СТРУЈА ЈЕ РОБА, › wp-content › uploads › 2019 › 12 › List-ERS-32-web.pdf ·...

На маргинама интересовања јавности, Електропривреда по-сљедњих мјесеци, седмица, посебно дана, улази у процес оз-биљних промјена. Није ријеч о цијенама, па зашто би кога осимЕлектропривреде саме и било брига. Зашто би било важно ра-зумјети да су на наплату стигле године у низу, током којих се оба-веза очувања социјалне стабилности до те мјере пребацила налеђа Електропривреде да иста та леђа попуштају.

Много је истина са којима се Електропривреда суочила у по-сљедњим мјесецима, седмицама данима.

Електрична енергија је роба којом се тргује на велепро-дајним и малопродајним тржиштима. Неприродно ниска цијенаелектричне енергије је престала бити компаративна предносткојом смо били склони хвалити се, поредећи је са цијенама уокружењу. Неприродно ниска цијена електричне енергије пре-стала је бити и конкурентна предност јер је за посљедицу про-извела смањење производње, смањење прихода по основупродаје.

С друге стране, по инерцији прихватајући обавезу запошља-вања што већег броја људи, не водећи рачуна ни о каквом дру-гом осим о критеријуму који носи призвук социјалног, изсмањених прихода потребно је значајно већи износ од одобре-ног и у цијену укалкулисаног износа издвојити за исплату зарадазапослених.

Истовремено, ниво исплаћених зарада, учинио је да и Елек-тропривреду захвати присутан талас одласка квалификоване икомпетентне радне снаге, неупоредиво боље плаћене чак и уприватним компанијама у Републици Српској, да не говоримо уземљама Европске Уније, која их објеручке прихвата.

Требало је храбрости за доношење одлука о покретању про-цеса реорганизације с циљем подизања ефикасности и продук-тивности, те усклађивања броја, али и неопходнеквалификационе структуре запослених са потребама нове орга-низације.

Прве од одлука, којих ће у започетом процесу бити још, у ин-тересу су очувања и оздрављења Електропривреде. Знали су тоони који су их доносили, свјесни њихове тежине, али и чиње-нице да свако одлагање њиховог доношења проблеме чинивећим, оздрављење тежим.

Висок степен разумијевања менаџмента компаније и синди-ката, гаранција је да ће бити уложен максималан напор да свипроцеси буду проведени праведно и правично, уз заштиту правасваког запосленог, било да остаје или споразумно одлази из ком-паније.

О надолазећим је промјенама потребно разговарати, објаш-њавати их, са њима упознати сваког запосленог. До рјешења јепотребно долазити договорима, разумијевањем и међусобнимуважавањем. На добробит свих.

СТРУЈА ЈЕ РОБА,ЉУДИ СУ РЕСУРС

Јагода Лажетић, замјеник главног уредника

ЕРС УВОДНИКЕРС УВОДНИК

САДРЖАЈ

ЕРС УВОДНИК/РИЈЕЧ УРЕДНИКАСтруја је роба, људи су ресурс

ЕРС ИНТЕРВЈУБорислав Грубач, в.д. извршни директор за организа-

ционо правне послове “У корак са реформама“ (стр. 2.)

EРС АКТУЕЛНОЕРС спремна да реализује велике инвестиције (стр. 4)

ЕРС донирала звоно у част погинулих припадникаМУП-а (стр. 4)

И даље најнижа цијена струје (стр. 5) Стабилније напајање за хиљаде купаца (стр. 7)

Високе званице на обиљежавању јубилеја (стр. 8) Посао обављен, рокови испоштовани (стр. 9)

Постројење ОДГ у завршној фази (стр. 10) Почетак реализације капиталног пројекта (стр. 11) Информативни летак за све запослене у дистрибу-

тивним предузећима у систему МХ ЕРС (стр. 12)

ЕРС ДОГАЂАЈИОбиљежен Илиндан – у слици из наших предузећа

(стр. 13) Живи сјећање на хероје слободе (стр. 13)

ЕРС ОБЈЕКТИВТехника и стручност за успјешну будућност (стр. 14)

Реорганизација – пут ка оздрављењу (стр. 15)Тужба уз “накнадну памет“ (стр. 16)

EРС ТЕХНОЛОГИЈАНови систем подстицаја (стр. 18)

Други коп за наставак рада (стр. 20) Потпуна регулација до краја идуће године (стр. 21)

Вишеструка корист за требињско поље (стр. 22) Повратак ХЕ Дубровник на мрежу (стр. 23)

ЕРС ЉУДСКИ РЕСУРСИЗапослени млади електро инжењери (стр. 24)

Прво “IRONMAN“ искуство (стр. 25) Пола вијека, а ниједна пријека (стр. 26)

“Будућност“-панелиста на научном скупу С.Рикало(стр. 27)

Одлазак у пензију једног од неимара ЕРС-а (стр. 28)

IN MEMORIAM

Промјене у електроенергетском сектору су динамичне.Отварање и либерализација тржишта електричне енергије,раздвајање дјелатности, право корисника услуга/крајњихкупаца на квалитетну испоруку и снабдијевање електрич-ном енергијом, праћени су промјенама законодавно-прав-ног оквира у којем се обављају дјелатности производње,дистрибуције и снабдијевања електричном енергијом.

Иако правне и економске послове у електроенергет-ском сектору у поступцима реформи и реорганизација на-зивају пословима подршке, то никако не умањује њиховзначај.

На правном сектору сваке компаније је да обезбиједипотпуну усклађеност пословања са позитивним законскимпрописима и подзаконском регулативом која се односи насваку обављану дјелатност из портфолија компаније пона-особ, што је неминовно довело до тога да је сектор прав-них, кадровских и општих послова поодавно престао битиархивар кадровских досијеа запослених у компанији.

О правном сектору, надлежностима и одговорностима,разговарали смо са извршним директором за правне, кад-ровске и опште послове у МХ ЕРС Матично предузеће а.дТребиње, господином Бориславом Грубачем.

ЕРС: За површног познаваоца прилика у електро-енергетском сектору, законодавно-правни оквир дјело-вања везује се за Закон о електричној енергији иподзаконска акта која оперативно уређују његовупримјену. Закон о електричној енергији јесте кровнизакон када су дјелатности компаније у питању, али јејош много закона са чијим је одредбама неопходно уск-ладити пословање компаније. Можете ли нам рећинешто више о обавезујућој регулативи коју је не-опходно познавати, поштовати и поступати у складу сњом?

Основна дјелатност Матичног предузећа јестеснабдјевање и трговина електричном енергијом, односнопроизводња и дистрибуција електричном енергијом којомсе баве производна и дистрибутивна предузећа која послујуу саставу холдинга. Начин обављања сваке од њих уређује

се одредбама Закона о електричној енергији и подзакон-ским актима која, у складу са овлашћењима која су му датаЗаконом, доноси Регулаторна комисија за енергетику Ре-публике Српске. Истовремено, на снази су и од значаја запословање компаније, Закон о енергетици РС, Закон о пре-носу, регулатору и оператору система електричне енергијеу БиХ, Закон о обновљивим изворима и ефикасној когене-рацији, Закон о концесијама, Закон о заштити животне сре-дине, Закон о енергетској ефикасности и низ других акатакоји се односе на саму дјелатност.

С друге стране, пословање компаније уређује се Зако-ном о привредним друштвима Републике Српске, Закономо раду, Законом о јавним предузећима, те низом законакојима се уређују обавезе плаћања такси и доприноса којеје компанија дужна измиривати и измирује их.

Од осталих важнијих закона битних за пословање пред-узећа истичемо Закон о облигационим односима и Закон ојавним набавкама и др., чијих се одредаба реализацијомпословних процеса компанија мора придржавати.

Све ово говори о сложености послова који су у надлеж-ности правног сектора.

ЕРС: Неки од побројаних закона садрже и одредбекоје нису усклађене са одредбама Закона о електричнојенергији. Само током прошле године у више наврата супокретане иницијативе за измјенама појединих законакоји утичу на обављање дјелатности компаније. Мо-жете ли нам рећи нешто више о томе? О којим зако-нима је ријеч и какав је резултат покретанихиницијатива?

Годинама уназад, Електропривреда РС је покретала ини-цијативе за измјене закона који утичу на обављање дјелат-

Интервју: Борислав Грубач, в.д. извршни директор за организационо правне послове

У КОРАК СА РЕФОРМАМА

ЕРС АКТУЕЛНО

ЕРС // октобар 2019.2

Иако правне и економске послове у електроенергетском сектору у поступцима реформи и реор-ганизација називају пословима подршке, то никако не умањује њихов значај

ности из надлежности компаније.У више наврата, још од 2009. године у континуитету су

покретане иницијативе за измјене Закона о облигационимодносима, Закона о стечајном поступку, Кривичног законаРС, Закона о заштити потрошача, Закона о извршном по-ступку, Закона о судским таксама, и др. Плодом је уродилаиницијатива за измјене Кривичног закона РС увођењем не-овлашћене потрошње електричне енергије у регистар кри-вичних дјела за које су запријећене, како новчане и тако иказне затвором. Матично предузеће је интезивирало актив-ности на измјенама и допунама наведених прописа уз до-стављање образложених аргумената надлежним органимаза наведене измјене.

Усвајање нацрта Закона о електричној енергији и ње-гово упућивање у јавну расправу позитиван су одговор наиницијативе покретане из Електропривреде РС још 2015.године, када смо указивали на потребу за промјенама За-кона о електричној енергији у функцији његовог усклађи-вања са обавезама које произилазе из Трећег енергетскогпакета, које су неминовне са аспекта раздвајања дјелатно-сти у свјетлу сложене власничке структуре у предузећима усистему МХ ЕРС-а.

ЕРС: У надлежности правног сектора је припрема до-кументације у функцији провођења судских спорова,било да је Електропривреда РС или неко од предузећау сатаву компаније тужилац или тужена страна. Не-ријетко је ријеч о сложеним споровима високе вријед-ности. У правилу, ријеч је о споровима који се рјешавајугодинама. Можете ли нам рећи нешто више о неколикоокончаних карактеристичних спорова, који потврђујунаведено?

Можда је најкарактеристичнији спор, како са аспекта ду-жине трајања поступка његовог рјешавања, тако и у погледувисине износа који је био предмет тужбеног захтјева, спорвођен по тужбеном захтјеву СБ-СОФТ д.о.о. Београд. Наиме,СБ-СОФТ је поднио два тужбена захтјева. Прва тужбa je под-несена ради испуњења уговора о имплементацији по-словно-информационог система (ПИС-а) поелектродистрибутивним предузећима МХ ЕлектропривредеРС. Вриједност тужбеног захтјева је била постављена наизнос од 7.859.877,86 КМ, не рачунајући законске затезнекамате. Спор је правоснажно окончан у корист МХ ЕРС.

Друга тужба од стране истог тужиоца, поднесена је радинеоснованог богаћења (стицања без основа) због наводногнеовлаштеног коришћења тужиочевог софтвера за импле-ментацију пословно-информационог система (ПИС-а) поелектродистрибутивним предузећима МХ Електропривреде

РС. Вриједност тужбеног захтјева је била постављена наизнос од 70.838.398,73 КМ. И овај спор је правоснажноокончан у корист МХ ЕРС.

БЛБ Профит, Зептер фонд, Полара инвест фонд, Борс ин-вест фонд су покренули спор у којем је МХ ЕРС Матичнопредузеће била трећетужена страна, а поред њега су ту-жени ЗП “РиТЕ Угљевик“ а.д. Угљевик, Влада РС и ИРБ. Тужбаје поднесена због наводног стицања без основа, а везаноза формирање ДП Инжињеринг Угљевик II. Вриједност туж-беног захтјева је била постављена на износ од 52.538.837,00КМ, не рачунајући законске затезне камате. Спор је правос-нажно окончан у корист МХ ЕРС.

ЕРС: Електродистрибутивна предузећа се посљед-њих година суочавају са тужбеним захтјевима за штетеузроковане прекидима у испоруци електричне енер-гије. Анализом покренутих спорова, могуће је уочитиобразац понашања који указује на спрегу крајњих ку-паца, адвокатских канцеларија и судских вјештака, а наштету дистрибутивних предузећа. Недавно је Техничкисавјет дистрибутивних предузећа у Републици Српскојразматрао ово питање, те покренуо иницијативу у везиса покретањем питања одговорности, прије свега суд-ских вјештака којима судови поклањају вјеру и на базињиховог “стручног мишљења“ доносе пресуде на штетудистрибутера. Какав је Ваш став по овом питању?

У погледу наведеног истичемо да су са нивоа Матичногпредузећа иницирани бројни састанци са представницимаелектродистрибутивних предузећа у циљу прикупљања ар-гументоване документације која би се износила пред над-лежним судовима што би резултирало повољнијимпресудама по ЕД.

ЕРС: Већ из овог кратког разговора којим смо се до-такли само дијела послова из надлежности Секторачијим радом руководите, јасно је да је компетенцијакадрова пресудна када су у питању резултати рада. Рас-полаже ли Сектор потребним знањима и компетен-цијама и како их унапређивати?

Промјене регулативе се дешавају готово на дневномнивоу. На стицању нових знања и на тај начин подизањустепена компетенција запослених у правном сектору, по-требно је континуирано радити. Учење кроз учешће наструковним савјетовањима и конференцијама, могућност јекоју је потребно користити. Новац уложен у стручна усавр-шавања, у нова знања, сигурно је оправдано инвестиранновац који се компанији вишеструко враћа.

Уредништво часописа “ЕРС“


ЕРС // октобар 2019. 3


Лука Петровић, в.д. генерални директор Електро-привреде Републике Српске, је на панел-дискусији"Највећи инвестициони пројекти-енергетика, путеви,телекомуникације", у оквиру Сајма инвестиција и не-кретнина у Бањалуци, истакао да је ЕРС спремна дареализује велике инвестиције и на тај начин искористизначајне потенцијале Српске у енергетици.

“Знамо који модел можемо да примијенимо у зависностиод инвеститора или извођача. Такође, знамо који модел финан-сирања можемо да обезбиједимо. Потребно је учешће иобично се тражи да оно буде 15 до 25 одсто вриједности инве-стиције“, истакао је Петровић. Додао је да се на овај начинможе реализовати пројекат изградње соларне електране снаге100 мегавата у Херцеговини.

“Имамо ријешену финансијску конструкцију за вјетроелек-трану Хргуд и у току је тендерска процедура за хидроелектрануДабар. Постоје потенцијали Дрине и крећемо се према зајед-ничкој инвестицији са Србијом. Имамо у плану хидроелектранена Бистрици, хидроелектрану Цијевна и вјетроелектрану Тру-сина која има потенцијал већи од 200 мегавата“, нагласио јеПетровић.

Он је истакао да Електропривреда РС до сада није ималаразвојну компоненту, јер је водила социјалну политику прили-ком креирања цијене електричне енергије која је знатно исподтржишних.

“Да је наша Електропривреда сваке године, као што су торадиле све електропривреде у окружењу, повећавала цијене

само два до три одсто данас би на рачуну имала 100 милионаКМ за неопходне инвестиције“, истакао је Петровић.

Закључио је да Електропривреда Републике Српске планирада у наредних 10 година повећа производњу електричне енер-гије из обновљивих извора за 1.000 мегавата за шта ће бити по-требно 2,5 милијарди КМ.

У панел-дискусији су, поред Луке Петровића в.д. генералногдиректора ЕРС, учествовали в.д. директора Путеви РС НенадНешић, в.д. директора Аеродроми Републике Српске МиланРачић, помоћник министра енергетике Српске Милан Баштинаци извршни директор за технику компаније М:тел МиодрагВојиновић.

Предраг Шкоро, главни уредникМХ ЕРС, Матично предузеће а.д. Требиње

ЕРС СПРЕМНА ДА РЕАЛИЗУЈЕ ВЕЛИКЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

Епископ бањалучки Јефрем, уз саслужење свештенства,освештао је звоно цркве Светог Архангела Михаила, укомплексу Центра за обуку МУП Републике Српске у За-лужанима које је донација радника "Електропривреде Ре-публике Српске".

Служен је и парастос за припаднике МУП-а Српске којису погинули у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Тачно у 16 часова и 20 минута, у Залужанима се првипут огласило новоосвештано звоно цркве Светог архан-гела Михаила – мјеста молитвеног окупљања припадникаполиције Српске. Црква је подигнута у част припадникаМУП-а који су живот дали за стварање и очување Репуб-лике Српске.

“Њихов подвиг био је јуначки и они су иконе одбраненаше слободе, народа и свете Цркве“, поручио је владикаЈефрем.

Звоно је дар Електропривреде Републике Српске. ЛукаПетровић, в.д. генералног директора ЕРС захвалио је рад-ницима који су донирали новац.

“Захвалио бих министру Лукачу који је изнио идеју данаше предузеће буде донатор ових звона, али и радни-цима Електропривреде који су на свој начин учествовалиу томе. Ово је јединствена црква у Српској чија градња по-казује да наши јунаци неће бити заборављени“, рекао јеПетровић.

