Piše: Prof. dr. Anis Bajrektarević

Sve od Wes tpha liea, Euro pa jeza drža la unu traš nji ba lanssna ga održa va njem svogsre di šta me kim. Pe ri fer ne

si le, kao En gles ka, Fran cus ka, Dan -ska, a za tim (ze mlje ko je su za mi je -ni le Šved sku i Polj sku, kao što su)Pru si ja, Oto ma ni, Hab sbur zi i Ru -si ja, pri tis ka le su i za drža va le cen -tar kon ti nen tal ne Euro pe kao svo -je igra li šte.

U is to vri je me, ove su si le pro ši -ri va le svo je po sje de pre ko mo ra ili,kao Ru si ja i Osman li je, pre ko ko pne -nih ko ri do ra du blje u azij sko i blis -

ko is to čno tki vo. (14) A on da, ka dasu se kra ljev ska Ita li ja i im pe ri jal naNje ma čka, uje di nje ne i osna že ne,po ja vi le u sa mom sre di štu kon ti -nen ta, ta da je cen tar po prvi put po -čeo da pri tiš će pe ri fe ri ju. Ova kva no -va ge opo li ti čka stvar nost uzro ko va -la je ve li ku si gur no snu di le mu ko -ja je tra ja la od Be čkog kon gre sa1814. sve do Pos tdam ske kon fe -ren ci je 1945., a on da izno va rea ktu -ali zi ra na pa dom Ber lin skog zi da:ko li ko bi nje ma čkih i ita li jan skihdrža va Euro pa tre ba la ima ti da us -pje šno sa ču va svo ju unu tar nju ra -vno te žu i mir. (15) Kao ka sni je pri -do šli, cen tral ni Euro plja ni su oči li su

100 godina poslije – Happy EU 2 U! (II)

Naš je Gavrilo!Princip je europski!

20. 6. 2014.74 DANI

europa sarajeva

Hitler u Beču 1938.

Je li naših sto proteklih godina ikakvanaznaka što nam je za očekivati do koncaovoga stoljeća? Kakav nam je plan? Ima li,pak, smisla vratiti se i nanovo promislitisarajevski događaj od 28. juna 1914, koji jekonačno prelomio krhku ravnotežu La BelleÈpoque kao štrucu vrelog bistričkog kruha,i potaknuo lanac događaja na Staromekontinentu (i svijetu tada), zbivanja koja sesmjenjivaše jedno cijelo stoljeće, sve donjihove konačnice – jedinstveneunionističke forme današnje Europe?

7520. 6. 2014.DANI

se sa svi je tom ja sno po di je lje nim nautje caj ne sfe re.

Versajski ugovorPo je dnos tav lje no re če no, mo že -

mo us tvrdi ti da su oba svjet ska ra -ta, iz per spe kti ve europ skih za ra će -nih stra na, vođena između sna gasta tu sa quo i iza zi va ča tog sta tu sa.Kraj nji epi log u oba ra ta je bio ta kavda je Atlan tska Euro pa us pje la daskre ne paž nju sa se be i svo jih pre -ko mor skih po sje da, te da “okre ne”cen tral ne Euro plja ne pre ma Is to -čnoj Euro pi, i ko na čno pre ma Ru -si ji. (16)

Tek da ilus tri ra mo naj ve ćim odmno gih zna ko vi tih pri mje ra: im pe -ri jal na post-Bi zmar ko va Nje ma čkaje opre zno pla ni ra la i am bi cio znogru pi ra la svo je tru pe na gra ni ci saFran cus kom. Na kon aten ta ta naaus trij skog na dvoj vo du u Sa ra je vu– to kom nje go ve po sje te na Vi dov -dan, 28. ju na 1914., ko ju su, kao iobliž nje aus tro-ugar ske voj ne ma -ne vre, srpski kru go vi shva ti li kaopro vo ka ci ju i dvoj nu uvre du: nava žan srpsko-pra vo sla vni, kao isrpsko-po vi je sni da tum – Euro pa ćete hni čki ko na čno već ima ti ca sus

bel li (sljed stve no brzoj međuso -bnoj obja vi ra ta svih si la oš tro po di -je lje nih u dva su če lje na ta bo ra).

