Aleksandar Dima

Grof Monte Kristo

Preveli Andrija Milievii Duko Kosti

Priredio Ivan Kalnak,Vrac, 2011.

Naslov originala:ALEXANDRE DUMAS:

LA COMTE DE MONTE-CRISTO

PRVI DEO

1. DOLAZAK U MARSELJ

Na dan 24. februara 1815. godine, straar na tornju crkve Notr-Dam de la Gard objavi dolazakvelike jedrenjae Faraon, koja se vraala sa putovanja do Smirne, Trsta i Napulja.

Kao to je bilo uobiajeno, jedan obalni krmar poe odmah iz pristanita, plovei du sametvrave If, i pristade uz lau izmeu rta Morion i ostrva Rion.

Odmah zatim kao to je takoe bilo uobiajeno, topovska platforma na tvravi Sen-an ispuni semnogobrojnim radoznalcima. Jer, za Marselj je uvek bio veliki dogaaj dolazak nekog broda, anaroito kad je na taj brod, kao to je bio sluaj sa Faraonom, bio sagraen, opremljen i natovaren utome starom gradu, nekadanjoj Fokeji, i kad je pripadao jednom tamonjem brodovlasniku.

Meutim, brod je dolazio sve blie. On je sreno prebrodio moreuz to ga je neki vulkanski potresizdubio izmeu ostrva Kalazarenja i ostrva arosa; potom je oplovio Pomeg i sad se pribliavao sasvoja tri etvrtasta jedra, velikim prednjim i zadnjim jedrom, ali se kretao tako sporo i sumorno, da suse radoznalci pitali, predoseajui nagonski neku nesreu, kakav li se to nemio dogaaj odigrao nabrodu. Ipak, oni koji su se razumevali u moreplovstvo zapazili su da taj nemio dogaaj nije mogao dase dogodi samoj lai, jer ona se kretala kao brod kojim se savreno dobro upravlja: kotva mu je bilaspremna za sputanje, uad to dre prednje jedro bila su oputena, a pored obalnog krmara, koji sespremao da provede Faraon kroz uski ulaz u pristanite Marselja, nalazio se jedan mlad ovekivahnih pokreta i budna pogleda, koji je pazio na svaki pokret broda i ponavljao svako nareenjeobalskog krmara.

Nejasna zabrinutost to se bee nadvila nad gomilom toga okupljenog sveta naroito je obuzelajednog posmatraa na platformi tvrave Sen-an, tako da on nije mogao saekati da laa ue upristanite, ve skoi u jedan amac i naredi da se vesla u susret Faraonu, kome prie naspram malogzaliva Rezerve.

Kad vide kako ovaj ovek dolazi, mladi pomorac napusti svoje mesto pored obalnog krmara i priesa eirom u ruci, pa se nalakti na ogradu broda.

Bio je to mladi od osamnaest do dvadeset godina, visok, vitak, lepih crnih oiju i kose crne kaoabonos. itava njegova linost odavala je onaj duevni mir i odlunost koji su svojstveni ljudima tosu od svoga detinjstva navikli da se bore sa opasnostima.

Ah, to ste vi, Dantese! uzviknu ovek iz amca. ta se to dogodilo, i otkud taj tuni izgledna itavom vaem brodu?

Velika nesrea, gospodine Morele! odgovori mladi. Velika nesrea, naroito za mene:naspram ivita-Vekije izgubili smo naeg hrabrog kapetana Leklera.

A brodski tovar? zapita brzo brodovlasnik. Prispeo je sreno u odreeno pristanite, gospodine Morele, i ja mislim da ete u tom pogledu

biti zadovoljni. Ali, na jadni kapetan Lekler Pa ta mu se to dogodilo? zapita brodovlasnik oigledno malo umiren. ta je to zadesilo

toga hrabrog kapetana? Umro je. Pao u more? Ne, gospodine, ve je umro od zapaljenja mozga, u najuasnijim mukama.Zatim, okrenuvi se svojim mornarima, ree: Hej, pazi! Svak na svoje mesto, pripremi se za pristajanje!Posada izvri nareenje. Istoga trenutka osam do deset mornara to su sainjavali posadu jurnue

jedni ka konopcima za privezivanje jedara, drugi ka uadima za vezivanje preaga na jedrima, trei ka

uadima za dizanje jedara, etvrti ka prednjem jedru, i najzad ostali ka uadima za skupljanje jedara.Mladi pomorac baci nemaran pogled na taj poetak manevrisanja, pa videi da e njegova

nareenja biti izvrena, vrati se svome sagovorniku. Pa kako se dogodila ta nesrea? produi brodovlasnik, nastavljajui razgovor onde gde ga

mladi pomorac bee prekinuo. Boe moj, gospodine, onako kako se niko nije nadao: posle jednog dugog razgovora sa

zapovednikom pristanita, kapetan Lekler otplovi iz Napulja veoma uzbuen; dvadeset i etiri asakasnije obuze ga groznica, a tri dana posle toga bio je mrtav Mi smo ga sahranili po naem obiaju,i sad on poiva, pristojno umotan u jednu mornarsku postelju, sa jednim uletom od trideset est funtina nogama i drugim na glavi, naspram ostrva El iljo. Nosimo njegovoj eni njegov orden poasnogkrsta i njegov ma. Eto ta mu je vredelo nastavi mladi uz tuni osmejak to je deset godinaratovao sa Englezima, kad je doekao da umre kao svaki obian ovek, u svojoj postelji.

Eh, ta ete, gospodine Edmonde, nastavi brodovlasnik, koji je izgledao sve uteniji svismo mi smrtni ljudi, pa je potrebno da stari naine mesta mladima, jer inae ne bi bilo napretka. Apoto me vi uveravate da je brodski tovar

u najboljem redu, gospodine Morele, za to vam ja jemim. Savetujem vam da ovo putovanjene eskontirate za dvadeset i pet hiljada franaka zarade.

Potom, poto su ve bili minuli okruglu kulu, mladi pomorac viknu: Skupljaj glavna jedra, prednje i zadnje! Zaustavljaj! Nareenje bi izvreno skoro istom brzinom

kao na ratnom brodu. Sva jedra dole!Na ovu poslednju komandu, sva jedra se spustie, i laa je sad plovila skoro neosetno, napredujui

samo usled ranijeg zaleta. A sad, ako hoete da se popnete, gospodine Morele, ree Dantes videi brodovlasnikovo

nestrpljenje evo vaega raunovoe, gospodina Danglara, koji ba sad izlazi iz svoje kabine i kojie vam dati sva obavetenja koja moete poeleti. A ja moram da pazim na pristajanje i da stavimbrod u stanje alosti.

Brodovlasnik nije ekao da mu se dvaput kae. On dograbi jedno ue koje mu Dantes beedobacio, pa se sa okretnou koja bi inila ast svakome mornaru, pope uz preage ukucane uispupeni bok lae, dok se Dantes vraao svome mestu drugog kapetana, ostavljajui da razgovornastavi onaj koga je on nazivao imenom Danglar i koji je iziavi iz svoje kabine zaista iao u susretbrodovlasniku.

Ova nova linost bio je ovek od dvadeset i pet ili dvadeset i est godina, lica prilino natmurena,ponizan prema svojim pretpostavljenim a drzak prema potinjenima. Zbog toga, pored njegovogzvanja raunovoe, koje je uvek mrsko mornarima, posada ga je isto toliko malo marila koliko je,naprotiv, Dantesa volela.

Dakle, gospodine Morele, ree Danglar uli ste za nesreu, zar ne? Da, da. Jadni kapetan Lekler! Bio je to valjan i estit ovek! A naroito odlian moreplovac, koji je svoj vek proveo izmeu neba i vode, kako i dolikuje

oveku kome su povereni interesi tako znaajnog preduzea kakvo je firma Morel i sin odgovoriDanglar.

Ali, ree brodovlasnik pratei pogledom Dantesa, koji je traio mesto za pristajanje broda meni se ini da se ne mora biti dugogodinji moreplovac kao to vi kaete, Danglare, pa da ovekpoznaje dobro svoj zanat, jer ini mi se da na prijatelj Edmond vri svoj posao kao ovek koji nemora nikoga da pita za savet.

Jeste, ree Danglar bacivi na Dantesa kos pogled u kom blesnu odsev mrnje jeste, taj jemlad i taj misli da sve zna. Tek to je kapetan umro, a on je odmah preuzeo zapovednitvo ne pitajui

nikoga za savet, i zbog njega smo izgubili dan i po na ostrvu Elbi, umesto da se vratimo pravo uMarselj.

to je preuzeo zapovednitvo broda, to mu je bila dunost kao drugog kapetana; a to je izgubiodan i po na ostrvu Elbi, tu je pogreio; osim ako nije trebalo opraviti neki kvar na brodu.

Laa je bila zdrava kao to sam i ja zdrav, i kao to elim da ste i vi, gospodine Morele. A tosmo izgubili dan i po, to je uinio isto po svojoj udi, radi zadovoljstva da izie na kopno; eto u emuje stvar.

Dantese, ree brodovlasnik okreui se mladiu ta doite ovamo. Izvinite, gospodine, ree Dantes biu vam na raspoloenju za koji trenutak.Zatim se obrati posadi i ree: Sputaj sidro!Sidro odmah pade, i lanac se poe uz zveket odmotavati. Dantes ostade na svome zapovednikom

mestu i pored toga to je bio i obalni krmar, sve dok i ovaj poslednji manevar nije bio zavren. Zatimree:

Spustite zastavicu na pola katarke, savijte glavnu zastavu, ukrstite preke! Eto vidite, ree Danglar on je uobrazio da je ve kapetan, tako mi asti. On to zaista i jeste ree brodovlasnik. Jeste, osim to nema prava da potpisuje vaeg ortaka i vas, gospodine Morele. Boe moj! Zato ga ne bismo ostavili da vri tu dunost? ree brodovlasnik. Mlad je on,

to znam, ali mi se ini da je sav predan svome poslu i veoma izveban u svome zanatu.Danglarovo elo se natmuri. Oprostite, gospodine Morele, ree Dantes prilazei. Sad, poto je brod usidren, stojim

vam potpuno na raspoloenju. Vi ste me zvali, ini mi se?Danglar odstupi jedan korak. Hteo sam vas zapitati zato ste se zaustavili na ostrvu Elbi? Ne znam, gospodine. Uinio sam to da bih izvrio poslednji nalog kapetana Leklera, koji mi je

na samrti predao jedan paket za velikog marala Bertrana. Jeste li ga videli, Edmonde? Koga? Velikog marala? Jesam.Morel se obazre unaokolo, pa povue Dantesa u stranu. A kako je car? zapita ivo. Dobro je, koliko sam mogao da ocenim svojim oima. Vi ste dakle videli i cara? On je uao kod marala za vreme dok sam ja tamo bio. I razgovarali ste s njim? To jest, on je razgovarao sa mnom, gospodine, ree Dantes osmehnuvi se. Pa ta vam je kazao? Postavljao mi je pitanja o brodu, o tome kad je poao ka Marselju, kojim je putem iao i kakav

teret nosi. ini mi se, da je brod bio prazan, i da sam ja bio njegov vlasnik, on bi imao nameru da gakupi. Ali sam mu rekao da sam ja samo drugi kapetan, i da brod pripada firmi Morel i sin. "A! Gle!"rekao je on, "Poznajem ja njih. Morelovi su brodovlasnici od oca na sina, i bio je jedan od Morelovihkoji je sluio u istom puku sa mnom kad sam bio u garnizonu u Valansu".

To je zbilja tano! uzviknu brodovlasnik sav radostan. To je bio Polikar Morel, moj stric,koji je postao kapetan. Dantese, rei ete mome stricu da ga se car setio, pa ete videti kako plae tajmatori namor. Dobro, dobro nastavi brodovlasnik tapui prijateljski mladia po ramenu.

Dobro ste uinili, Dantese, to ste postupili po uputstvima kapetana Leklera i to ste se zaustavili naostrvu Elbi, mada bi, kad bi se saznalo da ste predali nekakav paket maralu i da ste razgovarali sacarem, to moglo da vas ozloglasi.

Zato mislite, gospodine, da to moe da me ozloglasi? ree Dantes. Ja ak nisam ni znaota nosim, a car mi je postavljao pitanja kakva bi mogao postavljati ma kome drugom. Ali oprostite nastavi Dantes. Evo dolaze nam sanitetski i carinski pregledai. Vi ete mi dopustiti, zar ne?

Izvolite, izvolite samo, dragi Dantese.Mladi se udalji, i poto se on udaljavao, Danglar se priblii. Dakle, zapita on izgleda da vam je naveo dobre razloge za svoje pristajanje u Porto-

Feraju? Odline, dragi gospodine Danglare. Ah, utoliko bolje, odgovori dvaj jer je uvek neprijatno videti druga da ne vri svoju

dunost. Dantes je svoju izvrio, odgovori brodovlasnik i tu nema ta da se zameri. Njemu je

kapetan Lekler bio naredio to zaustavljanje. to se tie kapetana Leklera, zar vam nije predao jedno pismo od njega? Ko? Dantes. Meni nije! Zar ga je imao? Ja sam mislio da mu je kapetan Lekler, osim onog paketa, poverio i jedno pismo. O kakvom to paketu govorite, Danglare? Pa o onom to ga je Dantes predao pri prolasku pored Porto-Feraja! Otkud vi znate da je on imao da preda neki paket u Porto-Feraju?Danglar pocrvene. Prolazio sam pored kapetanovih vrata, koja su bila odkrinuta, pa sam video kad je predao taj

paket i to pismo Dantesu. On mi o tome nije nita rekao ree brodovlasnik. Ali, ako ima pismo, on e mi ga predati.Danglar je za trenutak razmiljao. Onda, gospodine Morele, molim vas ree on da o ovome ne govorite nita Dantesu.