Предраг Шкоро, главни уредникМХ ЕРС, Матично предузеће а.д. Требиње

Лука Петровић кумовао на освештању звона

ЕРС ДОНИРАЛА ЗВОНО У ЧАСТ ПОГИНУЛИХ ПРИПАДНИКА МУП-а

Сајам инвестиција и некретнина у Бањалуци



“Алармантно: ЕРС поскупљује струју за привреду упросјеку 22 одсто!“, “Струјни удар на привреду Српске“,само су два наслова првих текстова објављених у медијиманакон што је покренута активност на закључењу уговора оснабдијевању електричном енергијом по тржишним усло-вима.

Цитирани наслови одражавају уобичајен однос премасваком најављеном повећању цијене електричне енергијекоје се, у правилу, означава као потенцијални окидач низаланчаних поскупљења која на крају плаћа сваки грађанинРепублике Српске.

Истине ради, како би се што је могуће објективније саг-ледала потреба за усклађивањем цијене електричне енер-гије по којој ће Електропривреда РС по тржишнимусловима снабдијевати крајње купце из категорија осталапотрошња на средњем напону, потребно је сагледати за-конодавно-правни и друштвено-економски оквир у којемсе промјене дешавају.

Логичним се чини вратити у 2006. годину када је потпи-сан споразум о приступању Енергетској заједници Југоис-точне Европе. Потписивањем овог споразума, БиХ иРепублика Српска као један од два равноправна ентитета,преузела је обавезу провођења Директива ЕУ које се од-носе на начине организовања и пословања електроенер-гетског сектора.

У складу са ЕУ директивама, обавеза је извршити ре-структурирање сектора. Када је реструктурирање у питању,најједноставније је кренути од подјеле дјелатности натржишне и нетржишне, имајући у виду да се електричнаенергија проглашава робом која је предмет трговања каои свака друга роба.

Нетржишном дјелатношћу се сматрају дјелатности пре-носа и дистрибуције електричне енергије које су по својојсуштини природни монополи. У складу с тим цијене услуге

преноса и дистрибуције електричне енергије су регулисанеи њихово утврђивање је у надлежности Државне регула-торне комисије када је пренос у питању, односно Регула-торне комисије за енергетику Републике Српске, када је упитању утврђивање дистрибутивне тарифе-мрежарине запредузећа која дјелатност дистрибуције обављају на тери-торији Републике Српске.

С друге стране, тржишним дјелатностима се сматрајупроизодња и продаја електричне енергије, било да је ријечо продаји на велепродајном или малопродајном тржишту.

Тржиште електричне енергије у БиХ у потпуности јеотворено од 01.01.2015. године, од када сваки крајњи купацима право на слободном тржишту бирати снабдјевача елек-тричном енергијом.

У исто вријеме купци електричне енергије на конзум-ном подручју Републике Српске су у систему јавног илирезервног снабдијевања.

У систему јавног снабдијевања су сви купци на 0,4 kV на-пону, укључујући и домаћинства и купце из категоријеостала потрошња чији су објекти прикључени на нискона-понску дистрибутивну мрежу.

Цијена јавног снабдијевања је у потпуности регулисанаи у надлежности је Регулаторне комисије за енергетику Ре-публике Српске.

У систему резервног снабдијевања су купци чији суобјекти прикључени на средњенапонску мрежу, напонскогнивоа 10, 35 и 110 kV. Цијену резервног снабдијевања ут-врђују дистрибутивна предузећа на приједлог органауправљања МХ ЕРС-а уз обавезујуће ограничење да истане може бити већа од 20% увећане просјечне цијене енер-гије у систему јавног снабдијевања.

Право на резервно снабдијевање, све до измјена Пра-вилника о снабдијевању купаца електричном енергијом ипромјени снабдјевача, није било ограничено.

Од дана потпуног отварања тржишта електричноменергијом, све до 2018. године, МХ Електропривреда РСније користила право на усклађивање цијене резервногснабдијевања, када је извршено прво допуштено повећањецијена енергије које су повећане просјечно за 7,5%.

И тада се, једнако као и сада гласно негодовало одстране крајњих купаца погођених повећањем цијене.

У мају мјесецу 2019. године, Регулаторна комисија заенергетику Републике Српске је измијенила

Правилник о снабдијевању купаца електричне енергијеи промјени снабдјевача у дијелу који се односи на резервноснабдијевање, на начин да је то право ограничено на 60дана.

Таква одлука је за посљедицу имала низ одлука које јеМХ ЕРС морао да донесе, како би пословање у наредномпериоду било усклађено са обавезујућим одлукама Регула-торне Комисије. Другим ријечима речено, електродистри-

Нови уговори о снабдијевању електричном енергијом изазвали велику пажњу јавности

И ДАЉЕ НАЈНИЖАЦИЈЕНА СТРУЈЕ

ЕРС најповољнији лиценцирани снабдјевач електричне енергије под тржишним условима



бутивна предузећа су овом промјеном Правилника изгу-била право на снабдијевање купаца који су у систему ре-зервног снабдијевања, уколико ти купци ову услугу користедуже од 60 дана. Ти су купци упућени на тржиште и дужнису закључити уговоре о снабдијевању по тржишним усло-вима. Услугу снабдијевања по тржишним условима могуобављати сва правна лица која располажу лиценцом изда-том од стране надлежне Регулаторне комисије, укључујућии МХ Електропривреда РС Матично предузеће а.д. Требињекоје је једино предузеће у оквиру система Електропривредекоје има лиценцу за снабдијевање купаца по тржишнимусловима.

Преузимање улоге тржишног снабдјевача на малопро-дајном тржишту електричне енергије је наметнуло потребуза успостављањем нове организационе јединице унутарМатичног предузећа. Формирана је Дирекција за снаб-дијевање кoja je преузела улогу тржишног снабдјевача и потом основу преузела купце који су до 01.09.2019. биликупци електродистрибутивних предузећа. О овој супромјени купци у систему резервног снабдијевања у писа-ној форми обавијештени у јуну мјесецу.

У кратком је времену било потребнопреузети од дистрибутивних предузећасве матичне податке о купцима којимаистиче право на резервно снабдијевање.Начин преузимања података је прописани гарантује једнак статус свим лиценци-раним снабдјевачима на тржишту, у по-ређењу са статусом Дирекције заснабдијевање у функцији тржишногснабдјевача. За све купце на средњемнапону било је потебно припремити новеуговоре о снабдијевању како не би остали без снабдјевача,а тиме и без права на приступ дистрибутивној мрежи, од-носно без напајања електричном енергијом.

Током августа мјесеца, уговори су достављени купцима.Уважавајући оправданост реаговањa купаца на кашњењедоставе уговора на изјашњење, указујући при томе на на-ведене објективне околности које су га узроковале, по-требно је дати појашњење два кључна елемента уговоракоја су изазвала реаговање.

Најгласнији приговор, дошао је од купаца којима је уго-вором понуђена цијена већа од цијене по којој су снаб-дијевани као купци у систему резервног снабдијевања.Потребно је нагласити да је до усклађивања понуђенихцијена дошло код 200 купаца. Приједлог цијене по којој јеснабдијевање понуђено овој групи купаца одраз је одго-ворног односа Електропривреде према интересима соп-ствене компаније. Наиме, сва предузећа у системуЕлектропривреде послују у једнаком законодавно-правномоквиру и у једнаком социјално-економском амбијенту каои сви други привредни субјекти. Без икаквих повластица иизузећа. У обавези су плаћати порезе и доприносе, конце-сионе накнаде и све друге прописане обавезе како премазапосленима тако и према свим другим заинтересованимстранама, те кроз расподјелу добити остваривати улогудруштвено одговорне компаније. Поред тога, за разлику оддругих привредних субјеката, предузећима у систему Елек-тропривреде у обавезу је стављена и улога очувања со-цијалне стабилности кроз ниску цијену електричнеенергије. Не вреднујући објективно цијену сопственог про-извода, Електропривреда послује на сопствену штету, ума-њујући сопствене приходе, доводећи се и до тога да некаод предузећа у систему касне са измиривањем порескихобавеза, што се у јавности посљедњих дана оцјењује као

неодговорно пословање на штету интереса грађана Репуб-лике Српске.

Да су цијене понуђене у новим уговорима и даље ниске,укључујући и 200 купаца код којих је дошло до повећањацијена, указује чињеница да се на тржишту није активираониједан од лиценцираних снабдјевача. Ниједан од њих нијениједном купцу који је негодовао понудио повољнијуцијену те закључио уговор о снабдијевању под повољнијимусловима од оних који су понуђени од стране Дирекције заснабдијевање.

Разумно је очекивање да је интерес свих купаца да сеусклађивање цијена електричне енергије са тржишнимцијенама врши постепено, те да ће кроз постепена по-већања цијене електричне енергије преузети на себе при-падајући дио сопственог трошка по основу утрошенеелектричне енергије. Понуђене цијене електричне енер-гије су у складу са тим очекивањем.

Други разлог за негодовање је одредба понуђеног уго-вора која се односи на “пенале“ као резултат пријевременограскида уговора о снабдијевању на тражење купца. Пред-

ложени члан у уговор је унесен на базистандардне уговорне праксе у земљамаЕвропске Уније и један је од механизамазаштите од препознатих ризика посло-вања. На исти начин, као механизам за-штите од финансијског ризиканеплаћања, уговорним одредбама јепрописана обавеза достављања мјеницеи мјеничне изјаве као инструмента фи-нансијског обезбјеђења.

Ако се има у виду да се цијена елек-тричне енергије на берзи мијења из сата

у сат, а да се уговори закључују на периоде од 3, 6 мјесециили годину дана, очекивано је да буду сагледани сви ризиците да се предузму све прописима допуштене мјере финан-сијског обезбјеђења.

Све наведено провјерљиве су чињенице, прозвани смои позвани да их презентујемо, те очекујемо њихово објек-тивно сагледавање и разумијевање.

Кориговање понуђених цијена у односу на понуђеноније наше повлачење и пораз, само је усаглашено при-стајање на већи број постепених корака с циљем усклађи-вања цијена електричне енергије са тржишним цијенама.

Како год бура изазвана процесом закључења уговора оснабдијевању по тржишним условима остављала утисак не-лагоде за учеснике у разговорима. Из угла Електропри-вреде, покренутим процесима реструктурирања компаније,учињен је први велики корак у процесу који је годинамаодлаган. За то је требало одважности. Овим је кораком по-кренут незаустављив процес који захтијева прилагођавања,како Електропривреде, тако и свих корисника услуга којепружају предузећа у систему.

Дијалог је потребан и пожељан. Уз узајамно поштовањеи уважавање, те потребан степен разумијевања, прихва-тање и прилагођавање промјенама биће једноставније.

На крају, једнако као што су се чула извињења привред-ницима због повећања цијена електричне енергије, по-требно је све нас подсјетити колико је тежак терет очувањасоцијалне стабилности који Електропривреда носи “безпротеста“ дуги низ година. И захвалити јој се на томе!

Служба за информисање ЕРС(Текст преузет из часописа ПРеРС

Привредне коморе РС)

Да су цијене понуђенеу новим уговорима и даљениске, укључујући и 200 ку-паца код којих је дошло доповећања цијена, указује

чињеница да се натржишту није активирао

ниједан од лиценциранихснабдјевача



ЗП “Електрокрајина“ а.д. Бања Лука је започела реали-зацију великог трогодишњег пројекта модернизације елек-тродистрибутивне мреже укупне вриједности од скоро 30милиона КМ.

Инвестиција у првој фази предвиђа реконструкцијусредњенапонске и нисконапонске мреже за више десетинахиљада купаца на подручју свих радних јединица пред-узећа. У другој фази предвиђено је измјештање мјернихмјеста из објеката потрошње и уградња бројила са даљин-ским очитавањем потрошње.

Како истичу у Управи “Електрокрајине“, циљ пројекта јеобезбјеђење квалитетније испоруке електричне енергије задомаћинства и привреду, затим, повећање ефикасностиобрачуна и наплате, те значајно смањење дистрибутивнихгубитака предузећа.

Ријеч је о пројекту који се финансира кредитним сред-ствима Европске банке за обнову и развој (EBRD), а којиреализују домаћи извођачи изабрани на јавном позиву -“Елнос БЛ“ и конзорцијум који предводи “Електрообнова“.

Радови на замјени стубова и постављању проводникатренутно се реализују на више далеководних праваца инисконапонским мрежама на подручју Градишке, НовогГрада, Шипова и Прњавора.

Мирослав Батаковић, надзорни орган за пројектне ра-дове у Радној јединици Градишка, каже да се на том под-ручју изводи обимна реконструкција средњенапонскемреже на више различитих локалитета.

“До сада је постављено више од 250 стубова у Ламин-цима, Подградцима и Берека који ће омогућити стабилнијеи поузданије снабдијевање за тамошње потрошаче“, иста-као је Батаковић.

Недељко Дејановић, предсједник Мјесне заједнице Ла-минци, изразио је задовољство што је “Електрокрајина“препознала потребе тог краја и кренула са обновом ком-плетне далеководне мреже у дужини од 26 километара заскоро 1.000 домаћинстава.

“У протеклом периоду смо се при већим временскимнеприликама суочавали са прекидима у испоруци струје.Сада ће цијели Ламинци добити нову далеководну мрежу

ЗП “Електрокрајина“ а.д. Бања Лука започела реализацију великог пројекта

СТАБИЛНИЈЕ НАПАЈАЊЕЗА ХИЉАДЕ КУПАЦА

Радови на замјени стубова и постављању проводника тренутно се реализују на више далеководних праваца и нисконапонских мрежа на подручју Градишке,

Новог Града, Шипова и Прњавора

ШИПОВО ИЗ ЈЕДНОГ ПРОЈЕКТА У ДРУГИ

У општини Шипово су, такође, отпочети први радовина санацији и реконструкцији мреже којом ће, постепенопо фазама, бити обухваћена два далеководна правца иосам нисконапонских трафо подручја са близу 700 ку-паца.

“Санација ће обухватити далеководне трасе Чуклић –Натпоље и Шипово - Мујџићи- Стројице, те трафо под-ручја Бабићи, Соколац- Малиновићи, Старо Шипово, Ос-новна школа, Расадник, Олићи, Ступна и Извор Пливе“,казала је Биљана Шегрт, руководилац “Електродистрибу-ције“ Шипово.

У Шипову ће, како напомиње, до краја октобра битизавршен и претходни вишегодишњи инвестиционипројекат извођача “Toshiba“ у оквиру којег је извршенареконструкција мреже и измјештање мјерних мјеста завише од 1.200 купаца који су добили далеко стабилније и

поузданије напајање електричном енергијом.



са бетонским стубовима тако да у наредном периоду оче-кујемо стабилно снабдијевање за овај пољоприредни крај“,казао је Дејановић који се бави производњом млијека.

У општини Нови Град је у склопу пројекта до сада из-вршена реконструкција 20 километара нисконапонскемреже са постављених 530 нових стубова у градском и се-оском подручју.

“Радови су баш узели маха тако да смо већ обезбједиликвалитетније снабдијевање градског насеља Урије и трафо-подручја Уска обала, затим, комплетних подручја Благаја иБуљука, те по једног трафо подручја у Јабланици и МалојКрупској Рујишки са укупно 1.200 купаца“, казао је ИгорЦветојевић, технични руководилац “Електродистрибуције“Нови Град.

На подручју Прњавора посао се тек захуктава. БориславПетровић, руководилац локалне радне јединице, потврдиоје да се тренутно изводи реконструкција нисконапонске

мреже у приградском насељу Бабановци.“Када то завршимо радови ће углавном бити усмјерени

на градско подручје Прњавора чиме ће се створити условида се касније изврши измјештање мјерних мјеста ванобјеката потрошње, што ће повећати ефикасност наплатеуз, наравно, очекивано смањење неовлаштене потрошње“,нагласио је Петровић.

Пројекат “Електрокрајине“ предвиђа реконструкцијуукупно 50 средњенапонских и 150 нисконапонских мрежана цјелокупном дистрибутивном подручју тако да ће се те-ренски послови у предстојећем периоду ширити и на раднејединице Бања Лука, Челинац, Приједор, Козарска Дубица,Лакташи, Србац и Мркоњић Град.

Предраг Клинцов, дописникстручни сарадник за односе с јавношћу

ЗП “Електрокрајина“ а.д. Бања Лука

У петак 27. септембра ове године, у присуству пре-мијера Републике Српске Радована Вишковића, ресорногминистра Петра Ђокића, менаџмента “Електро-Бијељине“и гостију из јавног живота регије Бирач, у Горњем Залуко-вику је обиљежено 70 година постојања и рада МХЕ “Вла-сеница“.

“Ово је важан јубилеј и то је доказ колико је МХЕ “Вла-сеница“ важан објекат, јер осим значајне производњеелектричне енергије, ова хидро-електрана је увијек ра-дила, па и у најтежим условима, када је била једини изворенергије на овој регији. Обећавам да ћу се залагати даовом објекту продужимо вијек трајања и тиме се одужимоза досадашње резултате, а истовремено је оставимо и каодрагоцјен ресурс за будућност“, истакао је предсједникВладе РС Радован Вишковић.

Хидроелектрана “Власеница“ је у претходних 70 годинапроизвела 379 милиона kWh са просјечном годишњомпроизводњом од 5,4 милиона киловат-часова. Овајобјекат је у саставу ЗЕДП “Електро-Бијељина“ и предствљазначајан извор електричне енергије, а својевремено јебио замајац привредног развоја регије Бирач.

