DŽEK SLEJD

POKER SA ĐAVOLOM

NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT

EDICIJA VESTERN ROMANASEJN Broj: 38GOiaviOi i cdgovomi ujneidmlk: Svetozar TOMICUinednik:Zorfea CIIUCNaslov onigjtaaila:Jiaok SladeTKE BANĐLANDERSRecenzija;Tomisiliaiv KETIGPrevod i adaptacija:TomdsOav KETIGliektor;Zorfea CIRICTetondčkii inredaiifc:Peienc BAjRATNaslovina stnam-a:Elepeoc BARATKorebtodi:Julijama KARDOS Blacita ML.AXKBNOV1Q

Štainipa; 12. vn 19Tržište: 16. VIT 1082.

Izdaje 1 štaimipa NiSRO FORUM — OOUR MARKETPRINT, Navi Sad. Vojvode Mišića 1. Olavni i odgovorni tiređnik: Svetozai- TOMiC. Urednik: Zorka CiRiC. Naslov oiiginala; Jack Slađe — THE BAND- LANDERS. CopyrigM; 1976. By Towe PuMioations INC, pa«ina ugo- voiru sa GPA iz Mlohena.Oslobođeno osnovnog poreza na proraet, mišljenjem Potorajinsikog sekreteniijiata za obrazovanje, naoitou i kwitum SAP Vojvodtoe broj 413-12/79. od 28. II 1979. godine. '

Sejn je omotao novčanicu ođ dvadeset đioiara oko svog ka­žiprsta i držao je čoveku pred nosom.

Železničbi činovnik gutao je očima, nakaišljavao se da do- bige u vremenu, a onda ga obavestio.

— Da, jedan privatan vagon je prikopčan za kraij voza broj osamnaest. To je jedna mešoiVita .koimpozicija koja treba kroz ovu stanicu da prođe u devet časova. Preima prethodmim obaveSte- Djima, biće tačno . . .

Sejn se razumeo u telegrafiju kao i činovnik. Pogleda traku i ikSimmi glavom.

Činovnik je užurbano nastavio da govori.— B-riOij vagona je sedam-jedanaest. Zeleznica ga izdaje za

sto dolara n.a dan. Jutoois u šest sati je sa vozom broj osamnaest fcreniuo iz BI Pasa.

Merio je Zapadinjaka luhavim lisičjim licem.— Imam Oisećaj da to nije baš neka novost za v a s .. . Kak­

vog razloga onda uopšte imate da to pitate.Biio je tačno da je Sejn već okoJo pafcuipio obaveštenga, ve-

ćimom ih kupuj'iići, kao i saida. Da zaključi stvair, reče.— Raam'iisili jioš malo i podseti se ko je platio za ovaj pri­

vatan vagon.Činovnik se počeša po bradi.— Pa, mislim, za to bisite morali nešto diublje da posegnete

u džep.Sejn munjevito izivuče svoj „kolt” i jvritisnu činovmiku eev

U)Z vrh nosa.Ovaj poče da se boiri za vazduh, kolutajući očima.— Govori — naredi mu Zapadnijak „nežno” . — GoVocri dalje!Samo tako je mogao iz njega da istera odgovor. lavesni Lu-

ter Pamel potpisao je raiSun za privatni vagon. Možda je razlog za to ležao u njegovoj sklonosti prijatnim stvairima u životu. Aili, on je platio novcem koji je ukrao Sejmu. I večeias treba da ga ispovrti ■ vi asniku.

— Staje li voiz ovde? — upita Šego.

★★★ 5 E J N -k k'k

— Samo ako mu pokažem crveni fenijer — promrmlja služ­benik.

Ako ne bude preduzeo mere predoistrožnosti, razmišljao je Zapadnjak, ljudi u vozu biće alarmirani da se paze. Zbo-g toga se odlučio na ovu moguenoist.

— Pa, dobro — rekao je. — Ti si zaslužio dvadeset dolara, koje sam ti obećao. AM, za slučaj da po<kušaš da otvoriš usta. . .

Lupio ga je revolverom po naslagi sala na potiljku. Kao munjom pogođen, srušio se čovek licem prema podu. Šejn mu veze ruke na leđima, stavi mu gužvu u usta i odvuče ga u jednu sporednu prostoriju. Sada ovaj neće moći da upozori Lutera Par- nela. Dvadeseticu, koju je zaslužio, stavio mu je u džep.

Visoki Zapadnjak pojaha ka zapadu. Puenite u Novom Mek- silcu, grad kome je pripadala ova želeanička stanica, ostao je za njim. Zahvaljujući svom slikovitom pamćenju, Sejn je poznavao hiljade milja železndčkih pruga na zapadu. U blizini grada, če­kao je na jednoj uavišioi, koje se bio setio.

Voz broj osamnaest se pojavio, hukćući, smanjenom brzinom jsbog savlađivanja uspona.

Ali ipak, nije usporio dovoljnio. Sejn nije mogao da riziikuje da sa nasipa uskoči. Jahao je kraj vagona, odgurnuo uzengije, zgrabio jedan držač, vinuo se iz sedla i pustio da njegov konj promakne ispod njega. Nije to bio veliki gubitak. Životinja je vredela manje nego iznošeno sedlo na njoj. Držeća se čvrsto, uvuče se u prolaz između prvog i drugog vagona iza lokomotive.

Blesnu vatra iz cevi i metak zazuja pored njega.Samo desetak santimetara od Sejnovog lica iščupa olovo

iverje iz zida vagona.Zapadnjak uposli svoju desnicu, dok se levom čvrsto držao

za gvozdeni gelender. Nepogrešivo je tresnuo tipa u ispupčeni trbuh iznad pređice na opasaču.

Coivek kriknu u samrtnom strahu, ali ga je hufctanje loko­motive nadjačalo. Sejn odmah ponovo udari. Njegova tvrda, koščata pesnica pronađe ovaj put covekovo lice.

Jednu sekundu izvodio je čovek neki divlji ples. U uskom procepu između dva vagana njegova noga nije našla oslonac. Padajući, kriknuo je od užasa i izgubio se u noći.

Sejn se brzo pope gvozdenim lestvicama na pozadim poš­tanskog vagona.

Stigao je do krova, uipola se uspravio i pogledao ka kraju

i,

'k k 'k Š E J N k 'k 'k

kampozicije. AM, drugi rewlveraš .Luta Parnela bio je iza Sej­na, zapraivio na gomili lUglja na tenideru l/oko-mative.

Dva-tri me^ka jM-ošišaše iznad Zapadnjako<ve glave. No, išli j su previsobo. Voz je ubrzavao, vozeći drugom* stranom brega

nizbrdo i ispuštaio je gust dim.Sejn je iskoristio tu dimnu zavesu, požurio preko krovova

vagona i prešao pola puta do kraja kompozicije. Vetar je hujao , kroz noć, duvajući prefco beskonačne ra-vinice južnog Novog

Meksika. Sejm se spusti u međuprostor između dva vagona. Ov­de je bio bezbedan od metaika. Znajči, samo na prva dva va- ganska prolaza bili su postaivOijeni istražari. Druge je trebalo oče­kivati kod privatnog vagoma.

Ono što je Parnel tim nitkovima platio, pripadalo je Sej- novom džepu. Hteo je to da što je moguće brže vrati.

Stigao je do poslednjeg vago.na.Klekao je, šumjaj'uići se tako dalje.Privatni vagon imao je otvornu čeonu platformu. Kroz

prozorsko okno prednjih vrata vagona prodiraio je prigušeno svetio, pokazujući siluetu jednog muškarca širokih ramena, koji ,,se nagnuo preko ograde platforme i gledao put napred. Možda ■j’e čuo pucnje i pokušao da ustanovi odakle mu preti opasnost.

Sejn izvuče svoj „kolt” . Biće to težak pucanj i morao je od­mah da pogodi — jedan metak, ne više, da bi čoveka dole ma­knuo s puta.

AM, nije išlo tako kao što je Zapadnjak pretpostavljao. Voz je u tom trenutku uleteo u jedan duboki kanjon. Pisak lokomo­tive postade neprirodno jak, umnogostručan. Gust, crni dim, koji je izbijao iz dimnjaka, počeo je da se vuče među uskim stenovi- tim zidovima. Sejn poče da kašlje, a oči mu zasuziše. Ali, ai čo­veku ispod njega nije bilo bolje.

To je bila prilika koju je odmah morao da iskoristi.Po šipki od kočnice, spustio se sa krova. Vrbom čizme od­

gurnuo se od ručice i skočio preko postavljenog lanca.Dočekao se pred stražarom na platformi, koji je jos uvek

kašljao i trljao oči.Stegao ga je podlakticom ispod brade. Covek tresnu leđima

o prednji zid vagona. Zabačene glave i očajinički tražeći nogama pod, grcao je od straha kad mu je cev „kolta” zinula u lice.

— Dole! — procedi Zapadnjak. — Ti silaziš, amigo!. — Za ime neba, ne! — kukao je čovek i zurio iskolačenih

očiju u zid stenovitog useka. — Pašću pod točkove!

■— Tvoj peh — prommiilja Zapadnjak. On sam nilkada nije molio za milosit d prezirao je svakog ko to čini.

AM, strah ovoig moraka od pada pod vioz mogao se iskoris­titi. Sa cevi revoivera Sejn ga udari dvaput i gurnu na papuču vagona. Krvave pruge pojaviše se na stražarevom Idcu,

— Koliko ih sem tebe ima u ovom vag.oinu? — uipita zapad­njak.

— Dvojica — procedi čovek.— Uiniuitra?— Ne, na zadnjoj platformi. Taj prokleti Pamel! Rekao sam

mu da me ne ostavlja samog ovde napred. . .Šegin mu ponovo prevuče sa cevi revolvera prekio lica. Tip

užasnuto kriikinu, bacakao se očajnički nogama i pokušao da nađe oslonac.

Sejn ga šutnu.Stražar se glavačke sruši s voza upravo kad je ovaj izašao

dz useka. Sejm opazi kako se čovek prevrnuo kao lutka kroz vaz- duh, i možda izbegao točkove. Ako ima sireće, proći će sa ne­koliko polomljenih kostiju.

Povolljna okolnost bila je da prednja vrata vagana ndsu bila zaključana. Sejn se uvuče, stupi u hodnik. Zidovi su bili oblo­ženi tamnim drvetom, a pod zastrt ružičastim tepihom.

Jedna uljana' svetiljika koja je visila sa plafona, klatila se pri kretanju voza.

Na levoj strani bilo je više zaključanih vrata. Sejn šmugnu pored njih, a zatim prođe pored otvorenih vrata pripretmljene spavaonice. Ali, mi tamo nije bilo ni žive duše. Onda šmuignu pored nje. Hodnik se proširi i otvori u klupsiku prostoriju.

Sejn odmah opazi čoveka u belom sakou, tamnoputog i sa licem koje se ni po čemu ne bi moglo pam/titi, koji je iza bar-pui- ta brisao čaše.

Oči ovog čoveka se raširiše.Sejin podiže „kolt” i prislani cev ustima.Dalje iza, u udobnoj fotelji ispružio se Ijut Pamel lično,

fcraj jedne po.9Uide za led u kojoj je stajala boca sa duguljastim grlićem. U jedinoj ruci držao je čašu sa sektom, a u drugoj svet- losmeđu cigaru.

Njegovu pažnju okupirala je žena koja je sedela na jednom divanu i gledala u svoje ruke koje je prekrstila na krilu.

Zapadnjak opazi da ima crvenu kosu, kraću nego, što je bilo po modi. Nosila je plavu halijiniu. Ruke, ramena i dobar deo gru-

6

di bili su joj obnaženi. Pogled joj je lutao, a pažnja malo popu­stila. Prozo-r i vrata koja su vodila na zadinjiu pla.tfOirmu bili su prekriveni zavesama.

Parnel se upravo obraćao ženi.— Imamo još prokleto dugu noć pred nama dok stignemo

u Tuson. A onda još pakleni put prema jugu. Ali, tamo čeka vreća puna zlata na nas, Rubi! Da, zaboga, najveća vreća pujia zlata, koju je ikada neki čovek imao!

Žena niti odgovori, niti podiže pogled. Pamel povuče diim iz svoje cigare i okrete se ka tihom, crnom čoveikai iza bara.

— Hej, Kato! Kako stoji stvar sa jelom? Ja sam gladan 1 . . .Njegov glas se prekide. Oči su htele da mu iskoče iz duplji

kad je ugledao Sejna, njegovu visoku, snaižnu figuriu i crte lica koje su se sledile u s.mrto>nosan izraz.

Parnel poče da se bori za vazduh, zagronuvši se. Skočio je iz fotelje. Po spoljašnosti delovao je nezgrapno. Bio je za glavu niži od Zapadnjaka, obučen po modi. Venac riđe kose oivičavao mu je ćelavu lobanju. Izgledao je bezopasan, ako bi čovek previ- deo njegove proračunate, podmukle, blede oči>

Ruka mu je drhtala, prosipajući sekt. Ponovo se zagronu i pogledom zatraži pomoć kraj zadinjih vrata. Usne mu se ras- klopiše, kao da je hteo da krikne. Seju mu u dva koraka priđe.

— Ako samo glasnije udahmeš, prepoloviću ti lobanju, Pair- nele! Moli se zato da se niko ne pojavi na zadnjim vratimal MoM se i time ćeš možda još doživeti sledeći izlazak sunca!

Podvlačio je svoje reči, držeći cev revolvera uperenu u sago- vomikove obrve. Zatim je dodao.

— Duguješ mi polovinu od zarade iz posla sa visikijean 5a Matamorasa. Znam da si naplatio više od pedeset hiljada dolara. Onda si se s tim uputio u Njujonk, Meksiko Siti i Havaavu. Po- sivuda si iz toga izvukao veliki ćar. I još uvek s tim posluješ. . .

Pogledao ga je i Ijutito zategao lice, pa nastavio.— Sto dolara na dan za ovaj vagon, sem onoga što pH'ačaS

tvojim revolverašima da ti štite tvoj.u bednu kožu. Francuski šampanjac i luksuzna lutka, koja te zabavlja . . .

Pogled mu se na trenutak zadrža na orvenokosoj ženi. On» je sada podigla glavu, posmatrala i slušala, pokazujući pos&baiu vrstu zadovoljistva zbog Sejuovog grubog nastupa.

— Ti trošiš moj novac isto kao d svoij, Parnele! — objasni Sejm. — Ja sam ovde da mi vratiš ono što si mi ukrao.

Nestrpljenje je kuvalo u njemu. Već mesec dana je strplJiiV»

pratio tragove. Onda je čuo šuškanje o tome da se Parnel po­novo okreftUio ka jugozapadu. Sto je izgledalo kao idiotska ša­hovski potez, jer je Parnel sigurno znao da je Šejn u poteri za njim.

Ali sivejedno, šta je bio Parnelov osnov da se odluči na po­vratak. Njegov oprez i novac koji je izdao na revolveraše, ispali su beskorisni. Sada je morao da odgovara pred Zapadinjakom. Nije bilo više nikakvog vrdanja.

Sejm ga ščepa za okovratnik i gvozdenim stiskom povuče ga na noge.

— Krvlju ćeš mi platiti — opomenu ga Zapadnjak oipasno tihim glasom — ako mi ništa drugo ne preostane . . .

— Ne! — krkljao je Parnel. — Za im.e neba, Sej'ne!Drhtao je celim telom, a zubi su mu cvokotaii.— Ostavi nebo izvan ove stvari — posavetova ga Zapad­

njak. — A i đavola, svakako. Cak i ako je uzeo tvoju prljavu dušu. ipak ti .neće pomoći.

Parnel se uvijao.— Slušaj me! — preklinjao je. — J a . . . ja nemam tvoj deo.

Ja sam bankrotirao. Nemam više mnogo gotovine . . . možda hi- Ij ad'u . . .

Šejn popusti stisak i Parnel klonu unazad. Odlučnim pokre­tom ruke rastvori kaput sagovornika i otkri izduženi novčanik u unutrašnjem džepu. Izvuče ga i pretraži. Gledao je u novčanice koje je izvukao.

— Uzeću ovo kao akontaciju — reče.Pamel je drhtao. Ipak se u njegovom pogledu pojavio po-

tajmi znak mržnje.Sejn strpa banknote u svoj'u jaknu, i isipusti novčanik.— Sada mi još duguješ dvadeset četiri hiljade, Parnele. Još

uvek mi se čini da ćeš taj ostatak morati platiti u k rv i. . . a jaću se pobrinuti da ti iscedim i poslednje kapi iz tvog debelogl^a.

— Prokletstvo, zašto ne možeš da zaboraviš šta se dogodilo!— zakuka Parnel. Podigao je ramena i pokušao da povrati sa- moipouzdanje. — Posao u Matamorasu bilo je sitna .stvar, Sejne! Ja imam u vidu nešto mino'go veće. Deset, a možda i dvadeset puta toliko profit koji bismo mogli da delimo!

Sejn podiže obrve.— Mi? Ti si zaista preispoljna budala ako veruješ da bih ja

još jedan jedini put s tobom sarađivao. Čak ni onda kada bi ti imao kljuič od sporednih vrata državnog trezora, Parnele!

★★★ S e j n •k'k'ic

Debeljko pokuša da se nasmeje, ali se uzdrža.— To je baš ludi slučaj da si došao na tiu pomisao — reče.

— Jer, ono o čemu sam hteo da govorim ticalo se upravo tre­zora. Ali, ne u Sjediinjenim Državama. U Meksiku.

Sejn nabra čelo. Znao je da traći vreme. Ipak je morao da prizna da se u njemu probudilo interesovanje.

Zategao je oroz na revolveru. Začuo se oštar metalni zvuk.— Pričaj dalje — naredi. — Možda ću ti poMoniti još jedan

minut. I dobro se pripazi da mi ne serviraš neku besmislicu.— Ni u kom slučaju — odvrati Parnel. — Jesi li već čuo

0 jednom banditu, koga dole, u pokrajinama Civava i Sonora zo­vu Kaskabel?

Žena iznenada Ijutito uzviknu. Sejin nije obraćao pažnju na to. Njegova pažnja bila je usredsređena na Parnela.

— Slušao sam o njemu — klimnuo je glavom.— Pa, pre otprilike dve sedmice uputio se jedan voz iz

Civava Sitija na jug. Sadržaj jednog od vagona bio je vredan milion dolara, možda čak i više. Bile su to uglavnom zlataie i sre­brne šipke. Sve je to ležalo u čeličnim kasama u Civavi. Ali, predsednik Porfirio Diaz brinuo se zbog ustanka koji bi tarno gore mogao da plane. Zato je naredio da se to blago transportuje na j'Ug i pohrani u trezore Meksiko Sitija. Kaskabel je izvršio prepad na taj voz. Sčepao je sve. I ima ga još uivek. On i nje­gova banda. Smestild su se na sigurno negde u Sijeri i još nema­ju pojma šta da učine s tim novcem.

— Tako? — upita Zapadnjak. — A kako ti to sebi predstav­ljaš? U Sijeri, između Civave i So-nore ima hiljadu bregova. Hoćeš li da staneš na jedan od njih i da zaaviždiš? U nadi da će Kaskabel dotrčati i staviti ti svoj plen pod noge?

— Ne! — uzviknu Parnel. Bacićemio mu našu udicu, šej.ne,1 <wi će zagristi. Nego kako! Jer, ja imam mamac koji će ga pri­vući čim ga on nanjiuši!

Pokaza pored Sejna i dodade.— Tu je mamac o kome govorim. Ona je bila Kaskabelova

sapuitndca i ostavila ga je. On će sve učiniti, svaku cenu platiti, samo da je vrati!

nSejn je čuo i luđe predloge i video kako se u pojedinim slu­

čajevima na osnovu 'njih izvukao zamašan profit. Odvojio je ma­lo vremena da pobliže osmotri tu ženu.

■kir'k SEJN'kir'k

[ Ona je sada po prvi put otvorila usta.f — Ja se neću vratiti. . . nikada!

Obrazi su joj se zarumeneili, a glas joj je drhtao od ogorče­nosti. Njena neobično kratka kosa svetlucala je kao mahagoni. Imala je privlačnu fdguru kogu je njena uska odeća još više is­ticala. Lepo oblikovane, jedre grudi zatezale su lako sukno. Imala je zaobljene kukove i vitke, dugačke noge. Sejn je pozna­vao i Meksikanke koje nisiu bile crnke, već svih nijansi do svet- loplave. Ipak, ova devojka bila je Amerikanka. Ćulo se to po njenom akcenitu.

Skočila je sa svog mesta i zagledala se u dvojicu muškaraca. Stegnula je pesnice, a usne su joj drhtale od potisnutog gneva.

Parnel se zakikotao.■— Zgrabio sam je u onoj bednoj rupi s druge sitrane gra­

nice, preko puta E1 Pasa. U Huarezu obavestio je Zapadnjaka. — Stajala me je pet stotina dolara. Morao sam da platim to omosne ko mi je pomogao da je izvučem iz Meksika. Zove se Rubi Hi­lijard i, kako kaže, Kasbelova je verenica. Budi uveren da sam to itekako proverio! Pobegla je od njega i on hoće da je vrati, po svaku cenu. Možda da je otruje ako mu se ne da.

Nasmej'ao se na svoj glupi vic. Kaskabel je bila španska reč za zvečarku.

Parnelov glas je sada postao živ i posilovan.— Ja sam sve isplamdrao. Odvešćemo se na j ’U g i proSiriti

glas da imamo ovu ženu. Tako će on na nas obratiti pažnju, i mi ćemo dobiti šansu da mu uzmemo plen iz voza. Mogli bismo ga i. lako uveriti da možemo plen ianeti iz Me;ksika i pretvoriti ga u novac, za njega, naravno.

Parnel se smejao u sebi jer je, jasno, nameravao da Kaska­bela ostavi praznih šaka, čak i u pogledu te žene. Onda je pal­cem počešao bradu i njegove blede očice postaše opet proraču­nate dok je fiksirao Zapadnjaka. Glas mu je postao življi.

— Pripašće ti dobar deo. . . pa, pola-pola, kao u poslu u Ma- taimorasu. To jest, po odbitku troškova, svakako. Ja imam ljude za kontakt u Tusonu i Nogalesu, koje moram da uklj l'Oim, da bismo lepo prešli preko granice.

Možda je to bio razlog što je unajmio vagon, da učini uiiisaik na te ljude?

— On će vas obojicu ubiti — povika, žena. — I nadam se da će to učiniti polako!

Parnel je nije nd slušao, pričajući i dalje Sejrau.

10

'irir-k S EdN-kir-ir

— Poibreban md je novac kajd si mi uzeo. Zato md ga vrala, pa ćemo pomovo sarađivati.

Ispružio je ruku. Na licu mu se pojavio pover'ljdvi osanejak.Šejn se seti da je čuo o nekoj velikoj železničkoj pljački u

okolini Civave. Nije se raspitivao za pojedinosti, jer ga to mije irateresovalo. Ali, sada su stvari stajale drukčije.

— Hajde, zaboga! — navaljivao je Pamel. — To je nešto najbolje što ti je iko ikada ponudio. Zato prilivaiti pre .nego što se ipredomisldm! I ne treba da se brineš da ćeš odavde izaći na isti način kako si i upao! Ako ja ništa ne naredim . . .

— Umukni! — zareža Zapadnjak. Razmišljao je o tome ko­liko još ima vremena. Jer svaki dalji minut kojd je ostajao u va­ganu povećavao je opasnost. Po Parnelovom licni razli se crve­nilo od besa.

— Zašto, do đavola?Šejn mu prevuče revolversikom cevi preko lica. Ošitar metal

nišana ga dokači, i Parnel se trže korak nazad.■ Protrljao je obraz d uputio mračan pogled Zapadnjaku. Ta­

nak mlaz krvi potekao je iz raspuknute kože.Sejn je razmišljao. Voz se kotrljao u siusret siedećem gradu.

Tiburón je bio udaljen još osam do deset minuta. Hoće li se ovaj voz, zaustaviti u Tiburonu?

Zena ga je sada pos.matrala sa promemjeinim izrazom lica, sa nadom, reklo bi se, iako je jedva mogla da se nada.

Šejnovo unutrašnje uzbuđenije je raslo. Znao je da mora da donese odkiifcu, da deluje. Ali, ako bi tu učinio prebrzo, moglo bi se ikatastrofalino završiti.

Prišao je baru, poismatrajuói zavese na proizoTima.i na zad­njim vratima, iako mije računao s tim da se neki od momaka sa zadnje platforme može pojaviti. Još uvek je upad spreda bio ve- rovafeniji.

Dao je barmeniu zinak rukom. ¡— Kaito! Piće, Za dva prsta! 1Beziaraznoig lica, Kato mu natoči. Sejn uize čašu i sirkm«.

Paimel je uzdisao. Sajn ga je držao na oku, „kolta” uperenog u debeljka.

— Sta hioćeš još, do đavola? — upita Painel visokim, pis- kavim glasom. — Ja sam ti načinio dobru ponudu. Da M te jioš uvek muči ona stvar zi Matamorasa? Onda ću povisiti ponudu. Ali nemožeš sa mnom postupati kao se nekim otpatkom!

Posledmje reči je izgovorio skoro krešteći. I povukao se k«

11

★★★ Š E J N 'k 'k 'k

suprotnoj strani vagona. Sejn shvati da je Parnel tom vikom hteo da pri'krije nekakav drugi sum. Nije mu bilo patrebno više od sekunde da ustanovi o kakvom se šumu radi. I Parnel je bio u stanju napetosti, očekujući da se otvore prednja vrata.

Sejn se saže i pojuri brzo u hodnik.Parnelu se ote uzvik upozorenja.Ali, to je bilo prekasno za tipa koji je sa revolverom na go-

tovs uleteo u vagon.Sejn ubrza, koristeći kretanje onog drugog kao i svoije. Za­

bio je tipu cev revolvera u stomak. Bio je to udarac kioji u de­vedeset devet od sto slučajeva onog drugog onesposobljava z? borbu.

Ovo je bio onaj stoti procenat. Izgleda'lo je kao da je Segn revolverom lupio u komad smrznutog mesa. Tip je bio mlad i đavolski otporan. Samo se malo pognuo, ali ništa više. Iz tog položaja, goreći od Ijutine, 'pokušao je da sopstvenim oružjem po­godi Zapadnjaka.

Ali, Sajn udari iznova sa neverovatnom brzinom. Njegov revolver pogodi tipa u vrat. To je delo'valo. Momak tresnu li­cem o pod, pomače se još za trenutak, a onda izgubi svest. ^

Sejn ustanoivi da je to onaj što je otvorio vatru na ngega sa tendera lokomotive. Sad to više nije igralo nikakvu ulogu. Ipak je Sejn pažljivo pogledao tvrdo naladićko lice krao sv«j'iih nogu. Kratko podšišana bela-kosa. Šešir .mu se u padu otkotrlijao. Sejn se dobro zagleda u to Mce za slučaj da bi mu miladić opet negde po-novo natrčao na put.

Iznenada Rubi Hilijard uizvikn-u.— Pazi!Pri. tom je mislila na Luta Parnela, koji se bacdio na pod i

otpuzao iza fotelje, tražeći zaklon. Držao je nešto u iruci.Sejn se munjevito nađe kraj njega i ugleda feratiku cev male

pucaljke, koju je Pamel nesigumiim pokretom ruke Meo da u pe-, ri u nijega. Zapadnjak zamahnu nogom. Pamel zaurfa od bola i njegovo oružje polete u visokom luku fcroe vazduh preko salona.

Sejn utvrdi da je to „deringer” sa dva metka. Nije bSk> po­trebno da se dalje brine o njemu,

U tom odjeknu krik sa zadnje platfonme. Sejn se oi^arenu ponovo. Skoči ka ženi, zgrabi je za ruiku i povuče n liodndk koji je voddo put napred.

Pamel je još uvek ležao na trbulm, držeći zglavak' §aike koji ga je boleo i urlao!

12

je

— Dođite! Obojica! Sredite tog pasjeg sinalVrata se uz tresatk oitvoriše. Pojavi se jedain o.niži muškarac.Sejn pritisnu obarač. Metak za dlaku promaši onog čoveka,

koji se povuče u zaklon. Ali, on će se ponovo pojaviti kao i nje­gov partner.

I žilavi mladić koga je Sejn poslao u caretvo snova počeo opet da se miče. Mrmljajući, pokušavao je da se uspravi.

U sledećim trenucima, trebalo je sve da se odluči.Kato se pojavi iza bara, gde se bio sklonio. Bacio je pogled

dole ka Parnelu i zatim Mimnu glavom ka Sejnu, koji mu je za­hvalio, podigavši cev revolvera. Zatim krenu dalje, žureći krož hodinik i vukući ženu za sobom. Dugačka haljina smetala joj je pri hodu.

Sejn je obavi rukom oko sitruka, priArače je uz sebe i potrča dugačkim koracima. Prolazeći pored spavaonice. Zapadnjak se za trenutak upita da li je Parnel nameravao sam da spava. Jer ipaik je ova žena pripadala Kaskabelu. I Parnel je bio prisiljen da buide đavolski oprezan. Kada bi Kaskabel iščeprkao da je ovaj nešto petljaio sa crvenokosom, verovatno bi vezao Pamela na jedan džinovsiki meksički mravinjak.

Revolver prasnu iza njega i u hodniku se rasprsnu prozoirsko staklo. Sejn se okrete i odgovori braim pucnjem. Parnel je vriš­tao od besa, izvaljivao prostote i gonio svoje revolveraše za Za­padnjakom.

Iznenada pojarvi se on-aij žilavi mladiić i sagnut pojuri za begunoima. Sejn mu posla kuigliu u susret i opazi kako se ovaj bacio u stranu, tresnuo o jedna vrata i proleteo kroz njih. Ali, olovo ga nije pogodilo. Očigledno je mlaidić samo potražio zak­lon.

Seijn otvori prednja vrata i izvuče Raibi Hilijard na platfor­mu. Izašao je za njom, zalupio vrata za sobom i- odskočio hitro u srtjranu.

Jedan metak razibi staildo na vratima. Zeleznička kompanija „Južni Pacifik” istaviće Parnelu lep račun za počinjenu štetu.

Duboko je udahnuo. Odmeravao je šanse. Zbog velike br­zine bilo je još suviše riskantno đa skoči s voza. Zena svakako ne bi uspela. A nije mogao taj privatni vagon ni da otkači od kompozicije. Grad Tiburan bio je udaljen još nekoliko milja.

Odlučio je da ositane u vozu dok ne bude mogao ženu na že- lesmlčkoj etanáci u Tiburonu da odvede u sigurnost. Pod pret- postaivkom da se voz tamo zaustavi.

IS

'k'k'kSE'JN'k'k'k

Zbog toga su moraili đa se fegube sa platfonme. Segn poigle- da nagore. Zgrabio je Rubi Hilijard za ruku i pokazao joj gvoz­dene lestvice, na čeonom zidu sledećeg vagona.

— Penji se! — naredi joj.Zagrcnula se i pokušala da mu se o-tme.— Ne mogu! — vrisnula je.Privukao je sebi.— Hoćeš li da os.taneš ovde da te Pamel ponovo iskoristi?