Verovatno sam se ja prevario.Toga trenutka mladi se vraao. Danglar se udalji. Dakle, dragi Dantese, jeste li sad slobodni? zapita brodovlasnik. Jesam, gospodine. Pregled nije dugo trajao. Nije; dao sam carinicima spisak nae robe. A to se tie pristanine policije, ona je zajedno sa

obalnim krmarem poslala i jednog straara, kome sam predao nae isprave. Onda, vi nemate ovde vie nikakva posla?Dantes se hitro obazre oko sebe. Nemam, sve je u redu ree on. Onda moete poi s nama na veeru? Oprostite, gospodine Morele, oprostite mi, molim vas, ali moram najpre da posetim svoga oca.

Ali sam vam veoma zahvalan na asti koju mi ukazujete. Tako je, Dantese, tako je. Ja znam da ste vi dobar sin. A zapita Dantes sa izvesnim oklevanjem da li znate kako je moj otac sa zdravljem. Pa ja mislim da je dobro, dragi Edmonde, mada ga nisam skoro video. Jeste, on ne izlazi nikud iz svoje sobice. To je bar dokaz da mu za vreme vaeg odsustva nije nita nedostajalo.

Dantes se osmehnu. Moj otac je ponosit, gospodine, pa i kad bi mu sve nedostajalo, sumnjam da bi ma ta zatraio

od ikoga na svetu, osim od boga. Pa lepo! Ali posle te prve posete, mi raunamo na vas. Oprostite mi jo jedanput, gospodine Morele, ali posle ove prve posete imam da uinim jo

jednu, koja mi je isto toliko draga. Ah, zaista, Dantese, zaboravio sam da u Katalanu ima neko ko vas oekuje verovatno sa isto

toliko nestrpljenja kao i va otac: to je lepa Mercedes.Dantes se osmehnu. Ah, ah, ree brodovlasnik sad se vie ne udim to je ona dola triput da me pita za

novosti o Faraonu. Vraga, Edmonde, vi niste za aljenje, i imate u njoj lepu draganu! Ona nije moja dragana, gospodine, ree ozbiljno mladi moreplovac. Ona je moja

verenica. To je ponekad jedno isto ree brodovlasnik smejui se. Ali ne za nas, gospodine, odgovori Dantes. Dobro, dobro, dragi Edmonde, nastavi brodovlasnik neu due da vas zadravam. Vi ste

sasvim dobro vodili moje poslove, pa treba i ja vama da dam punu slobodu da svravate svoje. Je livam potreban novac?

Nije, gospodine. Sauvao sam sve svoje plate za vreme putovanja, a to e rei skoro za trimeseca.

Vi ste uredan mladi, Edmonde. Dodajte tome da ja imam siromanog oca, gospodine Morele. Da, da, znam ja da ste vi dobar sin. Idite da posetite svoga oca. I ja imam sina, pa bih se jako

ljutio na onoga koji bi ga posle tri meseca putovanja zadrao daleko od mene. Onda doputate? ree mladi pozdravljajui. Da, ako nemate vie nita da mi kaete. Ne. Nije li vam kapetan Lekler na samrti dao jedno pismo za mene? Bilo mu je nemogue da pie, gospodine. Ali me to podsea da u morati da traim od vas

odsustvo od dve nedelje dana. Za vae venanje? Najpre radi toga, a zatim da bih otiao do Pariza. Dobro, dobro! Uzeete odsustva koliko hoete, Dantese. Za istovarivanje lae bie nam

potrebno najmanje est nedelja, a novo putovanje nee moi da pone pre tri meseca Samo, kroz trimeseca e biti potrebno da budete ovde, jer Faraon nastavi brodovlasnik lupnuvi po ramenumladog moreplovca nee moi da otputuje bez svoga kapetana.

Bez svoga kapetana! uzviknu Dantes radosnih oiju. Pazite ta time kaete, gospodine, jerste ovim zadovoljili najskrivenije nade moga srca. Da nije vaa namera da me naimenujete zakapetana Faraona?

Kad bih ja bio sam, pruio bah vam ruku, dragi Dantese, i rekao bih vam: "Stvar je svrena".Ali ja imam jednog ortaka, a vi znate italijansku poslovicu: Ko ima ortaka, ima i gazdu. Pa ipak jepolovina toga posla gotova, poto od dva glasa ve imate jedan za sebe. Oslonite se na mene dadobijete i onaj drugi, a ja u se potruditi to bolje mogu.

Oh, gospodine Morele, uzviknu mladi moreplovac hvatajui suznih oiju brodovlasnika zaruke. Gospodine Morele, ja vam zahvaljujem u ime svoga oca i Mercedes.

Dobro, dobro, Edmonde. Za dobre ljude postoji bog na nebu, nego ta! Idite da se vidite sasvojim ocem i sa Mercedes, pa posle toga doite k meni na razgovor.

Ali, zar neete da vas vratim na obalu? Ne, hvala; ostau da pregledam raune sa Danglarom. Jeste li bili njim zadovoljni za vreme

putovanja? To zavisi kakav smisao pridajete tome pitanju, gospodine. Ako mislite na dobro drugarstvo,

onda ne, jer mislim da me on ne voli od onoga dana kad sam nainio glupost pa sam mu, posle jednenae svae, predloio da se zaustavimo desetak minuta na ostrvu Monte Kristo i da se tamorazraunamo. Pogreio sam to sam mu to predloio, a on je imao pravo to je taj predlog odbio. Aako tim pitanjem mislite na njega kao na raunovou, onda mislim da mu se nema ta zameriti i daete biti zadovoljni njegovim nainom rada.

Ali, zapita brodovlasnik recite, Dantese, kad biste vi bili kapetan Faraona, da li bisterado zadrali Danglara pored sebe?

Bio ja kapetan ili njegov zamenik, gospodine Morele, odgovori Dantes ja u uvek imatinajveih obzira prema onima koji uivaju poverenje mojih brodovlasnika.

Dobro, dobro, Dantese, vidim da ste u svakom pogledu valjan mladi. Neu da vas duezadravam. Idite, jer vidim da jedva ekate da poete.

Znai da sam dobio odsustvo? zapita Dantes. Idite vi samo kad vam kaem. Doputate li da uzmem va amac? Uzmite. Dovienja, gospodine Morele, i hvala vam po hiljadu puta. Dovienja, dragi Edmonde, i elim vam svaku sreu.Mladi moreplovac skoi u amac, sede na krmu i naredi da se pristane kod Kanebijere. Dva

mornara polegoe odmah na vesla, i amac pojuri to je bre mogao, provlaei se izmeu hiljadulaica koje su zakravale uzan prolaz to vodi izmeu dva reda brodova od ulaza u pristanite doOrleanskog keja.

Brodovlasnik ga je pratio pogledom osmehujui se sve do obale, vide ga kako iskoi na ploepristanita i kako se odmah izgubi u arenoj gomili koja od pet sati ujutru do devet uvee vrvi po onojuvenoj ulici Kanebijer, kojom se dananji Fokejci toliko ponose da kau najozbiljnije i sa onimnaglaskom koji toliko istie sve to oni kau: "Kad bi Pariz imao Kanebijeru, Pariz bi bio maliMarselj".

Kad se okrete, brodovlasnik vide iza sebe Danglara, koji je prividno oekivao njegove naredbe, alije uistini, kao i on, pratio pogledom mladog moreplovca.

Samo, bila je velika razlika u izrazu tih dvaju pogleda koji su pratili istoga oveka.

2. OTAC I SIN

Ostavimo Danglara neka se bori sa zloduhom mrnje i neka pokuava da protiv svoga drugadoapne neku zlobnu sumnju na uvo brodovlasniku, pa poimo za Dantesom, koji, poto je proaoitavom duinom Kanebijere, zae u ulicu Noaj, ue u jednu kuicu na levoj strani Mejlanskih aleja,pope se brzo na etvrti sprat mranim stepenicama, pa pridravajui se za ogradu stepenica jednomrukom, a utiavajui snano kucanje svoga srca drugom, zaustavi se pred jednim odkrinutim vratimakroz koja se mogla potpuno sagledati unutranjost jedne sobice.

To je bila sobica u kojoj je stanovao Dantesov otac.Vest o dolasku Faraona ne bee jo doprla do starca, koji je ba tada, stojei na stolici, drhtavom

rukom podupirao nekoliko dragoljuba pomeanih sa paviti koji su se puzali du ogradice na njegovomprozoru.

Odjednom on oseti kako ga neko obuhvati oko pasa, i jedan dobro poznati glas uzviknu iza njega: Oe, dobri moj oe!Starac uzviknu i okrete se; zatim, videi svog sina, baci mu se u naruje, sav uzdrhtao i potpuno

bled. ta ti je, oe? uzviknu mladi zabrinuto. Da nisi bolestan? Ne, ne, dragi Edmonde, sine moj, dete moje, nisam; ali te nisam oekivao, te radost, uzrujanost

to te vidim tako iznenada Ah, boe moj! ini mi se da u umreti! E, pa priberi se, oe! To sam zaista ja! Svet kae da radost ne zadaje bol, i eto zato sam uao

ovamo bez pripreme. Hajde, osmehni mi se umesto to me sad tako gleda unezverenih oiju. Ja samse vratio, i sad emo biti sreni.

Ah, utoliko bolje, sine! nastavi starac. Ali, kako emo biti sreni? Znai da me vie neeostavljati? Hajde, objasni mi svoju sreu!

Neka mi bog oprosti ree mladi to se radujem srei koja je zasnovana na alosti jedneporodice! Ali, sam bog zna da nikad ne bih poeleo takvu sreu. Ona je dola, i ja nemam snage da sezbog nje alostim: estiti kapetan Lekler je umro, oe, i verovatno da u uz pripomo gospodinaMorela ja zauzeti njegovo mesto. Razume li sad, oe? Kapetan broda u dvadesetoj godini, sa stozlatnika plate i udelom u zaradi! Zar to nije vie nego to je zaista mogao oekivati jedan siromaanmornar kao to sam ja?

Jeste, sine, jeste, zaista ree starac. To je srea. Zato hou da prvim novcem to ga budem primio vi dobijete jednu kuicu sa batom u kojoj

ete gajiti svoje dragoljube, paviti i orlove nokte Ali, ta ti je oe? Izgleda kao da ti je pozlilo? Strpi se, strpi se, nee biti nita!I kako ga je snaga izdavala, starac se zaturi unazad. Hajde, hajde! ree mladi popijte malo vina, oe. To e vas okrepiti. Gde drite vino? Ne, hvala, nemoj traiti; nije mi potrebno ree starac, pokuavajui da zadri svog sina. Treba, treba, oe, pokai mi gde je. I on otvori dva ili tri ormana. Uzalud ree starac. Nema vie vina. Kako to, nema vie vina! ree Dantes i poblede sad on. Gledao je as u upale i blede obraze

stareve, a as u prazne ormane. Kako to, nema vie vina! Da li vam moda nije nedostajalonovaca, oe?

Nije mi nita nedostajalo, poto si ti sad ovde ree starac. Pa ipak, promuca Dantes otirui znoj to mu je tekao sa ela ipak, ja sam vam bio ostavio

dvesta franaka pre tri meseca kad sam poao na put.

Jeste, jeste, Edmonde, to je istina; ali si bio zaboravio pri polasku jedan mali dug naem suseduKadrusu. On me je na to podsetio i rekao da e ako ja ne platim za tebe, otii da se naplati odgospodina Morela. I onda, razumee, bojei se da ti to ne nakodi

Pa? Pa, eto, platio sam ja. Ali, uzviknu Dantes ja sam dugovao Kadrusu sto i etrdeset franaka. Jeste promuca starac. I vi ste ih dali od onih dvesta franaka koje sam vam ja ostavio?Starac klimnu glavom. Znai da ste iveli tri meseca sa ezdeset franaka! proapta mladi. Pa ti zna kako su male moje potrebe ree starac. Oh, boe moj, boe moj, oprosti mi! uzviknu Edmond padajui na kolena pred tim dobrim

ovekom. ta to ini? Oh, vi ste me ojadili! Eh, ti si ovde i ree starac osmehujui se. Sad je sve zaboravljeno, jer je sad sve dobro. Jeste, evo me ree mladi evo me, sa lepom budunou pred sobom i neto novaca. Evo,

oe, ree on uzmi, uzmi i poalji da se odmah donese neto. I on izrui na sto svoje depove, u kojima je bilo dvadesetak zlatnika, pet ili est talira od pet

franaka i sitan novac.Lice staroga Dantesa razvedri se. ije je sve to? ree. Pa, moje!.. Tvoje!.. Nae!.. Uzmi, kupi hrane, budi srean, a sutra e ih biti jo. Polako, polako, ree starac osmehujui se. Ako dopusti, ja u se umereno koristiti

tvojom kesom, jer bi svet pomislio, kad bi me video da kupujem mnogo stvari odjednom, da sammorao ekati na tvoj povratak pa da mogu kupovati.

ini kako hoe, ali pre svega uzmi jednu sluavku, oe. Ja neu da ti i dalje bude sam. Imamkrijumarene kafe i odlinog duvana u jednoj maloj putnikoj torbi na dnu broda, i ti e to ve sutradobiti. Ali, pst! Evo nekoga.