“Ова хидро-електрана је радила и у изразито тешкимвременима, и дала велики допринос опстанку станов-

ништва на овом простору, чиме нас је задужила да о њојводимо рачуна и у будућности. С обзиром да је перспек-тива производње електричне енергије везана за мањеелектране, овај објекат, као најстарији, има посебно мјестоу нашем енергетском сектору, рекао је министар енерге-тике Петар Ђокић.

Слободан Ђаламић, портпаролЗЕДП “Електро-Бијељина“ а.д. Бијељина

70 година ХЕ Власеница

ВИСОКЕ ЗВАНИЦЕ НА ОБИЉЕЖАВАЊУ ЈУБИЛЕЈА


Под ревизијом се подразумијева преглед опреме радиутврђивања њеног стања и погонске способности, док јеремонт захват који има за циљ да се већим поправкама изамјеном дотрајалих дијелова, у границама погонских по-треба, одржи постројење у технички исправном стању. Свиови захвати изводе се према упутствима за погон и одржа-вање опреме која прописује произвођач, техничким пре-порукама, запажањима у току погона и претходно стеченимискуствима кроз одржавање.

У току ревизије и ремонта извршено је сљедеће:- Контрола генератора, при чему је извршена контрола

пакета статора, контрола намотаја статора и санацијамјестимичних оштећења изолације усљед парцијалнихпражњења, преглед намотаја ротора, клизних прстенова,контрола и замјена истрошених четкица, преглед и чиш-ћење хладионика генератора, електрична испитивања ге-нератора итд. Прегледан је систем узбуде, очишћени сутиристорски мостови, извршена контрола вентилатора иконтрола спојева. Преконтролисане су феродне кочнице,њихови крајњи контакти и инсталације.

- Контрола турбине која подразумијева предузимањередовних активности на провјери склопова турбине које супрописане процедурама. Извршена је провјера притегну-тости вијака на склоповима турбине, а посебна пажња сеобратила на лопатице радног кола. Такође, извршен је ипреглед радног кола и спроводног апарата гдје су уочена исанирана оштећења настала усљед појаве кавитације. Усклопу ремонта поред ових активности на сва три агрегатавршено је мјерење вертикалности вратила турбине помоћуласерског уређаја Puftechnik. Очишћени су хладионици надва водећа као и на носећем лежају. Очишћени су и резер-воари турбинског регулатора као и уљнозрачни резервоарина сва три агрегата.

- Контролу 400 kV МОП СФ6 постројења, приликом чегасе вршило испитивање карактеристика влажности и чи-стоће СФ6 гаса по зонама, те санација лоших зона циркула-цијом гаса кроз уређај за одстрањивање влаге.

- Преглед 400 kV трансформатора, контрола заштитнеопреме и ормара управљања, анализа трафо уља из свихтрансформатора, контрола и чишћење расхладног система.У расхладном систему трансформатора замијењена су двадотрајала хладионика.

- Контрола хидромеханичке опреме и друго.

Извршена су и испитивањa електричних заштита гене-ратора и трансформатора, при чему се утврдило да се оненалазе у технички исправном стању. У циљу превентивногодржавања врши се преглед цјелокупног постројења, ауочени недостаци се отклањају.

Поред послова који се изводе сваке године, најважнијипосао у току годишњег ремонта за 2019. годину био је сер-

вис сва три генераторска прекидача DR 36 sc 1750 “BrownBoveri“.

Генераторски прекидачи у ХЕ Вишеград су пнеуматскогтипа, радног притиска 32 бара, називног напона 18 kV, на-зивне струје 11 kA и прекидне краткоспојне струје 150 kA.Прекидач овог типа има изузетно сложен радни механизама при његовом генералном ремонту изврши се замјена око3000 дијелова (по прекидачу). Након пуштања у рад премапрепоруци произвођача, односно, упутству за одржавање,ремонт генераторских прекидача потребно је радити након2000 “CO” операција или сваких шест година. Послове ре-монта овако сложеног уређаја може радити само стручноособље квалификовано за одржавање прекидача, ангажо-вано из фирме “АBB“ (насљедник “BBC“-а). Сви резервнидијелови који се обавезно мијењају при ремонту уговоренису претходне године, а испорука је извршена на ХЕ Више-град прије почетка послова. Планирано је да се цјелокупанпосао заврши за максимално три мјесеца. Према досадаш-њем искуству за послове ремонта, тестирања и поновногпуштања у погон потребно је око 20-25 дана по прекидачушто се показало и овог пута, тако да се посао ремонта пре-кидача динамички уклопио са редовним планским ремон-том и није било додатног застоја у раду генератора.


Завршен ремонт у ХЕ Вишеград

ПОСАО ОБАВЉЕН, РОКОВИ ИСПОШТОВАНИ

Хидроелектрана Вишеград и ове године, као и претходних, успјешно је привела крају ре-довну годишњу ревизију и ремонт агрегата. Радови су почели 01.07.2019. године, а зва-

нично су завршени 24. септембра 2019. године

Пол генераторског прекидача

Машинска хала Хидроелектране Вишеград



Ремонт генераторских прекидача по агрегатима текао јена сљедећом динамиком:

• Сервис GCB1 за вријеме ремонта агрегата број једантрајао је од 2. јула до 25. јула,

• Сервис GCB3 извођен је од 25. јула до 15. августа и • Сервис GCB2 је трајао од 16. августа до 04. септембра

2019. године.

Уз стручни кадар из “АBB“ групације, у ремонту је уче-ствовало особље “ХЕ на Дрини“ Вишеград из Служби ма-шинског и електро одржавања. Након обављеног ремонтапрекидача, произвођач даје гаранцију од шест година наисправно функционисање опреме. У досадашњем радуелектране ови генераторски прекидачи, уз редовно серви-сирање и одржавање, радили су веома поуздано.

Машинска хала у току ремонта прекидача

Резервни дијелови за генераторски прекидач

Oд 16.09. до 20.09.2019. на трећем агрегату у ХЕ Више-град, извршена је измјена подешавања и тестирање турбин-ског регулатора, како би се побољшале карактеристике(вријеме достизања синхроне брзине, брзина одзива на за-дату промјену снаге, рад у групној регулацији и сл.). Овај ре-гулатор је уграђен на AG3 2016. године у склопу замјенестарих аналогних турбинскoг регулатора FV01-P “Toshiba“новим, дигиталним регулаторома. Осим тога, извршена језамјена сензора брзине ради прецизнијег очитавања наконтролним инструментима у свим режимима рада.

Ове послове извршила су стручна лица из компаније“Toshiba“ у сарадњи са особљем из Служби производње иодржавања ХЕ Вишеград.

Драгана Орашанин, дипл. инж. ел.Горан Марић, инж. маш.

ЗП “ХЕ на Дрини“ а.д. Вишеград

Пројекат постројења за одсумпоравањедимних гасова (ОДГ) је у својој завршнојфази. Управа “РиТЕ Угљевик“ је од УправеМХ “ЕРС“ затражила да се одобри застојелектране, због провођења активности наОДГ, које претходе техничком пријему, од-носно завршетку градње и уговора са изво-ђачем радова на овом пројекту MitsubishiHitachi Power Systems (MHPS). Термоелек-трана је у застоју до 20. октобра, а на ОДГ-у се изводе функционална испитивањаклапни на димоводном каналу, тестови мо-тора вентилатора и ваздушни тест, тестпумпи процесне воде и филтера процесневоде.

Такође, у току је оспособљавањеособља, како за коначан рад на ОДГ-у, такои за процес функционалних испитивања ипуштања у рад.

По термин плану радова, у наредномпериоду ће се одвијати даља тестирања ипробе, а 12.03.2020. је датум завршетка те-стирања испуњења гаранција, након когпостројење може остати у раду. Коначно,Сертификат о техничком пријему је плани-ран за 15.05.2020. године.

Љиљана Пендо, дипл.ел.инж.Уређивачки одбор часописа

МХ ЕРС, Матично предузеће а.д.Требиње

ПОСТРОЈЕЊЕ ОДГ У ЗАВРШНОЈ ФАЗИЗП “РиТЕ Угљевик” а.д. Угљевик


Вршилац дужности директора"Електро-Бијељине" Васо Арсеновићрекао је да ће у реконструкцију сред-њенапонске и нисконапонске мрежебити уложено 15 милиона КМ из кре-дита Европске банке за обнову и раз-вој /ЕБРД/ и 7,5 милиона КМ властитихсредстава предузећа које послује у са-ставу "Електропривреде РепубликеСрпске".

"У овом пројекту биће ангажованидомаћи извођачи који ће испоручи-вати више од 90 одсто материјала итиме упослити своје капацитете. Нашикорисници имаће стабилније снаб-дијевање електричном енергијом иквалитетнију испоруку, а предузеће ћесмањити своје трошкове и оствари-вати уштеде од неколико милиона ма-рака сваке године", навео јеАрсеновић.

Оперативни директор фирме "Те-легруп" Александар Антуновић изра-зио је задовољство што је ова локалнакомпанија успјела да се избори запосао уз ригорозне захтјеве ЕБРД-а инајавио наставак упошљавања дома-ћих капацитета.

"Задовољство је видјети огроманинвестициони циклус Владе РепубликеСрпске", нагласио је Антуновић инавео да овакви пројекти, у чијем суфокусу локалне компаније, помажу дасе заустави одлазак људи са ових про-стора. Он је најавио да ће "Телегруп"која послује у осам земаља упошља-вати локалне произвођаче укључујућиих у своје интернационалне пројекте,да би тако индиректно радили на раз-воју Републике Српске.

Потписивању уговора у сједишту"Електро-Бијељине" присуствовао јеминистар енергетике и рударстваПетар Ђокић, који је истакао да Репуб-лика Српска наставља да улаже у сек-тор енергетике као њену најважнијуразвојну смјерницу. "Република Српскаје по том питању веома добро инве-стиционо подручје и сви партнерикоји са нама сарађују у енергетскомсектору задовољни су оним што им јепружила Република Српска, а и ми смо

задовољни што партнери извршавајусвоје обавезе према Српској", рекао јеЂокић.

Он је навео да инвестиција у Сем-берију од 22,5 милиона КМ пред-ставља наставак улагања ВладеРепублике Српске у ову велику регијуу коју је у посљедње четири године уенергетски сектор инвестирано вишенего у претходних 40, у оквирупројеката уградње електрофилтера уТермоелектрани "Угљевик", чија јевриједност 20 милиона КМ и пројекатодсумпоравање димних гасова вријед-ности 80 милиона евра. "То говори дасмо као Влада водили одговорну по-литику и да и даље радимо на томе даспроводећи Стратегију развоја енерге-тике која је дефинисана до 2035. го-дине градимо нове капацитете инастављамо инвестирање у енергетскисектор", оцијенио је Ђокић. Ресорниминистар је похвалио менаџмент"Електро-Бијељине" и њихово на-стојање да побољшају пословање иквалитет услуга, а као посебно важноуказао је на партнерство са локалномкомпанијом у овом великом инвести-ционом пројекту, што доприноси при-вредном развоју Републике Српске."Овдје имамо и партнерство са ЕБРД-ом и захвални смо им што су партнериРепублике Српске на овом и другим

енергетским пројектима гдје се појав-љују као инвеститори, што свједочи даје политика Владе Српске политика по-везивања и сарадње", истакао јеЂокић.

Он је најавио наставак изградњеенергетских објеката у РепублициСрпској, као што су хидроелектрана"Дабар" и хидроелектране на ријециБистрици, те заједно са Србијом реа-лизацију пројеката хидроелектрана"Бук Бијела", "Фоча" и "Паунци". "По-себно нам је драго да је Србија парт-нер Републици Српској у енергетскомсектору и желимо да то партнерствојачамо у наредним годинама, да се јошвише повезујемо као Република и каонарод, а квалитет тог повезивањaнајбоље се може видјети када заједноинвестирамо у једну или другу државуили се појављујемо заједно на важнимпројектима", навео је Ђокић.

Према његовим ријечима, у Репуб-лици Српској је планирана и изградњавјетроелектрана велике снаге, наста-вак изградње соларних електранa ве-лике снаге и наставак градње малиххидроелектрана, којих је у посљедњечетири године изграђено 30, а у току јеизградња 10 таквих електрана.

Слободан Ђаламић, портпаролЗЕДП “Електро-Бијељина“ а.д.

Бијељина


“Електро-Бијељина“ а.д. Бијељина

ПОЧЕТАК РЕАЛИЗАЦИЈЕ КАПИТАЛНОГ ПРОЈЕКТА

Предузеће "Електро-Бијељина" и домаћи конзорцијум "Телегруп" потписали су, 21. августа ове године у Бијељини, уговор о реконструкцији електромреже

вриједан 22,5 милиона КМ



Започела је имплементација нове организације пет ди-стрибутивних предузећа у систему Електропривреде РС.Током реорганизације, у првој фази која ће бити окончана до20.03.2020, број запослених ће се смањити за 15% у односуна нето број запослених у дистрибутивној дјелатности. Процесће се регулисати кроз Кровни програм утврђивања вишка за-послених уз провођење кроз три таласа за запослене у дјелат-ности дистрибуције (два добровољна и трећи према новојсистематизацији) и четврти талас за запослене у дјелатностијавног снабдијевања и производње. Понуђене стимулативнеотпремнине у свим таласима ће бити повољне и изнад правагарантованих Колективним уговором. Позив за први таласдобровољних одлазака биће објављен од 15.11.2019.

Промјене су неопходне како би се модернизовало посло-вање кроз стандардизацију и већу агилност организације, асве у функцији оспособљавања за пословање у тржишнимусловима, у складу са међународним уговорима преузетимобвезама раздвајања тржишних од нетржишних дјелатностиу систему Електропривреде РС.

У протеклих 12 мјесеци се интензивнорадило на анализи тренутне ситуације, апотом и на детаљној разради организацијеи функционисања рада пет дистрибутивнихпредузећа.

Пет дистрибутивних предузећа у системуЕлектропривреде РС се реорганизују у петоператора дистрибутивног система који ћесе бавити управљањем, изградњом и одржа-вањем електродистрибутивне мреже. Дјелатност јавног снаб-дијевања електричном енергијом се раздваја оддистрибутивне дјелатности и убудуће ће је обављати једнопредузеће на нивоу Републике Српске, у складу с надолазе-ћим законским обвезама. Процес конституисања новог пред-узећа које ће обављати послове јавног снабдијевања ће битиокончан најкасније до 31.12.2020. године.

Кључне карактеристике нове организационе структуре петоператора дистрибутивног система је уједначена организа-ција између свих пет предузећа, успостављена на функ-цијском моделу организовања и на принципима управљањаструком, уз напуштање досадашњег „географског“ модела ор-ганизовања. Нови концепт рада на терену доводи до окруп-њавања и оснаживања теренских (радних) јединица гдје ћесе дио данашњих мањих организационих јединица на терену(пословнице, реони, испоставе) осим у организационом сми-слу окрупнити и у физичком смислу, а све с циљем да се ус-постави и формализује централнизација управљања надвећом базом електромонтера и осталих теренских радника.

У наредном кораку је потребно са новом организациономструктуром ускладити и квалификациону структуру и број за-послених.

Током рада на дизајнирању нове организације, вршене суанализе броја запослених у дистрибутивној дјелатности, каои анализе квалификационе структуре, уз наглашавање по-требе за провјерама компетенција за кључна радна мјеста.Утврђен је значајан вишак броја запослених, укључујући и за-послене неодговарајућих квалификација, о чијем је збриња-вању ће се у наредном периоду водити рачуна.

У поступку усвајања је Кровни програм утврђивања вишка

запослених у чијој је основи смањење броја запослених у ци-љаном обиму. Активност се проводи уз неопходне преговореи усаглашавања са Синдикатима као најпозванијим социјал-ним партнером. Кључни елементи Програма су:

1. Максимална социјална осјетљивост исказана кроз про-грам збрињавања уз исплату стимулативне отпремнине по-вољније од износа гарантованог одредбама Колективногуговора у случају утврђивања техночошког вишка;

2. Осигурање да квалитетни и неопходни кадрови не одудобровољно из предузећа;

3. Процес се проводи у три таласа за запослене у дјелат-ности дистрибуције уз стимулативне отпремнине чији сеизнос смањује у сваком наредном кораку. Додатно ће битиорганизован и четврти талас за запослене у дјелатностимајавног снабдијевања и производње.

У првом таласу, заинтересованима који се пријаве напозив за добровољни одлазак, биће понуђене стимулативнеотпремнине највишег износа. Први позив за подношење

пријава за добровољни одлазак биће објављен15.11.2019. године, уз транспарентно објав-љене услове који морају бити испуњени,као и критеријуме на бази којих ће се о под-несеним пријавама одлучивати.

Уз стимулативне отпремнине, нештониже у односу на први талас, добровољниодлазак ће бити омогућен запосленимапријављеним по другом објављеном по-

зиву.Трећи талас се покреће само у случају током провођења

првог и другог таласа добровољно не пријави довољан бројзапослених одговарајуће квалификационе структуре. У тре-ћем таласу, за раскид радног односа биће номиновани запос-лени идентификовани као нераспоређени у односу насистематизована радна мјеста у новој организационој струк-тури, којима ће се исплаћивати отпремнине значајно ниже одизноса отпремнина исплаћиваних у прва два таласа, али већеод износа отпремнина чија је висина утврђена одредбама ко-лективног уговора за случај када се запослени идентификујукао технолошки вишак.

