1

Приходи и потрошња домаћинстава

у 2019. години Април 2020.

Приходи домаћинстава

Према подацима Републичког завода за статистику,

просечан месечни приход домаћинстава у 2019.

години износио је 66.880 динара.

Домаћинства у Србији превасходно остварују при-

ходе у новцу (као што су зарада, пензија, социјална

помоћ, дечји додатак, издавање стана, приходи од

пољопривреде и др. приходи); мањи део чине и

приходи у натури (зараде исплаћене у натури, као и

потрошња из сопствене производње).

Више од половине укупних прихода домаћинстава

у Србији чине приходи из радног односа (по осно-

ву како редовног радног односа, тако и уговора о

делу, прековременог рада и сл.), а готово трећину

чине пензије. Међу осталим приходима значајније

учешће имају приходи од пољопривреде и натурал-

на потрошња домаћинстава (по основу сопствене

производње) (видети Графикон 1).

У претходних пет година просечни приходи дома-

ћинстава имају тенденцију раста (видети Графикон

2). У 2019. години просечан месечни приход дома-

ћинства у Србији је био за 3.146 динара (номинално

за 4,9%) виши него у 2018. години. Повећање про-

сечног месечног прихода домаћинстава у Србији

остварено је првенствено захваљујући расту прихо-

да из радног односа и пензија; остали приходи су

такође порасли, али у мањем износу.

Методолошке напомене

Републички завод за статистику објављује податке о

приходима и потрошњи домаћинстава, на основу анкете

коју спроводи у току године. Подаци за 2019. годину

добијени су анкетирањем 6.354 домаћинстава са

територије Србије (домаћинства са територије АП КиМ

нису обухваћена анкетом).

Јединица посматрања је домаћинство, које може бити:

- Вишечлано домаћинство – дефинисано као „заједница

лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и

троше остварене приходе“ или

- Једночлано домаћинство – дефинисано као „самац који

самостално живи, самостално се храни и троши

остварене приходе“.

За више детаља погледати методолошка објашњења

Републичког завода за статистику >>.

Графикон 2 ПРОСЕЧАН МЕСЕЧНИ ПРИХОД ДОМАЋИНСТАВА У динарима

Извор података: РЗС

Графикон 1 СТРУКТУРА ПРИХОДА ДОМАЋИНСТАВА У 2019. години, у %

Извор података: РЗС

2

Приходи домаћинстава према типу насеља

Уочавају се разлике у висини и структури прихода

домаћинстава у зависности од типа насеља. Месеч-

ни приход градских домаћинстава је виши него

код домаћинстава из осталих типова насеља, у

просеку за око 5,9 хиљада динара (за 9,3%). И код

градских и код неградских домаћинстава главне

изворе прихода чине приходи из радног односа и

пензије. Међутим, постоје разлике у релативном

значају других категорија прихода. Као што се може

видети на Графикону 3, код градских домаћинстава

приходи из радног односа и пензије су доминантан

извор прихода, и чине више од 90% укупних прихо-

да; домаћинства из осталих типова насеља, с

друге стране, осим поменуте две категорије прихо-

да (које заједно имају учешће од 73%), значајан део

прихода остварују и од пољопривреде (10%) и по

основу натуралне потрошње (8%).

Приходи домаћинстава по регионима

Највиши просечан приход остварују домаћинства

у Београду; њихов приход је виши од просека Репу-

блике, док је у свим осталим регионима просечан

приход домаћинстава нижи од републичког просе-

ка. Као што је приказано на Слици 1, у свим регио-

нима просечан приход домаћинстава је порастао у

односу на 2018. годину.

У свим регионима приходи домаћинстава из град-

ских средина су виши од прихода домаћинстава из

осталих типова насеља. Одступање је најизраже-

није у Београду (приходи градских домаћинства су

за готово 12% виши од прихода домаћинстава из

осталих типова насеља), док је у Шумадији и Запад-

ној Србији разлика готово занемарљива (око 1%).

Посматрано према типу насеља (Графикон 4), може

се уочити да је у свим регионима структура прихо-

да домаћинства из градских насеља приближно

слична: приходи из радног односа чине више од

половине, а пензије око трећине укупних прихода,

док остали извори прихода имају мањи значај.

И код домаћинствима из неградских насеља глав-

ни извори прихода су приходи из радног односа и

пензије. Међутим, код ових домаћинстава уочавају

се одређене регионалне разлике када је реч о оста-

лим врстама прихода (Графикон 4). Приходи од по-

љопривреде имају значајно учешће у приходима

неградских домаћинстава у већини региона (више

од 10%); изузетак је Београд, где приходи од пољо-

привреде нису значајни ни код градских ни код

неградских домаћинстава. Даље, уочава се да је

удео натуралне потрошње значајан код неградских

домаћинстава из централне Србије (чини више од

10% укупних прихода), док у Београду и Војводини

нема већи значај. Такође, примећује се да је код

неградских домаћинстава из Јужне и Источне Срби-

је удео прихода од пензија у укупним приходима

нешто виши него у другим регионима, и има готово

исти значај као приходи из радног односа.

Графикон 3 ПРИХОДИ ДОМАЋИНСТАВА ПРЕМА ТИПУ

НАСЕЉА у 2019.

