28. februar 2018.

У Србији и званично око 350.000 примило

плату мању од 25.000 динара

Републички завод за статистику од Нове године уместо спровођења месечног истраживања о

зарадама преузима податке из евиденције Пореске управе, који се прикупљају путем електронске

Пореске пријаве за порез по одбитку.

До сада је РСЗ спроводио месечно истраживање о зарадама

запослених на узорку правних лица, а обухватало је око

800.000 запослених. По новим правилима требало би да

буде обухваћено око 1,85 милиона радника, под условом да

за све њих постоји евиденција у Пореској управи односно да

су им плаћени порези и доприноси на зараде.

Да ће разлике у висини просечне плате са новим начином

обрачуна бити нема сумње, јер само примена нових правила на просечну новембарску плату дала је

другачију слику. Наиме, када се нови начин обрачуна примени на просечну новембарску плату која

је износила 47.575 динара , према РСЗ, долази се до податка да је око 20 одсто радника примило

нето плату између 21.000 и 25.000 динара. Другим речима, да је око 350.000 запослених у новембру

примало минималац или мало више од њега. У исто време, две трећине радника примило је мање од

просечне републичке плате односно мање од 46.600 динара.

Републички завод за статистику је у оквиру делатности које су донеле просечну новембарску плату

од 47.575 динара исказао да је у чак осам области рада нето зарада била изнад 100.000 , али у исто

време плату мање од 30.000 динара имало је десет делатности, а било је и делатности у којима је нето

зарада била мања од 25.000 динара. Тако је исказано да је највећа новембарска нето зарада

исплаћена запосленима у рачунарском програмирању и консултантским делатностима и то 168.368 ,

а најнижа делатностима путничке агенције, тур-оператера и резервације 21.682 динара. Разлика

између највише и најниже зараде у новембру била је чак 147.066 динара, што је скоро четири

просечне републичке плате. С друге стране, најниже исказана зарада била је дупло мања од

републичког просека.

Но, када се тражи средина између највиших и најнижих исплаћених зарада онда се добије просечна

плата од 47.575 динара. Сваког месеца након што се објаве подаци Републичког завода за статистику

о просечној републичкој заради, многи радници буду незадовољни јер добро знају колико зарађују и

колико је то мање од онога што се званично исказује. О разлици између стварности и статистичких

података највише су указивали синдикати , тврдећи претходних година да у Србији између 350.000 и

400.000 радника прима минималац, али званичну потврду до сада нису добили. Сада је и РЗС

анализирајући новембарску зараду кроз нову методологију дошао до истих података…….

Šta koči oživljavanje tekstilne industrije Srbije

Iako mladi u Srbiji vole da „teraju“ modu retko se opredeljuju za šivački zanat – više ih zanima dizajn.

A upravo je nedostatak kvalifikovanih tekstilnih radnika od ključnog značaja za zaokret sa sadašnjih poslova

dorade tekstila ka proizvodnji složenijih komada. Na to ukazuju svi dostupni podaci o industriji tekstila,

odeće, kože i obuće, koja učestvuje sa 10 odsto u spoljnotrgovinskoj razmeni i zapošljava, uglavnom,

žensku radnu snagu.

– Posebno je deficitarno zanimanje šivač. Mladi,

očigledno, nisu dovoljno motivisani da se obrazuju za

to zanimanje koje, uzgred, donosi skromnu zaradu,

koja je za 48,5 odsto niža od republičkog proseka.

Više su zainteresovani za tekstilni, modni ili grafički

dizajn, odnosno žele da nauče crtanje konstrukcije i

modeliranje odeće, pošto im ta veština donosi veću

zaradu. Zbog toga je Privredna komora Srbije, 2013.

godine, započela aktivnosti u vezi sa uvođenjem

dualnog obrazovanja, konkretno trogodišnjeg

obrazovnog profila modni krojač, koji objedinjuje poslove krojača i šivača. Taj profil je uključen u sistemu

obrazovanja od septembra 2017. i to u Čačku, Novom Pazaru, Nišu, Smederevu, Jagodini, Prijepolju, Užicu,

Leskovcu… Novi model obrazovanja podrazumeva da učenici, u prvoj godini školovanja, provode po jedan

dan nedeljno u nekoj od kompanija, a u drugoj i trećoj godini, po dva dana. Među kompanijama koje su

iskazale veliko interesovanje da prime učenike na praksu su: Tiffany production, B-Export, PS Fasion i

Weltex sa sedištem u Čačku, zatim Contobene i Stig u Novom Pazaru, ali i druge – objašnjava za Danas Ana

Ćurčić Kostić, savetnica u Udruženju za industriju tekstila Privredne komore Srbije.

Naša sagovornica naglašava da tekstilnu industriju opterećuju siva ekonomija, nelojalna konkurencija i

visoke dažbine. Problem predstavlja i to što primarna proizvodnja još nije revitalizovana, a i sirovinska baza

je veoma slaba, zbog čega se više od 90 odsto sirovina (tkanina i prediva) uvozi. Zbog te uvozne zavisnosti

roba domaćih proizvođača nije dovoljno konkurentna na stranim tržištima. Ohrabruje, međutim, podatak da

broj zaposlenih u proizvodnji tekstila, kao i proizvodnji kože i predmeta od kože, beleži rast. U 2017. u

proizvodnji tekstila bilo je zaposleno 11.725 ljudi, u proizvodnji odevnih predmeta 35.718, a u proizvodnji

kože i predmeta od kože 13.772, ukupno 61.215 zaposlenih.