Почетак рада новог предузећа које ће обављати пословејавног снабдијевања предвиђен је 01.01.2021. У прелазномпериоду од 20.03.2020. године до потпуног успостављања јав-ног снабдијевања, послови ће се обављати унутар сектора јав-ног снабдијевања који ће још увијек бити организациони диосваког дистрибутивног предузећа.

Запослени који остану нераспоређени након коначног ус-постављања јавног снабдијевања, улазе у програм збриња-вања под условима под којима је збрињавање реализованоза запослене из дјелатности дистрибуције у таласу 1 за којису предвиђени најповољнији износи стимулативних отпрем-нина.

За сва додатна питања и информације се можетејавити координатору активности и/или руководству

вашег предузећа.

Јагода Лажетић, водитељ пројектног тима за дистрибуцију

У СУСРЕТ ПРОМЈЕНАМАИнформативни летак за запослене у дистрибутивним предузећима у систему МХ ЕРС

Дешавају сепромјене. Значајне.

Не дешавају се “тамонегдје”. Дешавају се

нама и сада.


ЕРС ДОГАЂАЈИ

ОБИЉЕЖЕН ИЛИНДАН - У СЛИЦИ ИЗ НАШИХ ПРЕДУЗЕЋА

У Дирекцији “Електрокрајинe“ у Бањој Луци је 27.јула, уз саслужење свештеника Српске православнецркве, служен парастос за 18 погинулих бораца овогпредузећа.

У присуству Управе предузећа, чланова породицапогинулих бораца, ратних војних инвалида, ратних ве-терана и радника колектива, положени су вијенци иприслужене свијеће испред спомен плоче погинулимборцима.

“Ово је традиција која ме чини поносним. Онамора заувијек опстати, како у овом тако и свим пред-узећима, чији су радници у рат за слободу, отишли сарадним књижицама, а вратили се уз умрлице. Сјећањена ове хероје ће заувијек бити у нама“, поручио јеДраган Чавић, в.д. директора “Електрокрајине“.

Испред Борачке организације “Електрокрајине“,присутнима се обратио Миљан Радоја, предсједник теорганизације.

“Имена погинулих сабораца и радних колега мо-рају увијек свима нама бити у мислима. Посебно се тоодноси на борце који су имали срећу да се послијерата живи врате кућама и ми смо ти који највишетреба да поведу рачуна“, рекао је Радоја.

Окупљенима се ријечима пуним поштовања обра-тио и Горан Рогић, председник Борачке организацијеграда Бања Лука који се захвалио Управи предузећана доброј сарадњи и схватању проблема с којима сесуочавају породице погинулих бораца, РВИ и вете-рани рата.

Игор Гајић, дописникСлужба за односе с јавношћу


ЖИВИ СЈЕЋАЊЕ НАХЕРОЈЕ СЛОБОДЕ

У “Електрокрајини“ служен парастос за страдале борце ВРС


Истраживачко развојни центар електроенергетике-ИРЦЕ у Источном Сарајеву био је понос "Енергоинвеста",некадашњег привредног гиганта свјетске репутације и имаозначајну улогу у његовом раду, а сада, као једанаесто за-висно предузеће у систему МХ "Електропривреда РС" а.д.Требиње, за потребе свих у холдингу, али и заинтересовануекстерну клијентелу врши дијагностичка испитивања и ре-монт електроенергетске опреме, трудећи се да сачува старидобри имиџ, те истовремено стекне и нове важне рефе-ренце какве и иду уз назив центра у оквиру система којијесте и један од носећих стубова привредне стабилности иразвоја Републике Српске.

Са деветнаест запослених радника, од којих је више одполовине инжењерски кадар, ИРЦЕ и тренутно ради надијагностичким, типским и превентивним испитивањимаелектроенергетске опреме, прегледима и мјерењима инста-лација, ремонтним активностима на терену и на свему ономшто и јесте задатак овог центра, али истовремено убрзанообавља све припремне активности у вези са акредитова-њем лабораторијског комплекса код Агенције за акредита-цију БиХ.

"Постојећи лабораторијски комплекс ИРЦЕ и данаспредставља најопремљенији и најпотпунији садржај овогтипа на просторима југоисточне Европе. Да би се стекла по-тпунија слика, навeшћу и то да би садашња изградња једноговаквог комплекса коштала више од 30 милиона америчкихдолара, што је респектабилан податак и нешто због чегареспект заслужују и центар и "ЕРС" у чијем саставу функ-ционише", каже директор ИРЦЕ Александар Тодоровић, ин-жењер електротехнике и стручњак у најплодоноснијимгодинама, који заједно са инжењерском дружином којупредводи жели остварити амбициозне циљеве и центар

позиционирати на водећу регионалну позицију.Такви потези препознају се и у потписивању споразума

о пословно-техничкој сарадњи са Електротехничким инсти-тутом "Никола Тесла" из Београда, чији потписник је и "ЕРС",те Електротехничким факултетом Универзитета у ИсточномСарајеву, али и кроз пословну сарадњу са Институтом заелектротехнику "Кончар" из Загреба.

"Сарадња са ЕИ "Никола Тесла" из Београда је постојалаи раније, али новим споразумом отворена је могућност занове и веће заједничке пројекте. Нама ће ова сарадњазначити много, јер ћемо и технички и стручно добити до-датну снагу, али ће бити значајна и за ЕИ "Никола Тесла", собзиром на то да ће моћи да користе наше јединствене ла-

Истраживачко развојни центар електроенергетике-ИРЦЕ важан дио ЕРС

ТЕХНИКА И СТРУЧНОСТ ЗА УСПЈЕШНУ БУДУЋНОСТ

ЕРС ОБЈЕКТИВ

Свјетски стандард издомаћих лабораторија

Припремајући се за акредитацију лабораторијскогкомплекса, инжењери ИРЦЕ су већ реализовали оно штосе у стручним круговима назива калибрацијом мјернеопреме у страним и акредитованим лабораторијама уБиХ.

"Окончали смо и документовање испитних метода имеђулабораторијско поређење резултата са реномира-ним лабораторијама у иностранству, као и усаглашавањесистема квалитета лабораторија са стандардом ISO IEC17025. Наш циљ је јасан и јаван, желимо свјетски стандардиз домаћих лабораторија, на шта нас обавезује историјаИРЦЕ, али и амбиција да и у будућности будемо препо-знатљиви. И ми, као врхунски центар овог типа, и "ЕРС"као напредан и снажан систем чији смо саставни дио",

каже Тодоровић.

Лиценце у рударствуИРЦЕ посједује и лиценце у области рударства и оспо-

собљен је за прегледе, функционална мјерења и испити-вања електроенергетских постројења, уређаја иинсталација у рударским објектима.

Такође, ИРЦЕ посједује и лиценцу за ревизију техничкедокументације, коју даје Министарство за просторно уре-ђење, грађевинарство и екологију Републике Српске.



бораторијске капацитете, попут лабораторије 400 KV, којаје једина таква у региону", појашњава Тодоровић, напоми-њући да ИРЦЕ сарађује и са Електроенергетским центромиз Београда, учествујући у изради одређених пројеката иелабората, као и техноекономских анализа изградње новихпроизводних капацитета.

Као некадашњи студент Електротехничког факултетаУниверзитета у Источном Сарајеву, посебно апострофира

сарадњу са овом високошколском установом, цијенећи даје увијек била, те да ће и остати квалитетна кадровска базау којој ће и ИРЦЕ имати ослонац у реализацији свих раз-војних планова.

"Отворени смо за студенте и они ће имати могућност дасе детаљно упознају са ресурсима ИРЦЕ и нашим активно-стима, као и да обаве феријалну праксу у савременим ла-бораторијама, у којима би, што да не, неки од њих убудућности могли да започну и професионалне каријере.Не кажем то тек онако, јер наш план и јесте запошљавањеновог стручног кадра, сходно повећању обима пословања,како у систему "ЕРС", тако и на ширем тржишту", закључујеТодоровић, истичући да ИРЦЕ ужива велику подршкуУправе Матичног предузећа и генералног директора ЛукеПетровића, који су јасно препознали потенцијал и развојнушансу овог центра, знајући да његов напредак значи и тех-ничко унапређење цјелокупног електроенергетског системау Републици Српској.

Љиљана Пендо, члан Уређивачког одбораНеђо Ћебеџија, члан Уређивачког одбора

МХ ЕРС, Матично предузеће а.д. Требиње

Дана 15.10.2019. године, када је одржана финална презен-тација дизајна будуће организације дјелатности дистрибуцијеи снабдијевања, интерно је прозван “дан Д“. Не без разлога.

На презентацији је представњен резултат вишемјесечнограда великог броја ангажованих запослених из свих дистрибу-тивних предузећа и Матичног предузећа МХ ЕРС-а вођенихпројектним тимом консултантске куће PricewaterhouseCoopersSavjetovanje d.o.o. Zagreb.

Ријеч је о потпуном престројавању, о преласку са географ-ске на функционалну организацију, уз примјену принципа“управљања струком“.

Презентацији је, поред управа Матичног предузећа и свихпет дистрибутивних предузећа из система МХ ЕРС-а, те пред-ставника синдиката као кључног партнера у провођењу процесаусклађивања броја запослених са новом организационом

структуром, присуствовала и делегација ресорног Мини-старства на челу са министром Петром Ђокићем. Сазив присут-них говори у прилог чињеници да је ријеч о тренутнонајзанчајнијем пројекту који се реализује у енергетском сек-тору Републике Српске.

“Киловат час произведене електричне енергије наш је стра-тешки производ“, нагласио је министар Ђокић у својој уводнојријечи, указујући на чињеницу да се ушло у процес који је не-одгодив, те да смо свјесни његове сложености, али “од про-блема нећемо бјежати, с њима се морамо изборити“.

“Успавали смо систем, постали смо неважни“, рекао је в.д.генералног директора Лука Петровић, дајући снажну подршкупокренутом процесу реорганизације који је једини пут ка “озд-рављењу Електропривреде“.


РЕОРГАНИЗАЦИЈА – ПУТ КА ОЗДРАВЉЕЊУИзабран дизајн будуће организације дистрибуције и снабдијевања



Истинита прича о тужбеномзахтјеву за накнаду штете милионскевриједности поднесеном 2015. године,за штету насталу у пожару који седесио 2012. године! Прича о људимаспремним да зарад новца, тенден-циозношћу, злонамјерношћу и неком-петентношћу, уруше достојанствосопствених струковних звања.

“Пожар на перадарској фарми уМишковцима, општина Дервента, увласништву “Живанић ДС“ ДООСмртићи, општина Прњавор, догодиосе дана 21.11.2012. око 19:00 часова. Уовом пожару нанесена је значајна ма-теријална штета предузећу “ЖиванићДС“ ДОО Смртићи, при чему су трајноуништени објекат, фарма пилића и сваматична јата. На срећу у пожару нијебило људских жртава.

Увиђај на лицу мјеста обавили супо службеној дужности инспектори заексплозивне материје и послове за-штите од пожара из ЦЈБ Добој и криминспектори у ПС Дервента, дана22.11.2012. У Службној забиљешци оизвршеном прегледу лица мјеста по-жара при утврђивању узрока пожара,бр. 09-Д/П-5-215-515/12 од 17.12.2012.у датом мишљењу наведено је сле-деће: „У овом случају постоји могућ-ност настанка пожара у унутрашњостиобјекта на електро инсталацијама којесу се налазиле у таванском дијелу не-посредно изнад простора котловнице.“На основу Наредбе Окружног тужи-лаштва у Добоју и позива Главногокружног тужиоца извршен је прегледелектроинсталација на мјесту пожара

и документације у спису тужилаштва,од стране вјештака електротехничкеструке З.Ш., дана 27.11.2012. Преглед јевршен у присуству инспектора за екс-плозивне материје и послове заштитеод пожара из ЦЈБ Добој и крим ин-спектора у ПС Дервента и о истом јесачињен Извјештај са налазом и миш-љењем о изршеном прегледу електро-инсталација након пожара, бр.029-12/12, јануар 2013. У изнесеноммишљењу у Извјештају вјештак наводи„Према изјавама свједока и тврдњамаувиђајне екипе центар пожара је у та-ванском простору непосредно изнадкотловнице и улазног простора скла-дишта у траси главног напојног каблаизмеђу ПМО и РО-а што је у сагласно-сти са претходно наведеном тврдњом.Прегледом дијелова проводника глав-ног напојног вода од МРО до РО-а ут-врдио сам да су проводници оштећнидејством електричног лука и да су натом мјесту крути на савијање односнода је бакар оксидирао. То ме навело назакључак да се ради о примарномкратком споју односно кратком спојукоји је изазвао пожар а не да је његовапосљедица“.

Кривица МХ “ЕРС“ МП а.д. ТребињеЗП “Електро Добој“ а.д. Добој није по-мињана нити од стране инспектораМУП-а, нити од стране вјештака анга-жованог по службеној дужности, нитиод стране тужилаштва, нити је покре-тан поступак према МХ “ЕРС“ МП а.д.Требиње ЗП “Електро Добој“ а.д. Добој,нити пак је сам власник фарме убројним изјавама за медије, које је

давао непосредно након пожара, ука-зао на сумњу по том основу.

Накнадно, дана 27.02.2015. правнизаступник, адвокат, “Живанић ДС“ДОО Смртићи доставља Основномсуду у Добоју Поднесак тужилацакојим се чињенично и правно уређујетужбени захтјев према и МХ “ЕРС“ МПа.д. Требиње ЗП “Електро Добој“ а.д.Добој. Тужбени захтјев постављен је на856 442.30 КМ а који са затезним кама-тама достиже 1.713.442.00 КМ. Наконтога отвара се накнадни парнични по-ступак, ангажују вјештаци електротех-ничке струке који ретроактивносагледавају ситуацију и један за другимпокушавају да за настанак пожараокриве МХ “ЕРС“ МП а.д. Требиње ЗП“Електро Добој“ а.д. Добој. Што иза-зива прави рат између ангажованихвјештака и стручног тима Сектора затехничке послове ЗП “Електро Добој“а.д. Добој, на пољу доказивања и по-бијања навода вјештака, побијањасваке изнесене тврдње вјештака рече-ницу по реченицу, доказ по доказ, причему су исписане стотине страницастручног текста од стране ангажованогтима поузданих и преданих инжињераСектора за техничке послове ЗП “Елек-тро Добој“ а.д. Добој. До сада, успјелосе доказати пристрасност првог пореду агнажованог вјештака у накнад-ном парничном поступку и издејство-вати одбацивање његовог налаза.Накнадно успјело се на Окружномсуду у Добоју оборити првостепенапресуда и поступак вратити првосте-пеном суду на поновни поступак. У по-новљеном поступку пред Основнимсудом у Добоју ангажован је трећи пореду вјештак електротехничке струке упоновљеном парничном поступку којије веома перфидно покушао искон-струисати научно и стручно неутеме-љене и физички немогуће сценаријена шта је Сектор за техничке послове,још више изреволтиран, данима(некад и ноћима) радио на побијањусваког таквог навода, реченицу пореченицу, доказ по доказ. Од наведенатри аутора, на чије се радове тај вјеш-так референцирао у свом налазу, Сек-тор за техничке послове у сагласностиса правним заступником ЗП “ЕлектроДобој“ а.д. Добој, извршио је препискупутем електронске поште и добио од-говоре од све три аутора да мисле давјештак у овом случају није у праву.Један од аутора на чије се радове, иизмишљене књиге вјештак референ-цирао присато је да због повреде

Судски спор – “Електро-Добој”

ТУЖБА УЗ “НАКНАДНУ ПАМЕТ“Епилог је неизвјестан. Брине чињеница да је посљедњих година оваквих прича свевише. Готово у правилу се окончавају пресудама неповољним по дистрибуције

Фотографија простора којег описујевјештак З.Ш., ангажован по службе-ној дужности, настала током уви-

ђаја, доказ ПС Дервента 104



стручне части без било какве накнадеовјери код нотара своје изјаве у везиса истим. Кренимо редом.

Први по реду вјештак електротех-ничке струке у накнадном парничномпоступку З.Р., коме је повјерено вјеш-тачење од стране суда, израдио јеИзвјештај о вјештачењу бр. 1/15 од01.06.2015. Сектор за техничке пословеЗП “Електро Добој“ а.д. Добој извршиоје детаљну анализу Извјештаја о вјеш-тачењу бр. 1/15 од 01.06.2015. и ут-врдио да је исти у свему потпуно усупротности налазима МУП-а ЦЈБДобој и вјештака електротехничкеструке З.Ш., који је ангажован непо-средно након дешавања пожара послужбеној дужности. Односно, дока-зано је да су прегледу дана 27.11.2012.присуствовали, поред инспектора заексплозивне материје и послове за-штите од пожара из ЦЈБ Добој и криминспектора у ПС Дервента, под ред-ним бројем 6. управо вјештак електро-техничке струке у накнадномпарничном поступку `З.Р., како сепредставио и како је наведено у запис-нику вјештак електротехничке струкеЗ.Р. (ангажован од стране доо “Жива-нић ДС“). На основу истог и на основузахтјева правног заступника ЗП “Елек-тро Добој“ а.д. Добој дошло је до од-бацивања Извјештаја о вјештачењупрвог по реду вјештака електротех-ничке струке у накнадном парничномпоступку З.Р., од стране Суда, и изборадругог по реду вјештака електротех-ничке струке у накнадном парничномпоступку.