Ipak, do prvih oru ža nih su ko bane do la zi na ju go is to ku Euro pe – ka -ko je to za oče ki va ti – između is to -čnih za ra će nih stra na (Aus tro-Ugar -ske, Srbi je, Ru si je, Bu gar ske, Tur ske,Grčke, itd.). Prve će se voj ne ope ra -ci je de si ti u po sve su pro tnom ku tuEuro pe – Nje ma čka vrši si lo vit udarna Fran cus ku pre ko bel gij skih Ar -de na. Ipak, sam epi log la gran de gu -er ra(Ve li kog ra ta) nam go vo ri sli je -de će: je di no zna čaj no te ri to ri jal noosva ja nje Nje ma čka je po lu či la is -klju či vo u Is to čnoj Euro pi, dok sunje ne za pa dne gra ni ce, i na kon če -tve ro go diš njih sil nih voj nih na po -ra, os ta le sko ro ne pro mi je nje ne.(17)

Kraj Prvog svjet skog ra ta ni jepro mi je nio mno go. Ac cor ds de paix– Ver saj ski mi ro vni ugo vor je biopra vi an glo-fran cus ki tri jumf. Ovena dmo ćne ugo vor ne si le – zna či:Atlan tska Euro pa – po zva le su Nje -ma čku da se ko na čno pri dru ži Li -gi na ro da 1926., te me ljem nji ho vemeđuso bne na go dbe iz Lo kar na od

1925. Slo vom tog ugo vo ra, Nje ma -čka se ob ve za la na čvrsto i pu no po -što va nje svo jih gra ni ca sa Fran -cus kom i Bel gi jom (plus de mi li ta -ri zi ra nje zo ne duž ri je ke Raj ne), sapo sve neo dređenim obe ća njem daće se pret ho dno ar bi tri ra ti sva ko nje -no even tu al no mi je njan je gra ni ce saČe ho slo va čkom i Polj skom.

Nagodba iz LocarnaIs ti je mo dus ope ran di pri mi je -

njen na gra ni ce Aus tri je sa Ita li jom,Ju go sla vi jom, Mađar skom i Če ho -

slo va čkom. Na go dba iz Lo car naus tva ri je in stru men ta li zi ra la dvi jekla se gra ni ca oko Cen tral ne Euro -pe (Nje ma čka-Aus tri ja): one stro ge,ne pro mjen lji ve, pre ma Atlan tskojEuro pi, i po lu pro pu sne, me ke pre -ma Is to čnoj Euro pi. (18)

Ovo je na čin ka ko je pre do mi -nan tni igrač iz Cen tral ne Euro pe,Nje ma čka, pri mljen u Li gu, ko le kti -vni sis tem u ko ji se ru so fon skaEuro pa, So vjet ska Ru si ja, pri ma tekde ce ni ju ka sni je (1934.). (19) Ne du -go za tim, ovaj će dvoj ni stan dard za -pe ča ti ti su dbi nu mno gih u Euro pii dru gdje.

Za pra vo, 1930-e su bi le pu neja vnog div ljen ja i čes tih zva ni čnihpo sje ta Hi tle ru – ve li kom Ni jem curođenom u Aus tri ji. One ni su bi le sa -mo re zer vi sa ne za bri tan sku kra ljev -sku po ro di cu (npr. Edwar da VIII),ne go otvo re ne mno gim dru gim saobje stra ne Atlan ti ka. Već pot kraj1938., u Münche nu je ovaj “duh Lo -car na” i pot vrđen u pra ksi ka dafran cus ki pre sje dnik Da la di er i bri -tan ski pre mi jer Cham bel ra in (da kle:Atlan tska Euro pa), za je dni čki odla -ze u zva ni čni po sjet Nje ma čkoj i da -ju us tu pak – pra kti čki, slo bo dneru ke – Hi tle ru i Mu so li ni ju (da kle:Cen tral na Euro pa) da u svo je kan -dže zgra bi pli jen – Is to čnu Euro pu.

Ni je Atlan tska Euro pa pri go vo -ri la ni ti na pre dmin hen sko oč vršći -va nje Cen tral ne Euro pe: Hi tler –Mu so li ni pakt, te pri sje di njen jeAus tri je Ve li kom Raj hu Na dčo vje kapra će no stra snom po drškom ta -moš njih 890.000 čla no va na cis ti čkepar ti je i ma som sim pa ti ze ra). Za -klju čen je Rib ben trop – Mo lo tovpa kta o ne na pa da nju između Mos -kve i Ber li na, ali tek go di nu na konsra mnog Min he na – u 1939. (uklju -ču ju ći odre dbe o Fin skoj, bal ti čkimdrža va ma i Polj skoj), Sta ljin očaj ni -čki po ku ša va pre du pri je di ti ne mi -no vno: a to je ho ror ne kon tro li ra nemu nje vi te ek span zi je Cen tral ne kaIs to čnoj Euro pi, i sve bli že Ru si ji –ono ga što je već u ve li koj mje ri bla -go slo vi la Atlan tska Euro pa. (20)

KontrarevolucionarnaintervencijaTi je kom ne kih 300 go di na Ru si -

ja i Osman li je su vo di le se ri je ogor -če nih ra to va za kon tro lu crno mor -skog pla toa i Kav ka za – pros to re ko -

Joy Helden

EU je od go vo ri la na ko laps So vjet skog Sa ve za u naj bo ljem ma ni ru kla si čne, his to rij skena ci onal-drža ve, sa hla dnom ra ču ni comge opo li ti čke pro su dbe li še ne bi lo ka kvihide olo ških ogra ni če nja

Prije leta na Kozaru,aerodrom Podgorica,Jugoslavija, 1943.