– Imajući u vidu činjenicu da u Srbiji ne postoji proizvodnja osnovnih tkanina i pomoćnog materijala, moglo

bi se reći da je dobrodošao svaki ozbiljan proizvođač koji bi uložio sredstva u primarnu proizvodnju. U tom

kontekstu posmatrano interesovanje turskih investitora može biti obostrano korisno. Treba naglasiti da se

investicije u tekstilnu industriju brzo vraćaju, a sve to značajno utiče na izvoz i rast bruto domaćeg

proizvoda. Tekstilni sektor suočava se sa nedostatkom finansijskih sredstava za razvoj ljudskih resursa,

marketing i uvođenje novih tehnologija. Preduzećima u oblasti tekstila potrebni su, pored finansijske

podrške, i pomoć u organizaciji proizvodnje i nabavci savremenije opreme – ističe Ana Ćurčić Kostić.

Prema podacima PKS, danas je tekstilna proizvodnja organizovana u oko 2.000 firmi, počev od mikro,

malih, srednjih pa do velikih preduzeća. U prethodnih desetak godina, mnoge male porodične firme

„izrasle“ su u ozbiljna preduzeća sa sopstvenim brendovima, ali s obzirom na to da je srpsko tržište malo,

prinuđeni su da rade i doradne poslove. Određeni regioni se izdvajaju prema proizvodnom programu i

vrstama tkanina i pletenina koje prerađuju, pa je tako, recimo, Novi Pazar poznat po proizvodnji džinsa i

programa od lake trikotaže, Arilje je prepoznatljivo po primarnoj proizvodnji i doradi pamučnih pletenina,

kao i proizvodnji odevnih predmeta od lake trikotaže, veša i programa za domaćinstvo, a Ivanjica – po

proizvodnji košulja.

Zlatno doba

– Pre raspada Jugoslavije, tekstil je bio jedan od glavnih izvoznih proizvoda sa godišnjim prihodima od oko

jedne milijarde dolara. Većina tekstilnih kompanija bile su locirane na teritoriji Srbije i upošljavale su oko

250.000 radnika. Velike fabrike imale su precizno definisano tržište i ovaj period se pamti kao zlatno doba

tekstilne industrije. Loša politička situacija ’90-ih godina, sankcije, kao i jačanje konkurencije iz Kine,

prouzrokovali su pad tržišnog učešća srpskih tekstilnih fabrika. Nepostojanje adekvatnog strateškog okvira

za razvoj tekstilnog sektora i odgovarajuće sirovinske baze, rezultirali su gašenjem proizvodnje u tekstilnim

gigantima, poput 1. maja Pirot, Kluza, Železničara u Subotici, Konfekcije Rudnik, Tekstilne industrije

Vranje – podseća Ana Ćurčić Kostić, savetnica u Udruženju za industriju tekstila Privredne komore Srbije.

Strane kompanije koje posluju na tržištu Srbije

Naziv kompanije Grad

VaLy – Valjevo

Fiorano – Sombor

Benetton – Niš

Grammer – Aleksinac

Gordon – Calzedonia Subotica

Falc East – Knjaževac

Modital – Zrenjanin

Magna seating – Odžaci

Geox – Vranje

Država povećala iznos za vraćanje PDV na bebi

opremu, ali taj propis nikad neće biti primenjen

Vest da je Poreska uprava povećala iznos koji roditelji koji su kupovali bebi opremu i hranu mogu da

refundiraju na ime plaćenog PDV-a i to za 2.250 dinara ima samo marketinšku vrednost, ne i stvarnu.

Ne zbog toga što je povećanje malo (iako jeste), već što se nikada neće primeniti. Poslednji rok za predaju

zahteva za refundaciju, naime, završen je 15. februara, a narednog roka, koji je ranijih godina bio u prvoj

polovini jula – neće ni biti jer 1. jula počinje da se primenjuje prošle godine usvojeni Zakon o finansijskoj

podršci porodicama sa decom kojim se u potpunosti ukida dosadašnji vid pomoći roditeljima, odnosno

povraćaj PDV-a.

Poreska uprava je juče prosledila medijima informaciju da će u skladu sa izmenama Zakona na dodatu

vrednost roditelji moći da refundiraju PDV za opremu i hranu u iznosu do 77.279 dinara za dete do dve

godine, i to u prvoj godini starosti do 44.159 dinara, a u drugoj do 33.119 dinara.

Pre ovog povećanja maksimalni iznos koji su roditelji mogli da refundiraju bio je 75.029 dinara. Osim toga,

PU je obavestila roditelje i da se podiže prag zarade za nekih 30.000 dinara godišnje, odnosno umesto

dosadašnjih 1,03 miliona dinara, ukupan neto prihod u godini koja prethodi godini u kojoj se podnosi zahtev

za refundaciju mora biti manji od 1.059.839 dinara, a ukupna imovina na koju plaća porez manja od

25.833.585 dinara.

Od biroa za informisanje Poreske uprave kom smo juče uputili pitanje da li to znači da će, uprkos ranijim

najavama i novom Zakonu, ipak, biti narednog roka, nismo dobili odgovor. U kontakt centru PU za poreske

obveznike, nakon kratke provere, službenica nam je rekla da od 1. jula počinje da važi novi Zakon.

Na pitanje da li to znači da nema novog roka, službenica je rekla – Ne bih zaista znala – i dodala – ne bi bilo

loše da još pozovete, da se raspitate.

Ovo nije prvi put da u Poreskoj upravi ne znaju tačan odgovor na pitanje o kome isključivo oni odlučuju, ili

bi bar tako trebalo da bude.

S obzirom na to da je i poslednji rok završen očigledno je da novo povećanje neće imati na koga da se

primeni, te da je objavljivanje ovih informacija pet dana pred beogradske izbore očigledno imalo samo jednu

– političku svrhu, ali ne i konkretnu da pomogne roditeljima male dece.