Други по реду вјештак електротех-ничке струке у накнадном парничномпоступку Р.Ч. израдио је Налаз вјеш-тачења бр. 2-12/15 од 15.12.2015. каои Допуну налаза вјештачења дана20.10.2017. Сектор за техничке пословеЗП “Електро Добој“ а.д. Добој поновоje извршио детаљну анализу оба доку-мента. Прво што је јасно уочено и до-кументовано доказано јесте да је другипо реду вјештак електротехничкеструке, у накнадном парничном по-ступку, највећим дијелом потпуно пре-писао налаз првог по реду вјештакa,налаз који је већ одбачен од странеСуда. Да је ријеч о жаргонски речено„ресавској школи“ јасно се могловидјети пажљивим детектовањем пра-вописних грешака које су се понав-љале на истим позицијама у тексту,дакле по ненамјерним грешкама, којесу настале само чињеницом да другипо реду вјештак Р.Ч. није ни пазио штакопира, па је дошло до понављања чи-тавих сегмената текста са истим право-писним грешкама на истим мјестима.Овде је потребно одступити од хроно-логије навода и нагласити да је у по-новљеном поступку пред Основнимсудом у Добоју трећи по реду вјештак

електротехничке струке Ђ.З., коме јеповјерено вјештачење у накнадномпарничном поступку, на рочишту, дана09.04.2019., изнјео је, што је ушло и узаписник са рочишта, да се слаже даје налаз другог по реду вјештака Р.Ч.плагијат налаза првог по реду вјештакаЗ.Р. Управо вјештак Р.Ч. је на рочишту,дана 23.11.2017., у Основном суду уДобоју изјавио: “Нисам користио налазвјештака Р. З.“. Након што је Окружнисуд у Добоју укинуо пресуду Основногсуда у Добоју и предмет вратио прво-степеном суду на поновни поступаквјештачење је повјерено трећем пореду вјештаку електротехничке струкеЂ.З. који је сачинио налаз и мишљење,26.02.2019.

Фотографија преузета из налазавјештака Ђ.З. Фот. 59: Демонтиранидио СКС-кабла од крајњег стуба до

крова објекта фарме, са спојницама.

Трећи по реду вјештак Ђ.З. у на-кнадном парничном поступку, у свомналазу наводи и референцира се и нанепостојећу стручну литературу. Усвом налазу и на рочишту, дана09.04.2019., у Основном суду у Добојувјештак Ђ.З. изјавио да је користиокњигу под називом „Форезника крат-ког споја“, аутора Н.Х. и да иступосједује у ПДФ формату. На то му јеправни заступник ЗП “Електро Добој“а.д. Добој дао на увид двије изјавеовјерене код нотара наведеног Н.Х.,који је стручњак управо из области се-ријског лука у електричним инстала-цијама ниског напона и ради напредметним испитивањима на Елек-тротехничком факултету у Београду. Упрвој изјави именовани Н.Х. подпуном материјалном и моралном од-говорношћу изјављује да није аутор,нити му је познато да уопште постојирад или књига на коју се вјештак Ђ.З.референцира. Пошто је трећи по редувјештак електротехничке струке у на-кнадном парничном поступку Ђ.З.увео невјероватну појаву посебневрсте пренапона као посљедице се-ријског електричног лука који се јављау електроенергетским водовима, каопосљедица лоших контаката у ниско-напонској електродистрибутивнојмрежи, именовани аутор на кога се

вјештак референцирао, Н.Х., је подпуном материјалном и моралном од-говорношћу изјавио код нотара да каокоаутор четири научна рада у врхун-ским часописима са SCI листе који себаве проблематиком лошег електрич-ног контакта и редног електричноглука може да тврди да је нетачна ипротивна правилима електротехничкеструке констатација евентуалне појаве"посебне врсте пренапона као посље-дице серијског електричног лука којисе јавља у електроенергетским водо-вима, као посљедице лоших конта-ката", те да лош електрични контакт,ако се на време не детектује, може пододређеним условима да пређе у редниелектрични лук, али да приликом го-рења редног електричног лука не по-стоји опасност од пренапона, јединошто се због изразите нелинеарностиредног електричног лука јављају де-формације таласног облика струје. По-себно треба истаћи да се у налазупаушално износе тврдње и претпо-ставке о мјесту и узроку настанка по-жара на начин да се наводи да се“највјероватније десио пренапон“ и дасе усљед тога “запалио неки од елек-тронских уређаја...“, што је недопустивоза правилно и правично одлучивање уовом спору. Истовремено, вјештак незна елементарне ствари о серијскомелектричном луку. На рочишту, дана09.04.2019., а што је ушло у записник сарочишта, вјештак није успио одгово-рити на питање како то да серијскиелектрични лук, који развија темпера-туру од неколико хиљада степени Цел-зијуса, ако се успоставио у реднојстезаљци од алуминијума а која је билаобмотана изолир траком и остала по-тпуно видно неоштећена не отопибарем изолир траку, која се топи већпри температури од 60 степени цел-зијуса, или алуминијум, који се топивећ на температури од 660 степениЦелзијуса.

Спор који је тема испричане исти-ните приче, још увијек траје. Коликогод невјероватно звучало, епилог јенеизвјестан. Оно што брине је чиње-ница да је посљедњих година оваквихприча све више. Готово у правилу сеокончавају пресудама неповољним подистрибутивна предузећа. Ова јеприча наш глас побуне, наше тражењеизузећа квази-вјештака какви су про-тагонисти ове приче, из било којегспора који се против било којег ди-стрибутивног предузећа води преднадлежним судовима у РепублициСрпској.

Јагода Лажетић, замјеник гл. уред.Саша Ђекић, извршни директор за

правна питањаЗП “Електро Добој“ а.д. Добој


Помињање производње елек-тричне енергије из обновљивих из-вора, из перспективе купцаелектричне енергије, асоцира на уве-ћан рачун за утрошену електричнуенергију. Из перспективе борца за за-штиту животне средине на њено угро-жавање. Све из разлога што су овонајчешће теме због којих обновљивиизвори повремено заокупљају пажњујавности.

Са аспекта струке, производњаелектричне енергије из обновљивихизвора и у ефикасној когенерацији јеперспектива и изазов.

О производњи електричне енер-гије из обновљивих извора, о нашим иискуствима других земаља, о по-стојећим и новим моделима подсти-цаја који су предмет нацрта документакоји је резултат активности вођенихпод покровитељством ГИЗ-а(Gesellschaft für Internationale Zusam-menarbeit ), разговарали смо са госпо-дином Божидаром Радовићем,консултантом DNV GL Energy AdvisoryGmbH.

ЕРС: Свједоци смо експанзијеградње малих производних по-стројења која као енергент кори-сте обновљиве изворе. Њихова јеградња праћена подстицајним ме-ханизмима. Како оцјењујете си-стем подстицаја у примјени уРепублици Српској и колико се истиразликује од модела примијењеногу другом ентитету, односно у зем-љама у окружењу?

Систем подстицаја производњеелектричне енергије коришћењем об-новљивих извора који је тренутно упримени у Републици Српској је ка-

рактеристичан за све земље у Европии шире у почетној фази развоја про-изводње електричне енергије из об-новљивих извора. То је период када сеове технологије развијају и када им јепотребна подршка како би се унапре-дила индустријска решења и снизиле

специфичне цене инвестиција у овеизворе енергије. Након почетних ди-лема и различитих мишљења, имамутисак да су дугорочни циљеви по-већања производње електричне енер-гије коришћењем обновљивих изворапостали неспорни и да имају све већуподршку не само релевантних факторау електроенергетском сектору већ иопште популације. Ово је значајно тимпре што се подршка развоју обновљи-вих извора енергије у највећој мерифинансира од стране крајњих потро-шача електричне енергије, другимречима од најширих слојева грађанаРепублике Српске. Такође, треба нагла-сити да је систем подстицаја у Репуб-лици Српској врло сличан системуподстицаја у Федерацији БиХ, с томразликом што је овај систем у Репуб-лици Српској детаљније и доследнијеуређен како у регулативи тако и у при-мени.

ЕРС: Прикључење малих про-изводних постројења питање јекојем мора бити поклањанапажња, обзиром на утицаје којемогу имати на мрежу. Усложњавасе и управљање мрежом, отварапитање балансирања и његовихтрошкова. Колико је одржива доса-дашња пракса када су ови аспектиу питању?

Интеграција постројења за про-изводњу електричне енергије која ко-ристе обновљиве изворе, посебномањих постројења која се прикључујуна дистрибутивну мрежу, представљајуизузетно велики изазов за будућност.

Не треба заборавити да су дистрибу-тивне мреже традиционално билемреже потрошње електричне енер-гије, да је струја текла увек од вишег канижем напону кроз трансформаторе,и коначно да се управљање дистрибу-тивном мрежом сводило на манипула-ције и одржавање расположивостидистрибутивне мреже. У условима по-већане интеграције обновљивих из-вора енергије, увођења у применубатеријских постројења за складиш-тење електричне енергије, драматичновеликог повећања употребе мањих ивећих електричних возила, дистрибу-тивне мреже постају изузетно ком-плексне, усудио бих се рећи знатнокомплексније од преносних. У датимоколностима управљање дистрибутив-ним мрежама ће бити највећи изазову наредном периоду, како за оне којисе баве управљањем, тако и за онекоји раде на развоју система даљин-ског управљања. За овакав сценариосе треба добро припремити, а ако кре-немо са припремама јуче, већ смо за-каснили.

Додатни изазов чине питања ба-лансирања обновљивих извора енер-гије, како са техничких тако и сафинансијских аспеката. У свим овимдоменима се догађају и тек ће се дога-ђати драматичне промене. Оно штохрабри је да све ове промене унапре-ђују постојећу праксу и доприносе оп-штем циљу, већој интеграцијиобновљивих извора енергије уз штомање трошкове по крајње потрошаче.

Овде бих желео да истакнем импе-ратив оспособљавања кадрова којитреба да изнесу ову можемо слободнорећи технолошку револуцију. Ово нијепитање само Републике Српске, ово јеопште питање типично за све земље иелектроенергетске системе. За ус-пешно спровођење свих реформи супотребни људи (добро оспособљеникадрови), опрема (мерна, комуника-циона и управљачка) и време (да сеоспособе људи и набави опрема).

ЕРС: Како сте неко ко је имаоприлику упознати се са иску-ствима многих земаља, о каквим сеискуствима може говорити када суу питању утицаји малих производ-них постројења на кретање цијенаелектричне енергије и колико суони значајни?

Овде можемо говорити само отржишним/берзанским ценама. Ценеелектричне енергије зависе од много

Разговор – Божидар Радовић, консултант DNV GL Energy Advisory GmbH

НОВИ СИСТЕМ ПОДСТИЦАЈА

ЕРС ТЕХНОЛОГИЈА

Више мегавата за иста подстицајна средства, односно исто мегавата за мање подсти-цајних средстава

Основни принцип реформесистема подстицаја је да се подсти-цаји учине конкурентним а њиховадодела транспарентном. Корен ре-форме је да се подстицаји за средњаи велика постројења не додељују ад-министративно и по редоследупријављивања, већ да се освајају на

аукцији.


фактора, као што су цене других енер-гената, од временских прилика, понудеи потражње у коју спада и утицај об-новљивих извора енергије. Мали про-извођачи још увек нису један од тихфактора, просто зато што је њиховудео и даље релативно мали. У зем-љама где је степен интеграције обнов-љивих извора енергије велики, и гдеима много крупних производних једи-ница (пре свега ветрогенератора и со-ларних постројења), приметан јеутицај на смањење цена електричнеенергије на тржишту. Са друге стране,конвенционална постројења бивајупотиснута, не могу да издрже конку-

ренцију обновљивих извора, па сењима дају подстицаји да буду располо-живи и када не раде јер не могу дапласирају своју производњу елек-тричне енергије. Расположивост кон-венционалних извора електричнеенергије је битна као фактор стабилно-сти електроенергетских система иизвор балансне снаге и енергије.

Може се очекивати да ће про-изводња електричне енергије из об-новљивих извора за сопственепотребе и уређење регулативе за већиразвој произвођача-потрошача (тзв.прозјумера или прокупаца) бити ком-понента која ће донети кључан напре-дак у утицају малих производнихпостројења на смањење цена елек-тричне енергије.

ЕРС: Један сте од експерата којије носилац активности на реализа-цији ГИЗ-овог пројекта који за циљима развој нових подстицајних ме-ханизама. Можете ли нам рећинешто више о предложеним рјеше-њима који су предмет овогпројекта?

Нови систем подстицаја који је уфази припреме финалног нацрта задаљу расправу у институцијама енти-тета у БиХ је нов у региону, али је већнеко време у припреми у низу земаљау Европи и свету, и дао је врло добререзултате у постизању основног циља:више мегавата за иста подстицајнасредства, односно исто мегавата замање подстицајних средстава, сакрајњим циљем да се укину подсти-

цаји за обновљиве изворе енергије, тј.да ова постројења могу да се финан-сирају искључиво продајом произве-дене електричне енергије на тржишту.Основни принцип реформе системаподстицаја је да се подстицаји учинеконкурентним а њихова додела транс-парентном. Корен реформе је да сеподстицаји за средња и велика по-стројења не додељују администра-тивно и по редоследу пријављивања,већ да се освајају на аукцији. Такође,подстицај за ова постројења нећевише бити фиксна цена за сваки про-изведени киловат сат, већ ће произво-ђачи главни приход оствариватипродајом електричне енергије натржишу док ће подстицај бити самопремија на ту цену остварену натржишту. Онај произвођач који буденудио ниже цену ће имати предност нааукцији за остваривање права на пре-мију.

Треба нагласити да се администра-тиван додела подстицаја по редоследупријављивања задржава само за врломала постројења и то у ограниченимквотама о којима ће одлучивати над-лежна ентитетска Министарства и Ре-гулатори.

Значајна новина у овој реформи јепредлог за увођење нето обрачуна, запроизвођаче електричне енергије засопствене потребе. Овај механизам,ако буде уведен, треба да стимулишеразвој врло малих, такорећи кућнихинсталација које користе обновљивеизворе енергије, у којима би постојећипотрошачи електричне енергије про-изводили електричну енергију за својепотребе. Принцип је да се вишак про-изведене електричне енергије у од-носу на сопствену потрошњу“депонује“ у електричну мрежу и даможе да се користи онда када је мањакпроизводње према потрошњи. Ко-

начно, предлаже се и увођење тако-званог пројекта “грађанске енергије“који предвиђа удруживање грађана,или грађана и локалних институцијаоко пројеката производње електричнеенергије из обновљивих извора. Наовај начин би се позитивни ефектипроизводње електричне енергије из

обновљивих извора барем делимичновратили онима који их све време фи-нансирају, грађанима из дела широкепотрошње.

ЕРС: Неколико година рада везујеВас за Електропривреду РС. Наконгодина које су протекле, колико сеЕлектропривреда промијенила икоје промјене су по Вашем миш-љењу неопходне како би израсла уреспектабилну компанију којаможе бити не само значајан извоз-ник него и тржишни лидер у ре-гиону?

Прошло је тачно 20 година од кадасам дошао у Требиње у коме сам про-вео 2.5 године радећи у Електропри-вреди РС. Био сам и увек ћу бити

емотиван када су у питању Требиње иЕРС, и велико је питање колико ћу овдебити објективан. Оно што је извесно једа се мноооого тога променило. Оддругог спрата зграде ХЕТ и разводногпостројења дошло се до нове модернезграде, од приручног система управ-љања до модерне скаде, од релативномалог тима до моћног система. Оношто ме посебно радује је што је и тадабило, а и сада има, јако пуно квалитет-них младих људи у ЕРС, и то је важно,и њих треба чувати и наћи начина дасе задрже у електропривреди у јакојконкуренцији тржишних играча, јерони својом енергијом и ентузијазмомносе развој и напредак.

ЕРС је имала и има фантастичнепредиспозиције да одржи своју пози-цију у региону и да буде још јача и ус-пешнија. Мислим да су потребна самодва предуслова: треба храбро ићи унове изазове (нова решења, нове тех-нологије, нове инвестиције, нова мо-дерна опрема, итд.) и треба стално имного улагати у људе (нови млади кад-рови, стално стручно оспособљавање,размена искустава, студијска путовања,курсеви, итд.). Све ово чиме данасуправља ЕРС је изграђено јер су некинаши претходници имали знање, веруи снагу да те велике подухвате изнесу.Времена се мењају, као и околностипословања. Промене су данас толикобрзе да она стара добра херцеговачкапракса “да преноћи“ бива све мањереална, јер док наша одлука преноћи,воз оде.

Јагода Лажетић, замјеник главногуредника

МХ ЕРС, Матично предузеће а.д.Требиње

РС је имала и има фанта-стичне предиспозиције да одржисвоју позицију у региону и да будејош јача и успешнија. Мислим да супотребна само два предуслова:треба храбро ићи у нове изазове(нова решења, нове технологије,нове инвестиције, нова модернаопрема, итд.) и треба стално и многоулагати у људе (нови млади кадрови,стално стручно оспособљавање,размена искустава, студијска путо-

вања, курсеви, итд.).