Kozara

20. 6. 2014.76

je su obje stra ne, (po go to vo Osman -li je) sma tra le od pre su dnog ge opo -li ti čkog zna ča ja za svoj op sta nak.Ipak, ni ti je dna stra na ni je na pre do -va la na boj nom po lju to li ko ozbi ljnoda bi ugro zi la sa mi op sta nak onogdru gog. Međutim, Ru si ja je is ku si -la ta kve po kre te ne ko li ko pu ta iz sa -mog srca kon ti nen tal ne Euro pe.Tri od njih su bi li kri ti čni za sam op -sta nak Ru si je, dok je čet vrti bio vi -še ne go po učan: Na po le ono vi ra to -vi, Hi tle rov drang nach os ten (pro -boj na Is tok), tzv. “kon tra re vo lu ci -onar na” in ter ven ci ja, (21) i, ko na čno,krat ki, ali du bo ko po ni ža va ju ći ratsa Polj skom (1919.–1921.).

Za to i ni je izne nađenje da 1945.,ka da Ru si (pla tiv ši ogro mnu ci je nuod pre ko 20 mi li ona ve ći nom ci vil -nih žrta va, i da le ko naj te že bre mera ta pro tiv na ci zma) sti žu na “kri li -ma” svo jih ten ko va i ide olo gi je uCen tral nu Euro pu, tu odlu ču ju ida os ta nu. Uve ća va ju ći svo ju stra -te šku du bi nu za pa dno-ju go za pa -dno, i ut vrđuju ći svo je pri sus tvo usrcu Euro pe jes te u mo ral nom smi -slu pred stav lja lo oku pa ci ju. (22)Ipak, ge opo li ti čki gle da no, ovo je bi -la je di na pre os ta la op ci ja ko ju je Sta -ljin, kao ne mi lo srdna oso ba, aliizvan re dan ge os tra teg, sa vrše nora zu mio. Sa mo le ti mi čni po gledna geo graf sku kar tu Euro pe ja sno

po ka zu je da su nis ko smje šte napo dru čja za pa dne Ru si je, Bje lo ru -si je, Ukra ji ne i Is to čne Euro pe pra -kti čno ne ut vrdi va i neo bra nji va.Nji ho va ne po vo ljna to po gra fi ja izla -že pres to ni čku oblast i grad Mos kvuek stre mnoj ra nji vos ti.

Ta ko je ge os tra te ški di ktat dau ne dos tat ku ka kvog du bo kogka njo na, ozbi ljnih pla nin skihma si va i vi je na ca, je di nu za šti tupred stav lja ili ogro mna sta ja ćaar mi ja (sku pa i očaj ni čki po tre -bna u dru gim di je lo vi ma te ogro -mne ze mlje) ili/i po ve ća nje stra -te ške du bi ne.

DANI

europa sarajeva

14. Mo že po slu ži ti kao pra vi ku ri ozi tet či -nje ni ca da je prvi spo ra zum o drža vnojgra ni ci, ko ji je Me ksi ko ika da po tpi saosa ne kim od svo jih su sje da, bio onaj saCar skom Ru si jom – de li mi ta ci ja gra ni -ce ko ja se pro te za la pre ko da naš njeza pa dne oba le Ka na de i ame ri čke sa ve -zne drža ve Was hin gton.

15. U vri je me Be čkog kon gre sa ima de se -ti na ita lo fon skih drža va i pre ko tri de setger ma no fo nih en ti te ta – 34 za pa dno nje -ma čke drža ve plus 4 slo bo dna gra da(ma le drža vi ce), Aus tri ja i Pru si ja. Pos -dam ska kon fe ren ci ja za klju ču je sa sa -mo tri ger ma no fo ne (plus Li hten štajn,plus Švi car ska), te dvi je ita lo fon skedrža ve (plus Va ti kan).

16. Za što su se SAD pri dru ži le Atlan tskojEuro pi pro tiv Cen tral ne Euro pe u obasvjet ska ra ta? Je dnos ta vno, sa ve zniš tvosa Cen tral nom Euro pom bi zna či lo po -li ti čko-voj nu eli mi na ci ju Atlan tske Euro -pe je dnom za uvi jek. U ta kvom bi slu ča -ju SAD bi le su oče ne sa je din stve nimblo kom sa ko jim bi se mo ra li su ko bi tipri je ili ka sni je. Ame ri ka bi ta da, ta kođer,iz gu bi la mo gu ćnost po sre do va nja – sa -vrše nog ba lan se ra. (Is to onu ba lan si ra -ju ću ulo gu ko ju je SAD na sli je di la od Im -pe ri jal ne Bri ta ni je na za las ku.)