Država je od 2013. do sada dva puta godišnje, tokom februara i jula primala zahteve roditelja kojima je

refundiran novac za PDV koji su platili kupujući bebi opremu i hranu. Ovakva podrška države mladim

roditeljima oročena je na trenutak kada se donese zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom. Taj

zakon je usvojen decembra prošle godine, počeo je da važi 1. januara ove godine, a početak primene

zakazan je za 1. jul kada se PDV na bebi opremu i hranu i definitivno ukida.

U portalu Bebac.com kažu da nisu obavešteni o povećanju, kao ni o tome da li će biti sledećeg roka za

refundaciju.

– Nekoliko puta smo zvali Poresku upravu i svaki put smo od njih dobijali odgovor da posle februarskog

roka novih rokova neće biti. Međutim, roditelji nas stalno zovu i pitaju šta se dešava, a od njih kao i iz

medija dobijamo nagoveštaje da će biti još jedan rok. Insistiramo od PU da pruži konačan odgovor – kaže za

Danas Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.com.

Za nju je ova informacija o povećanju iznosa koji može da se refundira neblagovremena i nejasna. Sada,

kako kaže, postoji problem sa onima koji će se poroditi u ovom vakuumu (kada je poslednji rok za

refundaciju završen, a Zakon se još ne primenjuje), jer oni ne znaju šta da rade – da li da prikupljaju fiskalne

račune ili ne.

Refundiranje

Da bi ostvario pravo da mu se refundira PDV, roditelj ili staratelj deteta morao je do sada da sakuplja

fiskalne račune za opremu i hranu i da ih potom predaje nadležnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave

koja je posle sprovedene kontrole u roku od 30 dana izdavala rešenje kojim se utvrđuje pravo na povraćaj

PDV-a ili se zahtev odbija. Povraćaj PDV-a mogao je da se ostvari za mleko za odojčad, kašice, krevetac,

kolica, stolice za hranjenje, auto-sedišta i pelene.

PORTAL B92

Efektiva podnela pritužbu zbog postupanja

Privrednog suda u Nišu

Udruženje za zaštitu bankarskih klijenata Efektiva uputilo je pritužbu na postupanje Privrednog suda u Nišu.

Udruženje apeluje da se preduzmu sve mere radi otklanjanja „kršenja ustavnih postulata u domenu

pravosuđa".

„Postupajući sudija Privrednog suda u Nišu 3 veće u

predmetu 3 P.br.784/17 je prekršio postulate kojima

se garantuje nezavisnost i samostalnost sudija u

domenu sudskog odlučivanja i to na način što je

donoseći prvostepenu presudu 3 P.br. 784/17 od

01.02.2018. godine, odnosno njenim dostavljanjem

subjektu koji nije stranka u postupku, direktno se

svrstao na stranu komercijalnih banaka u svim

sporovima koje građani Srbije vode pred sudovima

širom Srbije a radi zaštite svojih zakonom garantovanih prava", navelo je Udruženje u saopštenju.

Kako se dalje navodi, udija je prvostepenu presudu dostavio Udruženju Banka Srbije gde isto udruženje

informišu da je odbijen tužbeni zahtev tužioca sa konstatacijom prvostepenog suda „da parnice u sporovima

povodom ugovora o bankarskom kreditu privlače veliku pažnju javnosti, posebno i zbog neusklađene i

protivurečne sudske prakse domaćih sudova"

Udruženje Efektiva je otpočelo obaveštavanje svih relevantnih subjekata - Ministarstva pravde, Visokog

saveta sudstva, Advokatske komore Beograda, Advokatske komore Srbije, Advokatske komore Niša, Vladu

republike Srbije, međunarodne institucije koje se bave praćenjem usaglašavanja pravnih normi u postupku

približavanja Srbije EU, te putem elektronske pošte više desetina hiljada građana koji su zaštitu svog prava

potražili pred sudovima od kojih očekuju primenu zakona.

"Ne smem da kažem, zaposliće više nego RTB Bor

i Železara"

Dosta nemačkih kompanija radi u Srbiji, a biće još jedna, velika i važna investicija o kojoj još ne sme da se

govori, rekao je predsednik Aleksandar Vučić.

Na pitanje da li je reč o jednoj velikoj auto-kompaniji on je odgovorio:

"Ne smem da govorim. Ćutim jer je to dogovor sa investitorom. Kada sve dogovore i završe ja ću onda izaći

i reći."

Vučić je dodao i da će sa radošću saopštiti vest kada to bude potpuno jasno.

Rekao je još i da je to kompanija koja će biti spas za ceo region i predstavljati veliku budućnost,

precizirajući da se radi o investiciji u jedno mesto u Centralnoj Srbiji.

Na pitanje da kaže makar otprilike kada bi ta velika investicija mogla da krene, on je rekao da to ne zavisi od

nas, već od investitora.

"Verujem uskoro, urađene su sve proipremne radnje. Reći ću vam samo, broj ljudi koji će biti zaposleni veći

je od broja ljudi u RTB Bor i Železari, neka vam bude jasno kolika je to investicija", istakjao je Vučić.

Vučić je istakao i da sa Nemačkom imamo 10 puta veći izvoz nego pre, da Srbija jeste i biće važan partner

Nemačke, a to je, kako kaže velika stvar.

PORTAL B92/O2 TV

Novi namet - banke udarile i po čekovima

Čekovi su bili omiljeno sredstvo plaćanja. Kartice su ih zamenile, ali čekovi se ne daju.

Cene u nekim bankama

Ipak, pojedine banke počele su da naplaćuju izdavanje

čekova, naknadu za njihovo korišćenje i mesečni

dodatak ako ih ne realizujete.

