Година XLIX • Сремска Митровица • Среда 25. март 2009. • Број 2509 • Цена 40 динара

Сарадња Сремске привредне коморе и Ријечке жупаније

У старопазовачкој школи обрушила се таваница

Интервју: Жарко Димић, историчар и песник:

Волети историју и живети у Карловцима

страна 2.

страна 3.

страна 7.

У овом броју специјални додатак:

АУТОМОБИЛИЗАМ и

САОБРАЋАЈ

Више од 1.000 малишана предшко-лаца и основаца окупило се про-

теклог поенедељка у ПСЦ "Пинки" у Сремској Митровици да представом

"Палчица", коју су извели глумци Шидског луткарског позоришта, про-славе долазак пролећа. Организатори ове манифестације су Градска управа

за предшколско, Позориште "Добрица Милутиновић" и Канцеларија за младе Сремске Митровице. М.М.

ПРОЛЕЋЕ

Палчица и малишани

За раднике Шећеране обезбеђен новац за минималце

Инвеститори, ипак, долазе у Митровицу

Страна 3.

Страна 16.

Среда, 25. март 2009.2

ЖИВОТ НАШ

Пише:Милијана Барјактаревић

CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci jiBi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad

32+659.3(497.113)

SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Jo van ka Zur ko vi}. - God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, 1961-. - Ilu str. ; 45 cm

Ne deq no.ISSN 0561-7294

CO BISS.SR-ID 35321351

Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Јо ван ка Зур ко вић, ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Ка ти ца Ку зма но вић, Зо ри ца Га ра ша нин-Сте фа но вић, Ду шан По зна но вић, Са ња Ми хај ло вић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), Гордана Мајсторовић ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: 610-144 (цен тра ла и телефакс), 610-496 (маркетинг) e-mail: redakcija@sremskenovine.co.yu,Те ку ћи ра чун: 335-14254-73 Металс банкаШтам па "Борба а.д.", Београд.ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.100,00 ди на ра, за го ди ну да на 2.200,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко.

Последњих година сремска привреда повећава обим

спољнотрговинске размене са Хрватском што сведоче подаци о вредности извоза и увоза. Док је 2005. године из Срема у суседну земљу извезено робе за 5,49 ми-лиона долара, а увезено за 8,4 милиона долара, прошле године извоз и увоз су били око пет пута већи. Тачније, извоз је износио 34 милиона долара, а увоз 40,9 ми-лиона долара. У циљу унапређења пословне сарадње уопште Сремску Митровицу је посетила делегација Хрватске господарске коморе Регионалне коморе из Ријеке, а домаћин је била Сремска привред-на комора.

Привредну делегацију Примор-ско горанске жупаније из Ријеке, у којој је било десетак привредника, предводио је председник коморе мр Винко Мичетић, а у делегацији је био и поджупан Видоје Вујић. Овом приликом гости су се упо-знали са привредним могућнстима Сремског округа и поводом оства-рених спољнотрговинских резул-тата мр Владимир Малбашић, председник Сремске привред-не коморе, изразио је мишљење да има простора за повећање показатеља. О сарадњи говори и подак да је прошле године Србија у Хрватску извезла робу вредну 330 милиона долара, а увезла у

вредности од 529 милиона долара, да је учешће приврде Срема у из-возу било 10,29 односно а у увозу 7,7 одсто.

У Хрватску се извозе разни про-изводи и полупроизводи као што су погаче од уљане репице, раз-на гвоздена и жичана галантерија, репа, грејачи и слично, а увозе се семена сунцокрета, соје, репе, ма-шине, штедњаци и конструкције...

Председник Коморе у При-морско горанској жупанији Вин-ко Мичетић истакао је да постоји потенцијал за сарадњу Срема и ове хрватске регије који треба да буде искоришћен. У том правцу је и ова посета у склопу које су мр Винко Мичетић и мр Владимир Малбашић потписали споразум о сарадњи две регионалне коморе.

С.Ђаковић

Магична кутијаОсим што пише - није за децу испод толико и

толико година, на нашим „малим екранима“ мог-ло би да стоји и : није за хиперсензитивне, ин-телигентне, преморене, оптимисте, жељне знања...јер седнете ли испред телевизора у нади да ћете се насмејати ви се растужите. Или пожелите да види-те нешто занимљиво неминовно ћете се разочара-ти. Тотални хаос од плагијат-ток-шоуа, лоших кви-зова, опуштених скандал-трач ћаскања. Све више усиљеног хумора, простих, необразованих и препо-тентних водитеља, непотребно много домаћих серија о суровој реалности или пародије на сурову реалност (ако је неко баш жељан), па „домаће“ атмосфере, са углавном антипатичним политичарима, који по цену популарности на захтев домаћице раде колут -на-пред, колут -назад ако треба, затим кувају, једу, певају, играју - све за који глас више.

Посебно је пожељно имати нове батерије у даљинском управљачу, кад водитељи „с поводом“ зову неспојиве госте, који тобож духовито одговарају на бесмислена питања, па вас просто буде срамо-та. Не знам по ком принципу их бирају, али некад пре изгледа као да су се сами позвали, да се нешто, ваљда, похвале. Па се онда „аутори“ емисије без имало манира обраћају гостима, кикоћу, пипкају, за-диру у приватност, са обавезно лошим акцентом и језичким поштапалицама. Неумесно облачење је оба-везно, поткрепљено лошим држањем. Могли би доста да науче од старих бардова српског и хрватског но-винарства ако су уопште чули за Дуњу Ланго, Дину Чолић, Мићу Орловића, Оливера Млакара, или мисле да су „дама“ и „господин“ изумрле категорије. Можда нажалост и јесу.

Ако сте баш докони, а немате добру књигу уз себе, имате у тв понуди велик број лиценцираних емисија за интелектуално лимитиране, злостављачке „музич-ке“ програме, спорт, лутрију, репризе бајатих серија или савете о кувању. Али ако сте ипак љубитељ добре емисије о животињама, природи, науци или уметности, морате купити посебне техничке уређаје па све то пратити на страном језику. А онда домаће канале можете слободно да укинете и то овим редос-ледом : прво онај најпонижавајући, па онда и онај претенциозни, па њихове копије...и на крају схва-тите да би најбоље било да уствари–упалите радио. Понудићете својим напаћеним ушима мало милости, и запитаћете се зар је могуће да од толико канала нема ни један који вас неће изиритирати простаклу-ком или успавати невероватно досадним рекламама о чистоћи и кредитима.

Немогуће је не присетити се и , некадашњих, кре-ативних, поучних емисија за децу, и омладину. Иако је било другачије и време и људи, факат је да је општи вапај за квалитним, едукативним пројектима, чак и на уштрб непоновљивости, пошто је немогуће створити новог «Коцкицу», Радовића, Бајфорда или Ршума. Једноставно немате шта да им понудите осим агресивних цртаћа са андроидним бићима, а музички укус формираће временом, уз вашу неопходну помоћ и забрану и најмањег покушаја слушања ретарди-раних „аранжмана“у извођењу кловнова и стрипти-зета.

Угасите ли телевизор на неко време, запазићете како чула почињу да вам раде, мозак функционише, тело живи, пријатељи постоје, природа напољу ради своје, само треба схватите је престанак конзумирања тв-а уствари чист добитак.

Дакле, притисните OFF, обујте патике и напоље! Видећете да ништа нисте пропустили.

СРЕМСКУ МИТРОВИЦУ ПОСЕТИЛА ДЕЛЕГАЦИЈА ПРИМОРСКО ГОРАНСКЕ ЖУПАНИЈЕ ИЗ ХРВАТСКЕ

Сарадњa привредника две регијеСремска привредна комора и Жупанијска комора Ријеке потписале споразум о сарадњи

Два председника потписали спразум комора

Скуп привредника

Среда, 25. март 2009. 3

У уторак, 10. марта у вечерњим сатима у ШОСО

„Антон Скала“ у Старој Пазови коју похађају деца ометена у развоју из пећиначке, инђијске и старопазовачке општине, об-рушила се таваница у ткачкој радионици. Шта се десило, први је видео домар школе Живко Ђурић и обавестио директор-ку. Ово оштећење на школској згради, саграђеној 1895. го-дине, вд директора Велка Деспот одмах је обавестила надлежне органе у општини и затражила надзор. Увиђај у присуству вд директора обави-ла је грађевинска инспекција

општинског Одељења за ко-муналне и стамбене послове и констатовала да је кров-на конструкција дотрајала и оштећена, да прокишњава тако да су у свим просторијама видљива оштећења плафона и зидова. У ткачкој радиони-ци где деца обављају прак-су и без које се у овој шко-ли не може, на саставу где је постојао носећи зид дошло је до обрушавања таванице и прети да се и даље обруша-ва, услед чега је безбедност деце и наставника доведена у питање. На школској згради и димњаци су у лошем стању и

од њих осам, четири прете да се обруше. Грађевински испек-тори који су извршили увиђај, Бранислав Бугарин и Ката-рина Јашо донели су решење о забрани одржавања наставе у ткачкој радионици.

Након, овог случаја, како нам је рекла Велка Деспот, школу је обишао и председник старопазовачке општине Го-ран Јовић, да види ша може да се уради на реконструкцији ове школске зграде. За ком-плетну реконструкцију крова површине 875 квадрата, по речима директорке треба бли-зу пет милиона динара. С об-

зиром да је зграда много стара и да се до сада реконструкција крова није радила, запосле-ни у школи сматрају да је најцелисходније цео кров ре-конструисати. У овом поду-хвату, поред старопазовачке

општине, очекује се и помоћ из општина Пећинци и Инђија, јер, деца с посебним потребама с њихових територија похађају ову школу.

Г.Мајсторовић

Последњих месеци уве-лико се говори, а и осе-

ти велика економска криза, која неминовно доводи до размишљања инвеститора или чак одустајања од пла-ниране градње. У највећем сремском граду Сремској Ми-тровици за сада само је један од најављених инвеститора- словеначки Веград, компанија која се бави грађевинарством одустала од планиране ивестиције и отказала долазак у Митровицу. Према наводима првог човека града Бранис-лава Недимовиаћа они су излицитирали земљиште, али још није био склопљен уго-вор о закупу када је стигла информација о одустајању ове компаније.

-Сви други инвеститори на-лазе се у различитим фазама реализације планираних по-слова, пре свега у сређивању потребне документације. Шо-пинг мол „New Sirmium“, који планира изградњу објекта на

самом уласку у град поред ау-топута је добио грађевинску дозволу, а „Металфер“ који је фабрику отворио лане сада је у поступку добијања дозволе за проширење производње, одно-сно за изградњу топионице, наводи Недимовић.

Сремска Митровица, иначе, има две комплетно инфраструк-турно сређене индустријске зоне, опремљене трафо и гас-ним станицама, водоводном и канализационом мрежом, путе-вима, тако да могу да задовоље и оне најпробирљивије инве-ститоре. Ове зоне „Језеро“ и „Север“ простиру се на 100 односно 200 хектара и парце-ле у њима се инвеститорима дају у закуп на временски пе-риод од 99 година по почетној лицитационој цени од 310 динара по квадрату у зони „Језеро“ и 0,18 динара по ква-дратном метру у зони „Север“ на месечном нивоу. Посебну погодност Митровчани дају приликом плаћања надокна-

де за уређивање грађевинског земљишта за оне инвеститоре који граде објекат преко две хиљаде квадратних метара и ко запошљава више од сто рад-ника и то тако што су потпуно ослобођени плаћања ове надо-кнаде.

Према речима градоначел-ника Бранислава Недимовића у плану је и трећа индустријска зона названа „Север 2“ пре-

носом 15 хектара земљишта на град којим је газдовао Казнено-поправни завод и овај посао је у фази сређивања неопходне документације, а градоначел-ник наводи да отварање нове

зоне у време кризе никако није погрешан потез јер, како рече, треба мислити и коју годину унапред, а не само на тренутну ситуацију.

Ј.З.

СТРАНИ ИНВЕСТИТОРИ ИПАК ДОЛАЗЕ У МИТРОВИЦУ

Отаказала само једна словеначка компанијаУ наредним месецима очекује се долазак неколико страних компанија

Инвеститори који су најавили долазак

Према најавама, град на Сави у наредном периоду очекује долазак још неколико инвеститора током године и то: „Гене-рал ауто“ који би запослио 40 радника, „ТНХК груп“ са 400 радника, „Јадран“ са 30 запослених, „Anchom partners“ са стотинак запослених и „Киго“ са планираним истим бројем радника. Да ли ће инвеститори и спровести планирано, остаје нам видимо наредних месеци.

Сремска Митровица: Погодности за инвеститоре

Бранислав Недимовић

У ШОСО „АНТОН СКАЛА“ У СТАРОЈ ПАЗОВИ ОБРУШИЛА СЕ ТАВАНИЦА

Забрањен рад у делу школе

Димњаци прете да се обруше

Таваница се обрушила у ткачкој радионици

Среда, 25. март 2009.4

Нови јавни позиви за про-граме самозапошљавања и

програме новог запошљавања расписани су пре неколико дана и трајаће у току целе го-дине, све до попуњавања рас-положиве квоте – речено је на конференцији за новинаре која је протекле недеље организо-вана у Служби запошљавања, Филијали Сремска Митровица.

Како је истакла Марија Аничић, организатор про-грама запошљавања, реч је о додељивању једнократног из-носа незапосленим лицима која се налазе на евиденцији Нацио-налне службе за запошљавање, а која желе да отпочну сопстве-ни посао.

- Такође, постоји могућност да једнократни износ новчаних средстава добију и послодавци који желе да запосле лица са

наше евиденције. У протеклој години број заинтересованих за ове програме био је изузетно велики, тако да је по програми-ма самозапошљавања Филијали било поднето 175 захтева, док

је позитивна одлука донета за 52 лица, која су регистровала предузетничке радње. При-ликом отпочињања сопстве-ног посла незапослени су се највише опредељивали за про-

граме из области производње прехрамбених производа, тек-стила, гуме, дрвета и пластич-них маса. Што се тиче програма новог запошљавања, у прошлој години Филијали је захтев под-нело 112 послодаваца. Пози-тивна одлука донета је за њих 86, код којих је запослено 205 радника – објаснила је Марија Аничић, организатор програ-ма запошљавања у Филијали Сремска Митровица.

У овој години субвенцију за самозапошљавање добијаће не-запослена лица која се налазе на евиденцији, а износ је 130 хиљада динара. Поред извода са евиденције и захтева са биз-нис планом, услов за добијање ових средстава је и заврше-на инструктивна обука коју организује Национална служба за запошљавање. Приоритети

приликом одобравања средста-ва утврђују се на основу оце-не бизнис плана. Субвенција се не може остварити у обла-сти делатности индивидуал-ног пољопривредног газдин-ства, трговине, финансијског посредовања, такси услуга, а не могу је остварити ни задру-ге, удружења грађана и друшт-вене организације. Сви они који добију ова средства у оба-вези су да их наменски утроше у року од 60 дана, те да реги-стровану делатност обављају најмање две године.

Послодавци који запо-шљавају нова лица добијаће износ од 80 хиљада динара, а све додатне информације могу се добити у Филијали за запошљавање.

С. Михајловић

У организацији Националне службе за запошљавање,

филијале у Сремској Митрови-ци, у Руми је 17. марта орга-низован сајам запошљавања, први у Срему у овој години. О томе колике су потребе и жеље људи, младих али и сре-довечних, за новим послом најсликовитије говори податак да се тога дана, у холу Кул-турног центра, нашло више стотина незапослених. Потре-бе за радницима изнело је 13 послодаваца, учесника Сајма, они су исказали потребу за 104 радника различитих профила занимања, од инжењера до не-квалификованих радника. Да ли ће овај сусрет уродити пло-дом, на радост незапослених, а и послодаваца, показаће вре-ме које долази, тек, рецесија озбиљно куца на сва врата и свако ново радно место биће успех како за појединца, тако и локалну самоуправу.

У поздравној речи приликом отварања Сајма запошљавања, председник Општине Рума Го-ран Вуковић је указао на могуће путеве долажења до посла:

-Локална самоуправа је запошљавање ставила у први план, ово је само први корак у коме ће неки од вас решити свој проблем. У име Општине Рума могу рећи да ћемо овог пролећа организовати јавне радове: први део средстава обезбедиће се из буџета општине, а други у оквиру програма Националне службе запошљавања. Оно што желим да истакнем је следеће - кренућемо у сусрет инвести-

торима, тиме ћемо обезбедити да се Рума нађе на мапи успеш-них.

Мирјана Шовљанац-Шећеров, директор Нацио-нелне службе запошљавања у Покрајини, истакла је да су ови сајмови уствари директан сусрет понуде и потражње, као и то да је у прошлој го-дини одржан 30-ак сличних сајмова кроз које је прошло 22 хиљаде незапослених: ефекти запошљавања били су врло добри.

Импресије поводом Сајма запошљавања у Руми изнео је и Мирослав Васин, покрајински секретар за рад, запошљавање,

социјалну политику и родну равноправност:

-Овде у Руми видим вели-ки број људи, и то ми ствара двојако расположење: то зна-чи да има пуно незапослених, али и да људи верују у шансу за налажење новог посла. Наш мото гласи: победићемо кризу, криза неће успети да нас сломи, потребно је само да сви радимо заједно на томе, да сарађујемо. Свака криза је и нови почетак. Врло брзо ћемо обелоданити скуп мера за запошљавање. Срем је до пре две године заостајао за Војводином, данас је у истој равни са Банатом и Бачком, у неким областима је и изнад њих. Оптимизам пружају и следећи подаци: пре две го-дине у Војводини је било 275 хиљада незапослених, данас их је 190 хиљада. Обећавам - постоји рецепт којим ћемо се супротставити овој кризи.

Како су то нагласили пред-ставници филијале Службе у Сремској Митровици, међу траженим занимањима су: ма-шински, електро и грађевински инжењери, фармацеути, ве-теринари, конфекционари, трговци, грађевински технича-ри, багеристи, зидари, и око 40 НК радника.

У поподневним сатима, ор-ганизована је презентација програма Националне служ-бе запошљавања, Радмила Јадрански је истакла да је јавни позив за организовање јавних радова објављен у "Службеном гласнику" 6. марта ове године.

-Јавни позив се односи на

три области: социјалну, хума-нитарну и културну. То другим речима значи да организовање јавниг радова, у трајању од највише шест месеци, мо-же бити у помоћи старима, социјално угроженим људима, у позоришној, музејској и библиотечкој делатности, у изградњи путева, канала, пру-га, мостова, уређењу месних заједница, ромских насеља, али и одржавање и заштита живот-не средине, санација дивљих депонија, пошумљавање, чу-вање река и језера. Право учествовања у јавним радови-ма имају органи територијалне

аутономије, органи јединица локалне самоуправе, јавне установе и предузећа, пред-узетници, задруге, друштве-не организације, удружења грађана- истакла је Радмила Јадрански.

Током презентације ис-такнуто је да је Влада Србије издвојила 650 милиона динара за јавне радове, зараде за НК раднике биле би у висини ми-нималца (25 хиљада динара), за раднике са средњом струч-ном спремо 30 одсто, а са ви-соком за 45 процената више у односу на најнижа примања.

К. Кузмановић

ПРОГРАМИ НОВОГ И САМОЗАПОШЉАВАЊА

Субвенције незапосленима 130 хиљада динараПоред извода са евиденције и захтева са бизнис планом, услов за добијање ових средстава је и завршена инструктивна обука коју организује Национална служба за запошљавање

Обука „Пут до успешног предузетника“

Тренери Пословног центра Филијале организују обуку под називом „Пут до успешног предузетника“. Како каже Драга-на Лајић, саветник за развој предузетништва, ова обука је обавезна за сва лица која конкуришу за доделу субвенције по програму самозапошљавања.

- Инструктивна обука траје три дана, а за то време полазни-ци се упознају са економском мотивацијом за предузетништ-во, дефинисањем пословне идеје, изворима финансирања те идеје, правним аспектима предузетништва, обавезама и олакшицама по основу пореза и доприноса, као и о начи-нима за израду бизнис плана – објаснила је Драгана Лајић, додајући да је у току ове године организовано пет оваквих обука којима су присуствовала 123 незапослена лица.

САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА У РУМИ

Свака криза је и нови почетакПостоји рецепт којим ћемо се супротставити надолазећој кризи - рекао Мирослав Васин, покрајински секретар за запошљавање

Мирослав Васин у Руми

Горан Вуковић, председник Општине Рума

Среда, 25. март 2009. PETA STRANA SVETA 5

СМЕШНА СТРАНА СРЕМА

НЕ ПРИМА СИТНИШ

Миленко Грозданић, стара боемчи-на, знао је понекад и да претера у

пићу, па су му се догађале ствари које и нису за причу. Једном пије код Рези-ке у бирцузу, на раскршћу у Огару, па осети да је бешика пуна. Клозет пољски у дворишту, зато крене на време да се растерети. На пола пута, поред стазе, орах. Наслони се он на орах и одахне од олакшања. Петљајући око шлица, омак-не му раме са ораховог дебла и испусти висуљка. Крене назад у кафану, отво-ри врата, кафеџика Резика осу дрвље и камење на њега: - Срам вас било, чика Миленко. Напоље из кафане!

Не знајући зашто га тера, он се по-буни!: - Зашто ти тако са мном?Ја сам стални гост. Редовно плаћам што по-пијем. И у бољим кафанама сам био, па ме нису терали. Колико треба да пла-тим, кажи, па да идем.

Она се мало насмеја, погледа у ви-суљка, па му рече:"Данас не примам ситниш"

Кафаном се разлеже смех, а Милан-ков сабрат Аца, приђе му, изведе га из кафане и поможе му да се среди.

САВЕТТреба на времепроменити неке,

да не бисмо вадилинепрестано флеке.

ЕПИГРАМ

Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра

• Када ће коначно курсеви да прерасту у редовну школу? Зар нисмо скупо пла-тили време курсиста?• Потрошили смо узалуд све лепе речи, како бисмо улепшали ружно време.• Опет је у оптицају срећна будућност. Ублажавају нам носталгију за срећном прошлошћу.

ПОБУЊЕНЕ МИ СЛИ

Удаћу се, нано, у Радинце,у Радинци газде па јединци.

Бешеново и Ремета Мала,ту сам нано момке изабрала.

Питају ме из којег сам села,из Кузмина, голубица бела.

Доста ми је "Опанка" и Јарка,"Сибермана" и села Лаћарка.

Јуни је. Сремски Карловци миришу на липу и тај мирис буди успомене. Ево

нас на окупу поново. Делиле смо снове и дневну збиљу пет

година. Чисто женско одељење Учитељс-ке школе. Већина смештена у Интернат, па се наше дружење заправо одвијало свих 24 сата. Ни лета нисмо проводиле саме, циркулисале смо од једне до дру-ге, а не ретко и на море заједно одлази-ле. Знале смо се скрозирано (у жаргону омладине потпуно, без остатка). Делиле смо све, бориле се једна за другу, утица-ле позитивно на оне из Баната и проте-ривале погрешне падежне облике, оне из Бачке неосетно су напуштале свој мазни развучени говор, Босанке су полако ув-лачене у војвођански миље, Словакиње све слободније пловиле кроз лексику српског језика, а Сремице су се осећале као код куће и највише воље показале и допринеле томе да се убрзо све у школи и интернату осећамо као да смо ту баш зато што нам је ту најлепше и да нам ни на једном месту не би било тако узбудљиво и тако јединствено. Биле смо учитељке "оне што Карловцима дају шмек", гово-рили многи.

Учионица с погледом на трг

У нашој смо учионици, оној што гле-да на Трг, на цркве, на чесму са четири лава. Са нама је наша разредна, проф. Анђелија Константиновић, математичар-ка. Биле смо јој прва генерација. Воле-ла нас на начин како се воле своја деца, причала са нама као са вршњакињама, а саветовала нас као што су то чиниле баке, мудро, старински, успорено, са разлогом. Стално смо јој висиле за вратом, вероват-но зато што су наше маме биле далеко од нас. Издржавала је то, веровала нам, а ми узвраћале поверењем тако што смо биле најбоље ученице у школи. Мало својеглаве, знао би рећи наш професор логике и филозофије Звонко Ђурековић. "Знате, колегинице Констатиновић, оне ваше су и данас мудровале, својегла-ве су, али, као што вам је познато, бар нису живе. Ја, такође вам је познато, не ценим те живе, а ни плашљиве нарочито не волим. Плашљиве, тако они причају, кињим, а живе не примећујем."

"У чему се огледала та наша својег-лавост?", питамо разредну. Она прелази погледом по учионици па са смешком по-чиње да нас "подсећа". Нижу се сличице

једна за другом, почиње упадање и до-пуњавање и ми слажемо мозаик о томе како смо истерале на чистац ситуацију у вези са професорком педагогије и нисмо дозволиле да у нашем одељењу буде слабих оцена јер, знале смо шта знамо, и позвале се на законска акта по којима "ученик има право да му се оцена образ-ложи", па како смо тим демократским чи-ном постигле и то да на нашем матурском таблоу, једино на нашем, нема фотогра-фије директора школе. Закључисмо, да наша специфичност јесте била и остала наша слога те да би нам и у земљи било боље кад би нешто на ту тему постало вјерују оних који нам земљу воде.

Мој дневник

Прилази ми Вјерочка, подстакнута реченицама којима смо се дотакле неиз-бежне политике, и пита: " Шта је било са твојима у Босни за време оног зла?". Док се другарице договарају хоћемо ли прво до Дунава или до Дворске баште, ша-патом јој саопштавам да су сви заврши-ли у избеглиштву, војска их једне ноћи подигла уз кућа, уз обећање да ће брзо моћи да се врате, али...Немам више никог тамо. Старији поумирали, млађи у белом свету. Вјерочка ме подсећа на касабу у којој сам код тетке проводила распусте и о којој сам причала у интернату, и на-глашава како је у то врема силно желела да оде са мном тамо једног лета. Онда ми ставља у руке једну свеску. На корицама пише "Мој дневник, 1965-66." Показује ми одакле да почнем да читам. Чиним то.

"Данас је почела нова школска годи-на. Целу ноћ смо причале у интернату, од јутрос вриштимо на свако појављи-вање оних које стижу. Ботошанке дошле фијакером из Новог Сада тачно пред школу. Од цике и вриске нашег разреда сви су нагрнули на прозоре и заглавили на врата. Први час имамо код српкиње, проф. Јованке Михајловић. Цени нас, ми њу обожавамо. Данас је почела час на необичан начин. Читала нам је писмо. У писму, оно што смо синоћ слушале. Каса-ба. У њу се стиже возом са разних стра-на, из Војводине, Загреба, Београда, Са-рајева, Скопља... Прво што падне у очи јесте кула, заправо зидине куле изнад градића. У касабу се улази преко дрвеног мостића на једном рукавцу брзе, зелене и пенушаве Уне. Шаренило лица и гово-ра, одеће и манира, мешавина старог и новог, урбаног и руралног. Главна улица

се протегла од пруге па све до Уне где је, после скривања по баштама и авлијама, река стигла до равног па се несметано раширила, извалила своје моћне бокове и притисла обале. Великим дрвеним мос-том, ћупријом повезана је лева и десна страна касабе."