17. V.I. Le njin na pu šta Švi car sku u apri lu1917. i kre će ka Ru si ji, i to vla kom u za -

pe ča će nom va go nu, pre la ze ći pre koci je le Nje ma čke ko ja je u ra tu sa nje go -vom ze mljom – za ni mlji va epi zo da izPrvog svjet skog ra ta ko ja nu di ra zli či tevrste za klju ča ka svom či ta ocu.

18. Far sa ili ne, his to ri ja je go to vo po no vi -la se be do svog za dnjeg de ta lja u ra nim1990-im. Za pa dne gra ni ce Cen tral neEuro pe os ta ju ne ta knu te, dok se odvi -ja ju dra ma ti čne pro mje ne na nje nom is -to ku. Osim An schluss-a: Is to čne Nje ma -čke od stra ne Za pa dne Nje ma čke, gra -ni ce on dje os ta ju is te, ali mno gi is to čnisu sje di nes ta ju je dan za dru gim sa po -li ti čke kar te.

19. Era Hla dnog ra ta one mo gu ći la je bi lo ka -kav nau čni kon sen zus ka ne pris tra -snom, ne ide olo gi zi ra nom i obje kti -vnom po gle du na Dru gi svjet ski rat.So vje ti su ne umor no izje dna ča va li na -ci zam Euro pe i im pe ri ja li zam Za pa da,dok su SAD sa svo je stra ne stav lja liznak je dna kos ti između fa ši zma i ko mu -ni zma. Sve do da nas, mi ne ma mo je din -stve no sta ja li šte o uzro ci ma i po slje di -ca ma ve za no za do gađaje pri je, ti je komi ne po sre dno na kon Dru gog svjet skogra ta.

20. Ne smi je mo za bo ra vi ti da su za os tva -re nje le ben sra um po li ti ke (ka kvo ća ive li či na pros to ra po tre bnog ger ma no -fo ni ma da se ne ome te ni ži vo tno ra zvi -

ja ju i pro spe ri ra ju), Ži do vi, Ro mi i bi hej -vi oris ti čke ma nji ne pred stav lja le ne-te ri to ri jal nu pre pre ku. No, Sla ve ni i nji -ho ve sla ven ske drža ve u Is to čnoj Euro -pi su prva i osno vna te ri to ri jal na me taCen tral ne Euro pe vođene Hi tle rom uspro ve dbi “ko na čne so lu ci je”. Sto ga netre ba da ču di za što među Sla ve ni ma to -li ko iz da je i do ma će pe te ko lo ne.

Za pos pje še nje i po dma zi va nje us pje -šne po li ti ke pra znog pros to ra, Qui slingje tre bao bi ti pre mi jer u Nor ve škoj, ali supu no nu žni je sla ven ske kvi slin ške eli teu svim ve ćim sla ven skim drža vnim za -je dni ca ma – Ukra ji na, Polj ska, Če ho slo -va čka, Ju go sla vi ja, Bu gar ska, itd. Ko ri -sni idi oti ne ni ču sa mi od se be i slu čaj -no – du ga i iz da šna je in ves ti ci ja Cen tral -ne Euro pe u taj pro jekt. Ka ko pre po zna -ti ko ri snog idi ota? Svat ko tko bi raizmeđu do mo vi ne i imo vi ne ono po to -nje. Ka ko to pje va stih Du bi oze Ko le kti -va: Sva kim mu da nom in te res sve uži /uo pće ne zna če mu slu ži. Ko ri sni idiotiima ju i svo je klo(v)no ve / ka ko bi svi oništo su os ta li pra znih ru ku na uči li da umra ku apla udi ra ju.

21. Šest go di na du ga po bu na (u ve ćoj mje -ri fi nan ci ra na i in spi ri ra na od stra ne Za -pa dne Euro pe kao otvo re na in ter ven ci -ja za pro mje nu re ži ma) u vri je me ra nebolj še vi čke Ru si je ko ja pro ždi re ci je lu ze -

7720. 6. 2014.DANI

Ukrat ko ka za no, mo že mo us -tvrdi ti da je sam epi log oba svjet -ska ra ta u Euro pi po raz Cen tral -ne Euro pe, (iza zi vač sta tus quoa)pro tiv Atlan tske Euro pe (bra ni teljsta tu sa quoa), sa re la ti vnom od -su tnoš ću neu tral ne Skan di nav -ske Euro pe, uz Is to čnu Euro pu,ko ja je vi še objekt ne go su bjektovih me ga kon fron ta ci ja i ko na -

čno sa pro mje nji vim us pje homRu si je.

Francusko-njemačkopribližavanjeI ko na čno da se vra ti mo na ra ni -

ju te mu: fran cus ko-nje ma čko pri -bli ža va nje. To je da le ko vi še no pu -ka pri ča o dvi je ze mlje ko je po tpi -su ju spo ra zum. To je do is ta obi lje -

ži lo fi nal no odlu čno izmi re nje dvi -ju Euro pa: one atlan tske i one cen -tral ne. Sta tus quoEuro pa je po bi je -di la na kon ti nen tu, ali je ubrzo iz gu -bi la (go to vo) sve svo je pre ko mor skete ri to ri je.

