Izdavač · 2019-07-02 · f nans ran a, z ra n e, re onstru e, uprav an a o r avan a nfrastru turn...

Izdavač

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER)

Za izdavača

Dragiša Mijačić

Autori

dr Vesela Vlašković

Marija Milenković

Edi Majstorović

Dragiša Mijačić

Godina

2019.

Publikacija je urađena u okviru projekta "Transparentno i odgovorno sprovođenje JPP

projekata u Srbiji" koji finansira NVO Fractal u sklopu projekta Evropske Komisije "CIVIL

SOCIETY FACILITY AND MEDIA PROGRAMME 2014-2015". Sadržaj ovog dokumenta je

isključiva odgovornost projektnih partnera i ni na koji način ne odražava stavove

Evropske unije.

Studije slučaja: Transparentnost projekata JPP u Srbiji

Dr Vesela Vlašković | Marija Milenković | Edi Majstorović | Dragiša Mijačić

STUDIJE SLUČAJA: SADRŽAJ

TRANSPARENTNOST PROJEKATA JPP U SRBIJI

SADRŽAJ

LISTA SKRAĆENICA ................................................................................................... 1

1. UVOD ........................................................................................................................... 2 1.1. INFORMACIJE O PROJEKTU ................................................................................ 2 1.2. METODOLOGIJA .......................................................................................................... 2 1.3. OGRANIČENJA .............................................................................................................. 3

2. POJAM I VRSTE JPP I KONCESIJA ..................................................................... 4

3. PRAVNI OKVIR JPP U SRBIJI ............................................................................... 7 3.1. JAVNI UGOVORI ........................................................................................................... 8

3.1.1. NADZOR JAVNIH UGOVORA ............................................................................... 8 3.2. MOGUĆA UNAPREĐENJA ZAKONSKOG OKVIRA O JPP ................................. 9

4. INSTITUCIONALNI OKVIR JPP U SRBIJI ........................................................ 11 4.1. KOMISIJA ZA JPP ....................................................................................................... 11 4.2. MINISTARSTVO FINANSIJA .................................................................................... 13 4.3. MINISTARSTVO PRIVREDE .................................................................................... 13 4.4. MOGUĆA UNAPREĐENJA INSTITUCIONALNOG OKVIRA ............................ 14

5. TRENUTNO STANJE U OBLASTI JPP U SRBIJI .............................................. 16 5.1. PREDLOZI PROJEKATA JPP ................................................................................... 16 5.2. UGOVORENI PROJEKTI JPP PO OBLASTIMA ................................................... 17

6. STUDIJE SLUČAJA ................................................................................................. 22 6.1. OPŠTINA BEČEJ .......................................................................................................... 22 6.2. OPŠTINA PIROT .......................................................................................................... 27 6.3. OPŠTINA TOPOLA ...................................................................................................... 31

7. TRANSPARENTNOST ............................................................................................ 35

8. ZAKLJUČAK I PREPORUKE ............................................................................... 37

9. PRILOZI .................................................................................................................... 39 Prilog 1. Ugovoreni projekti JPP ......................................................................................... 39

STUDIJE SLUČAJA: LISTA SKRAĆENICA


1

LISTA SKRAĆENICA

DPN Društvo za posebne namene

EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj (eng. European Bank for

Reconstruction and Development)

EK Evropska komisija

ESCO re uze e za pru an e ener ets us u a (eng. Energy Service Company)

EU Evropska unija

GIZ ema a or an za a za me unaro nu sara n u (nem.

)

IFC Me unaro na f nans s a orpora a (en . International Finance

Corporation)

InTER Institut za teritorijalni ekonomski razvoj

JKP Javno omuna no pre uze e

JLS Jedinica lokalne samouprave

JPP Javno-privatno partnerstvo

JPPK Javno-privatno partnerstvo i koncesije

LED Eng. Light Emitting Diode

MAPPP M s e za po rš u J (fr. M d’ pp x partenariats public-p vé)

NPAA Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj (eng. United Nations Development

Programme)

UNOPS Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (eng. United Nations

Office for Project Services)

ZJN Zakon o javnim nabavkama

STUDIJE SLUČAJA: UVOD


2

1. UVOD

1.1. INFORMACIJE O PROJEKTU

Istra van e „Stu e s u a a: Transparentnost projekata JPP u Srbiji“ nasta o je u okviru

projekta Transparentno i odgovorno sprovođenje JPP projekata u Srbiji koji sprovodi

Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER). Projekat je finansiran od strane NVO

Fraktal u sklopu projekta Evropske Komisije Civil Society Facility and Media

Programme 2014-2015.

Cilj projekta je unapre en e transparentnost procesa planiranja, ugovaranja i

sprovo en a pro e ata avno-pr vatno partnerstva (J ) u Srb . Kroz raz te

a t vnost , pro e at nasto a pove a nform sanost razumevan e sv a tera o

sprovo en a pro e ata J pre stav an em pr mera obre pra se. Ta o e, pro e at

promov še o ovorno sprovo en e J , ao za ovaran e o onos o a o u a.

Projekat je realizovan u periodu od 1. januara do 30. juna 2019. godine.

1.2. METODOLOGIJA

Izrada stra van a obuhvata et r faze:

1. Def n san e o v ra stra van a o re van e meto o oš o pr stupa;

2. Prikupljanje sekundarnih izvora podataka i relevantne literature (desk research);

3. Prikupljanje primarnih izvora podataka i njihova verifikacija kroz grupne i

individualne intervjue sa klju n m a ter ma z ob ast stra van a;

4. Analiza prikupljenih podataka i pisanje studije.

U okviru prve faze definisan je obim, struktura i predmet stra van a, ao or š en

metodi. Druga faza se odnosi na prikupljanje primarnih i sekundarnih izvora podataka,

pre svega relevantne zakonske regulative u Srbiji, javnih ugovora u oblasti JPP, kao i

drugih publikacija i podataka neophodnih za sagledavanje okvira za funkcionisanje JPP

projekata u Srbiji. U okviru realizacije projekta (tre a faza) stra va t m or an zovao

e n v ua ne nterv ue sa u n m a ter ma u ob ast J , a o b ver f ovao

po etne na aze o o se oš o u o v ru pret o n faza. Or an zovan su sastan sa

predstavnicima relevantnih javnih institucija na nacionalnom nivou, lokalnih

samouprava, privatnog sektora i nevladinih i drugih organizacija. U etvrto faz zra e

ana z ran su po a pr up en to om pret o n faza stra van a, na on e a su

zvu en u n na az , za u preporu e.

STUDIJE SLUČAJA: UVOD


3

1.3. OGRANIČENJA

K u na o ran en a sa o m se stra va t m susreo pr om zra e ana ze odnose

se na slabu dostupnost podataka o JPP projektima u Srbiji. Samim tim, prikupljanje

po ata a o pro e t ma J o su u raz t m fazama rea za e predstavljalo je veliki

izazov. Sa jedne strane, podaci o JPP projektima na internet stranicama javnih partnera

u avnom n su a ur ran pa e teš o o o nforma a o statusu n ove rea za e. Sa

druge strane, eo orta a avn nabav , o b treba o a sa r informacije o toku

realizacije projekata, uvek nije funkcionalan, te n tu n e mo u e prona informacije.

Ipak, pro e tn t m e uspeo a prevaz e nave ena o ran en a, pre sve a roz

or an zovan e nterv ua te efons poz va sa u n m a ter ma u ob ast J , me su

prikupljene informacije i podaci neophodni za izradu ove analize.

STUDIJE SLUČAJA: POJAM I VRSTE JPPK


4

2. POJAM I VRSTE JPP I KONCESIJA

JPP se mo e ef n sat ao u oro na saradnja javnog i privatnog sektora u cilju

f nans ran a, z ra n e, re onstru e, uprav an a o r avan a nfrastru turn

ru ob e ata o avno zna a a li pru an a us u a o avno zna a a.

o e nostav eno re eno, on ept J se zasn va na u u van u, o nosno u eš u,

privatnih kompanija u finansiranju i upravljanju projektima koji imaju za cilj

obezbe ivanjee o re eno avno nteresa. U mnogim zemljama projektima JPP

prevazilazi se nedostatak kapaciteta javnog sektora da obezbedi zadovoljava u e

fun on san e avne nfrastru ture u na š rem sm s u te re , b o a se ra o

nedostacima kapitala, ili ljudskih resursa specijalizovanih za razvoj i upravljanje

javnom infrastrukturom. Saradnju javnog i privatnog sektora, posebno kada je takvog

ntenz teta ao što e J , uve treba posmatrat u o v ru š re onte sta u ome se ona

ostvaruje. Naime, takav vid saradnje uvek je odraz politike javne vlasti, odnosno

reforme o u avna v ast sprovo u u bo e obezbe van a avn us u a.1

Ima u u v u a e J vr o omp e san mu t s p narn on ept, za uspešnu

pr menu neop o no e poznavan e za ona o ure u u ob ast J ao ru

disciplina: javnih finansija, korporativnog finansiranja, projektnog finansiranja,

upravljanja pro e tom, vešt na pre ovaran a, se tors spe f nost . Kora o su

pre v en oma m za ons m o v rom za J on es e su s e e :

1. Procena opravdanosti primene JPP modela. U definisanju prioritetnog

pro e ta mo u nost pr mene, razmatra se a se n me rešava posto e

problem i zadovoljava javni interes (javni cilj), kao i da li je JPP primenjivo za

definisani prioritetni projekat i koje bi rizike javni sektor mogao preuzeti.

2. Priprema postupka obuhvata uspostavljanje multidisciplinarnog tima u javnom

te u o e e b t za u eno za sprovo en e pro esa J -a. Podrazumeva se

za e n štvo po t a po rš a era t ma, uz eventua no an a ovan e e stern

savetn a zvo en e stu e opravdanosti. Ta o e, pribavljaju se neophodne

saglasnosti od nadle no avno te a Kom s e za J M n starstva f nans a

a se pre o en pro e at mo e sprovo t po modelu JPP-a.

3. Postupak dodele. Sprovo en e postup a zbora pr vatno partnera obu vata,

zme u osta o , b a ovremeno ob av van e avno poz va, zradu konkursne

dokumentacije, definisanje kriterijuma za izbor najpovoljnije ponude, rokova za

1 S. Jintamanaskoon, . W. C an, “C an n n reform a en as an pub pr vate partner- s p ( )”

CIB TG72 /ARCOM Doctoral Research Workshop Public Private Partnerships, October 2011 University

of Central Lancashire, Preston, United Kingdom. Editors: A. Akintoye, C. Liyanage, S. Renukappa.

Organised by School of Built and Natural Environment, University of Central Lancashire, Preston, PR1

2HE, United Kingdom. pp. 95-106. str. 99.



5

ostav an e ponu a, eventua ne aran e , ona no, forma n postupa

dodeljivanja javnog ugovora.

4. Implementacija. Za avno te o e posebno va na u o a obavezno

kontinuiranog monitoringa – nadgledati ugovor, upravljati promenama u

ugovoru i projektu i to raditi u duhu dobrog partnerstva. Ta o e, posebno se

mora vo t ra una o va tetu obav an a e atnost o avnog intersa.

5. Evaluacija. o završet u pro e ta, veoma e va no sa e at s ustvo sa

postup om, u u st an a razmene s ustva zbe avan a eventua ne oše

prakse.

Grafikon 1: Faze u projektnom ciklusu kod JPP

Izvor: InTER, na osnovu rezultata v

U pogledu podele JPP, zakonska regulativa u Srbiji prepoznaje dva modela: ugovorno i

institucionalno. Pored toga, postoji i koncesija, kao poseban oblik JPP.



6

Grafikon 2: Modeli JPP

v v v

Ugovorno JPP e mo e u o em u ovorne strane me usobna prava obaveze u

rea za J pro e ta ure u u avn m u ovorom, u skladu sa odredbama Zakona o

javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (Zakon o JPPK) i odredbama zakona kojim

se ure u u ob a on o nos .

Institucionalno JPP je oblik koji se zasniva na odnosu javnog i privatnog partnera kao

anova za e n o pr vre no ruštva o e e nos a rea za e J projekta. Taj

o nos se mo e zasn vat na osn va m u oz ma u novoosnovanom pr vre nom ruštvu

na st an u v asn o u e a, o nosno o ap ta za posto e e pr vre no ruštva,

u s a u sa za onom o m se ure u e po o a pr vre n ruštava.