Промене су данас толикобрзе да она стара добра херцего-вачка пракса “да преноћи“ бива свемање реална, јер док наша одлука

преноћи, воз оде.



Експлоатација угља у Угљевичком угљеном басену ће се,након завршетка експлоатације у западном дијелу, на ПК Богу-тово Село, ширити ка истоку. Површински коп Богутово Село на-лази се у завршној фази експлоатације. Допунским рударскомпројектом ПК Богутово Село (затварање копа), предвиђено јеснабдијевање термоелектране угљем са овог копа до 2022.

Према ријечима др Димше Милошевића, главног техничкогруководиоца угљевичког рудника, октобра 2013. године до-бијена је концесија на експлоатацију угља на лежиштима “Богу-тово Село“ и “Угљевик Исток 1“ на количине од 46,7 милионатона угља, за рад ТЕ “Угљевик 1“ до 2039. године (25 година). Стим у вези РЈ “Рудник“ је поред рада на ПК “Богутово Село“, на-ставила са истраживањем лежишта “Угљевик Исток 1“. Како намје Милошевић рекао, у складу са Уговором о концесији, урађенје Главни рударски пројекат ПК “Угљевик Исток 1“ (пројектнарјешења) и пројекти по периодима и фазама рада површинскогкопа, чиме су створени услови за почетак отварања новог по-вршинског копа. Прибављена је и еколошка дозвола за ПК “Уг-љевик Исток 1“. Милошевић је истакао да дио лежишта који сеналази између завршних контура површинских копова лежишта“Угљевик Исток 1“ и “Угљевик Исток 2“ (дио лежишта које је при-пало другом концесионару), а према координатама из РјешењаВладе РС, подијељен је на начин да вертикална граница буде доподине угљеног слоја.

“Као што се може видјети из пројектне документације, радисе о значајно неповољнијем коефицијенту откривке у односу наПК “Богутово Село“. Овоме треба додати да је угаљ слабијег ква-литета, како по питању енергетске вриједности, тако и саме тек-тонике односно учешћа великог броја јаловинских прослојака уугљаном слоју што ће додатно усложавати услове за његову екс-плоатацију“, рекао је Милошевић и додао: “Ако поредимо ква-литет угља на лежиштима “Богутово Село“ и “Угљевик Исток 1“,што је утврђено додатним детаљним геолошким истражива-њима вршеним од 1976, а и најновијим 2006-2015. год. понде-рисана доња топлотна вриједност износи 10.200 kJ/kg, а односисе на оба површинска копа. Заступљеност карбоната у угљу секреће од 2 до 50% (подаци из Елабората из 1976.,1989., 2000.,2009. и 2017.)“.

Главни технички руководилац угљевичког рудника је истакаода постојеће стање рударске механизације није на потребномнивоу да би се у захтијеваном капацитету одвијали радови нановом ПК “Угљевик Исток 1“ који се налази у почетној фази от-варања. Радна јединица рудник тренутно располаже са шест доседам багера, 24 до 27 дампера, четири до пет булдозера, јед-ним грејдером и дробиланом са двије линије. У исправномстању су и Парнаби постројење – мокра сепарација угља, кла-сирница за ровни угаљ и остала пратећа механизација.

Имајући у виду чињеницу да је коефицијент откривке на ПК“Богутово Село“ 4,64 m3 čm/t, те да ће преласком на нови по-

вршински коп “Угљевик Исток 1“, до 2021. године гдје ће пројек-товани коефицијент откривке износити 6,4m3 čm/t, те да је ин-вестициона откривка 10,875 милиона m3 čm, неопходно је у штокраћем року реализовати набавку рударске механизације. Засада на отварању ради један багер и четири дампера, а у 2021.години потребна су 4 багера (запремине кашике 15 до 18 m3), 24дампера носивости 110 до 140 t и остала пратећа механизација.Обим радова на откривци на новом површинском копу ће се по-већати и до 35% у односу на ПК “Богутово Село“, па су неопходназначајна инвестициона улагања у рударску механизацију РЈ Руд-ник у наредном периоду. У наредном периоду предвиђена су изначајна улагања у експропријацију.

Милошевић је нагласио да је за реализацију планских зада-така и стварања неопходних услова за отварање ПК “УгљевикИсток 1“ у наредном периоду, неопходно прије свега у што кра-ћем року дефинисати статус додијељене концесије конценсио-нару Комсар Енерџи РС, на лежишту “Угљевик Исток 2“, пријесвега због регулисања заједничких инфраструктурних објеката(електродистрибутивне мреже, телефонске и водоводне мрежеи путне инфраструктуре). Потребно је наставити рударске радовена ПК “Богутово Село“ и Источном откопном пољу и у ревируЈаблани ради сигурности у производњи угља. Неопходно је обез-биједити исправних десет багера, тридесет дампера, осам бул-дозера, три грејдера и два турнодозера. Привременоизмијештање Угљевичке ријеке источно мора бити завршено, уциљу заштите површинског копа од вода, а затим и западно ускладу са одобреним пројектом. Електродистрибутивна мрежасе мора трајно измјестити изван зоне рударских радова. Такођеје потребно измјестити дио регионалног пута Р-459 у зони СтарогУгљевика ван зоне извођења рударских радова. Ове радове јенеопходно завршити и поред извођења радова на ПК “БогутовоСело“ и због отварања и експлоатације угља на ПК “УгљевикИсток 1“

На основу стања радне снаге у РЈ Рудник, набавке механиза-ције у 2019. години, одласка одређеног броја радника у пензију,као и настанка инвалидности код радника у процесу производњеи одржавањам рударске механизације, неопходно је обез-биједити 123 извршиоца у 2019. години.

Отварање новог површинског копа није ни брз ни лак посао.Недостатак инвестиционих средстава могао би да успори отва-рање површинског копа “Угљевик Исток 1“, тако да је неопходноу што краћем року обезбиједити инвестициона средства. Главнирударски пројекат је одобрен, рудник има стручан и одговоранкадар, а на отварању се ради са онолико механизације коликоје могуће одвојити од редовне производње угља на ПК “БогутовоСело“.

Светлана Симанић, дописникреферент за односе с јавношћу ЗП “РиТЕ Угљевик“ а.д. Угљевик

ПК “Угљевик Исток 1“ замјенски капацитет за ПК “Богутово Село“ од 2022. године

ДРУГИ КОП ЗА НАСТАВАК РАДА


Услов рада Термоелектране 1 је отварање новог површинског копа “Угљевик Исток 1“

Отварање ПК “Угљевик Исток 1“ као замјенског капацитетаза површински коп Богутово Село предвиђено је од 2019 –2021. године. Према пројектној документацији новим по-вршинским копом обухваћено је:

- откривке .................... 169.328.031 m3 чврсте масе- угља ............................. 25.545.240 тона - коефицијент откривке ........ 6,63 m3 /t- инвестициона откривка: 10.875.000 m3 čm

Пројектовани годишњи капацитет:- откривке ............ 11.205.000 m3čm- угља ................... 1.750.000 тона- коефицијент откривке .....6,40 m3 /t



Почетком марта 2013. године, дошло је до појаве кли-зишта и продора воде из корита ријеке Мушнице у Поље"Б" површинског копа “Грачаница”.

Услед појаве клизишта на јужној и југозападној косиниПоља “Б“, вода из корита ријеке промијенила је ток и улиласе у коп. У зони рудника, узводно на око 350 метара од по-стојећег ушћа Гојковића потока у корито ријеке Мушнице,дошло је до деградације постојећег корита, пропратног на-сипа и основног терена према површинском копу. Збогпродора енормно великих количина воде, формирана јеакумулација од 20.000.000 м3 у самом копу (Пољу „Б“).Поред деградирања корита ријеке Мушнице дошло је и додестабилизације регулисаног корита Гојковића потока којеје лоцирано са југозападне и западне стране Поља “Б“.

Тренутна ситуација захтијевала је хитно предузимањеодговарајућих мјера како бисе санирало настало стање.Мјере су подразумијевалеизмјештање и регулацију во-дотокова Мушнице и Гојко-вића потока, санацију јужне исјеверозападне контуре копа,измјештање пута за селоСрђевиће (који се налазионепосредно поред ријечногтока), као и измјену постојећетехнологије одлагања от-кривке како би се стабилизо-вао поремећени терен испријечио поновни продорводе у коп те омогућило не-сметано одвијање процесапроизводње на руднику.

У сврху превазилажењанасталог стања урађен је и “Пројекат санације Поља Б”.

Процес санације обухватао је и следеће: - испумпавање воде из кратера копа, - извршење контролисаног и планског прихвата

оборинских вода, са околног подручја путем постојећих во-дотока, које су се морале адекватно спровести у ријекуМушницу и Гојковића поток,

- стално праћење смјера, брзине и величине помакамаса, преко уграђених реперних тачака (геодетским опажа-њем и мјерењем), како би се могло пратити евентуално на-кнадно помјерање маса.

У санациону мјеру уврштено је и одлагање јаловине изПоља “Ц” уз јужну и југозападну косину Поља “Б” у циљуњиховог додатног ојачања, а самим тим и повећања њи-хове стабилности.

Откопани простор Поља “Б”, иначе је био планиран заформирање унутрашњег одлагалишта и одлагање већегдијела пројектоване откривке, међуслојне и селективно из-двојене слојне јаловине из угљеног слоја - Поља “Ц”.

Све претходно речено захтијевало је и преусмјеравањеинвестиционих улагања у превазилажење настале ситуа-ције.

Радови који су у ту сврху изведени су израда новог ко-рита ријеке Мушнице, регулација (реконструкција и измјеш-тање) корита Гојковић потока и израда пута за село

Срђевиће (Западне обилазнице рудника). Реализација на-ведених радова подразумијевала је и израду одговарајућепројектне документације.

За испумпавање воде из Поља “Б” морала се извршитинабавка нових пумпних капацитета и цјевовода. Наведенаопрема се касније користила и за одводњавање Поља “Ц”као и новог копа “Повлатне зоне“ (од 2016. године).

Продор воде у коп онемогућио је експлоатацију 316.646т угља, колико је још требало откопати из Поља “Б” до крајаексплоатације (затварања копа) према пројектној докумен-тацији.

У циљу стварања услова за нормално функционисањерудника хитно се морало приступити и отварању новогкопа односно прећи на експлоатацију угља из тзв. “По-влатне зоне“ (350 м удаљене од тадашње тренутне контуре

Поља “Ц“). Експлоата-цијом угља из новогкопа упоредо са настав-ком експлоатације изпостојећег Поља “Ц“створени су услови заобезбјеђење потребнихколичина горива за не-сметан рад Термоелек-тране у наредномпериоду.

Услов за отварањеновог копа (“Повлатнезоне”), тј. будућег по-вршинског копа “Гацко”који обухвата и Поље“Ц“ је био - измјештањепостојећег водотокаријеке Мушнице изван

контура лежишта угља. Радови на измјештању корита ријекесу завршени у дијелу гдје је лоцирана “Повлатна зона” и јед-ном дијелу Централне зоне, док ће потпуна регулација битиизвршена до краја 2020. године (II фаза) у складу са плани-раном динамиком.

Одлагање откривке из Поља “Ц на унутрашње одлага-лиште Поља “Б“ у циљу подграђивања деградираног терена,врши се континуалном технологијом односно са два за-себна система и то:

- комбинованим - ДТО системом (дробилица-транс-портери-одлагач) и

- II БТО системом (багер-транспортери-одлагач).II БТО систем је у периоду од 2013. до 2019. године од-

ложио око 6.996.720 м3 ч.м. откривке у ножицу јужне и југо-западне косине Поља “Б“, док је ДТО систем у истомпериоду одложио око 12.000.000 м3 ч.м. (у западну и сјеве-розападу страну Поља “Б“), при чему је у потпуности стаби-лизован поремећени терен.

Тренутно се из постојећег водосабирника (ВС-Б1) уПољу “Б“ врши контролисано испумпавање оборинскихвода.

Душан Говедарица, дипл.инж.рудруководилац РЈ Рудник

ЗП “РиТЕ Гацко“ а.д. Гацко

“РиТЕ Гацко” - резултати санације клизишта и продора воде у поље “Б” ПК “Грачаница”

ПОТПУНА РЕГУЛАЦИЈА ДО КРАЈА ИДУЋЕ ГОДИНЕШест година од елементарних непогода комплексни радови се ближе завршетку

Поље “Б” - поглед на јужну завршну косине након санације(подграђивања)


Предности управљања водама из хидросистема Требишњица


Хидросистем Требишњица је један од ријетких водопри-вредних система у коме нема и неће бити сукоба измеђукорисника вода, поготово на територији изграђеног си-стема. На дијелу неизграђеног система, компактне пољо-привредне површине (крашка поља) сваке године се плавеи не могу бити култивисане. Изграђени систем је пројекто-ван у вријеме енергетске кризе, првенствено као енергет-ски да би током времена прерастао у вишенамјенскисистем гдје се вода користи у највећем могућем степену ис-кориштености од енергетике, водоснабдијевања, наводња-вања, рекреације на води, узгоја рибе, заштите од поплаваи слично. У редовним условима рада система воде има засве кориснике, али то не значи да се не треба рационалнои сврсисходно користити и штитити уз праћење нових тех-ничких и научних достигнућа. Судбина живљења на нашимпросторима у огромној мјери зависи од тога како се одно-симо према води и како ће се и колико користити. ПодручјеХидросистема Требишњица, које обилује крашким пољиманаизмјенично скоро сваке године трпи елементарне непо-годе (поплаве у зимском периоду, а суше у љетњем) што јеописано народном крилатицом “сини-плини, грани-плани“.

Кориштење воде за наводњавање поред водоснаб-дијевања је најхуманије кориштење водних ресурса. Премаподацима УН данас се у свијету наводњава око 15% укупнихобрадивих површина са којих се добије преко 75% пољо-привредних производа. У Републици Српској удио обради-вих површина које се наводњавају је изузетно мали иизноси свега неколико процената. До недавно, у РС није нибило организованих система за наводњавање осим на те-риторији града Требиња. У посљедњих неколико година таситуација се драстично мијења, с обзиром да је урађеновише савремених система за наводњавање (Бијељина, Пе-лагићево, Братунац, а тренутно се раде системи у Требињуи Љубињу).

Наводњавање Требињског поља - некад и сад

Наводњавање на територији Града Требиња има најдужутрадицију. Према расположивим подацима, прво наводња-вање пољопривредних површина на простору РС почелоје у долини ријеке Требишњице.

Захваљујући дугогодишњој традицији наводњавања натериторији Града Требиња, стекла су се значајна искуства укориштењу разних техника наводњавања, почевши однајједноставнијих техника помоћу “кола и канала за навод-њавање“, до наводњавања преко система под притиском(тифонима, кишним крилима, наводњавање “кап по кап“...).

Од непроцјењиве вриједности за развој данашњих си-стема имали су системи за наводњавање у Поповом пољуурађени 80-тих година прошлог вијека, гдје су се углавномнаводњавале вишегодишње културе. Уз то развијала су сеи разна огледна поља како за узгој нових култура тако и заодређивање потребних количина воде за наводњавање.

Садашњим системом гравитационог наводњавања уТребињском пољу вода се захвата преко “водених кола“, ПС“Гељев мост“ и преко водозахвата на тунелу у Петровом

пољу и транспортује путем бетонских и земљаних канала. Увегетационој сезони преко наведених водозахвата, захватасе из Хидросистема преко 3,5 m3/s воде. Количина воде којасе захвата за наводњавање ни у ком смислу не утиче нафункционисање садашњег хидро-енергетског система. Тех-ника допремања и расподјеле воде за наводњавање иманиз потешкоћа те захтијева огроман мануелни рад код на-водњавања и додатну обраду земљишта.

Код савремених система “под притиском“ наводњавањесе врши отварањем једног затварача на парцели. Овај си-стем захтијева значајна финансијска средства у погледу до-вођења воде до парцеле и изградње система на самојпарцели. Такви системи омогућавају контролисано давањеводе, прихрану и заштиту гајених култура те евентуалну за-штиту од касних мразева, мијењајући микроклиму навод-њаваних парцела уз изузетно мали мануелни рад.

Нови систем за наводњавање Требињског поља захватаводу из постојећег ХС Требишњица са двије пумпне станице(ПС “Петрово поље“ водозахват на Хидротехничком тунелуакумулација Требиње - ХЕ Дубровник и ПС “Засад поље“ за-хвата воду из корита ријеке Требишњице). Вода се транс-портује главним транспортним цјевоводом (дужине 15,5 kmи раније урађеним цјевоводом у Мокром пољу, дужине око9,5 km) прстенастог типа који повезује наведене пумпе терезервоар “Чичево“ који истовремено служи као водоза-хват за Зубце и резервоар “Кремени до“.