Oklevaš li joŠ malo to će se i dasiti!Nije nd nameravao da Oistavi ženu. Ali, morao je da joj pari-

preti.Očajno i uplašeno je kriknula. Ali, onda se okrete ka saldu

teretnog vagona.Na putu joj se nalazio lanac na ivici platforme. Rubi poiku-

8a da se prebaci preko njega, petljajući sa haljinom. Sejn zgrabi njenu dugaSku haljinu, podiže je do kukova i guamu ženu preko opasnog zjjapa pod kojim su igrale sipojnice vagona. Dohvatila se gvoizdenoig držača. Šejn se prebaci za njom, otbavi je ruikom 1 tako zaštiti od pada.

Tačno na vreme popeo je na krov vagona.Neko se pojavio dole na platformi i procedio gadnu psov­

ku, proprativši je metkom.Sejn odgovori sa dve kugle i natera tipa nazad u vagon.

Klečeći, izbacio je prazne patrone i ponovo napunio revolver.Bio je još pri poislu, kad su ponovo pokušali da izjure na

platformu. Ovaj put bila su dvojica. Sejn ih potera olovom na­zad. Pri tom je utrošio četiri metka. Zatim je ponovo popunio doboS.

Zena je duičala kraj njega, prilguibiivSi se m knov vagona. Uhvatio je za rame.

— Dođi! Moramo dalje.Primakla mu se. Sejn je podiže i poče đa je gutra pred so­

bom. Vetar im je udarao u lice, a dim iz lokomotive prodirao im u dušnik. Koraci su im bili nesigurni, jer se vagon pod njima ljuljao, ali su morali da je, jer će Pamel ovi ljudi sigurno poiku- šati da im se približe i da ih gone preko krovova.

Stigli su do prednje sitrane, teretnog vagona. Iza međupro- stora nalazio se putnički vagon. Sejn prvi preskoCi ponor i ma­hnu ženi.

— Hajde! Ja 6u te uhvatiti! Prokletstvo, ne smemo da gubim« vreme!

14

TlnUr-ir S Ed N

Nekaiko nemoćni) sitocila je i stropoStala se kad su joj se noge oklizinule- na zakrivigenom krovu vagona. Sejn je zgrabi i privuče k sebd.

U tom trenutku, ogilasi se jedno oružje iza n dh. Pucantj je bio propraćen plamenom iz cevi.

Kao što je i očekivao, već su dolazili goniooi preko krova vagona. Sejn požuiri dalije, guiraijtuići ženu pred sobom. Posle još jednog putničkog vagona, opet su se približili teretnom.

Ponovo se iza njih oglasi revolver. Pa drugi. Znači, goniM su ih dvoje.

Sejn se okrete, žmirkaj<ući od dima. Ugledao je senke gomi- laca, nanišanio dovoljno nisko i uputio im snop metaka, pome- rajući cev s leva na desno.

Urlik bola pokazao m;U je da je bar jednog tipa pogodio i skinuo s krova. Drugi će sada morati da bude oprezniji. Sajn nije nd pomišlijao da bi pogođeni mogao biti Pamel. Taj čoveik nikada ne bi rizikovao da se upusti u tako opasno gonjenje.

Lij'Uljaiije vagona pod njima se iznenada ublažilo, što je po­kazivalo da je voz usporio vožnju. Sejn pogleda ka držačima te­retnog vagona. Prilika je bila povoljna. Prineo je usne uhu Žene.

— Ja idem prvi. Klizni ka meni dole, da miogu čvrsto da te diržlifm!

Odvijalo se kako treba. Polako su se spuzali oboje. Sejnu se kosa ‘digla na glavi pri pomisli koliko su sad oboje bili bespo­moćni. Nijedna ruika mu raije bila slobodna, i kad bi se sad neki paisija sdffli pojavio i ugledao ih . . .

Ipak, ništa se nije dogodilo.■Vrhom čizme napipao je givozideaiu papuču i našao držač,

istovremeno, dok je žena j'OŠ jedva disala, kao da će da izgubi svest. Teik kad bude sišla s voza može da padne u nesvest. Ne sada. Voz je u međuvremenu već vozio dosta sporo, a kočnice siu Škripale.

— Pusti se! — povika Zapađmjak. — Skači!— J a .. . ja se bojim!Zakačila se oibema ruikama za njega.Iznenada se odo'Zgo razlaže jedan grubi gilas, Otkrio ih j«

neko lod Pamelovih ljudi, verovatno onaj mladić.Sejn opsova Ijutito. Oslobodio je desnu ruku od »tiska žene,

đru©u njenu ruiku odvojio je od držača i gurnuo je. Pala je u prasato, tresniula o tlo i prevrmula se.

If

'k'k'k S E J N 'k'k'k

Deltič sdkiunde, kasiniiie, ^očio je Zapadnjak za njom. Uda­rio je 0 gruib šlj'unak, čizme mu okliznuše i on se strmoglavi. Dok je poleteo telom ka tlu, podigao je ruke iznad glave, savio bradu ka grudima i stegao pesnice da ne bi polomio prste.

Prevrnuo se dvaput. Na licu je dobio ogrebotinu, ali je o>pet skočio, ne osećaj-uići bol.

Besini krici odjeknuli su kroz noć i serija plamičaka sevnula je sa voza. Meci su preteći zviždali blizu njega. Šejn Ijutito uz­vrati metkom. Poslednjim koji je imao u, revolveru. Onda voz utorza, brzo se udaljujući. Nije se zaustavio u Tiburonu, samo je usporio onoliko, koliko to uobičajeno čini prolazeći kroz stani­cu.

2ena je već bila na nogama.— Sve u redu? — promrmlja Zapadnjak.— Da. Samo mi se haljina pocepala. Sagnula se, pokušava­

jući da zakači jedan deo tkanine, koji joj je visio.Usmerio je pogled duž šina, ka drugoj strani koloseka, gde

su se nalazili depo i stanica. Tamo se raspoznavao jedan čovek, verovatno činovnik. Bio se osvrnuo, počešao po glavi i krenuo nazad u zgradu. Bez sumnje je razmišljao o to-me šta bi trebalo da znaSi ta pucnjava. Iza stanice nalazio se grad. Videlo se još samo malo svetiljki. Većina stanovnika je u ovo doba spavala.

— Ja sam vam veoma zahvalna — poče Rubi Hilijard — Sto ste me izvukli od tog užasnog tipa. Sada ne znam šta ću da učinim, ali ću nekako uspeti. . . stići ću već do Ajove. Tamo imam rođake i . . .

— Do đavola s Ajovoim — prekide je Sejn. — Ti ćeš sa mnom u Meksika! I to odmah.

Zagledala se uplašeno u njega.—' Meksiko? Ne! To je jedna užasna zemlja. Ja se tamo ni­

kada neću vratiti. I ja sam pomislila da želite samo da mi po- , magnete . . .

Okrenula se i počela da beži. Sejn je sustigao u dva koraka i okrenuo je.

— Ja sam pomogao tebi. Sada si ti na redu. Ti ćeš na nas skrenuti Kaskabelovu pažnju, tako da ćemo moći dobar komad za sebe da uzmemo od onoga što potiče iz onog transportnog voza iz Civave.

Počela je da ga udara pesnicama u grudi. Noktima ga je grebala po licu. Sejn je zgrabi za ramena i prodrmusa je. On­da je uhvati za odeću. Ali, ona se otimala kao divlja mačka. Uz

U

★★★ S e j n -k 'k 'k

rezak šum haljina joj se pocepa. Takođe i ono što je nosila pod njom. Rubi Hilijard je sada još bila samo u vrlo kratkom i pro­vidnom donjem rublju. Dršćući, podigla je ruike da potolje gru­di. Ječala je, cvokoćući zubima.

— Ti ćeš' se sada srediti — reče joj Sejn. — Pomisli na to šta će ti se u gradu dogoditi! Kako ćeš objasniti to da si se tamo pojavila polunaga? Ako te presretne neki muškarac, tellko da će ti dati vremena da govoriš. Zato se sredi i budi sasvim tiha! Pobrinućemo se da te obučemo i da nabavimo konje. Do uijutru bićemo već mnogo dalje na j'ugu. A onda ćemo jahati preko gra­nice u Meksiko.

— Kaskabel je gori od đavola — mrmljala je Rubi Hilijaird.— On će nas naći i ubiće te. Sto se mene tiče . . .

Ona ponovo zaječa, osvrćući se.Sejn je povede napred, duž koloseka. Hteo je da prođe po­

red stanične zgrade, da pređe kolosek i onda da ode u grad i ku­pi Sto im treba od novca koji je uzeo od Parnela.

— Gomila ljudi je već pokušala da me ubije — odvrati že­ni. — Možda će to Kaskabelu uspeti. Onda si izgubila moje dru­štvo. A Sto se tiče tebe, ne mogu da zamislim da će ti se desiti nešto na Sta nisi navilda. Ipak, ti si bila njegova žena. . . to jest verenica.

Rubi Hilijard se isprsL— Đavo te odneo!— S druge strane — nastavio je Zapadnjak mirno — po­

stoje izgledi da se dokopaš mnogo novca. Zato sad budi mima! Bar dotle dok grad ne ostane iza nas.

m

Jahali su zajedno kroz prostranu pustijnsku oblast, pesak i neobične kamene gromade, isušena korita potoka, slane pustinje, platoi i tamne linije planinskih lanaca na horizontu. Tu 1 tamo nailazili su na kaktuse, holu i drugo trnovito bilje koje je u takvom kraju jedino raslo..

Na geografskoj karti ovaj kraj je bio označen samo kao be-, la ploha. Nije bilo nikakvih puteva niti staza. Šejn je ipak iz iskustva anao da ovde ima mnogo nevidljivog života. Sem toga, bilo je sasvim moguće da mnogo pari očiju posmatra njihov put. Zbog toga je u svim pravcima držao okolinu na oku.

Rubi Hilijard je sedela na jednog velikoj, krotkoj sivog ko-

* Sejn 38

★★★S £

bili, koja je iišla zajdovoljavagućim tempom, i tog tempa se vero­vatno satima mogla držati. Zena nije bila neka posebna jahači­ca, ali Toispevala je da se održi u sedlu.

Sejji je jahao fcoščatog sivca uzdržane ćudi, koji je ipak bio snažan i izdrzlijáv. Sem Icojna, Zapadnjak je u gradu kupio hra- niu, odeću za ženu, kao i „vimičesterku” i municiju za pušku i re­volver.

Po položaju zvezda zaklj'Uičio je da je prošla ponoć. Dao je znak da stanu i pomogao Rubi da se umota u čebe. Iscrpljena, brao je zaspala.

Sejn sede leđima oslonjen o stenu i poče da drema. Kada je bilo potrebno, mogao je da izdrži sa začuđujuće malo sna.- Ali, sada mu je izgledalo nepotretoo da ostane budan.

Ujutru, sunce je prosto efcsiplodiralo nad horizontom. Od­mah se osetila toiplota a snažno svetio obasjalo je beakrajno, pra­zno prostranstvo ovo-g usamljenog kraja.

Probudio je blago Rubi Hilijard. Obrazi su joj se ruimeneli, a 0'6i izigledale ispavane. U njima se moglo pročitati da je još uvek uplašena, zabrinuta i ljuta zbog toga što je prisiljena da ga prati.

Odse'kao je poiveće kaiševe oid jedne table slanine.— Možeš iz boce s vodom da uzmeš jedan vrč za umivanje

— (reče ženi. — Ali požuri se. Ješćemo, a onda ćemo jahati dalje.— Biće mi potrebno- onoliko vremena koliko da se ulju­

dim — Ijutnula se. — Više nego što je bilo potrebno vama da mi sinoć poderete haljinu.

Sejn je ćutao i poismatrao je. Prvi put je video Rubi Hlijard na dnevnom svetlu. Odiblesci svetlosti presijavali su joj se u ko­si. Bila je žena, zaključio je, koja nije bila naročito lepa, ali, bila je đavofeki privlačna. I s odgovarajućom -odećom i dugom, lepo očešljanom fcosom mogla je, bez dvojibe, zialuditi svakog muš- kairca.

Verovatno je bila mlađa nego što je sinoć ocenio. Možda náje imala više od dvadeset. Njena stasita figuira, snežnobela koža i crvena kosa . . . nije bilo čudo što je u Giivavi os.vojiia tog bandita sa, Sijera Madre. I on ne bi žalio, truida da je vrati.

Zapaidnjak stavi slaninu nad malu vatru koju je podložio od igrančica i suvog žlbuiruja. Zatim je uzeo lonac da sikuva kafu.

— Idi iza sitenja — reče i pokaza Rubi na obližnju gro- madu kraj koje je celu noć sedeo. — I odmah se vrati! Nemam volje da te jurim d dovlačim nazad.

SS

da

•k-k-kSEJNif-k-k

Zagledala se u njega, nesigurno se pokrenula i pošla. Možda je i mislila da beži, kao što je Zapadnjak i prozreo. Ipak se posle nekoliko minuta vratila, izgledajući više gladna nego ljuta.

Jahali su po vrelom jutru. Pred podne, oceni Šejn da SiU prešli neviidljdvu liniju koga je deliia Novi Meksiko od Sonore.

Kada se sunce zaustavilo u zenitu i vrućina postala nepod­nošljiva, odluči se Šejn za odmor. Odabrao je jedino mesto . na neko'liko mdlja unaokolo .koje je nudilo bar malo hladovine. Bila je to grupa drveća nalik na skelete. Retko sivo lišće na garanama šuškalo je na vrelom povetarcu.

Rasedlao je konje, pustio ih da se osuše od ssnoija zabio kolce u tlo i pustio ih da pasu kržljavu d retku smeđu trawu. Rubi je nepomično sedela i posmatrala ga.

— Vreme je za sijestu — reče joj Šejn. — Možeš malo odremaš. Po zalasku sunca jahaćemo dalje.

Nije adgovarila.Kao i prošle noći, seo je, ovaj put leđima oiglonjan o stablo.

U jednakim razmacima od po nekoliko minuta, otvorio bi oči i bacio pogled u svim pravcima. Neko vreme se držao tog ritma. 0.nda je počeo dublje da diše, a oči su mu duže ostajale za- tvorrene.

Nekako u tim trenucima pokušala je Rubi Hilijard da ga napusti. Na vrhovima pns tiju privukla se svojoj kobili i izvukla kolac na koji je životinja bila čvrsto vezana. Zatim je bacila kratak pogled ka Šejnu i u siedećem trenutku izvadila i kolac za koji je bio vezan njegov, konj. Zelela je da povede obe živo­tinje i da ga ostavi da produži peške.

Sejn otvori oči. On ndje bio zaspao, čak ni zadremao.U jednom skoku našao se na nogania i pošao ka ženi.Rubi kriknu uplašeno. Skočila je na kobilu, snažno se uhva­

tila za neose.dla.nu životinju i pojurila odatle, udarajući je pe­tama po trbuhu.

Sejn osedla sivca. Nije se žurio. Hteo je da pruži ženi njenu šansu na bekstvo. Zatim su morali da se raščiste stvari među njdma ako hoće da ostanu zajedno.

Potom je pojahao za njom. Pokušala je da izmakne ka se- veru. Sa lakoćom je dostigao i već posle nekoliko milja jahali su bok uz bok. Obuhvatio je rukom oko struka i povukao sa leđa kobile. Otimala se, udarala ga svojim malim pesnicama i gre­bala mu obraze noktima.

Ispustio je na tlo i onda .skočio s konja. Pokušala je da beži, ali su joj noge upadale u meki pesak. Bilo mu je patrebno samo

U

★★★S e j n ★★★

tri koraka da je ponovo uhvati i zgrabi za ramena. Rubi se ok­renula i Ijutito kriknula. Ponovo je pokušala da ga noktima za­grebe po licu.

Opalio joj je zvučan šamar. Rubi se srušila u pesak. Ošamu- čeno je zurila u njega. Ponovo je zgrabio za ramena i podigao.

— To je tek početak — reče, prodrmavši je da bi je doveo svesti. — Sada se već jednom moraš urazumiti! Možda je Kas­kabel s tobom postupao loše, ali, pod ovim uslovima, sa mmom će ti biti još gore! Ne pada mi više ni na pamet da te puštam da me grebeš po licu!

Odgurnuo je. Srušila se ponovo, ovaj put na leđa.— Razmisli još malo o Kaskabelovom plenu — dodao je —

i o tome da ću naći načina da mu oduzmem taj plen. Pošto mu ti budeš obratila na nas pažnju. Pomisli na to da će ti pripasti tvoj deo. Polovina od onog što budemo pretvorili u dolare.

Rubi se upola ispravi. U glasu joj je zvučala rezignacija.— Parnel mi je isto ispričao . . . polovinu kao moj deo.

2^am da je lagao . . . i da ti takođe lažeš.— Imaš pravo što se tiče Parnela. Ali grešiš što se tiče me­

ne. Ja se uvek revanširam za ono što dobijem. Takođe i za po­dršku pri poslu.

Sada ga je posmatrala zamišljeno. Možda se poidsetila na njegovu darežljivost kad se u Tiburonu pobrinuo da joj nabavi garderobu.

— Dobićeš polovinu — ponovi Sejn. — Ja sam već sliušao o tome da je Kaskabel uhvatio veliku lovinu. Parnel je to potvr­dio, a Parnel se retko vara kada je reč o novcu. Možda znaš i nešto podrobnije o iome. Da li je ono što je Kaskabel zgrabio iz voza kod Civave zaista vredno milion dolara, ili čak i više?

— Ja to ne znam. Ta stvar moraia se dogoditi pc«to sam. . . pošto sam ga napustila.

Se]n dovede kobilu nazad. Rubi se u međuvremenu pridigla. Zapadnjak joj pomože da se popne na konja.

— Rekla sam već da je Kasikabel gori od samog satane. To je istina — objašnjavala je — da mu pričinjava zadovoljstvo da nanosi bol i da ubija. I on to čini polako. Na taj način će i tebe ubiti. A što se tiče mene . . .

Rubi se očevidno bojala. Ali, nastavila je sa svojim razaniš- Ijanjima, dok su se vraćali ka grupi drveća.

— Pošto sam mu umakla i pobegla za Huarez, slučajno sam jedne noći čula razgovor nekih seljaka. Pričali su o tome da je Kaskabel opljačkao krurpan plen iz jednog voza,20

★★★ Š E J N 'k 'k 'k

Sada će biti neko vreme mirna, pomisli Zapadnjak, bar dok bude mislila na mogući udeo u deobi plena. Ali, mogla bi opet da smisli nešto što je i pokazala sa svogim naglim pokuša­jem bekstva. Mogla je izazvati i daleko veče teškoće.

Sejn je bio načisto s tim. Mogao je samo da se nada đa će neko vreme ostati mirna i neće praviti nikakve gluposti dok on ne uspostavi vezu sa Kaskabelom.

Pogledao je ka tamnim formacijama stena na dalekom hori­zontu.

— Jahaćemo tako da do večeras stignemo što dalje — pri­meti. — Želim da sutra pre sumraka stignemo do onih , brda.

Duge, tamne senke pružale su se tlom kada su se sledećeg dana približili brdima. Tamna i nimalo prijatna, strmo su se ,uzdizala iz pustinjskog kraja. Nadaleko ,su bila bez vegetacije, strmih padina i oštrih grebena. Radilo se o prethodnici Sijera Madre, stenovite kičme Meksika.

— Zašto ne napravimo pauzu? — upita Rubi Ijutito, — Umorna sam od ovog dugog jahanja.

Posle mnoigih časova u sedlu, ni Sejn se nije osećao mnogo bolje. Zategao je uzde sivcu i pogledao ka bezbrojnim kanjoni­ma koji su se otvarali ka ravnici.

— Sta ćemo sada da radimo? — ras.pitivala se Rubi.Šejn ne odgovori. Glas joj je zvučao uzbuđeno. Ceo dan je'

pričala o onome što je za nju predstavlj-alo neiscrpnu temu: » sebi samoj.

Sejn je saznao da je njen otac gradio u Meksiku železničke mostove i da je pre nekoliko meseci umro od malarije. Onda- su Rubi zarobili Kaskabel i njegovi banditi. Morala je da spava sa muškarcem koji je sam sebe prozvao „zvečarkom”. Ali, ban­diti je nisu sprečavali da se kreće po okolini njihdVag logora, nisu čak nd po<mišljali da bi mogla da pobegne. Pomenula je zatim kako je, bežeći od Kaskabela, bila i u gradu po imenu Igera. Šejn je poznavao taj grad, koji je bio nazvan po jednoj, ouvenioj porodici hacijendera, Igera se nalazila neSto dalje ka istoku od meista na kome su se sada nalazili.

Možda bi najbolje bilo kad bi sada jahali ka toj Igeri. a on da dalje ka jugu, razmišljao je Zapadnjak. Ali, pre toga, morali su da se ulogore za noć. Osmotrio je ponovo kanjone pred so­bom i u njemu je jačalo osećanje da ih posmatraju.

2f

'k'kirSEJNick'k

To je bilo ono što je d očekivao. Hteo je đa bude oitkriven i da'se vest o tome proširi brzo. Trebalo je da se priča okolo kako jaše sam sa jednom crvenokosom ženom kroz Sijeru. Ali, hteo- je takođe da zna i koga poismatra. Ipak, do sada nije uspeo nikoga da 0‘tkrije.

. Konji su iznenada ubrzali. Razlog za to usikoro se pokazao; vodoito>k, koji je dolazio iz jednog od kanjiona i uibrzo nestajao u suvom pesku ravnice.

Pustio je konje da malo p i j ’U, a onda je počeo da prati tok vode kroz uzan prolaz izimeđu dva strma stenovita zida. Rubi se razljutila ponovo.

— Sta ćemo tamo? Hoću da se zaustavimo i da se operem.. Sva sam prekrivena prašinom.

Kanjon se uskoro proširio. Istovremeno se i tok vode raširio u plitko jezero. Sa leve strane, kuda su Šej'n i Rubi jahali, na­lazila se niska šuma. Među drvećem je bilo tamno. Zapadnjaik opremo osmotri šumu, ald ne otkri nikakvo kretanje. Pojaiiao je ka njoij.

Među drvećem skočio je sa konja. Zaklon je bio izvrstan. Pogledom je uhvatio munjevito sive detalje okoline, svako mesto na kome bi se neko mogao sakriti. Nije mogao ništa da otkrije, ali, njegovo osećanje da ih neko posmatrao sve se više pojača­valo.

— Možeš da sjašiš — obrati se Sejn ženi. — Ja 6u se za ne­koliko minuta vratiti. Ostani ovde. Ne miči se s mesta!

— Zašto? — upita Rubi.Nije odgovoirio, nego se jednostavno udaljilo. Koliko god je

dugo mogao, ostao je u zaklonu drveća, priljubljući se uz zid kanjona i koristeći svaki zaklon koiji mu se nudio.

Uvukao se u pokraj ni kanjon koji se brzo završavao. Nigde se nisu videli sveži tragovi. Osvrnuo se i pretražio pogledom ivice velikog kanjona. Ali, ni tamo nije bilo nikakvog traga.

Držao je „vinčesterku” na gotovs, pred sobom. Ali, oiroz ni­je zategao. Šejn se nije rado oslanjao na oružje, koje nije te­meljito proverio. Nadao se samo da ga neće morati skoro kori­stiti. Četvrt milje istočno od mesta na kome je ostavio ženu i konje, pretražio je još jedan pokrajni kanjon. Ponovo bez re­zultata. Krenuo je nazad, pitajiući se da li ga njegovo otsećamja nije ovaj pult prevarilo.. Zena je kriknula upravo kad je iziaaio iz tog kanjona, j Bio je to glasain uzvik sitrahal J

la

'k'k'k SEUNieicic

Sejn poče da trči. Ali, već posle tri koraka je ponovo us­porio. Ništa ne bi pomoglo ako bi sada natrčao na nečiju kugLu.

Bila 9u trojica i stajali su na samoj ivici šume. Odela 3U im bila iznošena, sombrera izmašćena. Po bradatim licima ra­širio im se osmejak kada su obratili pažnju na Zapadnjaka. Rujbi Hilijard je bila samo pet-šest metara udaljena od njih.

Izgledali su kao tipični seljaci, ako se iziuzme da su sva tro­jica bili naoružani. Dvojica su nosili puške, a treći je u rud. držao stari „kolt” kalibra četrdeset pet, sa dugom cevi. Konji im se nigde nisu videli. Možda su se pešice vukli ovamo za že­nom i Zaipadnjakom.

Rubi je bila u senci drveća, ali se jasno videla. Sejn je psovao u sebi, kad je ugledao. Držala je pantaloma i košulju pred telom. Ali, svoju nagotu nije mogla da sakrije. Bela koža joj se isvetlucala u sumraku, s izazivačkom ženstvenošću.

Nikakvo čudo što su se ona trojica cerili. Nikakvo čudo nije bilo takođe ni to da im se na licima čitala podrugljivost kad se približio Zapadnjak.

Onaj u sredini, koji je držao pušku koja je na dlaku bila slična Sejnovoj, progovori prvi.

— Helo, amigo! Ovo je sigurno tvoja žena, zar ne?Tip s njegove desne strane držao je takođe pušku, dok je

onaj sleva imao „kolt” . Dovoljan razlog da se oisećaju sigurni. Stajali su utroje prema usamljenom gringu, koji je mogao da računa da je već mrtav. A i ženu su već smatrali sivoj im sigur­nim vla,sništvom.

— Da — odvrati Sejn. — Ona je moja žena. Njegov španski bio je bolji od sirovog dijalekta kojim su pridošlice govorile.

Tip u sredini se ponovo isceri i pokaza zube.— Pa. možda bi nam je prodao — predloži — ili, što bi bilo

još bolje, ti ćeš nam pokloniti ovu lepu drolju!Sva trojica se sada nasmejaše. Predstavljalo bi im veliko

zadovoljstvo da siluju ženu dok njen muž leži u prašini i krv otiče iz njega. Tip koji je govordo, uperi pušku u Zapadnjaka. Sada se vučje cerio.

Sejn dobro razmisli o odgovoru i procedi ledeno.— Sve što ću vam pokloniti je brz put u pakao, koipilad.Za trenutak su napadači stajali kao prikovani od ovog od-

govo'ra. Sejn je iskoristio taj delić sekunde. Zamahnuo je puš­kom prema tipu koji je držao „kolt” . Bandit irustinktivno podi­že rxike i time i oružje skloni sa mete. Bar jednu sekundu tima

21

★★★ Š E J N 'k 'k ir

je bio van akcije. U istom trenu, baci se Sejn unazad i u padu izvuče revolver.

Povukao je neverovatno brzo i odmah opalio. Tip lioji mu se rugao, bio je pogođen u grudi. Prevrnuo je očima, otvorio usta, ali, nikakav glas nije mu prešao preko usana. Bio je mr­tav pre nego što se složio na zemlju,

Sejn odmah okrete ceV revolvera. Drugi bandit je pokušaoda ga smakne puškom. Ali, nije mu više pošlo za rukom da po­vuče obarač, I njega je Šejno.va kugla pogodila u grudi, prošla mu između rebara i raskidala srce, I on je umro odmah, slo­živši se licem prema zemlji. Tamna krv pokuljala mu je na usta.

Ali, treći napadač je još bio u životu i on se nije uplašio. Sa besnim' urlikom podigao je „kolt” . Kažiprst mu se zgrčio oko obarača. Izgledalo je da je Zapadnjak ipak procenio svoje šanse. Jer s ove udaljenosti, bilo je nemoguće da ga bandit pro­maši, Izgledalo je da ništa ne m.ože spasti Sejna od toga da um­re u ovoj divljini. Zbog jednog primamljivog banditskog plena, i zbog ludosti jedne žene.

IVŠejn je reagovao instinktivno.Otkotrljao se, munjevito i bez proračunatosti u pokretima,

ne pazeći gde će udariti kolenima i laktovima. Time je za dlaku izmakao metku iz banditovog ,,kolta” . Zrno udari u tvrdu ze­mlju, komadići stene za,prštaše okolo — jedanput, dvaput, tri­put. Jedva je izmicao mecima, ali, sa svakom sekundom, raisle su mu šanse. Bandit iznenada viknu, a glas mu ie bio nekako ta­nak i ženkast. U tom glasti osećao se gnev zbog sopstvene ne­spretnosti da pogo'di taj siguran cilj i slutnja onoga što će sle­diti.

Šejn se upola podigao i odmah bacio udesno. Njegov protiv­nik opali još jedan metak u očajničkom naporu da ga pogodi. Ponovo se Zapadnjak baci udesno, ugleda divlji sja.j u očima bandita i začu krik dok se cev njegovog revolvera usmerila ka banditovom licu. Ipak, Sejn obori malo cev. Da izbegne svaki rizik, opalio je u gornji deo tela napadača, opazio udarac kugle i opalio još jednom da bi bio sasvim siguran. Olovo odbaci bandita i položi ga kao beživotnu lutku kraj njegovih mrtvih kompanjona.

Dok je još grmio odjek pucnjeva, Šejn se ponovo uspravi,

24

Crte lica su mu još uvek bile zategnute dok je proveravao tri mrtvaca i po-novo napunio svoj revolver. Poglsd mu je pretra­živao okolinu. Ali, više nije otkrio nijednog protivnika, iako se prasak pucnjeva čuo nadaleko.

Zatim se osvrte ka Rubi Hilijard. Glas mu je zvučao grubo i promuklo.

— Možda ćeš sada moći da mi kažeš zašto si se, do đavola, svukla? Kako bi inače ta tri pasja sina mogla da te otkriju? '

Stajala je još uvek na istom mestu, zureći užasnuto, lica bledog od šoka. I još uvek je držala svoju odeću pred telom, ne osećajući da time jedva da pokriva svoju nagotu. Ipak se po­novo pribrala i glas joj je zvučao skoro energično dok je od­govarala.

— Htela sam samo brzo da se okupam . .. pre negio što ss ti vratiš. Osećala sam se tako prljavo-m i ugledala sam ih tek kad su već stajali preda mnom . . .

Glas joj se prekide.,Počela je da guta vazduh kad je c.pa-5;ila kako se Sejno'V izraz lica promenio. Ustuknula je dva koraka, okrenula se i pokušala da potrči.

Ali, njegova ruka se iznenada našla na njenom ramenu i po­vukla je nazad. U senci drveća Rubi se prvo otimala kao d'vlja mačka. Onda je odjednom prestao njen otpor i njene ruke se snažno obaviše oko njegovog vrata . . .

Na prvi pogled mogla je to biti ili ludost ili gluipost sa stra­ne Zapadnjaka da u ovom trenutku i na ovom mestu to čmi, tu,- gde se još osećao vonj smrti u večernjem vazdi’hu i podsećao ga na to da bi zapravo trebalo đa nestane odatle, da umakne mogu­ćim prijateljima mrtvih bandita.

Za njega je to, međutim, znajčilo ssmo'potvrđivanje, sposo'b- nost da se ne podlegne psihozi opasnosti.

Bila je to zaista neobična slika. Žena, koja je ležala polu­zatvorenih očiju i koju su preplavili strast i osećanja i on na njoj, sa revolverom i dalje u ruci, spreman u svakom trenutku da puca.