Koncesija je ugovorno ili institucionalno JPP sa elementima koncesije, u kome je

avn m u ovorom ure eno omer a no or š en e pr ro no bo atstva, obra u opšto

upotrebi koje je u javnoj svojini, odnosno dobra u svojini javnog tela, ili obavljanje

delatnost o opšte nteresa o e avn partner ustupa pr vatnom partneru na o re eno

vreme po posebno prop san m us ov ma, uz p a an e on es one na na e o strane

pr vatno , o nosno avno partnera, pr emu pr vatn partner snos r z vezan za

komercijalno or š en e pre meta on es e.

KONCESIJE JAVNI

UGOVORI

KONCESIJE JAVNI

UGOVORI

JAVNO-PRIVATNA PARTNERSTVA

UGOVORNO JPP INSTITUCIONALNO JPP

STUDIJE SLUČAJA: PRAVNI OKVIR


7

3. PRAVNI OKVIR JPP U SRBIJI

Oblast javno-privatnih partnerstva i koncesija ure ena je Zakonom o JPPK, Zakonom o

javnim nabavkama i relevantnim podzakonskim aktima.

Zakon o JPPK mo e se primeniti na sve pro e te o avno zna a a, b o za ob e te, b o

za us u e, o e su u na e nost or ana v ast na entra nom, pokrajinskom, kao i na

nivou ra ova opšt na. Usvajanjem pomenutog Zakona 2011. godine, prvi put je u

oma e za ono avstvo uveden termin JPP, me e avnom se toru omo u en nov

na n na o mo e a za ovo svo e razvo ne ru e potrebe. Osnovne oblasti koje su

ure ene Zakonom o JPPK su: us ov na n zra e, pre a an a o obravan a pro e ata

J , na e n , o nosno sub e t ov aš en za pre a an e rea za u pro e ata J ,

prava obaveze avn pr vatn partnera, ao ob sa r na u ovora o J sa

bez elemenata koncesije. Zakonska regulativa definisala je obavezu obezbe van a

on uren e pr zboru pr vatno partnera, ao ob ast na zora na sprovo en em

u ovoren obaveza. Ta o e, form rana e Kom s a za avno-privatno partnerstvo

(Komisija za JPP). Ova komisija je u na nst tu a o a, zme u osta na e nost ,

a e sa asnost za o obravan e pro e ata J . Za on o J K prop su e us ove na n

avan a on es e, pre met on es e, sub e te o su na e n , o nosno ov aš en za

postupak davan a on es e, ao prestana va en a on es e.

Pojedine odredbe Zakona menjane su u dva navrata tokom 2016. godine radi

usa ašavan a sa pravn m te ov nama EU u ovo ob ast . ove zmene za ona b e su

najavljene za kraj 2017. godine, ali u ovom trenutku ne posto e saznan a a a e one u

u s upšt ns u pro e uru. U tom smislu, još uve n e završena armon za a prop sa sa

direktivama EU iz 2014. godine.

U pogledu transparentnosti, javna tela kod JPP ma u obavezu sprovo en a

transparentne tenderske pro e ure, obezbe van a pravne s urnost zvesnost za sve

u esn e, ao omo u avan e on uren e me u za nteresovan m u postup u. Za on o

J K zr to e s u o pr menu o re bi o preferen a nom po o a u oma

ponu a a u o nosu na strane ponu a e, a zašt ta prava omo u ena e pre Repub om

om s om za zašt tu prava u postup ma avn nabav . a eta an na n ure ena su

p tan a u vez sa avn m u ovor ma, ao vršenje nadzora. Ipak, na osnovu zakona,

na e o transparentnost m t rano e na obavezu o ašavan a namere za u en a avno

ugovora avan e mo u nost ponu a u a zvrš uv u po at e o sprove enom

postup u o e e avno u ovora. Opse a t vnost faza o us ova, na na postupa a

dodele javnih ugovora regulisani su anom 22. Zakona o JPPK i obuhvataju ve bro

se menata o b mo b t pre met pr mene na e a transparentnost (npr. u u van e



8

javnosti, objavljivanje i davanje na uvid javnosti glavnih nalaza i opravdanosti studije

izvodljivosti i dr.) što e u s a u sa me unaro nom pra som.

Zakon o JPPK predstavlja deo zakonodavnog okvira za regulisanje oblasti javnih

nabavki u Republici Srbiji. Zakon je u skladu sa pravilima EU kojima su JPP i koncesije

o re en ao avn u ovor . Iz tog je razloga Zakon o javnim nabavkama (ZJN)

zuzetno zna a an za razvo ob ast J . ZJ je izmenjen u dva navrata, 2015. godine,

kada su uvedene novine u pogledu smanjenja formalnosti, objavljivanja ve e broja

dokumenata na Portalu javnih nabavki, smanjenja rokova za po nošen e ponuda, a sve u

cilju podizanja efikasnosti i e onom nost postupka javnih nabavki. Nove izmene i

opune ZJ , o e e opr net armon za prop sa sa re t vama EU, o e u u se do

kraja 2019. godine.

Od 1. januara 2017. godine primenjuje se Zakon o komunalnim delatnostima koji

propisuje da se postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti e se

f nans ran e obezbe u e z bu eta jedinice lokalne samouprave ili naplatom naknade

od korisnika komunalnih usluga sprovodi s u vo preko Zakona o JPPK.

3.1. JAVNI UGOVORI

Javn u ovor se za u u e ao u ovor o J ao u ovor o on es . Ka a e re o

ro ov ma, na ra ro e pet o na, a na u mo u mo e b t o 50 o na.

Doma za ons o v r a e veoma obro rešen e, a to e a e u n emu ve

predefinisana struktura, odnosno obavezni elementi javnog ugovora koje svaki ugovor o

J u ovor o on es mora sa r at . Javni ugovor mora da sa r sve o re be,

uslove i klauzule koje javni partner smatra neophodnim za ispunjavanje zadatka

pr vatno partnera, ao za o nos pr vatno partnera sa ru m u esn ma o ra u

zna a nu u o u u rea za J sa bez e emenata on es e.

Javno telo je obavezno da javni ugovor registruje u Registru javnih ugovora (podportal),

u okviru Portala javnih nabavki, i da unese sve bitne elemente javnog ugovora i projekta

u skladu sa definisanim zahtevima i formularima.

3.1.1. NADZOR JAVNIH UGOVORA

Ure bom o na zoru na rea za om avn u ovora o J ure u e se na zor na

realizacijom istih, kao i prava i obaveze javnog i privatnog sektora u postupku nadzora

nad realizacijom javnih ugovora. Nadzor nad realizacijom javnih ugovora sprovodi se

radi pra en a spun en a u ovorn obaveza, poštovan a u ovoren ro ova, troš ova,

n voa va teta pru en us u a, o nosno va teta z ra en ob e ata spun en a

ru obaveza, pre v en avn m u ovorom. Svr a na zora e b a ovremeno

uo avan e ne spun avan a nepotpuno spun avan a u ovorn obaveza, uo avan a



9

mo u nost za pobo šan e spun en a o re en obaveza, ao ent f a a o re en

promenjenih okolnosti koje bi za posledicu eventualno mogle imati redefinisanje prava i

obaveza iz javnog ugovora.

a zor na rea za om avn u ovora vrš M n starstvo f nans a, o nosno or an

autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave na e an za pos ove f nans a. I

avn pr vatn partner obavezn su a zveštava u o rea za pro e ta J odnosno

avno u ovora. Javn partner e u an a u ro u o šest mese o ana za u en a

avno u ovora, o nosno o ana osn van a st an a v asn o u e a pr vatno

partnera u za e n om pr vre n m ruštvu ostav prv zvešta , o mora b t potpisan

overen s u ben m pe atom. Izvešta u o re enom obras u morao b se ob av t na

orta u avn nabav u o v ru Re stra avn u ovora. Me u avno ostupn m

podacima u Registru javnih ugovora u ovom trenutku nema podataka o dostavljenim

zvešta ma o osa ašn m pro e t ma J on es a o su uš u fazu rea za e. Ovo

pre stav a zna a an ora unaza u pr men J , bu u a zna a no ut e na

transparentnost ovog procesa.

3.2. MOGUĆA UNAPREĐENJA ZAKONSKOG OKVIRA O JPP

Ia o posto o re en stepen usa ašenost Za ona o J K sa osta m prop s ma, posto e

o re ene ne onz stentnost . V š n vo us a enost o ez e mo ao b b t post nut

kod o re en e ova ZJ Za ona o J K. r mera ra , ne posto e an or an oji je

na e an a tuma prat pr menu Za ona o J K ZJ , ve su na e nost po e ene

zme u v še or ana. Ovo ovo o r z a raz to tuma en a sto za teva me se

javlja problem prona a en a jednoobraznog stava za ista s na p tan a. Ta o e,

ne ovo na usa ašenost postoji i u delu o se t e po u ovaran a. a me, u ZJ an

80. prop su e a se na v še 50% vre nost avne nabav e mo e pover t na zvršen e

po zvo a u. S ru e strane, Za on o J K ne pre v a ova vo o ran en e.

O ran en a o a b treba o uzet u obz r su ona uve ena bu ets m prop s ma, ta n e

Za onom o bu ets om s stemu, o o re u e a bu ets o p an ran e mo e b t

sprove eno za o re en bro o na, o e sva a o zna a no ra o uob a eno ro a

trajanja avno u ovora za J pro e at. Ovo mo e ovest ne samo o onfuz e u

primeni zakona nego i do smanjenja atraktivnosti ulaganja.

Potrebe za harmonizacijom sa acquis communautaire pro st u z a ona no

programa za usvajanje pravnih tekovina EU za period 2014-2018 (NPAA), koji je

usvo a V a a Srb e na on što e ob a status EU an ata. Izme u osta o , AA

sa r mere reform armon za e o e mora u b t usvo ene u u pr a o avan a

oma e e s at ve sa acquis communautaire u oblasti JPP i koncesija. Konkretno, ono

što b treba o b t transponovano u oma za ono avn o v r esu s e e a a ta EU:



10

– Direktiva 2014/23/EU o dodeli ugovora o koncesiji (EU Direktiva o

koncesijama);

– Direktiva 2014/24/EU o javnoj nabavci i stavljanje van snage Direktive

2004/18/EK;

– Direktiva 2014/25/EU o nabavci od strane entiteta koji posluju u sektorima

vo en , ener ets , transportn poštans us u a stav an e van sna e

Direktive 2004/17/EK.

STUDIJE SLUČAJA: INSTITUCIONALNI OKVIR


11

4. INSTITUCIONALNI OKVIR JPP U SRBIJI

Zakonom o JPPK pre v eno je osnivanje Komisije za JPP (Komisija), tela koje je na

na ona nom n vou za u eno za o obravan e pre o a pro e ata J . ore Kom s e, u

ob ast J va nu u o u ma u M n starstvo f nans a ( a e m š en e za pro e te na

nacionalnom nivou) i Ministarstvo pr vre e (obav a stru ne, a m n strat vne te n e

poslove za potrebe Komisije za JPP). Os m ov nst tu a, zna a nu u o u ma u

Repub a om s a za zašt tu prava u postup ma avn nabav , Dr avna rev zors a

institucija, jedinice lokalne samouprave avna pre uze a.

4.1. KOMISIJA ZA JPP

Komisija je osnovana 2012. godine Odlukom o obrazovanju Komisije za JPP

(„S u ben asn RS“, broj 13/12), koju je donela Vlada Republike Srbije.2 Ova

nst tu a pre stav a me uresorno avno te o koje je sastav eno o evet anova:

pre stavn a m n starstva na e no za pos ove e onom e re ona no razvo a,

m n starstva na e no za pos ove f nans a; m n starstva na e no za pos ove

nfrastru ture, m n starstva na e no za pos ove ru arstva; m n starstva na e no za

pos ove omuna n e atnost ; m n starstva na e no za pos ove zašt te votne

sredine; autonomne pokrajine i grada Beograda.

Prema odredbama Zakona o JPPK, Komisija za JPP je operativno nezavisna u radu.