Сећаш ли се оне баште

Читам све брже. Не могу да верујем да је баш све забележила из тог мог писма које сам писала професорки из места где сам проводила распуст. Слике оживљују. Титра ми нека влага у очима. Потпуно сам заборавила ону причу о девојчици коју сам пратила са једног краја касабе на други не би ли сазнала шта то она тра-жи идући из радње у радњу и увек исто питање чујем: "Имате ли герме?". Како сам била разочарана кад сам открила да је герма квасац. Вјерочка узима свеску из мојих руку. Пружамо корак и журимо за другарицама и разредном. Из Дворс-ке баште већ се чује певушење. Придру-жујемо се "Сећаш ли се оне Дворске баш-те где си некад љубио ме ти", и као увек кад запевамо, сетимо се да нам недостаје хармоника наше Шпренгерице. Где ли је она сада?! Ручамо у Клубу пензионе-ра, у дворишту цркве, у хладу столетног стабла. Сећамо се и ружних дана хипер инфлације и ембарга. Оно што је било тешко у нашим успоменама изазвало је најведрије тренутке. Констатујемо да многе од онда не једу нека јела, као нпр. мекике, панцероте (живели смо на тесту, а прича о драгој баки, комшиници коју су унуци убедили да су панцероте пицине, да простите, сестре од тетке и да ће она лако научити да их справља) изазивају такав смех уз ручак да атмосфера под-сећа на далеке неке дане кад смо знале и умеле свему да се смејемо и радујемо.

Договор је пао да се виђамо сваке пете године у Карловцима, а сваке годи-не код неке од нас. Договор се поштује. На реду је одлазак код Зорице и њеног Хећима у Босну. Док она улеће у аутобус, стиже питање: "Треба ли нам пасош?". Она руком показује да не треба и дови-кује: "Само дођите". Један старији гос-подин нам довикује: "Дођите нам опет, учитељке. Карловци вам се радују." Тихо је додао, себи у браду: "И ја". Биће да је то неки гимназијалац из нашег времена, закључисмо у одласку.

Коса Пакушевскиј

НАША ПРИЧА: УЧИТЕЉКЕ

Другарице на 39. годишњици матуре код Јасмине у Бешки

Сећање на време уживања

Из бор: ЗлаткоЗрилић

Бећар ски би се ри срем ских там бу раша

Среда, 25. март 2009.6 КУЛТУРА

FOTO GALERIJA

Душан Весковић: Час историје у босутским шумама

Сликарка из Старе Пазове Мира Бртка добитница је

овогодишње награде за ликов-ну уметност "Сава Шумановић", коју су својевремено покрену-ли Новосадски сајам, Галерија "Бел арт" и Центар за визуел-ну културу "Златно око" у Но-вом Саду. У оквиру сајамске манифестације "Art Expo", посвећене уметности, признање старопазовачкој сликарки и редитељки уручио је председ-ник жирија Сава Степанов. Угледни ликовни критичар је том приликом нагласио да Мира Бртка "доследно ствара и развија аутентичан и персо-нално јасно дефинисан опус, заснован на модернистичким принципима и потенцијалима".

До сада је награда "Сава Шумановић" додељена де-сет пута, а примили су је Драгомир Угрен, Здравко Мандић, Мрђан Бајић, Ду-шан Оташевић, Миодраг Б.

Протић, Живко Грозданић, Милан Блануша, Милета Продановић, Балинт Сомба-ти и Раша Тодосијевић.

Д. П.

Пошто је на међународном конкурсу под називом

"Истина за младе" освојио прву награду за фотографију, најмлађем члану беочинског друштва "Беофото" Огњену Адемовском, у Будимпешти је, 17. марта, свечано уру-чено ово значајно признање. Ученик првог разреда но-восадске Средње техничке школе "Јован Вукановић", из Беочин Села, награђен је за рад на тему "Моја улица, моја околина", у конкуренцији аутора од 12 до 15 година. Признање је примио из руку Кинге Гонц, министарке иностраних послова Републи-ке Мађарске. Од пристиглих 1.400 радова из дванаест ев-ропских земаља, укључених

у акцију "Декада Рома", за изложбу у Будимпешти је одабрано 88, њеђу којима и две Огњенове фотографије. Поред награђеног рада "Три генерације", изложена је и његова фотографија под на-зивом "Манекени".

Приликом отварања из-ложбе и уручивања награда, младом беочинском фотогра-фу срдачно је честитао српски амбасадор у Мађарској Дејан Шаховић. Сутрадан, наш дипломатски представник у суседној земљи приредио је у амбасади пријем за Огњена Адемовског и Нишлију Мио-драга Игњатовића, који је победио у конкуренцији фо-тографа до 25 година.

Д. П.

Десета свеска шидског ча-сописа за културу "Шиди-

на", темом броја посвећена др Јосипу Ердешију (1927 - 2005), угледном научнику, истраживачу и заштитнику сремских шума, представљена је сремскомитровачкој пу-блици, 18. марта, у Библио-теци "Глигорије Возаревић". У присуству Марте Та-кач, генералног директора "Војводинашума", њених са-радника, научних радника и других угледних гостију, јубиларну "Шидину" ближе су осветлили главни и одговорни уредник Радивој Лазић, инж. шумарства и гост уредник Зо-ран Ђорђевић и библиотекар-ка Весна Спасојевић.

О значају научно-истра-живачког и практичног рада др Јосипа Ердешија, који је док-

торат шумарства стекао уз рад, говорили су др Саша Орловић, директор Управе за шуме Ми-нистарства пољопривреде и шумарства Србије, др Мартин Бобинац, професор Шумар-ског факултета у Београду и инж. Божидар Маринковић, накадашњи директор Шум-ског газдинства Сремска Ми-тровица. Сви они истакли су непроцењив допринос Јошке Ердешија, "сремског Панчића", када је реч о истраживању хра-ста лужњака (тема докторске дисертације), удвостручењу површина под шумама у Срему, његовој бризи о заштити и ра-ционалном газдовању шумама, о подизању шумских железни-ца, путева и мостова.

Иако рођен у Бачу, сомбор-ски ђак и земунски студент, Јосип Ердеши је читав свој радни век (1952 - 1992) провео у Шумском газдинству Сремска Митровица, углавном у управи

Вишњићево. Говорио је неко-лико страних језика, написао велики број стручних и науч-них радова, бициклом обила-зио "своје" шуме, у којима је проводио и по дванаест сати дневно. Како рече његов уче-ник и млађи колега, инж. Зоран Ђорђевић, својим теоријским и практичним радом популарни Јошка је "на најбољи начин ре-презентовао шумарство равног Срема".

Вече посвећено новом броју "Шидине" и сећању на др Јосипа Ердешија употпунили су песници, сарадници овог часописа, Петра Бошњак, Срђан Малешевић, Светис-лав Ненадовић, Хајрудић Дурмановић и Недељко Терзић, као и квартет вио-лина Музичке школе "Петар Кранчевић" у Сремској Ми-тровици.

Д. Познановић

ЧАСОПИС "ШИДИНА" ПРЕДСТАВЉЕН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ

Живот посвећен сремским шумамаЈубиларни број шидског часописа за културу у знаку сећања на др Јосипа Ердешија, угледног научника и истраживача шума равног Срема

� Промоција�"Шидине"�у�митровачкој�библиотеци

� Др�Јосип�Ердеши� (1927 - 2005)

НАГРАДА ЗА ЛИКОВНУ УМЕТНОСТ

"Сава Шумановић" Мири Бртки

Мира�Бртка

НА СВЕЧАНОСТИ У БУДИМПЕШТИ

Уручена награда Огњену АдемовскомНајмлађег беочинског фотографа примио амбасадор Србије у Мађарској Дејан Шаховић

� Амбасадор�Србије�Дејан�Шаховић�� на�изложби�са�Огњеном�Адемовским

Среда, 25. март 2009. 7КУЛТУРА

Када не би постојао, ваљало би га баш таквог измислити и родити: Жарко

Димић, историчар, песник, критичар и есејиста, уредник више књига и часо-писа, алфа и омега културног живота у "Српском Сиону", директор Архива САНУ у Сремским Карловцима... Украт-ко, човек чије је животно опредељење, занимање чак, љубав према средишту и седишту српске историје, културе, школства и духовности, према Бран-ковом "месту драгом", том предворју Стражилова Милоша Црњанског, варо-ши којом су ходили Орфелин, Крачун и Владимир Николић, па Стратимировић, Рајачић и Бранковић, један Павле Адамов, за њима Михиз, Медаковић, Гавриловић...

За мото једне од бројних историјских књига посвећених тој својој љубави и инспирацији, Жарко Димић (1962) је позајмио мисао нашег највећег поете, Црњанског: "Карловци! Карловци су не-што, што је поезија чиста." Историја и песништво, дакле, руку под руку – то је и лајтмотив интервјуа, сам тврди до сада најопсежнијег, који даје управо Срем-ским новинама.

Важите за једног од најпосве-ћенијих истраживача, баштиника и популаризатора историјске и умет-ничке традиције Сремских Карлова-ца. Откуда та љубав према средишту српске културе, иако се зна да Ви по-тичете из неке друге сремске среди-не, из Инђије, да не залазимо у даље породично порекло?

- У одговору на ово питање, кре-нуо бих ипак од његовог краја. Ја сам од родитеља који су пореклом Личани са Зрмање, рођен у Инђији. Стицајем околности, пошто ми је отац био же-лезничар, радио је у инђијској ложио-ници као ложач на парним локомоти-вама. Са браћом је у Инђији сазидао кућу, али већ после неколико месеци од мог рођења мати, која је дошла из Лике, није могла да издржи ужасан дим и смрад инђијске ложионице, па су се родитељи, захваљујући рођаку који се звао Ђуро Шепа и био предратни послужитељ у Богословији, преселили у Сремске Кар-ловце.

Од тада па до данас ја сам Карлов-чанин, рођен на срећу у "винском" делу Срема. Нигде се, чини ми се, детињство не може лепше проживети него у Карлов-цима. Ту, на обронцима Фрушке, уз Ду-нав, Дунавац, ритове и баре (надам се да ће и то ускоро бити предмет мог прозног интересовања), заволео сам Карловце и његове становнике, уз које сам растао. Крај у коме живим зове се Пивара, а не-када се ту правило одлично вино. У Кар-ловцима сам заволео историју, имао сам одличне педагоге – од учитељице Каће Новоселац до професора у Основној шко-ли и Карловачкој гимназији Анке и Бог-дана Поповића, Зорана Мићуновића, а пријатељевао сам и са историчарем Пав-лом Штрасером.

Историја и археологија су моје највеће животне љубави, али и искушења. Срећа је волети историју и истомах живети у Карловцима. Али, да бих се бавио озбиљним истраживањима, поред воље, интересовања и нешто талента имао сам, опет понављам, и много среће да за професоре на Филозофском факултету у Новом Саду имам Славка Гавриловића и Чедомира Попова, од којих ћу наста-вити да учим и после студија, све до

данас. Затим Васу Војводића, Ксенију Марицки Гађански, Богдана Брукнера, Николу Гаћешу, Александра Касаша, Петера Рокаја, Ранка Кончара и друге.

Сремски Карловци, по свом историјском, уметничком, духовном, политичком, затим архивском и кул-турном значају, спадају у сам врх савремене српске историје, раме уз раме са једним Београдом, Новим Са-дом, Сомбором, Сентандрејом. Срем-ски Карловци су град чији је значај у обрнутој сразмери са бројем становни-ка и економском моћи и некад и сад. Град, намерно сада кажем град, пошто то Карловци и званично јесу од 1881. године, јесте место где се стварала савремена српска историја, просвета и модерна држава. У овим процесима највећу улогу су одиграли карловачки митрополити и патријарси, почевши од Чарнојевића, Шакабенте, Ненадовића, Стратимировића и Бранковића, чији рад, нажалост, до данас није довољно ни цењен а ни расветљен. Да се под-сетимо, за времена митрополита кар-ловачког Стратимировића, који је изабран на сабору у Темишвару 1790. године, основане су у Карловцима прва српска гимназија, 1791, прва српска богословија, 1794, прва српска цртачка школа, 1809, Научно друштво – претеча САНУ, 1811. Стратимировићеви односи са устаницима и Карађорђем до данас су недовољно оцењени, као и његова ве-лика лична улога и заслуга у стварању модерне српске државе, итд.

Пре Стратимировића, у Карловцима су основане тзв. Покровобогородичне школе, прва српска позоришна пред-става одиграна је овде 1736. године, затим прва сликарска школа 1743...

Сремски Карловци су jедно констант-но значајно политичко средиште и се-диште, не само због седишта српских митрополита и од 1713. патријарха, већ и због седишта Српске Војводине, која је имала истина кратак век, настала да-леке 1848/1849. у Српском народном покрету.

Многе моје колеге историчари окре-нули су се "великим" темама. Ја сам свој рад и живот посветио Сремским Карловцима, у суштини "великој" теми савремене српске историје у којој жи-вим обилазећи куће, породице, улице и гробља. Тема која је још увек начета, иако су у овом истраживачком мозаи-ку оставили дубоке трагове историчари као што су Коста Петровић, академици Славко Гавриловић, Дејан Медаковић,

Теодора Петровић, Живан Сечански, Мита Костић и др. Ја напросто волим овај градић, моје Карловце.

Како на Сремске Карловце гледа-те као историчар, човек који брине о богатом архиву у саставу САНУ, као уредник часописа "Кровови"..., а како као поета наклоњен емотив-ном, субјективном и "оностраном" посматрању појава и ствари око себе?

- На велику срећу, и поред ужасних и тешких времена која су захватала Кар-ловце у њиховој историји - да крене-мо од Бечког рата (1683-1699), који је окончан миром 26. јануара 1699. године - по том чувеном Карловачком миру се Карловци данас препознају и у светским размерама. Карловци су тешко стра-дали у својој историји. Прво су 1526. разрушени са тврђавом до темеља од стране Турака, попаљени, опљачкани (Турци су чак и материјал са карло-вачке тврђаве одвезли лађама за Бео-град). Затим су, 1688, поново попаљени и опљачкани, да би најтеже пострадали, такође од Турака, 1716. и 1717. године. За чудо, брзо су се опорављали и у ста-новништву, али и материјално и економ-ски. Овде одувек живи неки "чудан" свет винских Сремаца.

Иначе, Карловци су и у средњем веку били српско насеље са око 550 хришћанских кућа. У периоду од 1529. до 1541. постали су највеће српско насеље под турском влашћу у Подунављу. Поређења ради, у Београду је 1560. го-дине било свега шездесетак хришћанских кућа и стотинак мартолоса (Срби који су служили у турској војсци). Дакле, у Бео-граду је било мање Срба 1560. у односу на Карловце 1541. године. Највећи део XVIII и прва половина XIX века прошли су, углавном, у благостању, затим до-лази период Српског народног покрета 1848/1849, многе болештине и пожари, I и II светски рат, разарање и пљачка усмерени, пре свега, на затирање српске духовности, уметности, културе и многобројних светиња. Овде у Сре-му и Карловцима вршен је систематски културни и људски геноцид, у покушају да се избришу не само остаци већ и тра-гови српског трајања и постања у више од хиљаду и по година. На срећу, добар део се сачувао од уништења и пљачке, али један део опљачканог, нажалост, до данас није враћен.

Значајан део Архива за нововековну српску историју у власништву је СПЦ и на срећу се налази у Карловцима, под управом је САНУ од 1949. године. Грађа је сврстана у 42 вредна фонда и десет збирки. Један од фондова, по-себно вредан за мене као истраживача карловачке прошлости, јесте фонд Кар-ловачког магистрата, који кореспонди-ра и са највреднијим фондовима који су срце Архива, а то су митрополијско-патријаршијски фонд "А" и фонд "Б". Архив Карловачког магистрата прежи-вео је многе недаће, данас је највећим делом сачуван и права је ризница по-датака за изучавање прошлости Карло-ваца. Ипак, да поновим, сви фондови - поред поменутих ту су и Архив Карло-вачке гимназије, Архив СНП 1848/1849, архиви Конзисторије и Саборског одбо-ра, и др. - чине једну готово недељиву целину прошлости српског народа кроз XVIII, XIX и прве деценије ХХ века. Тој прошлости се ја, као управ-

ник и истраживач, обраћам са највећим поштовањем и пажњом.

Када ме питате како посматрам свет око себе као уредник часописа за књижевност, науку и уметност Кровови, данас нажалост јединог и најстаријег часописа који излази у каквом-таквом континуитету у Срему, који сам основао и на чијем сам челу, ево већ 23 године, трудим се да се са својим сарадници-ма одужим прецима, пре свега можда идејама наших предака, као што је Павле Марковић Адамов, оснивач, "власник" и уредник часописа/листа Бранково коло који је излазио у Карловцима 1895-1914. Часописи носе у себи не само тек-стове већ и визију и време. Са радошћу читам Бранково коло из прошлог века, као што са радошћу уређујем Кровове, само се плашим да не одустанем због немара и неразумевања друштва, а то би значило да би ово пунолетно "чедо" остало без "кисеоника" и угасило се.

Код нас Срба, нажалост, влада један суров обичај, рекли бисмо синдром, да добре ствари почивају на ентузијазму појединца кога "сви" покушавају да скрше и унизе и, када тај појединац не дај боже поклекне, дело му брзо прекрију трава и коров заборава. А онда се, после пола века, неко из шире и уже "друштвене" заједнице изненада сети, оснују награду са његовим именом, по-ставе му спомен плочу на некој згради, дају по њему име некој улици, згради или у најбољем случају књижари.

Као песник имао сам част да сам први послератни књижевник који је настао и растао у Карловцима. Ово је рајско насеље за осећајне и сентимен-талне, помало и "опасно", ако се не пронађе мера узајамне размене емоција и материје човек, просто, може да саго-ри и да се заувек заборави.

Познавао сам на десетине таквих случајева. "Онострано" је у мени, води ме у мојим лутањима како по стазама и траговима прошлости – тако и по пре-лепом атару карловачком. Упознао сам и упознајем на десетине старих, већ из-умрлих, или сасвим несталих карловач-ких породица. Ту су стотине необичних судбина.

Трудим се да својим радом омогућим да они и "даље" живе, да се не за-бораве. Доста времена проводим на карловачким гробљима и ту тражим, "ослушкујем". Имам за ову поетику вре-мена и добре помагаче, као што је мој пријатељ Миле Поповић – Штрангар, са којим сам заједно у мисији "сачува-ти од заборава". Заборав и неистине су главни противници историје. Ства-ри око себе посматрам у осећању да их треба памтити, пратити и записива-ти. Оно што се не запише – заборавља се. Понекад интимно жалим што са не-ким суграђанима дуге разговоре нисам стрпљивије и пажљивије записивао, јер и ја сам у 47. години лагано под-ложан заборављању. О сталном писању догађаја у вароши и око мене схватио сам и научио од сигурно нашег највећег интелектуалца с краја ХХ века, акаде-мика Дејана Медаковића: да сачувам време и догађаје, да их синтетишем и начиним разумљивим у ширем вре-менском контексту. Од својих профе-сора, академика Чедомира Попова и Славка Гавриловића, научио сам се стрпљивости у истраживању, на чему сам им дубоко захвалан.

(Завршетак у наредном броју) Душан Познановић

ИНТЕРВЈУ "СРЕМСКИХ НОВИНА": ЖАРКО ДИМИЋ, ИСТОРИЧАР И ПЕСНИК (1)

Волети историју и живети у КарловцимаЖивот и рад посвећени малом граду, а у суштини великој теми српске историје – Рајско насеље за осећајне, помало и "опасно" за занесењаке – Мисија названа "сачувати од заборава"

Жарко Димић

Среда, 25. март 2009.8

Реконструкција једне од главних митровачких улица Краља Петра

Првог, која је почела прошле јесени, одмиче планираном динамиком. На-кон постављених канализационих и водоводних цеви, прикључака и завршетка земљаних радова, дошло је на ред постављане бехатон плоча на тротоарима. Челници митровачке општине, градоначелник Бранислав Недимовић и његов заменик Срђан Козлина протеклог четвртка су обиш-ли извођаче радова који су их упозна-ли са планираном динамиком. Према речима градоначелника завршетак ове улице и великог посла који је најављен за крај маја, биће у функцији лепог лица Митровице, град ће добити модерну улицу, а житељи ове улице канализацију после много година.

-На опште задовољство свих нас, а сигурно и грађана радови напредују планираном динамиком и очекујемо да ће бити завршени до краја маја, на-води директор Дирекције за изградњу града Бојан Гаврић.

Према речима шефа градилишта Радивоја Костића уз постављање бе-хатона на пешачкој стази и паркингу упоредо се раде и ивичњаци и заштита дрвећа.

Ови радови финансирају се из Фон-да за капитала улагања Војводине, а вредност им је 105 милиона динара.

Ј.З.-Ж.Н.

Акцији добровољног давања крви и апелу Црвеног крста Инђија и Заво-

да за трансфузију из Новог Сада одаз-вали су се протеклих дана запослени у инђијском Монбату, фабрици за пре-раду акумулатора. Компанија Монбат и њени запослени одлучили су се на овај хумани корак у жељи да допринесу подизању свести о проблему драстич-ног смањења резерви крви у Србији, али и да помогну онима којима је крв неопходна.

Ј.З.

Након премијере у Природњачком музеју у Београду изложба "Су-

живот са великим зверима - изазов и могућност" стигла је у Музеј Срема у Сремској Митровици. Чини је 34 вели-ка постера - банера са пратећим тек-стовима о мрком медведу, европском рису, вуку, ждеравцу и шакалу и дру-гим зверима, а основна порука излож-бе је да велике звери представљају јединствену, изазовну и економски значају врста коју треба очувати зарад будућих генерација.

Изложбу су 19.марта отворили Ни-кола Стокановић директор Музеја Срема и Славко Спасић, директор Природњачког музеја. Стокановић је казао да је ово трећа изложба у склопу сарадње два музеја, да она има едукативни карактер. Славко Спасић је истакао да је овом изложбом Природњачки музеј започео серију овогодишњих пројеката са којима ће гостовати по Србији и најавио из-ложбу риба, обележавање 200 година

Дарвина и пројекат о диносаурусима из Патагоније.

Приређивач изложбе "Суживот са великим зверима" Милан Пауновић кустос Природњачког музеја, објаснио је да је она рађена на основу оригинал-них фотографија и вишедеценијских научних истраживања, а порука јој је да очувамо звери ради будућих генерација. С.Ђ.

СЕМИНАР

Сремска привредна комора у сарадњи са Привредном комором Војводине и Унијом послодаваца Србије, организује семинар са циљем да привредници

стекну увид у значај који имају комуникација и мотивација запослених у једној организацији на повећање продуктивности, ефикасности, а тиме успешности саме организације, односно задовољство корисника у јачању конкурентске способно-сти у савременим условима пословања.

Семинар ће се одржати 30. марта (понедељак) 2009.годинеса почетком у 11,30 часова у сали Сресмке привредне коморе,ул. Краља Петра бр. 4/II у Сремској Митровици.

Теме семинара су: 1. Пословно понашање и пословни бонтон2. Како мотивисати запослене3. Мерење задовољства купаца /корисника услуга4. Управљање љуским ресурсима

Семинар је бесплатан а сви слушаоци добијају и штампани материјал.Због ограниченог броја места молимо Вас да Вашу заинтересованост пријавите најкасније до 27.03.2009. године на телефон 022 610 778.Влада Републике Србије је на седници која је одржана 19. марта 2009. године усвојила Уредбу о расподели и коришћењу подстицајних средстава за подршку развоју органске производње за 2009. годину и Уредбу о условима и начину коришћења подстицајних средстава за подршку производњи семена, расада и садног материјала методама органске производње у 2009. години.

Право на подстицајна средства по основу Уредбе о расподели и коришћењу подстицајних средстава за подршку развоју органске производње за 2009. годину имају физичка лица у износу од:1. 20.000 дин/хa за ратарску производњу (житарице, индустријско биље, лекови-то и ароматично биље); 2. 30.000 дин/ха за воћарску, виноградарску и повртарску производњу.

Такође, за развој органске сточарске производње физичка лица могу остварити право на:1) 15.000 динара по грлу крупне стоке; 2) 5.000 динара по грлу ситне стоке; 3) 500 динара по јединки живине; 4) 1.500 динара по кошници.

Право на подстицајна средства по основу Уредбе о условима и начину коришћења подстицајних средстава за подршку производњи семена, расада и садног материјала методама органске производње у 2009. години имају физичка лица, предузетници и правна лица, под условима утврђеним овом уредбом, у износу од:1. 40.000 дин/ха за ратарску производњу (житарице, индустријско, лековито и ароматично биље);2. 50.000 дин/ха за воћарску, виноградарску и повртарску производњу.Захтев се подноси Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде најкасније до 31. маја 2009. године.

Досадашњим истра-живањем фауне цика-

да Засавице забележено је око 20-ак врста. Међу регистрованим врстама за ову прилику издвојио би врсту Stictocephalus bisonia звана "trnolika cikada". То је ситни ин-сект, зелене боје који из-гледом подсећа на трн неке биљке, а тако се и понаша јер се приљуби уз стабло биљке и опонаша га. Присутна је од Европе до Азије, где насељава травнате терене, некад и делом зашикарене или са високом травнатом вегета-циом. Све цикаде се хра-не биљним соковима које сишу из биљака.