Je dnom shva ta ju ći to, put za“uje di njen je” po dje dna ko sla bihpro ta go nis ta u blis koj ne po sre dnojbli zi ni bio je ši rom otvo ren. (23)I to

mlju (do no si ne iz drži ve ni voe pa tnje igla di do slu ča je va ka ni ba li zma), odu zi -ma pet mi li ona ži vo ta i otva ra pros tor“crve nom te ro ru”.

22. Uz po li ti čko-voj ne na go dbe sa Te he ran -ske i kon fe ren ci je u Jal ti (1943.), te ko -na čno Pos dam skim spo ra zu mom(1945.), SAD, Ve li ka Bri ta ni ja i SSSR seje dno gla sno su gla ša va ju da uma njedrža vni te ri to rij Nje ma čke za 25 od sto(sho dno nje noj ve li či ni iz 1937.), da po -no vo stvo re Aus tri ju, i da obje ove ze mljepo di je le na če ti ri oku pa ci one zo ne.

Europ ske se kci je So vjet skih gra ni capo ma knu te su za pa dno – sve do pri -obal nog bal ti čkog gra di ća Ka li nin gra da.Polj ska je na do knađena te ri to ri jal nimpro ši re njem u biv šoj Is to čnoj Prus -koj/Nje ma čka. Pri sa je di njen je tri bal ti -čke re pu bli ke So vjet skom Sa ve zu od pri -je Dru gog svjet skog ra ta ta kođer je je -dno gla sno pot vrđeno u Pos da mu odstra ne Ame ri ke, Bri ta ni je i So vje ta. Pra -kti čno, Ru si uspi je va ju da eli mi ni ra juNje ma čku iz Is to čne Euro pe (njen pris -tup ka cen tral nim i is to čnim di je lo vi maBal ti ka ta kođer), i da je “smjes te” bli žeAtlan tskoj Euro pi.

23. Da nas, sa si gur ne vre men ske dis tan ce,la ko je us tvrdi ti da je dio Euro pe podAme ri kan ci ma imao vi še sre će ne go diopod so vjet skim utje ca jem. Za ni mlji vo će

bi ti da je dru gdje si tu aci ja po sve dru ga -či ja: In di ja – Pa kis tan, Vi je tnam – Fi li pi -ni, Ku ba – Ko lum bi ja, Egi pat – Sa udij -ska Ara bi ja, Ga na – Li be ri ja. To zna či dasu unu ta re urop ske ra zli či tos ti du blje odpu ke po dje le na SAD ili rus ki ut jcaj, i pre -ma to me da le ko vi še zna čaj ne. Do kaz?Ra zli ka u ži vo tnom stan dar du izmeđusta no vni ka Lon do na i Bu ku re šta ili Pa -ri za i So fi je da nas čak ni je ni is ta, već jepu no go ra od one ka kva je bi la pri je 40go di na.

24. U odno su na ve li či nu ze mlje i broj sta -no vni ka iz 1939., naj ve će žrtve u Dru -gom svjet skom ra tu su pre trpje li: Polj -ska – 18 od sto, So vjet ski Sa vez – 15, Ju -go sla vi ja – 12, III Rajh/Nje ma čka – 10.Uspo re dbe ra di, Atlan tski svi jet je pre -trpio: Fran cus ka– 1,3 od sto, Bri ta ni ja–0,9, Ame ri ka – 0,3.

25. Krat ka, ali krva va te le vi zij ska epi zo da iz1989. lo va na vje šti ce, okon ča na zbrza -nim, pro tu za ko ni tim i div lja čkim umor -stvom ru munj skog pred sje dni ka Ča -ušes kua i nje go ve su pru ge, šo ki rao je svi -jet, ali ne do vo ljno i ne za du go. Prvi ika -da te le vi zi ra ni rat, sa svo jim du ko kouzne mi ru ju ćim sli ka ma ge no ci dnog ar -ma ge do na, do šao je po čet kom 1990-ih.

To os ta je na TV pri je mni ci ma go di na -ma ši rom Euro pe, po se bno na is to kukon ti nen ta. Iako, atlan tsko–cen tral no

europ ska oso vi na stal no po nav lja mi nezna mo tko na ko ga pu ca u ovom bu re -tu ba ru ta i ra no je osuđiva ti, ovaj na okoneo dlu čan stav je bi la ne dvoj be no ja snapo ru ka svi ma u Is to čnoj Euro pi: ni ka -kav Tre ći put ne će bi ti do pu šten. Od Is -to ka se je dnos ta vno oče ki va lo da krot -ko sta ne u red – da se po kor no svrsta, ane da se akti vno an ga ži ra.