Zakonom je propisano da mandat ana Kom s e tra e pet o na ef n san su us ov

pod kojima prestaje mandat. Pored toga, navedeno e a an Kom s e za J treba a

poseduje neophodna ekspertska znanja iz oblasti JPP, javnih nabavki i koncesija, i/ili

prava Evropske unije. Č anov Kom s e za J n su sta no zapos en u ovo nst tu ,

ve obav a u ru e fun e u raz t m m n starstv ma, autonomno po ra n ,

o nosno Gra u Beo ra u. Trenutn anov Kom s e za J su pre stavn

Ministarstva privrede, Ministarstva f nans a, M n starstva ra ev narstva, saobra a a

nfrastru ture, M n starstva ru arstva ener et e, M n starstva r avne uprave

o a ne samouprave, M n starstva zašt te votne sre ne, Autonomne po ra ne

Vojvodina i Grada Beograda. Od osnivanja o anas anov Kom s e za J menajli

su se u v še navrata.

Poslovnikom o radu propisano je da Komisija za JPP radi i donosi odluke iz svog

delokruga na sednicama o e se o r ava u na man e e nom mese no. Ra anova

Komisije za JPP finansira se iz bu eta V a e Repub e Srb e.

2 Od obrazovanja Komisije, bilo je nekoliko izmena Odluke, a poslednja Odluka o izmeni Odluke o

obrazovan u Kom s e za J ob av ena e u „S u benom asn u Repub e Srb e”, bro 5/2018.



12

a e nost Komisija za JPP definisane su Zakonom o JPPK na s e e na n:

– Poma e u pr prem pre o a za J a o b se o a šao razvo avno-privatnih

partnerstava i javnih ugovora;

– Inform še onsu tu e o p tan ma J sa li bez elemenata koncesije;

– Da e m š en e u postup u o obravan a pre o a J pro e ta bez e emenata

on es e u postup u pre a an a on es ono a ta na e n m or an ma na

odobrenje;

– I ent f u e o a šava rea za u na bo stran s ustava za Republiku Srbiju

u pogledu JPP sa ili bez elemenata koncesije;

– Izra u e meto o oš e mater a e u ob ast J ;

– Sara u e sa ru m nst tu ama r avne uprave nev a n m or an za ama u

oblasti JPP;

– Na zahtev javnog tela, odnosno davaoca koncesije, daje preporuke o projektima;

– Po nos V a o šn zvešta o rea zovan m pro e t ma;

– Sara u e sa or an ma Repub e Srb e na e n m za pos ove bu ets e

nspe e, Dr avnom rev zors om nst tu om, s u bom autonomne po ra ne,

odnosno jedinice lokalne samouprave na e nom za pos ove bu ets e

nspe e ru m oma m me unaro n m or an ma, or an za ama

nst tu ama u obav an u pos ova z svo e na e nost ;

– Ob av u e, na svo o nternet prezenta , o šn zvešta po usva an u o

strane V a e, ao ru e po at e nforma e za o e o en a su o zna a a za

primenu Zakona;

– Vrš ru e pos ove u s a u sa Za onom.

O u om o obrazovan u Kom s e za J po a ana e n ena u o a u pro esu

odobravanja predloga projekata. Pomenutom odlukom propisano je da se bez

saglasnosti Komisije za JPP (tj. pr bav an a poz t vno m š en a) ne mo e po et

sprovo en e projekta JPP. Do kraja juna 2019. godine Komisija za JPP dala je pozitivno

m š en e na ukupno 112 predloga projekata.

Ka a su u p tan u meto o oš mater a , Kom s a za J usvojila je sredinom 2013.

godine Meto o o u za ana zu ob ene vre nost u o nosu na u o ena sre stva

(Value for Money) u JPP i koncesijama. Na osnovu ove metodologije, javni partner

mo e a onese o u u a a o re en pro e at rea zu e f nans ran em z re ta

putem sklapanja JPP. U skladu sa navedenom metodologijom, svaki predlog projekta

J mora a sa r ana zu ob ene vre nost u o nosu na u o ena sre stva. U

predlogu projekta JPP bez elemenata koncesije ova analiza je sastavni deo poslovnog

plana, a kada se ustupa koncesija ova analiza je sastavni deo studije opravdanosti

davanja koncesije.



13

a svo o nternet stran Kom s a za J postav a e o re en bro mater a a o

mo u b t o or st poten a n m pre a a ma, a me u n ma su pub a e na

engleskom jeziku. Ta o e, Komisija za JPP je aktivna u o r avanju edukativnih

radionica za javne partnere na temu JPP.

4.2. MINISTARSTVO FINANSIJA

Ministarstvo finansija ima zna a nu ulogu u odobravanju projekata JPP na nacionalnom

nivou. a osnovu Za ona o J K, pre onošen a ona ne o u e o usva an u pro e ta

J , Kom s a za J u na je a pr bav m š en e M n starstva f nans a u s u a ev ma

a a e pre a a pro e ta Republika Srbija odnosno javno telo Republike Srbije, i/ili

a a e pro en ena vre nost pre o eno pro e ta (u u u u on es e) ve a o 50

m ona evra. Ovo te o o en u e pro e te uz ma u u obz r usa ašenost f nans s

obaveza javnog tela koji su nave en u pre o u pro e ta J , sa bu ets m f s a n m

pro e ama ao ru m us ov ma o ran en ma. U sastavu Kom s e za J na az

se i predstavnik Ministarstva finansija koji obavlja funkciju zamenika predsednika

Komisije. Predlog projekta J ne mo e se o obr t bez poz t vno m š en a

predstavnika M n starstva f nans a. U pra s , sv anov Kom s e za J mora u a

daju pozitivan glas pre odobravanja predloga projekta JPP.

Uredba o nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o JPP reguliše na e nost u ob ast

pra en a rea za e o obren pro e ata. a osnovu nave ene ure be na zor na

rea za om avn u ovora vrš m n starstvo f nans a, o nosno or an autonomne

po ra ne, o a ne samouprave na e an za pos ove f nans a (u zav snosti na kom

nivou se realizuje projekat: nacionalnom, pokrajinskom ili lokalnom).

Ministarstvo finansija odgovorno je za vo en e Re stra avn u ovora o

pre stav a e nstvenu e e trons u bazu po ata a o za u en m avn m u ovor ma.

Ova baza se nalazi na Portalu Javne nabavke Republike Srbije

4.3. MINISTARSTVO PRIVREDE

rema Za onu o J K, m n starstvo na e no za poslove ekonomije i regionalnog

razvo a, t . M n starstvo pr vre e, obav a stru ne, a m n strat vne te n e pos ove za

potrebe Komisije za JPP. Pored toga predstavnik ovog ministarstva obavlja i funkciju

predsednika Komisije.

a e nost u ob ast JPP definisane su i u Zakonu o ministarstvima, prema kome je

M n starstvo pr vre e na e no za pr premu, pre a an e sprovo en e prop sa mera u

oblasti koncesija i JPP ( an 4). Me ut m, trenutno ne posto or an za ona e n a n t

zaposleni u Ministarstvu pr vre e o ma e u op su pos a s u vo po rš a J , što

zna a no ote ava ra Kom s e za J , ao razvo ove ob ast .



14

4.4. MOGUĆA UNAPREĐENJA INSTITUCIONALNOG OKVIRA

Raz ta stra van a na oma em me unaro nom n vou o en u u nst tu ona n o v r

za JPP u Srbiji za kao se ment o e mo u e na v še unapre t . Istra van e ”The

2017 Infras ope” koje je sproveo EBRD i Economist Intelligence Unit o stanju JPP u

sto no Evropi, centralnoj Aziji i u nom i sto nom Mediteranu navodi da je

nst tu ona n o v r za sprovo en e J u Srb na s ab a ar a (sa o enom 38 o

ukupno 100).3 Ipak, u ostalim kategorijama Srbija je iznad proseka u odnosu na druge

posmatrane zemlje (Grafikon 3.)

Grafikon 3: Infrascope indeks za JPP - Srbija

Izvor: www.infrascope.eiu.com

Savet stran nvest tora na ašava a stru tura Kom s e za J n e na n vou o e

neophodan za ranu fazu implementacije JPP, te je potrebno da anov Kom s e ma u

direktnog iskustva sa primenom JPP.4

Ipak, mo e se za u t da je posto e a struktura Komisije za JPP bila opravdana 2012.

godine, kada se tek uvodio koncept JPP. U tom trenutku bilo je racionalnije formirati

instituciju koja e se sastajati po potrebi, a e uspostavljanje nije zahtevalo

zapoš avan e novih kadrova. Me ut m, s obzirom na to da trenutno ima 112 odobrenih

predloga projekata JPP, kao i da javni partneri i dalje imaju slabe kapacitete za primenu

3 The Economist Intelligence Unit i EBRD (2017), The 2017 Infrascope - Evaluating the environment for

public-private partnerships in Eastern Europe, Central Asia and the Southern and Eastern Mediterranean. 4 Savet stranih investitora (2017), Bela knjiga - re oz za pobo šan e pos ovno o ru en a u Srb ,

strana 140, dostupno na: http://bit.ly/2ifO39p

67

38

66

74

53 60 59 60

62

44

0

10

20

30

40

50

60

70

80

Zakonska

regulativa

Institucionalni

okvir

Stepen zrelosti Investicije i

poslovni ambijent

Izvori finansiranja

Srbija Prosek (100 max.)

http://bit.ly/2ifO39p



15

JPP, neophodno je formiranje ru nst tu a o e b pru e po rš u Kom s .

Zemlje EU koje imaju razvijen koncept JPP i veliki broj uspešn pro e ata pru a u

zna a no v še institucionalne po rš e javnim i privatnim partnerima, kako sa

centralnog, tako i sa lokalnog nivoa.

Primera radi, u Francuskoj, koja ima veoma razvijen koncept JPP, postoje brojne

nst tu e o e su u u ene u re ran e po t e rea za u ovih projekata. Pored

M s e za po rš u J (M d’ pp x p p -p vé – MAPPP),

u ne nst tu e za po rš u pro e t ma JPP, ru e nst tu e pru a u po rš u ovom

sektoru:

– Ministarstvo ekonomije, finansija i industrije (kao krovna institucija za MAPPP)

M n starstvo bu eta;

– Sektorska odeljenja za JPP u okviru resornih ministarstava;

– Institucije za u ene za oblasti javnih nabavki;

– Dru a te a ao što su stra va nst tut , z ravstven fon ov , un verz tet s .

U to u zra e stra van a pr me en e stav pre stvn a avno se tora da je

Meto o o a za ana zu ob ene vre nost u o nosu na u o en nova veoma obimna i

omp ovana za pra en e prilikom izrade predloga projekta JPP. Pored toga,

stra van e e po aza o a e avn m partner ma esto potrebna stru na po rš a u e om

projektnom usu J , pore pr preme ana ze ob ene vre nost u o nosu na u o ena

sre stva ( zra e stu e oprav anost avan a on es e), po rš a e o zna a a o

pripreme tenderske dokumentacije i definisanja modela ugovora. U tom smislu, postoji

potreba za kreiranjem jasnih uputstava u pripremi JPP projekata: primeri dobre prakse

z raz t ob ast , modeli o umenata za pr premu sprovo en e J i dr.

Kao primer dobre prakse mo e se izdvojiti Ministarstvo rudarstva i energetike, koje je

propisa o rav n o utvr van u mo e a u ovora o ener ets m us u ama za pr premu

mera pobo šan a energetske efikasnosti kada su korisnici iz javnog sektora, i pripremilo

model ugovora koji se zasniva na uspostavljanju JPP.5 Ta o e posto e pr mer po rš e

od strane raz t me unaro n or an za a (EBRD, GIZ, U O S IFC) u v u

saveto avne te n e pomo , po otovo u ob ast ener ets e ef asnost . Me ut m,

po e na n primeri dobre prakse raz t institucija i organizacija ne mogu

nadomestiti ulogu Komisije za JPP u po e u po rš e razvo a se tora J u Srb .