Цикаде у резервату Засавица

САРАДЊА МУЗЕЈА СРЕМА И ПРИРОДЊАЧКОМ МУЗЕЈА

Суживот са великим зверимаИзложбу чини 34 постера - банера са пратећим текстовима

Изложба у Музеју Срема

РАДНИЦИ МОНБАТА У ИНЂИЈИ

Добровољно дали крв

Запослени у Монбату дају крв

У МИТРОВАЧКОЈ ГЛАВНОЈ УЛИЦИ РАДОВИ ОДМИЧУ ПЛАНИРАНИМ ТОКОМ

Постављање бехатон плоча

Челници општине са извођачима радова

Среда, 25. март 2009. 9

СКЛОПИЛИ БРАК: Ове недеље није било склапања бракаДОБИЛИ ЋЕРКУ: Попадић Срђан и Бранислава, Пејаковић Драган и Драгана -Сремска Ми-тровица, Пандуревић Драган и Јасмина - Ноћај, Поповић Пери-ца и Биљана - Рума, Будић Ра-дослав и Мирослава -Адашевци, Вучковић Драгомир и Драгана -ПутинциДОБИЛИ СИНА: Панић Горан и Слађана, Кузмановић Предраг и Љиљана, Курибак Милорад и Мирела - Сремска Митровица, Станић Зоран и Марица - Стара Пазова, Мрђа Зоран и Мирјана - Инђија, Суруџић Миодраг и Биљана, Бибић Бојан и Биљана -ШидУМРЛИ: Владић Софија рођ. 1928., Михаљ Јанко рођ. 1937., Марковац Владимир рођ. 1951., Репарски Ђорђе рођ. 1937., Михајловић Вишња рођ. 1917., Ђукић Бошко рођ. 1935., Бабић Јован рођ. 1930., Ујфалуш Ми-рослав рођ. 1949., Грујић Милка рођ. 1935., Херцог Фрања рођ. 1930., Томић Градимир рођ. 1942., Лончар Јаков рођ. 1939., Петковић Славко рођ. 1934., Баленовић Марина рођ. 1947., Везмар Милица рођ. 1957., Прокоп Звонимир рођ. 1933., Стјепић Миливој рођ. 1931. године. Матичар: Ж. Јанковић

Из матичарског звања

ГалеријаДо краја месеца изложба дела ликовне и примењене умет-ности аутора Бранка Јолера, Предрага Јолера, Миодрага Ђoкића и Вјекослава Ћетковића

Музеј Срема До 5. априла изложба "Сужи-вот са великим зверима"

Позориште25. и 30. марта, од 18,30 сати драмска школа27. мартa, у 20 сати "Делиријум тременс" представа Београдског драмског позоришта28. марта, у 12 сати , мала сцена представа "Господари метле"

Сирмијумарт26. мартa, у 20 сати, у Позоришту, концерт народног оркестра под називом "Мој голубе", учествују вокални солисти: Љиљана Лончаревић, Милена Кесер, Дамир Ромек, уметнички руководилац Владимир Марушић30. марта, у 13 сати, у Музеју Срема отварање ускршње изложбе дечјих ликовних радова

Од среде до среде

СТРАТЕГИЈА ЛОКАЛНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА

Израда развојног документа

Доношењем одлуке о при-ступању изради Стратегије

локалног одрживог развоја на прошлој седници Скупштине града покренут је поступак из-раде овог важног документа.Град Сремска Митровица, по-менутом одлуком, прихватио учешће у програму " Exchange 2 " који финансира ЕУ, а спро-води конзорцијум предвођен GDSI Ltd у сарадњи са Сталном конференцијом градова и оп-штина. Истом одлуком градона-челник Сремске Митровице је добио овлашћење да у име Гра-да потпише споразум о сарадњи са Сталном конференцијом градова и општине у оквиру поменутог пројекта.

У Сремској Митровици је прошле недеље органи-зована радионица на тему идентификације партнера за израду Стратегије локалног од-рживог развоја. Представници града и стручни тим Сталне конференције градова и општи-на радили су на препознавању субјеката са којима ће најдиректније сарађивати на изради Стратегије локалног од-рживог развоја.

АКЦИЈА

Сат за нашу планету

Сремска Митровица ће се прикључити великој акцији

"EARTH HOUR - Сат за нашу планету" коју спроводи Свет-ски фонд за заштиту приро-де. Овим поводом 28. марта, од 20,30 до 21, 30 сати, биће угашена јавна расвета на Град-ском тргу и на кеју.

Циљ акције је да се једносатним гашењем светла пошаље поруку надлежнима о неопходности промене начина живота ради ублажавања ефе-ката глобалног загревања.

Акција пролећног шминкања Митровице почела је про-

текле среде у најужем град-ском језгру, током које ће бити засађено 105 садница бреза, багрема, бреста, бо-рова на неколико локација. Председник МЗ "Центар" Владимир Лукјаченко ка-зао је да је иницијатор акције ова месна заједница и да се спроводи заједно са Дирекцијом за изградњу гра-да и „Комуналијама“ које су извођач радова.

- Вредност садница изно-си 200 хиљада динара.Ово је четврта година за редом како Месна заједница "Центар" учествује у озелењавању града попуњавањем нових зелених површина које до сада нисмо радили. План је да се озеле-не површине око паркинга иза Општине, у парку код Мале цркве, у Улици Ђуре Јакшића и Масариковој, као и централном градском парку. Међу садни-цама налази се педест бреза, десет црвенолистих бреза, 18 комада хималајског бора, де-сет липа, три јавора, пет ба-грема и других врста - наводи Лукјаченко.

Самостални стручни са-радник за хортикултуру у Дирекцији Живана Панић ис-тиче да се ови послови убрзано ради, јер је ускоро време по-четка вегетације.

- По договору Савета МЗ "Цен-тар" саднице које су засађене у Улици 28.марта чиниће дрворед од двадесетак бреза, а дрвеће је ту неопходно ради заштите житеља фреквентног дела града - рекла је Живана Панић.

Прошлог четвртка акција озелењавања је настављена на Спомен гробљу, где је омлади-на ДС-а засадила 100 садница. Такође, у Железничко улици је засађено 10 младих стаба-ла платана. Подмлађивање дрвореда платана су најавили

из Дирекције у склопу акције спровођења санитарне мере на столетном дрвореду платана. На местима где су уклоњена стара и трула стабла посађена

су нова. У озелењавање гра-да укључило се и Удружење "Еко патрол" који је за место своје акције одабрао двориште Средње школе "9. мај".

Градска управа за пољо-привреду и заштиту жи-

вотне средине наставила је акцију посета селима, како би у непосредном разговору са пољоприведницима били са-гледани и брже решени акту-елни проблеми. Прошле среде овим поводом Шашинце су по-сетили заменик градоначел-ника Срђан Козлина, ресор-ни помоћник градоначелника Влада Вученовић и начелник управе за пољопривреду и за-штиту животне средине Горан Чекеринац.

Будући да 31. марта исти-че рок за пререгиистрацију газдинстава главна тема била

је ова, али и друге актуелне уредбе.

- Чули смо да има доста про-блема, понудили смо нашу и помоћ саветодавне службе Ин-ститута "Др Петар Дрезгић" да би људи што тачније били упо-знати са оним што је потребно, да би попунили тражене обрас-це како се тражи јер ће тако бити мање неважећих - рекао је Влада Вученовић.

Председник Савета МЗ Ђорђе Орловић сматра да су овакви разговори добро-дошли посебно у време обно-ве регистрације газдинстава, продужења права на субвенције али и у другим приликама.

Друштво за неговање украјинске културе "Коломејка" органи-зовало је прошле суботе " Шевченково вече". Ова већ тра-

диционална манифестација посвећена je познатом украјинском песнику Тарасу Шевченку, a организује се у марту месецу. Уче-ствовали су рецитатори, певачи, играчи чланови "Коломејке", а детаљ изведеног програма у Библиотеци забележио је наш фото-репортер.

СЛИКОМ И РЕЧИМА

Шевченково вече

РАЗГОВОРИ О ПОЉОПРИВРЕДИ У ШАШИНЦИМА

Управа као посредник

Сусрет са пољопривредницима

ПРОЛЕЋНО ШМИНКАЊЕ МИТРОВИЦЕ

Саднице за лепши градМесна заједница "Центар" уложила у озелењавање 200 хиљада динара, а акцији придужили и други

Акција на паркингу иза Општине

Садња платана

Среда, 25. март 2009.10

ШИДПрипрема: С. Михајловић

Општинско такмичење из историје

Основна школа „Вук Караџић“ у Адашевцима била је недавно домаћин општинског такмичења из историје. Међу ученицима петог разреда најбоља је била Тања Зорњан, школа „Сава Шумановић“ Ердевик, међу шестацима Анђела Тодоровић, школа „Бран-ко Радичевић“ Шид, међу седмацима Милан Добрић и Страхиња Гледић, шко-ла „Вук Караџић“, док су међу ученицима осмих раз-реда најбољи били Миљана Марковић и Срђан Брезов-ски, школа „Вук Караџић“.

БеркасовоУ Месној управи Беркасо-

во почела је монтажа диги-талне централе. Капацитет је око две хиљаде теле-фонских бројева, а заврше-так радова очекује до краја маја.

Успех ученица Музичке школе

Ученице клавира Музичке школе „Филип Вишњић“ Шид, Матеја Колар и Анамарија Божиновски, наступиле су на Међународном фе-стивалу основних музич-ких школа у Аранђеловцу и освојиле другу награду у својим категоријама. Матеја је ученица 2. разреда, у кла-си Драгане Глигоријевић, док је Анамарија ученица 1.разреда, у класи Сање Крагуљац.

ЈаменаУ Јамени су ових дана ак-

туелни радови на обнављању уличне расвете и замене ста-рих сијалица „штедљивима“. Инвеститор радова је Јавно предузеће за стамбене услу-ге и грађевинско земљиште општине Шид, а средства за овај посао су обезбеђена из буџета општине.

УКРАТ КО

Након што је 11. марта иза-брана да обавља дужност

првог човека локалне самоу-праве, председница Наташа Цвјетковић је већ на почетку нове радне недеље кренула у обилазак свих села на подручју општине. Протекле среде, заједно са својом помоћницом Биљаном Сарап, председни-ца је посетила Љубу, Бингулу, Ердевик, Кукујевце и Бачинце.

- Жеља ми је да се на те-рену упознам са стањем у на-шим селима, да из „прве руке“ сазнам проблеме са којима се суочавају председници мес-них управа и да чујем који су њихови планови за наредни период. Оно што је сигурно јесте да су сви проблеми реши-ви, неки одмах, док је за неке потребно више времена. Ми из локалне самоуправе трудићемо се да свима помогнемо у што је могуће већој мери, јер жели-мо да форсирамо равномеран регионални развој – рекла је

председница Цвјетковић.Председник Месне управе

Бачинци Милан Радивојшић је председницу и њену помоћницу

упознао са досадашњим актив-ностима у селу.

- Почетком године Месна управа је малишанима у школи

и предшколцима поклонила спортску опрему, телевизор и ДВД пјелер, а у зачетку је и Школа тамбуре за децу. На иницијативу Месне управе не-давно је укинута партицпиација за лекарске прегледе и донета је одлука да свака новорођена беба на поклон добије 20 хиљада динара. Такође, во-дили смо рачуна и о лепом из-гледу села, па да смо јесенас посадили стотину садница си-бирског бреста и направили парк за играње деце. Уредили смо и гробље, поставили нову ограду, а тренутно су току су завршни радови на кровној конструкцији капеле. У пла-ну нам је да реновирамо Дом културе, како би на адекватан начин искористили тај простор и подигли забавни и културни живот села на виши ниво – ре-као је председник Месне упра-ве Бачинци Милан Радивојшић, додајући да је у селу недавно формиран и Актив жена.

ПРВА РАДНА НЕДЕЉА НОВОИЗАБРАНЕ ПРЕДСЕДНИЦЕ

Посета шидским селимаСви проблеми са којима сам се упознала на терену су решиви, а у томе ће максимално помоћи и локална самоуправа – рекла је председница Општине Наташа Цвјетковић

Срдачна добродошлица у Бачинцима

Сарадња општине Шид са најзначајнијим институци-

јама државног система, у циљу побољшања животног стандар-да, изградње инфраструктуре и индустријске зоне, настављена је прошлонедељном посетом Гордане Чомић, потпредсед-нице Скупштине Србије и Саве Алишића, начелника Сремског округа. Високе званичнике уго-стили су председница Општи-не Шид Наташа Цвјетковић и народни посланик Жељко Брестовачки.

Како је истакла Горда-на Чомић, на основу доброг потенцијала шидског региона, близине државне границе и правовременог деловања оп-штинских структура, може се очекивати брз напредак ове општине.

- Дошли смо да пружимо под-ршку новој председници Оп-

штине Наташи Цвјетковић, као и плановима и програмима који стоје пред њом и њеним сарад-ницима, а све у циљу да шид-ска општина у најскорије вре-ме изађе из круга неразвијених општина Војводине и Србије. На том путу имаћете пуну под-ршку владајуће коалиције у републичком и покрајинском парламенту. Желимо да у вашој општини не буде нових отказа, односно да сачувамо сва досадашња радна места, а тамо где се укаже прилика да отворимо нова – рекла је, између осталог, потпредседни-ца републичке Скупштине Гор-дана Чомић.

Народни посланик у Скуп-штини Србије Жељко Бресто-вачки је изјавио да је у про-теклих девет месеци, колико је на власти коалиција коју пред-води Демократска странка, из

републичких и покрајинских фондова у Општини Шид инве-стирано више од 350 милиона динара.

- Реч је о значајним сред-ствима која ће омогућити бржи привредни и сваки други развој наше општине. У средстви-ма која су нам одобрена током прошле године, налази се и не-колико капиталних објеката, као што су изградња водо-вода у више фрушкогорских села, затим реконструкција и изградња нових постројења на регионалном водоводу Шид – Батровци, изградња новог дечјег вртића и бројних кому-налних објеката у готово свим месним заједницама наше оп-штине. Ипак, оно где највише очекујемо помоћ Републике и Покрајине јесте изградња индустријских зона у близини коридора 10. То ће створити

услове да се у нашој средини и поред светске економске кризе нађу инвеститори који ће отво-рити нове фирме, што ће ути-цати на веће запошљавање на-ших грађана и бржи привредни развој наше општине – рекао је Жељко Брестовачки, додајући да је неопходно да се у наредном периоду крене у интензивнију сарадњу са институцијама, јер је то овој општини надостајало у предходне четири године.

- Веома нам је значајна под-ршка републичке и покрајинске власти, тако да ћемо у наредном периоду интензивирати сарадњу са институцијама – истакла је, између осталог, председница Општине Наташа Цвјетковић, напомињући да шидска општи-на очекује да ће и у будуће, као што је то било и до сада, добијату потребну помоћ на свим нивоима.

ПОТПРЕДСЕДНИЦА СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ ГОРДАНА ЧОМИЋ ПОСЕТИЛА ШИД

Подршка развојним плановима општинеЖелимо да у вашој општини не буде нових отказа, односно да сачувамо сва досадашња радна места, а тамо где се укаже прилика да отворимо нова – рекла је потпредседница републичке Скупштине Гордана Чомић

Одлуком Педагошког покре-та Србије Гимназији „Сава

Шумановић“ додељена годишња награда „Васа Пелагић“, за врхунска остварења у образовању за 2008. годину. Ова награда додељена је у 11 категорија, које су непосредно везане за васпитно образов-

ни рад са ученицима средњих школа.

Према речима просветних радника шидске Гимназије, на-града је плод дугогодишњег залагања како запослених тако и ученика, а свакако ће бити подстрек за даље напредовање у области школства.

ГИМНАЗИЈИ “САВА ШУМАНОВИЋ“

Признање за остварења у образовању

Гимназија „Сава Шумановић“

Среда, 25. март 2009. 11

IN\IJAwww.indjija.net

www.moja.indjija.netPriprema: Z.G. Stefanovi}

Светска економска кри-за успорава прилив но-

вих инвестиција у Србију што се неминовно одражава и на Инђију али овде се од отварања нових радних места не одустаје. У Инђији уско-ро с радом почињу три нове фабрике. Ради се о гринфилд инвестицијама словеначког „AHA PLASTIKA“, домаћег „Гом-бита“ и „Галенике Магмасил“ а у изградњи је још једна фабри-ка из сектора грађевинарства, италијанске компаније „Марти-ни“ у којој ће се правити бетон-ске конструкције за хале. Пред-седник општине Горан Јешић истиче да је најважније то што ће данска компанија „Грунфос“, ипак изградити своје погоне у

Инђији и што ће на тај начин бити отворено још 500 радних мeста.

- То је инвестиција вредна 100 милиона евра и веома је значајна за Инђију. Учинили смо све да поред економске кризе која је евидентна, дого-воримо са инвеститорима да не одустану од својих инвестиција у Инђији. Отварање фабрика и нових радних места је наш стални задатак и од њега не одустајемо без обзира колике су размере економске кризе, истиче Горан Јешић.

По изјави заменика дирекора Дирекције за изградњу Општи-не Инђија Миливоја Симића, на локацији североисточне радне зоне, тзв „пинц“, инве-

ститорима је продато 15 парце-ла. Када би у току ове године успели да заврше изградњу и отворе само четири погона на

овој локацији, био би то вели-ки успех који подразумева још нових радних места за грађане Инђије. Г.М.

УТВРЂЕН АКЦИОНИ ПЛАН ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЛОЖАЈА ИЗБЕГЛИЦА

Подршка избеглим и расељеним

Локална самоуправа у Инђији утврдила је акциони план

за унапређење положаја из-беглица и интерно расељених лица за период од 2009. до 2013. године. То је стратеш-ки документ којим се утврђују општи циљеви и специфич-ни задаци у овој области. Он представља резултат тимског рада општинске радне групе и осталих, локалних актера заинтересованих за овај про-блем а усвајање овог акционог плана очекује се на једној од наредних седница СО Инђија. План се првенствено, односи на избеглице које немају реше-но стамбено питање, као и оне који немају одговарајућу струч-ну спрему за потребе привреде инђијске општине и оне који имају тешкоће правне природе, на пример, нерешено притање личних докумената. Циљ ак-ционог плана је да утиче на побољшање услова избеглих и расељених лица кроз локалне програме а његово усвајање омогућиће аплицирање према разним фондовима из којих се могу добити значајна средства за решавање горућих пробле-ма избеглих лица. У буџету Општине Инђија за ову годи-ну обезбеђен је део средстава за реализацију овог акционог плана. Г.М. Општинско одељење за

наплату и утврђивање јавних прихода од свог оснивања направило је ве-лики посао који се огледа у прављењу базе података по-реских обвезника, оценио је Бошко Тадић, начелник овог одељења на прошлонедељној седници Система 48. Он је казао да од Републике нису добили квалитетну базу по-датака, те су сами морали да

се упусте у тај посао који је сада поодмакао и дао добре резултате, али се још увек ради. Грађани и правна лица имају рок до 31. марта да поднесу пореске пријаве на имовину што им је, у крајњем случају и законска обаве-за. Пореске пријаве могу се предати овом одељењу, месним канцеларијама или у пријемном одељењу општине на шалтер број шест.

У петак, 20. марта у инђијском Дому здравља

„Милорад Мика Павловић“ у склопу обележавања Нацио-налног месеца борбе против ма-лигних болести одржано је, за грађане и медицинско особље предавање на тему превенције и лечења рака дебелог цре-ва. Ово је треће предавање на тему малигнитета које је у мар-ту организовао инђијски Дом здравља у оквиру кампање коју је покренуо заједно са Оп-штином Инђија под слоганом „Сачувајмо здравље грађана општине Инђија“. Како је ре-као директор ове здравствене

установе др Васа Петровић, најављујући предавача, Инђија и њен Дом здравља, пре чети-ри године постали су део ис-траживачког тима у пројекту, академика проф.др Браними-ра Гудурића, „Рана детекција карцинома дебелог црева у различитим етничким групама Војводине“. Ово истраживање финансирао је Покрајински секретаријат за науку и техно-лошки развој а обухватило је 6 одсто популације старије од 50 година у градовима Инђији за српско становништво ( у Инђији истраживање је во-дила др Весна Јовановић),

Кањижи за мађарско, Бачком Петровцу за Словаке и Руском Крстуру за русинско. Академик, проф. Др Бранимир Гудурић је рекао да су у овом Пројекту који је рађен у сарадњи са покрајинским Институтом за онкологију, војвођанском академијом наука и Клиничким центром из Љубљане, открили шест пута више карцинома де-белог црева него што се до тога долази уобичајеним прегледи-ма. Он је нагласио да би ова истраживања могла применити не само на војвођански ниво, него на целу земљу, уколико би било више разумевања од стра-не надлежних за финанирање и бољу организацију здрав-ствене службе на нивоу Србије. Оновни фактори ризика за ову болест су године старости и наследне предиспозиције које ако се открију оваквим прегле-дима као што су примењени у истраживању док су особе још здраве могу се предупредити. Међутим, најбоља превенција за рак дебелог црева је ис-храна, те је у склопу ове три-бине, нутрициониста инђијског Дома здравља одржао кратко предавање на тему здраве ис-хране. У таквој исхрани тре-ба да заступљене намирнице, углавном биљног порекла, раз-личитих боја, пре свега поврће и воће, интегралне житарице,

минимално прерађене. Месо се не искључује, само се уноси у мањим количинама од воћа и поврћа. За превенцију кар-цином дебелог црева битна је физичка активност, телесна тежина, смањење алкохола и масти животињског порек-ла, прекомерног уноса соли и хране која се дуже чува на собној температури. За ово предавање које организује Центар за превенцију инђијског Дома здравља владало је ве-лико интересовање. Сала је била препуна, а организатори су за последњи петак у марту најавили још једно предавање на тему рака грлића материце.

Г.М.

Поводом обележавања де-сетогодишњице бомбар-

довања Србије од стране НАТО пакта, карикатуриста светског реномеа Миро Стефановић и Завичајно друштво ''Стара Беш-ка'' организовали су изложбу карикатура поменутог аутора у Галерији библиотеке у Бешки. Отварње изложбе планирано је за 18 часова 28.марта. Аутор је припремио низ нових кари-катура на тему '' милосрдног анђела''.

КРЧЕДИН

Сат за нашу планету

Еколошко удружење за ло-кално одрживи развој ''Еко

лор'' из Крчедина упутило је апел грађанима инђијске оп-штине да се укључе у акцију светског Фонда за заштиту природе под називом ''Сат за нашу планету'' и 28. марта у 20 часова и 30 минута на сат вре-мена угасе светла и дају допри-нос борби против климатских промена, информисала нас је Александра Гаврић, председ-нице ''Еко лора'' из Крчедина.

ОПШТИНСКО ОДЕЉЕЊЕ ЗА НАПЛАТУ И УТВРЂИВАЊЕ ЈАВНИХ ПРИХОДА

Пореске пријаве до краја марта

БЕШКА

Изложба карикатура

Карикатура Мира Стефановића

28.марта у Галерији библиотеке

ТРИБИНА ИНЂИЈСКОГ ДОМА ЗАДРАВЉА НА ТЕМУ ПРЕВЕНЦИЈЕ МАЛИГНИХ ОБОЉЕЊА – РАК ДЕБЕЛОГ ЦРЕВА

Превенцијом против болести

Академик, проф. Др Бранимир Гудурић

Велико интерсовање за тему превенције рака дебелог црева

ИНВЕСТИТОРИ НЕ ОДУСТАЈУ

И поред кризе нова радна местаИнђија: Отварање фабрика стални задатак

Бенд „Валентино“ у недељу 15. марта први пут је од-

ржао свој концерт у Старој Пазови и, ако је судити по оном што је шеф групе и осни-вач Зијо Ризванбеговић изјавио на конференцији за новинаре која је претходи-ла концерту, да им се свиђа ово место и топао пријем домаћина и да ће се увек радо одазвати позиву, Пазовчани ће имати прилику поново да их слушају на Пазовачком

културном лету. Иначе, група „ Валентино“ основана је по-четком осамдесетих и снимила је преко 100 песама од који су двадесетак хитови које данас слушају и деца и родитељи. На сцени пазовачког позоришта музичари овог бенда свирали су пуна два сата а публику су на ноге дигле познате песме као што су :“Волим те још“, „Без тебе“, „Ока твоја два“, „Само Бог драги зна“, и друге, а Зијо је рекао да они трају, управо што раде емотивне пес-ме, из душе и да их и сада радо слушају и тинејџери. Он је на јесен најавио турнеју ове гру-пе по земљама бивше СФРЈ, а у Војводини биће то Нови Сад. Иначе, гостовање и ове гру-пе је само једно у низу које Центар за културу организује сваког месеца. Његов дирек-тор, Александер Бако ис-користио је ову прилику да за април најави концерт Кемала Монтена.

Среда, 25. март 2009.12

PAZOVA^KA HRONIKA

Priprema:Gordana Majstorovi}

На седници Општинског већа од 18. марта, поред

прихватања предлога Нацр-та Просторног плана Општи-не Стара Пазова и упућивања у скупштинску процеду-ру, дискусија се водила око санације лоше изведених радо-ва на новоизграђеним спорти-ским слама у Сурдуку и Белеги-шу при ОШ „Вера Мишчевић“. Председник општине Горан Јовић за Просторни план који даје смернице развоја до 2025. године, рекао је да је то најважнији документ из кога ће проистећи сви остали важ-ни документи и без кога се не може завршити ни стратегија локалног економског развоја коју је општина започела.

– Грађани и политичке странке имали су увид у изра-ду предлога Нацрта Просторног плана, тако да је он урађен са свих аспеката максимално до-бро и омогућиће да наша оп-штина крене путем свестраног развоја – рекао је Јовић и пред-ложио Већи да предлог прихва-ти, што је и учињено. ЈП „Геа план“, односно сада Дирекција за изградњу Општине Стара Пазова, по захтеву Општинског већа поднело је Информацију о стању новоизграђених спорт-ских сала при основној школи у Сурдуку и Белегишу. Сале су изграђене прошле године, али како је изнео директор „Геа плана“, Живојин Чор-тановачки, извођачи радо-ва а ни инвеститори нису, као

ни општински надзорни орган за време претходне власти, испоштовали основне стан-дарде грађења и сале су сво време ван употребе. Носилац инвестиције била је школа, а извођач радова старопазовач-ки ГП „Срем“ АД и београдска ДОО „Монтера“ оглушили су се више пута о захтев инвестито-ра да се санација лоше изве-дених радова уради у гарант-ном року. Наиме, сала од 600 квадрата у Сурдуку прикачена је на постојећу електро мрежу која није у стању да издржи так-во оптерећење а дошло је и до отпадања плочица, подизања паркета, прокишњавања у анексу, и пукотинама у малте-ру. Слична је ситуација, или како је рекао господин Чорта-новачки, још гора с салом у Бе-легишу где се, сем проблема с електроинсталацијама, подигао паркет у сали и кабинету на-ставника, као и прокишњавања на фасадном зиду у делу хола и справарнице. Општинско веће је прихватило ове информације Дирекције која у овом случају није надлежна да даље води по-ступак, што ће морати да учини школа а од њих ће добити логи-стичку и кадровску подршку.

Директорка школе Сла-вица Митровић, захтевајући да јој се одобре средства за реконструкцију и поправку елек-тромреже на овим објектима, казала је да, због сигурности деце неће дозволити да се сале користе док се неопходне по-

правке не изврше. С обзиром да електороенергетски усло-ви нису испоштовани Веће је оценило да је захтев школе за реконструкцијују оправдан и закључило да школа распише јавну набавку малих вредности а да ће се средства сукцесив-

но пребацивати по спроведеној набавци. Прихваћен је и зах-тев МЗ Војка за изградњу новог месног гробља за које ће лока-ла самоуправа обезбедити 800 хиљада динара и сукцесивно пребацивати по спроведеној јавној набавци.