Obratite pažnju kada ubuduće budete popunjavali

čekove. Banke naplaćuju izdavanje, ali i njihovu

nerealizaciju.

Da li je to po zakonu? Jeste.

"Ako je transparentno i jasno, to je dozvoljeno i ako je sve u skladu sa zakonom, naravno. Naše je da to

prihvatimo ili ne. Naše banke i dalje drže tradiciju da u ukupnom prihodu učestvuju i prihodi van kamata“,

kaže Zoran Grubišić, profesor na Bankarskoj akademiji.

Mogu li oni koji nadziru banke nešto da učine?

"U praksi, čekovi se najčešće vezuju za tekuće račune klijenta. Dakle, da li će banka građanima izdavati

čekove na osnovu otvorenih tekućih računa, kao i koliki su troškovi izdavanja čekova uređuje se

zaključivanjem ugovora između banke i klijenta“, kažu u Narodnoj banci Srbije.

Uprkos ekspanziji kreditnih kartica, čekovi su i dalje omiljeno sredstvo plaćanja u Srba, na odloženo. Pitanje

je da li će tako i ostati sada kada se i na njega plaća provizija.

KURIR/TANJUG

ZDRAVSTVENA SADA MOŽE DA SE OVERI

BEZ ČEKANJA: Evo ko od danas ne mora na

šalter

Automatska overa zdravstvenih kartica za oko 420.000 osiguranika samostalnih delatnosti, poljoprivrednika

kao i članova njihovih porodica počinje danas.

Direktor Kancelarije za IT i e-Upravu Vlade Srbije, Mihailo Jovanović kaže da se danas, ustvari, zaokružuje

proces automatske overe kartica u Srbiji koji je počeo u oktobru prošle godine i da građani više ne moraju da

idu na šaltere kako bi overili kartice.

"Od danas jedna velika grupa osiguranika ne mora da ide na šaltere Republičkog fonda zdravstvenog

osiguranja. U toj grupi se nalaze preduzetnici, poljoprivrednici, samostalni umetnici, svi oni koji rade po

međunarodnim ugovorima o poslovno-tehničkoj saradnji, verski službenici ili koji su zaposleni kod

privatnika koji nema PIB", navodi Jovanović.

Podseća, da je od 1. oktobra prošle godine počela

utomatska overa kartica zdravstvenog osiguranja, pa

tako, 150.000 poslodavaca, koji overavaju zdravstvene

kartice za tri miliona zaposlenih i članove njihovih

porodica, ne mora više na šaltere.

- Izdavanje čekova 300 dinara

- Svaki realizovani ček 100 dinara

- Izdati, a nerealizovani čekovi 30 dinara po komadu

"Danas više niko nema potrebu da zbog overe zdravstvenih kartica ide na šaltere. Ovo je značajan rezultat u

postizanju efikasne i transparentne javne uprave, veliki pomak u realizaciji elektronske uprave", ocenjuje

Jovanović.

Precizira da automatska overa funkcioniše na osnovu podataka o doprinosu koji je uplaćen u sistemu

poreske uprave i dolazi do Fonda republičkog fonda zdravstvenog osiguranja.

"Svi oni koji redovno plaćaju doprinose imaće i mogućnost automatske overe zdravstvene knjižice", kaže

Mihajlović i pojašnjava da se ovo ne odnosi na one koji rade "na crno" jer nisu ubeleženi u sistem pa tako

nije moguće da bude izvršena automatska overa kartica.

Dodaje da svaki preduzetnik koji se registruje, automatsku mu se overava zdravstvena kartica.

Iz vlade poručuju da se zbog tehničkih razloga, automatska overa i dalje neće vršiti jedino za osnivače

privrednih društava koji nisu u radnom odnosu.

Ali, kažu, u narednom periodu analiziraće se sve prepreke kako bi se i ovoj grupi što pre omogućilo da budu

rasterećeni birokratskog tereta.

Značaj ove mere vlade komentarisao je za Tanjug poreski Savetnik Milan Trbojević, koji smatra da će

dosadašnje gubljenje vremena i novca na šalterima, najzad biti deo prošlosti za ovu grupu građana.

"Sa dosadašnja tri koraka, kada su građani išli da podnesu zahtev, zatim dobiju uverenje od Poreske, pa da

ga podignu i nakon toga da idu na šalter RFZO da overe zdravstvenu karticu, sada je praktično 'nula'

koraka", kaže Trbojević.

Objašnjava da je u pitanju i značajna ušteda novca.

"Ako računate, na primer, da ste za jedan dan mogli da zaradite pet hiljada dinara, u tom slučaju, dva puta

godišnje ste uštedeli po toliko", ističe Trbojević.

Koordinator Agrarnog foruma i poljoprivredni proizvođač iz Pančeva Zoran Sefkelinac, kaže da je

poljoprivrednicima ova novina bitna, jer neće morati da troše vreme na šalterima.

"Ono što je najbitnije za nas je vreme. Više nećemo morati da trošimo dragoceno vreme na šalterima,

koristićemo to vreme u našoj poljoprivrednoj proizvodnji", kaže Sefkelinac.

Od oktobra 2017. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje je omogućio automatsku overu kartica

zdravstvenog osiguranja (KZO) za najveći broj osiguranika, a od danas ovaj način overe omogućen je i

osiguranicima samostalnih delatnosti (preduzetnici), poljoprivrednicima, sveštenicima, verskim

službenicima, inostranim penzionerima.

Odnosno licima koja primaju penziju ili invalidninu od države sa kojom ne postoji bilateralni sporazum o

socijalnom osiguranju, samostalnim umetnicima, licima koja su zaposlena kod fizičkih lica (koji nemaju

PIB) i licima koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazumu o međunarodnoj

tehničkoj saradnji.