5 Pravilnik je dostupan na: http://bit.ly/2z3UWFa i model ugovora na: http://bit.ly/2zEwlX2

http://bit.ly/2zEwlX2

STUDIJE SLUČAJA: TRENUTNO STANJE


16

5. TRENUTNO STANJE U OBLASTI JPP U SRBIJI

5.1. PREDLOZI PROJEKATA JPP

Od svog osnivanja pa o ra a 2018. o ne Kom s a za J o r a a je 80 sednica na

kojima je razmatrano preko 130 projekata javno-privatnog partnerstva.6 Do kraja aprila

2019. o ne Kom s a e a a poz t vno m š en e za u upno 112 pre o a pro e ata

koje su podnele jedinice lokalne samouprave (JLS) n ova avna pre uze a.7

Broj odobrenih projekata na o šn em n vou n e zna a no var rao sve o po et a

2018. godine, kada je Komisija za JPP dala saglasnost za ukupno 60 predloga projekata

(šesto o šn per o ). Ipak, za proteklih godinu dana, od marta 2018. do kraja aprila

2019. o ne o obrena su 52 pro e ta, što e s oro up o za period od godinu dana u

odnosu na prethodnih šest godina od kada je osnovana Komisija. Raz oz za zna a an

porast broja odobrenih projekata JPP odnose se pre svega na izmene Zakona o

komunalnim delatnostima iz 2016. godine.8 Po spomenutom zakonu, postupak

poveravanja obav an a omuna ne e atnost e se f nans ran e obezbe u e z bu eta

jedinice lokalne samouprave ili naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga

mo e se sprovo t s u vo putem modela JPP. Pored toga, evidentan je porast

poverenja javnog sektora u ovaj vid partnerstava, posebno kod onih kojima je odobren

neki predlog projekta JPP. Evidentan je i porast broja odobrenih projekta i po mestu

(ter tor JLS) što e po azate a su unapre en apa tet pre stavn a avnog sektora

(Grafikon 4.)

U upno 65 ra ova opšt na u Srb ob o e poz t vno m š en e Kom s e za J za

predloge projekata JPP. Grad Beograd je dobio saglasnost za 7 projekata, a gradska

opšt na Gro a ob a e poz t vno m š en e za e an pro e at. Kom s a e o obr a

Pirotu 5 pro e ata, o ov Sa , opšt ne Topo a Stara azova ma u sa asnost za

po 4 projekta JPP. Na nacionalnom nivou, odobrena su dva projekta koje je podnela

V a a Repub e Srb e: avan e on es e na autoput o Beo ra a o o e e (E-763) i

na Aero rom „ o a Tes a“ u Beo ra u. ore JLS, me u pre a a ma pro e ata J

nalaze se i Regionalna razvojna agencija Jug, Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti

“Gorn a Topon a” z ša, Kazneno–popravni zavod Sremska Mitrovica i Ekonomski

fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

6 Izvešta o ra u Kom s e za J za 2018. o nu, ostupno na: http://bit.ly/2MUlU9w

7 Komisija za JPP, Spisak odobrenih projekata, dostupno na: http://bit.ly/2ZwPuTY

8 "Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018

http://bit.ly/2MUlU9w

http://bit.ly/2ZwPuTY



17

Grafikon 4. Broj odobrenih predloga projekta JPP po JLS

v v v

O u upno bro a o obren pre o a pro e ata (112) na ve bro se o nos na

re onstru u o r avan e avne rasvete (37), kao i na delatnost prevoza putnika (33).

O re en bro pro e ata (13) o nos se na pro zvo n u str bu u top otne ener e uz

or š en e pr n pa ener ets e ef asnost , a na pro e te z omuna ne e atnost (9).

Manje zastupljene delatnosti odnose se na izgradnju i o r avan e javnih ara a, putne

infrastrukture, vodovodne i kanalizacione mre e, telekomunikacione mre e,

farma euts u e atnost, mn ars e us u e, o r avan e stamben z ra a ru o.

5.2. UGOVORENI PROJEKTI JPP PO OBLASTIMA

Do aprila 2019. godine ugovoreno je ukupno 48 projekata JPP. Preostali odobreni

projekti (64) nalaze se u raz t m fazama: ten ers postupa n e zapo et e

neuspešno sprove en (n e b o ponu a a, po renut postupa zašt te prava, pon šten

postupa avne nabav e). Za o re en bro pro e ata ten er e u to u.

8

5 5

4 4 4

3 3 3 3

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

0

1

2

3

4

5

6

7

8

9



18

Grafikon 5: Broj ugovorenih u odnosu na broj odobrenih projekata, po oblastima9

v v v

O u upno bro a u ovoren pro e ata J u Srb na ve e bro pro e ata u ob ast

javnog prevoza i javne rasvete (po 16 projekata). Potom, ugovoreno je pet projekata koji

se odnose na proizvodnju i distribuciju toplotne energije, tri u domenu komunalne

delatnosti (sakupljanje i transport komunalnog otpada), dva u oblasti putne

nfrastru ture, a po e an u ovoren pro e at se o nos na te e omun a onu mre u,

aero rom, urban mob ar, o r avan e stamben z ra a, mn ars e us u e

farmaceutsku delatnost.

Prethodno navedeni podaci ukazuju na visok procenat odobrenih predloga projekata JPP

o n su u ovoren , a 58%. Ova pro enat pre sve a po azu e ne ovo ne apa tete

avn partnera za sprovo en e avn nabav u ovaran e J pro e ata, a i

neza nteresovanost pr vatn partnera a u u u ova ve po u vate. Ta o e, ev entno e

a posto man a saveto avne te n e po rš e u pr prem rea za J ,

ne ostata mo e a u ovora za raz te ob ast o e mo u b t pre met J ,

9 Podaci o ugovorenim projektima JPP se odnose na period do kraja marta 2019. godine

0

5

10

15

20

25

30

35

40 Ja

vni

pre

vo

z

Javna

rasv

eta

To

plo

tna

ener

gij

a

Ko

munal

ni

otp

ad

Putn

a in

fras

truktu

ra

Par

kin

g

Aer

od

rom

Vo

do

vo

dna

infr

astr

uktu

ra

D m

n ars e us u e

Lu a nfrastru tura

Kana za ona mre a

Te e omun a ona mre a

O r avan e stamben z ra a

Urb

ani

mo

bil

ijar

Snab

dev

anje

lek

ovim

a

Far

mac

euts

ka

del

atno

st

O r avan e roba a

Otp

adne

vo

de

Ugovoreno Odobreno, ali nije ugovoreno



19

neutemeljene pro ene to om pr preme ana ze stan a; s aba razv enost o a no tr šta

za pr menu on epta J (u u u u ostupnost f nans s sre stava za

poten a ne pr vatne partnere), a u ne m s u a ev ma ne ostata onz stentnost

po t e vo e a se projekat JPP realizuje.

Slika 1: Ugovoreni projekti JPP po oblastima

v v v



20

Javna rasveta e e an o na eš na uspešn pro e ata o su se o sa a

realizovani po modelu JPP. Komisija je odobrila ukupno 37 predloga projekata iz

oblasti javne rasvete, od kojih je 16 ugovoreno (43%). Predmet ovih javnih ugovora

odnosi se na vršen e usluge rekonstrukcije, racionalizacije i o r avan a javnog

osvetljenja, sa ciljem ušte e energije i pove an e energetske efikasnosti na lokalnom

nivou. Prema Zakonu o efikasnom or š en u energije,10

JLS su obavezne da donesu

pro ram ener ets e ef asnost , o zme u osta o u u u e p anove unapre en a

s stema omuna n us u a (s stem a ns o re an a, s stem a ns o a en a,

vodovod, javna rasveta, upravljanje otpadom, javni transport i drugo). Zamena

zastarelih svetiljki za energetski efikasne LED svetiljke se odvija prema ESCO

modelu11

o m se ostvaru u ušte e u e e tr no ener o r avan u. r vatn partner

ob no preuz ma obavezu obezbe en a f nans s sre stava za re onstru u javnog

osvetljenja, racionalizaciju or š en a energije uz garantovanje minimalnog iznosa

finansijske ušte e, nabavku i instalaciju potrebne opreme, kao i o r avan e javnog

osvetljenja u toku trajanja ugovora. Sa druge strane, javni partner preuzima obavezu da

pru po rš u pr vatnom partneru pr om sprovo en a pro e ta a p a a privatnom

partneru mese nu naknadu za zvršenu uslugu.

Pored javne rasvete, projekti JPP u oblasti javnog prevoza najzastupljeniji su u JLS u

Srb . Sara n a zme u avno pr vatno se tora u ovo ob ast posto oš pre

onošen e Za ona o J K, a a su se pos ov or an zovan a o a no prevoza

poveravali na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima. Komisija za JPP je dala

poz t vno m š en e za 33 pre o a pro e ta J , o kojih je 16 ugovoreno (48%).

M n ma n per o u ovora za ovu e atnost e 5 o na. Me ut m, esta e po ava a

pr vatn partner o ustane na on prv o nu ve ana, što ovo o prob ema u

mp ementa ov pro e ata. a eš raz o e ne ostata a e vatne ana ze tr šta

pre u as a u ten ers u pro e uru, što ovo o neus a enost p an ran troš ova

o e vane ob t pr vatno partnera.

U oblasti distribucije toplotne energije, Komisija za JPP je odobrila 13 predloga

projekata, dok je pet u ovoreno to u opšt nama Bato na, Gro a, Ma I oš, Gra u

rotu Spe a no bo n “Gorn a Topon a” z ša.

U pogledu iznosa ugovorenih projekata JPP, najvredniji JPP projekat u Srbiji je ugovor

o koncesiji potpisan sa Vinci Airports (Vansi aerodromi), a ukupna vrednost ove

transakcije iznosi 1,46 milijardi evra. Ugovor o koncesiji na 25 godina obuhvata

f nans ran e, uprav an e nfrastru turom aero roma, o r avan e, razvo roz z ra n u

10

"Sl. glasnik RS", br. 25/2013 11

ESCO ompan e pru a u us u e u ob ast ener ets e ef asnost o e mo u u u vat pr premu

mp ementa u pro e ta u ovo ob ast (u u u u pro e te o se o nose na obnov ve zvore

energije).



21

rekonstrukciju i dalju modernizaciju aerodroma. Drugi projekat po vrednosti je ugovor

koji je Grad Beograd 2017. godine potpisao sa konzorcijumom SUEZ Group SAS & I-

Env ronment Investments t . za uprav an e omuna n m otpa om na epon V n a.

Vrednost ovog ugovora je 957 miliona evra, potpisan je na period od 25 godina, a

onzor um e preuzeo obavezu a san ra posto e u epon u u V n a z ra

postro en e za pro zvo n u top otne e e tr ne ener e z otpa a. I s e e a va po

vre nost na vre n a u ovora ta o e e u ovor o Beo ra , e an 2015. godine u iznosu

od 443,7 miliona evra i drugi 2016. godine u vrednosti od 230,2 miliona evra.

U narednim godinama se ta o e mo e o e vat uzlazni trend broja predloga projekata

J u raz t m se tor ma, posebno u oblasti energetske efikasnosti. Pored adekvatnog

zakonskog okvira i dostupnih modela ugovora, postoji po rš a onators e za e n e

o a prepozna e zna a ove ob ast na oba nom n vou. Ta o e, zbo mo u nost a se

ostrvar zna a na finansijska korist, raste i broj kompanija aktivnih u oblasti energetske

efikasnosti u Srbiji. a n vou Evrops e un e posto e bro n pr mer J pro e ata u

se toru z ravstvene zašt te obrazovan a, a u Srb za sa a ne posto e za ons e

mo u nost za J u ov m ob ast ma.

STUDIJE SLUČAJA: STUDIJE SLUČAJA


22

6. STUDIJE SLUČAJA

ore neop o nost pose ovan a stru n znan a o on eptu J , stu e s u a a su

na eš e or š en meto u pro esu u en a o J prenosu s ustva. Ta saznan a

zasnovana na iskustvima drugih veoma su zna a na za o o u u u, prvenstveno er

veoma asno u azu u na n o e o ma e mo u e uprav at u u pospeš van a

uspešnost sprovo en a J .

U narednom poglavlju su obra ene tr stu e s u a a pro e ata J u Srb :

D mn ars e us u e u Be e u, Komuna n otpa u Topo Toplotna energija u Pirotu.

Projekti su odabrani na osnovu podataka koje je InTER pr up o u to u faze stra van a

i trenutnog stanja u oblasti JPP u Srbiji.

Sva pro e at e eta no z o en, ao sv ora u to u pr preme sprovo en a

pro e ta. a osnovu pre stav en pr mera z pra se zvu en su za u nau ene

lekcije.