ИЗВРШНИ ОДБОР САВЕТА МЗ СТАРА ПАЗОВА

Расписивање јавних набавки

На седници Извршног одбо-ра Савета МЗ Стара Пазова

од 17. марта којом је пресе-давао председник Слободан Јовановић донета је одлука о расписивању набавки малих вредности. Набавке се односе на чишћење дивљих депонија на ободним деловима града и подизање шумских засада на њиховим местима, сређивање путних појасева, уређење фон-тане испред Словачке цркве, као и уређење платоа испред Дома здравља али и за испла-ту радова за поправку олу-ка на спортској хали „Парк“ и спортској сали у Улици Бранка Радичевића.

Одобрени су и неки захтеви грађана и прваних лица. „Жи-топромет млинпека“ за саглас-ност за рад летње баште, Ко-шаркашког клуба „Стара Пазо-ва“ за финанасирање превоза за одлазак јуниорске екипе на завршни турнир првенства Војводине у Новом Бечеју и за понуду „Чистоће“ за чишћење канала у Светосавској улици од Центра за културу према Малом Бегеју. Одбијен је захтев КУД-а „Бранко Радичевић“ за покриће трошкова направљених прили-ком гостовања грчких фолклор-них ансамбала, јер како је ре-као Слободан Јовановић, месну заједницу по том питању, прет-ходно нико није консултовао.

Зонска смотра рецитатора Срема одржана је у Старој

Пазови чији су домаћини били Савез аматера Стара Пазова и Центар за културу.На овој смотри која је одржа-на 14. и 15. марта учествовао је 81 рецитататор из Срема. На покрајинско такмичење у Сечањ иде, по одлуци жирија у саставу : Миодраг Петровић, глумац Српског народног позо-ришта и Милинка Флоријан, професор, 36 рецитатора у сва три узраста. Пазовчани су пстигли велики успех јер се на покрајинску смоту, од укуп-но 36, петнаест пласирало из

старопазовачке општине. Тако ће у Сечњу у млађем узрасту ову општину представљати пет рецитатора и то : Тамара Бабик, Вељко дудић, Ема Кочиш, Бојана Рувидић и Јана Руманова. У средњем узрасту, њих шесторо: Маја Домониова, Наталија Илијин, Михаела Кочиш, Милица Маринковић, Јован Миљевић и Милица Стошић. У старијем узрасту на покрајинској смотри Стару Па-зову ће представљати : Мили-ца Дудић, Јована Јелисавац, Марко Камџијаш и Милош Симоновић.

ОПШТИНСКО ВЕЋЕ О СПОРТСКИМ САЛАМА У СУРДУКУ И БЕЛЕГИШУ

Санација лоше изведених радова

Обустављена градња Бетоњерке

Радови о изградњи „Бетоњерке“ у Новим Бановцима су обустављени јер је ванредним инспекцијским прегледом утврђено да није урађена Студија утицаја на животну сре-дину. Десетог фебруара, по речима начелнице за општинску управу Радмиле Одобашић инспектор Министарства за про-сторно планирање и заштиту животне средине изашао је на лице места и утврдио да је проблем у планским актима и да се треба обратити покрајинском Секретаријату за урбанизам и грађење и затражити надзор, јер пропуст је направило оп-штинско одељење за комуналне послове у време претходне власти.

Седница Општинског већа

НА ЗОНСКОЈ СМОТРИ РЕЦИТАТОРА

Успешан наступ Пазовчана

Средином прошле недеље у Библиотеци „Доситеј

Обрадовић“ у Старој Пазови промовисан је роман, првенац глумице Иване Михић, која је сем, балета, музике и филм-ске продукције загазила и у књижевне воде. Како је аутор-ка сама рекла, књига је писа-на у форми исповести тридесет трогодишње жене која трага за сопственим идентитетом. Неиме-нована јунакиња у времену еко-номске, моралне и духовне кризе трага за љубављу, покушавајући да одагна усамљеност и досегне оствареност. Али генереацији из седамдесетих година 20, века, то тешко полази за руком, јер њихов полет прекидају догађаји из деведестих а онда долаз-ле генерације које другачије гледају на свет. Имамо једну једину шансу и треба је ис-користити, сматра ауторка и због тога је свој роман и назва-ла „Мој једини живот“. Главна јунакиња романа подстакнута је да прича о свом животу од-ласком на петнаестогодишњицу матуре кад посматрајући своје пријатеље види колико је људи отишло из земље, кога нема и поставља себи питање како смо замишљали свој живот, шта смо постигли и да ли смо остварили своја очекивања и очекивања своје околине. А ако нисмо, ко-лико смо сами криви или колико је криво ово друштво што се из-витопреило или пак, колико су криве околности у којима смо се

нашли. У роману има и лекови-тог хумора којим се бранимо у моментима усамљености и туге.

– Живимо у времену отуђења кад је виртуелни контакт заме-нио природни- рекла је Ивана Михић,објашњавајући про-блем усамљене жене у српском друштву која није засновала по-родицу и која се није остварила као мајка. Иначе, роман је пи-сан једноставним језиком где се приче надовезују једна на другу и погодан је за екранизацију. Промоција коју је водила библи-отекарка Наташа Филип побу-дила је интересовање љубитеља писане речи те су се многи одлу-чили за куповину романа.

БЕНД „ВАЛЕНТИНО“

Слушају их и тинејџери

Александер Бако и Зијо Ризванбеговић

ИВАНА МИХИЋ

„Мој једини живот“

Ивана Михић говори о свом првенцу

Последња декада марта у Руми биће обележена позо-

риштем: почев од 20, па све до 29. марта, публика склона по-зоришном уметничком изразу моћи ће да ужива у предста-вама сада већ традиционалног Трема феста.

Увод у Трема фест је 20. март, који је резервисан је за домаћине: Градско позориш-те извело је представу "Рума Рума", а сав приход од пред-ставе и два музичка концерта биће упућен за лечење румске спортиткиње Бојане Гладовић која се, након саобраћајне несреће, налази у инвалидским колицима.

Трема фест се од свог на-станка одвија у облику Мале и Велике треме. Мала трема, општинска смотра сценског ставралаштва за децу и омла-дину, одвијаће се од 23. до 27. марта.

Фестивал је такмичарског карактера, у стручном жирију биће Мирослав Радоњић, теа-тролог, Марија Гајић, редитељ и Мирослав Нинковић, нови-нар Радио Срема.

Отварање Велике треме предвићено је за 26. март када ће уследити изложба - 25 годи-на салашког позоришта, али и две позоришне представе: "Дон Жуан у паклу" новосадског

Новог театра и "Окамењени принц" Малог позоришта "Душ-ко Радовић" из Београда.

Наредне вечери, 27. марта, одвијаће се Оснивачка скуп-штина Тремафест фондације и читање посланице поводом Светског дана позоришта. Исте вечери наступиће Драмски сту-дио "Атеље младих" из Панче-ва, као и Академско позориште "Крсмановић" из Београда са представом "Хамлет".

Експериментална театар-ска група ФАЦЕ која ради при Центру за младе у Сарајеву појавиће се 28. марта пред румском публиком са предста-вом "Брак или мрак", а Театар из Смедерава са "Просјачком опером".

Завршно вече Трема фе-ста, 29. марта, резервисано је за предсатве "Антигона" у извођењу Градског позоришта из Руме, "Госпођа Маргерита", монодрама Јелене Ракочевић и "Моје бело", ауторски рад Кри-стине Јањић.

Фестивал се одвија уз финансијску подршку Покра-јинског секретаријата за омла-дину и спорт, Завода за култу-ру Војводине и Општине Рума, а у организацији Омладинског савета и Културног центра Рума. По традицији, око поноћи ће уследиће проглашење по-бедника, додела награда и затварање фестивала, уз ор-кестар "Мала ноћна музика" из Књажевца.

Недеља, 15. март, био је дан за изборе у неким од

месних заједница у румској општини. Чланови савета мес-них заједница изабрани су у Стејановцима и Жарковцу, а као главна карактеристика ових избора је убедљива побе-

да демократског блока.На изборима у Стејановцима

забележена је излазност од 25 процената, од девет места за савет МЗ, чак осам је припало Демократској странци "Борис Тадић".

Нешто више шаренила било

је у изборним резултатима у Жарковцу. Излазност мештана овде је била око 30 процена-та, ДС "Борис Тадић" освојио је четири мандата, Српској напредној странци припало је два, Г 17 плус такође два, а Демократској странци Србије један мандат.

У оба места избори су про-текли без инцидената.

Седницом Општинског већа, одржаном 20. марта, којом је

председавао Горан Вуковић, председник Општине Рума, судећи по дискусији, ипак су доминирале спортске теме: у средишту пажње нашао се Ста-тут установе спортски центар.

Измене Статута Спортског центра, које се односе за усло-ве избора директора, уместо диплома економског, прав-ног или факултета физичке културе, (сада се предлаже само "завршен факултет"), из-азвале су дискусију неколи-ко чланова Општинског већа. Игор Садрија је нагласио да се због најновијих дешавања у спорту пише петиција, упи-тао је да ли нове измене Ста-тута значе да директор Спорт-ског центра, примера ради, може бити неко ко је завршио музичку академију. Слично мишљење изнео је и Оливер Огњеновић, уз питање да ли се Статут мења због одређене особе која треба да дође на место директора. Драган Кар-даш, заменик председника Оп-штине, покушао је да објасни новонасталу ситуацију:

-Треба да будемо једин-ствени по овом питању јер имамо и заједничку одговор-

ност. Тражи се личност која ће бити менаџер у Спортском центру, која ће бити способна да решава нагомилане про-блеме у спорту. Зашто се ти, који сада пишу петицију, нису јавили пре годину дана, када је било много теже, Прошло је време петиција, оне не воде ничему. Уосталом, уколико СО не усвоји нови статут, на снази остаје стари.

Горан Вуковић је иста-као да је циљ измена Статута уствари могућност повећања круга лица која би могла ући у обзир за избор директора.

За измене статута Спорског

центра, који ће се ускоро наћи пред одборницима Скупшти-не, гласало је седам, против су била два члана Општинског већа.

На седници је усвојена иницијатива СО Ириг за оснивање Центра за социјални рад у тој општини, повере-ник за избелглице је од сада Светислав Дамјанчук, на-челник Одељења друштве-них делатности, а удовољено је и захтеву Ненада Улеме-ка за финансијску помоћ од 300 хиљада за лечење сина Немање који болује од цере-бралне парализе.

Среда, 25. март 2009. 13

Priprema: Katica Kuzmanovi}

RUMA

ИЗ МАТИЧАРСКОГ ЗВАЊА

Венчани: Илија Игњатовић и Душанка Јајчанин, Зоран Мрдаљ и Желимирка СовиљДобили сина: Весна и Ђорђе Јовановић, Ерика и Иван Стон-чикУмрли: Стојадин Марић - 1921, Љиљана Брнчић - 1954, Миле Кецман - 1942, Мирјана Марин - 1943, Милијана Илић - 1946, Јованка Инђић - 1926, Петар Лугер - 1922, Василије Недић - 1914, Станко Јовановић - 2009.

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Филмски програм"Кад невесте зарате" - 25. март"Свети Георгије убива аждаху" - од 26. марта до 1. априла

ПозориштеТрема фест - од 20. до 29. марта

ЗАСЕДАЛА ОПШТИНСКА ВЛАДА

Највише полемике око спорта

ИЗБОРИ У МЕСНИМ ЗАЈЕДНИЦАМА

Победа демократа у Стејановцима и Жарковцу

Детаљ са седнице

Повереник за избелглице Светислав Дамјанчук - Усвојена иницијатива СО Ириг за оснивање Центра за социјални рад

У РУМИ У ТОКУ ТРЕМА ФЕСТ

Велика смотра драмског стваралаштваПоред домаћина, на Трема фесту ће се појавити позоришни ансамбли из Но-вог Сада, Београда, Панчева, Сарајева, Књажевца, Старе Пазове, Бачке Тополе

Среда, 25. март 2009.14

Припрема: Катица Кузмановић

Beo~inska hronika

Током прошле недеље у Иригу је потписан један уговор чијом

ће се реализацијом знатно уна-предити електронско пословање, као и заштита животне средине: реч је о будућој сарадњи Општи-не Ириг и Факултета техничких наука у Новом Саду.

У име Факултета техничких наука потписивању уговора су присуствовали др Илија Ћосић, декан поменутог фа-култета, Зора Коњовић, шеф катедре за рачунарске науке, Радивоје Динуловић, профе-сор урбанизма и архитектуре, Горан Вујић, директор депар-тмана за заштиту животне сре-дине. У улози домаћина били су председник Општине Ириг др Радован Ерцеговац, председ-ник СО Владимир Петровић, начелник Општинске управе Оливера Филиповић са са-радницима.

Овај уговор посвећен је будућим заједничким циљевима као што су обезбеђивање креативног инжењерског ка-дра, подршка иришкој општи-ни у областима електронског пословања, заштите животне средине, енергетске ефикас-ности, регулационих и урбани-стичких планова, развоја при-вреде и повећање њене кон-

курентности на тржишту.

-Разматране су могућности електронског по-словања у Оп-штинској упра-ви, а то је први корак у увођењу комуникационе инфаструктуре у општини, чиме ће грађани брже и лакше долази-ти до потребних докумената. Го-сте смо упозна-ли и са пројектом будућег услужног центра чија је изградња при крају. Очекујемо помоћ Факултета техничких на-ука у доношењу урбанистичких планова и планова детаљне регулације: предност ће има-ти израда регулационог плана центра Ирига како бисмо вра-тили некадашњи сјај ове фруш-когорске престонице. Једна од тема био је и отпад - догово-рена је израда плана санације дивљих депонија како би се конкурисало за средства код Фонда за заштиту животне сре-дине и покрајинских фондова-каже председник СО Ириг Вла-димир Петровић.

Уговором је прецизирано узајамно поверење и солидар-ност у наступу према трећим лицима, обострано пружање најповољнијих услова у изра-ди пројеката, као и поштовање међусобних пословних потреба.

У погледу инжењерских ре-сурса, предвиђена је студентска пракса за студенте овог факул-тета у органима управе и јавним предузећима иришке општине, стипендирање најуспешнијих и посебно талентованих студе-ната, организовање курсева, семинара и радионица, са те-матиком која је усклађена са потребама Општине Ириг.

Пројекат "Кућна нега и помоћ у

кући", који је оства-рен у сарадњи са Покрајинским секре-таријатом за рад, запошљавање и рав-ноправност полова, као и Покрајинским заводом за родну равноправност, бли-жи се крају. Циклус се завршава 30. априла, а иришка општина ће се поново пријавити на конкурс за јавне радове који расписује Министарство економије и ре-гионалног развоја.

До краја прошле годи-не пројекат је финансира-ла Покрајина, од тада па све до краја трошкови програма покривају се из буџета Општи-не Ириг. Средства добијане од надлежног Министарства из-носила су 3,1 милион динара, у пројекат је укључено 18 за-послених лица, рад се одвијао са око 200 корисника у свим насељима иришке општине.

О ефектима досадашњег рада координатор и аутор пројекта Војислава Суботић

из Нерадина каже:-Када сам недав-

но изнела резул-тате упитника који су попуњавали ко-рисници, јасно је задовољство постиг-нутим, као и заинте-ресованост да се про-грам продужи. Јасно је било од почетка да за ова питања сви имају слуха, да су то проблеми са којима

се свакодневно сусрећемо у најближој околини. У почетку је било неповерења, било је питања како постоји нешто до-бро а да се заузварт не тражи ништа, и да се ништа не плаћа. Све ово смо брзо превазишли, стекли поверење и велики број задовољних корисника. За ода-бир корисника није било посеб-них критеријума, прихваћен је свако коме је помоћ била по-требна, приоритет су имала теже покретна и непокретна лица која живе сама. Углав-ном су сви преко 65 година старости. Врсте помоћи које наше неговатељице пружају су разноврсне.

КУЋНА НЕГА И ПОМОЋ У КУЋИ

Пројекат се завршава 30. априла

Војислава Суботић

САРАДЊА ИРИГА И ФАКУЛТЕТА ТЕХНИЧКИХ НАУКА

У првом плану електронско пословањеУвођење електронике у Општинској управи само ће бити први корак у реализацији комуникационе инфраструктуре - каже председник СО Ириг Владимир Петровић

Председник СО Ириг Владимир Петровић

Познати инђијски вајар Радивоје Блечић Блека

изложио је, средином марта, у холу Културног центра општи-не Беочин четрдесетак радова у дрвету и камену. Ово је 74. по реду самостална поставка уметника који располаже опу-сом од преко две хиљаде скул-птура, углавном инспириса-них природом и животињским светом. Такође, у Беочину је Блека представио неколико радова чији називи опомињу

(Хирошима, Аушвиц), затим портрете великана у рељефу (Његош, Тесла), бројне фигуре животиња и птица (Дивокоза са Романије, Жирафа, Мајмуница, Ласта, Рода, Орао, Делфин...). Инспирацују и материјал за свој рад инђијски уметник најчешће проналази на обала-ма Дунава и у његовим ритови-ма, а скулптуре му одишу неве-роватном снагом, истовремено једноставношћу, племенитошћу и елеганцијом.

Приликом послед-ње посете бео-

чинској општини, по-четком марта, пред-седник Извршног већа АП Војводине др Бојан Пајтић обећао је да ће од-мах по доношењу покрајинског буџета бити пребачена већ одобрена сред-ства за завршетак Спортско пословног центра "Беочин". То значи да би, почет-ком априла, могли да почну финални радови на уређењу простора око, иначе, комплет-но завршеног и опремљеног објекта. Остала су још три при-ступна пута и плато, паркинзи, јавна расвета...

Започета пре десетак го-дина, импозантна грађевина на улазу у Беочин је "сто одсто" завршена, опрема у сали монтирана, урађени су прикључци за струју, гас, воду, канализацију. Добијена је и привремена употребна дозвола на 12 месеци, каже директор Владимир Чворовић, док је коначна условљена уређењем спољног простора. А и ти радо-ви су уговорени, чекају се само средства из Фонда за капитал-на улагања Војводине.

Спортско пословни центар "Беочин", површине око 4.100 квадратних метара, послује као јавно предузеће. Распола-же великом двораном са 600 фиксних седишта, уз могућност да прими укупно и до хиљаду посетилаца. У њој ће се од-ржавати рукометни, кошар-кашки, одбојкашки и тениски мечеви, док су четири мале сале намењене за борилачке спортове, стони тенис и фит-нес. Пословни простор заузима сто квадратних метара, а ту су још и просторије за рад служби јавног предузећа, сала за са-станке, кафе ресторан са педе-сетак места.

Осим клубова у саставу Спортског савеза општине

Беочин, каже Чво-ровић, овај веле-лепни простор ће моћи да користе клубови са стра-не и рекреативци, у њему ће се од-ржавати приредбе културно-забавног и другог карактера.

Средства за изградњу СПЦ "Бе-очин" обезбеђена су из општинског буџета, компаније Лафарж БФЦ, по-крајинског Фонда за капитална улагања, као и самодоприно-

сом МЗ Беочин град. Д. П.

ИЗЛОЖБА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ

Блекине скулптуре

Радивоје Блечић са својим скулптурама

СПОРТСКО ПОСЛОВНИ ЦЕНТАР "БЕОЧИН"

Ускоро завршни радовиСпортска хала добила привремену употребну дозволу, пошто у априлу предстоје радови изван објекта

Премијера "Оскара"

Беочински позоришни амате-ри, окупљени у КУД "Бри-

ле", са успехом су, 20. марта, премијерно извели предста-ву Оскар Клода Манијеа, у режији Јулијана Урсуле-скуа. Носиоци главних уло-га су Ранко Симић, Ратка Дулић, Драгана Крајишник, Дејан Костадиновић и други, сценографију и костиме урадио је Марко Тобџић, а музику Слободан Боб Живковић. Прва реприза заказана је за четвртак, 26. март.

Изглед велике спортске дворане

Среда, 25. март 2009. 15

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Награда ЕРСТЕ Фондације за друштвене интеграције за 2009.СЕДАМДЕСЕТ ЈЕДАН ПРОЈЕКАТ У ФИНАЛУ ЗА НАГРАДУ ОД 295.000 ЕВРАУ конкурсу за награду 2009. учествовало 1300 пројеката из осам земаља

ЕРСТЕ Фондација је саопштила да је изборна комисија уврстила у ужи избор 71 пројекат, који улазе у финале Награде за друштвене интеграције ЕРСТЕ Фондације. На овогодишњем конкурсу при-стигло је више од 1.300 пријава организација из 8 земаља југоисточне Европе, од којих је 960 испуни-ло критеријуме.

Једина награда ове врсте има за циљ да ода признање и промовише организације и пројекте који теже стварању стабилног и праведног друшт-ва које укључује особе у неповољном друштвеном положају и угрожене групе. Сви пројекти оцењени су на основу делотворности и конкретне добробити за друштво.

Од укупно 71 пројекта, 18 пројеката из Србије ушло је у ужи избор, а детаљну листу са именима свих организација можете видети у приложеном до-кументу.

У наредним месецима, међународни жири од 17 стручњака одабраће 10 победничких пројеката и 10 почасних награда. Церемонија доделе награда биће одржана у Букурешту, 25. јуна 2009. године.

Од почетка 2007. године, кад је установљена, награда ЕРСТЕ Фондације се проширила и у обиму и у величини. Висина награде се скоро упетостручи-ла, са 85.000 евра у 2008. на 295.000 евра, колико ће бити додељено у 2009. години, а листа земаља учесница је проширена.

Награда ЕРСТЕ Фондације за друштвену интеграцију је део програма ЕРСТЕ Фондације који је посвећен друштвеним питањима. Циљ тог про-грама је обликовање таквог друштва у Европи које омогућава равноправно учешће свих људи који су спремни да преузму одговорност и да је искористе за опште добро.

Више информација можете прочитати на сајту: www.integrationaward.org

ЕРСТЕ Фондација је активна у региону централне и југоисточне Европе. Заједно са својим партнери-ма, Фондација спроводи низ активности ради до-бробити друштва. Основана 2003, Фондација је по-чела с радом две године касније развивши три про-грама: социјална питања, култура и европа. Пошто је правни наследник прве аустријске штедиони-це, старе 190 година ”Erste oesterreichische Spar-Casse”, ЕРСТЕ Фондација је главни акционар Ерсте Гроупе и стога једна од највећих институција ове врсте у Европи. Посвећеност друштву заснована је на историјским коренима. ЕРСТЕ Фондација штити будућност ЕРСТЕ Групе као независна компанија и поново инвестира свој профит у активности које промовишу опште добро.

Седамнаест фрушкогорских манастира јединствене лепоте, као бисери у низу, сме-

шетених у срцу Фрушке горе, који се као горо-стаси издижу изнад њених пејзажа и владају околином, допринели су да Фрушка гора заслу-жено носи епитет српског Атоса. Обнова њених манстира траје више деценија, претходних го-дина је по том питању направљен значајан помак. Ове године настављена је детаљна реконструкција манастира Кувеждин, јединог у Србији посвећеног Светом Сави, који ће до краја године, по тврдњама надлежних, синути у пуној лепоти.

-На југозападним обронцима Фрушке горе, северно од села Дивош сместио се манастир Ку-веждин. Од некадашњег манастирског комплек-са сачињеног од цркве, три крила конака, ко-ридора са западне стране и економских зграда, након рушења и минирања у Другом светском

рату, сачувани су једино црква и делови нека-да монументал-них манастир-ских конака. Судећи према предању, Ку-веждин и Ши-шатовац осно-вао је српски војвода и пос-ледњи српски деспот Стеван Штиљановић 1520.године, наводи Татјана Јесретић, исто-ричарка умет-ности у Заво-ду за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Обнова Кувеждина, одакле је и поникла светосавска химна, почела је још 1997.годи-не и одвијала се у неколико фаза, зависно од приспећа средстава. Комплетну пројектну документацију за обнову конака и ентеријера цркве урадио је митровачки Завод за заштиту споменика културе у сарадњи са Републичким заводом, док су средства обезбеђена преко Министарства културе и вера, као и локалне самуправе.

-Прошле године урађена је дренажа, како би се црква Св.Саве заштитила од влаге настале поремећајем водотокова услед минирања, као и сливањем воде са околних узвишења. У току су радови на обнови конака и југоисточног кри-ла, где се тренутно ради реконструкција пода и хорског балкона. До краја године комплетно ће се обновити ентеријер, са реконструкцијом чу-веног иконостаса, који представља ремек-дело српског барока и класицизма 18.века. Сачува-но је 20 икона дело сликара Павла Симића, који је осликао и ентеријер цркве. Према сачува-ним фотографијама реконструисаћемо и униш-тени дуборез, рад Георгија Девића, најављује Љубиша Шулаја, директор Завода за заштиту споменика културе у Сремској Митровици.

Н.Б.-Ј.З.

Великани наше културе у манастирима

Већина фрушкогрских манастира подигнута је у 16.веку, да би тешко страдали за време честих упада Турака, тако да су рестаурацијом у 18.и 19.веку изгубили првобитни изглед рашког и моравског стила, те попримили елементе барока и класицизма. Највећа оштећења претрпели су у Другом свет-ском рату, када су пустошени, пљачкани, а неки и потпуно уништени. Њиховом значају доприносе и великани наше кул-туре који су у њима боравили и радили: Доситеј Обрадовић у Хопову, Лукијан Мушицки и Вук Караџић у Шишатовцу, Ила-рион Руварац у Гргетегу.

Назив„Мађарски назив за Кувеждин (каменито место) забеле-

жен је још почетком 15. века. О манастиру Кувеждин постији предање да су градили исти ктитори који су 1520. године подигли Шишатовац, те да су мајстори Јован и Гашпар из приморја, обе цркве саградили на сличан начин. Најстарији помен о Кувеждину потиче из турског времена. Сачуван је у једном минеју, који је писан 1569. године. Постоји прет-поставка да су калуђери из Милешева утицали на градњу и доциније уређење кувеждинске цркве, као што су они из Жиче водили грађење цркве у Шишатовцу“, пише историчар Радомир Прица у књизу „Насеља у Срему“.

ОБНАВЉА СЕ МАНАСТИР КУВЕЖДИН

Здање ће до краја године синути у пуној лепотиУ току су радови на обнови конака и југоисточног крила, где се тренутно ради реконструкција пода и хорског балкона

Манастир Кувеждин

Уништена црква Св. Саве

Реконструкција ентеријера

Среда, 25. март 2009.16

Већ крајем ове недеље, како нам је рекла координатор

др Данијела Станковић Ба-ричак, почеће да се реализује пројекат Центра за превенцију инђијског Дома здравља „ Превенција хроничних не-заразних болести код ром-ске популације на територији Општине Инђија“. Пројекат је одобрило Министарство задравља а његова вредост је 498 хиљада динара и односи се на одрасло ромско становништ-во које ће на овој територији бити бесплатно прегледано а уз то добиће и хигијенске па-кете. Вршиће се и едукација Рома о унапређењу и чувању сопственог здравља. Овај

пројекат Центар за превенцију Инђија добио је јер су претход-на три која су се односила на унапређење здравља ромске популације у Декади Рома која траје од 2005. до 2015. године, изузетно добро примљена.