To je Kadrus, koji je svakako saznao za tvoj dolazak, pa sad verovatno dolazi da ti poelidobrodolicu.

Eto, opet e usne govoriti jedno, dok e srce misliti drugo proapta Edmond. Ali,svejedno, to je sused koji nam je nekada uinio uslugu, pa neka je dobrodoao.

I zaista u trenutku kada je Edmond zavravao ovu reenicu apatom, u okviru ulaznih vrata pojavise crna i bradata glava Kadrusa. Bio je to ovek od dvadeset i pet ili dvadeset i est godina; drao je uruci komad tkanine, od koga se, poto je bio kroja, spremao da naini peeve kaputa.

A, vratio si se, Edmonde? ree on sa veoma jakim marseljskim naglaskom i irokimosmehom kojim je otkrivao zube bele kao slonovaa.

Kao to vidite, komija Kadruse, i spreman sam da vam uinim svaku uslugu odgovoriDantes, skrivajui nedovoljno svoju hladnou pod ovom ponudom uslunosti.

Hvala, hvala! Sreom, meni nije nita potrebno, ve su ponekad ak drugima potrebne mojeusluge. (Dantes se tre). Ja to ne kaem zbog tebe, mladiu; ja sam ti pozajmio novaca, i ti si mi gavratio; tako se radi meu dobrim susedima, i sad smo izravnati.

Nismo nikada izravnati sa onima koji su nas obavezali ree Dantes. Jer i kad im nedugujemo vie novac, ipak im dugujemo zahvalnost.

Zato da govorimo o tome! to je bilo, bilo. Bolje da govorimo o tvome srenom povratku,mladiu. Eto, ja sam bio otiao tek onako na pristanite da dokupim kestenjaste ohe, kad sretoh

prijatelja Danglara:" Ti u Marselju?" Eh, pa dabome odgovori mi on." A ja sam mislio da si u Smirni." Mogao bih biti i tamo, jer se ba sad otuda vraam." A Edmond, gde je taj momi?" Pa kod svog oca, svakako" odgovori Danglar. I onda sam doao nastavi Kadrus da sa

zadovoljstvom stegnem ruku jednom prijatelju! Taj dobri Kadrus; ree starac on nas toliko voli. Pa razume se da vas volim, i da vas jo i cenim, poto su poteni ljudi retki! Ali, izgleda da ti

postaje bogata, mladiu! nastavi kroja bacajui iskosa pogled na pregrt zlata i srebra to Dantesbee stavio na sto.

Mladi zapazi blesak udnje koji sevnu u crnim oima njegovoga suseda. Eh, boe moj! ree on nemarno. Taj novac nije moj. Ja sam izrazio ocu sumnju da li nije

za vreme moga odsustva bio lien neega, a on da bi me uspokojio ispraznio je svoju kesu nasto. Hajde, oe, nastavi Dantes vratite taj novac u vau kesicu, osim ako sad naem suseduKadrusu nije moda potreban, u kome sluaju mu stoji potpuno na raspoloenju.

Ne, mladiu, ree Kadrus meni nije nita potrebno, i, bogu hvala, zanat ishranjuje onogakoji radi. Zadri svoj novac, zadri ga, jer ga nikad nije suvie; ali sam ti ipak zahvalan na tvojojponudi kao da sam se njom koristio.

Ponudio sam od sveg srca ree Dantes. Ja u to ne sumnjam. Dakle, sad si u najboljim odnosima sa gospodinom Morelom? Ti si umiljat

mladi. Gospodin Morel je uvek bio dobar prema meni odgovori Dantes. U tom sluaju grei to si odbio da rua kod njega. Kako odbio da rua? prihvati stari Dantes. Zar te je on bio pozvao na ruak? Jeste, oe odgovori Edmond smeei se zbog uenja koje je izazvalo kod njegovog oca

prevelika poast koja mu je ukazivana. A zato si, sine, ti to odbio? zapita starac. Da bih se to pre vratio k vama, oe, odgovori mladi. Hitao sam da vas to pre vidim. To je svakako bilo neprijatno tome dobrom gospodinu Morelu nastavi Kadrus. A kad

neko cilja da postane kapetan broda onda grei ako se protivi eljama svoga brodovlasnika. Ja sam mu objasnio uzrok mom odbijanju, odgovori Dantes i on je to razumeo, nadam se. Ah, znate, da bi neko postao kapetan broda, treba pomalo da ugaa svojim gospodarima. Ja se nadam da u biti kapetan i bez toga odgovori Dantes. Utoliko bolje, utoliko bolje! To e biti prijatno svima vaim starim prijateljima a ja znam

nekoga onamo, iza tvrave Svetoga Nikole, ko se nee ljutiti zbog toga. Mercedes? ree starac. Jeste, oe, prihvati Dantes i sa vaim doputenjem, sad poto sam vas video, sada kad

znam da ste zdravi i da imate sve to vam je potrebno zamoliu vas za odobrenje da odem u posetu uKatalan.

Idi, dete moje, ree stari Dantes i neka te bog blagoslovi kroz tvoju enu, kao to je meneblagoslovio kroz moga sina.

Njegova ena! ree Kadrus. Kako vi to hitate, iaDantese! ini mi se da ona jo nije to. Nije, ali po svemu izgleda odgovori Dantes da e to uskoro postati. Svejedno, svejedno ree Kadrus. Dobro si uinio to si pohitao, mladiu. A zato?

Zato to je Mercedes lepa devojka, a lepe devojke ne oskudevaju u udvaraima; ova naroito,jer je bar njih dvanaestak prate.

Zbilja? ree Edmond sa osmehom kroz koji je probijala izvesna zabrinutost. O, da, odgovori Kadrus i to su sve dobre prilike za udadbu. Ali, zna, ti e postati

kapetan broda, pa tebe ve nikako nee odbiti! to znai prihvati Dantes sa osmehom koji je nedovoljno skrivao njegovu zabrinutost da

kad ne bih bio kapetan Eh, eh! ree Kadrus. Neka, neka, ree mladi ja imam lepe miljenje nego vi o enama uopte, a o Mercedes

posebno, ubeen sam da e mi ona ostati verna pa bio ja kapetan ili ne. Utoliko bolje, utoliko bolje! ree Kadrus. Uvek je dobro kad neko namerava da se eni da

ima poverenja. Ali svejedno; veruj mi, mladiu, ne treba vie da gubi vreme, nego pohitaj i objavi jojsvoj dolazak i saopti joj svoje nade.

Evo, polazim ree Edmond.On zagrli svoga oca, pozdravi Kadrusa glavom i izie.Kadrus ostade jo malo; zatim, oprostivi se sa starim Dantesom, sie i otide da nae Danglara,

koji ga je oekivao na uglu ulice Senak. ta je, ree Danglar jesi li ga video? Sad sam se ba rastao od njega ree Kadrus. A da li ti je govorio neto o svojoj nadi da postane kapetan? On o tome govori kao da je to ve gotovo. Polako! ree Danglar. On se malo suvie uri, ini mi se. Eh, pa izgleda da mu je to obeao gospodin Morel. I on je sad veoma radostan? ak je zbog toga i drzak. Ponudio mi je svoje usluge kao da je on nekakva velika linost; nudio

mi je da mi pozajmi novac, kao da je neki bankar. I vi ste to odbili? Pa razume se; mada sam mogao to i da primim, poto sam mu ja stavio u ruku prve srebrnjake

kojima je rukovao u svome ivotu. Ali sad gospodinu Dantesu nee vie niko biti potreban, jer epostati kapetan.

Eh, ree Danglar on to jo nije. Bogami, bolje da to i ne postane, ree Kadrus jer inae nee ovek moi s njim ni da

razgovara. Pa, ako bismo mi hteli, ree Danglar on bi ostao ono to je, pa bi ak moda postao i

neto manje nego to je sad. ta ti to govori? Nita, ja to govorim za sebe. A on je jo uvek zaljubljen u lepu Katalonku? Zaljubljen do uiju. Otiao je k njoj. Ali, ili se ja jako varam, ili e on imati neprijatnosti na toj

strani. Objasni to to kae. Eh, emu to? Vanije je to nego to ti misli. Ti ne voli Dantesa zar ne? Ja ne volim nadmene ljude. E, pa onda mi kai ta zna o Katalonki! Ne znam nita pouzdano. Samo, video sam neke pojave zbog kojih mislim, kao to sam ti

rekao, da e budui kapetan imati neprijatnosti na putu ka Starim bolnicama. A ta si video? Hajde, priaj.

E, pa eto, video sam da uvek kad Mercedes odlazi u varo, nju prati jedan snaan momakKatalonac, crnih oiju, rumena lica, veoma mrk i veoma vatren, i da ga ona naziva roakom.

Gle, zbilja! A misli li ti da joj se taj roak udvara? Ja to pretpostavljam, jer koga vraga moe initi jedan momak od dvadeset godina sa jednom

lepom devojkom od sedamnaest? I ti kae da je Dantes otiao u Katalan? Poao je ispred mene. Ako bismo i mi poli na istu stranu, mogli bismo se zaustaviti kod Rezerve i tamo, uz au

malgeskog vina, oekivati novosti. A ko bi nam ih saoptio? Mi bismo bili ha ulici, te bismo po Dantesovom licu videli ta se dogodilo. Hajdemo ree Kadrus. Ali ti e platiti pie? Razume se odgovori Danglar.I obojica se uputie brzim korakom ka oznaenom mestu. Kad stigoe tamo, naruie da im se

donese boca vina i dve ae.ia-Pamfil ree da je video pre nepunih desetak minuta Dantesa kad je proao tuda.Znajui pouzdano da je Dantes u Katalanu, oni sedoe ispod mladog lia platana i javora, u ijim

je granama veselo jato ptica slavilo prve lepe prolene dane.

3. KATALAN

Na sto koraka od mesta gde su dva prijatelja, pogleda uprtih u daljinu i nauljenih uiju,iskapljivali penuavo malgesko vino, uzdizalo se pozadi jednog golog breuljka izgrizenog suncemi severcem selo Katalan.

Jednoga dana pola je iz panije jedna tajanstvena grupa naseljenika i pristala uz obalu rta nakome i danas ivi. Ona je dola iz nepoznatoga mesta i govorila je nepoznatim jezikom. Jedan odnjenih stareina, koji je razumevao provansalski jezik, zatrai od optine grada Marselja da im poklonitaj goli i neplodni rt na koji oni behu, poput antikih mornara, izvukli na obalu svoje barke. Njegovojmolbi izioe u susret, i posle tri meseca, okolo dvanaest ili petnaest barki koje behu dovezle temorske ergare uzdizalo se jedno seoce.

To selo, sagraeno na udan i ivopisan nain, pola mavarsko pola panjolsko, jeste isto ono kojeje danas nastanjeno potomcima tih ljudi i oni govore jezikom svojih otaca. I posle tri ili etiri stoleaoni su jo uvek ostali verni tome malom rtu na koji su se sruili kao jato morskih ptica, ne meajui seni u emu sa marseljskim stanovnitvom, sklapajui brakove izmeu sebe i sauvavi obiaje i nonjusvoje postojbine, kao to su sauvali i njen govor.

Potrebno je da itaoci pou sa nama jedinom ulicom toga seoceta i da uu sa nama u jednu od onihkua kojima je sunce spolja dalo onu lepu boju uvelog lia to se vidi na svima zgradama toga kraja,a iznutra rapavu prevlaku bele boje, koja je jedini ukras panskih domova.

Jedna stasita devojka kose crne kao gar, oiju umilnih kao u gazele stajala je naslonjena leima nasobni zid i svojim tankim prstima antikog oblika gnjeila jedan struk nevinog vresa upkajui sanjega cvetie, iji su otpaci ve leali u gomili na podu. Osim toga, njene miice gole do lakata i njenepreplanule ruke, koje su izgledale kao da su izmodelirane poput ruku Venere iz Arla, podrhtavale suod nekakvog grozniavog nestrpljenja i ona je lupkala u pod svojim vitkim i ispupenim stopalom, tese nazirao ist, ponosan i smeo oblik njene noge, utegnute u arapu od crvenog pamunog konca sasivim i plavim uglastim arama.

Na tri koraka od nje, sedei na stolici koju je ljuljao naglim pokretima i nalaken na staricrvotoni sto, jedan visok mladi od dvadeset do dvadeset i dve godine posmatrao ju je sa licem nakome su se borile zabrinutost i srdba. Njegove oi su ispitivale, ali je vrst i prav pogled devojingospodario njenim sagovornikom.

Pa eto, Mercedes, govorio je mladi uskoro e opet Duhovi, a to je trenutak za svadbu;odgovorite mi!

Ja sam vam ve sto puta odgovorila, Fernando, i vi mora da ste zbilja svoj sopstveni neprijateljkad me i dalje pitate!

Pa lepo! Ponovite to opet, preklinjem vas, ponovite opet, da bih uspeo da u to poverujem.Recite mi po stoti put da odbijate moju ljubav, koju je vaa mati odobravala; ubedite me sasvim da sevi igrate mojom sreom, da moj ivot ili moja smrt za vas nita ne znae. Ah, boe moj, boe moj!Sanjati deset godina da u postati va mu, Mercedes, pa izgubiti tu nadu koja je bila jedini cilj mogaivota!