26. Etni čki, je zi čki i vjer ski je dna od naj ho -mo ge ni jih ze ma lja Euro pe, Polj ska se usvo jim pos tko mi nis ti čkim kon cep ti mavra ća vje ri i vjer skom (bu du ći da je, po -se bi ce po sli je do ba Ta de us za Ma zowiec -ki og, ma so vno de sla ve ni zi ra na). Netre ba to ni ču di ti, bu du ći je Po ljak Ka -rol J. Wojtyła slu žio rim skoj Ku ri ji kao Pa -pa od 1978., da bi ga po tom na sli je dioNi je mac Jo seph Rat zin ger u 2005.

Sla ve ći ri mo-ka to li ci zam is pred etni -ci te ta, čak oš tro osuđuju ći sva ki sla ven -ski sen ti ment kao opa sni ro ter rus sis cherPan slawi smus, (crve ni rus ki pan sla vi -zam), “tvrđava” Polj ska, za pra vo, izo li -ra se be na du gu sta zu jer nit ko od nje -nih su sje da ni je ka to li čki. Ipak, če ti ri pe -ti ne ko pne ne gra ni ce Polj ska ima sa dru -gim sla ven skim ze mlja ma. Da mo bi li -zi ra izvanj ski, eli te (u bi lo ko joj Is to -čnoeurop skoj drža vi) bi mo ra le ima tipri ma mljiv in te le ktu al ni zov – ne sa mopu ki etno-re li gij ski šo vi ni zam.

20. 6. 2014.78 DANI

europa sarajeva

je, za pra vo, pu no zna če nje Eli sej skena go dbe iz 1961.

Euro pa ge no ci da i uje di njen ja –Happy EU 2 U !

Ra spad So vjet skog Sa ve za obi lje -žio je gu bi tak po vi je snog im pe ri ja zaRu si ju, ali je ta kođer ozna čio i gu bi -tak ge opo li ti čkog zna ča ja nes vrsta -ne, svjet ski ši ro ko re spe kti ra ne Ju -go sla vi je, ko ja se ne du go za tim sa -mo uni šti la u se ri ja ma bru tal nihge no ci dnih, na lik na građan ski rat,etni čkih čiš će nja. Ide ja da ra zli či tena ci je ži ve za je dno i ko mu ni ci ra juna ra zli či tim je zi ci ma u (kon)fe de -ral noj stru ktu ri je bi la (iako ne sa -vrše na) su šta re al nost Ju go sla vi je, alije to ta kođer bio i de kla ri ra ni cilj kaMa as tric htu žu re će Euro pe.

Šta vi še, Ju go sla vi ja je bi la je di niis tin ski sa mos tal ni i ne za vi sni po li -ti čki en ti tet Is to čne Euro pe, i je danod sve ga ne ko li ko ta kvih na ci je lomkon ti nen tu. Us prkos pos thla dno ra -tov skoj, čes to pre-pa id, re to ri ci da seIs to čna Euro pa bu ni la pro tiv So vjet -ske do mi na ci je ka ko bi se oča ra nopri klo ni la Za pa du, pra va je is ti na bi -la bi tno dru kči ja. Imre NađovaMađar ska 1956., Du bče ko va Če ho -slo va čka, (pri je)Ja ru zel ski Polj ska1981. ma šta le su i bo ri le se ka ko bise pri dru ži li li be ral noj Ju go sla vi ji inje nom na svjet skoj po zor ni ci ja snoza crta nom Tre ćem pu tu.

Staljin i staljinizamZbi lja, Ju go sla vi ja je bi la po mno -

go če mu je din stve na europ ska drža -va: bez his to ri je agre si je pre ma svo -jim su sje di ma, sa vi so kim stu pnjemto le ran ci je dru gog i dru kči jeg. Na -ro di Ju go sla vi je su bi li je dni od ri jet -kih Euro plja na ko ji ne dvoj be no iodlu čno us ta ju pro tiv fa ši zma, bo -re ći se oru ža no, i pla ća ju ći to sa 12od sto svo je po pu la ci je u če ti ri go di -

ne ra ta. (24)Ju go slo ve ni – si ro ma šni, ali vra -

će nog dos to jan stva i is traj ni – ta -kođer se sna žno su prot stav lja juSta lji nu i sta lji ni zmu odmah na konDru gog svjet skog ra ta. Bi zmark Ju -žnih Sla ve na – Ti to – dok tri ni ra tzv.akti vnu mi ro lju bi vu koe gzis ten ci juna kon va žne Jug–Jug kon fe ren ci je uBan dun gu 1955., i uspos tav lja Po -kret nes vrsta nih (NAM) na nje go vojosni va čkoj kon fe ren ci ji u Beo gra du– sve ga 16 go di na po sli je su ro vogsvjet skog ra ta, 1961. Ne po ko le blji -vo, de ce ni ja ma, NAM i Ju go sla vi jadi rek tno umi ru ju me ga kon fron ta -ci je dva ju su per si la i sa te li ta gru pi -ra nih oko njih (ba lan si ra ju ći, nji ho -vom ne od go vor noš ću iza zva ne,ozbi ljne kri ze ši rom svi je ta).