Ženina impulsivnost zabrinula je Šejna. To je predstavljalo dodatnu opasnost. Rubi Hilijard očigledno nije bila od onih stvorenja koje umeju dobro da se kontrolišu. Sta ako se u tre­nutku slabosi;i izbrblja? Šta ako Kaskabel otkrije đa je Šejn D o ­

segnuo za onim što je on smatrao svojim isključivim vlasništ­vom?

Šejn priđe vodi i osvrnu se brzo po kanjonu. Trenutak ka«-25

★★★ S e j n ★★★

nije, vratio se i zagledao se u ženu kako sanjiva i iumoma leži pred njegovim nogama.

— Okupaj se sada — reče joj. — Aii, požuri'se! Po.jahaćemo za nekoliko minuta!

Okrenula je lice u stranu, zatvorila ooi i ugrizla se za donju usrnu. Nije odgovorila ništa.

Sejn odvuče tri bandita u senku drveća, nakupi granje i po- kri ih njime. Prethodno ih je pretražio i ustanovio da svaki od njih nosi priličnu sumu novca sa sobom. Više nego što bi bilo koji ovdašnji seljak mogao stvojim radom da zaradi za godinu dana. Ipak su, dakle bili banditi, čija je sudbina bila da umru u sukobu. Do đavola s njima, pomisli Zapadnjak i uze novac.

Okrenuo se, zgrabio šakama pesak i njime prekrio barice krvi. Rubi je bila na potoku i kupala se, a onda je potrčala u zaklon drveća, dok je Zapadnjak gledao za njom.

Baoio je oružje napaidača u potok. Kada se vratio tamo gde 8U čekali kobila i sivac, Rubi je upravo zakopčavala košulju.

— Jaši iza mene i drži oči otvorene — reče joj. — Reci mi odmah kada ugledaš nešto da se mače. Svejedno šta je.

Dah joj je bio uzdržan, a prsti su joj drhtali.— Ti veruješ da ovde može da vreba na nas još takvih ti­

pova?Pomišljao je na mogućnost da je jedan od ovih ostao kraj

konja. Ukoliko su uopšte imali konje. Strane kanjona su se sve više približavale i strmo uzdizale, a iznad mjiih se video samo ko­madić tamnog neba. Videle su se prve blede zveade kada su se dokopali slobodnog prostora i mogli da odahnu.

— Sačekaj ovde — šapnu Šejn, pokazavši rukom Rubi ne­ko visoko žbunje. — Neću ostati dugo . . . nadam se.

Još pre nego što je noć pala. Zapadnjak je, pošto je objahao predeo u širokom luku, našao konje mrtvih bandita. Bili su privezani u zaklonu gustog žbunja. Životinje su se uznemireno trzale dok im se oprezno približavao. Ali, nije bilo nikakvog stražara, koji bi ih čuvao.

Nije se radilo ni o kakvim poludivljim mustanzima, već o dobrim, treniranim konjima. Ili su ukradeni, ild plaćeni ban­ditskim novcem, premišljao je Šejn. I sedlo i oprema izgledali su dosta skupi. On ih odveza i pusti da odjure. Neko će ujutru doživeti neprijatno iznenađenje kad ih vidi.

Vratio se ka Rubi Hilijard. U tami koja se spuštala opazio je kao kontrast bledilo njenog lica.

26

SEJN

— Užasno sam se bojala. Nemaš prava da me taiko jednos­tavno ostaviš samu. Nemoj to više nikada učiniti!

Neka nova i neobična oštrina zvučala je u njenom glasu, pokazujući promenu njenog raspoloženja koju je Sejn fcod žena jako dobro poznavao.

Bila je žena koja je prošla kroz zlo i gore, pirisiljavana, pro­tiv svoje volje, na mnogo štošta. Dugo je njome zbog toga vla­dao nesvesnd bes, ali sada su joj došle druge misli. Ono što joj se maločas dogodilo nateralo je da razmišlja o Zapadnjaku. I on je želeo da vodi ljubav s njom, ali, to ndje bilo kao ranije. Ne kao kod drugih, muškaraca koje je upoanala. On je poklanjao više pažnje njendm nego svojim osečanjima.

— Sada ćeš jahati napred — naredi Sejn. — I pird tom budi tiha. Ne pričaj i ne pravi nepotrebne šumove.

— Zar me ti nisi razumeo? — odvrati Rubi. — Hoću da znam šta nameravaš. . .

Priterao je konja ka njenoj kobili, snažno je uhvatio za bra­du i pritisnuo joj dlanom usta. Trzala se, pokušavajući da se os­lobodi.

— Rekao sam ti da treba da budeš tiha — procedi Sejn. — Ravnačeš se prema meni, inače ću te vezati, zapušiti ti usta i pre­baciti te popreko preko konja.

Još uve,k je držao rukom za podbradak. Teško je disala, a iz očiju su joj sevale munje. Sejn na to ndje obraćao pažnju, On je napregnuto osluškivao noć oko njih.

Ništa se ndje čulo. Ali, to ništa nije ni dokazivalo.Ndje ni očekivao da će već sada nešto čuti. Aid, ponovo se

u. njemu budio osećaj da su posmatrani.Sa desne strane ležala je u nadolazećoj tami ravnica koja

se bezbroj milja protezala ka zapadu. Nigde se nije video ni tračak svetla. Ali, gondoci su se mogli odasvud pojaviti, tinovi kojd su se muvali okolo kao ona trojica koje je Sejnovo olovo poslalo u večna lovišta. Ovaj put bi ih bilo si.gurno više koji bi se privukli. Sta: bilo! Ima ih već. To je Sejn osećao. Ali, koliko ih je? I kako su blizu?

Skinuo je šaku sa Rubinih usta.— Jaši dalje — prošaputa — kao što sam ti rekao., I ne pri­

siljavaj me da te udarim, ako budeš pravila nepotrebnu galamu.Ona je samo besno kriknula, pokušavajući da nađe odgova­

rajuće reči kojima bi izrazila svoj bes. Bila je sita toga da joj stalno neko naređuje i sedi na glavi samo zato što je žena.

2T

•k'k'k S E J N'k'k'tr

Sejin udari kobilu po sapima i potera je napred kroz žbu-«je.

Pružio je Rubi prednost od nekoliko metara, a onda pojahao ta njom. Za svaki slučaj proverio je „vinčesterku” . Možda će mu zatrebati. Pri noćnoj borbi moraće da se pouzda i u oružje.

Dao je Rubi još veću prednost. Onda je utvrdio da se žbu­nje proređuje. Zaustavio je konja, skočio iz sedla i ostavio siv­ca, pošto ga je vezao. Prošao je pešice još dvadesetak metara i stao. Neprozirno crnilo prvih noćnih časova ležalo je nad ze­mljom.

Nije morao da čeka dugo, iako su se oni oprezno micali kao Apači koji su nekada ovaj kraj činili nesiguirnim. Prvo šito je čuo bila je škripa metala. Potkovica koja je udarila u stenu. Onda jedva čujno šištanje, kao da je neko šaputao.

Sejn se saže i napreže oči. Bili su zastali, a onda su počeli ponovo da se privlače. Još su bili suviše udaljeni i zaštićeni ta­mom. Odjednom, zarza siivac, kao što je zapadnjak i predvideo. Stali su i nešto nerazumljivo promrmljali. Onda nastaviše put. Saixsu da pokupe konja bez jahača sigurno nisu hteli da propu­ste. ,

Ubrzo ih je otkrio. Ugledao je njihove siluete koje su se ne­jasno ocrtavale na noćnom nebu. Dva jahača, koji su između se­be držali dovoljno odstojanje. Znači, nisu bile' nikakve budale. Obojica su držali puške, oslonjene o kuk, sa prstom na obaraču, cevi uperene u nebo, koje su se mogle munjevito sipustiti i u deliću sekunde otvoriti vatru.

Konj ponovo zarza, otrže se i potrča i« slkroviišta, vukiuči uz­de za sobom.

Sejn opsova Ijutito. Prokleta životinja uništila je svni nje­govu prednost. To je značilo da će se sada oba tipa udalijiti od njega i goniti životinju.

— Hej, ljudi! — povika Sejn da to spreči. — Badite svojagvožđa i podignite ruke!

Blesak iz cevi. praćen praskom pucnjeva i zivižidanjem me­taka kraj njega bio je odgovor.

Zapadnjak takođe povuče obarač „vinčesterke” .Uzvik bola odjeknu, ali, to niije bilo samrtoi fcriik. Sejn otpali

i drugi put. Sada je verovao da vidi kako se jedan od pridoMica srušio iz sedla. Ali. njegovu pažnju odmah je privuikao onaj drugi, što je otvorio vatru.

Sejn se baci na tlo i otkotrlja u stranu. Jedno za drugim, poslao je dve kugle u pravcu bleska iiz cevi. Onda je njegov28

____________________ »★★5 E3 W»WW____________________

protivnik, koji je tako nemildce sejao metke, ispraznio magazin. Grmnuo je jednu sočnu psovku i udario konja, koji je zanjis- kao bolno, mamuzama u slabine. Covek pojuri u zaklon brda. Barutni dim lebdeo je u n'oćnom vazduhu, kada je Sejn ustao. Polako se približio mestu na kome je ležao drugi napadač. Ali, Sejnov oprez bio je bezrazložan, jer je čovek bio mrtav.

Zapalio je šibicu i brižljivo zaklonio plamen rukom. Bleda svetlost obasja lice mrtvaca. Opet neki tip seljačkog izgleda, u otrcanoj odeči. Ali, na ruci je nosio težak zlatan prsten, a zlatan krst mu je visio na lančiću oko vrata. Bez sumnje se radilo o još dvojici bandita, a jedan od njih je utekao. Vrteći glavom, Sejn se dade u poiteru za sivcem. Onda se vinu u sedlo i jK)jaha za Rubi.

Tražio je nekog ko će proširiti po Sijeri glas o Gringu i cr- venokosoj ženi, kako bi ta vest doprla Kaskabelu do ušiju. Ono Sto je postigao bilo je verovatno to da će cela vojska peona po­diči se u brdima i goniti ga da ga prorešet?. mecima. UkoMko ne smisle za njega neku bolnu smrt kao kaznu za to što je nekoli­cinu njihovih ubio.

Blago bandita Kasikabela činilo se Sejnu u ovom trenutku udaljenije od Meseca.

Ali prošla je noć i skoro ceo sledeći dan, a da se za njim nisu pojavili osvetnici na konjima. Sejn je skoro pofverovao da sa takvom opasnošću više ne mora ni da računa.

Visoki Zaipadnjak i njegova pratilja jahali su dalje ka ju­gozapadu. Sejn se više nije upućivao ka brdima. Ovde dole mora da se nalazila jedna stara cesta koja je poticala još i-z vremena kada Spanoi još nisu bili Oipirjačkali ovu zemlju. Sejn je tražio taj put koji je preko jednog prevoja vodio kroz Sijeru.

Tek što je prevalilo podne, stigli su iznenada do jednog ran- ča- koji je ležao u zaklonu jednog brdskog lanca.

Sejn <Q>azi jednu dugačku kuću ravnog krova, čiji je jedan deo 'bila radionica, a drugi odeljenje za stanovanje. Kraj kuće, bUo je više štala i šupa, kao i dva velika korala, ograđena preč­kama. U jednom su se videli sanjivi mustanzi sa čupavim sn - vama. Usred svega toga, nije bilo ni žive duše, iako se iz dim­njaka kuće uzdizao dim.

Dok su se polako približavali, izađe jedna žena. Ostala je đa sto-ji pred vratima. Bila je snažnog tela, dosta m-lada i nosila je široku suknju i bluzu od jevtine pamučne tkanine, koja joj je bila prijena uz telo i pokazivala da ispod nje nema ništa. Imala je gustu crnu kosu, smeđe oči i bronzani ten kože. Bila je bosa.

29

'k'k'k S E J N-k-kic

— Ddbr.o do!Šld! — jjovik-a. — Ja se radujem svafeoj pois&ti! Sama sam ovde. Moj suprug, don Alonzo i njegovi vakerosi go­ne goveda za Nuevo Rinkon, na železnicu. Rasedlajite i uđite! Pripremiću jelo. Senjora sigurno želi da se osveži.

Samo ovlaš je preletela pogledom preko Rubi. Onda se nje­ne oči ispitivački i procenjivačM uperiše u Zapadnjaka.

— Ja sam dona Marija Piko — predstavila se.Sejn predstavi Rubi i sebe. Iznenadilo ga je šito je našao

samu jednu ženu u ovom zabitom uglu Sonore ili Civave. Pose­bno tako lepu i mladu ženu. Ipak, Marija Piko je izgledala tako kao da može sama sebe da odbrani. Prekrstila je ruke na snaž­nim grudima. Sejn nije bio začuđen kad je video da drži u ruci revolver, koji je sada stavila u džep na suknji.

Drugačija od Rubi, koja je sada skliznula iz sedla i um.oirno se proteglila, pokazivala je ova žena malog hacijenderosa ne­obično interesovanje za Sejna, gledajući ga još uvek ispitivački.

To je naljutilo Rubi, koja je i inače ceo dan bila uzrujana. Možda zato što prošle noći nije uspela da privuče Zapadnjaka na svoj ležaj. Požurila je u kuću. Marija Piko dobaci Sejnu još je­dan značajan pogled i pođe za Rubi. On nije bio naročito izne­nađen kad se žena hacijendera posle nekoliko minuta ponovo pojavila i približila mu se. On je dotle rasedlao konje, oba malo otimario i poiterao u koral ka mustanzima. Pošto Ruibi trenutno nije bila tu, postojala je mogućnost da ga Marija otvoreno po­zove, tim pre što se u, blizini nalazila štala u kojoj su mogli udvoje da se izgube.

Šejn je već često sretao takve žene — tisamlljene i zapos­tavljene od muževa. One su mu se dopadale, jeer su, tražeći i nudile nésvakidasnje uzbuđenje.

Marija Piko poče tiho da govori kaid je stala kraj Zapad­njaka.

— Dolaze konjanici. Ja ih poznajem. To su opasni ljudi. Mi­slim da su na tvom tragu. Ako budeš bežao, nećeš daleko stići. Ja sam malu, koja nosi kratko ošišanu kosu kao drolja, sakri­la u kući. Ako budemo imali sreće, neće je naći. A što se tiče tebe, i ti treba da se skloniš i to brzo. Hajde!

Pokazala je ka jednoj gomili starudije.— Hajde, požuri! Pokušaću da ih recima uverim i da ili

otprašim odavde. Ako mi sudbina bude sklona, možda ću i xk- peti.

30

•k'k'k,S E J N -kk-k

^ JSej'n nije gubio nd trenutika. Ako je Marija bila u jyravii,

razboTitost je sada bila važnija od hrabrosti. I on se nije kole­bao da se povuče ispred snažne premoići bezbrojnih naoružanih jahača. Zbog toga potrča sagnut ka gomili starudije, nabacanoj u jednu jamu.

Prilj'Uibivši se uz tlo, uvukao ise u godinama gomilanu' šut Zarđalo gvožđe koje se takođe nalazilo dole, zaškripalo ja kada je pokušao da se uvuče duiblje i nađe mesto na kome bi bio zaklonjen.

Bacio je pogled unazad i video Mariju kako sitoji kraj ko­rala i pravi se da se zaradila, izvlačeći vilama seno iz kamare, kao da hoće da ga baci konjima u koralu.

Stegao je „kolt” , podigao levu ruku i pokrio lice do. očijo. Onda je naterao sebe da ostane nepomičan.

Samo koju sekundu docnije, zauistaviše jahači svoje konje kraj korala. Bila su četvorica. Grubi, žilavi tipovi u otrcanoj odeči, sa „sombrerima” sa širokim obodom. Svi su bili teško na­oružani kao i ona trojica što su prošle noći iavršilii prepad na njega u kanjonu.

Jedan od njih, tiip širokih ramena, osloni se na rog sedla. Glas mu je Idčio na Ijutito rezanje kad se obratio Mariji.

Ona je tačno slutila. Bili su na Sejnovom tragu, progoneći i onu koja je jahala s njim. Jer, već više puta dosad primetio je on u daljini dva jahača i sigurno se proširila vest da je ubio više njihovih ljudi. Tim pre što eu našli tri osedlana konja, a nigde njihove jahače.

Naslo'njena na držalje vila, spajala je Marija kraj rpe sena, pod kojom su se nalazili Šejnovo i Rubino sedlo. Vetar joj je mrsio kosu i priljubljivao tkaninu uz obline njenog tela’. Muš­karci su je požudno gledali, ali su ostali na konjima. Kako iz­gleda, ili su respektovali njenog muža ili su ga se bojali.

— No, da — reče Marijia, sasilušavši banditovu priču. — Bio je tu pre jednog časa. . . ili dva. Nisam merila vreme. Jedan gringo. I jedna žena je bila s njim. Jedna gringo-žena sa crve­nom kosom.

Njena izjava je unela iznenadnu protmenu. Mrmljanje, svet- kicanje u očima.

— Crvena kosa? — upita bandit: uzbuđenim glasom. — Za- M a crvena kosa?

31

S e j n •k-k-ir

— Zar ti nisam rekla, Luiz? Crvena kao lisičji rep. Odjaha-11 su u onom pravcu.

Marija pokaza ka zapadu.Jedan od ljudi primeti glasno.— Možda je to bila Kaskabelova gringo-ljubavnica!— Umukni! — prekide ga bandit po imenu, Luiz.— A njena ko-ža . . . — nastavila je Marija. — Oh, bila je

tako bela kao sneg na visokim vrhovima Sijere!Mrmljanje ljudi postade jače. Luiz steže palcem i kažipr­

stom svoje mesnate usne.— Nebesa! — ote se iznenada jednom od njegovih prati­

laca. — Možda će Kaiskabel platiti zato što će je dobiti natrag . . . možda hiljadu pezosa u zlatu!

On zateže uzde i htede da okrene konja. I druga dvojica htedoše da potera ju svoje konje.

— Stoj! — naredi Luiz.Prebacio je levu nogu preko sedla i elastično se dočekao na

■00. Prišao je Mariji i oteo joj vile iz šaka.Zatim, dok je očevidno zadovoljno zabo vile u seno kraj

korala, nastavi.-r- Znači, oni su odjahali na zapad, je li tako? A šta je sa

konjima koje su jahali? Jedna kobila i jedan sivac, možda, kao oni,tamo u tvom koralu?

— Ne. To su konji koje su oni ovde ostavili — odvrati Ma­rija. — Oni su odjahali na dva konja koji nose žig našeg ran­ca — kršt u krugu. Ja sam samo žena i sama sam ovde. Nisam mogla da kažem ne, kad je muškarac tražio zamenu.

Bila je to ovejana laž, što se jasno videlo iz oštroig držanja i umešnosti ove žene. Jer, ona je podbočila ruke o kukove 1 se- vala očima prema muškarcu.

— Ti me smatraš lažljivicom, Luize? Ti veruješ, dakle, da sam ih oboje sakrila? Zašto? I gde? Možda u seno kaje si ti vilama pročešljao? No, sada ću ti pokazati kako si glup!

Njena ruka poseže nadole i podiže se ponovo sa revolverom izvađenim iz džepa na suknji. Sestomet grmnu i metak prosvira plast, dok je Luiz za svaku sigurnost o'dskočio u stranu. Marija opali sledeću kuglu u kamaru.

— Ili možda su tamo! — nastavila je i opalila u gomilu sena ispod koje su bila sedla.

Onda okrete revolver i Sejn opazi da cev cilja tačno u njega.— Ili možda pod ovim kršom! — reče i opali još dva met­

32

•k'k'k Š E J N -k'k'k

ka. Oba pogodiše metal neposredno kraj Zapadnjakove glave, cijučLići i zujeći.

Jedan snažan'žuti pas mešanac potrča iznenada podavijena repa odatle, urlajući od straha. Očigledno je njuškao krš, ose­ti vši Šejna.

Tri muškarca na konjima se nasmejaše grohotom, lupajući šakama o rog sedla. Luiz je bio izbačen iz koloseka.

— Imam još jedan metak u svom revolveru — reče Mari­ja. — Ako budeš imao sreće, neću ga prosvirati kroz tvoju praz­nu glavu, Luize! Gubite se sada! Ja tvoje glupe reči više neću da sliv'am. Ili će moj muž morati da razgovara sa svO'jim bratam u Civava Sitiju . ..

— Da, nestanimo! — složi se onaj brbljivi pratilac. — Mo­žemo ih oboje uhvatiti i onda odvesti Kaskabelu u njeigovo zmijske gnezdo u Sijeri . ..

Luiz ga pogleda mračno.— Jedno.g dana ćeš crći zbog svog jezika — promrmlja Iju­

tito. •— Dobro. Gonićemo ih. Ali, samo.kada ja to naredim. I. ni reči više o onom mestu! Ako se raščuje da smo o tome pričali, to će za nas biti sigurna smrt!

Kada su ta četvorica odgalopirala ka zapadu, Marija Piiko je još neko vreme ostala kraj korala i nastavila svoj posao s vi­lama. Tihim glasom obratila se Sejnu.

— Ne izlazi još dok ne budem sigurna da su se zaista iz­gubili! Postoji opasnost da Luiz Blartko načini Luik i virati se. Možda ipak veruje da sam ga slagala . . .

Prošlo je dobrih pola časa dok se Sejn izvukao iiz larša. Ot­resao je prljavštinu i iverje s odela.

— Mislim da više nema opasnosti — reče Marija. — Svi su oni jako halapljivi ljudi. Teraće Luiza da još neko vreme jaš«i ka zapadu čak i ako bi on želeo da se okrene i da još jednom po­gleda. Možda veruje da sam se dogovorila s tobo-m da sakrijem® ženu i prodamo je Kaskabelu.

Kad se on uspraivio kraj ornog krša, ona m « iznenada pri- trča, obgrli ga i drhteći priljubi se uiz njeiga.

— Da znaš da mi srce još uvek tako udara da hoće da is­koči iz grla! — prošaptala je. — Morala sim da pucam na tebe da bih uverila Lujiza. A tako sam se bojala da bih raogla da te pogodim.

Bilo je ujibuđujuće osećati uz sebe njeno mlado telo.— Malo sam se prezn<qio, bojeći se da me ne dohvati neki

> 9ejn SS

'k 'k 'k s E J N k 'k 'k

konnadić — priznao je Sej'n — ali, znao sam da ti samo boćeS da oteraš -tu četvoricu.

— Ne zaboravi Luiza Blanka. On je opasan čovek, iako iz­gleda 'kao glupak. Ljudi kažu da on najrađe svog proiivnika iibija s leđa. Ako je to tačno, oruđa jako liči na mog muža . . .

— Sta je trebalo da zinači tvoje pominjanije Civava Sitija?— Brat moga muža je tamo u uskoj vezi sa Dijazovim gu­

vernerom. Jedna njegova reč i ruralesi bi pretražili ovaj kraj, spalili kuće i zaveli red. Bilo bi mnogo svežih grobova, o možda među njima Î grobovi Luiza Blanka i njegova tri prijatelja. Oni to znaju. Kao i mnogi drugi, koji su naizgled pošteni seljaci i goniči stoke, aii jašu kao banditi, čim je u izgledu neki plen. To je raizlog zašto nisam u velikoij opasnosti kad moj muž oid- jaše.

Goirčina u njenom glasu postade izrazitija.— A on suviše često odlazi i ocstavlja me orvde suviše često

Marija se još više privi uz Zapadnjaka. Njemi pisti se sada poonakoše, opipavajući njegove snažne mišice.

— Ti si pravi muškarac — šaputala je — d ti mirišeš dobro, ka'ko piravi muškar^ i treba da miriše. Ne smrdiš na. rakij« i jevtini parfem bondela. . .

— Marija — opomenu je Sejm. Ja moram ođimaih da od- jaišem dalje . . . s n jom . . .

On pokaza ka kući.Uzdahnula je.— Znam. Moglo bi biti suviše opasno kada bi ovde oKtao.

Moraš da ideš, ti i ta žena, za koju verujem da bi ti prei-ezala ■vrat. Ali, i ja sam čula priču o Kaskabelovoj gringo-drolgi enve­rne kose i snežnobele kože. Zato moraš da imaš dobar ¡razlog ka­da je držiš uz sebe i preuzimaš rizik.

— Ona nije drolja — odvrati Šejn.Marija ravno-diušno sleže ramenima.— Ne verujem da bi je zadržao za sebe kad bi možda sa­

mo i hiljadu pezosa u zlatu doibio za to što bi je vratio Kas­kabelu.

— Ti si jako oštro'umna, Marija.. — Treba li da pričam o naklapanjima po kojima Kaskabel

sedi na blagu i ne zna kako da ga iznese iz Meksika? Ne, tvoji razlozi me ae interesuju. Interasxye me samo da preživiš i da mi se vratiš. Ja ču čekati na tebe.

Pogledala ga je i obavila mu ruke oko vrata. Stala Je na

U

'k 'kirSEJN 'k 'k 'k

vrhove prstiju i njene usne se spajiše s nijegovima u dug pdl(j<u« bac. Privlačan miris njenog tela prodro nwi je u nosnice i po- mešao se sa mirisom Borovine, verovatno iz njene kose.

— Ja sata požuidna žena — šapuitala je Marija — a mofaon predugo da gladujem . . .

Onda uzdahnu nesigurno, advogi se od agega i htede da krene ka kući.

— Izvući ću crvenokosu iz njenog sferovišta. A a dane kad moj muž, don Alonzo, nije koid kuće oikaiči6u crvenu pbtdlaulkin(jiu na konopac za rublje pred kuhinjom.

Začutala je za trenutak, gledajući ga sramežl(jiiiv» i- ameS> kajući se.

— Ipak, ja verujem — dodala je zatim' — da tebi neće sme­tati mnogo ni ako je on tu. Ti bi me ispred i^egovog ralkijaškog nosa uzeo, svejedno Sta on radio. Za ime sveta, gringo, w ati mi se! Brzoi

Rubi Hilijard bila je uzrujana i tvtrdila je da još w ek ima iverje u kosi i da je još žulja pesak u leđima, koji joj se uvukao kad je bila prinuđena da se sakrije u jednu jamiu ispod kuće.

I zašto? — pitala je. — Ja nisam ništa zabirinjavajuče videla. Ja verujem da je ta jevtina drolja samo izmiisliia poroib- leme da bi mogla da ostane s tobom sama!

Rubi se držala tačno kao žena koja je u početku posLuéna, a posle počne da se rita. Mrmljala je i dalje besno seibi u bra­du, dok su jahali na jugioistok uz visoki brdski maaiv.

Marija Piko mu je rekla da put koji je tražio vodi afeo dva­deset milja od vrhova nadóle. Na kraju puta nalazi se usaimiije- no seoce, koje se uglavnom sastoji od jedne trgovine, jedne kantine i jedne crkve.

Sejn je odmeravao mogućnosti. Moglo bi se desiti da se če­tni bandita uipute takođe ka tom selu. Iako je Marija u to sum­njala. Verovala je da će jahati ka Nuevo Rinikoniu @de ngea muž sa vakerosima treba da utovari goveda u železioiou.

Njeno verovanje zasnivalo se na činjenici da je KaskabeJ a Nuevo Rinkonu imao ženu sa kojom je zvanično bio venučan i vi­še dece izrodio. Znalo se da on sa svojim do zuiba naotružaniim ljudima povremeno dolazi u grad da je poseti. Zbog toga su banditi logično mogli da zaključe da će u Nuevo Rinkonu naj­brže moći preneti Kaskabelu vest zajedno sa zahtevom za novac za'crvenokosu žem'U.

ir-kir S e j n 'k'kir

Nuevo Rinikon je ležao na zapadu. Možda je, raraniglljao je Sejn, i on sa Rubi trebalo da jaše u tona pravcu. Ako on ne sti­gne do piaininisikog puta i u to selo, moraće verovatno da okre­ne.

Ipak, Šegu je bio ubeđen da će Kaskabela sigurno naći u brdima, jer, on se nije usuđivao da se pojavi na otvorenom, do- klegod je čučao na plenu iz voza iz Čivave.

I kao što je predvideo, raširila se priča o njemu i crvenoiko- BOj ženi verovatno već kao nošena vetrom kroz brida, zainvatju- juići Lfuizu Blanku i njegovim pratiocima. Kasikabel će E^wno ttbrzo o tome čuti, i reši/ti da istera stvar na čistinu.

Postojao je još jedan motiv koji je terao S^jna da nastavi put ka tom selu. Njegov isprobani bo.rilačlki instinik silutio je nevolju koja mu se približavala. Negide je n^rto Hi neko čekao’ na njega. iSejm je u to bio uveren. BSo je spreman da se tim otora- čima i to ga je vuMo napred.

— S ašto ne ra igovairaš sa mnom? — otkoani se Ruibi a« ngega-

Pogiledao je. Njene lepe crte lica smračile su se od besa. Kosa joj je pala na čelo. I ovaj dan bila je velika jaxa.

— Da razgovaram? — upita. — O čemu?— To je dobro pitanje — podrugnu se žena. — Možda o

tome šita treba da radimo ako ti Kaskabel preda blago. Iako ne mogu sebi da predstavim kako ćeš ga navesti na to. Možda bi uopšte to i nećeš. Možda hoćeš siamo mene aa mu izručiš. 2^ nagradu. Za nekoliko pišivih pezosa ili dolara. I to je sve do čega ti je stalo. Jedini raižloig jašto sd me izvukao iz voza i na- terao me da prođem kroz sve ovo.

— Sigurno! I za nekoliko pišivih dolara o kojima pričaSf sinoć sam rizikovao da me tri bandita simaiknu.

Njegov pogled lutao je u svim pravcima; nagore, ka viso­kim, golim oibrancima sleva, zatim napred ka treperavim dalji­nama pustinje Sonore, koja se protezala ka Kaliforrujsikocm za- livu. Njego<vo osećanje da će kn se vrlo brzo dogoditi nešto ne­očekivano, pojačavalo se.

Rubi je pokazivala svogu žensku ćud, protivnu svakoj nor­malnoj loigici.

— Sasvim sigurno da će ti Kaskabel platiti — terala je svo­je — ali, drukčije nego što ti pretpostavljaš. Kada mu, naime, is­pričam šta si mi uradio. A možda ću mu to odmali ispričati.

— Zaveži! — procedi Za<padn,jak.

•kii-k S E J N ir-k ic

— Ne sviđa ti se kada govorim o tome §ta biii mo^a Kas­kabelu da kažem?

On privede sivca njenoj kobiiL— Prokletstvo, uimukni!— Neću! — kriknu Ruibi. — Dosta mi je toga da te puá-

tam da mi komaniduješ!Sejn joj obavi ruku oko vrata i pritisnu joj šakom usta.— Uvaličeš nas oboje u nevolju s kojom n^em o moći iza­

ći na kraj. — procedi. — Zato obuzdaj svoj jezik! Jer, mi imamo dniSbvo. A to nisu Kaskabel i njegovi banditi.

Ona se ukoči. On sMoni ruiku s njeaiog lica i pokaza joj niz obionak prema zapadu.

Pojavili su se konjanici. Kretali su se polaiko i sablasno za­klonjeni žbunjem. Nizbrdo od Sejna i Ruibi Hilijard išli su svo­jim putem. Baš kao sablaisti. Nosili su svi istu odeću. Cmu. Us­ke pantalone, uske jakne i crna „sombrera” . I svi su jahaii snaž­ne, crne konje. Sa puškama na gotovis pretraživali su' žbunje.