– Инђија има традицију у овоме, тако да ће крајем ове недеље мобилна јединеица Центра за превенцију изаћи на терен и почети с прегледима и расподелом хигијенских пакета – каже др Данијела Станковић Баричак. Њима ће се прегле-дати шећер и холестерол у крви и крвни притисак и брза детекција ризичнијих и оболе-лих и они ће бити упућени на даље лечење. Г.М.

Протеклих десетак дана у Дому здравља у Руми

одвијало се у знаку успеха због набавке нове опреме која ће допринети ефикаснијем функционисању појединих служби, али и радости због но-вих радних књижица. Румски Дом здравља је и до сада био у врху Србије по развијености у области примарне заштите, најновији успеси само ће га учврстити на тој позицији.

У дворишту ове здравствене установе одскора је ново сани-тетско возило "ситроен" комби, уствари мини-бус, намењен за превоз пацијената који су на дијализи, а таквих је у румској општини 22. Дијализа се сва-кодневно, у три смене, одвија у Општој болници у Сремској Митровици.

Средства за ово возило, у вредности од 2,5 милиона ди-нара, обезбедио је Покрајински секретаријат за здравство и филијала Републичког заво-да за здравствено осигурање у Сремаској Митровици. Кључеве мини-буса је, 21. марта, Румљанима званично уручио заменик покрајинског секретаријата за здравство Бо-рис Копиловић.

О још неким новинама у раду говори нам в.д. директор Дома здравља др Весна Савчић:

-Нова опрема стигла је и у кабинет за плућне болести, то је спирометар за који је покрајински секретаријат за здравство издвојио 790 хиљада динара. У функцију је стављен и стари рендген апарат, после паузе од две године, тако да сада располажемо са два апа-рата ове врсте. Из сопствених средстава набављена је комора за развијање РТГ филмова, у шта је уложено 520 хиљада ди-нара. Посебна радост била су нова запошљавања: 16. марта овде је било и суза радосни-ца - подељено је 40 решења за стални радни однос. Реч је о лицима која су у Дому здравља радила и по осам-девет година на одређено време, заступљени су сви профили, од спремачица до лекара. Сада имамо укуп-но 385 запослених радника. Вредан помена је и нови реги-

страфон који је набављен за службу Хитне помоћи: њиме се региструју сви разговори између пацијената и особља ове службе. Дакле, тим је снабде-вен мобилним телефонима уме-сто досадашњих радио-станица које и нису биле у функцији, тако да су лекари користили сопствене телефоне.

Када је реч о специја-листичким службама, покри-веност је солидна: недостају по један очни лекар, интерни-ста, гинеколог и специјалиста за ухо, грло, нос. У свих 16 села румске општине лекар опте праксе присутан је сва-ког дана. Због новог Закона о здравственој заштити, пре-кинут је долазак спољних са-радника из Сремске Митрови-це у румски Дом здравља, а то су хирург, ортопед и дечији ортопед. За њихово поновно ангажовање потребна је до-звола Министарства здравља Србије.

На крају овог рапорта из Дома здравља поменимо и Базар здравља који је 21. марта орга-низован у Путинцима. Лекари Дома здравља мерили су меш-танима Путинаца шећер у крви, холестерол, притисак, било је лепљења и чишћења протеза. Због великог интересовања за ову врсту лечења, сличне акције ће се наставити и у другим ме-стима румске оптине.

К. Кузмановић

Фонд солидарности Србије обезбедио је још 45 милио-

на динара ради исплате шест минималаца за 240 радника "Шећеране"АД и девет минима-лаца за преосталих 27 радни-ка "Матроза" као и доприносе по основу повезивања њиховог стажа. Решења о исплати мини-малаца уручена су радницима фирми у стечају прошлог петка у Сремској Митровици.

Ово није први пут да Фонд солидарности Србије обезбеђује средства за радни-ке из Сремске Митровице, под-сетио је Јаблан Обрадовић, директор Фонда, додајући да се уручивањем решења о ис-плати минималаца исплаћује само део потраживања која су фирме остале дужне својим радницима.

- Фонд солидарности је државна установа, финансира се из буџета јер је, од пре три године када је основан, држа-ва преузела обавезу да намири део дугова радницима како би они што пре могли да дођу до новца за основне потребе. Ово

је максимум оног што држава може сада да учини, то је начин исправљања неправде и сма-трамо да су средства добродо-шла - рекао је Обрадовић.

Иначе, Фонд солидарности је крајем прошле и почетком ове године за митровачке раднике обезбедио средства у износу од 2,3 милиона евра. То је сума којом су исплаћени минимал-ци за више од хиљаду радника "Матроза", а сада је обезбеђено још 45 милиона динара. Ово је сума са којом се може отворити низ нових радних места, покре-нути неки бизнис што би било и најбоље улагање, сматра ди-ректор Фонда, али људи то не могу сами и требало им помоћ.

Стеван Ромаков, председ-ник Општинског већа Савеза са-мосталних синдиката каже да је "Шећерана" четврто митровачко предузеће које остварује сред-ства из Фонда солидарности.

- Најсрећнији бих био да наши радници више не морају да користе овај фонд. Према Закону о стечају радницима припада 12 минималаца, ових девет они добијају из фонда,

а остало треба да добију из стечајне масе предузећа или од његове продаје - рекао је Ромаков.

Уручивање решења наишло је на одобравање радника. Петар Радишић, бивши рад-ник Шећеране" каже да новца никад није превише и да он добро дође увек, али би био најсрећнији када би његова бивша фирма поново радила и запошљавала раднике.

Већ сада је извесно да ће у овој години Фонд солидарности имати много активности али и тешкоћа око обезбеђивања средстава. Јер, тек сада су обезбеђена средства за акту-елне исплате у Сремској Ми-тровици.

- С обзиром да ове године тре-ба да се заврши приватизација друштвених предузећа, а сва предузећа су већ сада у недаћама и дугују, очекујем већи прилив захтева у Фонд тако да ће треба-ит и више средстава за исплату минималаца - оценио је Јаблан Обрадовић директор Фонда со-лидарности Србије.

С.Ђаковић

ПРОЈЕКАТ ЦЕНТРА ЗА ПРЕВЕНЦИЈУ У ДЕКАДИ РОМА

Унапређење здравља ромске популације

Координатор пројекта др Данијела Станковић Баричак

РАДНИЦИМА "ШЕЋЕРАНЕ" СТИЖУ СРЕДСТВА ИЗ РЕПУБЛИЧКОГ БУЏЕТА

Обезбеђен новац за минималцеОко 240 радника "Шећеране" и 27 преосталих радника "Матроза" добило решења о исплати минималаца из сред-става Фонда солидарности Србије. Решења уручио дирек-тор Фонда Јаблан Обрадовић

Повезивање стажа

Уплата средстава за повезивање стажа могућа је тек када се исплате ми-нималци свим радницима одређене фирме. То важи и за раднике "Матроза" који су у међувремену стек-ли услове на пензију, а нису је остварили управо због неуплаћених допри-носа. По речима Јаблана Обрадовића у ове послове ће се ускоро кренути али ће поступак потрајати јер се ради о 1.100 радника.

Потписивање решења

о минималцима

НОВИНЕ У РАДУ ДОМА ЗДРАВЉА "РУМА"

Санитетско возило за пацијенте на дијализиКључеве возила уручио заменик покрајинског секретара за здравство Борис Копиловић

Нови мини-бус у Дому здравља

Др Весна Савчић

Сви митровачки основци који до матичне школе морају

да путују имају организован бесплатни аутобуски пре-воз, али не и средњошколци. Јер, од јануара ове године ресорна градска управа по-чела је да примењује закон, односно увела нова прави-ла у регресирању превоза средњошолаца. Суштина им је да се не субвенциони-ше превозник, већ директно средњошколац и то преко школе.

У Сремској Митровици, према слободној процени, школује се више стотина средњошколаца-путника и да би стигли на наставу они сада бирају најповољнијег међу превозни-цима. Конкуренција је, иначе, велика јер аутобуски превоз овде обавља више таквих фирми из града, околине па и шире.

Град и покрајина обезбеђује средства за регресирање пре-воза срењошколаца, али је овај сада новац намењен само најугроженијима. Зорица Гашпар, начелница Управе за образовање, културу и спорт подсећа да је по Закону о осно-вама система образовања и васпитања локална самоупра-ва у обавези да обезбеди пре-

воз ученика основних школа на нивоу Града и да та сред-ства опредељују сваке године за све основце који путују из приградских насеља у матич-не школе, или из свог места до места где постоји осамораз-редна школа. Средњошколско образовање није обавезно, а и закон не обавезује локалну са-моуправу да регресира превоз за средњошколце.

- Покрајина нам у ове наме-не опредељује одређена сред-става, исто толико средстава обезбеђујемо и ми, а новац сада иде за превоз средњошколаца који испуњавају одређене критеријуме: деци из соци-јално угрожених породица који немају негативне оцене. Раније су овај регрес добијали сви, а од јануара спроводимо нови начин рада. Определи-ли смо се да не субвенциони-шемо превозника већ дирек-тно, преко школа, средства да пребацујемо деци. Сада дете први пут може да бира са којим ће превозником да путује до школе, то му је плаћено на основу месечне карте - рекла је Зорица Гашпар, додајући да ово има вишеструку корист, јер су поједина деца користи-ла превоз разних превозни-

ка, општина је плаћала само једном којем је тај посао био поверен, тако да субвенцију нису осетили сви на месечним картама. Они који имају право на регресирање превоза могу да путују са ким хоће, донесу месечну карту на основу које се пребацују школи средства а она иду на рачун самог уче-ника који их правда копијом карте. Ово право имају деца из материјално угрожених по-родица њима је обезбеђен сто-процентни износ месечне кар-

те и таквих је за сада око 150 средњошколаца.

Сремскомитровачки "Срем-експрес" годинама и деценијама има веома успешну и коректну сарадњу са митровачком оп-штином, данас градом Сремска Митровица, подсетио је Дра-ган Кузминац, директор ак-ционарског друштва и додао да та фирма са Градом Срем-ска Митровица сарађује у об-ласти регулисаној Законом о друмском саобраћају али има и чисто комерацијално-пословну сарадњу.

- Сваке године сарадњу смо решавали на различите начине, последњих година путем тендера и закључења појединачких уговора о пре-возу ученика основих школа и превозу ученика средњих школа односно у делу регресирања ученичког пре-воза. Овај режим, нажалост, ове године нисмо успели да успоставимо у делу превоза средњошколаца, јер се нисмо договорили са ресорном град-ском управом око регресирња. Општина се одлучила за дру-ги вид регресирања што за нас има директне економске последице - рекао је Драган Кузминац.

За надлежну митровачку управу нови начин регресирања превоза средњошколаца је најправеднији начин, јер како рекоше превозници треба да се условима боре на тржишту.

С.Ђаковић

У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ ПРИМЕЊУЈУ НОВИ НАЧИН СУБВЕНЦИОНИСАЊА ПРЕВОЗА СРЕДЊОШКОЛАЦА

Субвенција онима којима је намењенаКоме регрес?

Из докумената Градске управе за образовање види се ко и како остварује пра-во на регресирани превоз до школе и назад. Трошак месечних карти финанси-ра се на основу спискова ученика који испуњавају следеће критеријуме : просек примања по члану домаћинства не може бити већи од износа утврђеног за исплату дечјег додатка и на основу успеха на ква-лификационом периоду за текућу школску годину - не-гативна оцена укида право овог финансирања. За тач-ност података одговоран је директор школе, а школе су дужне да добијена сред-ства на име регресирања превоза уплате на рачун ученика.

Нелојална конкуренција

У "Сремекспресу" сматрају

да се енормно повећава број такси превозника који де-латност обављају супротно закону, посебно када се ради о линијском превозу. Таксисти углавном врше линијски превоз, стају на јавним стајалиштима, узимају путнике испред аутобуса и слично. Зато у "Сремекспресу" сматрају да они обављају комунал-ну делатност и да то треба да буде заштићено.

АУТОМОБИЛИЗАМ И САОБРАЋАЈ СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК

17

Сајам аутомобила у Београду27.3. - 5.4. 2009

Среда, 25. март 2009.Аутомобилизам и саобраћај18

У циљу пружања социјалне сигурности породицама

са децом која путују у средње школе, почетком ове школске године у шидској општини је одобрено финансирање пре-воза ученика средњих школа из општинског буџета.

Према речима Драгане Вујадиновић, из Одељења за општу управу и друштве-не делатности у Општинској управи Шид, формирањем нових критеријума, у одно-су на протекле године сада су знатно побољшани услови за финансирање превоза ученика.

- Новим критеријумима повећан је број категорија оних који могу да користе ове субвенције. На тај начин су, заправо, обухваћени сви ђаци, јер су најважнији услови да је дете путник и да има преби-валиште на територији општи-не Шид. Сва деца нису оства-рила исти проценат попуста,

јер то зависи од тога у којој категорији се налазе. Тако у овој школској години 443 уче-ника остварује попуст од 30 посто код превозника „Шидек-спрес“, 87 код „Бобан превоза“ и 25 код „Сремекспреса“, док је број оних који имају потпуно бесплатан превоз знатно мањи, њих је укупно 34 на подручју целе општине – каже Драгана Вујадиновић.

Општинском одлуком утвр-ђено је да право на надокнаду у висини пуног износа цене карте имају деца погинулих бораца, затим деца без оба родитеља, деца ратних војних инвалида и цивилних инвалида рата, деца корисници туђе неге и помоћи, материјалног обезбеђења, као и деца ометена у развоју. Пра-во на субвенцију из општин-ског буџета у висини од 30 по-сто имају сви други ученици са пребивалиштем на територији општине Шид, као и деца са привременим боравком, одно-сно избегла и прогнана лица, која путују у Шид и Сремску Митровицу.

Субвенција се односи на сва села шидске општине, односно на превоз од тих села до Шида и Митровице и назад, а важи за целу школску годину.

С. Михајловић

На подручју шидске општи-не већ годинама уназад

лидер у превозу путника је предузеће „Шидекспрес“. Ова фирма са 48 запослених, по-ред превоза путника и терета,

од скора је почела да се бави и шпедицијом.

Према речима Саше Ђекића, заменика директора, с обзиром да су недавно купили део пла-ца иза аутобуске станице, где

се налазе радионица и пар-кинг, сада им је у плану да на том простору отворе технички преглед путничких и теретних возила, као и регистрацију.

- Ширењем пословне по-

нуде желимо да превазиђемо финансијске тешкоће са којима се свакодневно суочавамо у обављању наше основне де-латности. Највећи проблем представља нам рад такозва-них „дивљих“ такси превоз-ника, који не само што нам преузимају већи број путника, него, често користе и простор намењен за стајање аутобуса - каже заменик директора „Ши-декспреса“ Саша Ђекић.

Иначе, „Шидекспрес“ поред линијског и ванлинијског пре-воза путника, у оквиру слобод-них вожњи обавља и превоз ученика основних школа на територији шидске општине. Имају редовне линије за сва села, а ред вожње одобрава општина.

- Наши аутобуси, такође, возе и до Београда, Новог Сада, Бијељине, Брчког, Сремске Ми-тровице, Осијека, а сада смо у поступку добијања дозволе за Хрватско приморје. Тим линијама биће обухваћена сва места од Шибеника, преко Сплита, па до

Макарске. С обзиром да постоји интересовање путника, у најави су нам од 1. јуна и нови поласци за Београд и Нови Сад. Поред постојеће две, биће уведене још четири нове линије за Нови Сад, односно још једна за Београд, поред већ три постојеће. Ауто-буси ће као и до сада из Шида ићи преко Сремске Митровице и Руме. Ове године имамо у плану и да повећамо наш возни парк, који се тренутно састоји од 21 аутобуса и шест камиона – каже Саша Ђекић, заменик ди-ректора.

А лепа вест, која ће сигурно обрадовати све оне који се возе аутобусима „Шидтранса“ јесу ниже цене карата које ће на свим приградским линијама од 1. априла бити смањене од 20 до 30 посто. С. Михајловић

„ШИДЕКСПРЕС“ ИЗ ШИДА

Ширење пословне понудеПоред подручја шидске општине, наши аутобуси возе и до Београда, Новог Сада, Бијељине, Брчког, Сремске Митровице, Осијека, а сада смо у поступку добијања дозволе за Хрватско приморје – каже Саша Ђекић, заменик директора овог предузећа

Саша Ђекић, заменик директора „Шидтранса“

Ускоро јефтинија приградска вожња

СУБВЕНЦИОНИСАЊЕ ЂАЧКОГ ПРЕВОЗА У ШИДСКОЈ ОПШТИНИ

Повећан број корисникaНовим критеријумима сада су обухваћени сви ученици, јер су најважнији услови да је дете путник и да има пребивалиште на територији општине Шид – каже Драгана Вујадиновић, из Одељења за општу управу и друштвене делатности

Центар Шида

Драгана Вујадиновић, из Одељења за општу управу

и друштвене делатности

Среда, 25. март 2009. 19Аутомобилизам и саобраћај

Мерења су показала да кроз Инђију дневно прође

17.845 возила плус теретњаци што даје број од 21.000. То је по речима стручњака са Фа-култета техничких наука, де-партман за саобраћај Универ-зитета у Новом Саду који су радили мерења, равно дневној фреквенцији саобраћаја на Ибарској магистрали. Са затварањем једног од новосад-ских мостова и преусмеравања теретних возила кроз Инђију, проблем саобраћаја избио је у први план па је руководство оп-штине заједно са Дирекцијом за изградњу кренуло у решавање овог акутног проблема.

С обзиром да регионални пу-теви пролазе кроз центар града

како онај Београд – Нови Сад, тако и Рума – Стари Сланкамен, да би предупредили загушење саобраћаја и аеро загађење у центру града, реконструисане су раскрснице на брегу и код Занатлијске улице, проширене саобраћајнице, постављени се-мафори и преусмерено кретање једног броја возила. Парелелно са овим послом општина се из-борила код Дирекције за путе-ве Србије да се на искључењу са ауто-пута код Бешке по-стави наплатна рампа како би онемогућили, пре свега, шле-перима да се због избегавања плаћања путарине искључују код Пазове а укључују на ауто пут код Бешке и обрнуто.

До почетка ''Универзијаде''

планирана је реконструкција још две важне раскрснице у Инђији – оне код парка пре-ма Новом Саду и раскрснице код Нафтагасове пумпе што треба да појача безбедност саобраћаја у граду.

У намери да предупреди загушење и направи више реда у саобраћају Дирекција за изградњу општине Инђија је наручила три пројекта везана за план техничке регулације саобраћаја, оправданост изградње подземних гаража и решавање питања јавног пре-воза, што су крајем јануара ове године презентовали стручњаци Техничког факул-тета, департман за саобраћај у Новом Саду, руководству инђијске општине.

- Урадили смо снимања постојећег стања хоризонтал-не, вертикалне и светлосне сигнализације у односу на вози-ла, бициклисте и пешаке. Уоче-на су одступања од стандарда који уређују ову област и недо-статак 343 саобраћајна знака. Након анализе предложили смо измене постојећег стања по улицама и фазну изградњу би-циклистичке стазе, рекао је мр Милан Симеуновић, дипло-мирани инжењер саобраћаја на Техничком факултету у Новом Саду.

Предочено је успостављање нове мреже јавног превоза пут-ника која би обезбедила дупло већи број полазака и заначајно смањење километраже аутобу-

са што би утицало на смањење трошкова.

Инђија је одмах на-кон Београда увела напла-ту паркирања путем СМС. Направљено је више реда у граду и ако се изузму пијачни дани није проблем наћи место за паркирање у строгом цен-тру.Инђија данас располаже са преко 300 уређених паркинг места на којима се врши на-плата паркирања и са великим паркиралиштем поред дома здравља где се паркирање не наплаћује. У служби прављења саобраћајног реда два пута недељно је ангажовано паук возило које стиже из Новог Сада. С обзиром да Паркинг служба ради у оквиру Дирекције, ово јавно предузеће је најавило

куповину специјалног паук возила које би свакодневно било у функцији.

Све ово, када је реч о паркирању, задовољава тре-нутне потребе. Међутим, ако се развој града настави досадашњим темпом у блиској будућности могући су пробле-ми са паркирањем.

- Једно од решења је изградња подземне паркинг га-раже. У првој фази би то било испод Трга Слобода где би се обезбедило 197 паркинг места а у другој испод пешачке зоне према пошти. Све укупно би било обезбеђено 519 паркинг места, рекао је председник оп-штине Инђија Горан Јешић.

Када је реч о саобраћајној инфраструктури на подручју инђијске општине недавно је отворен локални пут Инђија – Јарковци који ће у исто време бити и део обилазни-це око Инђије. Ове године је планирана изградња локал-ног пута Сланкамен - Сурдук. Када је реч о обилазници која представља трајно решење за измештање транзитног саобраћаја из града, пре две године изграђена је деоница која спаја две индустријске зоне – ону према Старој Пазови са оном према Новим Карлов-цима, што такође представља део будуће обилазнице око Инђије. Са актуелизирањем ИТ парка биће настављен други крак обилазнице око Инђије. З.Г.Стефановић

Реконструкција старог новосадског пута ?

Више година уназад републичке власти обећавају грађанима Инђије реконструкцију старог новосадског пута, где је фреквенција саобраћаја изузетно велика, који је у вео-ма лошем стању што је и најачешћи узрок саобраћајки са трагичним исходом. Одавно је урађен пројекат а радови ни-како да крену. Министар Мркоњић је зимус обећао у Инђији да ће радови кренути у мају, онда је нешто касније његов партијски колега Бајатовић опет у Инђији изјавио да су због финансијске кризе слаби изгледи да то буде урађено да би пре две недеље председник општине Инђија Горан Јешић, приликом отврања пута Инђија – Јарковци, рекао да ће бити урађена деоница новосадског пута од Инђије до крста – раскрснице Бешка – Марадик, да је урађен пројекат и да та инвестиција није већа од 300 милиона динара. Шта ће од свега бити остаје да се види.

САОБРАЋАЈ ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПРОБЛЕМА ОПШТИНЕ ИНЂИЈА

Прометније него на Ибарској магистрали

Кроз Инђију дневно протутњи двадесетак хиљада возила

Реконструкције раскрсница, увођење семафора, проширење улица, постављање наплатне рампе код Бешке, ангажовање паук возила... само су неке од предузетих мера – Урађен План техничке регулације саобраћаја, обилазница трајно решење

Горан Јешић

Среда, 25. март 2009.20 Аутомобилизам и саобраћај

У ову годину сремска „Ла-ста“ која послује у окви-

ру СП „Ласте“ Београд ушла је без дотација града Београда за тзв. Ластин тарифни систем за грађане Подунавља и Доњег Срема. Али како каже технич-ки руководилац Станислав Корен, сремски превозник се тако организовао да је успео да поврати велики број путни-ка с тог подручја о чему све-доче и позитивни пословни резултати у прва два месеца ове године.Томе је у једном делу, допринело и преузимање „Војводининих“ линија из прав-ца Чортановаца, Бешке и Крче-дина и склапањем уговорног аранжмана с Општином Инђија о превозу ученика до школе и радника на посао из поменутих места који гравитирају ка Бео-граду и Новом Саду и седишту општине.

Тиме се по речима Коре-на број претплатних маркица повећао за преко две хиљаде. Међутим, проблем срем-ском превознику представља нелојална конкуренција, не само кад су у питању ђачке екскурзије за које је ПО „Ласта Срем“ увек спремна ( у сва-ком моменту може да понуди око петнаестак туристичких и високотуристичких аутобуса), него и конкуренција на редов-ним линијама у виду превоза комби возилима на „дивље“. Најновији је случај с преузе-тим линијама превозника „Војводина“ из места Чортано-ваца, Бешке и Крчедина.

- Против нелојалне конкуренције, као озбиљан превозник борићемо се ква-литетом и ефикасниошћу – наглашава Станислав Корен и најављује да ће с првим пролећним данима ова фир-ма покренути акцију уређења својих стајалишта где ће на сваком бити истакнут возни ред. – Тако ће путници у сва-ком тренутку имати преглед полазака али моћиће и нас да контролишу да ли смо тачни –каже Корен и додаје да су припремљени нови поласци за викенд, за села Подунавља који

ће почети да се примењују од априла месеца. Такође, од првог априла и сво возно особље овог превозника биће униформисано. – Ми смо још увек друштвена фирма која мора да поштује сва правила понашања у саобраћају, чега се, свакако у доброј мери не придржавају наши нелојални конкуренти и то је оно што

путници треба да знају-. Он додаје, да је СП „Ласта“ Бео-град реномирана и велика кућа и да, унутар ње постоји велика доза слолидарности, уколико би нека од њених профитабилних организација запала у финансијску кризу. Против економске кризе бори се унутрашњим ресурсима и сви се придржавају „Ласти-ног“ правила да ни један рад-

ник не треба да добије отказ уколико не наруши правила понашања. Рационализација се односи на прерасподе-лу послова и оснивање не-ких нових служби на нивоу СП „Ласте“, као на пример, службе за пуњење ватро-гасних апарата или службе обезбеђења радника.

Г.Мајсторовић

Допринос Универзијади

У сусрет Униврезијади која ће се, једним делом одржавати и у Инђији, сремски превозник жели да да свој допринос. Како каже Станислав Корен, аутобуске станице у Инђији и Старој Пазови не да ће само добити видео надзор него и мно-го лепши изглед како би се путници што пријатније осећали док бораве у овим станицама.

ПО „ЛАСТА СРЕМ“

Квалитетом против нелојалне конкуренције

Ластини аутобуси: Квалитет у првом плану

Станислав Корен, технички руководилац

САОБРАЋАЈ У БЕОЧИНСКОЈ ОПШТИНИ

Добра аутобуска веза са Новим СадомПокрајина делимично покрива трошкове превоза средњошколаца и студената, а општина у целости путовање основаца - Скеле овдашња специфичност

Пошто беочинска општина нема сопственог аутопре-

возника, за обављање јавног саобраћаја у овој подунавској средини је задужено Јавно предузеће ГСП Нови Сад. Најфреквентнији путнички саобраћај одвија се на релацији Беочин - Нови Сад, у оба сме-ра, а дневно ову раздаљину "покрива" дванаест, па и више полазака. То је разумљиво, с обзиром да велики број Бео-чинаца ради, школује се и обавља свакодневне послове у војвођанској простоници, док је више десетина Новосађана запослено у компанији Лафарж БФЦ и неким другим овдашњим фирмама.