6.1. OPŠTINA BEČEJ

Opis JPP projekta

Naziv JPP sa e ement ma on es e za vršen e us u a poveravan e obav an a

omuna ne e atnost mn ars us u a na ter tor opšt ne Be e

Sektor Komunalne delatnosti

Predmet ugovora Obav an e mn ars usluga

Datum zaključivanja

ugovora 16.10.2017. godine

Oblik JPP Sa elementima koncesije

Privatni partner D mn ar .o.o Be e

Period trajanja 5 godina

Razlozi zašto je došlo do JPP

Prema Zakonu o komunalnim delatnostima12

mn ars e us u e su e atnost o opšte

nteresa u na e nost su e n a o a n samouprava o e su u ne a obezbe e

na svo o ter tor . Ka o Opšt na Be e nema javno- omuna no pre uze e o e b vrš o

ovu uslugu, o a ne v ast su o u e a ovu delatnost prepuste privatnom partneru, po

modelu JPP, shodno Zakonu o JPPK. Pored zakonske obaveze, organizovanje

obav an a mn ars us u a ma o e za da obezbedi adekvatnu, efikasnu i

e onom nu zašt tu ra ana o po ara, ontro u za a en a ušte u ener e, smanjenje

em s e štetn asove, ao zna a an ut a na zašt tu votne sre ne.

12

"Sl. glasnik RS", br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018



23

Be e e prva opšt na u Srbiji koja je regulisala omuna nu e atnost mn ars

usluga putem JPP (davanjem koncesije).

Realizaciju projekta mo emo posmatrat roz ve faze: pr prema i pregovaranje i

sprovo en e projekta.

Faza 1: Priprema projekta i pregovaranje

Ka a se oš o o pro e tne e e, opšt na e oformila projektni tim u sastavu od 6

anova z s e e ob ast : zašt ta votne sre ne, maš ns n en er ( re tor avno-

omuna no pre uze a), prot vpo arna zašt ta, avne nabav e, f nans e prava.

Veoma e est s u a a posto ne ovo no znan e s ustvo zapos en u o a n m

samoupravama za pr premu pro e ata J , po otovo ma u u v u a su ova v

pro e t u Srb oš uve u po etno faz razvo a. Iz to raz o a, esto se av a potreba

za an a ovan em o atn sara n a e sperata z raz t ob ast o b opšt n

pru po rš u za pr premu pro e ta. Tu na s enu neret o stupa po rš a me unaro n

donatorskih organizacija (GIZ, EBRD, UNDP i drugi) koji svojoj programskom

po rš om po r ava u razvo ob ast J (po otovo a a su u p tan u pro e t zašt te

votne sre ne, ener ets e ef asnost s .).

Me ut m, iako je Opšt n Be e ovo b o prv put a se anov pro e tno t ma susre u

sa pripremom pro e ta J , n e b o potrebe za an a ovan e o atn e sperata. Ovo se

e m no mo e prep sat n en a e ob ast o u po r va pro e at pr no

jednostavna, a samim tim i izrada studije opravdanosti davanja koncesije nije bila

prev še za tevna za anove pro e tno t ma.

a osnovu po ata a o pop su stanovn štva z 2011. o ne, A en e za pr vre ne

re stre, ao po ata a omuna no pre uze a o e e obav a o mn ars e us u e u

pret o nom per o u, oš o se o opšte pr aza stan a u opštini u pogledu vrste

posto e ob e ata na nu re an a. Ovo su b u ne nforma e za zra u pro ene

o bro u or sn a mn ars us u a, ao o e vanom potrebom or sn a za ovom

us u om. Zna a no e napomenut da su lokalne vlasti 2014. godine donele Odluku o

mn ars m us u ama, o a pre v a pre rša nu o ovornost f z pravn a

o a onemo u ava u ontro u š en e movo n o šn ob e ata ure a a.

ave en a t u o re eno mer pre stav a s urnost za pr vatno partnera jer smanjuje

verovatno u a e se es t zna a n a o stupan a u o nosu na po at e z ana ze

posto e e stan a, na osnovu se pr vatan partner o u o a se upust u rea za u

pro e ta sa opšt nom.

Postoji veliki broj primera JPP koji su propali posle procesa ugovaranja, jer su privatni

partneri odustali od implementacije projekata. Je an o na eš raz o a e s tua a



24

kada se ispostavi da podaci koji se odnose na analizu stanja iz studije opravdanosti nisu

pre zn , ve a se o n oš o na osnovu pre v an a.

Upravo z to raz o a e u no a ana za trenutno stan a sa r aktuelne i precizne

podatke. Iz perspektive javnog partnera, na ta na n se os urava u ovaran e us ova

koji su u najbo em nteresu avno se tora, o pr vatnom partneru obezbe u u

pro e u bu u e pos ovan a ostvarene ob t .

Kod projekata JPP sa elementima koncesije, studija opravdanosti davanja koncesije je

sastavni deo koncesionog akta. Koncesioni akt koji je pr prem a Opšt na Be e

predstavlja sveobuhvatnu analizu s e e po ata a:

– Relevantni pravni okvir,

– Predmet koncesije,

– Cilj koncesije,

– Posto e e stan e na ter tor opšt ne,

– Razlozi za davanje koncesije,

– Minimalne te n e, f nans s e s ustvene va f a e za u estvovan e u

postupku izbora koncesionara i pregovaranju,

– Kriterijume za dodelu ugovora,

– Rok trajanja koncesije,

– Potrebna ulaganja (finansijska i nefinansijska), sa dinamikom i sredstvima

obezbe en a

– Prava i obaveze koncesionara,

– Iznosi naknade koncesionara i koncedenta,

– Rizici,

– Sa r nu avno u ovora

– Prestanak JPP i posledice.

Ima u u v u po at e z zra ene ana ze stan a, ao n en u a e ovo prv J

pro e at u opšt n , o u eno e a tra an e oncesije bude 5 godina, što pre stav a

minimalan rok trajanja koncesije prema Zakonu o JPPK. U pogledu koncesione

na na e, upore en e u upan znos o pr vatan partner mora a u o za per o o 5

o na pro e a ostvarene zara e u tom per o u, oš o se o za u a a ne posto

mo u nost za nap a van e on es one na na e o pr vatno partnera.

Uspešnost pro e ta J zav s o ent f a e poten a n r z a prav ne raspo e e

r z a zme u avno pr vatno partnera. Opšt na Be e e na s e e na n re u sa a

ovu oblast (Tabela 1).



25

Tabela 1: Raspodela rizika između javnog i privatnog partnera

Kategorizacija rizika Javni partner Privatni

partner

Podeljeni

rizici

Rizik naplate usluge od krajnjih korisnika X

Ošte en e mov ne krajnjih korisnika i

tre a pr om vršen a us u e X

ove an e ene us e uvo en a nov

posto e a b na o e ut u na us u u X

Izmene prop sa o ut u na pos ovan e

privatnog partnera X

Rizik naknadnog smanjenja broja

korisnika X

Rizik ponude X

( e)posto an e s u vo prava na

pru an e us u e X

R z oše sa n ene spe f a e us u a X

R z ne zvršen a us u a na u ovoren

na n X

Finansijski rizik – inflacija X

o t r z X

romene opšte za ons e regulative X

V ša s a X

v v v

Projektni tim je izradio predlog javnog ugovora, koji je potom dostavljen lokalnoj

advokatskoj kancelariji na m š en e. An a ovan e onsu tanata sa zna a n m s ustvom

u ob ast avn nabav ma o e za obezbe en e zašt te avno nteresa. Dobijene

su su est e e e potrebno zmen t o ument, o e e pro e tn t m uva o.

Faza 2: Realizacija projekta

Dodela javnog ugovora

Prvi korak u fazi realizacije je ugovaranje projekta JPP, odnosno potpisivanje javnog

ugovora. Privatni partner je izabran modelom ekonomski najisplativija ponuda. U

postupku tendera izvršeno e pon er san e, a maksimalna cena prihvatljiva za javnog

partnera e o re ena pre ne o što e oneta o u a a se a e on es a. Ponu ena ena

donosi 80 pondera, a rok odziva na poziv korisnika 20 pondera.

a ten er se av o 1 ponu a , o nosno rupa ponu a a organizovanih kao konzorcijum.

Lokalno pre uze e D mn ar d.o.o. je i ranije u Opšt n Be e pru a o mn ars e

usluge, ali usled nedostatka opreme i kadrova b o e neop o no a se u ru i sa oš 2

firme, kako bi ispunili uslove javnog poziva.



26

U avnom poz vu su ef n san te n finansijski uslovi koje privatan partner mora

a spun . rv se o nose na a rovs e us ove ra no an a ovan a koji moraju da

poseduju uveren e o zvršeno stru no , prot vpo arno obu , z ato o strane

na e no or ana, o nosno ov aš en pre uze a ustanova o e se bave zašt tom o

po ara o a su ov aš ena za z avan e uveren a o zvršeno obu , u s a u sa

o re bama rav n a o posebno obu po a an u sp ta z ob ast zašt te o po ara

(„S . asn RS” br. 92/2010 11/2011). U pogledu finansijskog kapaciteta, predvi ena

je obaveza a pr vatn partner o a e a u pos e n šest mese o ana ob ave avno

poziva nije bio nelikvidan. U pogledu poslovnog kapaciteta — referenci, privatni

partner mora a o a e a e u proš ost realizovao poslove koji su predmet koncesije u

prethodnih pet godina (2015, 2014, 2013, 2012 i 2011) u ukupnom najmanjem iznosu

od 2.000.000 dinara.

Sprovođenje JPP projekta

Na on potp s van a avno u ovora, po e a je implementacija projekta. Privatni partner

je dobio neophodne podatke od strane opšt ne (bro oma nstava, bro pravn a,

po etno stan e o bro u pro š en mn a a u 2012. o n ) kako bi se izradila baza

po ata a o or sn ma us u e o r avan a mn a a. a on to a, ra an ma su

ostav en f a er a o b b o obavešten o pro e tu us ov ma po o ma e m ova

us u a b t pru ena u nare nom per o u ( ena, vremens o v r s .). Doma nstv ma se

ta o e ostav a raspore š en a za sva u u u, ta o a su on na vreme obavešten

a a e o v rno us u a b t pru ena.

Do trenut a a a e p sana ana za, n su zabe e en zna a n prob em u sprovo en u

pro e ta. Man prob em o su ent f ovan se o nose na nap atu us u e š en a

o a a, a to je rizik koji je na sebe preuzeo privatan partner.

Nadzor

Sprovo en e pro e ta na e a O e en e za urban zam, ra ev narstvo, omuna ne

pos ove, saobra a nspe s na zor Opšt ne Be e . a zor nad projektom JPP je

ta o e definisan odredbom u javnom ugovoru. Do sada nije bilo primedbi nadzornog

organa.

Opšt na e ta o e uvela telefonsku liniju o a e ostupna ra an ma za raz te up te

pr me be na ra pr vatno partnera, ao za pre o e za unapre en e projekta JPP.

Komunalna inspekc a vrš na zor na sprovo en em pro e ta, na mese nom n vou

ostav a zvešta e S upšt n opšt ne Be e . a osnovu t zvešta a se na per o o šest

mese zra u e zvešta o na zoru na pro e tom J o se ostav a M n starstvu

finansija.



27

Efekti pružanja javnih usluga

Ostvarene or st za Opšt nu Be e ra ane:

• Opšt na e bez u a an a f nans s sre stava re u sat ob ast omuna ne

e atnost mn ars us u a;

• Gra an ma e obezbe eno re ovno o r avan e mn a a, što e zna a no za

bezbednost kako pojedinaca tako i zajednice;

• Lo a na f rma e an a ovana za što opr nos o a nom e onoms om razvo u;

• au ene e e za s e e e avno-privatno partnerstvo.

6.2. OPŠTINA PIROT

Opis JPP projekta

Naziv

Projekat javno - privatnog partnerstva koje obuhvata zamenu

posto e ot ova na o u e ot ov ma na b omasu u ovorno

sporu van e top otne ener e u ob e t ma M e ars e š o e „Dr

Obren e ”, OŠ „Svet Sava”, OŠ „Dušan Ra ov ” OŠ

„8.septembar” u Pirotu.