Automatska overa obuhvata i članove porodica ovih lica koji se preko njih osiguravaju.

Takođe, ova mera se odnosi i na lica koja su zdravstveno osigurana po osnovu invalidnosti kao i mentalno

nedovoljno razvijene osobe, zatim lica koja se leče od HIV infekcija i drugih zaraznih bolesti, malignih

oboljenja, oboleli od retkih bolesti, lica starija od 65 godina, žrtve nasilja u porodici i trgovine ljudima...

Automatska overa kartica zdravstvenog osiguranja nastala je povezivanjem baze Republičkog fonda za

zadravstveno osiguranje (RFZO) sa bazama Poreske uprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog

osiguranja (CROSO), odnosno Fonda PIO i Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

Sva osigurana lica, bez obzira na osnov osiguranja imaju mogućnost da provere da li ima je overena

zdravstvena kartica na sajtu Republičkog fonda, dok poslodavci od sada imaju mogućnost da prate status

overe kartica za svoje zaposlene preko portala Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

Mihajlović: Vlada uz kompanije, ali porez mora da

se plaća

Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović poručila je danas da Vlada stoji uz kompanije u Srbiji i stvara

uslove da se one razvijaju i šire poslovanje, a da od njih očekuje da poreze plaćaju u svojoj zemlji.

- Od tog novca grade se i škole, vrtići u kojima odrastaju deca koja želimo da ostanu u Srbiji i da sutra rade

u vašim kompanijama - poručila je Mihajlovićeva obraćajući se dobitnicima priznanja "Moj izbor", koje se

osmi put dodeljuje najboljim domaćim brendovima i proizvodima.

Ona je zahvalila predstavnicima 15 kompanija koje danas dobijaju priznanja šš to su pokazali da imaju

viziju i stalno unapređuju svoje poslovanje, i dodala da će Vlada učiniti sve da rade u šš to boljem

ambijentu.

- Ovih 15 kompanija zapošljava 40.000 ljudi, toliko porodica živi zahvaljujući njima. Njihov ukupan kapital

je 1,5 milijardi evra, što je vrednost dva Koridora 10, a njihovi ukupni poslovni prihodi iznose 2,7 milijardi

evra - rekla je Mihajlovićeva, čestitajuci nagrađenima.

Ona je poručila da je Srbija jaka onoliko koliko ima jakih domaćih kompanija koje mogu svoje proizvode da

prodaju i van granica Srbije.

- Naša snaga će rasti onoliko koliko dece širom Evrope i sveta odrasta uz keks iz Požarevca, bićemo jači

svakom novom kućom u regionu i Evropi u kojoj se bude kuvalo u šerpama "Metalca" iz Gornjeg

Milanovca, i bićemo bolji sa svakim novim kupcem proizvoda "Zlatiborca" - rekla je Mihajlovićeva.

Poslodavci da vode računa o zimskim uslovima

rada, u suprotnom prete im kazne i do MILION

DINARA

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu pozvala je danas poslodavce na primenu mera bezbednosti i

zdravlja na radu u uslovima niskih temperatura.

Pri niskim spoljnim temperaturama, najugroženiji su zaposleni koji rade u delatnostima građevinarstva,

saobraćaja, šumarstva, ribarstva, komunalne delatnosti, kao i zaposleni koji otklanjaju kvarove na

dalekovodima.

Da bi zaštitio život i zdravlje zaposlenih od hladnoće, poslodavac

je dužan da pre svega odgovarajućom organizacijom rada i

primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu smanji štetan uticaj i

rizik po zdravlje i život zaposlenih koji obavljaju poslove na

otvorenom, da im obezbedi adekvatna sredstva i opremu za ličnu

zaštitu na radu, pomoćne prostorije za zagrevanje, tople napitke.

Takođe, poslodavac može formirati grupe od dva ili više

zaposlenih kod izvođenja radova na otvorenom, navodi se u

saopštenju Ministarstva rada.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu donela je Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri

uslovima niskih temperatura, čija je svrha da pomogne poslodavcima i zaposlenima da se rizik po

bezbednost i zdravlje na radu pri uslovima niskih temperatura svede na najmanju moguću meru.

U smernicama je navedeno i postupanje u slučaju pojave zdravstvenih problema prouzrokovanih niskim

temperaturama.

U zimskim uslovima rada usled niskih temperatura i većih snežnih padavina poslodavac donosi odluku o

tome da li poslovi nastavljaju da budu obavljani u planiranom ili smanjenom obimu, kao i o tome da li treba

privremeno obustaviti proces rada.

Ako poslodavac ne primenjuje preventivne mere na radu pri uslovima niskih temperatura ili ako

zaposlenima ne obezbedi korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu - inspekcija rada može da

poslodavcu naloži preduzimanje odgovarajućih mera, kao i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog

postupka prema nesavesnim poslodavcima, sa zaprećenom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara za

pravno lice i 400.000 - 500.000 dinara za privatnog preduzetnika, a za odgovorno lice kod poslodavca

40.000 - 50.000 dinara.

Đukić Dejanović: Zaustaviti odlazak mladih iz

zemlje i stimulisati rađanje

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović rekla je da

novom strategijom u prvih pet godina treba postići da ljudi više ne odlaze iz zemlje, a sa druge strane

stimulisati rađanje.

To treba činiti kroz finansijsku podršku, zapošljavanje, stav poslodavaca, podizanje znanja o planiranju

porodce i čuvanju zdravlja što je na niskom nivou, rekla je Đukić Dejanović za "Večernje novosti".