Po Šejinovoj proceni, bilo ih je više Od dvadeiset— Ko je .. .? — promuca Rubi uplašeno.— Ruralesi. Meksička državna policija. Sigurno cela četa.Psi tragači Porofiria Diaza, koji su imali sopstvene zakone

i samo jedno naređenje izvršavali: ukloniti neprijaitelje meksič­kog diktatora. Niko nije bio strašniji od tih ljudi pod crnim „sombrerima” . Ljudi su govorili da je zemlja prepravljena že­nama koje su oni učinili udovicama.

Sejn se osvrnu brzo. U jednom useku u brdima, otkrio je Su­mu, koja nije bila udaljena ni pola milje. Imali su šansu da ne­otkriveni stignu do nje. On dohvati uzde Rubine kobile.

— Pokuišaćemo tamo da se sakrijemo — poče. — Ako bude­mo imali sreće, neće nas naći. . .

Ali, ona mu ote uzde iz ruku, osinu kobñu po sapkna, zari joj pete u slabine i pojuri ka ruralesima, vičući iz sveg ^asa.

— U pomoć! Spasite mfe!U crno obučeni tragači dadoše se odmah u snažan galop,

dolazeći direktno ka Zapadnjaku i ženi. A njihovi konji su bili najbolji u Meksiku.

Sejn je hteo da okrene sivca. Položio je ruku na svoj „kolt” , ali, ipak je oklevao. Ako bi samo jednog od tih gonilaca makar i ogrebao, potpisao bi time svoju smrtnu presudu. Ruralesi su bili poznati po svojoj surovosti i nemilosrdnosti, ako bi nek» ikog od njihovih i dotakao.

3T

*icie S E J N-kic-k

Sejnovo oklevanje imalo je loše poisledice. Prvi jahač doj'uri do njega, skoči iz sedla, ijapravi se pred Zapadnjakom i uperi nov, blistavi „kolt” u njega.

Taj jahač razlikovao se od ois'talih, jer je njegov „eombrero” bio krvavocrven, i na njemu je bio mefcsilkansiki am/blem: orao i zmija o<d kovanog srebra. Čovek je bio krupan i imao je crte lica kao jastreb. Tanki brčići iznad gornje usne razvukli siu mu se u ciničan oismajak.

— Hej, čoveče! Ja sam pukovnik Pedro Valdez i ovđe ko- mandujem. Podigni ruike, gringo i makni ih od oružja!

Sejn je munjevito odmerio svoj položaj i svoje šanse. Si­tuacija je po njega bila đavolski loša. Pred njim nije stajao nikakav kočoperni kicoš, iako je čovek tako bio odeven. Napro­tiv. Taj je čovek bio iskovan od isto tako tvrdog materijala kao i Sejn sam. I bio je spreman da hladnokrvno uibije, ako bude morao. Zbog toga Sejn lagano Mimnu glavom, podiže ruke i sa­čeka da mu oduzmu oružije.

Bio je zarotoljenik.

VI

Planinsiko selo se pretenciozno zvalo Santa Fe. Valjda zato da ■se ne bi reklo da veliki grad u Novom Meksiku ima monopol na to ime. Sejn je znao da će se sečati ovog sela u koje je bio doveden pod oružanom pratnjom. Na trgu je morao da sjaše i da oisitane da stoji pred crkvomi, koja je izgledala tako stara kao da potiče jož iz doba Spanaca. Rubi Hilijard je takođe sjahala, okrenuvši glavu da ne bi morala Zapadnjaka da gleda u oči. Krenula je ka pukovniku Valdezu koji je pokretom ruke zaus­tavi

— Oprostite mi, senjorita. Razgovaraću s vama kasnije. Po­stoji nešto što moram odmah da obavim.

Sta je bilo to „nešto” brzo se ispostavilo. Ruralesi su imali još jednog zarobljenika, jednog uplašenog seljaka u prljavoj beloj košuiliji i belim pantalonama, sa sandalama i „sombrerom” . Odvukli su ga ka "stubu nasred trga i čvrsto vezali za njega. Zderali su mu košulju s tela. Jedan oniži tip odmota naglim pokretom kamd'žiju sa držaljice.

Valdez je posmatrao seljaka, koji je visio na stubu vezanih članaka na rukama.

■— Sušaj me, mučačo! Ja znam ko si ti, i da služiš o.nom pcainatom banditu koji sebe nazirva Kaskabel. Ako hoćeš da

W

'k'ic'k S e j n •k-k-k

spaseš svoju dužu i uStediš sebi bolove . . . poslušaj! Reci mi gde se Kaskabel lično skriva i gde je sakrio sve ono što je ukrao

■ državi Meksiko!Čovek se otimao u vezama i dahtao i ječao. Oči su mu se

kotrljale u dupljama.Grupa seoskih stanovnika se okupila na izvesnom rastoja-

nju i posmatrala nemo i trpeljivo kako je to samo njima bilo svojstveno.

Valdez je sačekao jedan minut, a onda klim/nuo glavom ka čoveku s bi^em.

— Ožeži! I unesi svu svoju sjiagu u to,'brate, 'ili ćeš i sam oisetiti bič na svojo'j koži.

Kamdžija prasnu nekoliko puta, zatim zaplesa po tlu, a on­da skoči na seljakova leđa kao da Je živa. U taj udarac bila je unesena takva snaga da se ošinuti skroz stresao, koža mu prsla, a -bolan krik se oteo sa njegovih iskrivljenih usana.

Kamdžija se povuče i umota, a o-nda ponovo skoči napred. Valdez je nemarno stajao, sa rukama na leđima i brojao mono­tonim, otegnutim glasom.

— Jedan, dva, t r i . . .Kod četiri, prsnu krv iz raspucane kože. Kad sedam, seljak

izgubi svest, savi se i ostave da beživotan visi na svojim veza­nim zglavkovima.

— Vode! — grmnu Valdez. Dovukli su jednjo vedro i pljus- nuli hladnu sadržinu preko seljakovo'g tela. Ovo ga je dozvalo u život. On zastenja i poče da ječeći traži milost.

Valdez se ukopa kraj njega, uhvati prstima njegovu raS&u- panu crnu kosu i podiže mu glavu.

— Ti si jako glup — objasni čoveku. — Mi ćemo ovako nastaviti dok sa tebe ne budu visile krpe mesa. A oaida ćemo odjahati i prepustiti te lešinarima. Ti znaš da se niko neće usu­diti da te odreši. Zato reci mi ono što hoću da znam. Kaskabel! Gde se krije?

— J a . . . ja ne znam. . . — stenjao je seljak. — Za ime bo­ga, senjor, ja ne znam! Bio sam samo jedan jedini put s njego­vim ljudima. Nisu me vodili u svoje skroviSte. Tako mi sUiZa Isusovih, govorim istinu!

— Možda. — promrmlja Valdez, pusti seljakovu glavu i od- mače se nazad. — Videćemo. — Klimnu glavom prema čoveku s bičem. — Nastavi!

Ponovo oidjekau udarac, ali, sada nekako meko, jer se kož-

SE J A /* * *

ni remen usecao u meso. Seljak bi kriknuo pri svakom bolnom dodiru biča, ali, već nekako iscrpljeno.

Sejn primeti Rubi koja je stajala na suprotnoj strani trga. Njeno lice bi se uvek trzalo kad bi fijuknuo bič kojim su jad­nog seljaka mučili surovo.

Pri četrnaestom udarcu zarobljenik ponovo izgubi svest. Valdez je potiskivao u sebi nagon za zevanjem.

— Dosta — odlučio je. — Očigledno govori istinu, jer zna da mu ništa neće koristiti ako ćuti. Zato ga odrešite. Postavite ga opet na noge i pošaljite na rad! Treba da iskopa sebi grob. Tamo iza crkve, gde se vide nadgrobni spomenici. I potražite ne­kog sveštenika da ga ispovedi.

Seljaka su odvukli. Njekova krv ostavljala je trag u pražini. Policajac, koji ga je bičevao, čistio je kožni remen.

Valdez se dovuče do Zapadnjaka. j— Gringo, šta misliš? — upita. — Da je ovo tipično za Mek­

siko, zar ne? I da ja koristim svoju moć da jednom bednom, nedužnom seljaku zadajem bol. Seljaku, čija je jedina greška u tome što je natrčao na mene, koji moram da kažnjavam svaku saradnju sa Kaskabelom. '*

Sejn ga je nemirno posmatrao ne odgovorivši ništa. On je mislio na nešto drugo. Na činjenicu da ga je Valdez pretražio, pronašao njegov novac, ali mu ga nije oduzeo. Bez sunanje, ra­dilo se o čoveku, koji je sprovodio drakonske mere, ali zato ipak nije bio lopov.

— Ipak, ovaj tip nije nevin — nastavio je Valdez. — On je skroz-naskroz kriv, i zaslužio je svoju kaznu. A što se tiče bolova. . . pih! On je mekušac. Pravi muškarac bi ovo lako bi- čevanje izdržao, ne pustivši ni glasa od sebe. Evo! Ja 6u ti po­kazati da sam imao pravo!

On brzo skide svoju jaknu i baci je U stranu. Zatim sikide i košulju.

Pocrneli torzo bio mu je sav od nabubrelih mišića. Valdez dade prstima zinak čoveku s bičem.

— Hajde, Huanito! Obradi me s remenom! Iz sve snage. Ako primetim da se ustežeš, sam ćeš'osetiti kamdžiju na svojoj koži!

Onizak policajac s bičem zagunđa u znak saglasnosti. Kre­nuo je da učini ono što mu je naređeno. Napregao je mišiće i zafijukao bičem kroz vazduh. Od snage prvog udarca Valdez se pomače pola koraka napred, dok ponovo nije u&postavio ravno­

4('

težu. Kraj kamdžije zviznu preko njegovog tela i ostavi krvav trag.

Kao što je rekao, nije pustio ni glasa od sebe. Prekrstivši ruke, Valdez se smeškao potcenjivački.

— Još jednom — naredi — i onda nastavi. Ja ću ti reći kad treba da staneš.

Bič je praštao po njegovim leđima. Valdezov pogled bio jfe prikovan za Zapadnjakov, a lice mu se stalno smeškalo. Pri svakom udajrcu začulo se Huanitovo stenjanje. Očigledno je uno­sio svu snagu u bičevanje.

Sejn opazi da Rubi posmatra uplašeno. Lice jojj je postalo još bleđe, a vrhovi prstiju su joj drhtali na otvorenim ustima. Gledala je kao skamenjena, kao da je zgrabila noćna mora.

Iz pozadine, posmatrali su i okupljeni stanovnici sela. i oni kao da su bili nesposobni da se maknu. Zurili su 's neveri- com u ovog pukovnika ruralesa, koji, kao da nije osećao stra­šne udarce biča.

Posle sedmog udarca, podiže Valdez ruku. Po leđima su mu le tamne pruge, i krv je kapljala na tlo.— Dosta — reče. — Mogu s lakoćom još da izdržim. Ali, to

nema nikakvog smisla. I . . . — Još uvek je zurio u Zapadnjaka— hoćeš li ti da stupiš na moje mesto i izdržiš isto?

— Neću — odvrati Sejn brzo. — Za mene to ima još ma­nje smisla. Meni nije potrebno da nači,nim utisak na seosko stanovništvo, nije mi potrebno da im razjasnim da sam tvrd momak. Brzo će se raširiti, dabome, vest da pukovnik Pedro Valdez nije obično stvorenje, nego zaista supermen. Ali, koga bi to interesovalo da li sam i ja takođe supermen? Hvala, ali, ja otklanjam ponudu.

Valdez ga je posmatrao zamišljeno.— Ti govoriš izvrsno španski — primeti. — I tvoje reči su

veoma jasne. Suviše jasne, zar ne? Pitam se ko bi od nas pao kada bismo se bičevali uzajamno, menjajuči udarac za udarcem.

Sejn sleže ramenima. , *— Pitaj se šta hoćeš — odvrati. — Važno j^ da sam ti pot­

reban. I to priseban, a ne polumrtav od udaraca bičem. Kao što si iz istoig razloga i sam sebi potreban.

— A koji je to razlog, gringo?— Da uhvatiš Kaskabela. Inače bi i mene isto tako brzo po-

iftavio pred streljački stroj, kao što nameravaš s tim jadnim se­ljakom.

41

* * * S E J N -kirir

Valdez napuči usne, baci pogled ka Rubi, a onda ponovo pogleda Sejna. Zamišljeno kimnu glavom.

— Imaá pravo — reče. — Ali, kad bandit bude uhvaćen i don Porfirio u Meksiko Sitiju primi vest da Kaskabelovu glavu kljuj'u lešinari, možda ćemo imati vremena da mtvndimo ko će od nas dvojice prvi pod udarcima biča kriknuti i moliti za mi­lost.

Sejn ponovo sleže ramenima. Njegove misli bile su obuzete time da preturi celu ovu stvar preko glave i da nikad ne dođe do tog dvoboja.

— Kladim se da češ to biti ti, gringo — nastavi Valdez. — Ulog će biti meta;k. . . metak u glavu onog ko issgubi. Šteta, mo­žda bi mi se i dopao, kad bi uopšte mogao da mi se doipadne ne­ki'pasji sin od gringa. Ali, moraču te izbičevati dok ne zaječiš od bola. To je nešto što će mi činiti zadovoljstvo. D a . . . bič i tvoja krv na mojim rukama, to je ono što mi je potrebno.

Suton se kao gusta koprena navlačio na selo. Pojavio se ka- ravan od šest mazgi. Intendantski vod čete ruralesa. Sada je na trgu stajao šator u obliku pirámide, vatra je pucketala, stražari su patrolirali, konji stajali između konopaca zategnutih, među stubovima.

Sejn je razgibavao nožne mišiće unutar onog uskog prosto­ra po konie je smeo da se kreče. Posmatrao je selo, crkvu i ma­lobrojne ljude koji su se još videli. Možda će uhvatiti neki po­voljan trenutak da pobegne i da se dohvati prostranstva.

Jedan od stražara se pojavi, načini rečit pokret puSkom, i Sejn krenu u pokazanom pravcu.

Usporio je korak da bi propustio grupu ljudi. Seljak, koji je bio izbičevan, posrtao je, obuzet strahom. Mali, postariji sve- štenik mrmljao je reči molitve. Četiri ruralesa terali su ih na­pred.

Onda Sejn opazi Rubi, koja je sedela sama pred jednim ša­torom. Zadubila se u jelo.

— Srećna, Rubi? — promrmlja Sejn ironičnjo. — Lepo si društvo potražila sebi!

Htela je nešto da kaže, ali je u tom primetila seljaka koga su gonili. Zadrhtala je kao u groznici. Ali, cnda podiže glavu i po­gleda Ijutito za Sejnom.

Valdez je jeo. Lomio je tortilje u komadiće i umakao ih u zđelu sa čilijem koji se pušio. Sedeo je pred drugim .šatorom, još uvek go do pojasa.

42

★★★S e j n ★★★

Hiuamto, bičevalac, lutiOljavao je neku mast u njegova povre- đena leđa.*

— Sedi karaj mene, gringo — reče pulfcoviiiik m gostoljubiv pokret — ukoliko tvoj želudac iadrži meksičku hranu.

Sejn uze jednu tortilju i zamoči je u zdelu. Zatim je jeo ja- Ico začinjeni sos, koji je bio tako ljut, kao da se unutra nalazilo užareno ugljevlje. Ali, oči mai nisu ni zasuzile. Još u ranom de- tiinjistvu bio se navikao na takvu branu.

Valdez klimnu glavom u znak priznanja. Na pokret ruke pred njim se pojavi njegov ordonans sa bocom i čašama, i po­stavi sve zajedno sa jednim u kriške isečenim limunom i tanji« rom sa solju.

— Tekila — objasni pukovnik ruralesa. — Moram da se izvinim što nemam viskija. Postoje samo tri stvari na kojima zavidim vama, gringosima. Pre svega ovo . . .

Izvukao je „kolt” kalibra četrdeset pet i pomilovao ga, kao da to oružje nije od čelika nego od svile.

— Druga stvar — nastavi Valdez — je vaš viski.Sejn je probao tekilu, nacedivši u njiu malo limuna i pos­

luživši se solju.— Kentaki visifci — odvrati i pomisli pri tom na pošiljku

kogu je sa velikim profitom prodao u Matamorasu. Pri čemu je i Dut Parnel dobro zaradio. Jedini razlog zašto je na to mislio, bio je što se sada nalazio na tom mesitu.

~ I treće — završi Valdez, gledajući pri tom na Rubi — su vaSe žene. Dama s tobom je jedno prekrasno parčence. Ta kosa i mijena nežna bela koža. . . Ja bih zbog nje stavio na kocku svoju karijeru, samo kad bi tu lepotu mogao da vidim bez odeće.

— To je lako udesiti — primeti Zapadnjak. — Naredite je­dnostavno da je ljudi svuku.

Valdez se zapanjeno zagleda u njega. Na licu mu se pojavi izraz neodobravanja.

— Sada si ti besraman — reče. — Radi se o intimnom tre- mrttai, u kome su muškarac i žena sami, i u kome njena lepota pripada samo njemu, dok joj on lagano i s oklevanjem sikida odeću, da bi pojačao snagu svojih osećanja.

To bi zaista bez teškoća moglo da se udesi, pomisli Sejn. On nije više uopšte imao dobro mišljenje o Rubi Hilijard.

— Mi, gringosi — reče glasno — imamo još nešto što se va­ma, Meksikancima đavolsiki sviđa. Naš novac.

43

★★★ S e j n ★★★

VáMez otpi gutlijaj telóle. Ortda energično odmače čašu ka­ko bi jasno pokazao da on nije nikakav rob alkohola'.

— Gringo, mi moramo jedan s drugim otvoreno da razgo- Taramo. Jedan podmukli pas, koji sam sebe naziva Meksikan­cem, ukrao je nešto' što pripada Meksiku. Taj pas ?ove se Kas­kabel. Sve što je on uzeo, svaki pezos, do poslednjeg centavosa, moraće da vrati Meksiku!

— Ne Meksiku već Porfiriu Diazu — odvrati Zapadnjak. ^ Ja sam čuo da je on trideset miliona dolara prebacio u inostra­ne banke, u sigumos't. U EAglesku, Francusku i u Svajcarsku. Da se pripremi za dan kada će mu biti plaćeno za sve što je učinio Meksiku, i kada će morati da spasava život bekstvom. Tim novcem će još ono malo godina što mu bude ostalo, moći da provede preko okeana, u Evropi.

— Tvoje reči mi ništa ne znače — odvrati pukovnik. — Ja siam se zakleo na vernost Meksiku, a Meksiko je Porfirio Diaz.

• Ja ću vratiti, gringo, svaki cent koji je Kaskabel ukrao, a pri­pada državnom trezoru u Meksiko Sitiju. Ti ćeš pri tome po­moći, iako nema ni govora o nekakvoj nagradi. Biće ti plaćenio time što će ti biti dozvoljeno da živ napustiš Meksiko.

Iznenadna salva puščanih metaka poremeti večernju tišinu. Valdez pokaza u pravcu iz kojeo su se čuli pucnje vi. ji

— Pokušaš li da postigneš više — nastavio je — prekrićemo te meksikanskom zemljom, kao onog ubogog đavola, koji je za- života bio kradljivac i sada sigurno urla od straha, dok se pred vratima pakla rastaje sa svojom prokletom dušom.

Valdez se prekrsti. Onda nabra čelo.— Prokletstvo! On moira da je govorio istinu kada je tvr­

dio da ne zna gde se nalazi Kaskabelova jazbina. Inače ne bi se­bi priuštio muke bičevanja. Jer, znao je da će i tako i tako stati pred streljački vod. Ali, mi ćemo naći Kaskabela. Mi, ruralesi, napravili smo omču oko brda. Najmanje dvadeset četa sada na­stupa. Ali, ja moram biti onaj koji će imati čast da ga pronađe, ja, Pedro Eugenio Morijaga Valdez!

— Mene interesuje katkvu pomoć ja pri tom ijreba da pru­žim — reče Sejn. — Sta si naumio?

Valdez se jedva primetno osmehnu gledaglući ka Rubi koja je upravo nestala u šatoru.

— Pričalo se o tome da Kas:kabel ima crvenokosu gringo- “ženu. Onda se pročulo da mu Je utekla. Zatim sam sreo tebe s ovom crvenokosom lepoticom. I pitam se je li moguće da dve takve žene postoje u Meksiku. Postoji jedna verovatna moguć-44

____________________y y y g g 3w y w »____________________

nost: ti si pokužao đa se poslužiš njom kao mamcem da bi uh­vatio Kaskabela. I nadao si se da se dokopaš piena kogi je oa negde sakrio.

Ćutao je neko vreme, oCigledno iščekujtići odgovo’f. Ali, Sejn je i dalje mirno jeo sušeno meso.

Valdez iznenada zapucketa prstima, naređujući time Huani- tu da prestane sa trljanjem njegovih leđa. Onda nestrpljivo skoči, dok se Huanito požurio da mu doda košulju i jaknu.

— Pa, uskoro ćemo otkriti da li sam u svojim naslućivanji- ma bio u pravu — nastavi Valdez do'k se oblačio. Ti si name- ravao nju da iskoristiš kao mamac za 'Kaskabela. Ja ću vas oboje iskoristiti, ali u prvom redu tebe. Jer, verujem da će Kas­kabel proključati od besa kada vidi da je jedan gringo ščapio njegovu ženu. I on će sve rizikovati samo da te se dočepa. Grin- g6, ti si sada mamac na mojoj udici! Ujutru rano krećemo!

Huanito mu opasa oko uskih kukova crni redenik, kleče i veza mu futrolu revolvera čvrsto uz desnu riogu.

— Nemaš komentara, gringo? — povika Valdez provoka­tivno.

Sejn ispi j jš gutljaj tekile.— Tja — odvrati — treba da pažiS na to da budeŽ okačen

o istu udicu, pukovniče! Ukoliko ti uopšte bude uspelo da izba­ciš mamac!

Valdez klimnu zamišljeno glavom, uze ponovo „kolt” u ša­ke, zarotira mu doboš i proveri punjenje.

— Tačno — odvrati. — Ti bi mogao noćas da pobegneš. Ali, daću ti dobar savet, amigo . . . ne pokušavaj to! Ja imam ja­ko lak san, ukoliko uopšte spavam. I ako pokušaš da pobegneš, smrskaću ti lobanju kuglom iz ovog revolvera. Jasno?

— Jasno — odvrati Zapadnjak. — I mnogo hvala na upozo­renju. Jer, to dokazuje da mogu mirno da spavam, dok ćeš se ti ujutru oisećati kao prebijen pas, zato što si celu noć bio bu­dan i pazio na mene. Šteta što se cela stvar mora tako odvijati.

Valdez ga je posmatrao napregnuto. Iznenada poče da mU se trza ugao usana.

— Nebesa, ako me budeš ra2ibesneo, moigao bih đa izdam naredbu da te vežu za stub i da ti odmah presudim sto udaraca bičem!

Ali, onda se odjednom umiri i reče tiho i spokojno.— Buenos noćes! Spavaj dobro, gringo. Mogao bi sebi da

poželiš da ti ovo ne bude poelednja noć u životu.

4S

. v n

u vrućimi i zapari letnijeg jutra, jaliali su uskom, krivuđa- ▼om bircMrom stazom. Sejn je po naređenju preuzeo vodstvo, Ru­bi ga je pratila, a Valdez je predstavljao začelje. Sedeo je na mirnoj, jednooikoj mazgi, koju je neprekidno psovao. Udarao je ILvjftiniju golim petama u slabine.

Iščezili su njegova uočljiva kožna odeća d crveni „somlbrero” . Noisio je sada prljavu belu pamučnu odeću nekog seljaka, i uz to ofucani šešir, čiji je otrcani oboid sakrivao njegovo lice. Svog i^olt” sakrio je pod pojasom.

Penjali su se jednom s'tnmom kosinom. PosvuxJa su bile raštrkane grupe ni metar visokog žbunja. u kome čak ni Segno- vo oštro oko nije moglo da O'tkrije saiake nekakvog micanja. Ipak su ruralesi bili tamo i budnim okom pazili na stazu, spremni da odmali napadnu ako se neko pojavi. I pri tom su se nadali da će to biti Kaskabel.

Sejn nije verovao u to da će Valdezov plan za hivatanje bam- dita funkcionisati. Naravno, Kaskabel se mogao pojaviti. Seja je čak u to i verovao. ATI, jako je sumnjao da će baradilt slepo uleteti u klopku, i puiStiiA da ga zardbe.

Ipak, to je bilo ono čime u ovom trenufflou nije treibalo rais- b'ijati glavu. Sunce je nemilosrdno peklo i Sejlnu se odelo prile- pilo uz telo. Konji su podizali oblak praiine koji se na radij« mogao videti i upozoriti svakog ko je osmatrao put.

Nigde se nije video trag ničijeg priisustva. Bili ira sami na toj stazi. Niko se nije približio. Ni najmanjeg znaka od Kasika- bela i njegovih pratHaca.

Sejn je osećao nefcu untutra^Tu napetosrt, potiisllni|jT»fii Ijiiitl- nu što je još uvek Valdezov zarobljeiiiik. Među stvardma fcoje miu se nisu dopadale, prva je bila guibfljenje lii&ie slobode. Taj pu­kovnik ruralesa mu Je oduzeo. Morao je vratiti Sto pre. Morao je, makar to značilo direflctain sukob ui bome bi samo jedan od njih dvojice preživeo.

Dok ga je morila vroćinia, Sejn je nepo®reSiiv>o osećao 3a se i Valdez već oseća umornim i isorpljeinim, jer je iiza seibe imao jednu nemirnu noć. Sem toga, bilo je to doba kada su jtidi u ovim krajevima činili sijestu. Doba kada je čoveik tražio hlado- viito i senovito mestašce, gđe bi dremao ddk temperatura opet ne bi pala,

Uprkos stanjjiu u kome se nalazio, VaMez to selW mogao

Wirf^SEJNirkic

da dopusti. Morao je da ostane budan, ne samo zato da bi tra­žio Kaskabela, već i da bi držao na oliu,visokog Zapadnjaka i sprečio njegovo eventualno bekstvo.

Šejn je u mislima pažljivo odmeravao činjenice. Jahao je pognute glave, naizgled dremajući. Ali, njegove oči su stalno kontrolisale okolinu, tražeći i najmanju priliku koji bi mogao da iskoristi.

Ali, ništa se tako nije dogodilo. Na stazi pred njima nije se video ni oblačić prašine. Ništa se nije micelo u žbunju pred nji­ma. Ova činjenica ukazivala je na to da se Kaskabel i njegovi banditi danas više neće pojaviti. Sejn je bio uveren u to.

Iza sebe je čuo odlomke razgovora Valdeza i Rubi Hilijard. Valdez je postavljao pitanja. Rubi mu je davala iste odgovore kao i ranije Šejnu.

Onda je pukovnik želeo da zna zašto nosi tako kratku kosu. Odgovorila je da je skratila dok je bolovala od iste bole­sti od koje je umro njen otac. Ali, kosa će jôj u međuvremenu brzo izrasti.

— Kaskabel Je to shvatio pogrešno. On je mislio da moja kraitka kosa dokazuje da pripadam jednoj drugoj vrsti žena — primeti Rubi gorko.

Time je htela da objasni da je Kaskabel greškom smatrao za prostitutku. Jer, one su nosile tako kratku kosu.

— Taj đavo! — grdio Je Valdez. — Za to će platiti, to vam ja obećavam!

Onda je podelio Rubi komplimente za njen španski, iako se ona s mukom i školski izražavala, k tome i sa Jasnim kastiljan- skim akcentom i nekako šuškavo.

Sejn je mislio o utisku koji Je o njoj u poslednje vreme ste­kao. Između ostalog i protekle noći, dok se u šatoru spremala na spavanje. Na svetlosti, lampe, njena figura se Jasno ocrtavala na šatorskom krilu i pokazivala Rubinu svesnu nameru da za­ludi Valdeza na isti način kao svojevermeno Kaskabela.

A onida, jutrois, dok je stajao sa lončićem kafe i ona izlazila iz šatora, zakopčavajući bluau. . . Ruke su joj za trenutak okle- vale i ona je dobacila Šejmu jedan plameni pogled, koji je vero­vao da je protumačio tačno.

Ona je izidaia Sejna. Suviše kasno je spoznala da je tom brzopletošću sama seibi izibila iz ruku šansu da se dokopa dela Kaskabelovog plena. Bilo je sasvim neverovatno čak i kad bi Kaskabela uhvatili i otkrili blago, da bi joj Valdez odvojio deo toga.

47

i r k - k S E J N * * *

Zena je izabrala sama svoj put. Morala je, dakle, sama s tim da izađe na kraj. Iako . . . pa, možda još računa s tim da će ne­što dobiti time. ako se bude motala oko Valdeza.

Spustivši bradu još dublj-e na gruidi, Sejn se bavio tim pita­njem. Iako pri tom ni dalje nije gubio okolinu iz vida.

Onda se Valdez iznenada našao kraj njega. Njegova mazga zanjišta mrzovoljno. Sejn oseti snažan pritisak revolverske cevi u svoja rebra.

— Probudi se! — zareza pukovnik. — Nebesa! Neko ko jaše sa Kaskabelovom ženom kroz ovaj kraj, ne drema u sedlu!

Sejin odgovori ledenim pogledom d potraži mesfco u gor­njem delu tela svoig pratioca u' koje bi uputio kuglu iz „kolta” , pod uslovom da može da mu otme oružje.

Možda je rurales prozreo njegove misli, tek on povuče maz- gu u stranu. Oči mu se suziše.

— Gringo, moraćeš prokleto tačno da poznaješ pravila igre, ako hoćeš živ da napustiš Meksiko!

— Otkrio sam sve ljude koji jašu sa nama — odvrati Sejn mirno. — Trojica gore, pred nama i četvorica dole, iza nas. Ti si glup ako veruješ da ih i Kaskabel nije otkrio, ukoliko kr­stari ovujda. A on nam neće pričiniti zado'voljstvo da nam uleti u ruke.

— Ne pravi tog gltipana, koji sebe naziva zvečarkom, pa­metnijim nego što jeste! — oidseče Valdez. Kao i svi lešinari koji posežu na svoju majku Meksiko, i on je primitivan nitkov. On će se pokazati i ka-da to učini, skratiću ga za glavu. A i tvo­ja glava, gringo, je u igri. Misli na moje naređenje! Igraj svoju ulogu i dovedi me k njemu!

Po Zapadnjakovom mišljenju Valdeza je obuzelo preterano samouverenje, koje, ako se zadrži, vodi ka neminovnoj katastro­fi. Jedina mogućnost da u tome ne učesatvuje bila je da po­begne.

Ali, dok se dan beskonačno odužio, nije mu se pružila ai najmanja prilika. Valdez ga ni trenutka nije ispuštao iz očiju . . . a on je imao revolver. Sem toga: kuda bi i pobegao, kad se to­liki ruralesi nalaze u bliz:ini?

Ljut zbog nevidljivih zapreka koje mu je Valdez postavio, Sejn uveri samog sebe da je bolje da sačuva strpljenje. Nešto je ipak radilo u njegovu korist: činjenica da je taj pukovnik prošle noći spavao vrlo malo. Ako bude morao da provede još jednu besanu noć, okrenuće se situacija vrlo brzo u Zapadnja- kovu korist.