U Euro pi, kon ti nen tu na još tri jihide olo ških po dje la, sa pra kti čnodvi je po lut ke voj no su ko blje ne je -dna pro tiv dru ge na svim cen tral nimse kto ri ma kon ti nen ta, te sa svo jimju žnim kri lom; Por tu ga lom, Špa ni -jom, i Grčkom (te Tur skom po vre -me no) ko jim vla da ju naj crnje voj -ne hun te, Ju go sla vi ja je izu ze tno blagotok sta bil nos ti, umje re nos ti i mu -dros ti. Kod ku će, ova drža vo tvor naza je dni ca Ju žnih Sla ve na ima je din -

stve no us ta vno uređenje u strik tnode cen tra li zi ra noj fe de ra ci ji. Prem -da je bi la for mal na de mo kra ci ja usvom po li ti čkom ži vo tu, mno giaspe kti so ci jal nih i eko nom skihobi ča ja u ovoj ze mlji, kao i na ši ro -ko upraž nja va ne oso bne slo bo de ipra va osli ka va le su drža vu stvar nede mo kra ci je.

Kon cept sa mou prav ljan ja (upo -re do sa sa mou pra vnim mo de lomtzv. in te re snih za je dni ca) u eko -nom skim, so ci jal nim, je zi čnim ikul tur nim po slo vi ma pri vu kao jemno go inos tra ne paž nje, div ljen jai stru čnog in te re sa u 1960-im, 1970-im i 1980-im. Pa ipak ni je bi lo do vo -ljno ni ti sim pa ti ja ni ti mi los ti od stra -ne ka-EU-žu re će Euro pe da spa seili ju go sla ven ske na ro de od stra šnepa tnje ili sim bol ko ji je ta ze mljapred stav lja la kod ku će i na svjet skojpo zor ni ci.

Do 1989./1990. ova je ze mlja jošuvi jek pred stav lja la na du stvar neeman ci pa ci je i pu ne slo bo de zamno ge na Is to ku. Ka ko je no vos tvo -re na EU (Atlan tsko–Cen tral noeurop ska oso vi na) re agi ra la? Ba remto le ri ra ju ći (ako već ne vo ljka dapo tpo mo gne) ili akti vno eli mi ni ra -ju ći Tre ći put Ju go sla vi je?

Tito i Kennedy

Tito i Cherchil Krleža

Slu čaj na ili ne, kraj nja neo dlu čnost i kon tra di ktor nepo ru keEU-pri pre ma ju ćeEuro pe; časohra bre njase pa ra ti zmu, časpot vrda te ri to ri jal necje lo vi tos ti ine djel ji vos tiJu go sla vi je, do vo deci je lu ze mlju ushi zo fre nu si tu aci ju.Ve ći na obje kti vnihana li ti ča ra se po svesla že da je ovo je danod gla vnih ra zlo gako ji je di rek tnopos pje šio krva voza vađanje na ro da

Ju go sla vi ja je bi la pomno go če mu je din stve naeurop ska drža va: bezhis to ri je agre si je pre masvo jim su sje di ma, savi so kim stu pnjemto le ran ci je dru gog idru kči jeg. Na ro diJu go sla vi je su bi li je dni odri jet kih Euro plja na ko jine dvoj be no i odlu čnous ta ju pro tiv fa ši zma,bo re ći se oru ža no, ipla ća ju ći to sa 12 od stosvo je po pu la ci je u če ti rigo di ne ra ta

7920. 6. 2014.DANI

EU je od go vo ri la na ko laps So -vjet skog Sa ve za u naj bo ljem ma ni -ru kla si čne, his to rij ske na ci onal-drža ve, sa hla dnom ra ču ni com ge -opo li ti čke pro su dbe li še ne bi lo ka -kvih ide olo ških tj. vrijednosnomoralnih ogra ni če nja. Ona la kona pu šta al tru izam svo jih sop stve nihide ja, us kra ću ju ći svo ju po drškure for mski opre di je lje noj vla di Ju go -sla vi je, ko joj je ta ko su dbi na brzo iza pe ča će na. Slu čaj na ili ne, kraj njaneo dlu čnost i kon tra di ktor ne po ru -ke EU-pri pre ma ju će Euro pe; časohra bre nja se pa ra ti zmu, čas pot -vrda te ri to ri jal ne cje lo vi tos ti i ne djel -ji vos ti Ju go sla vi je, do vo de ci je lu ze -mlju u shi zo fre nu si tu aci ju.