Ona je istakla da pored mera državne politike za poboljšanje demografske slike mora da se uključi svaki

čovek.

"Neće nas biti više ako to nije potreba našeg kolektivnog bića. One zemlje koje su se suočile sa istim

zabrinjavajućim parametrima mnogo su radile najpre na uočavanju problema", objašnjava ona.

Ističe da ne postoji mera, postulat ni aktivnosti koji mogu da dovedu do željenih rezultata, bar ne tako brzo.

"Sve da uradimo, demografska situacija i parametri mogu da se poprave tek za 10 godina. Međutim,

možemo da ublažimo drastičan pad da se bavimo pitanjem migracija na jedan drugačiiji način, da

razmišljamo o tome šta aktivna starost može da učini...", navodi ministarka.

Ona je rekla da se mora razmišljati o tome da nam treba više onih koji su zdravi da bi bili roditelji, da se

pozabavimo njihovim odlaskom u svet trbuhom za kruhom, pomeranjima u unutrašnjim migracijama iz

manjih u veće gradove, rešiti probleme depopulacionih opština i područja.

Ističe da treba raditi na edukaciji o reproduktivnom zdravlju, kao i na razvoju duha socijalno odgovornih

poslodavaca, koji bi, na primer, ženama kada dođu sa porodiljskog prvih mesec dana dopuštali da rade četiri

sata za punu platu.

Smatra i da zabrane nisu dobre i da nikada neće predlagati sankcije već samo stimulativne mere, jer na duže

staze one daju bolje rezultate.

Navodi da se konkrentim merama na lokalu država prvi put bavila u 2017, da su opšitne napravile projekte a

15 opstina je dobilo sredstva.

"Za početak to su sitni demografski koraci ali postoje", ocenjuje Đukić-Dejanović.

Upitana koliko nas može biti više sa novom strategijom kaže da je za milion više dugoročan cilj, a za

početak cilj je da više ne opadamo. "Kada ostvarimo viši standard , veću finansijsku stabilnost, kada nasi

ljudi pocnu da se vraćaju u zemlju, možemom da razmišljamo o dugorocnom cilju", ocenjuje ona.

Smatra i da nije sve u novcu, navodeći primer Danske gde je svest običnog čoveka razvijena u kolektivni

slogan "Volite se za Dansku" koji je doživljen kao podsticaj, iako je na početku kritikovan.

Od marta – udar na korupciju i privredni kriminal

Specijalizovani tužioci za borbu protiv korupcije, njih 44, kao i šest finansijskih forenzičara zvanično

počinju sa radom u četvrtak, 1. marta.

Kako navodi Tanjug, već od narednog meseca se može očekivati novi udar na korupciju i privredni kriminal

na svim nivoima, u javnom i privatnom sektoru.

Specijalizovani tužioci i finansijski forenzičari raspoređeni su u

četiri regionalna odeljenja viših javnih tužilaštava u Beogradu,

Novom Sadu, Nišu i Kraljevu, kažu u Republičkom javnom

tužilaštvu (RJT) za Tanjug.

U četvrtak počinje primena Zakona o organizaciji i nadležnosti

državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala,

korupcije i terorizma, koji poseban akcenat stavlja na

prosecuiranje koruptivnih i finansijskih krivičnih dela.

Na čelu nove organizacione mreže je Tužilaštvo za organizovani kriminal sa sedištem u Beogradu, koje će

proceusirati krivična dela "visoke korupcije", u kojima imovinska vrednost prelazi 200 miliona dinara.

U tom tužilaštvu angažovana su dva finansijska forenzičara koja će svojim stručnim znanjima pomagati

tužiocima u istrazi, prikuljanju dokaza i njihovom predstavljanju pred sudom.

Posebna odeljenja viših javnih tužilaštava za suzbijanje korupcije u pomenuta četiri grada će se baviti

slučajevima korupcije protiv osumnjičenih kojima se na teret stavlja neki vid zloupotrebe, koja je manja od

200 miliona dinara.

U ta četiri odeljenja angažovan je po jedan finansijski forenzičar, kažu u RJT.

U vrhovnom tužilaštvu preciziraju da će u nadležnosti posebnih odeljenja biti pokretanje krivičnih

postupaka za krivična dela protiv službene dužnosti i privrede, kao i više krivičnih dela protiv državih

organa i pravosuđa, ako su izvršena u vezi sa krivičnim delima protiv službene dužnosti i privrede.

Prema podacima RJT, planirano je da u odeljenju Višeg javnog tužilaštva u Beogradu bude angažovano

ukupno 25 zamenika javnog tužioca, od kojih će njih 17 početi sa radom 1. marta.

Za postupanje u odeljenju za suzbijanje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu planirano je 15 zamenika javnih

tužilaca, a u četvrtak rad počinje njih osam.

U odeljenju za suzbijenje korupcije u Višem javnom tužilaštvu u Nišu planirano je 15 zamenika javnih

tužilaca, a devet će početi rad u četvrtak, dok je u Novom Sadu planirano 20 zamenika, od kojih 10 počinje

u četvrtak da radi.

U RJT ukazuju da će pomenuta odeljenja biti nadležna za postupanje na teritoriji Apelacionog javnog

tužilaštva na čijem područje se nalaze sedišta tih tužilaštava.

Tako će odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu biti nadležno za postupanje na

teritoriji Apelacionog javnog tužilaštva u Beogradu, odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu će biti

nadležno za postupanje na teritoriji Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu, Odeljenje Višeg javnog

tužilaštva u Nišu biće nadležno za postupanje na teritoriji Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu, dok će

odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu biti nadležno za postupanje na teritoriji Apelacionog javnog

tužilaštva u Kragujevcu.