«

irkirSBJN**'*

Prešli su preko jednog viso'kog prevoja gde je duivao sna­žan južni vetar. Zatim su jahali naniže u jednu dolinu na viso­ravni, koja je podsećala na tropsku šumu, sa gustim raslinjem, bezbrO'jnim stablima i ■s odopadom koji se penio preko jedne stanovite pregrade. Ovde u dolini, vazduh je bio trbpski vlažan. Sejn oseti pritisak u grudima i počeo je teško da diše. Primetio je da i Rubi ima iste teaccće. Lice joj se zarumene;o, a mokra bluza pnlepila joj se uz telo. Ali, nije protestovala. Išli su dalje napred kroz dolinu, približavajući se novoj strmoj uzvišici koja je vadila ka istoku i višlje u Sijeru.

Neposredno pre nego što su pO'čeli da se penju, dade Valdez znak da se zaustave. Bila je to jedna od malobrojnih pauza koje su načinili toga dana. Izgledalo je kao da sa mazgom nešto nije u redu. Valdez je sjahao i sagnuo se, pa joj podigao prednje ko­pito da ga pregleda.

Za trenutak, u Šejnu se probudila želja da pokuša da to iskoristi. Bilo je potrebno samo da mamuzama podbode sivca u slabine i da natera konja ka mazgi, Valdez bi pri tom naletu bio O'dbačen.

Ali, nije stigao to da učini. Jer, Rubina k&bila sa ugurala između sivca i mazge i uništila Šejnovu šansu.

Sem taga, iznenada se više jahača kao sablasne senke poja­vilo na ivici obližnje šume. Verovatno ruralesi, od kojih je bar jedan držao Zapadnjaka puškom u šahu.

Ali, tada odjeknu topot kopita, i oni pojuriše u galapu ova­mo. Još uvek su se videli nejasno. Odjeknuše divlji krici, pra­ćeni grmljavinom oružja koja je zvučala kao iznenadna letnja nepogoda.

Sejn je uspeo da ih konačno bolje raspozna. Bila su tro'jica. Lica su im bila iskrivljena, oči su im svetlucale, a oružje izba­civalo crvenkastoplave munje. Prasak pucnjeva razbio je po­podnevnu tišinu. Rubi je nepomično sedela na konju, zureći u njih pOiSred vatrene linije.

Sejn je odmah delovao. Poterao je sivca ka njoj, zgrabio jei povukao iz sedla.

Tvrdo su udarili o tlo. Sajn je povukao konja za so'bom, dr­žeći čvrsto uzde, za slučaj da životinja pokuša da pobegne. Kli- znuo je po tlu u stranu da ne bi predstavljao metu Tada opazi kako je Valdez trgao revolver i opalio. Pucanj „kolta” odjeknuo je kao tresak gvoz,denih vrata. Predvodnik nap?"ls.ča je jednim udarcem bio skinut s konja i tresnuo o zemlju. Ostali upla.šeno povikaše, skrenuše konje u stranu i počeše da beže. Ne samo

4 Sejn 3«

★★★ S E J N ★★★

zibog Valdezovog otpora, već što su se i mnogi Ijiudd sa crnim ^ambrerima” pojavili iza drveća i u gatopu približavaM.

Ruralesi su ovim napadačima dali šansu. Sada su ih oterali odatle i počeli goniti, dok su ona dvojica očajnički gonila svo­je konje, bežeći u pravcu juga, i izgubivši se brzo u zaklonu gustog žbunja.

I dalje su odjekivali puonji. Rubi Hilijard je ustala, upuću»- i’UĆi zbunjeni pogled Zapadnjaku. Valdez priđe onižem čoveku čije je telo nepomično ležalo na zemlji, dokači ga besnim udar­cem noge i prevmu mrtvaca na leđa.

— Kaskabel? — reče. — Ah, ne. Poizmajam tog momka. Je­dnom sam dao da ga bičuj'u. Trebalo je još tada da pustim da ga streljaju. Zove se Luiz Blanko.

Trojica tipova koje je video na Piko ranču, pomisli Sejn. Zaista su bili u poteri za njim.

I br­još na nešto je Sejn morao da mis'li: na neverovatnu zinu kojom je Valdez potegao, nanišaniv i opalio. Jednim je­dinim metkom ubio je Luiza Blanka, iako pri tom čak nije ni sigurno stajao na nogama. Takav čovek mogao je da savlada i njega. U svakom slučaju, Sejn se ipitao da li će uopšte steći šan­su da pobegnei

v inPrenoćUi su u dolini. Valdez je čekao na svog'e ruralese. Po­

javljivali su se pojedinačno, jedan.za druigim, javljajiući da je njihova potera ostala bez rezultata. Valdez je bio ooivek od čijih S'U im reči zataridele uši. Opisao ih je glasno sve zajedno kao idi­ote, i zapretio im uz to da će svakog od njih dati izibičevati, ako im se takav neuspeh ponovi. On će lično zamaihisvati bičem, obećao im je.

U međuvremenu su se prilklj učili i preostali ruralesi. Stigao je i karavan mazgi, i Valdez odluči da u ovoj đoMni postavi logor.

SipuiStio se večernji suton i zažarilo se više logoirrfkih \ratri. Navukli su se teški oblaci. U daljini su sevale munje ,1 čula se grmljavina. Ali, nikakva oluja nije naišla.

Valdez je jeo sasvim malo. Nemirno je koračao tamo-amo, lomio prste i povremeno pljeskao dlanovima. Odavao je sliteu čoveka koji je pod jakiim unutraSnjiim pritiskom. Kao da će to u njemu svaki čas da proključa.

Sejnu se činilo da čita misli koje su se tom čovefcu nDavaie

60

''k'k'kSEUNif'k'tf

po glavi. Na prvom mestu mora da je to bio Stralh da njegov plam moižda ne funkcioniše. Obojica, koja su poibeigla, brzo ća raSiriti novost da su se ruralesi pojavili u brdima. A to je 2jna- Čito da Kaskabel neće poikušavati da vrati ženu.

Valdezova bojazan da će se svi njegovi napoii pretvori'tS ni u Sta, bila je sasvim shvatljiva. S tim mislima prevrtao se Sejn u svoth ćebetu. I nije mogao da zaspi.

Posmatrao je Valdeza. Nervoza i nemir držala su puikiovnika» A Sejn mu je namemo stavio do znanja da ga posmatra.

Jedna besana noć ležaila je za pukovnikom ruralesa. A ako će i ovu noć provesti bez sna, moraće da prikupi poslednje re­zerve snage. Kada i to potroši i refleksi mu postanu sporiji« šegn će se usuditi da pokuša bekstvo.

Valdez pxiđe Zapadnjaku i kleče pred njim.— Šta misliš da ćeš moći da postigneš, gringo? — prosiilkta

besno. — Da li ti tvoj podmukli Jenki — instiiiiikt kaže da 6u Uiskono zadremati i da ćeš ti mioći da se oidšunjaš? E pa, to se neće dogod!iti! Ja mogu duže da izdržim od tebe! U srvalkom slučaj u!

Mogao je da veže Sejna i da naredi da ga čuvaju oStro. Ali, očigledno mu je to zabranjivao njegov ponos. Bio je uveren u to da može tog gringa lično da čuva. Zato nije učinio ništa.

Ali je otezao, čučao i dalje na kolenima i ugrizao se za do- nou uisnu.

— Tako mi svega, Kaskabel će se ujuijru pojaviti — pro- mranlja zamišljeno. — Mora se pojaviti!

Verovatno mu bandit to zadovoljstvo neće pričinitti, raizmiS- Igao je Zapadnjak. Kaskabel nije tako glup da bi rizikovao puš- karanje sa ruiralesima. Cela zamisao pokazivala se u svakom isluičaju kao besmisilena. Prokletstvo! Mora da se oslobodi! Naj­kasnije ugutru mora to da izvede. Ali, ta odluka izazvala je da­lje misli. Da bi pobegao od Valdeza, morao bi prvo da ga sav­lada. Takvog protivnika ne bi želeo da ima na s-vom tragu.

To mu je bilo jasno. To je već od početka uračunao. Ali, na neki način, bilo mu je žao. Kad bi neki čovek bio čvrst kao on, Sejn bi ga prihvatio i divio mu se. Sa Valdezom je ujpravo bio takav slučaj.

Ipak će morati da ga ubije, odluči Sejn baš kad je pukov­nik ruralesa ustao i otišao od njega. Zapadnjak natera sebe da zaspi.

Posle ponofil, ianenada se podiže.Upola se ispravio i oslonio na laktove. Valdez je još uveS

51

SnlríFSE3»=IBBP

Mínimo hodao tamo-amo. Omda on primeti da ga Sega ponoivo posmatEá, pa stade.

— ■¡Jesi li dobro spavao, gringo? — upita. — Pa, ja sam bio budan, i na straži, i svežiji sam od tebe. Iako se ova noć otegla ikao gladna godina. Ali, kad počne novi dan, uhvatiću Kaska- bel^ A tebe. . .

Nige nastavio. ATi, priTvuk u njegovom glasu bio je dovolj­no jasan za Sejna. Slutio je šta Valdez smera s njim.

Taj meksički vojnik, žilav kao koža od čizama, došao je do tetog zakljuiSka kao i Sejn. Da će odluka među njima morati da padne fcroz krvavu borbu.

A Valdez je pri tom mislio da stvar dovede do kraja, ko- tisteči svoj bič.

Sejn se te noći budio još neikoliko puta. I uvek je to Val­dezu stavljao do znanja. Nastavljala se borba u kojod se ispro­bavala snaga volje dvojice muškaraca. Koliko je Sejn mogao da proceni, onaj drugi mije oka sklopio.

Dok je počelo da sivi jutro, istovremeno su se i raspoizna- ▼ali teški oblaci koji su pritiskali brda. I izgledalo je da Valdez Bije preterivao u svom hvalisanju, kada je uveravao zapadnjaka B svoju izdržljivost.

Izgledao je nabijen energijom, i pun snage, dok je neistrp- IJsvo koračao tamo-amo. Nekoliko ruralesa pripremali su do­ručak. U međuvremenu su životinje bile pripremljene za dalje dnevno jahianje kroz Sijeru. Valdezove oči su bile lako zacrve- nele i to je nekako omekšavalo napregnutost na njegovom licu. Ali, to su bili jedini znaci dve neprospavane noći.

Bilo bi potpuno ludo okomiti se na njega i njegov ,Jkolt” a nadi da je ovaj malo omekšao. Ipak, Sejnu je bilo jasno da ovog dana mora rizikovati. Svejedno kako.

— Jaši napred! — naredi VaMez. — Ja ću biti tik iza tebe. Ali, ne pokušavaj da bežiš!

On munjevito izvuče „kolt” , nateže oroz i položi revoJweir na rog sedla. Taj geist bio je dovoljno jasan.

— Misli na to šta ovo oružje može da učini — nastavlijao je žilavi pukovnik. — Ja sam to mnogo puta video kod ljudi na koje sam morao da pucam.

Sejn sleže ramenima. Osetio je kako mu se isaneđu lopa- lica pojačao osećaj napregnutosti. Bilo mu je sve to potpuno ja­sno. Metak iz „kolta” u ruku ili u nogu, značilo je praktično da se ti iidovi moraju amputirati, i da čovek ostaje bogalj, ako uoip- šte preživi. A i metak u telo nije bio mnogo bolji.

U

ir'k'kSEJN'k'k'k

Kad bi Valdez poslao svoj metak, ostala bi prostrelna rupa veličine pesnice.

Ipak, on je mo rao da nađe mogućnost da se približi jValdezu i da mu otme revolver.

Prva tura koju su ovog dana ostavili za sobom sastojala se od bezbrojnih serpentina koje su strmom kosinom vodile ka planinskom vencu i na drugu stranu na jedan široki plato po, kome je rasla žalfija. Ruralesi, koji su ih dotle pratili, u među­vremenu su se izgubUi iz vidnog polja.

Verovatno su sada jahali sa četom, koja ih je pratila na ma­lom rastojanju.

Do ranog popodneva Se^n nije mogao da uoči vojnike. Val­dez, Rubi i on, jahali su dalje putem koji je preko platoa i jed­nog visokog planinskog lanca vodio prema jugu.

Zastali su na istočnoj strani, pod samim vencem. Posle pa­uze za jelo, otkri Sejn ruralese, koji su se nalazili oko dve milje istočno od njih. Zurio je ka planinskim vrhovima, ali, tamo go.ra nije uspeo da otkrije nijednog jahača.

Bio je siguran da se ruralesi nalaze samo s jedne strane. Shodno tome, postojala je za Sejna mogućnost za bekstvo: preko planinskog lanca i onda ka zapadu.

Ali, nije se ukazivala nikakva šansa da tu mogućnost isko­risti. Valdez ga je neprekidno posmatrao, držeći revolver upe­ren u njega. Bilo je već kasno popodne kad je pukovnik posle dužeg vremena progovorio prvi put.

— Sta je, do đavola, ono?Sejn podiže pogled u istom trenuliku. Bio je to giiSti oblaik

prašine koji mm se približavao sa juga. Dok su jahali dalje, uspe­li su da raspoznaju veliko krdo goveda. Mala Civava-rasa sa kratkim rogovima. To su bila goveda divlja kao životinje koje žive u priro.di, koja su gonili vakerosi sa vratnim maramama privezanim preko lica, da ih prašina ne bi udavila.

Kada sf. prethodnica krda približila, promrmlja Rubd izne­nada nešto Valdezu, koji klimnu glavom u znak saglasnosti. On­da se okrete ka Sejnu.

— Stani, gringo! Dole iz sedla!Sejn posluša. Rubi se povuče između dva grma, koji su ira-

sli pred stenovitim zidom. Tamo potraži mesto gde bi bila rie- opažena. Valdez je takođe sjahao. Divlje je gestikulirao ,,kol- tom”.

— Idi tamo tmutra! — naređivao je.

3«

★★★S E J N ★★★

Sejai pođe taJčođe tamo ka -grmlgu, gde je RuM aSčezia u me- ¡¡tovreanemi. '

—• ¡Dosta! — odjjelcniu ponovo VaMezov glas. — Ostani tu, zadeni paKeve pod pojas i ne miči se.

Zapaidna'aik oseti kako ga obuzima gnev. Znao je da više ne- te moći dugo podnositi ta naduvena naređenja pukovnika rura- lesa. KragiSkom oka ocenjivao je uspon koji je vodio ka planin­k o m vrihu. Onida je odineiu o razdaljinu koija ga je deliia od .VaMeza. Bilo je najmanje deset metara.

Krdo je sada tutnjalo miimo njih. VaMez je wlao, gestibu- Brao revolverom i poikušavao da skrene pažnju goniča na sebe. !Aii, nlko se nije pojavljivao.

Onda, 01 deli6u sekunde, opazi Sejin lice jednog čoveka koji je pogledao u tu stranu. Maramu je sanakao niže i razaznavale su mu se oči, koje su sevale od besa, ružan veliki nos i boginja- !Vo lice. U siedećem trenutku čovek se izgubio u oblaku prašine i nijedan drugi jahač se više nije video. Samo stokei, koja je u galopu jiurila mimo mjifi.

Neki neodređeni osećaj pojavio se u Zapadnjaku. Nijedan raEBuman čovek ne bi gonio stoiku na ovakav način. Kao da mu je neSto tiho došapnulo upozorenje da će sigurno smrt zaiačiti ako u sledečim trenucima nešto ne predutzme.

Ali, oklevao je jer je čuo jedva čujni poziv za svojim leđt- ma. ‘

— SefjneiBola ge to Rtdbl HilijasncL— Ne miči se — nastavila je. — I ne o«vir«i se! Moram

neSto re6i dok još m ogu. . . moram ti reSi da mi je žao.Valdez ponovo zaurla. Sve je bdio sivo i satolasno u <Maika

praSine koji je stoka podizala.Rubi je govorila brzo, malo podigavši glas da nadjača tmt-

ngaivu goveda.— Bila sam ljuta zbog onog što si sa mnom učinio. Aill, »ada

39nam da sam u stvaii i ja to želela. A oaida se vaše nisi brinuo o meni. Zatim način na koji si gledao onu ženu na ranču. . . sibog toiga sam se pobnmula za to da nas VaMez utovatL I moralo se ovo dogoditi. . .

Sejn je nepomično stajao i nijegova pažnga bSIa je usmere- na na pukovnika. Ali, osmatrao je i okolinu, pokušavajući da još jednom otkrije čoveka sa velikim nosem. Ali, sekunde su prolazile. Sumnjao je da sme da propusti više od jednog minuta. Ali, morao je da pusti ženu da dokrajči priču.54

•k 'k * S E J N'kir'k

Glas joj je zvučao kao uzdisanje.— Beži! Pofcušaću sve što mogu đa zaidržim VaMeza! Ako

ga pravovremeno dohvatim . . . — odvrati Sejn.Tada se ona izgubi. Osetio je to iako nije čuo ni Sum. Brojao

je u mislima, dajući Rubi petnaest sekundi prednosti. Više nije mogao da rizikuje.

— Valdeze! — viknu.Čovek se okrete, obraćajući mu svu pažnju. U očima mu je

bio preteći sjaj. Šejn krenu ka njemu.— Ona te je napustila — reče. — Hoće Kaskabelu^Valdez sevnu očima. Šejnove reči su ga pogodile. Bado je

brz pogled ka grmlju. „Kolt” mu je drhtao u ruci.— Kako? — viknu. — Nebesa mu, ako pokušavaš da me

prevariš. . .Sejn je smanjio rastojanje na četiri metra.— Tebe da prevarim? — začudi se. — Ja nisam taj koji to

pokušava, hombre! Pogledaj dobro ovamo!On pokaza na oblak prašine koji se dizao od stampeda stoke.— Veruješ li da se ovo krdo sasvim slučajno pojavilo? Ono

je naterano sasvim namerno između tebe i tvojih ljudi. Tvcji ruralesi neće pravovremeno moći da dođu ovamo da te spasu. Kaskabel hoće da te ovde ostavi kao krvavu, bezobličnu ma­su . . .

Za Sejna je to bilo očigledno. Jedan lukavi šahovski potez, kojim će ruralesi biti isključeni iz akcije, zgrabljena žena, a obo>jica, koji su jahali s njom, pobijeni. Kada Valdezovi ljudi us- peju da se kroz krdo probiju dovde, neće im više preostati ništa drugo da učine nego da iskopaju raku. Jednu. Sumnjao je da će se potruditi da i njemu iskopaju grob.

Ako je njemu uopšte grob bio potreban. . . Sejn je odlučio da to izbegne. Pomicao se dalje napred i procenjivao dejstvo nje­govih reči na Valdeza. Video je kako se čovek opet upola okre­nuo, gledajući ka govedima. Tome se Šejn i nadao.

Valdez je napregnuto zurio kroz sivi oblak prašine, pokuša­vajući da otkrije neko kretanje preko leđa goveda. Iznenada se desno pojaviše dva jahača, koji su se brzo približavali.

Sejn je bio spreman da deluje brzo. Znao je da je ovo je­dinstvena prilika koja mu se nudila. Valdez se bio upola okre­nuo, misleći u tom trenutku na nešto drugo.

Sa tigrovskim skokom bacio se Zapadnjak na njega.Pukovnik zaurla od besa i pokuša da okrene „Isolt” i pri­

tisne obarač.55

* * * Š E J N

AM, Sej«ove šake gvozdenom snagom zgrabiše zglavak nje­govog protivnika gurnuše revolver u stranu.

Nesputana snaga mišića eksplodirala je u Valdezu, i o« po­kuša da se oslobodi stiska. Nijedna zver ne bi reagovala tom br- zinoim. Valdez se borio brutalno.

Podigao je koleno, pokušavajući da ga zarije Zapadnjaku u trbuh. Onda ispruži prste ka Sejnovim očima.

Sejn je reagovao munjevito, odbijajući taj podmukli napad. Pri tom je Valdezu dopustio trenutak vremena da se sabere i spremi za nov napad.

—: Gringo — kopile! — režao je pukovnik. — Neka te pož- deru lešinari!

Sejn uspe da predupredi napad protivnika. Podigao je Val- dezovu desnu ruku i tresnuo je snažno o svoje koleno.

„Kolt” ispade iz pukovnikove šake i otkotrlja se po tlu. Sejn odmah pusti Valdezovu ruku, podiže O'be ruke i uhvati protiv­nika za gušu.

Zatim se okrenuo, stojeći sada u po'la iza Valdeza. Na taj; način mu je izokrenuo laktove.

Takav zahvat niko nije moga« duigo da izdrži a da ne p< pusti. I Valdez je pokazivao znake popuštanja u prkos tome š.t je pokušavao da se iščupa iz gvozdenog stiska.

Sejn nije popuštao. Predvideo je gnevni pokužaj svog pro­tivnika da se pomoću brutalnog trika ponovo otrgne.

— Pobeđen si! — progunđa Sejn. — Predaj se!.... Bio je to psihički pritisak koji je trebalo da izazove dalje

Valdezovo naprezanje. I zaista, ovaj je reagovao poslednjdm, sa­da već histeričnim naporima. Onda je polako klonuo u sebi, a njegovi pokreti su postali mlitavi i nekontrollsami.

Šejn ga pusti. Valdez pade kao prazna vreća od brašna na tlo. Zapadnjak se osvrte. Utvrdio je da se trenutak predugo za­držao. Cena pobede nad Valdezom bila je previsoka. Jer, jedan od jahača jurio je kroz oblak prašine ka njemu, pod'igao oružje i pucao metak za metkom. Kugle su preteče .bMani dizale pesak sa tla.

Sejn se obazre za revolverom koji je iAacio Valdeza iz ru­ke. Zurio je napregnuto kao kroz maglu. Ali, upr kos svim napo­rima nije uspeo da otkrije oružje.

I drugi jahač se već brzo približavao, otvarajući takođe va­tru. A Šejn je stajao neposredno pred njim, praznih ruku, bez ikakve šanse da se brani. Nigde u okolini nije bilo mesta na koje se mogao skloniti.

'k 'k k S e J N 'k ic 'k

Uzbuđeni gas odjeknuo je negde u prašini:— Matare! Ubij ga!Zvučalo je to kao naredba. I Sejn je znao da će ta naredba

biti izvršena brzo.

IX

Bezizlaznost njegove situacije još se pojačala, kad je Sej- nov sivac iznenada, njišteći, pojurio odatle, uplašen zviždanjem kugli. Priključio se krdu i nestao u prašini. Sejnu je bilo kris­talno jasno da je bez konja izgubljen. Vreme koje mu je j oš preostalo da živi, moiglo se meriti delićima sekunde. Ali, on nije reagovao panično. Prisilio je sebe da bude ledeno miran. Tre­nutak je stajao kao prikovan, suzivši oči i stisnuvši usne.

Munjevito je rekonstruisao svaki trenutak njegove borbe sa pukovnikom Valdezom. I isto tako brzo je došao na to u kom pfavou je pao „kolt” .

Ugledao je revolver samo četiri metra udaljen, upola pre­kriven praši«om. Odmah se sagnuo i u jednom skoku bio'tamo. Klika mu je dohvatila ;i-ršku oružja.

Naglo se okrenuo, ispravio na kolena i oslonio lakat na bu­tinu. „Kolt” kalibra četrdeset pet imao je snažan trzaj, pa je mo­rao da ga čvrsto drži i odmah prvim metkom da pogodi.

Nanišanio je munjevito, povukao obarač i dok je još grmea pucanj, okrenuo se prednji jahač u sedlu. Licem nadóle, srušio se na tlo, otpuzao dalje i počeo da urla.

— Majko moja!Drugi jahač okrete konja. Imao je dugu crnu kosu i nosio

je traku na čelu, U venama tog bandita tekla je sigurno indi- jansika krv, Sejn ponovo pritisnu obarač i opazi kako se momak zaklatio. Potreban mu je bio još jedan metak da ga skin« iz sedla.

Njegov konj dotrča ka Zapadnjaku. Ovaj skoči životinji ii susret i zgrabi ga za uzde. Drhtečih nozdrva, crvenih očiju i sa. penom na njušci, pokušala je životinja da se uspravi na prednje noge i da ga pogodi zadnjim kopitama.

. Sejn povuče glavu konja naniže, držeći ga snažno na uzdi, pa se vinu u sedlo.

Besno urlajući, pojaviše se novi jahači iz prašine., Indija­nac, koji je ležao na leđima i čija je prljava košulja bila na­topljena krvlju, pokušavao je ponovo da puca. Sejn je bio pri^

'k*ie S E J N-k-k-k

Siljen da mu uputi i treći metak, đa bi ga onesposobio. Zatim je poterao konja ka jugu, približavajući se planinskom vencu. U prolazu, pogledao je Valdezo'vo beživotno telo. S druge strane krda koje je jurilo, čuli su se divlji uzvici, zatim prasak broj­nih pušaka. Bili su to ruralesi, koji su mu preprečili put, dola­zeći u pomoć svoime komandantu.

To je pokazalo Sejnu da mu preti dvostruka opasnost: O'd bandita, kao i od ruralesa. Ugledao je usku, vrletnu stazu, ko­ja je u cik-cak vodila ka vrhu brda. Poterao je konja njome, br­zo savladao us.pon i s'tigao do vrha. Tada se našao u sigurnosti i ispraćen sa nekoliko poslednjih metaka, pojurio na jug.

Aili, on nije ni pomišljao na to da napusti Meksiko. A kamoli da zaboravi razlog zbog kojeg je prošao kroz sve te nevolje od kako je sreo Rubi Hilijard. Kaskabel je vratio ženu, i morao je nekud da je odvede. Garantovano će se obo<je naći uskoro u bli­zini piena, koji je vođa bandita čuvao na sigurnom mestu. A kada budu bili tamo, neće ni Sejn biti daleko odatle.

Dve večeri kasnije, naslonio se Zapadnjak na šank jedne zadimljene kantine. U ustima je osećao ukus vatrene meskalo- rakije. Govorio je sa jednom mladom, vitkom ženom, koja je imala kratku, crnu kosu i čije je lice bilo jako našminkano. No­sila je široku suknju, a pamučna bluza bila joj je jako otvorena na grudima. Pokazivala je potpuno čvrste grudi, kojima nikakav prslučić nije bio potreban.

— Ciki'ta, učini mi jednu uslugu i napregni malo svoju le- pu glavicu — govorio je Šejn. — Ovaj grad pripada Kais'kaibelu i njegovim hrabrim sa:borcima, zar ne?

Držao je visoko novčanicu od sto oezosa. Onda je okrenuo među prstima i zadenuo u duboku dolinu među njenim grudi- ima. Devojčine oči zasvetlucaše. Ali, kad je stavila ruku preko novčanice, rekla je.

— Senjor, žao mi je, ali ne mogu vam ništa reći.— Zašto ne? — upita Sejn.— Zato što ništa ne znam — odgovori devojka. — Ja sam

ovde tek nekoliko dana. Došla sam iz Ermosilja.Ugrizla se za donju usnu.— Ovo je neobičan gj:ad. Ponekad pun lijiudi, a onda od­

jednom kao izumro, kao što je sada.«&

•kif* Š E J N ie-k‘ir

Pokretom ruke pokazala je po kantini, u kojog sem njih dvoje i dremljivog krčmara nije bilo nikoga. Njem zapanjeni pogled je jasno pokazivao da nije očekivala takvu slobodu od muškarca koji je izgledao tako otrcano i jadno kao Sejn.

On je jedan deo svog novca izdao ovog 'dana da bi njime kupio iznošeni „sombrero” , natopljen znojem, iabledeli ponoo i isprane bele, pomučne pantolone. Od svog odela ostavio je samo čizme. U sivemu ostalom, izgledao je kao ti(pičan Beljak iz Ci- vave, ako ga čovek ne hi zagledao bolje.

— Ponekad dođe noću puno muškaraca — nastavila je de­vojka. — Muškaraca s oružjem. Oni potroše mnogo novca i on­da ponovo iščeznu. U ostalo vreme jedva da ima neikog u gra^ du.

Sejn stisnu njenu meku i toplu ruku.— Ti, dakle, hoćeš svoj novac nazad. . . — ipočela je da uz­

diže. Onda obori pogled i uzvikinoi. — Hej!' Ne . . . iOn joj je pružio i drugu novčanicu.— To je zato što si bila poštena sa mnoim — objasnio je Za­

padnjak. — Zato što md nisi rekla ono što sam hteo da čujemo Hvala, .golubice. i

Ona uzdahnu duboko.— Reći ću da si mi platio za noćas. Maja soiba je pozadi u

kući.— Baš imam peh — odvrati Sejn. — Šteta što moram da

se .pobrinem o poslu koji ne trpi odlaganje. Ali, drugi put ću te posetiti u tvojoj sobi. To ti obećavam, mala.

Krenuo je napolje, dobacivši u prolazu novčanicu krčmaru. Izašavši, priljubi se brzo leđima uz zid i pogledao niz mračnu, od kiše natopljenu ulicu. Oluja, koja je dolazila s j’uga, vero­vatno je u toku proteklog dana dohvatila ovo meato. Napregnuto je gledao u tamu i osluškivao. Ali, nije se pojavio niko ko bi napustio kantinu s novošću da se pojavio gringo koji izgleda i govori kao Civava seljak.

Čitava dva dana pratio je tragove zavojitim sitarim brđskiin putem. Danas je ipak, te tragove, koje je pratio, izgubio.

Jednostavno, naleteo je na ovaj grad. Njegovo ime Oro Grande, kao i većina sablasnih ruševina Oid radionica koje su se ocrtavale pod mutnim nebom, ukazivalo je na to da je ovde nekad moralo biti rudarsko naselje. Ali, zlatna žila bila je oče­vidno iscrpljena, jer ništa nije ukazivalo na to da se u rudnicima još radi.

Cimijenica da se povremeno brojni ljudi pojavljuju u gradu, morala je nešto da znači. I Sej.n je osećao da se nalazi na kxa- ju svoje potrage. Na ovaj i;li onaj način okrenuće se list. Uskoro će znati da li je nabasao na Kaskabelov plen.

Polako je krenuo ulicom. Samo je nekoliko svetiljfci Škilji­lo. Bile su još dve kantine, koje su takođe bile prazne, izuzima­jući krčmare i zaposlene prostitutke, kao ona s kojom je Sejn malo pre govorio.

Iza treće kantine Zapadnjak zastade. VaMuh nad visoravni bio je.redak, noć hladna, to ga je podsećalo da mora da nađe mesto gde će da presipava. I treba li sutra da nastavi s traga­njem? Prolkletstvo, on je bio ubeđen da se tragovi završavaju •«ide.

Kliznuo je natrag u senku, kad se na ulici pojavili jahači. Culi su se topot kopita, umorno frktanje konja i razgovor ljudi koiji su dutgo proveli u sedlu, i sada želeli sebi da dozvole jedno prijatno veče, s oštrom rakijom i nekotm ženom koju mogu da kupe.