Sektor Energetska efikasnost

Predmet ugovora Isporu van e top otne energije


ugovora 22.03.2017. godine

Oblik JPP Institucionalno JPP

Privatni partner GGE ESCO d.o.o. Beograd



Grad Pirot se u ne o o o na unaza suo avao sa prob emom neefikasnog

snabdevanja toplotnom energijom za potrebe javnih institucija na svojoj teritoriji

(troš ov re an a su rasli iz godine u godinu, a posto e u opremu za re an e je bilo

neophodno zameniti). F nans ran e z bu eta n e b o mo u e, ao n za u van e, pa

su ra s e v ast o u e a e snab evan e top otnom ener om osnovn š o a

vrt a na ef asn e reš t putem mo e a avno-privatnog partnerstva. Kako je ovo bio

prv pro e at J u rotu, na e ne s u be s u ben n su ma s ustva u ovo

oblasti.

U tom trenut u e pr vatna ompan a sa u o o šn m s ustvom u ob ast ener ets e

ef asnost (GGE ESCO oo) po n a a a se prob a na tr šte Srb e. ova strate a

e b a a se što v še pre stavn a o a n samouprava upozna sa mo u nost ma u aska

u partners o nos sa pr vatn m partnerom na ta na n za ovo e razvo ne potrebe u

ob ast ener ets e ef asnost . Istra van e e po aza o a e ma bro pre stavn a



28

o a n samouprava b o spremno a se upust u ova av an a man, me ut m, Grad

Pirot je bio jedan od pionira u ovoj oblasti.


a on ne o o o r an sastana a sa pre stavn ma pr vatno partnera, ef n sana e

projektna ideja, i oformljen je projektni tim o e mao et r ana: stru n a iz oblasti

te n e, ob ast prava, ob ast e onom e, o e ru ovo a t ma b o pomo n

ra ona e n a.

I pore zna a n nputa ob en o pr vatno partnera, s o enost pro e ta e za tevao

an a ovan e o atn e sperata. U tom sm s u, stru nu pomo pro e tnom t mu su

pru e spert z ob ast prava, e onom e te n e an a ovan o strane GIZ-a, sa

o m e rot ve mao pret o nu sara n u na raz t m pro e t ma.

o rš a e pru ena roz pro ram „Razvo o r vo tr šta b oener e u Srb “ (GIZ

DKTI) sa fo usom na perspe t ve zazove u razvo u tr šta b oener e u Srb . C

pro rama e pobo šan e o v rn us ova a an e apa teta o opr nose o r vom

or š en u b oener e uspostav an u o r vo tr šta b oener e u Srb . U okviru

istog projekta, 2016. o ne e zra en Lo a n a on p an za unapre en e ener ets e

efikasnosti u stambenom sektoru Grada Pirota.

Sledila je izrada ana ze ob ene vre nost u o nosu na u o ena sre stva (value for

money) e se po rš a e stern stru n a a po aza a ao u na. Projektni tim, u

proš renom sastavu sa e stern m e spert ma z GIZ-a, je uradio detaljnu analizu

posto e e stan a u ob e t ma o e b t pre met J . Ana za e obu vatila precizne

podatke u po e u posto e e rešen a za re an e, instalacija i druge lake infrastrukture,

kao i potrebu za dodatna ulaganja i sl. K u n na az su po aza a e opt ma no rešen e

”u ra n a va tetne (ef asne o r ve) te no o e bez an a ovan a bu ets

sredstava uz aktiviranje lokalnih potencijala.”

Nakon izrade analize, pripremljen je predlog projekta koji je dostavljen Komisiji za JPP

na m š en e. a on ve ne e e e ob en o ovor a e potrebno o atno obraz o t

ut a pro e ta na votnu sre nu. a on što e pro e tn t m zvrš o zmene u pre o u

pro e ta, Kom s a e a a poz t vno m š en e.

Potom je usledilo je pokretanje postupka za za u en e u ovora o J , rasp s van e

javne nabavke i izbor privatnog partnera. Priprema dokumentacije za javnu nabavku na

tenderu se pokazao kao veoma zahtevan korak u pripremi JPP projekta, jer taj akt treba

a sa r sve u ne e emente, spisak pripremnih radnji, procenjenu vrednost, kao i

po e u r z a zme u avno pr vatno partnera. I u ovom koraku projektni tim je imao

po rš u e sperata z GIZ-a.



29

Javn u ovor, zme u osta o , sa r i i obaveze privatnog partnera u pripremnom

periodu, od kojih su na va n e:

– Izrada potrebne projektne dokumentacije;

– Pribavljanje svih potrebnih dozvola;

– Nabav a opreme o a e zabrana ao te n o rešen e;

– Izvo en e ra ev ns ra ova na z ra n s a šta b omase, ao na z ra n ,

rekonstrukciji i adaptaciji ob e ata neop o n za sprovo en e pr premn

radnji;

– Izvo en e maš ns ra ova o obu vata u u ra n u, pr u en e puštan e u

rad opreme i dr.

Procenjena vrednost pripremnih radnji iznosila je 79.307.968,00 dinara.

Sa druge strane, javni partner ma obavezu a pru pomo u vez sa pr bav an em

neophodnih dozvola, saglasnosti i drugih akata. Javn partner e ta o e u obavez a

p a a mese nu na na u pr vatnom partneru koja se sastoji od fiksnog i varijabilnog

e a, zra enu u evr ma.

ro e tn t m z rota e naveo a e pore ef n san a pro e tne e e, na ve zazov u

to u pr preme pro e ta J b o ef n san e sa r ne avno u ovora. E stern e spert

su pre o a r ter um o ab ra pr vatno partnera ne bu e na n a ponu ena cena,

ve e onoms na sp at v a ponu a, e e se uzet u obz r va tet u ra ene opreme,

s obzirom na to da nakon isteka ugovora o JPP, predmetna oprema osta e u v asn štvu

Opšt ne Pirot.



Na tenderu se javila jedna privatna firma, kompanija GGE ESCO d.o.o., koja je i

pre o a pro e tnu ideju javnom partneru. Potpisivanjem javnog ugovora, privatni

partner je prihvatio obavezu da radi realizacije cilja JPP, a to je snabdevanje toplotnom

ener om ob e ata na ter tor opšt ne rot, osnu e Društvo za posebne namene

(D ), o e e b t nos a a t vnost na rea za ovo a, o e so arn nos a

odgovornosti za realizaciju istog cilja biti privatni partner. Nakon isteka ugovornog

per o a, oprema, te n a o umenta a za opremu o umenta a o o r avan u

opreme, b e pre ata avnom partneru u tra no v asn štvo.


a on što e potp san u ovor, u martu 2017. o ne, po e a e mp ementa a pro e ta.

Nisu zabe e ena ašn en a sa po et om pro e ta, n t asn e u sprovo en u. Privatni

partner e zvrš o sve pr premne ra n e, ef n sane u ovorom, u pre v enom ro u.



30

Do trenut a a a e p sana ana za, n su zabe e en nikakvi prob em u sprovo en u

projekta.

Tabela 2: Vreme potrebno za finalizaciju pripreme i sprovođenja JPP projekta u

Pirotu

Faze u pripremi i sprovođenju projekta Trajanje

Prepoznavanje ideje i pokretanje postupka 6 meseci

Priprema predloga projekta 4 meseci

Priprema javnog poziva 6 meseci

Sprovo en e avno poz va 4 meseci

r premna faza za otpo n an e pro e ta 6 meseci

Nadzor

a zorn o bor D ma tr ana o o e e an pre stavn avno partnera.

U ovorom e pre v eno a na zorn o bor zase a na man e va puta o šn e, a po

potreb eš e. U s u a u vanre n o o nost , o e obu vata u teš o e u vez sa

sprovo en em snab evan a top otnom ener om u ovorn ob e ata, a koje bi dovele

do prekida isporuke toplotne energije, na zorn o bor e u an a zase a po tnom

postupku. U periodu od dve godine, nadzorni odbor se sastao 4 puta.

Sprovo en e pro e ta J , u me avno partnera, na e a Gra s ener ets

mena er. U ro u o ve o ne, o o se sprovo pro e at, n su zabe e ene primedbe

nadzornog organa. Izvešta o rea za avn u ovora se po nos na sva šest

mese , o se e nom o šn e po nos zvešta Gra s om ve u Gra a rota. Izvešta

su dostupni javnosti na up t na e n s u b .


– Pozitivan uticaj na lokalnu ekonomiju, jer se biomasu koja se koristi za grejanje

nabavlja na lokalu;

– Pozitivan uticaj na lokalnu ekonomiju, otvaranjem novih radnih mesta;

– re as om sa o u a na b omasu ostvaren e poz t van ut a na votnu sre nu;

– ot pro e at o se mo e rep rat na ceo sistem daljinskog grejanja u

Pirotu. Postoji tendencija da Gradska toplana po ne a or st biomasu, za šta se

radi studija izvodljivosti;

– Javn partner e ostvar o zna a ne ušte e. U prvoj grejnoj sezoni 2017/2018.

godine troš ov re anja su smanjeni za 31% ili za oko 8.000.000,00 dinara u

odnosu na referentnu godinu.



31

6.3. OPŠTINA TOPOLA

Opis JPP projekta

Naziv

Javni ugovor o poveravanju obavljanja komunalnih delatnosti

sa up an a transporta omuna no otpa a sa seos o po ru a

Opšt ne Topo a

Sektor Komunalni otpad

Predmet ugovora Sa up an e transport omuna no otpa a sa seos o po ru a

Opšt ne Topo a


ugovora

23.02.2017. godine (prvi ugovor za ovaj projekat je potpisan 2014.

godine, ali se privatni partner promenio)

Oblik JPP JPP sa elementima koncesije

Privatni partner Grupa ponu a a (FCC EKO .o.o., Beo ra , FCC K n a, FCC

Vrbak d.o.o. Lapovo)



U s a u sa strateš m ev ma Opšt ne Topo a, ao sa na ona n m ev ma u

oblasti upravljanja otpadom, definisana je potreba da se pokrije celokupna teritorija

opšt ne organizovanom uslugom sakupljanja, o vo en a o a an a omuna no

otpada.

Opšt na Topo a e usvo a ne o o strateš o umenata o su us o povezan sa

adekvatnim regulisan em p tan a omuna no otpa a sa po ru a seos nase a

(Strate a o r vog razvoja Opšt ne Topo a,13

Strategija poljoprivrede i ruralnog

razvo a Opšt ne Topo a,14

Program razvoja turizma Topola/Oplenac 2017-202115

).

Upravljanje komunalnim otpadom na ra s om po ru u opšt ne obav a JK

”Topo a”, o se na u upno 27 seos po ru a n e sprovo o or an zovano

sakupljanje komunalnog otpada. Kao posledica, u gotovo svim selima su postojala

o a na smet šta ( v e epon e) o a n su za ovo ava a osnovne sanitarne

r ter ume. oseban prob em e n en a a Topo a nema san tarnu epon u za

odlaganje otpada napravljenu prema propisanim standardima, kao ni adekvatnu opremu

za sakupljanje i transport komunalnog otpada. Ta o e, opšt na e o va a a zna a na

sre stva za u an an e v epon a na o šn em n vou.

a osnovu sve a ore nave eno , ao n en e a opšt na ne mo e a o vo sre stva

za potrebnu nfrastru turu u s e resurse, pre stavn o a n v ast su o u a

13

http://www.topola.rs/wp- ontent/up oa s/2018/05/Стратегија-одрживог-развоја-општине-

Топола.p f 14

http://www.topola.rs/wp- ontent/up oa s/2018/05/Стратегија-пољопривреде-и-руралног-развоја-

општине-Топола.p f 15

ttp://www.topo a.rs/документа/



32

ovu delatnost povere javnom partneru, shodno Zakonu o JPPK i Zakonu o komunalnim

delatnostima.


Ka a se oš o o pro e tne e e, opšt na e oform a je projektni tim u sastavu od 5

anova z s e e ob ast : javne nabavke, dva predstavnika iz javno-komunalnog

pre uze a, finansije i prava. ro e tn t m e sastav en o osoba sa o re en m

s ustvom u ob ast J , n e b o potrebe za an a ovan em o atn e sperata.

Na osnovu internih podataka (dostavljenih od strane lokalnog JKP), opšt na e zra a

ana zu stan a pro e u potrebn nvest on operat vn troš ova. Ta o e,

ana z rano e opšte stan e u oblasti komunalnog otpada (broj stanovnika i broj

pre uze a o a pos u u u seos m po ru ma, o na stru tura otpa a, putna

infrastruktura i dr.) i podaci su dostavljeni na uvid potencijalnim privatnim partnerima.