Kada je u pitanju raspoređivanje i upućivanje tužilaca u ova odeljenja, u RJT ukazuju da je Republički javni

tužilac Zagorka Dolovac donela odluku o upućivanju zamenika tužilaca u odeljenja za suzbijanje korupcije,

dok su svoje odluke o raspoređivanju doneli Viši javni tužioci u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu.

Svi zamenici javnih tužioca koji su upućeni ili raspoređeni u ova odeljenja prošli su obuku i stekli potrebna

znanja za rad na predmetima korupcije.

Obuke su se odvijale u saradnji između Ministrstva pravde, Pravosudne akademije i Republičkog javnog

tužilaštva uz podršku Evropske unije, preko IPA projekata 2013 pod nazivom ''Prevencija i suzbijanje

korupcije''.

Značajna podrška obuci stigla je iz kancelarije pravnog savetnika Sjedinjenih američkih država u Beogradu,

a za tužioce je pripremljena i publikacija u saradnji sa misijom OEBS-a koja treba da pomegne u

svakodnevnom radu, napominju u RJT.

U skladu sa odredbama Zakona, izvršene su i bezbednosne provere uz saglasnost zamenika tužilaca koji će

raditi u odeljenjima za suzbijanje korupcije, navode u RJT i napominju da su svi raspoređeni ili upućeni

zamenici prošli bezbednosne provere.

Paralalelno sa formiranjem posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije u višim javnim tužilaštvima, u skladu

sa Zakon, oformljena i posebna odeljenja pri višim sudovima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kraljevu,

koja će suditi u ovim slučajevima, kao i posebna organizaciona jedinica policije.

Kako ističu u RJT, nova organizacija nadležnosti ima za cilj popravljanje rezultata procesuiranja korupcije i

privrednog kriminaliteta.

"Kroz forimiranje ovih posebnih jedinica za otkrivanje, krivično gonjenje i suđenje za krivična dela

korupcije izgradili smo mehanizam za unapređenje saradnje između javnog tužilaštva i drugih državnih

organa koji imaju nadležnost ne samo represije već i prevencije", napominju u RJT.

Sve to, kako ukazuju, treba da doprinese da Republika Srbija poveća broj krivičnih postupaka za krivična

dela protiv korupcije kao i da podigne nivo efikasnosti kada su u pitanju suzbijanje korupije i privrednog

kriminaliteta.

Rok ističe danas: Požurite sa uplatom

Rok za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za januar ove godine

ističe danas.

Poslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, razlike zarade ili

ugovorene naknade za privremene i povremene poslove, navodi se na sajtu Poreske uprave.

Iz Poreske poručuju da ukoliko poslodavac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem mesecu za

prethodni mesec, poslodavac je dužan da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni

mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.

U suprotnom, objašnjavaju poreznici, nadležna organizaciona jedinica Poreske uprave, po službenoj

dužnosti, a na osnovu raspoloživih podataka, obračunava doprinose u ime i za račun poslodavca.

Profesor Filološkog fakulteta ŠTRAJKUJE

GLAĐU, a za rešenje njegovog problema dovoljna

je KOLEGIJALNOST

Štrajkovaću glađu do 7. marta, kada je zakazano

Veće Filološkog fakulteta, u nadi da će se tog dana

ispuniti kvorum i raspisati konkurs za mesto

redovnog profesora, ističe vanredni profesor

Filološkog fakulteta dr Dušan Glišović koji već dva

dana sedi kod ulaza u zgradu Fakulteta.

Glišović (65), koji na fakultetu radi od 1979. godine, objašnjava da ispunjava sve zakonom predviđene

uslove za mesto redovnog profesora za nemačku književnost, ali da već šest meseci čeka da konkurs za ovo

mesto bude raspisan. Da bi se to desilo, neophodno je da na Veću bude prisutan određen broj redovnih

profesora.

- Poslednjih nekoliko decenija postala je manija da redovni profesori iz nekog svog principa ne dolaze na

Veće. To je meni neshvatljivo, jer ukoliko već profesor dobija novac iz budžeta, onda je to minimum

njegove obaveze. Reč je uglavnom o profesorima koji smatraju da više ne zavise od Veća fakulteta. To nije

neka hajka protiv mene, već su i druge kolege ispaštale - priča Glišović.

Kako kaže, korak koji je preduzeo podržavaju i kolege koje su prošle "sličnu torturu", kao i drugi profesori,

dekanat, studenti.

- Dekanka je slala pismo svim redovnim profesorima podsećajući ih na njihovu radnu obavezu, da dođu i

učestvuju u radu veća. Po Statutu fakulteta, članovi veća mogu da izostaju samo zbog nekih viših razloga,

poput bolesti ili neke neodložne obaveze - kaže profesor koji je na prethodnoj sednici najavio štrajk glađu.

Kako ove godine puni 65 godina, Glišović se nada da će biti izabran za redovnog profesora pre odlaska u

penziju.

Prema Zakonu o visokom obrazovanju, time bi on imao mogućnost da na fakultetu radi još koju godinu.

- Nastavniku koji je ispunio uslove iz stava 1. ovog člana u zvanju redovnog profesora, ukoliko postoji

potreba za nastavkom rada, može se produžiti radni odnos ugovorom sa visokoškolskom ustanovom na

određeno vreme do dve godine, uz mogućnost dodatnih produženja, a najduže do kraja školske godine u

kojoj navršava 70 godina života - piše u Zakonu.

Profesor Glišović je crveni plakat na kojem piše "Štrajk glađu", kao i obrazloženje napisano na belom

papiru, zalepio na prozor Filološkog fakulteta, koji se vidi iz Knez Mihailove ulice. Kako kaže, mesto iza

ovog prozora, napušta samo noću kada odlazi u kabinet da spava, ali i u četvrtak, kada planira da održi

redovno predavanje.