Sjahali su na suprotnoj strani uske ulice, vezaM životinje i ttpiutili s e ’ka kantini. Bila su petorica. Onda, kada su se pritoii- iiU ulazu, bilo ih je odjednom šest

Sejn im se priključio, kao poslednji u redu . . . dok čovek pred njiim nije hteo da stupi u kantinu. Obgrlio ga je odostrag rukom oko virata, pritisnuo mu cev „kolta” uz lice i povukao ga brzo u stranu, iza ugla zgrade.

— Tišina! — prosiktao je. — Napraviš li samo jedan nepot­reban pokret, položiću te da spavaš! Zauvek!

Tip se očajnički borio za vazduh. Prsti su mu se zakačili za ruku koja mu je stezala vrat, ali se pritisak pojačavao, a revol- ▼eirska cev ga bolno pogodila po licu.

— Govori sada! Gde je Kaskabel? Hajde, govori!— Nije u gradu — kukao je čovek. — Kunem ti se majči­

nim mlekom!— Po tvom zadahu mora da ti je mati bila koza — primeti

Sejn. — Dakle, sine jedne koze, pričaj dalje! Reci mi ono što hoću da čujem, ili ću ti raspolutiti lobćtflj-u. Gde se krije Kaska­bel?

— On je odjahao — cvileo je čovek. — Poveo je sa sobom većinu ostalih, ukoliko nekoga sretne. Oni koji su ostali, pode- lili su ee. Jedni su odjahali na sever, ostali na jug da kontrolišu

irk 'k SE 'JN 'k 'k 'k

puiteve. Ja sam bio sa gripom (koija je jaihala oa |ug. 1£ nitsnM■»liideli nikoga.

Sejn ga ponovo steže jače. Dirousao je svog zaorob^enika«. i— U kom praivcu je odjahao Kasikaib^? f ,— Na za . . . za^ad . . . ^— Gde se zaidržava kad je oi oivom graidiiJ <Iznenada se začu glasan poziv iz kamtine.— Haj, Pako! Sta je s tobom, homibre? Dođi pre nego Sto ti

popijemo svu' rakiju. A i devojka ovde je poslala nekog da do­vede njene prijateljice! Ali, nema ih inmogo u gradu, Zaito dođi odmah, inače ćeš morati da čekaš dok ne stigneš na red!

čovek se koprcao u Sejnovom zabvaitu, agrabivši čvrSće ru­ke koje su mu stezale vrat Sejn opsova. Nage iknao drugog iesb< ra. Udario je čoveka sa cevi revolvera iza uiha. Bandi<t se sroea u smrdljivo blato. Onida se povuče, slušajući i daJje kako tipovi iz kantine zovu svog fcompanijona. Prošao je pored stare orkve, koja je bila bez krova i polusrušena. Približio se jednoj vatrici izvan grada. iNeko je stajao kraj vatre, čuvajući očigledno stra­žu. Nosio je „sombrero” i pušku pod miškom. Za trenutak su se iaa prigušenoj svetlosti vatre ukazale crte lica nalik jastrebu.

Sejn odjednom oseti kako mu se ledeni bes širi stomakonu Revolver ulete u njegovu desnicu. Pogledao je još jednom ka vatri, ali, čoveik je bio nestao. Nije se ponovo pogavio, iako ga ja Zapadnjak više minuta čekao.

Šejn pođe dalje, vrteći u neverici glavom. Bilo je nemoguće da je to Valdez. Nijedan čovek ne može da preživi ako bu n»i vratne arterije dugo pritisnute. To je bio samio s>fcražar, govo­rio je Zapadnjak sebi. Prituljena svetlost vatra ga je prevarila, pa mu je taj muškarac izgledao kao Valdez.

Ako je tako. . . šta je čuvao taj čovek? Osvrnuvši se nekoM- ko puta, Sejn nađe mogući odgovor. Po strani od puta, na rav­noj kosini, stajala je stara kamena kuća. Pred pročeljem nala­zila se nadsvođena veranda. Neko se tamo kretao polako napredf- -nazad.

Oblaci prekriše bledi disk Mešeca. Sejn .tekoristi privreme­nu pomrčinu i potrča ka kući priljuibivši se pod verandom uza *id.

Iznad njega, iza jednog kamenog otvora za prozor, Cmll sa ša koraci. Sasvim lagani. To nisu mogU biti muški koraci. Ali še zato čuo glas jednog muškarca.

— Kaakabftl je rekao da treba da o«stanete ovde, senjoiritat

★★★S e j n ★★★

— Ja neću ovđe da se zadržavam — odvrati Ruibi Hilijard nevoOjjno. — Ja se bojim u ovoj kući. Sem toga, ri'OĆ je tako vlažna da ja ovde unutra jedva mogu da dišem ...

— Ja se idržim jasnog naređenja. On će mi isterati dušu na nos aiko ga ne budem slušao — odvrati muškarac. — Zato na­zad u kuću! Dođite, pomoći ću vam!

Odmaih- zatim, začu se prodorno škripanje, kao da neko vu­če vrata. Šejn je dejistvo'vao odmah, korisiteći prednost koju mu je ta glasna škripa nudila. Skočio je preko ivice prozora, o t- kotrljao se po kamenom podu i ponovo elastično Sitao na noge. Pogled mu munjevito obuhvati verandu.

Sa desne strane, otprilike četiri metra od njega, joS uvek su škripala teška vrata od balvana, koja su se zatvarala s mu­kom. Cavek je Sejina primetio prekasno, ali je hteo da se ok­rene i trgne revolver.

U istom trenutku, Sejn je bio kraj njega. Poidigao je ruku i dugačka cev njegovog kolta svom snagom je udarila čoveka ifcrao vrata po adamovoj jabučici.

To je sprečiio stražara da ispusti glasan kirik. Sejn je pri tom imao sreće. Covekovo grlo je od udarca bilo paralizovano na čas, on klonu korak napred, uhvativši se rukama za vrat. Seja ga udarni ponovo, ovaj put iza uha.

Čovek se složi na pod. Sejn se okrete ka Rubi, koja je sta­jala kraj vrata. Ona duboko uzdahnu. Šejn joj položi ruku na raime. ' — Ima li još nekog u blizini ko bi mogao da stvara teškoće?,

— Još jedan, mislim — prošaputala je. — Iza kuće.— Uđi! — naredi joj Sejn.Ćtaida se saže, zgrabi nepomičnog ooveika za jaiku i uvuče ga

unutra.Duž zadnjeg zida kuće protezao se hodnik. Kraj hodnika,

gubio se u tami. Zaudaralo je na višegodišnju prljavštinu i tru­lež. Jedna sveitiJjka stajala je na malom stolu, a ¡^amen je svet- Ittcao pod staklenim cilindrom.

S obe,strane bila su vrata. Sajn se odK.či za desna, otvori fih i otkri malu praznu prost(.*iju. Uvukao je č'Tjeka unutra i iatvorlo vrata za njim. Rubin glas je drbta>>

— Nadala sam se da nećeš ovo pokušati. . . da ćefi se pa::nići u siguTnoat. Daleko odavde.

Sejn nakrivi glavu na stranu i poče napregnuto da osluž« kuge. IS u kući, iili napolju, tek nešto se čulo.«2

-k'k-k 5 E J N 'k 'k 'k

— Ugledala sam Kaskabela u oblaku prašine — reče RubL— Njegovi ljudi su ukrali stoku i naterali je između P edra ... pukovnika Valdeza i njegovih ruralesa.

Verovao je da vidi kako su joj obrazi pocrveneli Kaida je tako intimno nazvala onog čoveka po krsnom imenu. Čoveka, kojeg je Sejn davio i ostavio ga kao mrtvog.

— Drago mi je da se nikome od nas ništa nije dogodilo — nastavila je devojka užurbano. — Ne pitaj me zašto. Sve o če­mu sam moiglia da mislim bilo je da se pokažem Kasikabeilu, da me zarobi. Nadala s-am se da ćete time obojica steći šanse da pobegnete.

Prišla je svetiljci, pojačala plamen i prostorija postade svet- lija. Šejn je sada video jasnije. Nosila je odeću koja je podse­ćala na mladu prostitutku: široku suknju i bluizu koga je više otkrivala nego što je pokrivala.

Sejn iznenada izađe u hodnik.— čekaj'! — po vikala je.— Ti čekaj — odvratio je. — Ositani gde si!— Ali, užasno je opasno tamo pozadi! — vikala je i dalje.Sejn nije zastao. Kresnuo je šibicu i počeo da otvara poje­

dina vrata. Kuća je bila prazna, kao da dugo nije bila korišce- na. U većini soba nije bilo nikakvog nameštaja. Na podu jedne sobe bila su raširena ćebad. Otužan zadah neopranih ljudi le­žao je u vazduhu. Bila je to spavaonica. Ali, nikoga u njoj nije bilo. U jednoj daljoj sobi bio je stari krevet na visokim nogama i trošnim pokrivačima. Bez sumnje soba u kojoj je Kaskabel držao Rubi u zarobljeništvu.

Onda Sejn otvori poslednja vrata s leve strane, i ugleda dugačku prostoriju u obliku slova ,,L” pred sobom. U dnu je bilo zgurano više stolova i sanduka. Na njima se uzdizala go­mila predmeta svih vrsta. Kraj njih je bila gomila vreća, bačvi i paketa.

Ovde je bila lagerovana gomila stvari, nabacanih bez reda. I oni su se garantovano nalazili u vozu nacionalne meksičke že- lezničke kompanije, pre nego šito je Kaskabel izvršio prepad na voz. Sejn priđe stolovima i stade kraj njih, ugledavši kratku, uiglatu šipku, naslonjenu na zid. Pa drugu kraj nje i tako dalje. . . Odavale su taman sjaj zlata. Na svakoj šipki bio je ugraviran orao, zaštitni znak. Bilo ih je najmanje tuce.'

Bacio je šEoicu Koju je đraao i uzeo novu.U tom tremutbu, začuo je oštar, glasan šum. Nešto je udaril»

81

'k 'k 'k S E J N ■k'k'k

U njegovu nogu u visini zglavka. Šejn opsova sebe samog što ni­je otkrio zašto je Kaskabel sebe nazvao zvečarkom. I zašto je ta kuća nosila ime „Kuća zmija” .

Ponovo se ču upozoravajuće siktanje. Osetio je ponovni uda­rac. Bile su posvuda, klupčale su se i ujedale.

X

Šejn oseti mračno zado'voljstvo u tome što nije zamenio čizme sandalama meksičkog seljaka. Ipak, nije se bezbrižno mo­gao osloniti na to da će ga koža čizama štititi stalno od otrov­nih zuiba. Zapalio je šibicu i ugledao je direktno kraj svogih no­gu veliku pustinjsku zvečarku boje peska.

Udarcem noge poslao je zmiju preko sobe. Ugiledao je dru­gu i šutnuo i nju.

Brzo je dalje pretražio pro-storiju i otkrio i treću zmiju, ko­ja je šišteći ležala pod stolom. Držao je na oku okolinu da bi pravovremeno otkrio i ostale opasne reptile. Brz pogled ga je uverio da na njegovim čizmama još nema rupica.

Onda se saže ka šipkama koje su bile oslonjene na zid. Posegao je za jednom, i odmerio je u ruci.

Najmanje trideset pet kilograma, procenio je Zapadnjak, A zlato se plaćalo oko sedamdeset pet dolara po unci. Ali, bilo je mnogo mesta gde su nudili i osamdeset. I nisu postavljali ni­kakva pitanja. Kratka računica mu je pokazala da svaka šipka vredi okruglo devedeset hiljada dolara.

Na jednoj strani prostorije bio je čitav red visokih, uskih prozora. Prozori su bili bez okana, ali su više uzani da bi se čo­vek kroz njih provukao. Sejn pusti da se šibica ugasi, uze jednu o-d šipki, pruži je kroz prvi od prozora i pusti je da padne. Dve šipke mogao je da odvuče sa sobom. A nije ni nameravao da se odvaži da celo blago pokuša da ponese sobom. Zbog toga je do­vukao i drugu šipku do prozora i proturio je napolje. Time je bio zadovoljan. Nije ga interesovalo šta će se dogoditi s osta­lim stvarima.

U tom trenutku, trže ga preteče siktanje jedne zimlje. Sejn lapali novu šibicu da bi bio siguran da se nijedna zmija ne na­lazi između njega i vrata.

Iznenada, otkri nešto na stolu, čiji je sadržaj probudio nje­gov interes.•4

'★++ S E d N *+★

Bio je to poštanski koverat ođ papira za pakovanje. Bio je otvoren i deo sadržine prostro se po stolu. Poleđina banlcnoia svetlucala se u zlatnoj bo'ji. Sejn odmah shvati da su to bank­note velike nominalne vrednosti. Pruži ruku ka kovertu koji je bez velike muke mogao poneti sa so-bom.

Teški koraci zazvoniše u hodniku iza vrata. Glasovi ljudi, postaše glasniji. Kvaka se pomače i okrete.

Suviše je rizikovao što se dugo zadržao u ovoj kući. Ugasio je šibicu i brzo se povukao ka udubljenju u dnu sobe, u jednu usku nišu. Priljubio še leđima uza zid, izvukao ,,kolt” i položio ga, spremnog za, paljbu, na levu podlakticu.

Vrata se otvoriše i svetio ispuni prostoriju. Covek sa velikim nosem i boginjavim licem, koga je video kroz oblak prašine ko­je je diglo gonjeno krdo, nosio je svetiljku i smejao se dok je prilazio stolu. Od njegovih teških čizama drhtao je pod.

— Pazi kuda staješ da te ne dokači neka od mojih lepoti- ca! — UDOZori nekog.

— Nebesa! reče drugi muškarac nervozno na te”lko-m, pog­rešno akcentovanom špansko-m, — Kaskabele, ti nisi govorio o tome da ovde unutra imaš zvečarke!

Bio je to Lut Parnel. Crte lica’ su mu bile napregnute i oštre.

— Kako bih inače mogao da zaštitim svoje blago? — unita Kaskabel. — Možda sa škorpionima? Možda bi i to fimkcioni'a- lo. Ali, moje zvečarke koje se vide i koje se čuju, uliva.ju veći strah kradljivcima!

Prišao je bliže i soba postade svetlija.— .Jednom je jedan seljak prodro ovamo — nasitavio je, —

Bio je triput ujeden. a onda je pocrnio i natekao kao kobasica. Naredio sam da ga obese na kuke, na krovnu gredu. Da pokažem svakom šta se događa kad neko pokuša da pokrade Kaskabela!

Sada se začuo i treći čov&k.— Grom i pakao, rađe ću sačekati napolju!Taj treći čovek je bio onaj rtiladić ledenog lica, koga je

Sejn sreo u Parnelovom privatnom vagonu. Ledeni glas pokla­pao mu se sa crtama lica.

— Potreban si mi ovde. Vako — reče Parnel. — Drži oči ot­vorene, i pazi na to da mi nijedna od tih prokletih zvečarki ne priđe blizu!

Napolju u tami, čuli su se sada jahači koji su se očevidno okupili pred kućom i glasno izražavali želju da odu u grad, u

5 Sejn 38 35

''k'k'kSEJN-k'k*

kantinu. Sigurno Kaskabelovi banditi, koji su s njim jahali da bi se sreli sa Parnelom i Vakoom, i sada se s njima vratili.

Parnel ugleda blago i zastade mu dah.— Ja pO'Znajem ove oznake na šipkama — reče. — One ga-

rantuju da u njima ima više od devedeset procenata čistog zla­ta. Za njih s one strane granice moći ću vrlo brzo da dobijem dolare. Zaista ne vidi-rp ovde ništa šta ne bih mogao za tebe da preprodam. One vreće tamo . . . je li to kovani novac?

— Da — potvrdi Kaskabel. — Meksički i američki. Rekao bih da ima nešto i engleskog i francuskog.

— Go'spode bože, to je više nego što sam očekivao. Slušaj! Kao što sam ti rekao, može to sve da se odvuče u moj privatni vagon i da se stavi u velike odeljke u kojima se u normalnim pri­likama nalazi led. A ja ću sve urediti da vagon s tim prevučera preko granice, a da ga niko ne pretraži.

Šejn oseti jednu zmiju kako lagano puzi preko njegove čiz­me. Ipak je zadržao mišiće pod kontrolom, stojeći i dalje nepo­mično tamo.

— Kada ponovo budem tamo — nastavljao je da govo'ri Pamel — vrlo brzo ću sve prodati i pretvorit to u dolare. Slu­šaj, Kaskabele! Kada budeš imao gomilu dolara, možeš svuida da ideš i živiš kao kralj. Možda u Pariz. To bi bio pravi grad za tebe. Najbolja jela, najbolja pića i najstrasnije žene sveta!

— Za promenu bi mi se dopala jedna strasna žena — pro­mrmlja Kaskabel mračno. — Sve što ona crvenokosa čini jeste da sedi u uglu i uizdiše zibog nekog drugog momka. Imaš p-ravo. Moram napustiti Meksiko. Ti prokleti ruralesi suviše su mi se približili. Kada ti sve to sa sobom poneseš i prodaš, koliko dugo će prO'ći dok se vratiš sa dolarima?

Zmija pred Šejnovom čizmom zašižta i sfclupča se. On po­gleda nadóle. Bila je to velika pustinjska zvečarka. Bio ie spreman, u slučaju nužde, da joj proistreli glavu. Govo>rilo se da zvečarka može da ugrize samo sa rastojanja koje odgovara du­žini njenog tela i samo u vodoravnom položaju, a nikako nago­re. Ali, on riqe- hteo da rizikuje da mu reptil otrovnim ziubom probije čizmu.

— Ne više od dest dana, ili dve sedmice u najgorem sluča­ju — odvratio je Parnel Kaskabelu. — Moraću da putujem na Istok da büi postigao najbolju cenu. Možda u Cikago. . .

— Dosta! — procedi Kaskabel iznenada. — Ona 2smija tamo ne sikće bez razloga!

Načinio je dva koraka ka ni§i. 166

'k'k'kSEJN'k'k'lr

Dosta, pomisli i Sejn.Bilo mu je dosta toga da stoji ti senci i osluSkuje. Korafonuo

je napred, eskivirajući munjevito zmiju, „Kolt’* mu je jož uvek ležao na levoj poidlaktici, ali njegova cev je sada pritiskala tr­buh bandita.

— Ne miči se! — naredi Zapadnjak. — Inače ću ti uputiti prvu kuglu u trbuh, a drugu u lice, pre nego što se prizemljiš. Bićeš prokleto ružan bez svog lica. Nijedna drolja neće naricati i roniti suze za tobom. Možda nećeš imati ni svoj pogreb, nego ćeš jednostavno biti bačen psima ovog grada da te požder-ul

Parnel iskolači oči. ,— Kaskabele, to je on! — povika, — Gringo, koiji mi je od­

veo crvenokosu! I proveo s njom dve ili tri noći pod istim ćeibe- tom!

— Zaveži, Lute! — prasnu Zapadnjak. — Ili ću i tebi mo­rati da uputim metak!

Onda njegov pogled za trenutak kliznu ka Vakoui, koji je nosio teški šestometni revolver nisko uz desnu butinu. Banditova ruka lebdela je neposredno nad njim.

— Sečam te se, amigo — zareža Vako. — Dugujem ti nešto za udarce koje si mi zadao u železničkom vagonu. I ja ću ti to i naplatiti!

— Pokušaj ako hoćeš da ti prikucam kožu na ziid — opo- ’ menu ga Sejn. — Trebalo je da to učinim još u Parnelovomvagonu. Ovaj put ću to učiniti sigurno. ^

Skrenuo je ponovo svoju pažnju na Kaskabela, čije ru)ke su se snažno trzale. Vođa bandita ga je gledao mračno. Nosio je dva „bolta” , na dlaku slična onom kOji je Sejn oduzeo ¡poikovni- ku Pedru Valdezu.

Kaskabel je polako cedio reči.— Je li to tačno? Je li istina da si moju ženu naipastvovao

i prisilio je da te zadovolji?— Jasno. I to mi se jako dopalo, A mislim da se i njoj ite­

kako dopalo, posle tvog smrada koji je morala da podnosi.Kaskabel je drhtao od gneva. Tačno onako kao što je Sejn

predvideo, Čovek koji dozvoljava svom besu da mu se otme is­pod kontrole, nema dobru kontrolu ni kad dođe vreme da se potegne oružje i kad ono mora da se upotrebi,

— Hombre, ti si umoran od života — prošaputa bandit. — Usrećiće me da ti pomognem da umreš. Iako će mi biti potreb­no vreme da smislim najduži i najbolniji metod za tebe.

67

— Obij ga sad! — vifenu Parnel. — Brzo! Jer, cm je kopile ■a pimlm džepom trikova! Ne daj mu šansu da umakne!

Kasaikibel prezrivo razvuče ujsne.— Neće imati nikakve šanse. On neće moći da napusti ova

fcuću dok su moji hrabri ljudi u blizini.Sejn nateže oroz „kolta” .— Ja ću dzaći i tvoji hrabri ljudi držače se lepo i uzdrža-

DO, i ništa neće uoiniiti. Jer ćeš me ti pratiti i ići preda mnom. Ako neko pokuša da nas zaustavi, prosviraću ti kuglu kroz' lo- baingu!

Ka^abel je zuirio u njega, ali, nije odgovorio. Za •tremiitak: je -vladala mrtva tišina u mračnoj prostoriji. Tišina koju je na­rušavalo samo tiho siktanje zvečarke. Vođa ban/dita stajao je ne­posredno pred Zapadnjakom, oslonivši se leđima o sto, na kome je. stajala sveti'ljfca. Ona je počela ponovo da se gasi i svetlost joj je postala Međa. Vako je stajao levo od zapadnjaka, a Parnel malo dalje desno. Bila je to delikatna situacija.

Može li svu trojicu ubiti ako se jedan od njih pomakne? Sejtn to nije znao. I nije hteo to ni da isproba. Pre svega, jer nije hteo da spreči sebi uzmak iz ove sobe i da uabuni bandite pred kućom.

Nije smeo da pruži toj trojici nikakvu priliku da nešto pre- duizmii. To se posebno odnosilo na Kaskabela. Sejn je bio uve- fCii da bandit širokih ramena i boginjavog lica neće ni trenutka oMevati da žrtvuje život ostale dvojice, ako bi time dobio na vremenu i stekao šansu da ubije protivnika.

Njegove šanse bile su male. I morao je da izvede Kaisikabe- la. Zbog toga pokaza sa revolverom na svetiljku.

— Uzmi je! — naredi. — Ali polako! Onda kreni napolge iJa 6u biti tik iza tebe. Ostala dvojica ogtaće unutra.

— S tim prokletim zimijama? — zaurla Parnel. — Za ime neba, ne! Slušaj, Sejne, mogli bismo još uvek da napravimo po­s a o . , .

— Tišina! — prekide ga Kaskabel. — Govori gpainiSki ili savieži!

— Obojica čeie biti mirni — umela se Sejn.' Glasno izgovorene reči postigle bi isti efekat kao i piMasaJi

l^iidi, koji napolje čekaju, bili bi vrlo brzo olarmirani.■Kasikabel se zagleda u Sejna. Oči su mu plamtele besno.

— Gringo, živog ću te peći! To ti obećavam!,Šejn učini jedno prezrivo; pih! Po2aiavao je obećanje ov«

vrste. On već davno ne bi bio u životu da su njegjovi -protiV>- nici ostvarili ono što su obećavali.

I sada mu je bilo dosta, jer je znao da mu je vreme .kratko. Ponovo je pokazao ka svetiljci.

— Rekao sam da treba da uzmeš ovu stvar! — prosikta 'JkaKaskabelu. -

Njegova desnica sa ..koltom” munjevito se ispružila. Prebrzo' da bi Kaskabel uspeo da se izmakne. Čelična cev tresnula je bandita po licu. Tamne kapi krvi odmah se pojaviše na njego­voj tamnoj koži i počeše da mu klize niz obraz.

U njegovim očima pojavi se divlji žar. Ipak, KaskabeL oklfi- vajući poseže za svetiljkom i uze je sa stola. Drhtala mu Je U' rucsi i po prostoriji počele su da igraju senke. Hteo je da.se.ts!- bezumi O'd besa. '.

Šejn pokaza ka vratima.— Napolje! : ,Covek posrnu' napred, načini korak, pa drugi, ali pósluSá nš--

ređenje. Dok se okretao, da bi pošao za Kaskabelom, Sejn uperi' za trenutak revolver u Vakoa, koji je bio stisnuo zube.

— Nemoj da dođeš na pomisao da se umešaš, mali! — 'upo- -zori ga. •

Mladić prevali preko usana prostu psovku. Jednim metkom iznad šnale opasača, pomislio je Zapadnjak, mogao bi po krat- kiom postupku da ukloni i revolveraša i problem koji je .ovaj predstavljao. Ali, pritiskala ga je činjenica da bi pucanj mo­gao da dozove ostale bandite.

— Nazad! — naredi on Vakou.Mladićeve blede oči zatreptaše, i on posluša naređenje. Ali,

više zbog toga što mu je zvečarka zasiktala neposredno pred no­gama.

Šejn pritisnu Kaskabelu revolver u leđa, i odmače se od­mah nazad. Naučio je da ne valja da se suviše približiš čoveku iza čijih leđa stojiš s revolverom. Munjevit okret tela i pofcre,t ruke mogli bi da izmene situaciju s iznenađujućom brzinom.

— Lute, i ti pazi da ne načiniš neki neoprezan pokret! ^ opomenu Sejn Pamela.

Pornelovo lice bilo je bledo kao kozji sir. Zapravo zato jer je video kako mu najveća šansa njegovog života izlazi kroiz vra­ta. Računao je s tim da nikada više neće videti Kaskabela, ako vođa bandita napusti ovu kuću. I Sejn je morao s tim njegovim strahom u sebi da se složi,

Sejn nije nameravao da Kaskabela iskoristi samo kato pa-

Hric-k S E J N 'k'k'ic

eoS za izlaz iz ove kraće i Iz grada, i da se onida sa dce zlatne po- liige uiputi odavde. Nije ni pomišljao da tu surovu zver, punu mržnje, ostavi ha svom tragu.

Kada Kaskabel bude nestao, Parnel se neće uisuiditi da po­kuša da napravi posao sa plenom koji se nalazio u ovoj prosto- rijii. Bilo Je verovatnije da će svaki od Kaskabelovih bandita po­kušati da ščepa onoliko, koliko može da odvuče. Izibiće pravi mali rat među tim tipovima, i Parnel će imati sreću ako, üopâte preživi.

— Baš glupo, Lute — reče glasno. — Imaš peh da nisi mo­gao da ukradeš plen i da postâmes bogat čovek. Ali, ako te zve­čarke ne izujedaju i ako budeš mogao dovoljno brzo da trčiš, možda ćeš uspeti da bez rupe u trbuhu stigneš ponovo do svog privatnog vagona.

Sejn još uvek nije znao šta može da učini za Rubi Hilijard.O svaikom pojedinom koraku koji će preduzeti, moraće brižljivo da razmisli. Pri tom će, pre svega, morati da ima na umu naj­važnije, da živ izađe odavde.

Kretao se postrance kako bi svu trojicu mogao da drži na oifcu. Krajičkom oka, video je da se približava jednoj zmiji. Ose^ tio je udarac o čizmu i shvatio da vodi izuzetno opasnu igru. Bio je izložen jednako ubilačkoj mržnji ove trojice, kao i otrovu zmijskog zuba.

Kad bi zubi probili kožu i doprli do njegovog krvotodîa bio bi gotov. Otrov šikorpiona, zmija i taramtela deluje viio hrzo u ovoj zemlji, gde je svaki lekar suviše daleko.

Trenutak kasnije, bilo mu je jasno da je njegova igra su­više smela. I da su šanse da živ napusti ovu prostoriju postale beskonačno male.

Ljudi koji su bili s prednje strane kuće, upadoše iznenada u hodnik. Trupkale su čizme. Čuli su se bezbrižno brbljanje i smeh.

— Hej, Kaskabele! — povika jedan. — Dođi ovamo! Hoće­mo zajedno u krčmu! Droce čekaju na nas. Tamo je i jedna nova. neko mlado parčence iz Ermosiilja. Ti je j'oš nisi isprobao!

Približili su se vratima i kvaka je počela da se okreće.Kaskabel se okrete i poče surovo i trijumfalno da se ceri.

Sejn je za trenutak oklevao. Prvo ubiti Kaskabela, pomislio je, a onda videti dalje!

Ali, vođa bandita baci svetiljku u stranu, a sam se baci na drugu. Sejnov hitac ga promaši. Svetiljka pršte i plamen se

70

Š E J N ★★★

ugasi. U sobi je nastala tama. Vako kriknu i istovremno opalL Blesnu plamen iz cevi i prasak se odbi od zidova. Sejn uzvrati vatrom.

Požurio je da se odmakne u stranu, da izbegne mecima. Stao je na nešto meko što se izmaklo ispod njegove noge. On se zatetura i posrnu napred, uspevši samo da se rukom dočekao pod. U tom trenutku, posle još jednog Vakoovog pucnja, začu tiho siktanje u neposrednoj blizini. Ono je obećavalo bolnu i po­laganu smrt. Jer, njegovo nezaštićeno telo bilo je sada iziloženo na nemilo*st razbesneloj zvečarki i njenom smrtonosnom ujedu.

XIJedan trenutak Sejn je bio ljut na sebe samog. Jer, smat­

rao je samo svojom glupošću što je izgubio ravnotežu i time se­be doveo u opasnost da ga zmija ujede za ruku ili za vrat.

Taj trenutak Je prošao. Gnev se utišao. Sve je to poslužilo dobroj svrsi, umirilo ga i učinilo da se pobrine da ne načini novu grešku. "Još samo trenutak stajao je gde je bio. Držao je ravno­težu na vrhovima prstiju, zurio kroz mrak i ustanovio gde je Vako pomoću blesika iz njegove cevi i psovke koju Je mladić izustio.

Sejn posla metak u tom pravcu. Krik je bio odgovor. Zatim se začu tresak tela koje Je palo.

Lut Parnel ispusti histeričan krik. Očigledno Je pokušavao đa se popne na jedan od stolova.

— One su me opkolile! — vikao Je, misleći na zmije. —Kaskabele, poimozi mi!

Ali, Kaskabel se brinuo jedino o sebi samom. Verovatno le­đima oslonjen o zid, pokušao je da u mraku oseti Zapadnjaka. Istovremeno, začuo se napolju u hodniku zabrinuti žamor. Pred pucnjevima u sobi, ljudi su se bili odmakli od vrata. Sada su raspravljali o tome šta treba da preduzmu.

Postoji samo jedan izlaz, pomisli Sejn s'mrknuto dok Je po­novo punio „kolt” . Oni će razvaliti vrata i pokuljati unutra, uikoliko ih on ne pretekne i pucnjevima ne prokrči put.

Jer prozori su bili suviše uski da bi mogao kroz jedan od njih da se provuče.

Dakle, morao je kroz vrata. Moraće da se brzo kreće, brzo i sigurno da ubija. Moraće da pokuša da prokrči sebi put do pred­njih vrata kuće. Lagano se uspravio, držeći ravnotežu na vrho­vima prstiju i hteo je da krene.

n

U tom trenutku, žamor u kući nadjačalo je jedno gromog­lasno dozivanje i opšta galama. Pusčana vatra praštala je u stakatu. Onda pored zgrade projuriše jahači i iz mnogo grla za- grmelo je:

— Diaz! Diaz! Meksiko!— Nebesa! — ote se glasno Sejnu. Za trenutak se ukočio ođ

neverice i iznenađenja. — To su ruralesi!Projahali su mimo, a onda se okrenuli i pošli u novi na­

pad. Njihova zaglušujuća puščana .vatra nije prestajala. Kugle su kao ljutite osice uletele u prostoriju, ostavljajući duboke ru­pe u zidovima i podu. Opasna kiša koja je u svakom trenutku mogla da znači smrt.