Елементи система за наводњавање Требињског поља и Зубачког платоа

Систем наводњавања Требињског поља са водоснаб-дијевањем Зубачког платоа представља јединственуцјелину, чије су основне карактеристике:

- обухвата површину 1.100 ha са преко 10.000 парцелаи омогућава поуздано наводњавање те оживљавање сто-чарства и пољопривреде на подручју Зубачког платоа, накоме живи око 500 домаћинстава који посједују преко 1200ha потенцијално обрадивих површина;

- из ХС Требишњица захвата се око 600 l/s воде од чегасе 28 l/s транспортује према Зубачком платоу ;

- седам пумпних станица укупне снаге P=1230 kW, ви-сина пумпања до Убала је 1032 mv.s. и представља вјеро-

Душко Вујовић, дипл.инж.грађ. -водећи пројектант

ВИШЕСТРУКА КОРИСТ ЗА ТРЕБИЊСКО ПОЉЕИзградњу ових система прати и формирање “Удружења корисника вода и

обнову села“, ради остваривања заједничких циљева око одржавања система,организоване пољопривредне прозводње и заједничког пласмана производа



ватно највећу висину пумпања воде у Европи;- пет резервоара ( са укупном запремином V=950 m3 );- преко 120 km цјевовода, са оним што се ради и што је

до сада урађено.Упоредне техничко-економске каратеристике постојећег

и новопројектованог система:- садашњим системом захватало се, у вршном периоду,

преко 3.500 l/s воде док ће новопројектовани систем захва-тати око 600 l/s воде;

- потрошња воде за наводњавање у вегетативној сезонисмањиће се значајно, и до 2 m3/s. Узимајући у обзир могућ-ност додатне производње електричне енергије од те воде(1 m3/s≈0,645 kWh) на ХЕ Дубровник и цијену коштањаелектричне енергије у износу од 49,4 КМ/МWh (просјечнапроизв. цијена) добијамо уштеду на потрошњи воде по1m3/s, на мјесечном нивоу око 81.000 КМ/мјесечно. Узи-мајући у обзир да се наводњавање врши 5 мјесеци го-дишње уз кориштење саремених метода наводњавања,уштеда воде може да буде и до 2 m3/s. Из овог произилазида се у систему може произвести додатно енергије у про-тиввриједности до 810.000 КМ/годишње. Када се узме уобзир тржишна цијена електричне енергије, ове вриједно-сти се значајно повећавају и за 100 %;

- поред ове уштеде смањиће се трошкови на одржавањукола за наводњавање који су на годишњем нивоу износилиод 15.000 до 20.000 КМ.

Хидроелектране на Требишњици су у овај пројекат уло-жиле око 3.700.000 КМ са ПДВ-ом. Поред ХЕТ-а, у овом тре-нутку изградњу система у знатно већој мјери (10.600.000КМ) финансира Министарство пољопривреде, шумарства иводопривреде са 85% и Градска управа са 15%. У овомобиму радова што финансира ресорно министарство иградска управа изводе се радови на системима наводња-вања и водоснабдијевања Мркоњића, Дријењана, Моска,Гомиљана и Кременог дола.

У сваком случају, сви корисници вода и учесници у ХСТребишњици после изградње новог савременог система занаводњавање имаће користи. Сами пољопривредни про-извођачи смањиће вишеструко мануелни рад, створиће сеуслови за равномјернију расподјелу воде током читаве го-дине на читавом пољу, уз поуздано наводњавање и ста-билну пољопривредну производњу.

Изградњом и пуштањем у рад овог система стварају сеуслови за ширење система техничке воде до села по ободупоља. Развођењем воде по селима смањиће се потрошња

воде из градског водоводног система, што ће омогућитиширење градског водоводног система према осталиммјестима која немају воду и ван територије града. Изград-њом система техничке воде у насељима по ободу поља ко-рисници ће добити воду (која мијења у великој мјерисанитарну) доста јефтинију од оне из градског водовода штоје још један бенефит за кориснике и ширу друштвену зајед-ницу.

Поред овог система, изградњом објеката за потребеХидросистема Требишњица (формирањем акумулација ибетонорањем корита ријеке Требишњице кроз Требињскои Попово поље те каптирањем “Вријеке“ и “Удбине“) ство-рили су се услови да вода буде прихватљива за водоснаб-дијевање и наводњавање значајног броја корисника.Захваљујући овим активностима, у посљедњих 20-так го-дина испројектовано је и у највећој мјери изведено преко1.800.000 m разних цјевовода, око 70 пумпних станица (којераде без људске посаде) и 40 резервоара. Вриједност ново-пројектованих и изведених система је преко 35.000.000 КМ.Највећим дијелом (од 60%-100%) ова средства су донације,подстицаји или кредитна средства која не враћају корис-ници ни локалне заједнице већ већи нивои институција.Ови системи су унаприједили услове живљења јер је узводу инсталирана и кабловска инфраструктура. Долази доодрживог развоја руралних средина, зауставља се напуш-тање села, поправљају се и обнављају куће. Свако домаћин-ство које је прикључено на систем, поред цивилизацијскихпотреба, унапређује стандард живљења и остварује зна-чајну економску корист. Изградњу ових система прати иформирање “Удружења корисника вода и обнову села“,ради остваривања заједничких циљева око одржавања си-стема, организоване пољопривредне прозводње и зајед-ничког пласмана производа. Велики број домаћинставаживи захваљујући производњи коју остварују уз доступнуводу, а знатно већи број домаћинстава који живи у урбанимсрединама одлази на село и својим радом, уз помоћ водеповећава своје приходе. Све ове активности подржавају ре-сорно министраство и локалне заједнице у различитимоблицима што заједно доводи до ревитализације руралнихсредина.

Душко Вујовић, дипл.грађ.инж. руководилац Сектора за управљање произв. и водама

мр Тамара Бојић, дописникшеф Службе за обрачун електричне енергије

ЗП “Хидроелектране на Требишњици“ а.д. Требиње

Након хаварије од 10. јануара 2019. го-дине, извјесно је да ће ХидроелектранаДубровник у 2020. години бити на мрежи.Како смо од руководства ове хидроелек-тране обавијештени, почетак рада једногагрегата ће услиједити у јануару, а другогу мјесецу марту 2020. године. При израдиЕлектроенергетског биланса МХ “ЕРС“,Хидроелектране на Требишњици су при-падајући дио производње из ХЕД увр-стиле у свој годишњи обим производње.

Љиљана Пендо, дипл.ел.инж.Уређивачки одбор часописа

МХ ЕРС, МП а.д. Требиње

“Хидроелектране на Требишњици“ а.д. Требиње

ПОВРАТАК ХЕ ДУБРОВНИК НА МРЕЖУ


Мјере “Електрокрајине“ у борби против одлива кадра

У јеку одлазака кадрова из Републике Српске и прича онемогућности младих да пронађу запослење у струкама закоје су се школовали “Електрокрајина“ је, као и много путадо сада, пружила могућност младим стручњацима. Шансуна конкурсу за приправнички стаж искористило је четворомладих инжењера електротехнике.

“Ми морамо да мислимо на будућност. Ово предузећеније ни почело, а неће ни завршити са нашим мандатом.Свјесни смо да су времена тешка, али никад нису ни билалака. Због тога је улагање и поглед према будућности једининачин опстанка. Веома брзо слободно тржиште ће дикти-рати своје услове, а у тим условима најбољи, можда иједини је улагање у младе и способне стручњаке жељне дасвоје стечено знање споје са искуством старијих колега“,јасан је став Драгана Чавића. в.д. директора “Електро-крајине“.

Један од носиоца будућности је и Огњен Андрић. Рођену Шапцу 1992. године Огњен, је своје школовање кроз елек-тротехничку школу у Вишеграду, надоградио дипломом имастер студијама на Електротехничком факултету у БањојЛуци.

“Видио сам конкурс у новинама за пријем приправникау “Електрокрајини“ и то је био једноставан избор. Са маломскепсом, чувши много прича о намјештеним конкурсимапријавио сам се. То је био и мој први конкурс јер се нисампријављивао због то што сам желио да, прије свега, поло-жим испите на мастер студијама. И нисам погријешио. При-мљен сам и већ могу рећи да се добро сналазим“, кажеОгњен који тренутно ради у Служби пројектовања у Дирек-цији предузећа. Већ је осјетио искуство у Служби експлоа-тације електроенергетских система, а до крајаприправничког стажа, према плану би требао стицатизнања и искуства и у “Електродистрибуцији“ Бања Лука каои у Радној јединици “Електроизградња и одржавање“.

Заједно са Огњеном приправнички стаж отпочела је имлађа колегица, Тања Марић. Након завршене гимназије,студије је наставила на Електротехничком факултету у Ис-точном Сарајеву - смјер електроенергетика. Њено тренутнорадно мјесто је самостални пројектант у Дирекцији “Елек-трокрајине“. Тања је захвална за пружену прилику и напо-миње: “Што се тиче Службе пројектовања могу рећи да јеобим посла велики и да су чести теренски послови без об-зира на временске услове. Могу истаћи да је колектив хар-моничан и за сваку похвалу. Колеге су приступачне исусретљиве и задовољна сам са досадашњим искуством наовом радном мјесту. У скоријој будућности, очекујем даљинапредак у знању везаном за струку и посао, а упоредо пла-нирам наставак школовања и усавршавања.”

Истиче како до сада има веома позитивна искуства сатеренским радом.

“У Служби пројектовања има доста теренског рада, који

је потребан за квалитетно обављање посла. Такође овајпосао са собом носи велику одговорност и у складу с тимтрудићу се да посао обављам квалитетно и одговорно, јерне бјежим од одговорности и радо ћу се ухватити у коштацса сваким изазовом. Наравно уз несебичну помоћ искус-нијих колега”.

Огњен додаје: “Задовољан сам досадашњим искуствому раду, као и радним окружењем, јер су колеге сусретљивеи помажу ми при раду, дајући сугестије и указујући на од-ређене ствари у вези са стручним питањима и самим начи-ном рада. Свиђа ми се то што, поред рада у канцеларији,овај посао захтијева и рад на терену, гдје се могу видјетиконкретни примјери реализације пројеката, као и начинрада електроенергетског система и његових појединихдијелова, те проблеми који се јављају при експлоатацији тихсистема, као и начини рјешавања тих проблема“.

Он каже да су му током школовања на факултету најза-нимљивији били предмети везани за заштиту у електро-енергетским сиситемима, обновљиве изворе енергије, каои системе за управљање и надзор, те би волио да се, крозпраксу на послу, више сусреће са оваквим темама.

“Надам се да ћу, својим знањем и радом, успјети да по-зитивно допринесем квалитету рада Електрокрајине“.

Тања и Огњен су само примјер одлучности “Електро-крајине“, да се темељи, давно постављени, надограђујустручним и младим људима, који ће носити ово предузећеу будућности. Као ни друга предузећа, јавна или приватнани “Електрокрајина“ није имуна на одлив квалитетних истручних кадрова. Због тога је став предузећа да се одливкадрова заустави и да се врата “Електрокрајине“ отворесвим квалитетним и стручним људима.

“Није потребно пратити све конкурсе, понекад је до-вољно покуцати на врата, ако сте млади, амбициозни истручни, као Тања и Огњен. Врата ће се отворити. “Електро-крајина“ и млади могу заједно градити будућност. Стручностје увијек била изнад политике. Границе не постоје. Ни замладе ни за будућност овог гиганта. Уз то нису врата отво-рена само за инжењере. Добродошли су све занатлије елек-тро струке. У “Електрокрајини“ могу да надограде својеспособности и да обезбједе егзистенцију. То је наша јединаполитика. Рад, надоградња и боља будућност“, закључио јеДраган Чавић, в. д. директора “Електрокрајине“.

Игор Гајић, дописникСлужба за односе с јавношћу


ЕРС ЉУДСКИ РЕСУРСИ

Није потребно пратити све конкурсе, понекад је довољно покуцати на врата, ако стемлади, амбициозни и стручни, као Тања и Огњен. Врата ће се отворити

ТЕНДЕНЦИЈАРуководилац Сектор правних послова у Дирекцији

“Електрокрајине“ Милан Михољчић је истакао да је у по-сљедњих годину дана у предузеће дошло тридесетакмладих кадрова.

“Причамо само о људима из струке млађим од 30 го-дина који су стигли у наш колектив. Из директног кон-такта знам да је све више заинтересованих“, каже

Михољчић.

Огњен Андрић



Горан Мишковић из “Електро Добојa“ успјешно учествовао на београдском триатлонуПРВО “IRONMAN“ ИСКУСТВОМалом броју спортиста успјело оно што је њему 22. сеп-

тембра пошло за руком, ногом, умом и тијелом. Ironman језаправо ултра триатлон, спортска дисциплина која комби-нује дуго пливање, још дужу вожњу бицикла и, као да тоније довољно, један маратон на крају. На београдском спек-таклу, пливање подразумијева дионицу 1,9km (један кругоко језера Аде Циганлије), бициклистичка траса је брза сасамо четири круга (90km, 200m успона), и за крај, трчањеуз ријеку Саву, испод мостова уз равну стазу, у оквиру трикруга дужине 21,1km:

“Да ми је неко рекао прије годину дана да ћу учество-вати на београдском триатлону и успјешно га завршити, одсрца бих се насмијао јер у том периоду нисам могао истр-чати ни 5 километара. Имао сам 20 кг више него сада“.

Горан је одлучио да се пријави спонтано, након истрча-ног полумаратона у Бањалуци 12.05.2019. године, као коракдаље у истраживању сопствених могућности. Слиједе ча-сови пливања, многобројни тренинзи на бициклу као и свечешћи тренинзи трчања са пријатељима из рекреативногтркачког клуба Добој.

Централни догађај трке се дешавао на Ади Циганлији.Пливало се у Савском језеру гдје је вода ујутру поприличнохладна али су пливачка одијела била дозвољена тако да јепливање било подношљиво: “Пливачки дио завршио самза 53 минуте. Резултат је могао бити и бољи али неискуствопливања у језеру гдје је вода доста мутнија него у базенуили мору као и отежана оријентација због мноштва учес-ника, довело је до споријег резултата“.

Бициклистички сегмент се одвијао преко Моста на Адии протезао се главном Савском магистралом а окретнетачке су биле код Омладинских бригада с једне стране а садруге стране код скретања за Железник. Возило се четирикруга по 22,5 километра. Овај дио трке Горан је завршио за3 сата и 3 минуте.

Тркачки сегмент тј. траса трчања била је уз ријеку Савуу дужини од 21 км. Трчало се 3 круга по 7 километара. Овајдио трке успјешно је завршио за 2 сата и 12 минута. Уз двијетранзиције (са пливања на бицикл и са бицикла на трчање)коначан резултат је био 6 сати и 19 минута. Рок постављенод стране организатора да се заврши трка био је 7 сати илиби такмичар био дисквалификован.

Први пут учесник - побједникПобједио је Горан и неискуство и самога себе

“Прије ове трке нисам имао искуства са триатлоном иоко саме организације у зони транзиције. Иако сам се тру-дио да сазнам што више из различитих извора и прекосавјета искусних триатлонаца, моје неискуство је ипакдошло до изражаја јер на дан трке, због гужве у саобраћајуне успијевам да дођем на вријеме у зону транзиције да сведетаљно припремим. Када сам коначно дошао, међу опре-мом не успијевам да пронађем наруквицу са чипом којимјери вријеме и тако би трка за мене била завршена и пријесамог почетка.

“У невјерици претражујем сваку торбу појединачно алиузалуд. Очајнички истресам сву опрему на земљу, претурампо свему и на моју огромну радост проналазим наруквицуу ципели за бицикл.”

Облачим неопренско одијело за пливање, трчим иззоне транзиције до језера да се загријем и поквасим на-очале да не би маглиле у току пливања. До почетка трке јеостало пар минута а ја сам покушавао да смирим пулс какобих могао правилно да дишем током пливања. Узалуд, узмузику уживо и све већу буку осталих такмичара, чујем звуксирене за почетак трке... Све остало је ишло само по себии након неколико минута успио сам ухватити ритам и исп-ливати 1900 метара за 53 минуте.

Бициклистички дио је прошао веома добро, без технич-ких проблема на бициклу. Редовно сам узимао енергетскегелове, магнезиј и изотоник због губитка соли током трке иостварујем лични рекорд на 90 километара али то долазина наплату у сегменту трчања јер је умор дошао до изра-жаја већ на првим километрима. Међутим, сталноподсјећање на уложени труд и одвојено вријеме за потребеприпрема, дало ми је потребну снагу да трку приведемкрају и прођем кроз циљ за 6 сати и 19 минута.

Обзиром да ми је ово прва триатлонска трка, презадо-вољан сам оствареним резултатом као и цјелокупним ис-куством прије и за вријеме трке. Нико не долази натриатлонску трку да побједи друге него самога себе и изне-надио сам се колико позитивна енергија и спремност да по-могну другима влада међу триатлонцима.

Највећу захвалност дугујем својој супрузи на бескрајнојподршци и разумјевању јер је најтежи дио припрема биозаправо одвојити вријеме од породице за тренинг. Захва-љујем се и члановима рекреативног тркачког клуба Добојна подршци и корисним савјетима као и свима који сувјеровали али и онима који нису јер су били додатна моти-вација“.