Ja bar nisam nikad hrabrila tu vau nadu, Fernando, odgovori Mercedes. vi nemate da mizamerite ni kakvu koketeriju prema vama. Uvek sam vam govorila: "Volim vas kao brata, ali netraite nikada od mene neto drugo osim toga sestrinskog prijateljstva, jer moje srce pripadadrugome." Zar vam nisam uvek tako govorila, Fernando?

Jeste, ja to znam dobro, Mercedes odgovori mladi. Jeste, vi ste mi uinili svirepu ast dabudete iskreni. Ali, zar vi zaboravljate da meu Kataloncima vai sveti zakon da se ene i udaju meu

sobom? Varate se, Fernando, to nije zakon, to je samo obiaj; i verujte mi, bolje je da ne prizivate taj

obiaj u svoju korist. Vas nisu uzeli prilikom regrutovanja, Fernande, i sloboda koju su vam ostavilisamo je prosta trpeljivost; svakoga trenutka vas mogu pozvati pod zastavu. Kad postanete vojnik, tabiste inili sa mnom, sa jednom sirotom devojkom bez roditelja, jadnom, bez imanja, ija se jedinaimovina sastoji od jedne kolibe u ruevinama, gde visi nekoliko pocepanih mrea, bedno nasledstvoto ga je moj otac ostavio mojoj majci, a moja majka meni? Pomislite, Fernando, da od pre godinudana, otkako je ona umrla, ja ivim skoro od milostinje svojih sugraana! Ponekad se vi inite kao dasam vam ja od koristi, a to zato da biste imali prava da podelite sa mnom ribu koju ste ulovili, i ja toprimam, Fernando zato to ste vi sin jednoga brata moga oca, zato to smo zajedno odrasli, a jo viezato to bi vam, vie od svega, zadalo suvie bola ako bih vas odbila. Ali ja oseam dobro da riba kojuja nosim da prodam i da dobijem novac kojim kupujem konoplju da predem, ja oseam dobro,Fernando, da je to milostinja.

A ta mari, Mercedes, ako vi, mada sirota i usamljena, odgovarate mojim eljama vie negoerka najponositijeg brodovlasnika ili najbogatijeg bankara iz Marselja! ta treba ljudima kao to samja? estita ena i dobra domaica. Gde u ja nai bolju od vas i u jednom i u drugom pogledu?

Fernando, odgovori Mercedes vrtei glavom ena postaje rava domaica i ne moe dajemi da e ostati potena ena kad voli drugog oveka a ne svog mua. Zadovoljite se mojimprijateljstvom, jer, ponavljam vam, to je sve to vam mogu obeati, a ja obeavam samo ono to znampouzdano da mogu dati.

Da razumem to ree Fernando. Vi podnosite strpljivo svoju bedu, ali se bojite da ja nezapadnem u nju. E, vidite, Mercedes, kad biste me vi voleli, ja bih okuao sreu; vi biste mi donelisreu, i ja bih postao bogat: ja mogu da proirim svoj ribarski posao; mogu da stupim za pomonika uneku trgovinu; mogu i sam da postanem trgovac!

Ne moete vi pokuati nita od svega toga, Fernando. Vi ste vojni obveznik, a to ste ostali uKatalanu, to je stoga to nije ratno stanje. Ostanite, dakle, ribar; ne bavite se snovima zbog kojih bivam se stvarnost mogla uiniti jo stranijom, i zadovoljite se mojim prijateljstvom, poto vam nemogu dati neto drugo.

Zbilja, Mercedes, vi ste u pravu. Ja u biti mornar; umesto odela naih otaca, koje vi prezirete,nosiu eir od lakovane koe, prugastu koulju i plavu bluzu sa kotvama na dugmadima. Zar ne trebada je neko tako obuen pa da vam se svia?

ta hoete time da kaete? zapita Mercedes bacajui jedan zapovedniki pogled. tahoete time da kaete? Ne razumem vas.

Hou da kaem Mercedes, da ste tako strogi i tako svirepi prema meni samo stoga to oekujetenekog koji je tako obuen. Ali onaj koga vi oekujete moda je nestalan, a ako on to nije, onda je morenestalno za njega.

Fernando, uzviknu Mercedes mislila sam da ste dobri, ali sam se varala! Fernando, viimate zlo srce, kad prizivate u pomo svojoj ljubomori gnev boji! E pa lepo, jeste, neu da krijem: jaoekujem i volim onoga na koga vi mislite, pa i ako se on ne vrati, umesto da se tuim na tu nestalnostkoju vi spominjete, ja u rei da je on umro volei me.

Mladi Katalonac se tre besno. Ja vas razumem, Fernando, vi ete kriviti njega to vas ja ne volim; vi ete ukrstiti svoj

katalonski no sa njegovim bodeom! A ta e vam to koristiti? Da izgubite moje prijateljstvo akobudete pobeeni, ili da vidite kako se moje prijateljstvo pretvara u mrnju ako pobedite. Verujte mi,zapodevati svau sa nekim ovekom je rav nain da se dopadne eni koja voli tog oveka. Ne,Fernando, vi neete dopustiti da vas povuku vae zle misli. Kad ve ne moete da me imate za enu,zadovoljiete se da me imate za prijateljicu i sestru. A uostalom, dodade ona oiju zamagljenih i

punih suza priekajte, priekajte, Fernando; vi ste sami kazali maloas da je more podmuklo, a veje etiri meseca otkako je on otputovao; za ta etiri meseca ja sam izbrojala dosta bura na moru!

Fernando ostade neosetljiv; on ne pokua da utre suze koje su se kotrljale niz Mercedesine obraze;pa ipak, za svaku od tih suza on bi dao au svoje krvi; ali su te suze tekle za drugoga.

On ustade, proe kroz kolibu i vrati se, pa stade pred Mercedes, mrka pogleda i stisnutih pesnica. Hajde, Mercedes, ree on odgovorite jo jedanput: jeste li se na to vrsto odluili? Ja volim Edmonda Dantesa ree hladno devojka i niko drugi osim Edmonda nee biti moj

mu. I voleete ga uvek? Dokle god budem iva.Fernando obori glavu kao obeshrabren ovek, pusti jedan uzdah koji je liio na jeanje, zatim

odjednom die glavu, pa stisnutih zuba i rairenih nozdrva ree: Ali ako je on umro? Ako je on umro umreu i ja. Ali ako vas on zaboravi? Mercedes! viknu jedan veseo glas izvan kue. Mercedes! Ah! uzviknu devojka kliknuvi od radosti i poletevi puna ljubavi. Sad vidi da me nije

zaboravio, poto se, eto, vraa!I ona jurnu ka vratima, pa ih otvori i viknu: Hodi, Edmonde! Evo me!Fernando, bled i uzdrhtao, ustuknu kao to ini putnik kada ugleda zmiju, pa naiavi na svoju

stolicu, pade na nju.Edmond i Mercedes bili su u zagrljaju. arko Marseljsko sunce koje je prodiralo kroz otvorena

vrata zasulo ih je talasom svetlosti. Isprva oni nisu videli nita od onoga to ih okruuje. Neizmernasrea izdvajala ih je od ostalog sveta i oni su govorili samo onim isprekidanim reima koje izraavajupolete jedne tako usplamtele radosti da izgleda da su izrazi bola.

Odjednom Edmond spazi mrano lice Fernandovo, koje se u senci ocrtavalo bledo i zloslutno.Jednim pokretom, koga nije ni sam bio svestan, mladi Katalonac je drao ruku na nou zadenutom zapojas.

Ah, oprostite ree Dantes namrtivi se takoe. Nisam bio zapazio da nas je troje.Zatim, okrenuvi se Mercedesi, zapita: Ko je taj gospodin? Gospodin e biti va najbolji prijatelj, Dantese, jer on je moj prijatelj, moj roak, moj brat. To

je Fernando, a to e rei ovek koga posle vas, Edmonde, volim najvie na svetu. Zar ga ne poznajete? Ah, da, poznajem ga ree Edmond.I ne putajui Mercedes, iju je ruku drao stegnutu u svojoj, on prui srdanim pokretom svoju

drugu ruku Kataloncu.Ali Fernando, i ne pomiljajui da odgovori na taj prijateljski pokret, ostade nem i nepomian kao

kip.Tada Edmond pree ispitivakim pogledom sa Mercedes, uzbuene i uzdrhtale, na Fernanda,

mranog i zlokobnog.Taj jedan pogled otkri mu sve.Ljutnja mu planu na licu. Nisam znao da sam se toliko urio da doem k vama, Mercedes, da bih ovde naiao na jednog

neprijatelja. Neprijatelja! uzviknu Mercedes pogledavi gnevno u svoga roaka. Neprijatelja u mojoj

kui, kae ti, Edmonde! Kad bih ja to verovala, uzela bih te pod ruku i otila u Marselj, ostavljajui

ovu kuu da se vie nikad u nju ne vratim.Fernandovo oko blesnu kao munja. I kad bi tebe zadesila nesrea, moj Edmonde, nastavi ona sa istom neumoljivom hladnoom

koja je pokazivala Fernandu da je ta devojka pronikla do dna njegove kobne misli ako bi se tebidogodila nesrea, ja bih se popela na rt Morion i bacila na stene strmoglavce.

Fernando uasno poblede. Ali ti si se prevario, Edmonde, nastavi ona ti nema ovde nikakvog neprijatelja; ovde je

samo Fernando, moj brat, koji e ti stegnuti ruku kao odanom prijatelju. I pri ovim reima devojkaokrete svoje odluno lice ka Kataloncu, koji kao opinjen tim pogledom prie polako Edmondu i pruimu ruku.

Njegova mrnja slina nemonom ali ipak besnom talasu, slomila se o mo koju je ta ena imalanad njim.

Ali tek poto je dodirnuo Edmondovu ruku, on oseti da je uinio sve to je mogao uiniti, te jurnuiz kue.

Oh! uzviknu on trei kao pomaman i hvatajui se rukama za kosu. Oh, ko e meosloboditi ovoga oveka? Teko meni! Teko meni!

Hej, Katalone! Hej, Fernando! Kuda juri? ree jedan glas.Mladi se naglo zaustavi, pogleda oko sebe i spazi Kadrusa kako sedi za stolom sa Danglarom pod

svodom od zelena lia. Hej! ree Kadrus zato nee da doe k nama? Zar ti se toliko uri da nema vremena da

se pozdravi sa svojim prijateljima? A naroito kad oni imaju pred sobom jo jednu skoro punu bocu dodade Danglar.Fernando pogleda u ta dva oveka tupo i ne odgovori nita. Izgleda sasvim pokunjen ree Danglar gurajui kolenom Kadrusa. Da se mi nismo

prevarili, te da, suprotno naem predvianju, Dantes ne pobedi? Eh, treba videti ree Kadrus.Pa okrenuvi se mladiu, ree: E, pa ta je, Katalone, jesi li se reio?Fernando obrisa znoj koji mu se slivao sa ela i ue polako pod hladnjak, iji hlad kao da malo

povrati mir njegovim ivcima, a sveina malo prijatnosti njegovom iserpenom telu. Dobar dan! ree on. Vi ste me zvali, zar ne?I on se srui vie nego to sede na jednu od stolica koje su bile oko stola. Pozvao sam te zato to si trao kao mahnit i zato to sam se pobojao da ne ode i ne skoi u

more ree smejui se Kadrus. ta, vraga! Kad neko ima prljatelja, to nije samo radi toga da bimu ponudio au vina ve i zato da bi ga spreio da ne popije tri ili etiri litra vode.

Fernando pusti jedan uzdah koji je liio na jecaj i obori glavu na ake ukrtene na stolu. E, sluaj! Hoe li da ti ja kaem, Fernando nastavi Kadrus, zapoinjui razgovor sa onom

grubom naglou prostih ljudi koji zbog radoznalosti zaborave na svako lukavstvo. Sluaj, ti liina postienog ljubavnika.

I on proprati ovu alu glasnim smehom. Eh, odgovori Danglar momak skrojen kao to je ovaj ne treba da bude nesrean u ljubavi.

Ti se to samo ali, Kadruse. Ne, bogme prihvati ovaj. Bolje sluaj kako uzdie. Hajde, hajde, Fernando, ree

Kadrus digni nos i odgovori nam, jer nije lepo ne odgovarati prijateljima koji nas pitaju zazdravlje.

Moje zdravlje je dobro ree Fernand steui pesnice, ali ne diui glavu. Ah, vidi, Danglare, ree Kadrus namigujui okom na svog prijatelja evo u emu je stvar:

Fernando, koga vidi ovde i koji je dobar i estit Katalonac, jedan od najboljih ribara u Marselju,zaljubljen je u jednu lepu devojku koja se zove Mercedes. Ali, na nesreu, izgleda da je ta lepadevojka zaljubljena u drugog kapetana Faraona. A kako je Faraon ba danas uao u pristanite, ondavaljda razume?

Ne, ja ne razumem ree Danglar. Jadni Fernando mora biti da je dobio otkaz nastavi Kadrus. Dobro, pa ta s tim? ree Fernando dignuvi glavu i pogledavi Kadrusa kao ovek koji trai

nekoga na kome bi iskalio svoj gnev. Mercedes ne zavisi ni od koga, zar ne? I ona je slobodna davoli koga ona hoe.

Ah, ako ti tako uzima tu stvar, onda je to neto drugo! ree Kadrus. Ja sam verovao da siti pravi Katalonac, a meni su priali da Katalonci ne doputaju da ih neki suparnik istisne. ak su migovorili da je Fernando strahovit u svojoj osveti.