Is ustvo u sprovo en u J pro e ata e po aza o a su ta n po a u po etno ana z

stan a o u no zna a a za rea za u pro e ta n e ovu o r vost.

Studija opravdanosti je pokazala da je optimalan period trajanja koncesije 10 godina,

ao a ne posto mo u nost za nap a van e on es one na na e o pr vatno

partnera. ro en eno e a e pr vatn partner prv osam godina a vra a u o enu

nvest u, o e preosta e dve godine ostvarivati dobit. U na ve em bro u J

pro e ata va sto, 2/3 o u ovoreno per o a e potrebno a privatni partner vrati

u o ena sre stva, dok u preostalom periodu ostvaruje profit.

U on es onom a tu su nave en poten a n r z , ao n ova raspo e a zme u

privatnog i javnog partnera (Tabela 3).

Tabela 3: Raspodela rizika između javnog i privatnog partnera – Opština Topola

Usluga od javnog značaja Javni partner Privatni

partner

Podeljeni

rizici

Projektovanje

Us a enost sa namenom X

Rokovi za pripremu dokumentacije X

Zastoji inicirani od javnog partnera X

Zastoji inicirani od privatnog partnera X

Rizik neo obren rešen a X

romena opšte za ons e regulative X

Izvođenje

Upravljanje projektom X

Finansiranje projekta X



33

re ora en e troš ova X

R z ap ta n troš ova X

R z operat vn troš ova X

V ša s a X

Predlog projekta je dostavljen Komisiji za JPP u maju 2014. godine, a nakon 5 meseci

se ob o poz t vno m š en e.



Prvi korak u fazi realizacije je ugovaranje projekta JPP, odnosno potpisivanje javnog

ugovora. Privatni partner je izabran modelom ekonomski najisplativija ponuda. U

postup u ten era zvršeno e pon er san e, a osim ponu ene cene te n e

opremljenosti, obaveza pr vatno partnera e b a a ostav u oro n p an rea za e

pro e ta (što e nos o 20 bo ova). ave en p an e postao sastavn deo javnog

u ovora, me se pr vatan partner obavezao a u u ovorenom per o u pro e at sprovo

u skladu sa njim.

a ten er se av o 1 ponu a , o nosno rupa ponu a a organizovanih kao konzorcijum

(FCC EKO d.o.o., Beograd, FCC Kikinda, FCC Vrbak d.o.o. Lapovo), od kojih jedan

ponu a ma san tarnu epon u u v asn štvu.


a on potp s van a avno u ovora, po e a e mp ementa a pro e ta. r vatn partner

je morao a sprove e ana zu s tua e na terenu, a o b se pronaš e na povoljnije rute,

mesta e e b t postav en onte ner s . Sva a u a u seos om po ru u Opšt ne

Topo a e ob a antu za sme e na revers.

I pored ovih pripremnih radova koje je privatni partner morao da obavi, nije bilo

ašn en a sa po et om pro e ta. Do trenut a a a e p sana ana za, n su zabe e en

zna a n prob em u sprovo en u pro e ta. Za sa a e e n prob em sa o m se

suo ava pr vatn partner, nap ata svo us u a. Ia o e na po et u sprovo en a pro e at

nap ata š a pre o 80%, ta procenat se iz godine u godinu smanjuje. Javni partner se

obavezao a p a a na na u za ate or u so a no u ro en a. ore to a,

komunalna inspekcija ima mehanizme prinudne naplate kod korisnika koji ne izmiruju

svo e obaveze, što u o re eno mer o a šava pr vatnom partneru nap atu.

Nadzor

Komuna na nspe a savet mesn za e n a vrše na zor na sprovo en em

projekta. Do sada nije bilo primedbi nadzornog organa. er o n zvešta o rea za

pro e ta se ša e e nom o šn e Skupšt n opšt ne Topola i Ministarstvu finansija.



34


Ostvarene or st za Opšt nu Topola ra ane:

– Re u san e e atnost sa up an a omuna no otpa a ove o e o zna a no

sman en a bro a posto e divljih deponija. Pored toga, nije zabe e eno

stvaran e nov o a n smet šta. Kao rezu tat, Topo a e 2016. godine na

Sajmu ekologije dobila priznanje za na st u opšt nu u Srb ;

– O nošen e otpa a na savremenu epon u omo u ava n e ovo ponovno

or š en e re a u, ao izdavanje sekundarnih sirovina i drugih korisnih

komponenti koje imaju upotrebnu vrednost;

– ro e at ma zna a an ut a na zašt tu votne sre ne (spre avan e za a en a

vo e, vaz u a, zem šta, ot an an e opasnost po b n vot n s i svet i dr.) i

pos e no na pobo šan e va teta vota ra ana Opšt ne Topo a.

STUDIJE SLUČAJA: TRANSPARENTNOST


35

7. TRANSPARENTNOST

Prema Zakonu o JPPK, javno-privatno partnerstvo zasniva se na na e u

transparentnost , o e obu vata obavezu o ašavan a namere za u en a avno

u ovora, mo u nost ponu a a a zvrš uv u po at e o sprove enom postup u o e e

avno u ovora r. Ipa , va e za ons o v r u ovom se mentu pr no e

neprecizan i ne navodi eksplicitno koji su to podaci koji moraju biti dostupni javnosti i

e za nteresovana a mo u prona . rema me unaro no pra s , na e o

transparentnost treba poštovat u sv m ora ma pr mene J mo e a, po ev o

procene opravdanosti njegove primene.

Zakon o JPPK propisao je da se javni ugovori evidentiraju u Registru javnih ugovora, a

po tom osnovu Ministarstvo finansija je donelo Pravilnik o na nu vo en a sa r n

Registra javnih ugovora 2013. godine.16

Prema pomenutom pravilniku, javn partner

u n su a ostave potrebne po at e za up s avno u ovora u Re star u ro u o 30

dana od dana njegovog za u en a. Ipak, nalazi ove analize stanja u oblasti JPP u Srbiji

ukazuju da podaci Registra o javnim ugovorima nisu potpuni. Do juna 2019. godine, od

48 u upno u ovoren pro e ata J , Re star sa r po at e o avn m u ovor ma za

svega 34 projekata (dok za 14 ugovorenih ne postoje podaci).

Doma e zakonodavstvo ne nalaze obavezu da se u potpunosti objave javni ugovori.

Prema odredbi gore navedenog pravilnika pristup javnom ugovoru i drugoj

dokumentaciji iz zbirke isprava Registra, vrš se u s a u sa za onom o m se ure u e

slobodan pristup informacijama od javnog zna a a, a mo e se o ran t pod uslovima

propisanim tim zakonom. Ipak, celokupna dokumentacija mora biti dostavljena Upravi

za javne nabavke i Dr avno revizorskoj instituciji.

Za sve tr stu e s u a a obra ene u ana z se mo e re a pre stav a u pr mere dobre

pra se u po e u transparentnost . Javn u ovor on es on a t ( o opšt ne Topo a

Pirot) su dostupni na veb sajtovima javnog partnera, kao i u Registru javnih ugovora.

Sve tr opšt ne su uve e te efons e n e e ra an ru za nteresovani mogu da se

nform šu o to u pro e ta J , upute r t e pre o e mo u a unapre en a o

projekata koji se sprovode. Javn parter u posmatran m opšt nama su ta o e b a urn

u ob av van u o u a o o on an u avne nabav e na orta u avn nabavki i na

njihovim internet stranicama.

Ipak, e na o mo u nost za pove an e transparentnost u pro esu J je u u van e

javnosti u celokupan proces JPP, a posebno u prvoj fazi, koja se odnosi na planiranje i

16

"S u ben asn RS”, 57 o 3. u a 2013, 110 o 13. e embra 2013.

STUDIJE SLUČAJA: TRANSPARENTNOST


36

definisanje ideja i potencijalnih oblasti gde bi se mogli sprovoditi ovi projekti. U tom

smislu, potrebno e o r avat konsultativne sastanke, po potrebi, sa predstavnicima

organizacija civilnog ruštva kao i sa zainteresovanim pojedincima kako bi se

zajedn m napor ma ef n sa e razvo ne potrebe pr or tet o avno nteresa na

lokalnom nivou.

Sasvim je izvesno da i u oma em za ono avstvu posto zna a an prostor za

unapre en e transparentnost u sv m fazama pro e ta J (o pr preme u ovaran a,

pre o sprovo en a na zora pa o eva ua e efe ata). osebno e va no a se zvešta

o na zoru na rea za om avn u ovora u ne ostupn m avnost . rema Ure b o

nadzoru nad realizacijom javnih ugovora o JPP,17

avn partner su u n a na zorn m

or an ma ostav a u zvešta e o rea za pro e ata to u ro u o šest mese o ana

za u en a avno u ovora, o nosno o ana osn van a st an a v asn o u e a

privatnog partnera u za e n om privrednom ruštvu. U tu svrhu je zra en Obraza

zvešta a o realizaciji javnih ugovora koji n sastavn eo ure be, a avn partner su u

obavezi da navedeni obrazac ša u Upravi za javne nabavke. Me ut m, o anas orta

gde bi ovi obrasci trebali da budu dostupni, u okviru Registra avn u ovora, oš uve

n e fun ona an. Sam m t m ne posto n e an zvešta o rea za pro e ata J o

je dostupan javnosti.

17

"Sl. glasnik RS", br. 47/2013

STUDIJE SLUČAJA: ZAKLJUČAK


37

8. ZAKLJUČAK I PREPORUKE

Istra van e e po aza o a avno-privatno partnerstvo kao model finansiranja projekata

o avno nteresa zauz ma sve ve u poz u u pr vre Srb e. Bro vre nost pro e ata

J be e zna a an porast o 2015. o ne, a b se u vostru o u pos e n o nu

ana. O e vano e a e se tren rasta nastav t u nare nom per o u ma u u vidu

za ons u re u at vu o a obavezu e or š en e on epta J (Za on o omuna n m

e atnost ma), a sve ve e poveren e avno se tora u ova v sara n e sa pr vatn m

se torom. aravno, sa pove an em bro a pro e ta J u Srb , u o re eno mer su

unapre en apa tet pre stavn a a o avno ta o pr vatno se tora za pr premu

sprovo en e ov pro e ata. Ipa , a e posto prostor za pove an e n voa znan a

stru nost , prvenstveno roz po a an e ont nu rane obu e, razmenu s ustava

or š en e stru ne terature ru meto o oš mater a a. Zna a nu u o u u razvo u

apa teta za J ma u me unaro ne or an za e o e pru a u po rš u avn m

partnerima u procesu pripreme projekata (EBRD, GIZ, UNOPS, IFC i dr.), kao i Stalna

konferen a ra ova opšt na (SKGO).

U po e u posto e e pravno o v ra, stra van e e po aza o a posto o re en

stepen usa ašenost sa ru m a t ma, a a a e ma ne onz stentnost zme u

Za ona o J K ru za ona u oma o e s at v . Ovo se posebno odnosi na

usa ašenost sa Za onom o avn m nabav ama, Za onom o bu ets om s stemu

Za onom o avno svo n , a ru m za on ma. Što se t e usa ašavan a sa pravn m

o v rom EU, o e u e se a e na av ene zmene opune Za ona o J K ZJ onet

usa ašavan e sa re t vama EU (D re t vom 2014/23/EU o o e u ovora o

on es , D re t vom 2014/24/EU o avn m nabav ama D re t vom 2014/25/EU o

nabav o strane ent teta o pos u u u se tor ma vo n , ener ets , transportn

poštanskih usluga).

Ana za stan a u ob ast J u Srb ta o e po azu e a e potrebno ra t na a an u

nst tu ona no o v ra u ovo ob ast . Ovo se posebno o nos na form ran e raz t

te a na na ona nom o a nom n vou a b u o a b a pru an e saveto avne te n e

po rš e to om e o pro esa vezano za pr premu, u ovaran e rea za u J .

U po e u transparentnost , stra van e e po aza o a posto prostor za unapre en e u

sv m fazama pro esa J . U oma em za ons om o v ru na e o transparentnosti

o ran eno e na obavezu o ašavan a namere za u en a avno u ovora ata e

mo u nost ponu a u a zvrš uv u po at e o sprove enom postup u o e e avno

u ovora. Ipa , ve bro se menata b mo b t pre met pr mene na e a

transparentnosti (npr. studija izvodljivosti, objavljivanje i davanje na uvid javnosti

STUDIJE SLUČAJA: ZAKLJUČAK


38

avn na aza oprav anost stu e zvo vost s .), što b b o u s a u sa

savremen m evrops m me unaro n m pra sama.