Просечан месечни приход у динарима Учешће појединих извора прихода у %

Извор података: РЗС

Извор података: РЗС

Слика 1 ПРОСЕЧАН МЕСЕЧНИ ПРИХОД ДОМАЋИНСТАВА ПО РЕГИОНИМА Износ у 2019. и промена у односу на 2018, у динарима

3

Потрошња домаћинстава

Према подацима Републичког завода за статистику,

просечна месечна потрошња домаћинстава у

Србији у 2019. години износила је 67.099 динара.

Више од половине овог износа домаћинства троше

на прехрамбене производе и становање (укљу-

чујући електричну енергију, грејање и сличне тро-

шкове). Транспортни трошкови такође имају значај-

но учешће у укупној потрошњи домаћинстава, као

што се може видети на Графикону 5.

У 2019. години просечна месечна потрошња дома-

ћинстава у Србији виша је за 2.618 динара

(номинално за 4,1%) него у 2018. години. Највише је

порасла потрошња прехрамбених производа и пи-

ћа, као и трошкови становања (укључујући е-

лектричну енергију, комуналне услуге и сл.). Дома-

ћинства су трошила више и на остале категорије

потрошње; изузетак су трошкови образовања, који

су незнатно нижи него у претходној години.

Потрошња домаћинстава према типу насеља

Потрошња домаћинства из градских насеља је ви-

ша од потрошње домаћинстава из осталих типова

насеља, док је структура потрошње слична. У 2019.

години потрошња градских домаћинстава је била

виша него код осталих домаћинстава, у просеку за

6,0 хиљада динара месечно (за 9,5%).

Структура потрошње домаћинстава према типу на-

сеља приказана је на Графикону 6. Разлике у зави-

сности од типа насеља су релативно мале, и односе

се превасходно на то што домаћинства која нису из

градских насеља релативно више троше на храну,

Графикон 4 ПРИХОДИ ДОМАЋИНСТАВА ПРЕМА РЕГИОНУ И ТИПУ НАСЕЉА у 2019. Просечан месечни приход у динарима Учешће појединих извора прихода у %

Извор података: РЗС

Графикон 5 СТРУКТУРА ПОТРОШЊЕ ДОМАЋИНСТАВА У 2019. години, у %

Извор података: РЗС

4

алкохолна пића и дуван и на транспорт, док дома-

ћинства из градских насеља релативно више троше

на рекреацију и културу.

Потрошња домаћинстава по регионима

Просечна потрошња домаћинстава је највиша у

Београду, и виша је од просека Републике. У оста-

лим регионима домаћинства у просеку троше ма-

ње од републичког просека. Током 2019. потрошња

домаћинстава у свим регионима је била виша него

у 2018, као што се може видети на Слици 2.

Структура потрошње по појединим робним гру-

пама је слична у свим регионима (Табела 1). Мања

одступања која се уочавају односе се превасходно

на домаћинства из Београда: у њиховој укупној

потрошњи учешће трошкова хране и безалкохолних

пића, као и алкохолних пића и дувана, је ниже него

код домаћинстава из осталих региона, док је, с дру-

ге стране, учешће рекреације и културе, као и

ресторана и хотела, нешто више.

Извор података — Републички завод за статистику:

- Саопштење ЛП 11, бр. 80/20 >>.

- Анкета о потрошњи домаћинстава — скраћена методологија >>

- Онлајн база података >>

Парламентарна буџетска канцеларија

МК 01/20, април 2020.

www.pbk.rs

Графикон 6 ПОТРОШЊА ДОМАЋИНСТАВА ПРЕМА ТИПУ НАСЕЉА у 2019. Просечна месечна лична потрошња у динарима Учешће појединих категорија потрошње у %

Извор података: РЗС

Табела 1 СТРУКТУРА ПОТРОШЊЕ ДОМАЋИНСТАВА ПО РЕГИОНИМА

У 2019. години, у %

Београд Војводина Шумадија и Западна

Србија Јужна и Источна

Србија

Храна и безалкохолна пића 31,8% 34,8% 35,3% 35,3%

Алкохолна пића и дуван 3,6% 4,8% 5,6% 5,4%

Одећа и обућа 5,3% 5,7% 5,2% 4,9%

Становање, вода, ел. енергија, гас и остала горива 16,8% 16,8% 16,5% 16,5%

Опрема за стан и текуће одржавање 3,4% 4,2% 4,3% 4,9%

Здравље 5,0% 4,4% 4,0% 4,3%

Транспорт 10,2% 8,0% 9,9% 8,8%

Комуникације 5,7% 5,4% 5,1% 5,0%

Рекреација и култура 6,1% 5,2% 4,2% 4,9%

Образовање 1,5% 1,3% 1,8% 0,8%

Ресторани и хотели 4,2% 3,1% 2,8% 2,6%

Остали лични предмети и остале услуге 6,3% 6,2% 5,3% 6,3%

Извор података: РЗС

Слика 2 ПРОСЕЧНА МЕСЕЧНА ПОТРОШЊА ДОМАЋИНСТАВА ПО РЕГИОНИМА Износ у 2019. и промена у односу на 2018, у динарима

Извор података: РЗС