Fernando se osmehnu alostivo. Zaljubljen ovek nije nikada strahovit ree on. Jadni mladi! prihvati Danglar, pravei se da saaljeva mladia iz dubine due. ta e?

On se nije nadao da e videti Dantesa kako se odjednom vraa. Mislio je da je moda mrtav, neveran,ko zna? Te su stvari utoliko bolnije ukoliko nas zadese iznenada.

A, bogme, u svakom sluaju, ree Kadrus, koji je pio dok je govorio i na koga je opojnomalgesko vino poinjalo da dejstvuje u svakom sluaju Fernando nije jedini kome smeta sreandolazak Dantesa, zar ne, Danglare?

Nije, to si tano rekao, i ja bih skoro smeo da kaem da e mu to doneti nesreu. Ali, svejedho, nastavi Kadrus nalivajui jednu au vina Fernandu i punei po osmi ili deseti

put svoju, dok je Danglar jedva i srknuo iz svoje svejedno, on se ipak eni Mercedes, lepomMercedes; on se barem vratio radi toga.

Za to vreme je Danglar obuhvatio pronicljivim pogledom mladia, na ije su srce Kadrusove reipadale kao rastopljeno olovo.

A kad e biti svadba? zapita on. O, to jo nije svrena stvar! promrmlja Fernando. Nije, ali e biti, ree Kadrus isto tako sigurno kao to e Danglar biti kapetan Faraona,

zar ne, Danglare?Danglar uzdrhta na ovaj neoekivani ubod, pa se okrete Kadrusu i poe sad da ispituje njegovo lice

da bi video je li taj napad bio unapred smiljen; ali on zapazi samo zavist na tome licu ve skorootupelom od pijanstva.

E, pa onda, ree on punei ae pijmo u zdravlje kapetana Dantesa, mua lepe Katalonke.Kadrus prinese au ustima otromelom rukom i iskapi je odjednom. Fernand uze svoju au i razbi

je o zemlju. E, e, e! ree Kadrus ta ja to vidim onamo, na vrhu breuljka, u pravcu Katalana?

Pogledaj, Fernando, ti ima bolji vid od mene. ini mi se da ja ve ne vidim jasno, jer, zna, vino jepodlo: rekao bi ovek da su to dvoje zaljubljenih koji idu jedno pored drugoga drei se za ruku. Nekami bog oprosti, ali oni i ne slute da ih mi vidimo i eno ih gde se ljube!

Danglar nije gubio iz vida nijedan znak duevnih muka Fernandovih, ije se lice naglo krivilo. Poznajete li ih vi, gospodine Fernando? ree on. Da odgovori ovaj potmulim glasom. To su gospodin Edmond i gospoica Mercedes. A, vidi molim te, ree Kadrus a ja ih nisam poznao! Ej, Dantese! Ej, lepa devojko! Hodite

ovamo i recite nam kad e biti svadba, jer ovaj gospodin Fernando je tako tvrdoglav da nee to da namkae.

Hoe li utati! ree Danglar, inei se kao da zadrava Kadrusa, koji se sa pijanikom

upornou naginjao izvan hladnjaka. Potrudi se da se dri uspravno, a ostavi zaljubljene neka se namiru vole. Evo, pogledaj gospodina Fernanda, pa se ugledaj na njega: on je razuman ovek.

Moda je Fernando, razdraen do vrhunca, podbadan od Danglara kao bik malim kopljima, hteonajzad da jurne, jer se ve bio digao i izgledalo je da prikuplja snagu kako bi skoio na svogsuparnika. Ali Mercedes, nasmejana i prava, podie lepu glavu i zablista svojim bistrim pogledom.Tada se Fernando seti njezine pretnje da e umreti ako Edmond umre, te ponovo pade obeshrabren nasvoju stolicu.

Danglar pogleda jedno za drugim ta dva oveka: jednoga zaglupelog od pijanstva, i drugogasavladanog ljubavlju.

Ja neu nita izvui od ova dva zvekana promrmlja on i sve mi se ini da se ja ovdenalazim izmeu jednog pijanice i jednog plaljivca, jer evo jednog zavidljivca koji se opija vinom,dok bi trebalo da se opija ui; a evo i jednog velikog glupaka kome su oteli devojku ispred nosa i kojise zadovoljava da plae i da se ali kao kakvo dete. A meutim, taj ima oi plamena kao oni panjolci,Sicilijanci i oni Klabrezi koji umeju tako dobro da se svete; taj ima pesnice kojima bi mogao darazmrska glavu volu isto tako sigurno kao mesarski malj. Zbilja, Edmondova sudbina e pobediti. One se oeniti tom lepom devojkom, bie kapetan broda i rugae nam se. Osim ako (jedan bledosmeh ocrta se na Danglarovim usnama), osim ako se ja u to ne umeam dodade on.

Hej! vikao je i dalje Kadrus upola uspravljen i sa pesnicama na stolu. Hej, Edmonde, zarti ne vidi svoje prijatelje, ili si moda ve postao suvie ohol da bi razgovarao s njima?

Ne, dragi moj Kadruse, odgovori Dantes ja nisam ohol ve sam srean, a sreazaslepljuje, mislim, jo vie nego gordost.

Hvala bogu! To je bar objanjenje. E, dobar dan, gospoo Dantes.Mercedes mu ozbiljno otpozdravi. To jo nije moje ime, ree ona a u mome zaviaju to, donosi nesreu, kau, kada se

devojka naziva imenom svoga verenika pre nego to taj verenik postane njen mu. Zovite me dakleMercedes, molim vas.

Treba oprostiti ovome dobrom susedu Kadrusu ree Dantes. On se vara samo za malo! Znai, svadba e biti ubrzo, gospodine Dantese? ree Danglar pozdravljajui dvoje mladih. to je mogue pre, gospodine Danglare; danas e se sve ugovoriti kod tate Dantesa, a sutra ili

prekosutra, najkasnije, vereniki ruak ovde, kod Rezerve. Bie tu i prijatelji, nadam se, to znai daste i vi pozvani, gospodine Danglare; a to znai da si i ti pozvan, Kadruse.

A Fernando, ree Kadrus sa glupim osmehom na licu da li je i Fernando pozvan? Brat moje ene je i moj brat ree Edmond i nama bi bilo veoma ao, Mercedes i meni, da

vidimo kako se on nas kloni u takvom jednom trenutku.Fernando otvori usta da odgovori, ali mu glas zamre u grlu, te ne mogade izgovoriti nijedne rei. Danas zaruke, a sutra ili prekosutra veridba Vraga! Vama se mnogo uri, kapetane. Danglare, nastavi Edmond osmehujui se ja u vam rei kao to je Mercedes maloas

kazala Kadrusu: ne nazivajte me tim nazivom koji mi jo ne pripada, jer bi mi to moglo donetinesreu.

Oprostite odgovori Danglar. Hteo sam samo rei da izgleda da se mnogo urite. ta,vraga! Pa mi imamo dosta vremena, jer Faraon nee poi ponovo na put pre tri meseca.

oveku se uvek uri da bude srean, gospodine Danglare, jer kad je neko patio dugo vremena,njemu je veoma teko da poveruje u sreu. Ali mene ne nagoni na to samo sebinost: potrebno je daodem u Pariz.

Ah, zbilja, u Pariz! I to je prvi put da idete u Pariz, Dantese? Da. Imate tamo kakva posla?

Ne radi sebe: imam da izvrim jednu poruku naeg jadnog kapetana Leklera. Vi razumete,Danglare, to je sveta dunost. Uostalom, ne brinite nita, trebae mi vremena samo koliko da odem ida se vratim.

Da, da, razumem ree sasvim glasno Danglar.Zatim sasvim tiho: U Pariz, jamano da preda na oznaenu adresu pismo koje mu je veliki maral dao! To pismo

mi je izazvalo jednu misao, jednu odlinu misao! Ah! Dantese, dragi prikane, ti jo nisi zabeleen uregistar Faraona pod brojem 1.

Zatim se okrete ka Edmondu, koji se ve udaljavao, i doviknu mu: Srean put! Hvala! odgovori Edmond, okreui glavu i propraajui taj pokret prijateljskim mahanjem

ruke.Zatim dvoje zaljubljenih nastavie put, mirni i radosni kao dvoje izabranih koji odlaze u raj.

4. ZAVERA

Danglar je pratio pogledom Edmonda i Mercedes sve dok dvoje zaljubljenih ne iezoe iza jednogugla Tvrave svetog Nikole; potom okrenuvi se, ugleda Fernanda, koji se bee ponovo sruio bled iuzdrhtao na stolicu, dok je Kadrus natucao rei neke vinske pesme.

Aha, dragi gospodine, ree Danglar Fernandu evo jednog venanja koje mi se ini da neeusreiti svakoga?

Mene ono dovodi do oajanja ree Fernando. Vi ste znai, voleli Mercedes? Ja sam je oboavao! Odavno? Otkada se poznajemo, ja sam je uvek voleo. I vi sad ovde upate kose umesto da potraite neki lek tome! ta, vraga! Ja nisam verovao da

tako ine vai sunarodnici. ta biste hteli da uinim? zapita Fernando. A ta ja znam? Zar se to mene tie? Nisam ja, ini mi se, zaljubljen u gospoicu Mercedes,

nego vi. Traite, kae jevanelje, i nai ete. Ja sam ve bio pronaao. A ta to? Nameravao sam da ubijem noem toga oveka, ali mi je devojka kazala da e se ubiti ako se

dogodi nesrea njenom vereniku. Eh! To se samo tako kae, ali se ne ini tako. Vi ne poznajete nimalo Mercedes, gospodine: kad je ona zapretila ona e to i uiniti. Glupae! promrmlja Danglar. Neka se ona ubije ili ne ubije, ta ja marim, samo da

Dantes ne postane kapetan broda. A pre nego to bi Mercedes umrla, nastavi Fernando nepokolebljivo odlunim glasom ja

bih i sam umro. To se zove ljubav! ree Kadrus sve pijanijim glasom. To je ljubav, ili znai da se ja u to

vie ne razumem! Sluajte, ree Danglar vi mi izgledate dobar mladi i ja bih eleo, neka me vrag nosi, da

vas izvuem iz nevolje; ali Jeste, ree Kadrus da ujemo. Dragi moj, nastavi Danglar ti si tri etvrtine pijan, dovri tu bocu, pa e biti potpuno. Pij

i ne meaj se u ono to mi inimo. Za na posao potrebno je imati bistru glavu. Ja pijan? ree Kadrus ta batali! Popio bih ja jo etiri od tih tvojih boca, koje nisu vee od

boca kolonjske vode! ia-Pamfile, daj vina!I da bi dokazao svoje tvrenje, Kadrus lupnu aom o sto. ta vi ono rekoste, gospodine? nastavi Fernando, oekujui nastavak prekinute reenice. ta rekoh? Ne seam se vie. Ta pijanica Kadrus pobrkao mi je misli. Samo ti priaj da sam ja pijanica. Utoliko gore za one koji se plae vina, jer to znai da oni

imaju neku zlu pomisao, pa se boje da se zbog vina ne izreknu.I Kadrus poe da peva dva poslednja stiha jedne pesme koja je tada bila mnogo u modi:Svi opaki ljudi vode piju mnogo,Kao dokaz potop sluiti bi mog'o. Vi rekoste, gospodine, nastavi Fernando da biste me izvukli iz nevolje; ali, dodadoste

Jeste, ali, dodao sam da bih vas izvukao iz nevolje, dovoljno bi bilo da se Dantes ne oenionom koju vi volite; a venanje moe sasvim lepo i ne biti a da Dantes pri tom ne umre.

Jedino bi ih smrt mogla rastaviti ree Fernando. Vi mudrujete kao koljka, prijatelju, ree Kadrus a evo tu je Danglar, koji je lukav,

prepreden, majstor, i on e vam dokazati da se varate. Dokai, Danglare. Ja sam odgovorio umestotebe. Reci mu da nije potrebno da Dantes umre. Uostalom, bilo bi alosno da Dantes umre. To je dobarmladi i ja volim Dantesa. U tvoje zdravlje, Dantese.

Fernando se die nestrpljivo. Ostavite ga neka kae ta misli prihvati Danglar, zadravajui mladia. A, uostalom, ma

koliko da je pijan, on se ba mnogo ne vara. Odsutnost razjedinjuje isto koliko i smrt; a pretpostaviteda izmeu Edmonda i Mercedes budu zidovi neke tamnice, oni e onda biti razdvojeni ni manje nivie nego kao kad bi to bila nadgrobna ploa.