Je na o mo u nost za pove an e transparentnost u pro esu J e u u van e

javnosti u celokupan proces JPP, a posebno u prvoj fazi, koja se odnosi na planiranje i

definisanje ideja i potencijalnih oblasti gde bi se mogli sprovoditi ovi projekti.

Iako je ugovoreno ukupno 48 projekata JPP, u Registru javnih ugovora nedostaje 14

u ovora o su potp san za o e e prošao za ons ro a a bi trebalo biti javno

ostupn . Ta o e, pore to a što posto zna a an bro pro e ata J o su u

raz t m fazama mp ementa e, me u avno ostupn m po acima u Registru javnih

u ovora ne posto n e an zvešta o n ovo rea za .

a osnovu u n na aza za u a a pro ste z stra van a, pre a e se usva an e

s e e preporu a:

– Unaprediti transparentnost podataka od javnog značaja. Javni partneri treba

a u ne u ne po at e o pro e t ma J avno ostupn m a re ovno

ob av u u a tue ne nforma e o statusu to u pro e ta. a ova na n b se

opr ne o em st f a pro esa J , er b sa r a , obu vat napre a o

projekata JPP bio dostupan i razumljiv svim zainteresovanim stranama;

– Uključiti javnost u proces JPP. Lokalne vlasti bi trebalo da redovno organizuju

onsu tat vne sastan e sa pre stavn ma or an za a v no ruštva ao sa

zainteresovanim pojedincima kako bi se za e n m napor ma ef n sa e

razvojne potrebe i prioriteti od javnog interesa na lokalnom nivou;

– Podrška javnom sektoru u celokupnom procesu JPP. Formirati nacionalne i

o a ne forume za po rš u avnom se toru pr pr prem sprovo en u pro e ata

JPP;

– Obuka predstavnika javnog sektora. Uvesti kontinuiranu obuku predstavnika

javnog sektora za rad u oblasti JPP, uvesti postupak sertifikacije javnih

s u ben a za ra u ob ast J obezbe t razmenu s ustava sa ru m

em ama sa s ustvom u ovo ob asti;

– Izraditi standardizovane ugovore za JPP u različitim oblastima. Komisija za

JPP u saradnji sa resornim ministarstvima i drugim institucijama treba da izradi

stan ar zovane u ovore za sprovo en e pro e ata J u raz t m ob ast ma.

STUDIJE SLUČAJA: PRILOZI


39

9. PRILOZI

Prilog 1. Ugovoreni projekti JPP

Broj Naziv predloga projekta Sektor Podnosilac predloga

projekta

Ugovor u

Registru

javnih

ugovora

1.

Predlog projekta javno-privatnog partnerstva podnet od strane JKP Informatika Novi Sad,

o m se pre a e rea za a pro e ta z ra n e proš ren a posto e e opt e

te e omun a one mre e otvoreno t pa po pr n pu FTTH (fiber to the home- p čk

vlakno do krajnjeg korisnika) na teritoriji grada Novog Sada

telekomunikaciona

mre a

JKP Informatika Novi

Sad ne

2. Predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja delatnosti gradsko-prigradskog

prevoza putnika na teritoriji grada Loznice javni prevoz Grad Loznica da

3. Predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti prigradskog

prevoza putn a na ter tor opšt ne Topo a javni prevoz Opšt na Topo a da


prevoza putn a na ter tor opšt ne Srbobran javni prevoz Opšt na Srbobran ne

5. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za obavljanje komunalne delatnosti gradskog

pr ra s o prevoza putn a na ter tor ra a ša javni prevoz

JKP Direkcija za javni

prevoz Gra a ša da


prevoza putnika na teritoriji grada Jagodine javni prevoz Grad Jagodina da

7. Predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti sakupljanja i

transporta omuna no otpa a sa seos o po ru a opšt ne Topo a komunalni otpad Opšt na Topo a da



40

8. Predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti sakupljanja i

transporta omuna no otpa a sa po ru a opšt ne Ža ub a komunalni otpad Opšt na Ža ub a da

9. Predlog koncesionog akta sa Analizom finansijsko - ekonomskih efekata davanja

koncesije na autoput E-763, Beograd- o e a putna infrastruktura

Ministarstvo

ra ev narstva,

saobra a a

infrastrukture

ne

10. re o on es ono a ta o m se pre a e poveravan e pos ova pro zvo n e

str bu e top otne ener e na po ru u opšt ne Bato na toplotna energija Opšt na Bato na ne

11.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e obav an e komunalne

e atnost re onstru e, ra ona za e o r avan a avno osvet en a na po ru u

opšt ne Topo a

javna rasveta Opšt na Topo a da

12. re o on es ono a ta o m se pre a e poveravan e obav an a e atnost

prigradskog prevoza putn a na ter tor opšt ne e ot n javni prevoz Opšt na e ot n ne

13.

Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za poveravanje obavljanja komunalne

delatnosti sakupljanja, transporta i odlaganja komunalnog otpada i proizvodnje i

str bu e top otne ener e na ter tor ra s e opšt ne Gro a

toplotna energija Gra s a opšt na Gro a,

Beograd da

14. re o on es ono a ta o m se pre a e poveravan e obav an a e atnost

prigradskog prevoza putnika na teritoriji opšt ne ara n javni prevoz Opšt na ara n da

15.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e zamena posto e

ot ova na o u e ot ov ma na b omasu u ovorno sporu van e top otne ener e u

ob e t ma M e ars e š o e „Dr Obren a “, OŠ „Svet Sava“, OŠ „Dušan Ra ov “

OŠ „8. septembar“ u opšt n rot

toplotna energija Grad Pirot da

16. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva podnet od strane grada Beograda kojim se

pre a e pru an e us u a tretmana o a an a omuna no otpa a komunalni otpad Grad Beograd da



41

17. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za obavljanje komunalne delatnosti gradskog

prevoza putnika na teritoriji grada Beograda javni prevoz

Grad Beograd,

Se retar at za saobra a ne


prevoza putn a u opšt n Kan a javni prevoz Opšt na Kan a da

19. Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva za f nans ran e, z ra n u o r avan e

o a ne putne nfrastru ture u opšt n Stara azova putna infrastruktura Opšt na Stara azova da

20. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju dela sistema javnog

osvet en a na ter tor opšt ne Varvar n javna rasveta Opšt na Varvar n ne

21. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju, racionalizaciju i

o r avan e avno osvet en a u nase ma opšt ne Žaba javna rasveta Opšt na Žaba da

22. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za modernizaciju, racionalizaciju i

o r avan e avno osvet en a u nase ma opšt ne A a javna rasveta Opšt na A a da

23. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za obavljanje komunalne delatnosti

prigradskog i lokalnog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda javni prevoz

Grad Beograd,

Se retar at za saobra a ne

24.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva za zamenu posto e svet avne rasvete

šte v m „LED“ svet ama u zon u a, par ova, šeta šta, na avn m površ nama

spo ašn e e orat vne rasvete avn z ra a u nase en m mest ma opšt ne an šte

javna rasveta Opšt na an šte da

25.

Predlog koncesionog akta za finansiranje nabavke i predaje gradu Beogradu radi

postav an a o re en e emenata urbane opreme o se ne mo u omer a no or st t

f nans ran e nabav e, postav an e, o r avan e omer a no or š en e o re en

elemenata urbane opreme koji se mogu komercijalno koristiti

urbani mobilijar Grad Beograd da



42

26.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e o r avan e poprav a

stamben pos ovn z ra a, ustanova ru nst tu a, obezbe van e avno

osvet en a pru an e mn ars us u a u gradu Novom Sadu

o r avan e stamben

zgrada JKP Stan, Novi Sad ne

27.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e re onstru a,

ra ona za a o r avan e e a s stema avno osvet en a u ra s om po ru u opšt ne

Petrovac na Mlavi

javna rasveta Opšt na etrova na

Mlavi da

28. Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e re onstru a,

ra ona za a o r avan e e a s stema avno osvet en a u nase ma ra a Krušev a javna rasveta Gra Kruševa da

29. Predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja delatnosti linijskog prevoza putnika

na ter tor opšt ne Ruma javni prevoz Opšt na Ruma da

30.

Predlog koncesionog akta za finansiranje, razvoj kroz i izgradnju i rekonstrukciju,

o r avan e upravljanje infrastrukturom AD Aerodroma Nikola Tesla Beograd i

obavljanje delatnosti operatera aerodroma

aerodrom Vlada Republike Srbije i

Aerodrom Nikola Tesla da

31. re o on es ono a ta za poveravan e obav an a omuna ne e atnost mn ars

us u a na ter tor opšt ne Be e mn ars e us u e Opšt na Be e da

32.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e re onstru a,

ra ona za a o r avan e e a avno osvet en a u opšt n ova Crn a (Ra o evo,

Srpska Crnja, Nova Crnja i Toba)

javna rasveta Opšt na ova Crn a da


ra ona za a o r avan e avno osvet en a u opšt n V asot n e javna rasveta Opšt na V asot n e da

34. Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e re onstru a s stema

avno osvet en a na ter tor opšt ne Ve o Gra šte javna rasveta Opšt na Ve o Gra šte da

35.

re o on es ono a ta o m se pre a e poveravan e obav an a omunalne delatnosti

gradsko-pr ra s o prevoza putn a na a etu „A“ a etu „B“ n a na ter tor ra a

Loznice

javni prevoz Grad Loznica da



43


prevoza putn a na ter tor opšt ne La ova javni prevoz Opšt na La ova ne


ra ona za a o r avan e avno osvet en a u nase en m mest ma opšt ne Ir javna rasveta Opšt na Ir da

38.

Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za zamenu posto e svet avne rasvete

šte v m „LED“ svet ama u zon u a, par ova, šeta šta, na avn m površ nama,

spo ašn e e orat vne rasvete avn z ra a spomen a u nase en m mest ma opšt ne

Se an

javna rasveta Opšt na Se an da

39. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju, racionalizaciju i

o r avan e s stema avno osvet en a u nase en m mest ma opšt ne K a ovo javna rasveta Opšt na K a ovo da

40. Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za re onstru u u o o šn e o r avan e

e a s stema avno osvet en a na ter tor opšt ne o e a javna rasveta Opšt na o e a ne

41.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e re onstru a e a

sistema proizvodnje toplotne energ e ener ets a sana a term o omota a uz

u ovorno sporu van e top otne ener e Spe a no bo n za ps atr s e bo est

„Gorn a Topon a“

toplotna energija Specijalna bolnica

"Gorn a Topon a" š ne

42.

Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva o m se pre a e zamena posto e ot ova

na asno u e e stra a o mazut ot ov ma na pr ro n as uz u ovorno sporu van e

top otne ener e opšt n Ma I oš

toplotna energija Opšt na Ma I oš da

43. Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva za re onstru u u o o šn e o r avan e

e a s stema avno osvet en a pr menom LED te no o e na ter tor opšt ne Lapovo javna rasveta Opšt na Lapovo da


prevoza putn a na ter tor opšt ne Kn a eva javni prevoz Opšt na Kn a eva da

45. Predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja komunalne delatnosti linijskog

prevoza putn a na ter tor opšt ne Kov n javni prevoz Opšt na Kov n da



44

46. Predlog projekta javno-pr vatno partnerstva za re onstru u u o o šn e o r avan e

s stema avno osvet en a na ter tor opšt ne Kn a eva pr menom mera ušte e ener e javna rasveta Opšt na Kn a eva da

47. Predlog koncesionog akta za finansiranje, revitalizaciju, upravljanje i obavljanje

farmaceutske delatnosti u gradu Zrenjaninu farmaceutska delatnost Grad Zrenjanin ne

48. Predlog koncesionog akta za poveravanje obavljanja delatnosti gradskog i prigradskog

n s o prevoza putn a na ter tor ra a Za e ara javni prevoz Gra Za e ar ne



45

Izdavač · 2019-07-02 · f nans ran a, z ra n e, re onstru e, uprav an a o r avan a nfrastru turn...

Documents

Transcript of Izdavač · 2019-07-02 · f nans ran a, z ra n e, re onstru e, uprav an a o r avan a nfrastru turn...