 ›...