Jeste, ali se iz tamnice moe i izii ree Kadrus, koji se ostatkom razuma hvatao vrsto zarazgovor. A kad neko izie iz tamnice i kad se taj neko zove Edmond Dantes, onda on hoe da seosveti.

ta mari! promrmlja Fernando. Uostalom, nastavi Kadrus zato bi Dantesa bacili u tamnicu? On nije ni ukrao, ni ubio, ni

izvrio zloin. uti! ree Danglar. Neu da utim ree Kadrus. Ja hou da mi se kae zato bi Dantesa bacili u tamnicu. Ja

volim Dantesa. U tvoje zdravlje, Dantese.I on iskapi jo jednu au vina.Danglar je pratio u bezizraznim oima krojaevim napredovanje pijanstva, pa okrenuvi se

Fernandu ree: Pa, dakle, razumete li sad da nije potrebno da on bude ubijen? Ne, svakako, ako bi, kao to ste vi maloas rekli, bilo naina da se Dantes uhapsi. Ali, imate li

kakav nain? Ako bi se bolje potrailo, ree Danglar mogao bi se nai. Ali koga vraga se ja meam

u to? Zar se to mene tie? Ja ne znam da li se to vas tie, ree Fernando hvatajui ga za miicu ali ja znam da vi

imate neki lini razlog da mrzite Dantesa; jer onaj koji i sam mrzi, ne vara se u oseanjima drugih. Ja da imam razloga da mrzim Dantesa? Nikakvog, na asnu re! Ja sam vas video nesrenog i

vaa nesrea me je zainteresovala, to je sve. Ali kad vi verujete da ja radim za svoj lini raun, ondazbogom, dragi prijatelju. Izvlaite se iz neprilike kako znate.

I sada se Danglar naini kao da hoe da ustane. Nemojte, ree Fernando, zadravajui ga ostanite! Na kraju krajeva, malo me se tie da li

vi mrzite Dantesa ili ga ne mrzite: ja ga mrzim, i to kaem otvoreno. Pronaite taj nain, a ja u gaizvesti, samo da ne bude, pritom prouzrokovana smrt, jer je Mercedes kazala da e se ona ubiti akoDantes bude ubijen.

Kadrus, koji je bio oborio glavu na sto, podie glavu pa gledajui u Fernanda i Danglara sanjivim ibeziraznim oima, ree:

Ubiti Dantesa! Ko ovde govori o ubijanju Dantesa? Ja neu da on bude ubijen, jer on je mojprijatelj. On je jutros ponudio da podeli svoj novac sa mnom, kao to sam ja podelio svoj novac snjim. Ja neu da Dantes bude ubijen.

A ko ti kae da e ga ubiti, glupae! odgovori Danglar. Ovo e biti samo jedna prostaala. Pij u njegovo zdravlje, dodade on punei au Kadrusu a nas ostavi na miru.

Da, da, u Dantesovo zdravlje! ree Kadrus praznei svoju au. U njegovo zdravlje!

eto! Ali, nain nain? ree Fernando. Zar ga jo niste pronali? Ne, vi ste se primili tog zadatka. Istina je nastavi Danglar da Francuzi imaju to preimustvo nad pancima to panci

smiljaju, a Francuzi izmiljaju. Onda ga izmislite ree Fernando nestrpljivo. Kelner, ree Danglar dajte pero, mastilo i hartiju. Pero, mastilo i hartiju! promrmlja Fernando. Jeste, ja sam raunovoa: pero, mastilo i hartija su moj alat, a bez svoga alata ja ne umem nita

da uinim. Pero, mastilo i hartiju! viknu sad Fernando. Ima to to elite onde na onom stolu ree kelner pokazujui na traene stvari. Onda nam ih donesite.Kelner uze hartiju, mastilo i pero, pa ih spusti na sto pod hladnjakom. Kad ovek pomisli ree Kadrus obarajui svoju ruku na hartiju da se pomou ovoga moe

ubiti ovek sigurnije nego kad bi ga neko ekao u zasedi u umi da ga ubije! Ja sam se uvek bojaopera, boce mastila i lista hartije vie nego maa ili pitolja.

Taj prikan nije jo toliko pijan koliko izgleda ree Danglar. Sipajte mu jo da pije,Fernando.

Fernando napuni Kadrusovu au, a ovaj, kao pravi pijanac, die ruku sa hartije i prinese je svojojai.

Katalonac je pratio pogledom taj pokret, dok Kadrus, skoro savladan tim novim napadom, spustiili, bolje rei, ispusti au na sto.

Pa dakle? nastavi Katalonac videi da ostatak Kadrusova razuma poinje da iezava od teposlednje ae vina.

Pa dakle, ja rekoh, na primer, nastavi Danglar posle jednog putovanja kao to je ovoskoranje Dantesovo, pri kojemu je on pristajao u Napulju i na ostrvu Elbi, kad bi ga neko potkazaodravnom tuiocu kao bonapartistikog agenta

Ja u ga potkazati! ree brzo mladi. Jeste, ali e od vas traiti da potpiete svoju dostavu, pa e vas suoiti sa onim koga ste

potkazali: ja u vam dati podatke kojima ete potkrepiti svoju optubu, to je istina; ali Dantes ne moeveito ostati u tamnici: jednoga dana e iz nje izii, a onoga dana kad iz nje izie, teko onome ko gaje u nju oterao!

O, pa ja samo to i traim ree Fernando da on doe da me izazove! Jeste, a Mercedes! Mercedes, koja e vas omrznuti ako, za nesreu, samo okrznete kou njenog

milog Edmonda! To je tano ree Fernando. Ne, ne, nastavi Danglar ako bismo se odluili na tako neto, vidite, onda bi bilo mnogo

bolje uzeti prosto ovo pero, evo ovako, zamoiti ga u mastilo pa napisati levom rukom da se ne bipoznao rukopis jednu dostavnicu ovako sastavljenu.

I Danglar, dodajui primer svojim navodima, napisa levom rukom i izvrnutim rukopisom, koji nijeimao nikakve slinosti sa njegovim obinim rukopisom, ove redove, koje dodade Fernandu i kojeFernando proita poluglasno.

Gospodina kraljevskog dravnog tuioca izvetava jedan prijatelj prestola i crkve da je EdmondDantes, potkapetan broda Faraon, koji je jutros stigao iz Smirne poto je prethodno pristajao uNapulju i u Porto-Feraju, dobio nalog od Mirata da preda jedno pismo uzurpatoru, a od uzurpatora

jedno pismo za bonapartistiki odbor u Parizu.Dokaz za njegovu krivicu dobie se ako se on uhapsi, jer e se nai to pismo bilo kod njega, bilo

kod njegova oca, ili u njegovoj kabini na Faraonu. Tako se to radi nastavi Danglar. Ovako e vaa osveta biti mudra, jer se ona nikako nee

moi okrenuti protivu vas, i stvar e ii sama od sebe. Trebalo bi jo samo saviti ovo pismo, evoovako, i napisati odozgo: Gospodinu kraljevskom dravnom tuiocu. Tim e se sve kazati.

I Danglar napisa adresu lako kao od ale. Jeste, sve e biti kazano uzviknu Kadrus, koji je jednim poslednjim naporom razuma pratio

itanje pisma i koji je nagonski shvatio kakvu sve nesreu moe da izazove takvo potkazivanje. Jeste, sve e biti kazano; samo, to bi bila krajnja podlost.

I on isprui ruku da uzme pismo. I zato je ree Danglar izmiui pismo van domaaja njegove ruke zato je sve ovo to ja

kaem i to inim ala. I meni bi prvom bilo veoma ao ako bi se neto dogodilo Dantesu, tomedobrom Dantesu! I zato, evo

On uze pismo, zguva ga u rukama i baci ga u jedan ugao hladnjaka. Tako i treba ree Kadrus. Dantes je moj prijatelj i ja neu da se njemu ini zlo. Eh, pa ko, vraga, i pomilja da mu uini neko zlo! To ne bismo uinili ni ja ni Fernando!

ree Danglar ustajui i gledajui u mladia, koji je i dalje sedeo, no ije je oko iskosa piljilo upotkazivaku hartiju baenu u jedan ugao.

U tom sluaju nastavi Kadrus neka nam se donese jo vina, jer hou da pijem u zdravljeEdmonda i lepe Mercedes.

Ti si i inae pio ve suvie, pijanico, ree Danglar i ako tako produi, morae daprenoi ovde, jer se nee moi vie drati na nogama.

Zar ja, ree Kadrus, ustajui uurbano kao pijan ovek ja da ne mogu da se drim nanogama! Kladim se da u se popeti na zvonaru Akula, i to ne zaklativi se.

E, pa lepo, neka bude! ree Danglar. Primam opkladu, ali za sutra, a danas je vreme da sevratimo kui. Uhvati me pod ruku i poimo kui.

Da poemo, ree Kadrus ali mi za to nije potrebna tvoja ruka. A ti, Fernando? Hoe li iti sa nama natrag u Marselj?

Neu, ree Fernando ja se vraam u Katalan. Grei; bolje hajde s nama u Marselj, hajde! Nemam ja ta da traim u Marselju, i neu onamo da idem. Kako ti to ree? Nee, prikane! E, pa dobro, radi kako hoe! Svakom je sloboda da ini ta

hoe! Hajdemo, Danglare, i pustimo gospodina da se vrati u Katalan, poto on tako hoe.Danglar iskoristi taj trenutak Kadrusovog raspoloenja da bi ga odvukao u pravcu Marselja. Samo

da bi ostavio krai i laki put Fernandu, on umesto da se vrati pored pristanita Nove obale, vrati sekroz Kapiju svetoga Viktora. Kadrus je iao s njim, povodei se i drei se za njegovu miicu.

Poto pree dvadesetak koraka, Danglar se okrete i vide Fernanda kako jurnu ka pismu, koje strpau dep. Potom, istravi iz hladnjaka, mladi odmah zaokrete ka Pijonu.

ta je, to on to radi? ree Kadrus. On nas je slagao: rekao je da ide u Katalan, a ide uvaro! Hej, Fernando! Prevario si se, mladiu!

To ti ne vidi jasno ree Danglar. On ide pravo putem ka Starim bolnicama. Zbilja! ree Kadrus. E, ja bih se zakleo da je skrenuo desno. Zaista, vino je podlo. Dobro je, dobro je promrmlja Danglar. ini mi se da je stvar dobro upuena i da je sad

treba samo pustiti da ide svojim tokom.

5. VERIDBENI RUAK

Sutradan je bio lep dan. Sunce je izilo isto i sjajno, i prvi purpurno crveni zraci proarae svojimrubinima penuave vrhove talasa.

Ruak je bio prireen na prvom spratu one iste Rezerve sa ijim smo se hladnjakom ve upoznali.Bila je to velika dvorana koju je osvetljavalo pet ili est prozora, a iznad svakoga od njih (ko bi znaozato!) bilo je ispisano ime jedne od velikih varoi Francuske.

Ograda od drveta, od ega je i cela kua bila sagraena, pruala se du ovih prozora.Iako je ruak bio zakazan tek za podne, ipak je iza ograde bilo jo od jedanaest asova puno

nestrpljivih etaa. Bili su to povlaeni mornari sa Faraona i nekoliko vojnika, Dantesovih prijatelja.Svi su oni, da bi ukazali poast verenicima, izneli na svetlost dana svoja najlepa odela.

Meu buduim gostima kruio je glas da e vlasnici Faraona poastvovati svojim prisustvomveridbeni ruak svoga potkapetana; ali je to od njihove strane bila tako velika poast ukazana Dantesuda niko nije smeo u to da poveruje.

Meutim, Danglar, stigavi sa Kadrusom, potvrdi takoe tu vest. On se toga istog jutra video sagospodinom Morelom lino i gospodin Morel mu je kazao da e doi na ruak u Rezervu.

I zaista, trenutak posle njih gospodin Morel ue takoe u sobu, a mornari sa Faraona pozdraviega jednodunim oduevljenim pljeskom. Prisustvo brodovlasnikovo znailo je za njih potvrdu glasakoji je ve kruio da e Dantes biti naimenovan za kapetana broda; a kako je Dantes bio jako omiljenna brodu, to su ovi estiti ljudi zahvaljivali na taj nain brodovlasniku to je bar jedanput njegov izborbio saglasan sa njihovim eljama. Tek to gospodin Morel ue, poslae svi slono Danglara i Kadrusada poure ka vereniku. Njihov zadatak je bio da obaveste o dolasku te vane linosti ija je pojavaizazvala tako ivo uzbuenje, i da mu kau da pohita.

Danglar i Kadrus pooe trei, ali ne behu preli ni sto koraka, kad ugledae naspram barutanemalu grupu koja je dolazila.

Ova mala grupa sastojala se od etiri devojke prijateljice Mercedesine i Katalonke kao i ona; onesu pratile verenicu koja je ila pod ruku sa Edmondom. Pored budue neveste koraao je ia Dantes, aza njima je iao Fernando sa zlobnim osmejkom.

Ni Mercedes ni Edmond nisu videli taj zlobni osmejak Fernandov. Ti jadni mladenci bili su takosreni da su videli samo sebe i lepo vedro nebo koje ih je blagosiljalo.

Danglar i Kadrus izvrie svoj zadatak izaslanika. Zatim, poto se sa Edmondom vrlo snano i vrloprijateljski rukovae, oni se rasporedie tako da Danglar poe sa Fernandom, a Kadrus pored iaDantesa, koji je bio u sreditu opte panje.

Taj starac je bio obukao svoj lepi kaput od crne svile sa utisnutim prugama, ukraen velikimelinim dugmetima. Njegove tanke ali snane noge epurile su se u divnim prskanim pamunimarapama koje su na milju daljine odavale englesku krijumarenu robu. Sa njegovog trorogog eirasputao se itav mlaz belih i plavih traka.

Najzad, on se oslanjao na drveni tap uvijen i pri vrhu povijen kao antiki pedum. Pomislilo bi seda je to jedan od onih kicoa koji su paradirali godine 1796. po vrtovima Luksemburga i Tiljerija, kojitek to su bili ponovo otvoreni.