"Blic" je pokušao da dobije komentar u dekanatu Filološkog fakulteta, ali nam je rečeno da niko ko može da

da komentar trenutno nije tu.

JUBILARNI SRPSKI DAVOS Uz državni vrh, na

Kopaonik biznis forumu više od 1.000 učesnika

Jubilarni, 25. po redu, Kopaonik biznis forum ove godine okupiće rekordan broj učesnika. Forum se održava

od 4. do 7, marta, a već se prijavilo više od 1.000 učesnika i panelista, kao i 110 akreditovanih novinara,

najavio je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije i predsednik Programskog odbora

Foruma.

Kako je naglasio, ukupno će se tokom četiri

dana Foruma održati 22 panela, tri plenarne

sesije, šest specijalnih događaja i tri posebna

obraćanja.

- Dolazak na "Srpski Davos" potvrdili su predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, premijerka Ana

Brnabić, veći broj ministara iz Vlade Srbije, guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković, najznačajniji

srpski privrednici i brojni učesnici iz bankarskog, osiguravajućeg, ICT sektora, sektora trgovine, turizma,

energetike, poljoprivrede, farmaceutske industrije, kao i predstavnici javnih preduzeća i lokalnih

samouprava - rekao je Vlahović.

Takođe, on je najavio dolazak brojnih predstavnika međunarodnih finansijskih organizacija.

- Učestvovaće i zamenik direktora Evropskog departmana MMF-a Tanos Arvanitis, direktor Svetske banke

za Zapadni Balkan Linda Van Gelder, direktor EBRD-a za Centralnu i Istočnu Evropu Šarlota Ruh, kao i

ambasador EU Sem Fabrici. Specijalni gost Foruma biće Magnus Lindkvist, najpoznatiji evropski

futurolodžist - naglasio je Vlahović.

On je dodao da je tema ovogodišnjeg Foruma "Šta posle fiskalne konsolidacije: Kako fiskalnu stabilnost

merama ekonomske politike pretvoriti u održivi rast i razvoj?"

- Prvi put ćemo imati organizovana dešavanja tokom četiri dana. Poslednjeg dana, pre zaključaka izlaganje

će imati i predsednica Vlade Ana Brnabić. Osmislili smo sajt sa svim informacijama o učesnicima i

programu. Tradicija ovog jedinstvenog Foruma u našoj zemlji duža je i od nekih značajnijih svetskih

konferencija - naveo je Vlahović.

On je posebno najavio i učešće jednog od najpoznatijih glumaca i producenata Dragana Bjelogrlića na

panelu “Kreativna ekonomija”, kao i jednog od najpopularnijih mladih glumaca Miloša Bikovića.

Predsednik Udruženja korporativnih direktora Srbije Dragan Đuričin naglasio je da Srbija danas ima

fiskalnu stabilnost, rast privrede koji je u pozitivnoj zoni i dobre ekonomske indikatore.

- Međutim, ovaj model rasta privrede ne može da obezbedi rast BDP-a koji bi izvukao Srbiju iz tzv.

stacionarne situacije. Neke računice pokazuju da ukoliko bismo u narednih 15 godina svake godine imali

stopu rasta od sedam odsto, Srbija bi duplirala BDP. Taj BDP po glavi stanovnika bio bi na nivou onoga koji

je imala Hrvatska kada je ušla u EU. Zato se postavlja pitanje koji model rasta je ključan za ovakav trend -

istakao je Đuričin.

Kako je objasnio, Srbija mora više da se osloni na usluge većeg stepena dodate vrednosti koje se odnose na

obrazovanje, nauku, zdravstvenu zaštitu i veštine programiranja.

- Ali i da veću pažnju posveti digitalnoj transformaciji, pre svega u domenu industrije. Prioritet treba da

budu tehnologije unapređene industrijske proizvodnje. Zbog toga je u fokusu ovogodišnjeg Foruma upravo

digitalna transformacija - rekao je Đuričin.

Kopaonik biznis forum tradicionalno organizuju Savez ekonomista Srbije i Udruženje korporativnih

direktora Srbije, a pod pokroviteljstvom predsednika Vlade Republike Srbije, dok je partner Foruma

kompanija “Masterkard”.

- Radujemo se što ćemo na Kopaonik Biznis Forumu, najvažnijem poslovnom događaju u zemlji, pokrenuti

nove razgovore o finansijskoj, digitalnoj i rodnoj inkluziji kao pitanjima neophodnim za ostvarenje

projekcije ekonomskog rasta od 3,5 odsto - izjavila je Jelena Ristić, direktor za tržišta Srbije, Crne Gore i

BiH u “Masterkardu”.

NOVA EKONOMIJA/TV N1

Raspisana nabavka domaćeg i stranog piva

Uprava za zajedničke poslove republičkih organa raspisala je nabavku domaćeg i stranog piva, i to više od

50.000 boca alkoholnog i bezalkoholnog piva, kao i kvasa.

Potražuje se pivo u limenkama od 0,3 i 0,5l, kao i u staklenim flašama. Na spisku su: Jelen, Lav, BIP,

Valjevsko, Jelen bezalkoholno pivo, Heineken, Tuborg i Ruski kvas.

Pivo će se isporučivati objektima republičkih organa u Beogradu na sledećim adresama: Nemanjina 22-26,

Nemanjina 11, Kralja Milana 14, Trg Nikole Pašića 13, Tolstojeva 2, Mihaila Pupina 2, Andrićev venac broj

1, Brankova 25.