Сваког радног дана, из најудаљенијег Луга креће пут Беочина и Новог Сада десетак аутобуса. На другој страни, из маленог фрушкогорског Грабова, у сеоској режији, свакодневно полазе три ау-тобуске линије. Пошто је то

недовољно, каже начелник Општинске управе Секула Петровић, локална самоу-права је уговорила и један ванредни полазак, који се по-себно плаћа. Јер, због малог броја путника, ГСП-у се не ис-плати одржавање и те линије, па општина издваја 67.000 динара месечно за додатни полазак из Грабова.

Иначе, рачуна се да днев-но око хиљаду путника - уче-ника, студената, запослених - путује на релацији Беочин - Нови Сад и назад, што аутобу-сима или путничким возилима. У функцији су и две дунаске скеле, које повезују Банош-тор и Бегеч, односно Беочин и Футог, а полазе свакога сата, од раног јутра до смркавања. Грађани даље настављају пут аутобусом, углавном до Бач-ке Паланке и Новог Сада. Бар један нови мост преко Дунава, за сада, само је пуста жеља житеља овог краја.

Житељи беочинске општи-не, такође, користе услуге и пролазних, међународних аутобуса, који неколико пута дневно саобраћају на линији Нови Сад - Беочин - Илок - Вуковар.

Ваља истаћи да АП Војводина финансира део путних трошко-ва за средњошколце и студен-те, док општина у целости по-крива трошкове превоза ђака до основних школа у Сусеку и Беочину. Присутан је и све већи притисак пензионера да им се омогуће бесплатне месеч-не аутобуске карте, али општи-на, за сада, није у могућности да им изађе у сусрет. Један од разлога је и чињеница да Беочин није оснивач ГСП-а, па није ни у прилици да ути-че на доношење одлука у тој превозничкој кући.

Коначно, познато је да Спортски савез општине Бео-чин поседује један, додуше прилично стари, аутобус за

сопствене потребе, који по-времено позајмљује и дру-гима. А Беочинска фабри-ка цемента, која је некада у својој режији превозила рад-нике, после приватизације се

ослања на и осталим путници-ма расположиви јавни, одно-сно приватни саобраћај.

Текст и снимак: Д. Познановић

Скела у Баноштору

Среда, 25. март 2009. 21

Раскрснице са кружним током саобраћаја су најбезбедније

и имају највећи проток саобраћаја. Најбезбдније су због потребе да се при проласку кроз раскрсницу мора смањити брзина кретања а то има за резултат да ретке собраћајне незгоде буду са малом штетом и по правилу са евентуалним лаким повредама возача и пут-ника у возилу. Проток возила је повећан због обавезе да се пропушатју возила само са једне стране. По правилу су регулисане саобраћајним зна-ковима тако да возачи возила у кружном путу имају превен-ство пролаза. Возач који улази у раскрнисцу дужан је прпу-стити возила која се налазе у кружном току. Ово првенство обезбеђује лак излазак из рас-крнисце те врло тешко долази до загушења саобраћаја.

Раскрснице са кружним то-ком се разликију према броју саобраћајних трака унутар кружног тока. Тако постоје

раскрнице са једном, две или више саобраћајних трака у кружном току.

Начин кретања возила кроз кружну раскрсницу се разликује према броју саобраћајних тра-ка у кружном току. Раскрснице са једном траком у кружном току су најједсноставије јер се возила крећу искључиво једно за другим. Кретање кроз рас-крснице са две саобраћајне траке зависи од саобраћајне сигнализације о престројавању возила при уласаку у раскрсни-цу и саобраћајне траке у круж-ном току су обележене испре-киданим линијама. Раскрснице са више од две саобраћајне траке, по правилу, немају обе-лежене саобраћајне траке уну-тар кружног тока.

Пример: Раскрсница са кружним током на „Румској малти“

Раскрсница са кружним то-ком у Сремској Митровици на „Румској малти“ има две собраћајне траке у кружном току и сви приступни путеви су са две саобраћајне траке. Саобраћајном сигнализацијом о престројавању возила при ула-ску у кружни ток, одређено је да се за скретање у десно ула-зи десном саобраћајном тра-

ком а за „право“ односно лево (или за полукружно окретање) улази левом саобраћајном тра-ком. Из овога следи да се при скретању удесно излази дес-ном саобраћајном траком а из-лазак при кретању „право“ од-носно скретањем у лево излази левом саобраћајном траком. На овај начин је обезбеђен добар проток возила и при уласку и при изласку из раскрснице.

Најчешће грешке возача се огледају у непоштовању сиганализације о престројавању при уласку у раскрсницу. Не-правилно је, и тиме се чини прекршај, ако се за кретање „право“ преко раскрнице ула-зи десном траком. Није редак случај да се у раскрсницу уђе левом траком а при изласку се користи десна трака или се возачи чак крећу среди-ном коловозне траке (преко обе саобраћајне траке) што је такође прекршај.

О возачима који погреше смер кретања овде не треба го-ворити.

1* Проф.др Крсто Липовац, Љубомир Стефановић,инж, Бранислав Стефановић: Ме-тодика образовања и обуке возача; Аутоас, Ср.Митровица, 2008.

Предузеће „Пољоауто“ из Шида обавља дугогодишњу

продају возила из домаћег про-грама, као и руских возила „Лада“. На основу субвенцио-нисаних услова, које је одобри-ла Влада, за куповину домаћег „пунта“, „Пољоауто“ је продао десетак возила. Податак који не улива наду да ће домаћа возила „фиат“ и „пунто“, односно „за-става 188“ у продаји ићи као алва. Бојазан код потенцијалних купаца је очигледна и поред умањења цене за хиљаду евра, уступањем старијег домаћег возила на рециклажу. Тако фор-мирана цена од шест хиљада евра, са каматом од 4,5 по-сто, је примаљива. Нажалост, оптерећени кућни буџет тешко је оптеретити са накнадних гото-во сто евра. „Застава“ и „југића“ у „Пољоауту“ још има, тако да је „застава скала 55“, по цени од 420.000 динара, а „југо ИН“ кошта 440.000, са ПДВ-ом.

Поред продаје возила, у по-нуди су и оригинални делови за домаћа и страна возила, као и технички преглед возила и регистрација. Све информације о продаји возила, сервисирању,

продаји ауто – делова, прегледу и регистрацији возила, можете добити у Шиду, у Улици Вука Караџића број 5 и 34, или на телефоне: 711-801 и 710-068. М. М.

Одлуком Владе Србије да се за поспешивање домаће

производње омогући и купови-на домаћих возила на кредит с каматом од 4,5 одсто, није наишла на веће интересовање грађана из простог разлога што су породични буџети већ истањени, а редовна примања и радна места све несигурнији.

Јелисавета Марјановић, модна креаторка из Шида: Примања су таква да омо-гућавају само преживљавање. Свако друго веће месечно издвајање би угрозило кућни буџет, а породице са одрас-лом децом имају и далеко веће трошкове. Кредити су повољни, али мислим да је мали број оних који себи могу приуштити нов ауто на овај начин.

Гордана Цветић, трговац из Шида: Имамо "југо" стар 19 година. Још нас служи уз ре-довно одржавање тако да не размишљамо о новом возилу и узимању кредита. Примања су мала, трошкови велики и не

можемо сада себи приуштити нов аутомобил.

Гордана Ковачеић, трго-вац из Шида: Иако возим "фићу", тешко могу да се оду-чим за овакав кредит и на-бавим ново возило. Жеље су једно, а могућности веома мале. Нервира ме када сви причају о "повољностима" јер су шест-седам хиљада евра ве-лике паре.

Милан Радивојшић, пред-седник месне управе Бачинци: Коме не треба нови аутомобил ? Влада је донела добру уред-бу, али за обичне грађане, иако су камате мале, није лако да годинама издвајају стотинак евра месечно. Одлучио сам се да стари "југо" мало "подмла-дим" куповином мало млађег возила уз подношљиву доплату па ћу тако опет бити миран не-колико година.

Ђура Вукелић, пензионер из Сремске Митровице: Мислим да сам једини у Митровици иско-ристио субвенциони кредит. На жалост прича до новог возила није ни мало лака. Треба при-бавити доста папира, жирана-та, залог тог купљеног "пунта" и у готовини око 60.000 динара рачунајући и регистрацију. Не-мам стари ауто за рециклажу, али и поред свих перипетија с папирима, мислим да је ово ретка прилика за куповину но-вог италијанског, а домаћег ау-томобила. М.М.

АНКЕТА "СРЕМСКИХ НОВИНА":

КОЛИКО ЈЕ ИНТЕРЕСОВАЊЕ ГРАЂАНА ЗА КУПОВИНУ ДОМАЋЕ РОБЕ ПО ПОВОЉНИМ КРЕДИТИМА

Т. П. „ПОЉОАУТО“ Д. О. О.

ОВЛАШЋЕНИ ДИСТРИБУТЕР И СЕРВИСЕР ЗАСТАВИНИХ ВОЗИЛА

Раскрснице са кружним током саобраћаја

САВЕТИ ВОЗАЧИМА

Пише: Љубомир Стефановић, инж.Власник ауто-школе „АУТОАС“, Ср.Митровица

Аутомобилизам и саобраћај

Среда, 25. март 2009.22 Аутомобилизам и саобраћај

Када је о саобраћају у румској општини реч, било

да је реч о едукацији возача, или контроли исправности возила, централну позицију заузима Ауто мото клуб "Рума". Поводом предстојећег Сајма аутомобила, у АМК смо раз-говарали о новинама у раду, будућим плановима за евенту-ално проширење делатности.

Мала скица за портрет АМК "Рума" сеже у сада већ дале-ку 1946. годину када је клуб био удружење грађана. По-чев од 1952. године, једна од његових основних делат-ности била је обука возача. Временом, скромно друштво аутомобилиста прерасло је у предузеће које је посвећено - власнику моторног возила. Од тада, па до данас, основни циљ АМК је да омогући свим влас-ницима моторних возила пакет услуга везан за одржавање, сервис и контролу возила. Ши-роки спектар делатности АМК односи се на сервисирање

возила, уз оригиналне резерв-не делове, технички преглед и регистрацију возила са поу-зданим осигурањем, издавање међународних докумената, обуку возача свих категорија, шлеп службу која дежура свих 24 сата, гасну пумпу, лабораторију за баждарење та-хографа, као и продају возила.

О плановима за ближу и даљу будућност, директор Драгана Стојсављевић каже:

-У светлу наступајућег Сајма аутомобила, АМК "Рума" има озбиљне планове у по-гледу проширења продајног асортимана, како путничких и доставних возила, тако и мо-тоцикала и бицикала који су прошлог пролећа у АМК били изузетно тражени, и прода-вани. Ове године озбиљније улазимо у тај посао, тренутно смо у преговорима са увоз-ницима двоточкаша, али и са предузећима која имају производњу у нашој земљи и бившим републикама. Већ после Сајма аутомобила очекујемо нове уговоре о о продају квалитетних моде-ла, наравно и "пунта" који

ће бити по цени која одго-вара платежној моћи наших грађана.

Када је о акцији "Старо за ново" реч, директорка Стојсављевић каже:

-Још увек чекамо одлу-ку Владе Србије и предузећа "Застава ауто" о избору овлашћених продаваца ауто-мобила "Фијата". Надамо се да ћемо ту пронаћи своје ме-сто и омогућити грађанима да уз наше посредовање купе нови ауто, по систему "Старо за ново". Код нас је списак од 145 заинтересованх купаца, људи чекају на одлуку, а ми ћемо их на време обавестити о свим детаљима. Зна се да ће 1. априла први ауто сићи са тра-ке, услови продаје, рокови ис-поруке, као и цена за сада нису довољно прецизирани.

Безбедност у саобраћају је у тесној вези са делатношћу АМК "Рума". Овде истичу да су прошлогодишњи показатељи исправности возила у Србији били поражавајући: од укупно прегледаних возила, 32 одсто су имала неисправан кочиони систем, 14 одсто неисправан систем за управљање. Баш из тих разлога АМК, поред редов-ног учешћа у акцијама АМСС и милиције: "Исправно возило - безбедно возило", од скоро сваке суботе, врши бесплатне контроле возила.

-Оно што је значајно на-поменути јесте да свака интервенција у нашем серви-су повлачи за собом гаранцију за извршену услугу и то на шест месеци. У делокругу на-шег пословања је и могућност учлањења у АМСС, а то зна-чи могућност шлепања вози-ла у земљи, али и земљама у окружењу. Недавно смо свим власницима теретних возила понудили бесплатан технич-ки преглед уз полису АМС осигурања, све у циљу да и у том сектору подигнемо ниво безбедности. Углавном, ула-жемо напоре да АМК Рума возачима буде "прави друг на друму"-истиче директор Драга-на Стојсављевић.

К. Кузмановић

АУТО МОТО КЛУБ "РУМА"

Прави друг на друмуПоводом акције "Старо за ново", још увек се чека одлука Владе Србије и предузећа "Застава ауто" о избору овлашћених продаваца - каже директор Драгана Стојсављевић

Свака интервенција у нашем серви-су повлачи за со-бом гаранцију за извршену услугу и то на шест ме-сеци. У делокругу нашег пословања је и могућност учлањења у АМСС, а то значи могућност шлепања возила у земљи, али и земљама у окружењу

АМК "Рума"

Директор Драгана Стојсављевић

Среда, 25. март 2009. 23Аутомобилизам и саобраћај

Поред буке и угрожености кућа и житеља у Иригу, због натпросечне

саобраћајне фреквенције, велики про-блем је и загађеност ваздуха који уди-шу Ирижани. Како би се дошло до пра-вих података колико је ваздух загађен, у новембру прошле године, у Иригу и на Иришком венцу, вршена су мерења концентрације сумпор-диоксида, чађи и осталих отровних честица. Мерења је финансирао Покрајински секретаријат за заштиту животне средине и одрживи развој, а анализу је извршио Завод за јавно здравље у Зрењанину. Резултати су указали на повећан садржај суспен-дованих честица.

С обзиром да је утицај ових честица неповољан за здравље људи, и ако се

повећава током година може довести до одређених плућних болести, јасно је да је неопходно преусмерити саобраћај ван Ирига.

Тако се, по ко зна који пут, долази до приче о иришкој обилазници, посеб-но ако се зна да центром Ирига дневно пролази више од десет хиљада возила и теретних камиона. На тему обилазни-це ових дана смо поново разговарали у овој сремској варошици, коментар акту-елне ситуације и планова за разрешење проблема дао нам је председник Скуп-штине општине Владимир Петровић:

-Према свим критеријумима, Ириг треба да добије статус загађеног гра-да. Резултати испитивања говоре да је загађеност ваздуха знатно виша од

дозвољене, а све то указује на хит-ност иградње обилазнице. С тим у вези, ускоро очекујемо презентацију идејног пројекта полуаутопута од Руме до ру-мунске границе. Тиме ће бити дефи-нисана траса предвиђеног тунела кроз Фрушку гору што ће одредити и положај обилазнице око Ирига која је горући проблем за Ириг више од две деценије.

Када је реч о саобраћају у иришкој општини, обилазница је највећи, али не и једини проблем:

-Неопходно је урадити проширење регионалног пута Р-130, од Маради-ка до Ирига. Заиста је недопустиво да

један регионални пут има ширину 2,5 метра, ударне рупе угрожавају безбед-ност у саобраћају на овом делу пута. С друге стране, тај правац је битан јер повезује фрушкогорске манастире, Ириг и Инђију, јер је то веома фреквен-тан пут. Све што у овом моменту може-мо, то је да апелујемо да овај пројекат уђе у план Дирекције за путеве "Центар - север" за ову годину-каже Владимир Петровић.

Ирижани више и не воде евиденцију колико се камиона "закуцало" у неке од кућа крај пута, више их брине - колико дуго ће све то да траје. К. К.

АКТУЕЛНО У МИТРОВАЧКОМ "СРЕМЕКСПРЕС" АД

Предузеће има нове већинске власнике Контролни пакет акција сада имају три београд-ске фирме - За две и по године предузеће наба-вило више од 10 аутобуса што доприноси квали-тету обављања основнe делатности

Један од нових аутобуса "Сремекспреса"

КАМИОНИ И ДАЉЕ ТУТЊЕ ИРИГОМ

Обилазница између сна и јавеВише од десет хиљада возила дневно прође центром ирига - Загађеност ваздуха знатно виша од дозвољене

Камиони - пошаст за Ирижане

Сремскомитровачки "Сремекспрес" има нове већинске власнике. То су

три фирме из Београда - "BJN financial" d.o.o, "NP CО" d.o.o и "Bolvesani" d.o.o, које су у поседу по 24,98 одсто акција, јер је трговином на тржишту хартија од вредности претходни већински влас-ник митровачког предузећа продао свој контролни пакет акција.

У суботу, 21. март, одржана је ван-редна Скупштина Акционарског друшт-ва "Сремекспрес" на којој је дефиниса-на нова структура акционарског капита-ла и изабрани нови органи управљања и надзора. Потом је одржана и прва седница новог Управног одбора чији чланови су након конституисања ор-гана управљања изабрали генералног директора и секретара акционарског друштва.

- Овим су нови власници званично ушли у управљање предузећем. Следи упис у Агенцију за привредне регистре којим ће се формално и правно завр-шити посао започет овом променом већинског власника - сазнали смо од Драгана Кузминца, генералног ди-ректора "Сремекспрес"АД, који је ову функцију обављао и у ранијем перио-ду.

Нови већински власници "Сремек-спреса" подржавају пословну политику

и делатности које спроводи предузеће. - Делатност јавног превоза за 2009.

годину дефинисана је одлуком градо-начелника Сремске Митровице на осно-ву спроведеног јавног конкурса крајем 2008. године. Током године сигурно се могу водити разговори у смислу продужења рока за обављање овог пре-воза на територији града. Предузеће је више пута предалагло да се тај рок по-мери на пет година с обзиром на сложе-ност послова, велике инвестиције које такав посао захтева и мишљење да је садашњи рок од године дана прекратак за било какво озбиљно планирање у сек-тору јавних послова везаних за градски и приградски превоз. Предлагали смо и јединственост концепта градског и при-градског превоза. Ово решење постоји у неким градовима Србије и даје веома добре резултате - објаснио је Драган Кузминац, генерални директор Сремек-спрес АД.

Као самостално предузеће "Сремск-спрес" постоји од 1990. године. Прву власничку промену имало је јуна 2006. година, а од тада до сада обновило је своj возни парк са више од 10 аутобуса. Обнова возног парка допринела је ква-литету обављања основних делатности фирме.

С.Ђ.

Среда, 25. март 2009.24

Двадесетог марта у старо-пазовачком Дому здравља

„Јован Јовановић Змај“ при стоматолошкој служби отворе-на је савремена линија метал керамике што ће, с обзиром на досадашње добре резултате још поспешити рад стоматолошке

служе а житељима ове општине омогућити да имају лепе и бли-ставе зубе. Директор ове уста-нове др Милан Вуњак, прили-ком отварања одељења метал керамике, на конференцији за новинаре похвалио је рад ове службе, истакавши да су добро

пословали и ако их је држава „ставила“ на самофинансирање и нису имали никаквих пробле-ма око исплате зарада 34-тво-ро запослених у овој служби. По речима др Вуњка, успели су да покрију зараде, енергенте и потрошни материјал и да оста-не још и за инвестиције. У ову линију уложили су око чети-ри милиона динара. Начелница стоматолошке службе др Вес-на Милинковић је рекла да ће велики избор материјала и савремена техника омогућити да се код људи не примети да ли имају своје зубе или метал-кремичке. Др Вуњак је додао, да ова стоматолошка служба не само да добро ради него и има најповољније цене у односу на друге здравстене установе у околини а с приватницима се, ни не може вршити поређење јер су они далеко скупљи. Али у сваком случају житељи ста-ропазовачке општине, што не спречава ни људе из других средина, имају шансу за лепе и блиставе зубе.

Г.М.

Поред инђијског и старопа-зовачког, Дом здравља „ Др

Драган Фундук“ из Пећинаца је један од три у Срему чији је пројекат о заштити задравља Рома прошао код Министар-ства здравља. За пројекат „Превенција хроничних не-заразних болести код ром-ске популације на територији Пећинаца“, Министарство здра-вља је одобрило 497 хиљада динара. Пројектом ће бити обухваћено 250 одраслих при-падника ромске популације којима ће се прегледати шећер и холестерол у крви и изме-рити крвни притисак и брза детекција ризичнијих и обо-лелих омогућиће упућивања на даље лечење. Поред пре-

гледа пројектом је обухваћен и едукативни део програма који ће, како је у петак, 20. мар-та договорено са директорком ове установе др Љиљаном Арсеновић и др Данијалеом Станковић Баричак, коорди-натором пројекта, водити др Ду-бравка Ковачевић Суботич-ки. Пећиначки Роми ће се у том делу, првенствено упознати о значају систематских прегледа, о значају исхране и одвикавања од пушења и алкохола. Поред тога, Ромима ће се поделити 250 хигијенских пакета.

Како је договорено са ром-ским медијатором и пред-седником Удружања Рома „Ромски напредак“, Иваном Јовановићем из Обрежа,

реализација пројекта почеће почетком априла и обавиће се у местима живљења припадника ромске популације. Јовановић је задужен да организује своје сународнике да дођу на преглед где се договоре, да ли у месну амбуланту или месну заједницу где ће их сачекати мобилна јединица Дома здравља и из-вршити, пројектом предвиђене прегледе. Ово није прва го-дина пројекта о унапређењеу здравља ромске популације у Декади Рома која траје од 2005. до 2015. године. У прет-ходне две године реализован је пројекат о унапређењу здравља жена ромске популације где су обављани бесплатни прегледи и едукација. Г.М.

У холу инђијске Техничке школе „Михаило Пупин“ од 16. до 23. марта одржана је изложба графита, ученика ове школе,

разреда Е13, Дејана Ивановића и Андреје Раденковића, уче-ника осмог разреда ОШ „Душан Јерковић“. Циљ ове изложбе је да графите представи као један вид примењене уметности. – Они се, пре свега баве ликовним изражавањем а графити су им само тре-нутна преокупација. Изузетно су добри цртачи и ово им је једна фаза истраживања – каже професор ликовног у овој школи Саша Рапић и додаје да су ученици на овај начин желели да покажу шта јесу а шта нису графити. По речима професора они графите цртају само на дозвољеним местима. Г.М.

У организацији Пријатеља вина ''Сланкаманка'' у суботу ће се у хотелу Инђија одржати четврти по реду Сајам вина на којем

ће, између осталог, бити уручене златне, сребрне и бронзане медаље. Оцењивачка комисија је донела одлуку да у категорији црвених вина где се такмичио 51 произвођач, златне медаље до-дели Слободану Јовићу из Радмиловца, подруму Гвоздановић из Старог Сланкамена и подруму Живановић из Сремских Кар-ловаца. З.Г.С.

Митровачки Ронилачки клуб "Сирмијум" већ седми пут даје приказ најбољих филмова са Међународног фестивала под-

водног филма који се одржава у Антибу у Француској. Овог пута многобројним љубитељима овог жанра приказана су два филма о ајкулама и по један о подводним инсектима и медузама.

Присутним гледаоцима о филмовима је говорио председник Асоцијације ронилаца Србије Саша Кариук а ретроспективну пројекцију је отворио председик Ронилачког клуба др Мирослав Кендришић. Пројекција је одржана у Клубу "Око".

М.М.

ИНЂИЈА

Сајам вина

ОКОМ КАМЕРЕ

Подводни свет

Ретроспектива награђених филмова

У ТЕХНИЧКОЈ ШКОЛИ У ИНЂИЈИ

Графити као вид уметности

Графити у примењеној уметности

ПЕЋИНАЧКИ ДОМ ЗАДРАВЉА БРИНЕ О РОМИМА

Здравствена заштитита ромске популације

У СТАРОПАЗОВАЧКОМ ДОМУ ЗАДРАВЉА ПРИ СТОМАТОЛОШКОЈ СЛУЖБИ ОТВОРЕНО ОДЕЉЕЊЕ МЕТАЛ КЕРАМИКЕ

За билиставе зубе

Др Љиљана Арсеновић, др Дубравка Ковачевић Суботички, др Данијела Станковић Баричак и Иван Јовановић

Поред апаратуре др Весна Милинковић

Среда, 25. март 2009. 27

Све што ми је рекао било је тачно, али нисам хтео да се покорим његовој придици. Био сам љут на самога себе зато што на то нисам никад мислио.

- Добро, у реду, имаш право… Нисам размишљао о томе, нисам имао времена. За мене је то било секундарно, без важности.

-Ти кажеш да је то неважно ! Ти не можеш да укапираш твојим пролетерско-сељач-ким мозгом да овде народ има други менталитет и неки други начин живота.

- Немам лову.- Ха,ха,ха. Поврх свега си и глуп ! Шта мислиш за шта ти служе те банкарске

картице које имаш ? - Које картице ?- Картице, кретену један што су ти дали у Москви. Зар те то копиле од Курјакова

није научио како један цивилизован човек употребљава банкарску картицу ? Знаш ли барем код за те картице ?

- Сигурно да знам. - Дај ми те картице.- Морам да признам да се никад у животу нисам послужио банкарском картицом.

Знао сам како то функционише, али никад нисам имао прилику да то употребим. У мојој подсвести је куповина нечега могла да се обави само новцем. Чекови, карти-це и остали папири те врсте су били нешто виртуелно. Пружих му картице. Он их пажљиво прегледа и рече изненађујућим гласом :

- Мајку му, па ове две картице вреде више од злата ! Једна важи за Банко ди Рома а друга је Кредит Лионе. Са овим картицама можеш да купиш пола Европе. Треба да знаш да наши оперативци који поседују овакве картице су изузетно рет-ки. Да човек не поверује ! Добро, ево шта ћеш да урадиш : иди у центар града и нађи један добар бутик и обуци се као прави џентлмен и то све у дупликату. Купи неколико кошуља.

- Не, чекај, учинићемо друкчије! Ево како ћемо да поступимо:- Упознаћу те са једном рибом која се добро разуме у те ствари . Она ће ти

помоћи да купиш све што ти треба. Ти то нећеш знати јер си тешка сељачина, а сељаци купују јефтине ствари и немају укуса. Чекај само мало да телефонирам…

Орлов окрете неки број рече :- Здраво Глорија ! Кад си била јуче код мене заборавио сам нешто да ти кажем.

Можеш ли да дођеш одмах овде ? Одлично…

***

Глорија је била једна типична Италијанка. Имала је огромне очи, тако црне да јој се зенице нису виделе. Имала је и дугачке црне трепавице, пуне усне и троуг-ласто лице. Висина јој није прелазила 1,60, а сукња јој је била тако кратка и тако јој је добро стајала да ме је хватала вртоглавица. Мајка природа је заиста била веома дарежљива према њој : како је успела да створи једну такву задњицу и тако лепе ноге. Глас јој је био мало храпав јер је пушила као Турчин, али о томе нико није размишљао у њеном присуству.