Pored njega, kao to rekosmo, bio se privukao Kadrus, Kadrus koga je nada na dobar ruaknaposletku pomirila sa oba Dantesa, Kadrus kome je u seanju ostala nejasna uspomena na ono to sedogodilo sino, kao to pri buenju ujutru naemo u svesti senku sna to smo ga usnuli te noi.

Danglar, pribliavajui se Fernandu, bee upravio na razoaranog ljubavnika jedan dubok pogled.Fernando, koraajui iza buduih supruga, potpuno zaboravljen od Mercedes, koja je u mladalakoj i

divnoj ljubavnoj sebinosti videla samo svoga Edmonda; Fernando je bio bled, potom rumen u naglimnastupima, koji su iezavali da bi ustupili mesto sve veem bledilu. S vremena na vreme pogledao biput Marselja, i tada bi sav uzdrhtao od nervozne i nehotine drhtavice. Izgledalo je da Fernandooekuje ili bar predvia neki veliki dogaaj.

Dantes je bio skromno obuen. Poto je pripadao trgovakoj floti, imao je na sebi kaput koji je bioneka sredina izmeu vojne uniforme i graanskog odela, a u tom odelu njegovo dobroudno lice, ijusu vedrinu jo poveavale veselost i lepota njegove verenice, bilo je savreno lepo.

Mercedes je bila lepa kao jedna od onih Grkinja sa Kipra ili Keosa to imaju oi kao abonos i usnekao koral. Ona je ila slobodnim i lakim korakom kao to idu Arlezijanke i Andaluanke. Nekavaroka devojka bi moda pokuala da sakrije svoju radost velom ili bar svojim gustim trepavicama,ali se Mercedes osmehivala i gledala pravo u sve one koji su je okruivali, a njen osmejak i pogledgovorili su isto toliko otvoreno koliko bi govorile ove rei: Ako ste vi moji prijatelji radujte sezajedno sa mnom, jer sam istinski srena!

im verenici i njihova pratnja stigoe na mesto gde su ih oni iz Rezerve mogli videti, gospodinMorel sie i poe im u susret, a za njim mornari i vojnici sa kojima je bio ostao i kojima je ponovioobeanje ve dato Dantesu da e stupiti na mesto kapetana Leklera. Kad ga vide da dolazi, Edmondpusti ruku svoje verenice i provue je ispod miice gospodina Morela. Brodovlasnik i devojka dadoetada primer penjui se prvi uz drvene stepenice koje su vodile u sobu gde je ruak bio spremljen, ikoje su punih pet minuta kripale pod tekim koracima gostiju.

Oe, ree Mercedes zaustavljajui se kod sredine stola vi ete s moje strane, molim vas; alevo od mene sedee onaj koji mi je zamenjivao brata ree ona sa izvesnom blagou, koja prodredo dna Fernandova srca kao ubod noa.

Njegove usne pomodree, i pod mrkom koom njegovoga mukog lica moglo se jo jedanputvideti kako se krv postepeno povlai da bi potekla ka srcu.

Za to vreme Dantes je uinio isto: sa svoje desne strane ponudio je mesto gospodinu Morelu, a saleve Danglaru; zatim je rukom dao znak da svaki sedne gde mu je volja.

Ve su oko stola obnosili arlske kobasice, koje su bile mrke i veoma mirisne; morske rakove sasjajnom ljuturom, ruiaste koljke; morske jeeve, koji lie na kestenje obvijeno bodljikavomkorom; koljke kamenjarke, koje pokuavaju oholo da zamene sladokuscima sa juga ostrige sa severa;najzad, sva ona fina predjela koja talasi valjaju po peskovitim obalama i koje zahvalni ribarioznaavaju zajednikim nazivom "morsko voe".

Lepa tiina! ree starac naslaujui se aom vina utog kao topaz, koje je ia Pamfil linoizneo pred Mercedes. Zar bi se pomislilo da ovde ima trideset osoba koje gore od elje da se smeju.

Eh, mu nije uvek veseo ree Kadrus. Istina je ree Dantes da sam odvie srean u ovom trenutku da bih bio veseo. Ako tako

mislite, susede, onda ste u pravu. Radost ponekad proizvodi udan utisak: ona titi kao bol.Danglar pogleda u Fernanda, ija je osetljiva priroda primila i odraavala svako uzbuenje. Kojeta! ree on. Valjda se ne plaite neega? ini mi se, naprotiv, da sve ide prema

vaim eljama! Pa to me ba i plai ree Dantes. ini mi se da oveku nije dato da tako olako stekne

sreu! Srea je kao oni dvorci na zaaranim ostrvima ije kapije uvaju zmajevi. Mora se boriti da bise osvojili, i ja zaista ne znam ime sam zasluio sreu da budem Mercedesin mu.

Mu, mu, ree Kadrus jo to nisi, kapetane. Pokuaj malo da izigrava mua, pa evideti ta e dobiti!

Mercedes porumene.Fernando je bio na mukama na svojoj stolici, uzdrhtavao je na svaki um, i s vremena na vreme

obrisao bi krupne grake znoja koje su mu izbijale po elu kao prve kapi plahovite kie.

Boe moj, ree Dantes vi, susede Kadruse, ne morate da me pobijate zbog takve sitnice.Mercedes jo nije moja ena, to je istina (On izvue svoj asovnik). Ali, kroz sat i po ona e to biti!

Svi uzviknue iznenaeno, izuzev ia Dantesa, iji iroki osmejak pokaza njegove lepe zube.Mercedes se osmehnu i nije se vie stidela. Fernando stee grevito drak svoga noa.

Kroz jedan sat! ree Danglar pobledevi i sam. A kako to? Jeste, prijatelji, odgovori Dantes zahvaljujui kreditu gospodina Morela, oveka kome

posle svoga oca dugujem najvie na svetu, sve tekoe su uklonjene. Mi smo platili da se ubrzaobjavljivanje veridbe, te nas u dva i po sata predsednik Marseljske optine oekuje u optinskojzgradi. A kako je odzvonilo jedan sat i etvrt, mislim da se ne varam mnogo kad kaem da e se krozjedan sat i trideset minuta Mercedes zvati gospoa Dantes.

Femando zatvori oi: vatreni oblak zaari mu one kapke; on se osloni o sto da ne bi klonuo, pa ipored svih svojih napora, ne mogade zadrati potmulo jeanje, koje se izgubi u larmi smeha iestitanja okupljenih gostiju.

To znai brzo raditi, zar ne? ree ia Dantes. Zar smatrate da se to zove gubiti vreme?Prispeo jue ujutru, a oenjen danas u tri sata! Samo mornari mogu tako hitro da svravaju poslove.

A ostale formalnosti, primeti bojaljivo Danglar brani ugovor, dokumenta? Brani ugovor, ree Dantes smejui se on je gotov: Mercedes nema nita, a ni ja isto

tako! Sve to imamo bie zajedniko! Nije trebalo mnogo vremena da se to napie, a nee imati da seza to mnogo plati.

Ova ala izazva nove uzvike radosti i odobravanja. Prema tome, ono to smo mi smatrali da je veridbeni ruak, ree Danglar to je stvarno

svadbeni ruak. Ne, ree Dantes vi neete nimalo biti na gubitku, ne brinite. Sutra ujutru odlazim u Pariz.

etiri dana za odlazak, etiri za povratak, jedan dan da izvrim savesno nalog koji mi je dat, a prvogmarta u opet biti ovde. Prema tome, drugoga marta bie pravi svadbeni ruak.

Ovaj izgled na jo jednu gozbu udvostrui veselost toliko da je ia Dantes, koji se u poetkuruka alio na tiinu, sada uzalud pokuavao da usred opteg razgovora odri govor za sreu buduihsupruga.

Dantes pogodi misao svoga oca i odgovori na nju jednim osmejkom punim ljubavi. Mercedes poeda pogleda u zidni asovnik, pa klimnu glavom Edmondu.

Za stolom je vladala ona buna veselost i slobodno dranje koji se kod ljudi iz nieg staleajavljaju pri kraju obeda. Oni koji nisu bili zadovoljni svojim mestom, behu ustali i otili da potraedruge susede. Svi su poeli da govore u isti mah, i niko se nije brinuo da odgovori na ono to mu jesagovornik govorio, ve samo da iskae svoje sopstvene misli.

Bledilo Fernandovo bee skoro prelo na obraze Danglarove, a sam Fernando bio je van sebe oduzbuenja i liio je na ukletu duu u paklenom ognju. On meu prvima bee ustao sa svoga mesta ietao se uzdu i popreko po dvorani, pokuavajui da ne uje buku pesama i zveket aa.

Kadrus mu se priblii u trenutku kad i Danglar, koji mu bee priao u jednom uglu dvorane, a kogaFernando kao da je izbegavao.

Zaista, ree Kadrus, kome lepo ophoenje Dantesovo i naroito dobro vino ia-Pamfilabehu oduzeli i poslednju mrnju koja se u njegovoj dui bee zaela usled neoekivane sreeDantesove zaista, Dantes je ljubak mladi; i kad ga vidim kako sedi pored svoje verenice, kaem usebi da bi bila teta ako biste mu priredili onu runu alu to ste je jue snovali.

Pa zato si i video ree Danglar da od toga nita nije bilo. Ovaj jadni gospodin Fernandobio je toliko uzrujan da sam se isprva saalio na njega, ali poto se on pomirio sa sudbinom i pristaoda bude dever na svadbi svoga suparnika, onda je sve u redu.

Kadrus pogleda Fernanda; ovaj je bio modar u licu.

To samoodricanje je utoliko vee nastavi Danglar to je devojka zaista lepa. Vraga!Srean je ugursuz taj moj budui kapetan. Voleo bih da se zovem Dantes makar samo dvanaest asova.

Hoemo li da poemo? zapita Mercedes ljupkim glasom. Evo ve otkucava dva sata, anas oekuju u dva i etvrt.

Da, da, poimo! ree Dantes ustajui urno. Poimo! ponovie jednoglasno svi gosti.U istom trenutku Danglar, koji nije putao iz vida Fernanda dok je ovaj sedeo na ivici prozora,

vide ga kako otvori unezverene oi, podie se nekakvim grevitim pokretom, pa zatim sede malaksalona ogradu prozora.

Skoro istoga trenutka odjeknu nekakva potmula lupa na stepenicama; odjek tekih koraka i nejasanagor glasova izmeanih sa zveketom oruja nadjaae uzvike gostiju, ma koliko da su ovi bili buni, iprivukoe optu panju, koja se ispolji istog trenutka tiinom punom brige.

Lupa koraka priblii se: tri udarca odjeknue na vratima; svako pogleda u svoga suseda zauenimlicem.

U ime zakona! uzviknu jedan gromki glas, kome niko ne odgovori.Odmah zatim vrata se otvorie i jedan policijski komesar, opasan zvaninom earpom, ue u

dvoranu, a za njim etiri naoruana vojnika, koje je predvodio jedan kaplar.Zabrinutost se pretvori u strah. ta je to? zapita brodovlasnik prilazei komesaru, koga je poznavao. Uveren sam da je

ovo neka pogreka. Ako je pogreka, gospodine Morele, odgovori komesar verujte da e ta pogreka biti brzo

popravljena. Meutim, ja imam pri sebi jedan nalog za hapenje, i mada sa aljenjem ispunjavam ovudunost, ipak moram da je izvrim. Ko je od vas, gospodo, Edmond Dantes?

Svi se pogledi okretoe ka mladiu, koji, veoma uzbuen ali sauvavi svoje dostojanstvo, priekorak napred i ree:

Ja sam to, gospodine; ta hoete od mene? Edmonde Dantese, nastavi komesar u ime zakona, ja vas hapsim! Vi me hapsite! ree Edmond pobledevi malo. Ali zato me hapsite? Ja to ne znam, gospodine, ali ete saznati prilikom prvog sasluanja.Gospodin Morel uvide da se ne moe nita uiniti protivu neumitnosti stanja, jer jedan policijski

komesar, opasan zvaninim pojasom, nije vie privatan ovek ve statua samoga zakona, hladna,gluva, nema.

Starac, naprotiv, jurnu ka oficiru, jer ima stvari koje srce jednoga oca ili majke nee nikadrazumeti.

On je molio i preklinjao, ali suze i molbe ne pomogoe nita. Meutim, njegovo oajanje bilo jetako veliko da je komesar bio dirnut.

Gospodine, ree on umirite se. Moe biti da je va sin zanemario neku carinsku ilisanitetsku formalnost, te e vrlo verovatno, kad se od njega dobiju potrebna obavetenja, biti putenna slobodu.

A, tako dakle! ta ovo znai? zapita namrtenih obrva Kadrus Danglara, koji se pretvarao daje iznenaen.

Otkud ja to znam? ree Danglar. Ja kao i ti: vidim ta se dogaa, ne razumem nita, izbunjen sam.

Kadrus potrai pogledom Fernanda, ali je on bio iezao. Cela sinona scena izie mu tada predoi u uasnoj jasnoi.

Reklo bi se da je ta katastrofa zderala veo to ga je sinono pijanstvo bilo stavilo izmeu njega injegovog pamenja.

O, o! ree on rapavim glasom. Da nee ovo biti posledica one ale o kojoj ste juegovorili, Danglare? U tom sluaju, teko onome koji ju je nainio, jer je ona veoma kobna.