Kaskabel sada poče da izdaje glasne naredbe i više se nije brinuo za Zapadnjaka. Prvi je stigao do vrata, povukao ih i is­trčao napolje. Sudeći po divljim kricima i vatri iz puiaka, ban­diti su se okupili i počeli žilavo da se brane.

Sejn se takođe provukao kroz vrata, ostavljajuči blago i; sikćuću smrt za sobom, i Luta Parnela, koji je sada u bespo­moćnoj panici kukao.

Iako je put bio slobodan, Sejn se priljubi uza zid, onda po­trča i stiže do prednjih vrata. Napolju se odmah ispruži po tl.i|, i poče da puzi dalje. Nikog nije bilo na verandi? Onda iznenada udari u nešto meko. Rizikovao je da kresne šibicu i ugledao je ukočene, beživotne oči jednog od bandita koje je video na ran­ču Marije Piko. Sad mu je bilo jasno kako je Kaskabel saznao gde treba da udari da bi vratio Rubi Hilijard.

Bandit je imao revolver i pun redenik metaka. Sejn uze sve. zakopča opasač oko kukova, udahnu duboko i oseti se od­mah mnogo bolje.

Buka bitke se pomerila. Više unutra, u selo. PuSke su nepre­kidno grmele, a između pucnjeva čuli su se uzvici: „Diaz” i„Meksiko!” Ali, u tim uzvicima osećali su se i očajanje i zbunje­nost. Šejn tada začu i novi uzvik.

— Pukovniče! Dođite! Potrebni ste nam!Izgleda da su ruralesi nerazborito i bez.uspešno napadali.

Oni nisu mogli da savladaju bandite. Očigledno su sada tarto dole biti uklješteni između dve grupe koje su napadale.

I . . . je li taj poziv jednom pukovniku bio upućen ušima Pe­dra Valdeza? Ako je bilo tako, onda je taj čovek, za koga je Sejn poverovao da je mrtav, jači nego što je on mislio.

Napustio je verandu, ne znajući tačno šta kao sledeće treba da učini. Znao je samo da se ovde bore dve snažne grupe i da72

obe jednako žele njegovu smrt. Zbog toga je morao da se izgu­bi. Ali, nije nameravao da ostavi one dve zlatne poluge.

Imao je takođe jedan dug koji je možda mogao sad da ispu­ni. Da pronađe Rubi Hilijard'

, Nije morao dugo da traži. Čim je napustio verandu, ugle­dao je. Stajala je kraj puće i držala sveću, čiji se plamen povi­jao na noćnom oovetarcu;

L ’ca iskrivljenog od užasa, Rubi ga opazi u istom , trenut­ku. Približila mu se nesi<iurnim koracima.

— Jesi li ti . . . u red’ ’ ? Sreć>^a sam.Iznenada se zoari jedan uzvik.U bleđom svetlu sveće, iškrsnu Valdez. Posrćuči, pošao je k

njima. ■Nosio je ioš uvek belu očieću krvava mr^’-a

prekrila ie desnu stranu njegove košulje. Mlitava desnica dr­žala mu ie revolver.

Valdez ra=krp -' noiie ’’ ukn”! se. Pognut unapred. glave uvu­čene u ramena, zurio je u Zaos^njaka.

— Ah, ti. grinso — oseto! — pros’kta, — Ovaj put će ^ iti drukere, Ja ću te ub'ti i ne< i,i npnrav^t; nikakvu grešiku. 2ao mi jo da se nismo meiii’ =nbno birevali, »li . . .

Pokušao je da podigne revoi-s'er i Ha ?a nneri u Sejna. Nije uspeo. Onda rvoku*’,' da uzme oru /’ e u 1p'” i ruku.

— Samo trenutak — ie, — N»bo tnor» da mi učin,itu dobrot'! da m" oc+avi živim '^'^voljno dugo da mogu naj­manje ’ «>dan nucani da onalim u teb°!

U ie pojelo đa ’■»ste nestrnl-Senje.— — obrati Rnbv — Hfide. o'ubimo se!Valdez ie bio u d<==nu ruku. Zbog toffa ni^e mo!?ao

đa O'Pal’ re ’o^ver. oe inš bf>ri da =» hranio I ako Valdezsada ne norp'^ć to ie značilo sigurnu smrt, koju mu]'e Zanadniak io? ra’ iie name^-o.

Ali. to niip način postupa'^'a. Iako bi i ovaj putbilo mudriie da ubiie Valdeza, želeo je Sejn da oda nriznanie ovoi neob’ čnm' č'^rstini toga čoveka i nije hteo jednim jevtinim hicem da ira smakrie.

Nestrpljenje u njemu sada se već prelilo. On doviknu Rubi.' — Učini šta ti kažem! Dođi ovamo!

r Morao ie odmah da se pobrine za tri konja, onda da dovuć® obe zlatne poluge i da ih na jednog od konia čvrsto veže. Onda mora što pre da se Ruhi izgubi iz Oro Grande.

7#

★★★ S E J N -k-kie

Koraknula je malo u stranu i posmatrala Sejna i Valdeza. Zatim je zavrtela glavom. Krenula je ka pukovniku ruralesa koji je još uvek pokušavao da uizme revolver u levu ruku.

— Ti si poludela, devojiko! — opomenu je Šejn. — Kaska­bel će ga uhvatiti i ubiti. I onda će te ponovo imati. A meni ne pred's'tavilja nikakvo zadovoljstvo da se uhvatim u koštac sa njegovim zmijama i njegovim banditima i da te oslobađam!

Rufbi je stigla do Valdeza i opipala njegovu ranjenu mišicu.— Tebi je potrebna pomoć — obratila se pukovniku — da

odeš odavde . . . ja ću učiniti šta mogu.On je gurnu u stranu. Sada je imao revolver u levoj ruci.

Isipustio je trijumfalni krik i podigao oružje. Za trenutak, Šejn je pomislio da će morati da ga ubije.

Ali, Valdez ispusti oružje iz ruke. Klonuo je na kolena, a lice mu je postalo pepeljasto. Gnevno pritisnu levu ruku uz krv­lju natopljenu desnu nadlakticu. A Rubi, koja je takođe klekJa, obgrlila ga je rukom da ga zaštiti.

Divlji pobednički krik odjeknuo je ulicom. Culo se Kaskaibe- lovo urlanje. Izdavao je naređenja. Verovatno da se vrate ka kući i pogledaju da li je blago u sigurnosti.

Šejn nije hteo više ništa .da riaikuje. Dugačkim koracima grabio je u sigurnost, ne OiS>vrćući se više na Rubi i Valdeza koji su ostali za njim.

Tama noći ga je progutala. ISčezao je bez i najmanjeg šuma koji bi,mogao da oda u kom pravcu je krenuo.

«Tri dana kasnije, tik pred sumrak, približio se Sejn ponovo

Piku ranču, ovaj put sa brda. Pošto je u međuvremenu upoznao put, mogao je da koristi mnoge prečice i tako bez velike muke prede Sijeru.

Na jednom o d konopaca za rublje pred kuhinjskim vratima lepršala se na vetru tanka, svilena, crvena suknja. Ipak je Sejn proveo izvesno vreme u tome da dobro os.motri rančersku kuću i ostale zgrade, sve dok se nije zažarila svetiljka iza jednog od prozora. Mogao je da raspozna samo ženu koja se kretala po kući.

On ujaha na imanje i približi se rpi naibacanih sarđalih me­talnih delova, koja mu je prilikom prethodne pósete ranču apa- sla život. Skočio je sa velikog mrkova i skinuo zlatne poluge sa leđa jedne kobile, koju je takođe vodio za sobom. Ugurao je po­luge u metalni krš, pazeći pri tom da iii niko nikada ne otkrije.

74

★★★ S e j n 'k 'k 'k

Onda rasedla obe životinje i potera ili u koral gde su dre- mali ostali konji.

Oprezno priđe kući sa zadnje strane.— Helo! — povika. — Ima li koga?Marija odmah priđe z:adnjim vratima, otvori ih i izađe up­

ravo onakva kakve je se sečao. Blage krivine njenih kukova, bela suknja i kratka bluza, koja joj je nemarno pokrivala kožu. Stapala su joj bila bosa, a p.rste je zgrčila da bi se zaštitiila od iverj a.

— Čuješ se kao bik u proleće, kad ga O'buzme ludilo — pri- metiia je — a ja sam izgubila oipkladu, koju sam sama sa so- bo*m sklapila. Verovala sam da te nikada više neću videti. E, pa, srećna sam išto sam tu opkladu izgubila! Gde je crvenokosa? .

— Ostala je. Možda sa Kaskabelom, možda sa nekim dru­gim muSkarcem. Nije htela da dođe sa mnom.

— Onda je ona jedna prokleta luđakinja — utvi^di Marija Piko. — Ali, ja sam joj zahvalna!

Iznenada mu je pr^la sasvim blizu, ispružila ruke i iajftii- vački mu opipala čvrstinu mišića. Sejn je privuče k sebi, osetiv- ši .ponovo jednostavan i -prijatan miris njenog tela. Njegove luke se nisu manje bavile ispitivanjem.

— Tvoj muž? — upita je.— On je još uvek na putu, loče i bludniči okolo, ali, čaik

i. kad bi bio ovde, našla bih načina da ti dođem i bacim ti se pred noge.

— Neću 4e pred svojim nogama — odvrati Zapadnjak. — Tu gde si sada baš je kako treba.

, Poljubio je. Njfene usne su ga iznenadile svojom vrelinom. Onda se žena iznenada odmače i nasmeja se.

— O, ne! — protestovala je. — Lice ti je kao trenica. I jakozaudaraš na konje, na dim i na oružje. A možda i na krv dru­goga . . .

Uzela ga je za ruku i povela ka kuhinjskim vratima.— Dođi unutra, moj čoveče! Moči ćeš sa mnom da rad'iS što

god hoćeš, ali, ako se prethodno obriješ i okupaš.Za njega je bilo normalno da se okupa i obrije svakog jutra

kaid je imao uslova za to. Pošto danima nije bio u takvim okol­nostima Sejn rado pođe za ženom.

♦' Sa čašom pića i cigarom u ruci, opuštao se u velikom dr­

venom čabru, koji je stajao nasred kuhinje. Zadovoljan, pos­matrao je Mariju kako posluje oko njega.

75

i r k - ' k S E J N ' k - k *

. , Poslužila se suknjom da bi pridržala vrele drške lonca, ot­krivši na taj način svoje butine boje meda, dovukla je lonac od ognjišta i ulila vrelu vodu u čabar.

Šejn je grd.io i protestvovao.— Za ime sveta, ženo! Ti hoćeš živog da me skuvaš!—- Ne — odvratila je, mršteći nos. — Hoću samo da taj

miris divljine sperem sa tebe . . . dok sasvim ne . . .. Sejn iznenada ispruži ruke, zgrabi je i povuče u čabar. Od

pnskanja, mlataranja i hvatanja, kosa i odeća bile su joj odmah mokre. Voda se zapenila i prelila preko ivice čabra i razlila po kuhinjskom podu.

Osetivši njenu kožu pod rukom i nehotice je pomislio na nežnu, skupocenu svilu. Onda se na trenutak umirio, oslušku­jući napregnuto, ali nap0']4u u noći nije trenutno čuo ništa što bi ga uznemirilo.

— Tamo kuda ideš. . . — mrmljala Je Marija Piko — uzmi me sa sabom! Inače ću umreti ako ovde budem morala da osta­nem. laiko ću s.iigurno prvo ubiti onu smrdljivu svinju za koju sam morala da se udam.

Sejn proguinđa zadovoljno, kada se ona celim telom prilju­bila uz njjega. Bila je snažna, mlada žena eksplozivne vitalnosti. I nije bila prva koija je bez oklevanja bila spremna da napusti s^og muža i pođe s njim. Ali je od svih koje je znao, büa prva koja je toliko mrzela svoig nevernog supruga.

Rado bi poveo Mariju sa sobom. Ali, to nije išlo.Imao je neodređen osećaj da još nešto leži u vazduhu, da Još

neSto moira da učini pre nego što stvar sa Kaskabelovim blagom b;u<ie zakljjučena i pretvorena u prošlost.

— Čoveče moj — prela je — pokloni mi molim te Jedan novi život!’

SejiHse sa lakoćom, kao igračku, podiže iz čabra.— Raamisliću Još o tome. Mislim da sam se dovoljno kupao.I on izađe i stade naspram nje. Sa oboje je curila voda, a

Marijina tanka, promočena odeća sasvim joj se priljubila uz te­lo, i pružala pogled od kojeg bi i čoveku od kamena krv počela da galopira žilama.

— Dobro — prošaputala je. Glas Joj je bio ozbiljan, ali su Joj oči igrale. — Onda ću ti spremiti nešto za Jelo.

, — Do đavola! — ote mu se.— Kako? — upita Marija i njen pogled je pokazivao da ona

ovo njegovu iznenadnu psovku na egleskom nije razúmela.

•k'k'kSE'JNirirlf

— Ono čega sam gladan ne dolazi sa štied.njaika — objasni joj Zapadnjak. — To i ti prokleto dinbro znaš, mala veštiee! To se servira na tvom krevetu!

— šašavko! — zakikotala se i potrčala napred.Za trenutak je oklevao da li da ponese i ,^olit” koji je, s

opasačem, položio na stolicu kraj čabra. Onda ga m e i pođe za njom.

Odlepršala je u jednu sobu na čije su prozore bile navučen« zavese, i pružale prijatnu pomrčinu. Dodirnuo je rukom i us­tanovila da je već svukla mokru odeću. Prišla mu je u vrela i željna milovanja.

— Čoveče moj! — prošaputala je i zarila mm noikte u: hpžauNoć je pripadala samo njima. Za ujutru će ostaviti pitanja,

da na njih odgovore. Imaće vremena da tada donese odluku. ,XII

Bila je zaista famtastična. Ili moižda samo žena koja je ko­ristila sva sredstva da bi postigla cilj kojd je imala pred soibom, da buide uz Zapadnjaka, kada on krene dalje. Marija Piko mu je nudila svoje zavodljivo telo, pokreti su ■ joj bili divlja, a glasni krici strasti i zadovoljstva otimali su joj se iz grla.

Uskoro se sve umirilo. U sobi se čulo još samo disanje. Za­spala je, držeći još uvek Šejna u naručju. Oslo*bodio se njenog zagrljaja i izašao iz kuće, stavivši na sebe samo opasač sa re­volverom.

— Čoveče moj — govorila mu je. Nije mu se dopadalo -to nešto posedničko što je zvučalo u njenom gilasu. Prihvat^ je riiogućriost da ostane s njim, ali ne večho. ,

Zlatne poluge će mu omogućiti duži period ugodnoig života. On ionako novcu nije pridavao preteranu vrednost. Zašto ond^ ne bi poveo Mariju sa sobom?

Nije to bila nikakva neobična noć. Vladala je duboka tama. Mesec je vladao zvezdanim nebom. I ništa se nije ni videlo ni čulo. što bi ukazivalo na opasnost. Krenuo je nazad u kuću.

Marija je bila ustala i čekala ga na kuhinjskim vratima. Na­bacila je na telo nešto tanko i prozirno.

Pomilovala ga je rukom po obrazu.— Možeš li sada da mi odgovoriš? — upita ga.— Mogao bih tvog muža da pronađem i da ga ustrelim - -

reče Sejin. — Kao njegovoj udovici, pripapao bi ti ovaj ranč. Bi­la bi onda imovno obezibeđena. Da li bi i tada odjahala sa mnooa i sve ostavila?

★★★S E J N ★★★

— 0,n je kukavica. On ti se nikada ne hi suprotstavio u ot­vorenog iborbi, već bi tražio da te ubije s leđa. A čak i kad bi on umro, meni ne bi prif>ao ovaj ranč. Njegov uticajni brat u Ci­vava Sitiju bi preuzeo sve. On i tako smatra svog brata luđa­kom, zato što se sa pedeset šest godina oženio, sa mnom, iako sam ja imala tek šesnaest.

Za Sejina više nije bilo otvorenih pitanja. Marija ne bi mo­gla odaivde, aiko je on ne bi poveo. Tada bi završila kao ona de­vojka iz Enmoisilja. Postala bi bludnica, koja bi spavala s muš­karcima u nekoj jevtinoj kantini.

— Sutra ujutru ću znati — reče joj. — Hajdemo nazad u krevet.

— Doibro -— pristade Marija poslušno. Obavila ga je rukom i priljubila se uz njega.

Stiglo je jutro za koje joj je obećao o-dgovor. Zemlju je po« novo pritisnula nesnosna vrućina kada se Zapadnjak probudio. Do svitanja je samo dremao, a tek onda potonuo u dubok san.

I^jutito se izvukao iz čaršava. Nije bio nimalo oprezan, iako su moigle da neočekivano naiđu nevolje.

Marija je već bila davno ustala i poslovala okolo. Oprala je svoju adeću i vrelo julisko sunce je već osušilo. Sejn se obuče i ipo'če da doruSkuje. Marija mu je pripremila soičan, debeo stek, prižene krompire i tortilje. Bila je zaista dobra kuvarica. I kafa je bila odlična.

Bilo je vreme da se donese oidluka. Nemo ga je posmatrala i nije govorila ništa. Prestala je da ga moli. Sejn to opazi i do- palde mu se. To je pokazivalo da ta žena ima svoj ponos.

Izaišao je iz kuće, stajao neko vreme i gledao u zaslepljtijuće samce, koije je sa istoka oiba sjavalo, sivu pustinjsku zemlju. Stvari baje su se dogodile sada su mu se sasvim pojasinile u sve­sti. Znao je šta mora da čini. j

Marija ga je pratila, još uvek nemo čekajući.— Koliko je daleko odavde do železnice? — Uipita je, lako

okrenuvši glavu.Nije odgovorila. Pogledao je i opazio kako su joj se crte

lica blago promenile. Žene su kao mačke kada se radi o tome da naslute neizgovorene misli. A izgledalo je kao da 2iia zašto on to (pita.

— Znam — objasni Sejn — da dosta blizu, južno odavde, mora da bude nekakav grad, nekakva stanica ili bar neko mesto gde postoji sporedni kolosek, na koji može za izvesno vreme da78

'k 'k 'k Š E J N iiT-kir

se postavi jedan vagon. Reci mi gde ću naći jedno tašfevio mesto i koliko daleko moram da jašim.

Pogledao je.— Hajde, reci mi, mala!— Bila je jednom jedna stanica, koju su zvali Indio — od­

vrati Marija. U njenom glasu osećala se rezignacija. — Ali, sta­nica je zatvorena kad su banditi ubili železničke činovnike i spalili zgradu, U Indiju postoji još nekoliko korala za utovar stoke. I siporedni kolosek. Južno odavde, kao što si rekao, a onda jedan komad prema zapadu.

> — Koliko daleko?— Dvadeset milja, a možda i trideset. Bila sam samo jed­

nom tamo, ali jako dobro poznajem put.— Naći ću ga — reče Šejn.— Povedi me sa sobom!— Ne. Radi se o poslu koji ja moram da dokrajeim. Moglo

bi da bude veoma opasno.— To mi ništa ne simeta! A ako se ti ne vratiš. . .Njen glas umuče.Sejn priđe koralu, izvuče makova i osedla ga. Nijednom nije

pogledao ka gomili gvožđurije. Zlato je tamo bilo potpuno si­gurno. Nije nameravao da ga vuče sa sobom.

Marija ga je bila pratila do korala i sada je stajala tamo prekrštenjih ruku na grudima i posmatrala. Samo je za trenutak nabranog čela pogledaila ka kobili na kojoj je on dovukao polu­ge, ali, nije rekla ništa. Bio je spreman za poikret i poveo je ždr.epca do Marije.

— Sutra u toku dana ponovo ćemo se videti — reče joj.— Postoji nešto što bi trebalo da znaš . . .čekao je čitav minut da ona nastavi.— Šta bi trebalo da znam? — upita zatim.— Nije važno. Imam osećaj da će se moj muž još danas vra­

titi.— Obesi svoju podsuknju napolje kad on dođe — predloži

Zapadnjak. Onda joj stavi kažiprst pod bradu, podiže joj glavu i poljubi je. — I budi spremna na to da odjašemo čim ponovo dođem.

Posmatrala ga ie ozbiljnim i nedokučivim očima. Ništa nije odgovorila. I Sejn odjednom shvati da će mu biti đavolski teško da ostavi ovu ženu.

Brzo se vinu u sedlo i pojaha ka zapadu, u pustinju. Tek ipošto se dosta udaljio, okrete se i baci brz pogled nazad. Ma­

7»

★ ★ ★ g E J N ★★★

rija se nije ni pomakla. Stajala je još tamo gde je ostavio. Pos­matrala ga jc, dok se nije izgubio sa vidika.

Sejn se pitao šta je malo pre mislila svojim recima. Nije mogao da otkrije. Možda će saznati kad se bude vratio . . .

Ukoliko se vrati. . .*

Nekadašnia željern'.č'ka stanica Indio bila je mnogo dalje nego što je Marija m.islila. Tek pred zalazak sunca Sejn je ug­ledao i nju i isporedni kolosek na kome je stajao jedan privatni vagon.

On je do železničke pruge stigao još mnogo ranije i ustano­vio da SS nikakav voz niti vidi niti čuje. Satima i satima je pra­tio šine, sve dok konačno nije u daljini raspoznao stanicu i va­gon kao malu tačku.

Kada je bio udaljen još samo jednu milju, napusti zapad­njak prugu. Polako je jahao u širokom luku. Još uvek je nosio svoj po'nčo, ofucani še^ir i bezoblične bele pantalone. I izgledao je kao sslijak ko'ji se, jašući, vuče tuda, nemajući nikakav pose­ban cilj.

Nije mogao da otkrije ni najmanje kretanje. Može li biti da je Parnel ostavio va.gon nečuvan? Kad on očigledno igra zna­čajnu ulogu u njegovom planu.

Dalje zapadno, našao je Sejn jednu duboku jarugu. Tamo je vezao Sdreipca i o-stavio ga. Onda je počeo da se probija kroz žbunje i kaktuse. Sivkasti o-dsiaj nastupaiućeg sumraka polegao Je no tlu kada se sasvim nribližio stanici. Kuća je bila podignuta od železničluh pra-^ova. Nedostajala su vrata, zidovi su bili ug- lijen'^ani, a krov iedva (ja je i postojao.

Vladala je tišina. Sein se privlačio tako da se stanica našla Između nie^a i vagona. Uz put je skupio kamenje ne veće O'd bi- ligarpke kuftle.

Ba"’ o je je'^an k.^m^n visoko u vazđ'.ih, a onda se saffnuo i n ’ie se micao. Kamen pade na nekadašnju zgradu stanice i za­ču se tup udarac.

Samo trenuta^k kasnije, nešto se pomaklo. S»nka se poiavila H ulazu, zr'stala za trenutak, a onda prišla bliže. Jedan čovek izađe napoi'ie. Obema rukama dr^ao je pušku na ffoto'vs. Bio je onižeg rasta i imao bradato lice. Mosru'^° đa ie bio iedan nd onih koji ie čuvao vagon i one noći kad ie Sein odveo Rubi Hil'i^rd.

■ Covek zevnu. Očgiledno je bio spavao. Načinio je nekoliko koraka ka vagonu.

— Hej! — povika. — Ti, tamo unutra! Je li sve u redu?so

'k'k'k SEJN 'k'k'k

Pošao je u pogrešnom pravcu. Iza njega se podigao Sejn i požurio ka stražaru na vrhovima prstiju. U desnici je držao dru­gi kamen.

Stražar začu njegove korake. Okrete se, podiže pušku i zinu od iznenađenja.

— Prokleto kopile . . . — više nije stigao da i'zrusti.Sejn prebaci težinu tela na levu nogu i zavitla kamen.Začu se tup zvuk kada je čovek pogođen neposredno iznad

korena nosa. Prevrnu očima i stropošta se na tlo. Licem ka ze­mlji.

Sejn sada izvuče revolver i poče napregnuto da osmatra va­gon. Uspeo je ovog tipa bezglasno da savlada tako da ovaj nije uspeo da alarmira svog kompanjona. Ili više njih. Ali, jedan je sigurno bio. Sada će ipak morati da upotrebi revodver ako se neko pojavi.

Ništa se nije dogodilo. Sejn kleče, dohvati ruku čoveka, ko­jeg je oborio i opipa mu puls. Ovaj je još bio živ. To je iziski­valo nov posao od zapadnjaka. On ga zgrabi za prljavi okovrat- nik košulje i odvuče ga u poluspaljenu, staru staničnu zgradu. Tamo su kraj ulaza bila nabacana ćebad. Uz to i boca za vodu i više boca rakije koje su očigledno poticale iz zaliha u privatnom vagonu.

Sejn brzo odvuče čoveka u ugao. Skide mu košulju, iscepa je na trake i veza mu time zglobove na rukama i nogama, a onda mu zapuši i usta. Čovek se pomače i poče da se otima. Sejn ga udari revolverskom cevi za vrat i dovuče jedan uglje- nisani prag da time sakrije čoveka.

Posle nekoliko minuta izašao je iz zgrade i približio se va­gonu sa zadnje strane. Prebacio se preko nacifrane gvozdene og­rade platforme. Niko se nije video. Približio se jednom prozoru sa ko-ga su bile povučene zavese i bacio pogled unutra.

Ugledao je crnoputog službenika u čistoj belaj jakni kako upravo povlači nadóle jednu svetiljku sa stropa salona i pali je.

Inače se nije niko video.Sejn povuče vrata i uđe u vagon. Ponovo je, u znak upozo­

renja, pritisnuo cev revolvera uz usne.Onaj drugi — zvao se Kato, koliko se Sejn sećao — oidgovodi

osmehom.— Nije potrebno. Ja sam ovde sam.

6 Sejn S8 8Í

'ie'k'k SEJN -k'kir

— Grom i pakao! — prasnu Sejn. — Treba li to da znači da je Parnel odjahao i ostavio samo jednog čoveka kao stražu?

— Ne, dvojica su. Ali, otprilike šest milja odavde ima jedan starac, koji gaji ko.ze, I on ima kćer. Njih dvojica je posećuju naizmenično. Drugi bi morao zaista već da se vrati, ali, u stva­ri, veoma bih se čudio ako se pojavi pre jutra.

On uipitno diže obrve.— A taj što je bio u brvnari.. .?

— On spava i probudiiče se s glavobolj'om — »bjasni Seon-— Nego, Kato, je li Parnel rekao kada će se vratiti?

Trebalo je jož juče da bude ponovo ovde. Ali, od njega nd glasa. Ja postajem polaiko nervoizan, a i kompanija „Južni Pa­cifik” sigurno isto tako. Oni će sigurno sutra poslati po taj va­gon, ako prethodno ne dobiju vest da se on nalazi na putu za sever.

Sejn je razmišljao. Možda je on ovo dugo jahanje užarenom pusitnjom preduzeo džabe. Neokončanii posao sa Lnitom Pame- lom, koji ga je doveo ovamo, možda nikada neće ni biti zaMjiu- čen, Parnela je mogla da ugriae jedna od onili zmiga, one noća u Kasikabelovog sobi s blagom. Možda je Parnel već danima mir­ta v. Izgledalo je, kao da je jahanje dovde bilo čist guibitak vre­mena, pomisli Sejn. Pa, čovek nema uivek najbolje karte u ru­kama.

Ako bi brzo odljahao, mogao bi do ponoći ponovo da bude s Marijom. Ukoliko se njen muž nije vratio. Nadao se da to nige slučaj. Mogli su sutra ujutru pravovremeno da se odatle izgube i da odjažu sa zlatom-na sever. ■

Kato odjednom ode iza šanika.— Vi pijete visiki, ako se dobro sećam • pttoie^ — A mi

imamo još uvek malo leda, ako želite.— Rado — odvrati Zapadnjak. Pod vagosiosn se raaliiBito ve­

liko spremište za led. U tom spremištu je hteo Ka^aibel đa pre­baci plen preko meksiSke granice. Ali, kako su stvaari sad iz­gledale, neće od tog posla biti ništa.

— Kato — reče S^n. — Časti i sebe jedndon pićem i sedi kraj mene.

— Hvala. Ja ću uzeti brendi, alko vam ne smeta.S^n se promeškolji u foiteliji. Vrteo je među đlanoivima

hladnu čaSu s visikijem.Kato sede i srtknu svog breiME.

«2

'•kidrS E JN iritit

— Je li istina na Je Parnel pronašao neko blago i da hoće da ga iznese zi Meksika? — promrmlja.

Govorio Je brzo dalje, dok ga Je Sejn posmatrao s laMm ne- poverenjem:

— Parnel Je čovek koji mnogo govori o samom seibi. A ja za njega nisam više od dela nameštaja. Zbog toga mnogo znam.

Vagonom se sad raširila tišina. Sejn pomisli na čiste pokri­vače u kabini za spavanje. Trebalo bi to isprobati.

Ali, možda drugi put. Možda će zaista iznajmiti privatni va­gon i isprobati ovakav način putovanja zajedno s Marijom. Možda će čak i ovaj vagon iznajmiti.

— Da, radi se o jednom blagu — odvrati glasno na Katovo pitanje. Ipak, sumnjam da Je Parnel preživeo i da ima to blago u rukama. Sumnjam takođe da ćeš ga ikada više videti.

Pomislio Je na to da bi možda do večere mogao da ostane s Katoom i tek onda da odjaše natrag. Ali ne, bolje je ako se vrati Mariji ne gubeći vreme.

Podigao je čašu, s namerom da je ijskapi.Ruika mu se skamenila.Napred, u vagonu, iznenada zatapkaše čizme u hodniku. Za-

fiuo se snažan glas Luta Parnela.— Ovamo, Kaskabele! Popićemo piće dok tvoji mućaćosi

Stovare teret i prenesu ga u vagon.Kato je takođe bio zapanjen. Njegove oči klizile su salo­

nom, tražeći izlaz koga nije bilo.Isto tako malo šansi za izilaz video Je i Sejn.

xm

Ali, Sejn se Joiš Jednom osvrte, koristeći mtmo’evJto sldbodtl kretanja, koja mu je Još ostala.

Nije mogao nazad preko platforme s koje Je došao. Jer, Kaskabelovi ljudi su bili napolju. Sejn ih Je sada i čuo, hvataju­ći njihove uzbuđene glasove i trupkanje kopita.

S jedne strane vagona, bila Je navučena zavesa. Verovatno je tako Kato želeo da se zaštiti od popodnevnog sunca. S te strane su banditi došli, a on ih nije video ni čuo.

Te stvari su strujale Sejnovom glavom. Nije mogao da na­đe za sebe izvinjenje što je protraćio vreme uz piće i nije bio dovoljno oprezan. Covek ne može tako nemarno đa se ponaša. Sejn je brzo razmišljao i došao do zaključka da će morati da

83

paćSi Bio je ¡prisiljen da tilbija i da se omanja na sopstvOTO«reću. Uspravio se i hteo da potegne „kolt” iz futrole.