- Да одмах ставимо карте на сто : зовем се Глорија, не волим да ми се каже « ви », имам 38 година и разведена сам .

- О кеј Глорија ! Ја сам Михајло. Понекад морам да поднесем да ми кажу « ви ». Имам четрдесетак година, нисам ожењен, немам стабилну будућност, прошлост ми је збркана а садашњост неизвесна. Немам никаквих пројеката који би могли да заведу једно женско биће.

- Ха, ха, ха… Ти ми се свиђаш ! Знаш ли зашто сам овде ? - Немам појма.- Лажов ! Овде сам да бих те научила како се облачи један прави фрајер. А веруј

ми да сам мајсторица за такве ствари ! Наравно, под условом да имаш довољно лове. Добро, пошто смо то решили, сад ћемо узети мој фијакер и идемо да се про-шетамо. За разгледање излога сам права шампионка. Нећемо ићи у Портогруаро, то је права селендра, идемо у Венецију. Није далеко, око пола сата вожње.Глорија је била брбљива као сврака. Био сам фасциниран том женом. Имала је све што мора имати права жена. Када сам био у школи учили су нас, између осталог и ово : « Када сте у акцији нађете се пред једном женом, будите увек опрезни и мислите да се налазите пред вашим непријатељем који има намеру да вас уништи… » Кре-тен који је то изговорио, никад није видео Глорију, а можда је и био педер.

- Више волим да идемо у Портогруаро, нисам обучен како доликује за Венецију.- О кеј, ићи ћемо други пут.Ето тако сам доспео у Глоријине руке. Имала је један мерцедес кабриолет спорт-

ског типа, а возила је као да није женско.- Дакле, друже пуковниче како ти се свиђа мој фијакер ?- Није лош, али реци ми зашто ме називас « друже пуковниче » ?- Зато што си пуковник. - Ко ти је то казао ?- Је ли ово неко полицијско саслушање ?- Па могло би се и тако назвати. Чуди ме да ти ово знаш !- Ништа није чудно. Малопре кад сам била код друга Орлова рекао ми је тачно

ово : « Глорија прави друштво мом другу пуковнику јер теба да покупује неке ствари у граду ».

- Већ одавно познајеш пуковника Орлова ?- Неколико година. Зашто те то интересује ?- Све ме интересује што се окреће око пуковника Орлова.- Наравно, ти си његов анђео чувар и високи контролор његових активности.

Дубоко сам импресионирана што сам упознала једну тако високу личност, као што је пуковник 13-те секције. Тако висок чин у тој секцији не може имати било ко. Само неко ко има изузетне вредности, нека врста ванземаљца.

- Кад већ говоримо о тим стварима, реци ми ко си ти тачно ?

-Ја сам један прави комуниста ! Чланица сам једне организације коју је оформи-ла ваша служба сигурности. Формирана сам у СССР, специјална школа…

- Бригате Россе ?- Тачно, друже пуковниче !-За једну комунисткињу ти си права богаташица : мерцедес, одећа Пиер Кар-

ден, сат Картие од масивног злата, парфем Шанел-5…- То је само маска, јер радим у италијанском високом друштву : министри, ди-

ректори, шефови кабинета… Мој отац је био обичан радник код Фиата. Сад је ин-валид рада… Имаш ли још питања ?

- Да, само још једно.- Напред, немој да се устручаваш !- Шта радиш вечерас ?- Ништа што не може да чека. Хоћеш да изиђеш са мном ?- Да, али не бих желео да лишим твога фрајера…- Немам фрајера. Била сам удата, остала сам без мужа пре пет година. Погинуо

је у једној акцији. Припадао је групи командоса Црвених Бригада. Био је то напад на једну банку у Милану. Била сам годину дана у затвору. Изишла сам захваљујући пуковнику Орлову. Спасио ме је од најмање десет година робије. Док је она на-стављала да прича своју дугачку причу, правио сам се да је пажљиво слушам, а размишљао сам о другим стварима. Тај Орлов је био чудна биљка. Мало по мало сам схватио зашто је он био тако поштована личност у редовима КГБ. Његово право име је било Григорије Цкалов. Његови методи су учени у школама шпију-наже у свим земљама Варшавског пакта. У исто време је постао права дивљач за ловце на шпијуне свих боја. Под својом руком је имао на стотину правих мајстора шпијунаже широм Европе. Успео је да смисли један систем шифровања који нико није могао да провали, Глорија је била мали шраф у тој огромној машини. Била је интелигентна, шарманта, сексипилна и као таква била је употребљива у разним доменима. Могла је, например да окрене мозак неком генералном директору, педе-сетогодишњаку који је држао производњу чипова за ракете великих домета. Када је завршила своју причу рекох:

- Дакле, моја мала Глорија, ти си веома верна пуковнику Орлову?- Обожавам га! Али ако мислиш да сам спавала са њим, вараш се. Волим га као

мога оца. Никада није манифестовао никакву сексуалну жељу према мени. Уоста-лом, он спава са рибама којима ја не допирем ни до колена.

- Хтео бих нешто да те замолим! Немој више да ме зовеш пуковниче, зови ме једноставно Михајло.

- Океј, Михајло!У центру града је паркирала свој мерцедес испред једног великог бутика са

великим излозима.У излозима су били изложени комади одеће који превазилази плату једног радника.

-Погледај овај сако од антилопа, колосална ствар! Хајде, идемо да га испроба-мо. При уласку у бутик била је дочекана као нека грофица изљубила се са свима који су радили унутра.

- Здраво Глорија! - Здраво Клаудијо! Слушај мој мали Клаудио! Овај фрајер је мој добар прија-

тељ.Он је археолог и долази из Египта где је тркељао по гробовима разних фара-она.Требало би га сад коректно обући.Видели смо у излогу онај сако од антилопа који му се свиђа. Хоће да га проба. Капиши?

После једног сата одабирања и куповине, изишли смо из бутика руке су нам биле пуне пакета. Чак нам је један од продаваца морао да помогне до кола. Потро-шили смо један милион лира! То је било први пут да плаћам нешто без пара. То је било лако и практично моја банкарска картица од Банко ди Рома призвела је код касирке изузетно поштовање. Та моја картица је вероватно била неубичајена, ал ја нисам разумевао зашто. Знам само да је била сва позлаћена.

-Дакле, Мик јеси ли задовољан? - Ти ме то питаш због овога што смо купили.- Сигурно! Бићеш обучен као неки принц.- Ако мислиш да одело може учинити једног човека срећног, да задовољан сам.- Ма носи се са тим твојим застарелим бољшевичким форама. Комунизам није

више оно што ти мислиш. И то еволуира као и све остало. Не можемо стално ос-тати на нивоу једног мужика. Мораш да разумеш да и комунизам мора да следи развитак људског друштва. Не може више да се живи према теоријама Троцког или Стаљина! Ако то не будемо разумели, капитализам ће нас смрвити. Твоје идеје су застареле исто као и твоје одело.

Имала је право мала Италијанка. Наше идеје су превазиђене.

***

14.

Са Глоријом земаљски живот се претворио у Рај. Нико не може описати рај, јер нико није тамо био. Они који су били никада се нису вратили да нам кажу како је. Зато свако замишља свој рај, на свој начин. Глорија је знала да га створи.

Ишли смо у Венецију, Верону... Пробали смо ствари за које нисам ни претпос-тавио да постоје.Она је познавала цео свет. Наш однос је био само телесан и материјалан. У кревету је стварала чуда и ту се све завршавало.Одбацивао сам у мојој подсвести да се то претвори у нешто друго, нисмо се растајали три дана и три ноћи. Сместили смо се у хотелу Монако узели смо апартман са огромним купа-тилом. Са нашег прозора смо посматрали гондоле и слушали песме гондолијера. Други прозор је гледао на Трг Светог Марка.

Четвртог дана је испарила! Онако, једноставно без трага. Сад се сетих да сам јуче приметио једног типа који се мотао по холу хотела и често се освртао за Гло-ријом, али томе нисам придавао важности. Покупила је све своје ствари а то је био знак да је напустила хотел. Питао сам се само да ли је отишла самовољно или је била принуђена да оде? Ако је отишла својевољно, можда је тако боље. Она није глупа, схватила је да ова веза не би имала будућност. Пошто сам платио рачун за хотел седох на воз и поново се нађох у Портогруару и отишао сам одмах да видим Орлова. Одиграли смо неколико партија шаха, али ниједном речју ми није споме-нуо Глоријино име. Приметио је само да сам добро обучен и то је све.� (Наставиће�се) Забрањено копирање и прештампавање

Zlat no ru noFEQTON SREM SKIH NO VI NA (25)

Ova pri ~a ni je plod ma {te. Do ga |a ji ko ji su tu is pri ~a ni su se stvar no do go di li. Ob zi rom da svet po ste pe no na pu {ta sta re mo ral ne za ko ne, a ni je pro na {ao no ve, {to

je pro u zro ko va lo pad qudske vred no sti i do ve lo do si tu a ci je da qudski `i vot po sta je sve jef ti ni ji, pri nu |en sam da iz me nim ime na i me sta do ga |a ja u ovoj pri ~i.

Even tu al na sli~ nost sa bi lo kim ili bi lo ~im bi la bi sa mo igra slu ~a ja. Feqton potpisujemo pseudonimom MOST

EKS Klu ZIV NA IS pO VEST ^O VE KA KO jI jE u^E STVO VAO u NAj VE ]Oj [pI juN SKOj

AFE RI 20. VE KA

Среда, 25. март 2009.28

ПЛАВЕТНА ФРУШКА

Погледом са СавеВидим Фрушку горуплаветну планинувинограда и липе

Савску обрву дунавску трепавицу

Планину славе

Сремску лепотицупитомих падинаегзотичних дубодолинаколевку манастирскуизвориште писменостиславјанске поетике исконске О плаветна Фрушко

ЂЕРАМ ПОРЕД ПУТА

Клања се ђерамведром у бунартегом међу звездепо бистру водудолазе караванитовари шкрипепоје се паории жедне чордесваки корак таласа земљуизвор цедидок наилазе жеднибунар усахнејер поред њега пут пролази

ПЕСМА ЗРЕЛИХ ТРЕШАЊА

Ти ми пишеш песмекад зреју трешњекада петељком потекуслатки сокови у крупне плодове

Тада ти се јавља љубавна слобода

Речи су ти весели славујиСтихови су ти крошњеу којима ветар компонујемелодије песме су ти љубав истканазлатним нитима

Ти ми пишеш песмекада зреју трешње

Ми смо пар трешања

ЈАБУКА

Јабука питома јабука зеленаЈабука необранаЈабука ранаЈабука руменаЈабука зрела Јабука црвенаЈабука увелаЈабука црвљиваЈабука дивљаЈабука зимскаЈабука планинскаЈабука ИвањачаЈабука ПетровачаЈабука ИлинскаЈабука јесенскаЈабука БожићнаЈабука свадбарскаЈабука свакданска"Јабука у кући - Доктор из куће!"

НЕПРОЛАЗНОСТ МИРИСА(прабаби Даници)

Моја прабаба Даницаслагала је жуте дуњепо старом орману

Цела кућа је мирисалана јесен и дуње

Прабабе Данице више неманема ни старог ормананема ни мирисних дуња

Али сећање на прабабу Да-ницуи мирис дуња остао је трајно

УРАНЦИ (мајци)

Уранак у зоруИ пре зореКад се село увелико будичитам ти мајкоС лица нежне бореКад ме нежно наслонишНа своје топле грудиО новом уранку говоре

Колико таквих срећнихНежних буђења памтимСве ми се мислиОко тога вртеИ самом помишљу на то Сав запламтим Па ми се сва бремена прошлости напрте

Од детињства до садаТим се уранцима појим - Нежним буђењимаНа грудима твојим Па и сад ко тадаЦелим бићем својимУ сунчвим рађањимаУ ватри живота горим

Сви уранци мојиУ руменилу зореОрошени су сребрноНа зеленилу травеКо животни набојиКоји пенушају мореСавлађујући погроме И растерују страве

ИСПРАЋАЈ

Кад год сам одлазиоод куће најдуже ме мати испраћалаПре тога ми је торбу паковаласпремала ми храну(И увек претеривалакао да ћу недељудана бити на путу) На растанку ми је у руке стављала новчаницу(Не за пут него да се нађе)и мајчински ме топлонаслањала на груди и љубила у образе

(По два пута)Сузе су јој текле низ образе(Није их тада брисала) А када би воз кренуомахала је једном рукома другом би подизалакрајичак кецељеи брисала сузе(Воз је отишао - пусто је у души)

згужване картепридошлих путникаи отисци стопалана прашњавом перону(И мајчнина туга)

Отац је код кућеразмишљао о значајуодлажења и враћања

Рођен је 23. маја 1938. године у Кузмину. Пише поезију, про-зу, епиграме и хаику поезију. До сада је објавио књиге: Погледи (двојезично на српском и македонском) 1997, Сам на обали 1998, Жутовољка у шљивику (хаику) 2000, Сенке тишине (хаику на српском и македонском) 2001, Пут у потиљак 2002, Непролазно-сти 2004. и Проток времена (на српском и македонском) 2008. го-дине. Сарађује са више листова и часописа, бави се преводилаштвом на македонски језик, награђиван у завичају - Срему и Македонији. Члан је Књижевног клуба "Искра" у Штипу - Македонија. У овом граду живи и ствара.

Никола Бељански

ПЕСНИЦИ СРЕМА О СРЕМУ: НИКОЛА БЕЉАНСКИ

Сваки корак таласа земљу

� Илустрација�Драгољуба�Бате�Чавића�

Среда, 25. март 2009. 29

ПРОДАВНИЦА "КЛУЗ",

СРЕМСКА МИТРОВИЦА, УЛИЦА КРАЉА ПЕТРА 29, ТЕЛЕФОН 618-311

Велики избор мушке и женске конфекције по приступачним ценама:

женски сакои 2.400 динара жeнски капути 3.000 динара сукње 319 динара

мушки сакои 3.000 динара

панталоне мушке 443 динара

мушки капути6.000 динара

Мултинационална компанија Strauss Adriatic, код нас препознатљива

по свом бренду Doncafe, показала је да Србија заузима значајно место на светској мапи када је у питању кафа, те је протекле недеље управо у Бео-граду љубитељима кафе премијерно представила традиционалну кафу за 21. век названу il Maestro. Тим врхун-ских стручњака ове компаније развили су производ који на јединствен начин спаја најбоље карактеристике тради-ционалне домаће и еспресо кафе. У настанку ове кафе коришћена је ек-спертиза светски признатих стручњака

Бразилца Silvija Leitea, експерта у об-ласти селекције, дегустације и контро-ле квалитета и Италијана Pasqualea Rotola, стручњака за производњу тра-диционалне и еспресо кафе.

Како се чуло на премијерном представљању новог бренда, кафа il Maestro је намењена традиционалној припреми, која представља незаоби-лазни део ритуала пијења кафе код нас, а оно што је чини јединственом на тржишту је избор сировине и модер-на технологија прераде која јој даје специфичну арому карактеристичну за еспресо кафу. С.Н.

KOMПAНИJA STRAUSS ADRIATIC ПРЕДСТАВИЛА НОВИ БРЕНД КАФЕ

Il Maestro-традиционална кафа за 21. век

Представљање новог бренда у Београду

Светски фонд за заштиту природе организује у суботу, 28. марта акцију "Сат за нашу планету" са циљем очувања планете. У градовима широм света биће

искључена расвета у 20 сати и 30 минута на сат времена. Поруку о потреби ра-ционалне потрошње електричне енергије упућује и Покрет "Митровица европска регија". Као покрет који афирмише опште прихваћене вредности и трендове на очувању животне средине и подизању еколошке свети грађана, "Митровица европ-ска регија" подржава ову светску акцију, како би се ублажили негативни ефекти климатских промена са којима се суочавамо.

У овом покрету верују да ће и Митровчани дати свој допринос у променама сва-кодневних навика и рационализовати потрошњу струје како би сачували једино место за живот које имамо. Љ.Ј.

„ SAT ZA NAŠU PLANETU “

Na poziv Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj, Grad Sremska Mitrovica će se aktivno pridružiti akciji „EARTH HOUR 2009 –SAT ZA NAŠU PLANETU“ koje sprovodi Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) i predstavlja deo događaja svetskih razmera, u kom učestvuje milijardu ljudi iz privrednog i društvenog sektora u preko 1000 gradova širom sveta, a koji će gašenjem svetla na jedan sat, poslati poruku o neophodnosti potrebe za promenom svakodnevnih navika u cilju ublažavanja negativnih efekata gobalnog zagrevanja sa kojima se svakodnevno susrećemo. U našem Gradu 28.03.2009. godine biće ugašena javna rasveta na Gradskom trgu i keju u periodu od 20.30 – 21.30 časova čime će se dati podrška ovoj akciji.

Podržimo akciji ovim gestom, i učinimo da se negativni uticaji globalnog

zagrevanja umanje bar na jedan sat, to nije mnogo, ali je od globalnog značaja.

Просторије Општинског одбо-ра ДСС које се налазе у центру

Инђије обијене су протекле недеље. Направљена је материјална штета у из-носу од око 100.000 динара. Провалници су однели рачунар са комплетном архи-вом од оснивања ове партије у Инђији.

Интересантно је да су остављене вред-не ствари попут телефон/факса, ДВД рекордера, фото апарата, камере, ТВ, каже Српко Меденица, председник ОО ДСС у Инђији. Полиција је извршила увиђај, обавештени су судство и тужи-лаштво. З.Г.С.

Удружење грађана за заштиту и од-рживо коришћење природних ре-

сурса и добара „Geo – Protect“ из Руме, у сарадњи са Јавно – комуналним предузећем „Комуналац“ и Основном школом „Душан Јерковић“, у четвртак, 26. марта, реализоваће пројекат под називом „Градска депоније више није ругло нашег града“.

С обзиром да градска депонија представља главни проблем урбаног друштва, „Geo – Protect“ ће учествова-ти у формирању зеленог појаса између

депоније и магистралног пута М – 21, Нови Сад – Рума. Осим визуелног ефекта, зелени појас ће истовремено представљати и ветрозаштитни појас. Кроз директно учествовање у радови-ма на реализацији пројекта, ученици основне школе упознаће се са значајем заштите животне средине, те ће на тај начин дати свој допринос у решавању проблема на локалном нивоу.

Овај пројекат финансира Покрајински секретаријат за спорт и омладину.

С.Н.

АКЦИЈИ ИСКЉУЧИ СВЕТЛО

Придружио се Покрет Митровица европска регија

У РУМИ

Формирање зеленог појаса

ИНЂИЈА

Обијене просторије ДСС

Среда, 25. март 2009. 33SPORT

КАРАТЕ

ФУДБАЛ

СПОРТСКИ РИБОЛОВ

ПСЦ "Пинки"

Распоред догађаја

На Првенству Војводине за наде, пионире и полетарце, одржаном

минулог викенда у спортској хали у Инђији, учествовало је више од 700 пласираних такмичара из региона Срема, Бачке и Баната. Блистали су Каратисти сремскомитровач-ког Сирмијума који су освојили 36 медаља: 16 златних, 10 сребрних и 10 бронзаних.

Каратисти инђијског Железнича-ра такође су постигли добре резул-тате. Од 18 такмичара "зелених", њих 17 је изборило право учешћа на државном првенству.

Златна одличија изборили су: Жељка Мандић у катама, Милош

Трбовић, Душан Радић и Жељана Трбовић у борбама. Друга места освојили су: Ђорђе Боснић и Ми-лош Џаковић у борбама, а трећа места: екипно борбе, појединчно Јован Букоровић, Милан Комазец и Немања Братић у борбама, Огњен Годић, Ања Годић у катама.

Мали пех имали су Алексан-дра Филиповић, Милица Попадић, Јелена Гавриловић, Николина Трбовић и Немања Јовановић јер су изгубили мечеве у репасажу за треће место и освојили четврта али су и изборили пласман на државно првенство.

М.Д.

На четвртом Међународном Купу "Шид 2009" прошлог викенда

у Шиду учетвовало је 22 клуба из Републике Србије, Хрватске, Репу-блике Српске и Словеније, са укуп-но 396 такмичара. Прво песто по броју освојених медаља заузео је КК Шид из Шида, који као домаћин такмичења није био у конкуренцији за освајање пехара за најуспешнији клуб. Прво место у конкуренцији

за најуспешнији клуб заузео је КК Рума из Руме, друго место за најуспешнији клуб заузео је КК Фрушкогорац из Дивоша,а треће место КК Гласинац из Сарајева РС.

За најуспешнијег такмичара у појединачној конкуренцији прогла-шен је Марко Костић из КК Гласи-нац Сарајево док је за најуспешнију такмичарку на овом турниру прогла-шена Милица Чизмић из КК Шид.

Првенство Војводине

Успешни каратисти Железничара

Куп "Шид 2009"

У Иригу је у недељу, 23. марта, одржана прва редовна скуп-

штина Удружења спортских рибо-ловаца "Cyprinus carpio". Том при-ликом изабрано је и руководство удружења.

За председника је изабран Тодор Иванић, за потпредседника Лазар Стојчевић, за секретара Синиша Јовић, док је дужност благајника поверена Ђорђу Јовичину. У Управни одбор изабрани су Тодор Иванић, Лазар Стојчевић, Сини-ша Јовић, Ђорђе Јовичин, Обрад

Гачић, Горан Ловре и Зоран Јовић. У Надзорни одбор изабрани су Ишт-ван Мајарош, председник и члано-ви Александар Малешевић, Саша Војводић и Јовица Лазић.

Један од најважнијих задатака новооснованог Удружења спорт-ских риболоваца је омасовљење чланства и стварање услова за нормалан рад па ће посебна пажња бити посвећена раду са најмлађима кроз школу риболова и учешћу на такмичењима.

С.Пиштевић

Удружење у Иригу

Када је својевремено, поводом 75. Годишњице Срема, објављена је

Хроника тог клуба, аутора Миомира Филиповића и Зорана Вељковића, у којој је објављен и његов идеални тим, међу 11 величанствених на-шло се и име поузданог бека Петра Рамљака - Пеше, који је носио чи-таву деценију дрес Срема и капи-тенску траку у његовом звезданом периоду, у време када је био један од наших набољих друголигаша.

Петар Рамљак је поникао у под-млатку Срема, у 22. години постао је његов првотимац, а на стадиону крај Саве је и окончао своју блиста-ву фудбалску каријеру.

У квалификацијама давне 1958 године у чувеној утакмици у Бечеју где је извојевао победу од 1:0, Срем је постао, на радост бројне армије његових највијача друголигаш.

Већ након четири кола надметања у елитној конкуренцији, када су ривали Митровчана били нишки Раднички, Нови Сад, Бач-ка, Пролетер и други наши познати клубови тог времена, Петар Рамљак – Пеша постаје стандарднни прво-тимац, а рачуна да је у богатој и

веома успешној каријери одиграо око 500 утакмица. Какав је углед уживао говори и чињеница да је наступао и за репрезентацију Ис-точне групе друге лиге и био њен капитен.

Најчешће је као бек играо у пару с Вучковићем, познатијим под надимком Србин. Био је претеча модерног бека. Играо је беском-промисно , али и корктно, тако да се не памти да је био опомињан и кажњаван. Није играо стриктно низ линију, нити је своју игру базирао стриктно на чувању противничког крилног нападача. Напротив, био је играч великог маневра и веома драгоцен за свој тим. Када је треба-ло, играо је на средини терена, или на месту центарфалфа, а не ретко обављао је и офанзивне задатке, пружајући помоћ суиграчима у на-валном реду.

Променио је више тренера, али му је у сећању најдубље остао уре-зан Драгослав Филиповић- Шкоба, који је почетком шездесетих година дошао из београдског Радничког.

- Био је заиста врсни зналац фудбалске игре и прави стратег,

прави педагог. Имао је велики ау-торитет, а од играча је тражио рад, ред и дисциплину и сви смо га вео-ма поштовали - каже за овог ненад-машног стручњака, који је оставио најдубљи траг у митровачком фуд-балу, легендарни ас Петар Рамљак – Пеша.

- Никада нећу заборивити амбијент у коме смо играли. Стади-он је готово редовно био крцат Када су биле важне утакмице било је и до пет хиљада љубитеља фудбала, што је његов максимални капацитет и то не само из овог града, него и околних места, а њихов громки ехо одјекивао је на све стране. Данас када се овде игра фудбал, то готово нико и не зна - са сетом упоређује оно и садашње време митровачког фудбала.

Рамљак је изучио столарски занат и све време је радио док је играо фудбал.

- Као фудбалер зарађивао сам 5-6 пута више него на радном месту, али за мене то није било најважније. Ја сам фудбал волео, па и да није било премија, ја бих га играо. Данас је фудбал пре све-га бизнис. И даље сматрам да фуд-бал треба пре свега волети, па ће и остало доћи само по себи - тврди некадашњи омиљени бек митро-вачког Срема, који ће, нема сумње, остати му веран до краја живота.

И он је мишљења да се мора, макар на најскомнији начин обе-лежи девет деценија митровачког фудбала.

Ускоро по окончању фудбалске каријере с породицом је отишао у Аустралију где је стекао пензију. Но, с градом свог детињаства и мла-дости, за кога га вежу драге успо-мене, никада није прекидао везе, напротив. Враћа му се кад год то може, поготово као је постао пен-зионер. И сада је овде, разуме се најчешће с пријатељима крај Саве, сећајући се оних сјајних времена митровачког фудбала, када је чи-тав град живео за Срем, а што из садашње перспективе делује по-мало нестварно. С.Ловчанин

ПОВОДОМ ДЕВЕТ ДЕЦЕНИЈА МИТРОВАЧКОГ СРЕМА

Међу 11 величанственихПоуздани бек Петар Рамљак- Пеша носио је читаву деценију дрес Срема и капитенску траку у његовом звезданом периоду

Међу славодобитницима у не-давном избору најбољих еки-

па и појединаца у Пећинцима био је и дугогодишњи фудбалски рад-ник из Пећинаца Драгиша Јовичић који је уз Доњи Срем пуне четири деценије.

– Почео сам играти фудбал као свршени средњешколац, али ми је играчка каријера кратко трајала. У оно време клуб се звао Борац. После инцидента на једној утак-мици за Сремцем из Деча, клуб је суспендован. Основали смо потом нови клуб са старим, пререгистро-ваним играчима – Доњи Срем, који је морао да крене од најнижег ран-га – каже Драгиша Јовичић.

Како би поредили фудбал из оног времена са актуелним?