Kojeta! uzviknu Danglar. Ti dobro zna, naprotiv, da sam ja poderao ono pismo. Ti ga nisi poderao, ree Kadrus nego si ga bacio u jedan ugao, i to je sve. uti tu, ti nisi nita video, jer si bio pijan. Gde je Fernando? zapita Kadrus. Otkud ja to znam! odgovori Danglar. Verovatno je otiao svojim poslom. Ali umesto da

se bavimo time, bolje da pruimo pomo ovim jadnim oaloenim osobama.I zaista, za vreme ovoga razgovora Dantes se sa osmehom na licu rukovao sa svim svojim

prijateljima i poao u haps govorei: Ne brinite nita, ova pogreka e se objasniti i verovatno da neu ni otii do tamnice. O, na svaki nain, ja bih za to jemio ree Danglar pribliavajui se toga trenutka, kao to

rekosmo, glavnoj grupi.Dantes sie niz stepenice, predvoen policijskim komesarom i okruen vojnicima. Jedna kola, ija

su vrata bila irom otvorena, ekala su na izlasku iz kue, i on se pope u njih, a za njim uoe dvavojnika i komesar. Vrata se zatvorie, i kola pooe natrag putem ka Marselju.

Zbogom, Dantese! Zbogom, Edmonde! uzviknu Mercedes jurnuvi ka ogradi prozora.Uhapenik u ovaj poslednji uzvik, koji je potekao kao jecaj iz ojaenog srca njegove verenice. On

provue glavu kroz prozor na vratima, uzviknuvi: "Dovienja, Mercedes!" i ieze iza jednog uglaTvrave svetog Nikole.

ekajte me ovde ree brodovlasnik. Uzeu prva kola na koja naiem, odjuriu u Marselj idoneu vam vesti.

Idite! uzviknue svi prisutni. Idite i vratite se brzo!Posle ovoga dvostrukog odlaska, nastupi meu svima koji behu ostali trenutak uasnog

zaprepaenja.Starac i Mercedes ostadoe neko vreme usamljeni, svako u svom sopstvenom bolu; ali se

naposletku njihovi pogledi sretoe. Oni osetie da su dve rtve pogoene istim udarcem, i bacie se unaruje jedno drugome.

Za to vreme Fernando se vrati, nasu sebi au vode i popi je, pa sede na jednu stolicu.Sluaj je hteo da na oblinju stolicu padne Mercedes, otrgnuvi se iz naruja starevog.Fernando jednim nesvesnim pokretom povue natrag svoju stolicu. On je to uinio ree Danglaru Kadrus, koji nije isputao iz oiju Katalonca. Ne verujem odgovori Danglar. On je bio suvie glup. U svakom sluaju, neka se taj

udarac povrati na onoga koji ga je zadao. Ti mi ne spominje onoga koji je to savetovao ree Kadrus. Eh, boe moj, ree Danglar kad bi ovek bio odgovoran za sve to kae tek onako! Dabome, kad ono to kae tek onako padne natrag i ubode nekoga.Za to vreme grupe gostiju pretresale su to hapenje na sve mogue naine. A vi, Danglare, ta vi mislite o ovom dogaaju? ree neko. Ja ree Danglar mislim da je on moda doneo sa putovanja nekoliko denjia zabranjene

robe. Ali kad bi to bilo, vi biste to morali znati, Danglare, jer ste vi raunovoa na brodu. Da, to je istina. Ali inovnik na brodu zna samo za one bale koje su mu prijavljene: ja znam

da mi na brodu nosimo tovar pamuka, i to je sve; da smo to utovarili u Aleksandriji od gospodinaPastreta, a u Smirni od gospodina Paskala; ali ja dalje nita ne znam.

Oh, ja se sad seam proslovi tiho jadni otac hvatajui se za tu dasku spasenja da mi jejue rekao kako ima za mene jedan sanduk kafe i sanduk duvana.

Eto vidite, ree Danglar to je sve: za vreme naeg odsustva carinici su verovatnopregledali brod Faraon i svakako otkrili tajnu.

Mercedes nije nikako verovala u to; jer njen bol, uguivan do tog trenutka, izbi odjednbm ujecajima.

Hajde, hajde, treba imati nade! ree ia Dantes, ne znajui ni sam ta govori. Nade! ponovi Danglar. Nade pokua da promrmlja Fernando.Ali ga je ova re guila; usne mu se pokretoe, ali nikakav zvuk ne izie iz njegovih usta. Gospodo, uzviknu jedan od gostiju koji bee ostao da straari na ogradi prozora gospodo,

jedna kola dolaze! Ah, to je gospodin Morel! Budite hrabri, budite hrabri! On nam svakako donosidobre vesti.

Mercedes i stari otac potrae ka brodovlasniku, koga sretoe na vratima. Gospodin Morel bio jeveoma bled.

Dakle? uzviknue oni jednoglasno. Dakle, dragi prijatelji, odgovori brodovlasnik vrtei glavom stvar je ozbiljnija nego to

smo mislili. Oh, gospodine, uzviknu Mercedes on je nevin! I ja tako mislim, odgovori gospodin Morel ali njega optuuju A zbog ega? zapita stari Dantes. Da je bonapartistiki agent.Oni moji itaoci koji su iveli u doba kada se dogaa ova povest, setie se kako je uasna bila tada

optuba koju je izrekao gospodih Morel.Mercedes jauknu, a starac se srui na jednu stolicu. A, promrmlja Kadrus vi ste me prevarili, Danglare, i ona ala je izvrena. Ali ja neu

dopustiti da umru od bola ovaj starac i ova devojka, i ja u im sve rei. uti, nesrenie, uzviknu Danglar zgrabivi Kadrusa za ruku ili neu odgovarati za ono

to ti se dogodi. Ko ti kae da Dantes nije zaista kriv? Laa je pristala kod ostrva Elbe, on je tamosiao na kopno i ostao ceo jedan dan u Porto-Feraju. Ako bi se kod njega nalo neko pismo koje bi gaokrivljavalo, onda bi oni koji su mu pomagali bili smatrani za njegove sauesnike.

Kadrus, brzim nagonom sebinosti, shvati svu opravdanost ove tvrdnje. On pogleda Danglaraoima otupelim od straha i bola, pa posle jednog koraka to ga bee uinio napred, on odstupi dvaunazad.

Onda priekajmo promrmlja on. Dabogme, priekajmo ree Danglar. Ako je nevin, pustie ga na slobodu; ali ako je kriv,

onda je beskorisno natovariti na sebe krivicu zbog jednog zaverenika. Onda poimo; ja ne mogu dalje ostati ovde. Jeste, hajdemo ree Danglar, oaran to je naao druga za povlaenje. Hajdemo, i

ostavimo ih da se iz toga izvuku kako znaju i umeju.Oni pooe. Fernando, postavi opet devojin oslonac, uze Mercedes za ruku i odvede je natrag u

Katalan. Dantesovi prijatelji tako isto otpratie u ulicu Mejlan skoro onesveenog starca.Uskoro se ta vest, da je Dantes uhapen kao bonapartistiki agent, rairi po celoj varoi. Zar biste vi to verovali, dragi Danglare? ree gospodin Morel sustiui svoga inovnika i

Kadrusa, jer se i on urio da se vrati u varo da bi dobio kakvu neposrednu vest o Edmondu odzamenika glavnog dravnog tuioca, gospodina od Vilfora, koga je neto malo poznavao. Zar bistevi to verovali?

Boe moj, gospodine, odgovori Danglar ja sam ve rekao da je Dantes bez ikakvogpovoda pristao kod ostrva Elbe, i to pristajanje, kao to znate, uinilo mi se sumnjivo.

Ali, da li ste te vae sumnje saoptili jo kome osim meni? Toga bi se dobro uvao, gospodine, dodade apatom Danglar. Vi dobro znate da zbog

vaeg strica, gospodina Polikara Morela, koji je sluio pod Napoleonom i koji ne krije ta misli,sumnjie i vas da alite za Napoleonom; bojao sam se da ne nakodim Edmondu, a zatim i vama. Imastvari koje jedan slubenik mora da kae svome brodovlasniku a da strogo uva od drugih.

Vrlo dobro, Danglare, vrlo dobro! ree brodovlasnik. Vi ste valjan mladi, zato sam veunapred mislio na vas u sluaju da je ovaj jadni Dantes postao kapetan Faraona.

Kako to, gospodine? Jeste, ja sam unapred zapitao Dantesa ta on misli o vama i da li mu nee biti neprijatno da vas

zadri na vaem poloaju; jer ne znam zato, uinilo mi se da sam zapazio da ste vas dvojica uhladnim odnosima.

A ta vam je on odgovorio? Da zaista misli da se, u izvesnoj prilici koju mi nije rekao, neto ogreio o vas, ali da svaki onaj

ko uiva poverenje brodovlasnika, uiva i njegovo. Podlac! promrmlja Danglar. Jadni Dantes! ree Kadrus. Istina je da je on odlian mladi. Jeste, ali u ovom trenutku ree gospodin Morel evo Faraona bez kapetana. O, ree Danglar treba se nadati, poto mi moemo ponovo krenuti na put tek kroz tri

meseca, da e dotle Dantes biti puten na slobodu. Svakako, ali ta emo dotle? E, pa dotle sam ja tu, gospodine Morele, ree Danglar. Vi znate da ja umem da upravljam

brodom isto tako dobro kao i ma koji kapetan duge plovidbe, ak e vam koristiti da se posluitemnome, jer kad Edmond bude izaao iz zatvora, vi neete imati nikoga da otputate iz slube: on ezauzeti svoje mesto, a ja svoje, i to je sve.

Hvala, Danglare, ree brodovlasnik tako e se zaista sve urediti. Preuzmite, dakle,zapovednitvo broda, ja vas ovlaujem, i nadgledajte iskrcavanje, jer ne treba nikad, ma kakva senesrea dogodila pojedincima, da poslovi od toga stradaju.

Ne brinite nita, gospodine. Ali, da li e moi bar da se vidi taj dobri Edmond? To u vam uskoro kazati, Danglare. Pokuau da razgovaram sa gospodinom od Vilfora i da se

zauzmem kod njega u korist uhapenika. Ja znam da je on oduevljen pristalica kralja, ali ta, vraga!Ma koliko da je pristalica kralja i njegov dravni tuilac, ipak je i on ovek, a ja ne verujem da je onzao.

Nije, ree Danglar ali sam uo da je slavoljubiv, a to je veoma slino. Najzad, ree gospodin Morel sa uzdahom videemo. A sada idite na brod, pa u i ja doi

k vama.I on ostavi dva prijatelja da bi se uputio sudskoj zgradi. Eto vidi li sad ree Danglar Kadrusu kako se stvar okrenula? Ima li jo i sad elju da

ide i da potpomae Dantesu? Ne, razume se; ali je ipak uasno da jedna ala ima takve posledice. Eh, a ko ju je nainio? Ni ti, ni ja, zar ne? Nego Fernando. Ti dobro zna da sam ja bacio ono

pismo u jedan ugao; ak mi se ini da sam ga i pocepao. Nisi, nisi ree Kadrus. Oh, to se toga tie, ja to znam pouzdano! Jo kao da ga i sad

vidim u uglu hladnjaka, sasvim izguvano, uvijeno, i ak bih veoma voleo da je i sad onde gde mi seini da ga vidim!

ta e? Moda ga je Fernando uzeo, moda ga je Fernando prepisao ili dao da se prepie, amoda se Fernando nije potrudio ni to da uini; i sad mi pada na pamet Boe moj, on je modaposlao moje pismo! Srea je to sam iskrenuo rukopis.

Pa ti si, znai, znao da je Dantes zaverenik? Ja nisam znao nita pod milim bogom. Kao to sam ti rekao, mislio sam da nainim samo alu,

i nita drugo. Izgleda da sam, poput glupog Avgusta, kazao istinu smejui se. Svejedno, nastavi Kadrus ja bih dao mnogo ta samo da se ovo nije dogodilo, ili bar da

nisam u to bio nikako umean. Videe da e nam to doneti nesreu, Danglare! Ako to donese nesreu nekome, donee je pravome krivcu, a pravi krivac je Fernando a ne mi.

Kakva nesrea misli da nam se moe dogoditi? Mi treba samo da budemo mirni, da ne kaemonikome ni rei o tome, i bura e proi i bez groma.

Amin! ree Kadrus mahnuvi Danglaru rukom u znak oprotaja i uputivi se ka alejamaMejlan, vrtei glavom i govorei sam sa sobom, kao to ine ljudi koje more velike brige.

Dobro je! ree Danglar. Stvari uzimaju tok koji sam predvideo; evo, postao sam zamenikkapetana privremeno, i ako ova budala Kadrus moe da uti, postau i pravi kapetan. Jedino ako bi sudpustio na slobodu Dantesa. O, ali, dodade on sa osmehom sud je sud, i ja imam poverenja unjega.

I posle ovoga, on skoi u jednu barku, naredivi veslau da ga odveze na Faraon, gde mu jebrodovlasnik, kao to se seate, bio zakazao sastanak.

6. ZAMENIK KRALJEVSKOG DRAVNOG TUIOCA

U ulici Grankur, naspram vodoskoka Meduza, u jednoj od onih starih kua aristokratskog stila kojeje gradio Pie, proslavljala se tako isto veridbenim rukom druga jedna veridba.

Samo, umesto da su uesnici ovog drugog prizora bili ljudi iz naroda, mornari i vojnici, ovi ovdebili su iz redova glavnih linosti marseljskoga drutva. Bih su tu nekadanje sudije koji su daliostavku na svoje zvanje za vreme uzurpatorove vladavine; stari oficiri koji su napustili nau vojsku dabi preli u Kondeovu; mlad