Ali, oklevao je. Pogled mu je lutao prostorijom i orada do- taiče Katoa prstom. Micao se bezglasno, ustisnuvši Katou svoju čaSu u šaku. Kliznuo je iza bara.

Tamo nije pokušavao ničim da se zaštiti, ili sakrije. Umes- to toga, približio se vratima koja su se nalazila iza barmenove glave. Visoka, uska drvena vrata, koja su bila pduotVorena.

Iza se nalazila mala pokrajna ¡prostomija u kojoj je na re­galu staijalo više boca i kutija. Na jednoj kuki visila je bela jak­na, Segn se natraške uvuče u uiskü prostoriju, koja mu je nudila tanuin dovoljno mesta. Povuče vrata k sebi, ostavljajoići samo usku pukotinu da osmatra.

Samo trenutak kasnije, pojaviše se Pamel i vođa bandita. Kato, kogi je sada brisao čaše, okrete se ka njima.

' — Dobro veče, mister Parnele! — promrmlja. — Sta želite?— Trebalo bi da se li sam setiš — odvrati Parnel Ijutito. —

■Viski, do đavola! I to moju ličnu bocu„grin Ml” . Kožu ću ti «drati ako si cugao iz nje. Kaskabele, šta ti hoćeš?

— Nije važno. Pivo, alko je hladno. Slušaj sad! Nemamo Tremena za pijenje. Loikomotiva iz Nuevo Rinkona će svakog, éasa biti ovde, da bi odvukla ovaj vagon na sever.

— Ako se ništa u međuvremenu ne dogodi — odgovoiri Pamel.

— Ja sam poslao nekoliko dobrih ljudi da oíbsábede da lo- komoliiva zaista dođe — ob(jasni Kaskabel.

Kato otvori bocu piva za njega. Parnel ga upita za ona (dvojicu plaćenih revolveraša koje je ostavio kao stražare kraj vagona. Kato po'kuSa da oibjaisni njihovu vezu sa koizarevoan fcćeri. Tvrdio je da su obojica kod nje.

Pamel se razbesnio.— Tako mi svega, ostavaću ovde tu kopilad! Mogu peSes

Üa se vrate iz Meksika!— Dosta! — prekide ga Kaskabel nestrpljivo. — Mani se

toga, hombre. Slušaj me sad! Hoću da najikasnije za Ojsam dana budeš opet ovde. Sa dolarima koje ćeš dobiti za ono što moji ljudi natovare u vagón.

■— To ie đavolski, malo vremena — kolebao se Pamel.— Sam si rekao da nije teško preprodati zlato. Ti ćeš to

«raditi dok se ja budem oslobađao pritiska ruralesa.— Ti si im u Oro Grande dobro ipotprašio. Neće Ü v®e pra­

viti problema.

iric-k S E J N 'k'kir

— Možda imaš pravo. Ipak ću prokrstariti bregovima, doiš se ti ne vratiš. Onda ću imati dovoljno novca da napustim Mek­siko. Ali, ja neću da idem u Sjedinjene Države, jer, kad bi me tamo uhvatili, poslali bi me nazad, pa bih stao pred DiazoY streljački vo-d.

Sejn je zurio kro-z pukotinu. Nije mogao da vidi nijedinog od te dvojice. To ga je ljutilo. Može li da izleti kroz vrata i da ih obojicu onesposobi, a da ih ne ubije?

Druga misao se probudi u njemu. Mogao je jednostavno da ostane u vagonu, da sačeka doJazak lokomotive i da se onda jednostavno s Parnelom prekotrlja preko granice.

Kaskabel se po.no'vo javi za reč.— I ti ćeš se vratiti, hombre! Jer ja ću poslati moja dva nitj-

'>olja čoveka da na to pripaze. Mene nećeš prevariti kao OTLOg drugog gringa u onom poslu sa viskijem u Matamorasu.

Bandit se bavi čistim besmislicama, zaključi Zapadnjiak. Ka­da Parnel jednom s ovim vagonom pređe granicu, moći će da nestane bestraga i da mu puca prsluk čak i ako bi ga gonila cela Kaskabelova bulumenta.

Sejn bi mogao da se otarasi obojice bandita, koje je Kasika­bel hteo da pofšalje. I onda . . . treba li da ukloni s puta i Pamela, i da celo blago uzme sebi?

Bile su to primamljive misli. Blago bandita je garantovanfl» bilo vrednije od milion dolara. Još nikada Sejn nije imao u ru­kama milion.

— Ovo će za nas biti od velike korisiti, amigo! — protestvo- vao je Parnel. — Možeš se osloniti na mene!

— Učiniću t o . . . ako moram — odvrati Kaskabel. — Ali, a fo nameravaš da pobegneš i da me pokradeš, onda ti obeća­vam nešto: kunem ti se da ću te uhvatiti i vratiti u Meksiko. Onda ću te odvesti u Oro Grande i zatvoriti te golog u prosto­riju u kojoj žive moje zvečarke. Nećeš imati šanse da umabne§. Pokušavaćeš da se penješ uz zidove kad one počnu da sikću i da te napadaju!

— Za ime neba, ne govori tako! — viknu Pamel.Za trenutak je zavladala tišina. Spolja su se čuli koraci.

Pamel promrmlja nešto.— Da — složi se Kaskabel. — Moram napolje da i^ara

uputstva.Začuli su se njegovi teSki koraci dok se udaljavao ka pred-

nijoij strani vagona. Sejn odahnu. Mogao je da napusti lueku osta­v u . . .

85

'k'k'k Š E J N -k'k'k

Pama’kao se i u poslednjem trenutku zadržao uzviik fenena- đena kada je ču® Rubi Hilijard kako govori:

— Ja sam utnorna i meni je vruiće. Hoću neSto Madno da popijem.

Očigledno je upravo tišla.— Drago m:i Je da vas ponovo vidim, mis Hilijaird — poas-

'dravi je Kato. — Napraviću vam punč s ledom.Nije joj uspelo da pobegne s pukovnikom Valdezom.Ponovo je bila u Kaskabelovoj vlasti.— Naredio sam ti da ostaneš napolju! — zareža vođa ban-

iiita.— Sta ćeš učiniti onda ako te ne poslušam? — upita ga

Rubi. — Bacićeš me svojim zvečarkama? Učini to, Onda neću morati više da džonjam u sedlu i sedim po stenju!

Iz njenog glasa je izbijala neobična oštrina.Kaskabel Ijutito oipsova. '— Žene! Ili urlaju ili gunđaju! '— Sta ćeš! — primeti Parnel.— Dođi sa mnom — naredi bandit Parnelu. — Hoću da se

pobrinem da se sav teret utovari da se izgubimo odavde što je moguće pre.

Doik su se udaljavali, mrmljao je Parnel nešto o tome da i on treba da iada naređenja. Ali, nije bilo nikog od njegovih revod- veraša da njegova uputstva sasluša.

Sejn oslušnu i uveri se da su otišli. Onda izađe vz nusprosto­rije.

Rubi je sedela na sofi, gde je i prvi puit video. Ruka joj je zadrhtala kad ga je ugledala, i prosu joj se malo pića. Nosila je još uivek istu bluzu i sulknjiu. Izgledala je prašnjavo i iisciiplje- no. Ali, moglo se raspoamati i to da se u njoj dogodila pro- mena.

Izgledalo je kao da se njoj sve to čini samo kao m6ra s bo­jom je odlučila da živi.

— Kato — promrmlja Sejn. — Drži oči i uSi otvorene. . . za svaki slučaj!

Prošao je pored čoveka koji je stajao za barom, prišao je prozo'ru sa koga su bile povučene zavese i bacio pogled napolje.

Večernji sumrak postajao je sve gušći i mrak samo što se nije spustio. Sejn opazi grupu tovarnih životinja koje su nosile Ka^kabelovo blago i približavale se vagonu.

Odimače se od prozora i pogleda Rubi.

!B6

'k'k'k ŠEJN -k'k'k

— Sta je sa VaMezom? Je li mrtav?— Ne 2aiam. O n . . . on je pobegao. Dala sam mu vremena

za to. Usipelo mi je da zadržim Kaskabela minut-dva. Onda je on poslao svoje ljude za Valdezom. Ali, oni su se vratili praznih ruku. Valdez je bio ranjen. Možda nije preživeo . . .

Glas joj je zvučao žalosno. Za vreme dok je bila s njim, naučila je da ceni pukovnika.

U vagonu je ponovo bilo tiho. Spolja se čula galama koju su dizali Kasikabelovi lijudi. Sejn je napregnuto razmišljao, ali nije došao ni na kakvu upotrebljivu zamisao.

— Ja ču otići s Kaskabelom — reče Rubi. — To viSe ne ig­ra nikakvu ulogu.

GJas joj je zvučao razborito, pogled joj je bio miran i viso­ko je digla glavu. Od njihovog prvog susreta Rubi Hilijard se zaista mnoigo, mnogo promenila.

Sejn nije video nikakve šanse da umakne iz ovog vagona i da je povede sa sobom. Rizik je izgledao suviše veliki.

Ili možda . . . ? Kad bi mogao da nadmudri Kaskabela, da ga munjevito ubije, to bi moglo da unese zabunu među njegove ljude, što bi predstavljalo šansu za bekstvo . . .

Sejn je znao da ovo razmišljanje ima jednu manu. Morao se uhvatiti u koštac sa više od dvadeset bandita. Oni su bili broj­čano dovoljno snažni, čak i da odbiju ruralese. Ipak, morao je da rizikuje, jer mu ništa bolje nije padalo na pamet.

Načinio je nekoliko koraka ka zadnjem zidu vagona. Sa za­pada se u daljinii čulo iznenada oglašavanje lokomotive. Maši­na je dolazila iz Nuevo Rinkona, da ovaj vagon preveze nazad preko granice.

— Oh, ne! — zagrcnu be iznenada Rubi.Kato uzdahnu čujno.A neko se nasmeja tiho.— Konačno te imam, ti, prokleti pasji sine!Sejn se osvrte.Vako je stajao na suprtnoj strani salona, tik kraj hodnika.

Glava mu je bila omotana zavojem natopljenim krvlju. U des­nici je držao kolt.

Sada je bilo jasno šta je Parnel mislio time, kada je rekao da nekome treba da da uputstva. Hteo je da naredi Vakou da uđe u vagon i da tu čuva stražu.

Vakoov osmeh bio je leden, a oči su mu zlobno svetlucale. On neće oklevati da povuče obarač,

8^

★★★ S E J N -k-k-k

Šejn nije imao izbora. Morao je da se odluči na bezizgle­dan pokušaj, jer je Vako mogao da ga ubije pre nego što bi on ponovo udahnuo.

„Kolt” prasnu. Plavičasti dim u centru plamena iz cevi po­kazivao je jasno da je Vako sa smrtonosnom preciznošću nani­šanio u Šejnovu glavu. ■■■

A Sejn je tek tada dizao „kolt” , koji nije još bio sasvim ni izvukao iz futrole.

xrvi-

Ali, Zapadnjak je posedovao dovoljno iskustva da u svakoj mogućoj situaciji, u takvoj borbi, predvidi stvari i tome podesi svoje reakcije. ■*'

Munjevito se p>omakao baš kada je Vako pritisnuo obarač; Maknuo je glavu u stranu i okrenuo se. Bio mu je potreban sa­mo delić sekunde da uputi protivniku prvu kuglu.

Odjek pucnja prolomio se vagonom. Sejn oseti vreli dah olova samo za širinu prsta od svoje glave,

Vako besno urliknu kad shvati da je njegov metak proma­šio. Hitro okrete revolver i opali ponovo, Ali, Sejn se opet brže izmače u stranu, i ponovo metak njegovog protivnika po.godi,u prazno,

Sejn je sada već držao revolver slo'bodan u ruci, munjevito je nanišanio i poslao metak Vakou u grudi.

Kada nekog zgrabi žilava ruka smrti, to se oidmah pokaže. Vakoov izraz lica se promeni čim ga Je udarac kugle odbacio unazad. Njegov mozak kao da je iskazivao protest protiv takve lekcije koja mu je u poslednjoj sekundi života bila održana iz ubilačke umetnosti rukovanja revolverom.

Posrnuo je pola koraka ka Zapadnjaku i pomoivo pritisnuo obarač. Ali, ta kugla je pogodila tepih, Sejn mu uputi i drugi metak u telo. Olovo baci Vakoa na pod. Trzao se još sekundu, a onda se ispružio mirno. Za Sejna Je to ponovo bila po ra(da pra­vila da je sam.o mrtav neprijatelj dobar neprijatelj. Ruibi ERili- Jard zastenja:

— Sada će oni doći . . . svi . . .Šejn, psujući, klimnu glavom, Osećao Je užasan gnev zibog

toga što se stvar tako odvijala. Zato Sto je bio prisiljen da upo­trebi oružje i što je toliko prokleto malo postigao. Nije Kaska-88

'k'k'k SEJN -k'k'k

bel bio mrtav, već jedan mladić koji je uživao u ubijanju, što nije bilo naročito važno. Rubi je imala pravo, Spolja odjeknuše uzvici i gomila pokulja u vagon. Šejn priđe beživotnom telu i uze Vakoov kolt. Sada je imao ukupno tri revolvera.

Napolju su i dalje odjekivali uzvici. Zmije, škorpioni, pomi­sli šejn. Da li će zaista biti izručen njihovim smrtonosnim uje­dima i ubodima,.! da li će mu kosti izbeleti ovde, u Meksiku?

Potpetice čizama odjekivale su od metala napolju na plat­formi. A vagon se lako ugibao po'd koracima koji su sada dola­zili sa obe strane.

Rubi je bila bleda. Ni Kato nije izgledao drukčije.— Ležite oboje! — doviknu im Zapadnjak.Onda zgrabi jednu tešku stolicu, podiže je i udari njome o

prozor čije su zavese bile povučene. Staklo se rasprsnu i nasta­de otvor okružen oštrim ostacima okna.

Šejn prolete u snažnom skoku kroz prozor, nogama napred i ruku visoko podignutih da bi zaštitio lice. Sreća je bila na njegovoj" strani. Nije se ranio. Tresnuo je o

tio, ispružio se i munjevito otkotrljao pod vagon u blizinu toč- kova.

3rzo su ga otkrili što su dokazivali glasni uzvici. Prasnuše pijcnji i kugle su udarale o čelik točkova izazivajući zvuke kao da vibrira neki džinovski gong. Sejn uzvrati vatrom, pogodi dvaput jedno za drugim, a onda i treći put. Video je kako se ljudi prevrću.

— Matare! Ubij ga!Bio je to divlji krik koji je odjeknuo kroz sumrak. Negde je

Kaskabel grmeo sočne psovke, terajući svoje ljude napred.Senka se ukaza pod kukom vagona.Sejn je pravovremeno ugleda i uspe da sa dva brza hica

skine nevidljivog bandita sebi s vrata.Konjanici su galopirali ovamo, naginjali se postrance i po­

kušavali da dokače Sejna mecima koji su dizali praš.inu i razbi­jali tucanik na nasipu. Zapadnjak otpuza u stranu, stiže do ot­vorenog prostora i ponada se da se dokopa Kaskabela.

Ponovo je imao sreće. Otkrio je vođu bandita koji se nala­zio u sedlu. Verovatno se u o'voj smrtonos-noj igri tamo oseća» bolje.

Šejn mu se šunjao sa zapada. Onda opali metak na Kas-ka- &ela, ali, pogodi samo njegovog konja. Ovaj se sruši na tlo.

U zapadnjaku proključa bes. Upropastio je jedan hitac i je -

★★★S E J N ★★★

dnoj životinji nepotrebno zadao bol. Odbacio je taj revolver, iz­vukao drugi i zasuo Kaskabela olovom. AM, Šejnova sreća je sada iščezla. Bandit je našao zaklon u jednom plitkom koritu potoka, i još nije bio pogođen.

— Kopile! — grmeo je Kaskabel, goreči oid gneva. — Pasji sine!

Tao čovek mora da je iznenada pošašavio, jer je odjednom napustio zaklon i počeo da puže ka Šegnu.. Zapadnjak, koji je iza sebe imao vagon, priljubio se sasvim uz tlo. Ponovo su od­jeknuli pucnji.

Nešto dalje, grupisali su se jahači u sumraku. Za jedan tre­nutak i oni će napa-sti. Šejn je osetio da će njegov položaj pos­tati bezizjgledan, ako mu ne uspe, da ubije Kaskabela.

Loikomotiva se još kotrljala, kad se Šejn ponovo baci ka tlu i u opasnoj blizini točkova koji su škripali preko šina usipeo da se prebaci na drugu stranu koloseka.

Kaskabel je stajao tamo i grmeo naređenja svojim ljudima u lokomotivi.

— On je na drugoj strani! Ubijte ga!—. Ovde, ti, pseto! — viknu Sejn. — Ovde sam!Kasikabei se okrete, usta mu se ra^japiše a ženice raširiše.

Jurnuo je ka Šejnu, jurnuo ravno na metak koji ga je pogodio iznad opasača i uzdrmao ga. Malo se pognuo, opalio ne nišaneći, i pošao nesigurnim, ali cilju usmerenim koracima bliže. Ponovo je pokušao da puca. Šejn mu posla još jednu kuglu, ovaj put malo više. I odmah je opalio i treći metak, koji je vođi bandita razderao grudi i krv je snažno potekla. Kaskabel je bio mrtav.

Tek sada, Šejn uspe da registruje bezbrojne pucnjeve puša­ka. Videli su se jahači, među kojima su neki bežali, a drugi ih gonili divlje. I ponovo Je Šejn čuo poklike:

jJDiaz! Meksiko!”Opazio je neodlučnost bandita.Ovaj put Je odred ruralesa bio veCi, verovatno dve čete. Ali

stigli su kasno. Da li je VaLdez bio sa njima? Sejn nije mogao da vidi pukovnika,

Lijudi poskakaše sa lokomotive i pobegoše u noć. Malo dalje njiiskale Siu tovarne životinje i gurale se međusobno sa svojim dragocenim teretom, I bio Je još neko ko je pokušao da beži,

Sejn je u nekoliko brzih koraka bio kraj njega, i preprećio mu put,

— Ne tako breso, Lute!.— naredi.9«V

•k k ' k Š E J N -k 'k 'k

Parnel se borio za vazduh.— Daj mi šanisu, Sejne!Zapadnjak ispruži ruku s revolverom i munu ga po jaknL— Slutio sam da si s tim špekulisao!Bio je to omot od papira za pakovanje sa zlatom prevuče­

nim novčanicama.— Ne! — proštenja Parnel. — To pripada meni!— Time ćeš platiti omo što mi duguješ. Ja sam došao đa to

naplatim. To je sada okončano. Knjiga je zatvorena, Lute! Guibi se! Pronađi sebi bosljd pravac!

Podelio je Parnelu još jedan udarac. Onda se okrete ka vagonu gde je Rubi stajala na prednjem steipeništu. Dok joj je prilazio, Sejn uze no'voanice iz omota. Zastade pred ženom, smo­ta banknote i gurnu ih joj kroz otvor u bluzu.

Time je i ovaj posao bio okončan. Najmanje što je Rubi ,oče- fci vala bila je i pored svega jedna značajna suma za njiu.

— Nemoj da Valdez o tame sazna — reče joj. — Ostani 3 nj'Lm neko vreme. On te neće oženiti. AM, će ti proikirči'ti put ka časnim ljudima ako je to ono što želiš.

Rubi 'dirnuto klimnu glavom. U njenim očima se video neiki nov izraz. '

Sejn je zadržao hekoliko banknota. Prišao je Katou, koji je upravo izašao iz vagona i utisnuo mu novac u šaku.

— Zakapaj onoga u brvnari — reče mu. — Adios, Kato.Odjeknuo je krik i jedan ko:nj dojuri O'd tokomotive. Jahafi

skoči na tlo i zagleda se u beživotno Kaskabelovo telo. Onda iz­vuče desnu ruku iz zavoja, mahnu njome i ponovo gwnH'U: i

— Gringo! Gde se kriješ? 1Sejn poče da se povlači u tamu.— Pokaži se! — vikao je pukovnik Pedro Validez. — Za ime

neba, pruži mi zadovoljštinu! Udarac za udarac bičem! Korističu se devom rukom, iii ranjenom desnom, kako žeiMš!

Sejn se javi.— Zaboravi to! — vikao je. — Diaz će te proizvesti u ge­

nerala kad mu baciš zlato pod noge! A ti to hoćeš da doživiš, zar ne? A nećeš to doživeti ako se budemo borili! Onda ću ti smrskati lice i ispašće ti oči!

— Nije važno! — urlao je Valdez. — Ja ču ipak zadati po- slednji udarac i naterati te na kolena, a onda ču ti prosvirati kuglu kroz glavu! Neka si proklet, gringo, ako se ne usudiš!

Segn nastavi svoje povlačenje u narak.

»i

★★★ Š E J N - k ' k ' k

— Ako nećeš sada, onda dođi drugi put u Meksiko, pa da se neg-de sretnemo! —- vikao je Valdez. — Bilo gde!

— To ću sigurno učiniti! — odgovori Zapadnjak. Sada se smejao. Osećao se bolje i dugim koracima, grabio je ka svom konju koji ga je čekao u jaruzi. Sve se završilo na zadovo'ljiava- jiići način, i sada mu je preostalo još samo da se vrati Mariji.

XV

SJ-igao je na Piko ranč sledećeg dana. Kada se približio ku­ći odmah je utvrdio da je crvena podsuknja iščezla. S njom očevidno i Marija. Zadnja vrata bila su otvorena i u kući nije bilo ni žive duše. Ali, postojali su jasni tragovi; razbijeni lon- ci u kuhinji, iscepani komadi ženske odeće u spavaćoj sobi, pre- vmut nameštaj. Sve je ukazivalo na to da je neko u besu pre­vrnuo kuću na glavu.

Sejn izađe iz kuće i požuri ka gomili gvožđurije. Nekako se nije previše iznenadio kad je ustanovio da jedna od poluga ne­dostaje.

Sada mu Je sve bilo Jasno. Ona Je videla kad Je sakrio po­luge. Sejn Je sada znao šta mu Je još htela reći dok je odlazio. Da zaa za poluge u gvožđuriji.

Samo jedna. Za Šejna Je to mnogo govorilo.Skoro da Je mogao da čuje Marijin glas:„Ako se živ vratiš, čoveče moj, pođi za mnom! Nisam te

rinogila zadržati i zato ti nisam rekla ništa. Ja sam ovu Jednu zlatnu polugu zadržala za sebe za slučaj da te više ne vidim. Ali, ja ću Je čuvati veoma dobro. . . i novac koji za nju dobi­jem . . . ako bude volja sudbine da budemo ponovo zajedno, taj novac će ti sav pripasti” .

Kobila nije bila u koralu. Marija je očevidno povela da bi m«gla da transportuje polugu. Šejn nađe Jednog mustanga i ve- xa\mu preostaiLu polugu pod ćebetom na leđima.

Ponovo mu se učinilo kao da čuje Marijin glas:JMorala sam to da učinim. Nisam više ni trenutka mogla

da' podnosnn svoga muža. Ali, nisam znala da li ćeš preživeti i da >li ćeš se vratiti. Zbog toga sam uzela samo jednu polugu. I vearui^ da ćeš znati kuda sam otišla i šta ću učiniti” .

Da. Jahala Je na sever, ka granici. Jer je znala da samo preko, u t>ržavama, ima mogućnosti da zlato pretvori u dolare,

•2

■k'k'k Š E J N-kicir

i da to zadrži. Trebalo je samo da jaiše na sever da bd za dan jahanja stigao Mariju Piko.

Ili?Šejn se počeša po bradi, pomišljajući na drugu m<jgućnost

koju je imao. Mogao je da se zadovoilji jednom poluigom i da sebi onda sa novcem načini lep život. Gde? Grickao je usne. San Francisko možda... Kanzas ili Cikago. Onda pomisli na Nju Orlins.

Oklevao je još jedan trenutak i mislio na kabaire, koji je tamo poznavao, elegantan i zanimljiv. Jake svetiljke i čitav red dugonogih lepotica koje plešu kan-kan. Njihova put boje sloao- vače i muizika koj.a dovodi do ushićenja.

Suviše je dugo oklevao, a onda se iznenada pojaviše jahači koji su jurili ovamo. Tri vakerosa i jedan muškarac koijii je no­sio odeću hacijendera. Skočio je na tlo, ispravio se pred padnjakom i zagledao u njega.

— Ko si ti? Šta ti tražiš na mom imanju? — povikao je.Obrisao se rukom preko tankih usana, potiskujući bes. OS

Bu mu se zacrvenele i iz njega je baizidio prodoraji zadah. Ma­rijin muž Alonzo, bez sumnje.

— Jedan gringo koji izgleda kao seljak! Tako je! Tako nxi neba, ti si čovek koji je ovde bio viđen s njom. . . noću!

Ova zemlja, prazma od ljudi, očigledno je posvuda imala oči. Sejn je to znao. I sigurno je bilo tačno da je bio viđen.

— Ona mi je napisala cedulju da me ostavlja! — penio se Alonzo Piko. Dakle, on je već bio ovde i u besu kuću prevrnuo na glavu. Dodao je još. — I ona nije odjahala na jug, nego na sever ili na zapad.

On je, dakle, već tražio Mariju. Njegov pogled je za tre­nutak počivao na mustangu.

— Konj pripada meni — reče — kao i ono što mu je ve­zano na leđima. Verovatno je to nešto što si hteo đa mi iikra- deš. E, pa, ti nećeš s tim odjahati... i nećeš je pratiti!

Pikove oči su svetlucale Ijutito.-— Ja ću to učiniti. Ja ću je na kraju dovući nazad na užetu

i godinu dana ču je svaki dan tući! Ali, prvo ću se obračunati • tobom!

Ponovo je obrisao usta, a onda sipustio desnu ruku ka drScI revolvera.

Sejn je sa ledenom pažnjom držao tu njegovu ruku na ok(k Njegove reći su zvučale kao da se dosađuje.

•k'k'k S e j n

— Eazmisii joiš jednom o tome, hombre! I onda se »kani! Godinu dana bi mogao svaki dan da pokušavaš da se nosiš sa umom, I svaki put bi ostao kratkih rukava . . .

Seijn je i vakeroise držao na oku. Da 11 će biti dovoljno brz, ida savlada svu trojicu ako bude morao?

— Ja ću tvoje ostatke baciti kojotima da ih prožderu! -r- gmmu Piko.

— Do đavola — izusti Sejn, ali, kao da je to rekao samom sebi.

Izgleda da je poistojao samo jedan put da to dokrajči. Sve­jedno kako vakerosi reagovali, morao je Mariju Piko da načini udiovicom. Kao Sto joj je u onoj noći govorio.

Daljii razllog bio je taj što mu je Alonza Pikoa bilo dosta. On neodlučno zakoluta očima i koraknu nazad i htede da se ok­rene, kao da se više nije usuđivao da se sukobi.

Piko ispusti uzvik zadovoljstva i posegnu za revolverom. Bio je brz, neočekivano brz. Ali, njegove oči se panično raširiše kad se Seijn ponovo okrenuo. „Kolt” je kao začaran ležao u Za- paidnjakovaj desnici.

Pre nego što je Piko izvukao revolver sasvim iz futrole od­jeknu „kolt” koji je Sejn uzeo Valdezu. U poslednjem deliću Bekumide, Šejn malo spusti cev. Njegova kugla prostreli Pdkoovu Doiga i ovaj se sruši na zemlju. Poče da urla od bola.

Šejn nije bio spreman da ovom jadnom tipu uputi i drugu Kuiglu i Marij'u zaista učini udovicom. Iako je oivaj vrištao, vr- teM se po zemljji. Jer, on neće dugo moći da se popne u sedlo, pa neće moći ni da goni svoju ženu. Tako se stvar još sasvim do­bro završila., OKad bi j'Oiš i vakerose iskljiučio iz igre . . .

f*ogledaLO je u te ljude i svakom od njih pokazao naizmenič- Ao Cev svog revolvera. Odlučno svetlucanje u njegovim očima odivratilo ih je od bilo kakvog pokušajia.

Vinnio se u sedlo ždrepca i poterao mustanga za sobom.Kasnije, kad je sunce već bilo duboko na zapadu, otkrio je

tragove koji su još biti dosta sveži i vodili su na sever. Marija, boda je sa dva konja bila na putu.

Dok je pratio tragove, setio se iznenada jedne druge scene <a Nju Onlinsu: kockarska sala u kojoj se pri jednoj igri može izgubiti pedeset hiljada dolara. I koje je sada imao Šanse da .vrati.

Sa čežnjom je pomislio na Marigu. Još jednom je prožiiveoH

•k'k'k S e j n -k'k'k

strasnu noć koiju je proveo s njom. Ail, na tu -vastu vemosti on nije bio spreman.

Pomislio je ponovo na lepotice u metropoli zadovoljstva na Misisipiju. Onda zavrte glavom, malo žalosno, ali odlučno. To je bio rastanak od Marije Piko. Može da zadrži drugu Kaskabelovu polugu. Možda je to bila najveća nadoknada koju je jedna žena uotpšte dobila za noć provedenu s jednim muSkarcem.

Zategnuti uzde, odvoj,io se Sejn od tragove i pojahao ka istoku.

Pred njim su ležale beskonačne milje, i svaka od njih opas­na. Ali, O'n je znao da ništa drugo ne želi.

I mrmljao je u bradu.— Njiu Orlins! Nju Orlins!

K R A J

N EDEUNI LIST NOVINSKOG FORMATA ZA ČITAOČE SVIH UZRASTA

SVAKOG ČETVRTKA

VASI OMILJENI STRIP JUNACI REDOVNI SU GOST! NA

STRANICAMA SPUNK NOVOSTI

TARZAN, MODEST! BLEJZ, BEN BOLT, RIP KIRBI, SREBRNI LETAC, DŽEP HOK,

HULK, iZNOGUD POPAJ I DRUGI

RAZNI PRILOZI POSVEĆEN! DEVETOJ UMETNOSTi ZANIMLJIVOSTI IZ ZEMLJE I SVE^A. POPAJEVA ŠKOLA CRTANJA

I IZUZETNO ZANIMLJIV FELJTON BERLICA I MURA „DOGAĐAJ U ROZVELU”

EDICIJA DOK HOLIDEJ VANREDAN BROJ

SltOi A S V B S H a

SEJNBR0039

DZEK SLEJD

CRNI ANĐEOIznenada prasnu pucanj i Sejn se pognu u sedlu.

Metak je udario tik kraj njegovog vranca u pustinjski pesak.

Ponovo je imao sreće.Ali, koliko još dugo?

Još od jutra ta horda mu je bila za leđima.I sve ga je gublje gonila u pakao pustinje.

Ujutru su bila osmorica.Sada ih je bilo još šest.

Dvojicu je u međuvremenu skinuo iz sedla.Šta je taj prokleti prepad trebalo da znači?

izlazi 16. avgusta 1982.IZDAJE I ŠTAMPA NIŠRO FORUM OOUR MARKETPRINT, 21000 NOVI SAD V. MIŠIĆA 1.