Genocid i EU proširenjeVe ći na obje kti vnih ana li ti ča ra

se po sve sla že da je ovo je dan od gla -vnih ra zlo ga ko ji je di rek tno pos pje -šio krva vo za vađanje na ro da. Po tomEU okru žu je i izo li ra Za pa dni Bal -kan, pu šta ju ći kla oni cu da ne ome -ta no tra je go di na ma. (25). U is to vri -

je me užur ba no mo bi li zi ra sva po -tre bna sred stva ka ko bi pro ši ri lasvo ju sop stve nu stra te gij sku du bi -nu na is tok (ono što se ka sni je for -ma li zi ra tzv. EU pro ši re njem iz1995., 2004., 2007., i ko na čno 2013.).Ovo je je di ni mo gu ći od go vor ka koge no cid i EU pro ši re nje mo gu da seodvi ja ju u is to vri je me na ova ko ma -lom kon ti nen tu.

Kao što je re če no, po raz ru so fon -ske Euro pe u nje noj ge opo li ti čkoj iide olo škoj kon fron ta ci ji sa Za pa -dom do ve lo je do ko lo sal nih pro -mje ne u Is to čnoj Euro pi. Ko li ko jeto bi lo dra ma ti čno, mo že mo kaoilus tra ci ju uze ti ge opo li ti čko okru -že nje u to vri je me naj ve će drža ve Is -to čne Euro pe – Polj ske. (26)

Sva tri ko pne na su sje da Polj ske:DDR – Is to čna Nje ma čka (kao je di -na ze mlja ika da ko ja se pri dru ži la EUbez ika kve pris tu pne pro ce du re, počis tom aktu An schlus sa), Če ho slo va -čka i So vjet ski Sa vez nes ta li su go to -vo pre ko no ći. Svi da naš nji su sje diPolj ske su dvi je de ka de sta ra no vi na

na europ skoj po li ti čkoj ma pi. Na da -lje, ako že li mo da upo re di mo broj di -so lu ci ja drža va ši rom svi je ta u po slje -dnjih 50 go di na, Sta ri je kon ti nentpre trpio ko li ko i svi dru gi kon ti nen -ti za je dno: Ame ri čki kon ti nent– ni -je dna, Azi ja – je dna (In do ne zi ja/Is -to čni Ti mor), Afri ka – dvi je (Su -dan/Ju žni Su dan i Eti opi ja/Eri tre ja),a Europ ski kon ti nent – tri di so lu ci je.

Za ni mlji vo, svi europ ski ra spa didrža vnih za je dni ca (di so lu ci je) ti čuse is klju či vo i sa mo Sla ve na ko ji suži vje li u mul tie tni čkim i vi še je zi čnim(ne od stra ne Atlan tske Euro pe na -me tnu tim je dno na ci onal nim) drža -va ma. I sve su se tri – zna či, sva kadru ga di so lu ci ja ko ja se zbi la bi logdje u svi je tu – de si le is klju či vo u Is -to čnoj Euro pi.

Ova je re gi ja svje do či la to tal noj di -so lu ci ji Če ho slo va čke (Za pa dni Sla -ve ni) i Ju go sla vi je (Ju žni Sla ve ni, i tou tri va la ra spa da), dok je je dnadrža va nes ta la iz Is to čne Euro pe(DDR), da bi ukru pni la i oja ča lafront Cen tral ne Euro pe (Za pa dnaNje ma čka). Ko na čno, ne bro je necen tri pe tal ne tur bu len ci je sna žnopo gađaju Is to čnu Euro pu po vo -dom ra spa da So vjet skog Sa ve za (Is -to čni Sla ve ni) na nje nim gra ni ca ma.

Ire den ti zam u Ve li koj Bri ta ni ji,Špa ni ji, Bel gi ji, Ita li ji, Fran cus koj iliDan skoj (oko Far skog oto čja i Gren -lan da) je da le ko sta ri ji, ja či i du blji.Ipak, ra spa di drža vnih za je dni ca uIs to čnoj Euro pi zbi le su se be spo vra -tno i pre ko no ći, dok je Atlan tskaEuro pa os ta la ne dir nu ta, uz Cen tral -nu Euro pu ko ja se čak uve ća la te ri -to ri jal no i pro ši ri la eko nom ski.

(Autor je šef ka te dre zameđuna ro dno pra vo i po li ti čke

stu di je u Be ču i ure dnikspecijaliziranog naučnogmagazina za geopolitiku

Njujorškog Ad dle to na)(U slje de ćem bro ju: Go di ne

Ko ri snog idi ota)

Do prvih oru ža nihsu ko ba ne do la zina ju go is to kuEuro pe – ka ko je toza oče ki va ti –između is to čnihza ra će nih stra na(Aus tro- Ugar ske,Srbi je, Ru si je,Bu gar ske, Tur ske,Grčke, itd.). Prve ćese voj ne ope ra ci jede si ti u po svesu pro tnom ku tuEuro pe –Nje ma čka vršisi lo vit udar naFran cus ku pre kobel gij skih Ar de na