Драгана Ковачевић, дописникЗП “Електро Добој“ а.д. Добој

Београд је и ове године био домаћин најбољим европским триатлонцима. Више од 400такмичара из цијелог свијета провјеравало је своју физичку и менталну спремност. Међуњима наш колега Горан Мишковић, тренутно најпопуларнији спортиста у колективу ЗП

“Електро Добој“ а.д. Добој

Први пут учесник побједник



Петко Веселиновић и Дејан Гутаљ заједно провели школске дане и радну каријеру

ПОЛА ВИЈЕКА, А НИЈЕДНА ПРИЈЕКА

Најискуснији радници паљанске Радне јединице ЗП"Електродистрибуција" а.д. Пале, управник Петко Веселино-вић и стручни сарадник за мреже и постројења Дејан Гутаљ,људи су који о свом послу знају баш све и од којих млађерадне колеге могу научити шта доноси практичан, теренскирад у једном електродистрибутивном предузећу, али и, ис-товремено, на њиховом примјеру спознати како с лакоћомфункционише људски двојац који на приватном и профе-сионалном плану другује безмало пола вијека.

И, не кажемо случајно то људски, јер Пеле и Дејо, какоих углавном зову радне колеге, али и велики број Паљаназа које су управо они живи синоним за овдашњу Раднујединицу, јесу људине у правом смислу те ријечи.

Петко Веселиновић рођен је 1956. године у Мокром, аДејан Гутаљ пар мјесеци послије, али већ 1957. године уПрачи, гдје су, сваки у свом крају паљанске општине поха-ђали основну школу, да би седамдесете године прошлогвијека и упис два живахна дјечака у тадашњу Електропри-вредну школу "Јарослав Черни" у сарајевском насељу По-фалићи и средњошколски дани у ђачком дому родилипријатељство које траје, ево, готово пуних пет деценија.

"Заједно смо те већ давне 1971. године кренули усредњу школу и у почетку нас је спојило то што оба дола-зимо из околине Пала. Дружили смо се, боравили смо скупаи у ђачком дому, те постали добри другари, а живот је по-слије учинио да постанемо и радне колеге и блискипријатељи, што смо и данас. И никада се нисмо споречкали,нити један другом, како се то каже, рекли потамо се", говореготово углас Веселиновић и Гутаљ, мимиком један другомпотврђујући изговорене ријечи, желећи ваљда и нама изчасописа ЕРС одмах ставити до знања да им је и прича јед-нака и заједничка, пријатељска.

Радне каријере оба су започели у некадашњем електро-дистрибутивном предузећу "Владимир Перић Валтер" у Са-рајеву, гдје су радили све до почеткаОдбрамбено-отаџбинског рата, у којем су као припаднициВојске Републике Српске учествовали све вријеме, од првогдо посљедњег дана, прошавши бројна ратишта и тешкеборбе.

"Петко је и рањаван", не жели Дејан Гутаљ да заборавиистаћи ратну улогу и заслуге свог пријатеља, док овај други

као да ћутке чека да пређемо у мирнодопске воде и про-говоримо неку ријеч и о паљанској дружини електричара,њиховом послу, али и дружењима.

Оба истичу да је овдашња Радна јединица ЗП "Електро-дистрибуција" а.д. Пале заиста препознатљива као правитим у којем се добро зна шта је чији задатак, док се соли-дарност, подршка и помоћ, уколико постоји потреба за тим,овдје подразумијевају и представљају својеврсно правилопонашања.

"У Радној јединици је нешто више од шездесет запосле-них и вјерујте ми на ријеч да никада и нико не поставља пи-тања типа-зашто баш ја, или зашто не би он...Ако јепотребан ангажман свих да се уради неки посао, ријешинеки проблем, онда ће то тако и бити. А, послије, опет свизаједно, на пиће, шеф не бјежи од тога да части", причаПетко Веселиновић, који је знањем, али надасве коректнимодносом према колегама и манирима људине, како то и ре-космо негдје на почетку ове приче, још давно изградиоауторитет међу паљанским електричарима у много већојмјери него што то може донијети формална хијерархијскаодредница управника или нешто што често називамо гвоз-деном руком.

И Дејан Гутаљ је неко кога колеге изузетно поштују, акако би и могло бити другачије када је ријеч о зналцу чијасу искричивост и домишљатост у струци рјешавали многе,чинило се понекад нерјешиве проблеме и задатке.

"Ма, више глава увијек зна више, а моја и Петкова, па ијош неке, нису ни мале, а ни празне, па ето... ", шаљиво јепрокоментарисао Гутаљ, уозбиљивши причу тврдњом какоје, ипак, најважније што млађи хоће да саслушају, виде,науче нешто што тек вишегодишње искуство и пракса могу

Стижу и ван ПалаРадници паљанске Радне јединице увијек су спремнида помогну колегама, гдје год се укаже потреба за тим,па ће остати забиљежено да су били и у испомоћи ко-легама у Добоју и Модричи током велике поплаве пријенеколико година."Ми смо спремни да увијек одговоримо задацима којепред нас ставе директор и Управа предузећа и притек-немо у помоћ тамо гдје је то потребно. Ево, баш овихдана смо били подршка и колегама из сусједне Раднејединице Соколац, како би што прије био завршен једанзаиста обиман посао", каже Веселиновић.

Радне каријере су започели у некадашњем електродистрибутивном предузећу "ВладимирПерић Валтер" у Сарајеву, гдје су радили све до почетка Одбрамбено-отаџбинског рата, у

којем су као припадници ВРС учествовали све вријеме



да донесу.И, како нису шкрти у ванпословном амбијенту, ова два

пријатеља не "стишћу руку" ни када то знање и искуство уструци дијеле насљедницима у предузећу, а настоје да имсугеришу и нешто што је више живот, а мање посао.

"Радна јединица Пале препознатљива је и по томе шточесто организујемо интерна дружења, са којих готово увијекпокренемо и неку нашу акцију и солидаришемо се са коле-гама којима је у датом тренутку потребна било која врстаподршке. Било да је у питању весеље, или нека непријатнаситуација, здравствени проблем, ми смо сви ту и увијекспремни да помогнемо. Наша дружења су традиционалнаи уопште не сумњам да смо ову иницијативу пренијели намлађе и да ће ова дружина тако функционисати и онда кадами старији одемо у пензију", са видљивом дозом поноса го-вори Веселиновић, не кријући да је за њега као управниканајважније то што сваки појединац у Радној јединици Палеу њој препознаје другу кућу.

А, ако је нешто кућа, онда ту бораве и кућна чељад,спремна да учине све једно за друго, па не треба забора-вити да су радници Радне јединице Пале били иницијаториакције прикупљања средстава потребних за транспланта-цију бубрега једном свом колеги. Својим прилозима и ани-

мацијом цијелог предузећа "Електродистрибуција“ Пале,али и система, успјели су на крају обезбиједити неопходних70.000 КМ, а сензибилност и слух показала је и Управа МХ"Електропривреда РС“- МП а.д. Требиње, која је, такође, зна-чајним средствима подржала активност паљанских елек-тричара.

Е, и то је та блискост и посебност коју манифестује Раднајединица Пале, дружина за примјер у сваком смислу.

И, заиста, та атмосфера се осјећа у сваком ћошку јошувијек новог, прије пар година изграђеног здања паљанскеРадне јединице, из којег свакодневно на терен одлазевриједне екипе наших колега, трудећи се да успјешно обавесве послове од којих зависи уредно снабдијевање купацаелектричном енергијом на овом подручју, које због чиње-нице да је ту и олимпијска Јахорина која ће ускоро бити"окупирана" хиљадама туриста, јесте специфично изахтјевно с аспекта послова у надлежности електродистри-бутивних предузећа.

Петко и Дејан, њихови сарадници и сви запослени у Рад-ној јединици Пале ту су да и овога пута све буде онако какотреба, а биће засигурно-у то не сумњајте!

Кристинка Петковић, дописникЗП “Електродистрибуција“ а.д. Пале

Прича стара води до ормараНе треба сумњати да би сваки радник Радне јединицеПале учинио све за двојицу најискуснијих и најпоштова-нијих колега, али има једна анегдота, чију аутентичностнисмо успјели провјерити-да би побјегли од задатка даим пренесу тешки ормар. "Прича стара...Па, јесте, Бога ми, увијек тежак. Сад, дали је до дрвета, материјала, или до регистратора, тостварно не знам", кроз осмијех, искусно рече Петко Ве-селиновић, препознавши нашу намјеру да откријемо"домаћински карактер" ормара у управничкој канцела-

рији.

Цртица са научног скупа “Квалитет електричне енергије и паметне електроенергетске мреже“Почетком мјесеца, тачније 09. и 10. октобра, у Сарајеву је

одржан научни скуп “Квалитет електричне енергије и паметнеелектроенергетске мреже“, у организацији IEEE BiH (Institute ofElectrical and Electronics Engineers B&H). Скуп је одржан у про-сторијама Електротехничког факултета Универзитета у Сарајеву.

Један од панелиста током централне дискусије на тему“Квалитет електричне енергије“, испред Електропривреде Ре-публике Српске, била је Сања Рикало, дипломирани инжињерелектротехнике, запослена у Дирекцији за дистрибуцију Ма-тичног предузећа.

Двије нас чињенице радују: једна је да је Сања биланајмлађи панелиста, а друга да је њена презентација у струч-ним круговима и од стране организатора оцијењена најуспјеш-нијом.

Све честитке Сањи. А за нас подстрек да посветимо пажњуи дамо подршку младим људима по којим ће ЕлектропривредаРепублике Српске бити препознатљива.


БУДУЋНОСТОвако се “бране боје“ Електропривреде

Републике Српске


Након више од четрдесет година проведених у електро-енергетском сектору и завидних резултата које је постигао,у августу ове године је у пензију отишао Боривоје Милић,један од утемељивача данашње Електропривреде Репуб-лике Српске. Из богате Милићеве биографије, издвајамо даје био директор “Електродистрибуције“ у Власеници, затимтехнички директор ЗЕДП “Електро-Бијељина“, те предсјед-ник Управног одбора Електропривреде Републике Српске,а такође, у два мандата и народни посланик у СкупштиниРС.

Иако му је дјечачка жеља била да крене на занат за твмеханичара, по наговору родбине је уписао Електротех-ничку школу у Сарајеву, а затим и Електротехнички факул-тет, који је завршио у року и дипломирао у септембру 1977.године.

“Као стипендиста ООУР “Електродистрибуција“ Власе-ница, већ у октобру исте године почео сам радити у Власе-ници на мјесту инжењера за енергетику. Енергетика јеиначе реферат кроз који би требао да прође сваки младиинжењер електрорехнике да би се упознао са струком ионим за што се школовао, што је мени на сву срећу пола-зило за руком јер сам често био у прилици да заједно саљудима на терену рјешавам текуће проблеме у мрежи и по-стројењима. Иначе мој први радни дан је био интерни тех-нички преглед 35 kV далековода ХЕ Власеница-Хан Пијесак“,каже Боривоје Милић и додаје да је у то вријеме било малоинжењера, што је отварало пут да се напредује знатно бржеу струци.

“Пуно тога се догађало у периоду од 1977. до 1992. го-дине, то је првих 15 година стицања искуства и прилагођа-вања условима и средини у којој се ради. У том периодупрошао сам кроз функције техничког директора ООУР-авећ од 1982. године, директора ООУР-а и Руководиоца ЕДП-а. То је период завршавања електрификације, изградњенових објеката, а најзначајнија је изградња ТС 110/35/10 kVВласеница, чије је 35 и 10 kV постројење финансирала Елек-тродистрибуција, а 110 kV постројење Електропренос.Поред изградње у том периоду је почела и санација по-стојећих мрежа и изградња МХЕ Тишча. То је био периодкада су Електродистрибуције своје објекте градиле углав-ном из властитих средстава амортизације и уз обавезу дасе 30% прихода оствари допунском дјелатношћу крозуслуге изградње нових објеката и санације постојећихмрежа које су се једним дијелом финансирале од странеМјесних заједница. Оно што је за мене у том периоду билопосебно интересантно је сама идеја, па пројектовање и из-градња МХЕ Тишча која је 1989. године завршена и пуштенау рад, истовремено када смо прослављали 40 година радаМХЕ Власеница. Ове године МХЕ Власеница је прославила70 година успјешног рада“, истиче Милић.

Посебан дио његове професионалне каријере, обиље-жили су догађаји с почетка деведесетих година.

“Ратна 1992. година је била јако тешка за сав народ па иза дистрибутере, како због тога што смо остали без великогброја радника, тако и због рушења, оштећења или ис-ључења 110 и 35 kV далековода. На подручју Електроди-стрибуције Власеница гдје сам ја био руководилацсредином 1992. године нисмо имали напајање ни преко јед-ног 35 или 110 kV далековода. Искористили смо искуствобившег Управника ХЕ Власеница и моје знање са монтажеи испитивања МХЕ Тишча, па смо успјели да пустимо уострвски рад наше електране Власеницу и Тишчу и на тајначин обезбједимо напајање становништва и дијела при-

вреде електричном енергијом. У кратком времену смопоред острвског рада електрана изградили и 10 kV далеко-воде за повезивање са дистрибуцијом Соколац , те изгра-дили дио 35 kV далековода и ТС 35/10 kV Цапарде прекокоје смо напајали Шековиће и Осмаке. У том периоду докСоколац није добио напон, у ноћним сатима смо напајаливодовод Врело Биоштице из наших електрана, с тим да смоу трафостаницама 35/10 kV Хан Пијесак и Шековићи мо-рали правити двоструке трансформације напона 10/35/10kV. Крајем 1994. Године, заједно са “Далековод-инжењерин-гом“ из Хаџића и “Минелом“ из Београда, започели смо иизградили 110 kV далековод Коњевић Поље-Власеница итако обезбиједили нормално снабдијевање струјом под-ручја Електродистрибуције Власеница“, присјећа се угледниинжењер и напомиње да је у протеклом периоду достановца и знања уложено у развој дистрибутивне мреже и дасу резултати проистекли из тога, велики залог за стабилностсистема у будућности.

Ово је прилика да се угледни стручњак подсјети одре-ђених момената из богате каријере.

“Радосних тренутака у радном вијеку је било више, одпуштања МХЕ Тишча у погон до пуштања више трафоста-ница ТС 35/10 kV, у чију изградњу сам био укључен, алиможда најзначајнији тренутак је било пуштање 110 kV да-лековода Коњевић Поље-Власеница, у ком сам учествоваоод избора трасе до пуштања под напон. Разочаравајућитренутак, ког се добро сјећам десио се током зиме 1993.године када је, ради великих сњежних падавина било вишекварова на 35 kV далеководу Зворник – Власеница, тако данисмо успјевали да те кварове брзо санирамо. Покушалисмо прекопчати 110 далековод Зворник-Сребреница под35 kV напон и прослиједити напон према Власеници. Про-вели смо цијели дан по снијегу и зими на прекопчавању 110kV далековода на 35 kV у Беглук Пољу очекујући да смопривремено ријешили проблем. Међутим, кад смо пробалиукључење, далековод је испао “под руком“ и онда смо серазочарани вратили у Власеницу, па смо наредног дана на-ставили поправку кварова на 35 kV далеководу Зворник –Власеница. Касније смо обиласком 110 kV далеководаутврдили да је на подручју Јошанице био срушен једанстуб“, рекао је шеф Боро Милић, како су га колеге најчешћеословљавале, јер је у току радне каријере оставио неизбри-сив траг. Помогао је да се афирмишу многи стручњаци којиби требало да крену стазама које је Боро трасирао.

Слободан Ђаламић, портпарол ЗЕДП “Електро Бијељина“ а.д. Бијељина

Боривоје Милић - ЗЕДП “Електро Бијељина“ а.д. БијељинаОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ ЈЕДНОГ ОД НЕИМАРА ЕРС-аЕРС ЉУДСКИ РЕСУРСИ

Посебан дио његове професионалне каријере, обиљежили су догађаји с почетка деведесетих година



IN MEMORIAM

Крсто Чанчар рођен је 27. децембра 1928. године уФочи. Основну школу завршио је у Фочи. Средњу школу,као и Правни факултет завршава у Сарајеву.

Био је предсједник Скупштине општине Фоча 50-их го-дина, након чега је обављао функцију народног посланика,али и друге важне функције у републичким институцијама.

Именован је на мјесто генералног директора радне ор-ганизације у оснивању “Хидроелектране на Дрини“ Више-град, гдје остаје до краја изградње вишеградскехидроелектране. Био је први директор ХЕ Вишеград, али иједан је од најзаслужнијих појединаца који су допринијели

успјешном завршетку радова на изградњи постројења ви-шеградске хидроелектране, чак и прије планираног рокаизградње. Поставио је стабилне и чврсте темеље зауспјешан рад и пословање предузећа, а са функције дирек-тора ХЕ Вишеград одлази у пензију 1991. године.

Остатак живота провео је у свом родну мјесту. Уз великеи тешке породичне трагедије, Крсто Чанчар, ипак је, дожи-вио дубоку старост и преминуо је 29.09.2019. године, у 91-ој години живота у Фочи, гдје је и сахрањен на гробљуБожовац.

М.Н

КРСТО ЧАНЧАР(1928.-2019.)

СТРУЈА ЈЕ РОБА, › wp-content › uploads › 2019 › 12 › List-ERS-32-web.pdf ·...

Documents

Transcript of СТРУЈА ЈЕ РОБА, › wp-content › uploads › 2019 › 12 › List-ERS-32-web.pdf ·...