- Свако време имало је своје предности. Некада је био чист аматеризам. На утакмице смо ишли тракторима. Понекад би од земљорадничке задруге добили камион. Педесетих година био је познат југословенски олимпијски тим: Беара, Станковић, Црнковић, Чајковски, Хорват, Бошков, Огњанов, Митић, Вукас, Бобек и Зе-бец. Некако у то време и Пећинци су имали "олимпијску екипу", која је углавном играла у истом саставу. Ту су били: Влада Трифуновић, Јован Петковић, Бојче Клевернић, Зоран Наић – Дејка, Жарко Петковић...

Сада је друго време, други фудбал.Сећа се Драгиша Јовичић и дого-

довштина из фудбалског живота.- Једне године, током јесењег

дела првенства против Граничара из Грабоваца у Пећинцима је дошло до немилих сцена. На пролеће смо мо-рали на реванш. У Грабовцима смо имали "специјални дочек". Домаћин

је питао: "Где је онај брка"? "Брка" је био Мика Ђурђевић, који је у Гра-бовце дошао без бркова. Домаћин је на утакмицу пуштао само два-наест играча, а остали би морали назад у Пећинце. Наравно, на ово нисмо пристали и утакмица није одиграна.

Драгиша је био у организацији пријатељских утакмица против многих прволигаша.

- Поводом некадашњих "партизанских", а касније "социјалистичких" слава, гости су нам били Војводина (три пута), Партизан (у два наврата), Нови Сад, ОФК Београд, Челик, Раднич-ки са Новог Београда. На жалост, никада нисмо успели приволети Црвену звезду да дође у Пећинце. Једном приликом, угостили смо Војводину, коју је тренирао Марко Валок, баш пред њен одлазак на турнеју Шпанију. Победили смо 3:2. Гости су толико тешко примили по-раз да нису ни на вечери остали.

Да ли можете замислити недељу без фудбала?

- И у време када сам, стицајем околности, живео ван Пећинаца нисам пропуштао утакмице Доњег Срема. Без фудбала не могу. По-готово сада када Доњи Срем има шампионске амбиције.

Ж.Радивојевић

СУСРЕТИ: ДРАГИША ЈОВИЧИћ

Четири деценије уз Доњи Срем

Екипа Срема која је у Купу Југославије савладала Железничар на Грбавици 5:2 (Петар Рамљак је поред голмана Радовића)

Драгиша Јовичић

Субота, 28. мартБокс: Војвођанска рукавица

Недеља, 29. мартБокс: Војвођанска рукавица

Недеља, 29. март17.30 Одбојка:ОК СРЕМ 2006 - ОК ПРВИ ТЕМПО

Среда, 25. март 2009.34 СПОРТ

ФУДБАЛ КОШАРКА

ОДБОЈКА

ПРВА ЛИГА СРБИЈЕРезултати 20. кола: Металац - Вождо-вац 3:0, Смедерево - Хајдук 1:1, Спартак Златибор вода - Колубара 0:0, БСК - Мла-ди радник 0:0, ЧСК Пивара - Младост (А) 1:0, Нови Сад - Севојно 2:1, Инђија - Бежанија 3:0, Динамо - Младост (Л) 3:0, Нови Пазар - Срем одложено.

1. БСК БОРЧА 20 12 6 2 29:10 422. СМЕДЕРЕВО 20 11 7 2 29:14 403. МЛ. РАДНИК 20 12 4 4 21:13 404. ЧСК 20 10 4 6 20:14 345. ИНЂИЈА 20 8 6 6 27:23 306. СПАРТАК 20 8 6 6 20:19 307. МЕТАЛАЦ 20 8 6 6 19:18 308. СРЕМ 19 7 8 4 18:13 299. МЛАДОСТ (А) 20 6 9 5 17:15 2710. КОЛУБАРА 20 6 7 7 21:23 2511. СЕВОЈНО 20 5 8 7 29:28 2312. НОВИ САД 20 6 5 9 19:23 2313. БЕЖАНИЈА 20 6 5 9 22:27 2314. Н. ПАЗАР 19 6 4 9 21:20 2215. ДИНАМО 20 4 7 9 19:24 1916. ВОЖДОВАЦ 20 4 7 8 21:28 1917. МЛАДОСТ (Л) 20 5 4 11 11:25 1918. ХАЈДУК 20 2 3 15 15:41 9

У следећем колу састају се: Нови Пазар - Металац, Срем - Динамо, Младост (Л) - Инђија, Бежанија - Нови Сад, Севојно - ЧСК Пивара, Младост (А)- БСК, Млади радник - Спартак Златибор вода, Колуба-ра - Смедерево, Хајдук - Вождовац.

ИНЂИЈА - БЕЖАНИЈА 3:0 (2:0)

ИНЂИЈА: Гледалаца 2.000. Судија: Недељковић (Јагодина). Стрелци: Дубајић у 30. и Перовић у 45. и 72. минуту. Жути картони: Јосимовић (Инђија), Барић, Лековић, Божичић (Бежанија).ИНЂИЈА: Полексић 7, Новаковић 8, Јоксимовић 8, Туцаковић 8, Јакшић 7, Вукобратовић 7 (Ако), Јанковић 8, Јанков 7, Дубајић 8 (Бубало), Коџо 7, Перовић 8 (Кекић).БЕЖАНИЈА: Остојић 6, Милић 6, Путин-чанин 6, Божичић 6, Баранин 6, Илић 6 (Марковић 6), Живковић 7, Барић 6, Савић 6 (Пешић), Бонџић 6 (Говедарица), Лековић 6.Изузузетно значајни бодови за Инђију. На први погодак чекало се пола сата игре, а онда је Јоксимовић одлично прошао по левој страни, упутио одичан центар-шут који је Дубајић спретно претворио у вођство. У последњем минуту првог полу-времена Перовић је повисио на 2:0 после одличног проигравања Јанкова. Тачку на заслужену победу ставио је још једним голом Перовић у 72. минуту.

СРПСКА ЛИГА ВОЈВОДИНАРезултати 17. кола: Раднички (Ш) - Словен 4:1, Кикинда - Пролетер (НС) 1:2, Раднички (НП) - Сента 1:1, Слога (Т) - ршац 2:1, Текстилац Итес - Раднички (С) 0:1, Палић - Младост (БЈ) 0:0, Спартак Банат Комерц - Металац Аско Видак 0:0, Бачка - Биг бул 1:2.

1. Пролетер 17 11 5 1 32:13 382. Раднички (Ш) 17 10 3 4 34:15 333. Младост 17 9 5 3 22:20 324. Сента 17 9 3 5 27:21 305. Кикинда 17 8 4 5 35:20 286. Раднички (С) 17 8 3 6 22:23 277. Бачка 17 6 6 5 21:23 248. Биг Бул 17 6 6 5 20:18 249. Раднички (НП) 17 6 5 6 30:20 2310. Палић 17 6 5 6 20:20 2311. Вршац 17 6 5 6 22:28 2312. Слога 17 5 7 5 22:23 2213. Металац АВ 17 4 6 7 18:22 1814. Спартак 17 3 7 7 19:25 1615. Текстилац 17 2 2 13 18:36 816. Словен 17 0 2 15 8:43 2

У следећем колу састају се: Словен - Бачка, Биг бул - Спаартак Банат Комерц, Металац Аско Видак - Палић, Младост (БЈ) - Текстилац Итес, Раднички (С) - Слога (Т), Вршац - Раднички (НП), Сента - Ки-кинда, Пролетер (НС) - Раднички (Ш).

РАДНИЧКИ (Ш) - СЛОВЕН 4:1 (3:0)

ШИД: Стадион Радничког, гледалаца 200. Судија: Латки (Суботица). Стрел-ци: Вукмир у 30, Везировић у 31. и 39. и Ковачевић у 90. минуту за домаће, а Цветичанин у 53. минуту за госте. Жути картони: Миличић, Тршев (Словен).РАДНИЧКИ (Ш): Илић 7, Чобановић 8, Вук-драк 8, Вукмир 8, Ђуркић 8, Миловановић 7, Нинић 8, Пендо 7 (Боројевић 7), Јоановић 7 (Милетић 7), Везировић 8, Госпојевић 8 (Ковачевић 7).СЛОВЕН: Лапчић 6, Трнић 7, М.Новаковић 6 (Радовић 6), Н.Новаковић 6 Грабић 7, Живановић 6, Цветичанин 6 (Врзић), Миличић 7, Спасојевић 7 (Ћулибрк), Шка-ра 7, Кршев 6.

РАДНИЧКИ (НП) - СЕНТА 1:1 (0:1)

НОВА ПАЗОВА: Игралиште Раднич-ког, гледалаца 300. Судије: Александар Калањ (Нови Сад). Стрелци: Марић у 60. за Раднички, Нађпали у 44. за Сенту. Жути картони: Милчић, Миљковић (Рад-нички), Баштованов, Ћетковић (Сента). Црвени картон: Милчић (Раднички) у 80. минуту.

РАДНИЧКИ: Кнежевић 6, Петрушић 6, (Лешњаковић 6), Пунишић 6, Миљковић 6, Четник 6, Трифуновић 6, Рнић 6, Милчић 6, Ромић 6, Марић 6, Никутовић 6, (Филиповић -).СЕНТА: М. Вукобрат 7, Баштованов 6, Ба-тор 6, Кермеци 6, Ћетковић 6, (од 80 ми-нута Ушумовић -), Црномарковић 6,5, Д. Вукобрат 6, (Марковић -), Шурбатовић 6, Стојанов 6, (Ђери -), Нађпали 7, Јовић 6.Раднички је кренуо офанзивно са жељом да што пре дође до поготока. Тренер Сен-те Булатовић се одлучио за дефанзивнију тактику, користећи контранапад да угро-зи гол Кнежевића. Ипак, Сента прва стиже до вођства у 44. минуту. Нађпали изводи слободан ударац, лопта пролази кроз шуму ногу, Кнежевић није најбоље интервенисао и гости на чај одлазе са предношћу. Друго полувреме почиње офанзивом Радничког која се исплатила у 60. минуту. Коначно добра акција Ново-пазовчана: лопта је са леве стране убаче-на пред гол Вукобрата, а Марић је са пет-шест метара коначно шаље на право ме-сто. Охрабрени изједначењем домаћини крећу још жешће ка голу Сенте, али то су стихијски напади, са доста прескакања у игри и правих прилика за гол. Д.Б.

БАЧКА - БИГ БУЛ 1:2 (1:1)

БАЧКА ПАЛАНКА: Гледалаца 300. Судија: Спасић (Нови Сад). Стрелци: Зец у 40. за домаће, а Милашиновић у 15. и Јевђевић у 67. минуту за госте. Жути кар-тони: Стаменковић, Зелинчевић (Бачка), Вучетић, Ливаја, Милашиновић (Биг бул). Црвени картон: Јовановић (Бачка).БАЧКА: Стаменковић 7, Куцаловић 7, Петровић 7, Козомора 6 (Ковачевић 7), Јовановић-, Перовић 7, Зец 7, Гагић 7, Миловић 7, Ивковић 7 (Селаковић).БИГ БУЛ: Пешић 7, Гачић 7 (Симеуновић 8) Радин 7, Милашиновић 8, Аперлић 7, Веселиновић 7 (Пурић 8), Јевђевић 8, Ливаја 7, Пауљевић 7, (Перовић 7), Вучетић 8, Петковић 7.Већ у десетом минуту домаћи су остали без капитена Јовановића коме је судија оправдано показао црвени картон због неспортског реаговања. Бројчану пред-ност гости су зналачки искористили и уписали три нова бода.

ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА - ЗАПАДРезултати 19. кола: Црвенка - Доњи Срем 0:2, Хајдук (Ш) - Јединство (СП) 1:0, Раднички (СМ) - Станишић 0:1, Полет (К) - Ветерник 0:5, Црвена звезда (НС) - Младост (Т) 1:0, Раднички (И) - Југовић 1:0, Борац (НС) - Солунац 2:1, Први мај Агрорума - Будућност (М) 1:0, Љуково - Цемент 2:2.

1. Ветерник 19 13 5 1 32:10 442. Д. Срем 19 13 4 2 34:6 433. Цемент 19 10 7 2 27:13 374. Ц. Звезда 19 11 3 5 28:21 365. Будућност 19 10 3 6 23:18 336. Борац 19 9 5 5 29:17 327. Хајдук 19 9 3 7 32:22 308. Младост 19 9 2 8 18:23 299. Раднички (И) 19 8 4 7 30:19 2810. Југовић 19 8 4 7 28:20 2811. Солунац 19 8 2 9 25:23 2612. Љуково 19 6 4 9 25:22 2213. Раднички (СМ) 19 5 3 11 16:30 1814.Станишић 19 5 3 11 23:40 1815. Полет 19 5 2 12 24:50 1716. Јединство 19 4 4 11 19:31 1617. Први мај Аг. 19 4 2 13 12:33 1418. Црвенка 19 2 4 13 13:40 10

У следећем колу састају се: Доњи Срем - Љуково, Цемент - Први мај Агро-руа, Будућност (М) - Борац (НС), Солунац - Раднички (И), Југовић - Црвена звезда (НС), Младост (Т) - Полет (К), Ветерник - Раднички (СМ), Станишић - Хајдук (Ш), Јединство (СП - Црвенка. Д.Б.

ЉУКОВО - ЦЕМЕНТ 2:2 (2:0)

ЉУКОВО: Гледалаца 300. Судија: Бошковић (Сомбор). Стрелци: Јовичић у 10. и 37. за домаће, а Грабић у 76. и Мурина у 83. минуту за госте. Жути кар-тони: Мркаљ, Дубајић (Љуково), Мурина, Кукољ (Цемент).ЉУКОВО: Мијатовић 6, Павић 6, Цигановић 7, Пејовић 7, Цураковић 6, Милановић 7, Мркаљ 6 (Голубовић), Јеличић 7, Кајганић 6 (Димитријевић), Дубајић 6, Јовичић 7.ЦЕМЕНТ: В.Петровић 6, Жакула 6, Мандић 7, Јаковљевић 7, Поповић 6, Ракиш 7, Гашпаровић 7, Кукољ 7,. Васиљевић 6 (Ромић 6), Лукоја 6 (Грабић 8), Мурина 7 (Човић).

ЦРВЕНКА - ДОЊИ СРЕМ 0:2 (0:1)

ЦРВЕНКА: Гледалаца 200. Судија: Гајдобрански (Нови Сад). Стрелци: Ристић у 35. и Скорупан у 78. минуту. Жути картони: Малеш, Илић (Црвенка), Зелинац (Доњи Срем).ЦРВЕНКА: Јовановић 7, Вукојевић 6, Мартиновић 6, Вујичић 6, Шушиловић 5, Лазаревић 6, Суботић 5 (Р.Јовановић), Енрике 5 Беба 5, Малеш 5 (Илић), Грубор 6 (Кукољ).ДОЊИ СРЕМ: Башић-, Карић 7, Јосимов 7, Наић 7, Скорупан 8, Иг. Ћирковић 7

(Кнежевић), Ристић 7 (Петровић 7), Бу-корац 7, Бероња 7, Штерлеман 7 (Ив.Ћирковић), Зелинац 7.

РАДНИЧКИ (СМ) - СТАНИШИЋ 0:1 (0:0)

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Стадион Рад-ничког у Хесни, гледалаца 150.Судија: Прерановић (Шајкаш). Стрелац: Драча у 76. минуту. Жути картони: Мијић (Раднич-ки), Терзија, Рацић, Берић (Станишић).РАДНИЧКИ: Оџаклић 6, Ристић 5, М.Јовановић 6, Д.Јовановић 6, Радовановић 6, Илић 6 (Јаковљевић), Михајловић 6 (М.Петровић), Сладојевић 6 (Вујиновић), Максимовић 7, Мијић 6, Прокић 7.СТАНИШИЋ: Иг. Шарић 7, Човић 7, Буловић 7, Куриџа 6, Ил. Шарић 7, Бо-бинац 7, Јањић 6, Терзија 6, Рацић 7, Јуришић 7, Драча 8.

ХАЈДУК - ЈЕДИНСТВО (СП) 1:0 (1:0)

ШИМАНОВЦИ: Гледалаца 100. Судија: Софкић (Бачинци). Стрелац: Весић у 40. минуту. Жути картони: Свилар, Весић (Хајдук), Грчић, Денић (Јединство).ХАЈДУК: Товиловић 7, Бранковић 7. Б.Гојковић 7, Скопљак 7, Милошевић 7, Свилар 7, Јуришић 7 (Вагић), Коров 7. И.Гојковић 6 (Живанбовић), Кнежевић 7, Весић 7 (Симоновић).ЈЕДИНСТВО: Травица 7, Бијелић 6, Топољски 6, Грчић 7, М.Симоновић 6, Кнећевић 7, Стојковић 6, Крунић 6, Ерцег 7, Драганић 6 (Денић), Г.Симоновић 7.

СРЕМСКА ЛИГА

Резултати 19. кола- Стари Бановци: Дунав – Јединство (П) 6:0, Нови Карлов-ци: Полет – Сремац (В) 1:4, Голубинци: Јадран – Слога Милшпед 1:2, Вишњићево: Хајдук – Омладинац 2:0, Мартинци: Бо-рац – Фрушкогорац 1:1, Ноћај: Змај – Граничар 2:0, Ердевик: Слога – ЛСК 0:0, Рума: Јединство – Сремац (Д) 1:0, Бешка: Хајдук – Борац (С) 0:0.

1. Слога 19 14 2 3 62:10 442. Борац (М) 19 11 4 4 24:11 373. Омладинац 19 11 3 5 31:20 364. ЛСК 19 9 6 4 26:17 335. Јадран 19 10 3 6 27:24 336. Борац (С) 19 10 2 7 35:26 327. Фрушког.(-1) 19 9 5 5 28:20 318. Хајдук (В) 19 9 3 7 26:21 309. Дунав 19 8 5 6 36:26 2910. Слога М.(-1) 19 8 5 6 27:22 2811. Јединство (Р) 19 8 3 8 29:24 2712. Сремац (Д) 19 7 4 8 31:28 2513. Граничар 19 7 3 9 24:28 2414. Јединство (П) 19 6 4 9 28:40 2215. Хајдук (Б) 19 6 2 10 26:30 2016. Змај 19 4 1 14 23:43 1317. Сремац (В) 19 4 1 14 15:63 1318. Полет 19 1 1 17 12:57 4

Следеће коло - Платичево: Јединство – Хајдук (Б), Сурдук: Борац – Јединство (Р), Деч: Сремац – Слога, Лаћарак: ЛСК – Змај, Кузмин: Граничар – Борац (М), Кукујевци: Фрушкогорац – Хајдук (В), Нови Бановци: Омладинац – Јадран, Крњешевци: Слога Милшпед – Полет, Војка: Сремац - Дунав. Д.Б.

ОШТИНСКА ЛИГА СТАРА ПАЗОВА, ИНЂИЈА,ПЕЋИНЦИ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати 14. кола - Огар: Шумар – Слога 0:1, Инђија: Железничар – Слобо-да 2:0. Крчедин: Фрушкогорац –Граничар 4:0, Карловчић: Ловац – Подунавац 3.2 (прекид), Сибач: Словен – Младост (П) 2:1, Чортановци: ЧСК – Младост (К) 0:4, Попинци: Напредак – ОФК Брестач 3:1.

1. Младост (К) 14 10 2 2 41:15 322. Железничар 14 10 0 4 41:16 303. Слога 14 9 2 3 31:12 294. Фрушкогорац 14 9 1 4 43:18 285. Напредак 14 8 2 4 36:21 266. Шумар 14 7 4 3 24:15 257. Подунавац 13 4 4 5 20:27 168. ОФК Брестач 14 5 1 8 17:35 169. Младост (П) 14 4 2 8 17:21 1410. Слобода 14 4 2 8 15:22 1411. Словен 14 4 2 8 16:42 1412. Ловац 13 4 1 8 13:29 1313. ЧСК 14 3 2 9 22:42 1114. Граничар 14 2 3 9 12:33 9

Следеће коло - Попинци: Напредак – Шумар, Брестач: ОФК Брестач – ЧСК, Купиово: Младост – Словен, Прхово: Младост – Ловац, белегиш: Подунавац – Фрушкогорац, Обреж: Граничар – Желез-ничар, Д. Товарник: Слобода - Слога.

ОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Резултати 17.кола: Подриње - Сло-бода 3:2, Зека Буљубаша - Хајдук 2:0, Манђелос: Фрушкогорац - ОФК Босут 1:0, Митрос - БСК 3:3, Борац (ВР) - Сре-мац 2:0, Срем - Борац (Р) 1:0, Слога (Ч) - Будућност 0:2. Слободан је био Напре-дак.

1. Подриње 16 14 1 1 50:17 432. З.Буљубаша 16 12 1 3 44:18 373. Будућност 16 11 1 4 35:18 344. Слога (Ч) (-1) 16 9 3 4 25:15 295. Срем 16 8 2 6 24:21 266. Слобода 16 7 4 5 32:24 257. Фрушког. 16 6 6 4 20:18 248. БСК (-1) 15 7 2 6 33:31 229. Сремац 16 6 4 6 33:37 2210. Борац (ВР) 16 6 3 7 19:25 2111. Митрос 16 5 4 7 29:34 1912. Хајдук 16 4 3 9 21:31 1513. Напредак 15 2 2 11 13:49 814. ОФК Босут 16 1 2 13 10:27 515. Борац (Р) 16 1 2 13 12:38 5

ОПШТИНСКА ЛИГА РУМА-ИРИГ (ПРВИ РАЗРЕД)

Резултати 17.кола: Војводина - Напре-дак 3:0, Слога (Х) - Граничар 0:1. Кру-шедол - Доњи Петровци 0:1, Цар Урош -Фрушкогорац 1:0, Младост - Партизан 2:1, Слога (В) - Рудар 3:2, Полет - Сремац 1:3, Фрушка Гора - ПСК 0:1.

1. ПСК 17 13 2 2 39:10 412. Д.Петровци 17 12 4 1 46:10 403. Сремац 17 12 2 3 40:10 384. Партизан 17 11 3 3 37:15 365. Слога (Х) 17 7 6 4 32:18 276. Рудар 17 8 3 6 24:24 277. Крушедол 17 7 2 8 18:20 238. Напредак 17 7 2 8 25:28 239. Граничар 17 6 5 6 19:22 2310. Фр. гора 17 6 1 10 32:35 1911. Младост 17 5 2 10 22:31 1712. Полет 17 4 4 9 27:35 1613. Војводина 17 5 1 11 23:46 1614. Цар Урош 17 5 1 11 16:43 1615. Слога (В) 17 4 1 12 28:52 1316. Фрушког. 17 3 3 11 20:48 12

ЛАВ КУП

ЛОВАЦ – ШУМАР 1:1

(1:0) пеналима 4:1

КАРЛОВЧИЋ: Игралиште Лов-

ца. Гледалаца 50. Судија: Зоран

Војиновић (Доњи Товарник). Стрел-

ци: Горан Мићовић 1. минут за Ло-

вац, а Г. Миличевић 69. минут за

Шумар. Стрелци из пенала: Горан

Мићовић, Адис, Милинковић и Гајић

(Ловац), Г. Миличевић (Шумар).

ЛОВАЦ: Самарџић 7, Адис

7, Лазић 6,5 (Гојко Мићовић),

Ранисављевић 7, Гајић 8, Горан

Мићовић 7, Турудић 7, Михаиловић

6,5 Деврња 7, Ковачевић 6,6

(Милосављевић), Милинковић 7.

ШУМАР: Ракић 7, З. Миличевић

7, И. Врачевић 6,5 Орловић 7,

Степановић 7, Зорић 6,5 Дражић 7,

Радојчић 7, Зујић 7, Г. Миличевић

6,5 Обрадовић 7.

Против реномиранијег противни-

ка, симпатична екипа Ловца оства-

рила је један од највећих успеха у

својој историји освојивши Лав куп

ОФС Пећинаца.

Ж. Радивојевић

ПРВА Б ЛИГА (Ж)Резултати 22. кола - Бор: Бор – Раднич-ки (К) 41:109, Обреновац: ПРО-ТЕНТ – Плеј-оф 64:52, Ниш: Студент – Вождовац 50:79, Чачак: Градац – Југобанат 49:97, Панчево: Тамиш – Војводина 2 Вода Јазак (данас), Чачак: Моравац – Раднички (О) 20:0, Стара Пазова: Стара Пазова – Ша-бац 68:65.

1. Вождовац 22 21 1 1856:1215 432. Раднички (К) 22 21 1 2070:1166 433. Југобанат 22 16 6 1692:1364 384. Студент 22 14 8 1487:1396 365. Ст. Пазова 22 13 9 1421:1278 356. Моравац 22 12 10 1416:1524 347. Војводина 21 12 9 13681:1341 338. Плеј-оф 22 10 12 1388:1674 329. Шабац 22 10 12 1452:1464 3210. Тамиш 21 11 10 1608:1475 3211. Бор 22 5 17 1302:1614 2712. ПРО-ТЕНТ 22 4 18 1317:1668 2613. Градац 22 1 21 1257:1795 2314. Раднички (О) 22 3 19 947:1471 20

ПРВА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М)Резултати 22. кола - Сремска Митро-вица: Срем – ФКЛ 97:88, Нови Сад: НС Јуниор – "Свети Ђорђе" 88:70, Нови Бечеј: Јединство – Спорт ки 91:92, Су-ботица: Спартак – Дунав 91:84, Инђија: Железничар – Дуга 82:74, Бачка Топо-ла: Топола – Нова Пазова 66:57, Бачки Јарак: Младост Телетехника – Крајина Грмеч 96:84.

1. Железничар 22 20 2 1969:1680 422. "Свети Ђорђе" 22 16 6 1712:1619 373. Н. Пазова 22 14 8 1829:1728 364. Младост 22 14 8 1971:1824 365. Спорт ки 22 12 10 1886:1778 346. Спартак 22 12 10 1822:1787 347. Дуга 22 12 10 1875:1871 348. ФКЛ 22 12 10 1862:1819 349. Дунав 22 10 12 1855:1915 3210. Топола 22 8 14 1605:1822 3011. Срем 22 7 15 1818:1894 2912. Јединство 22 7 15 1843:1936 2913. НС Јуниор 22 6 16 1757:1884 2814. Крајина 21 5 16 1777:2044 27

ДРУГА ЛИГА ВОЈВОДИНЕ (М)Резултати 22. кола - Црвенка: Црвенка – Стара Пазова 87:79, Ново Милошево: Војводина – Оџаци 89:91, Панчево: Дина-мо – Топ 75:68, Апатин: Апатин – Хајдук 74:91, Вршац: Хемофарм Штада МТ – ЛСК није одиграно, Ковин: Раднички – Бачка Паланка 93:101, Зрењанин: Пролетер МТ – Ролинг 86:82 (73:73).

1. Оџаци 22 16 6 1812:1719 382. Ролинг 22 15 6 1842:1548 363. Динамо 22 14 8 1732:1602 364. Б. Паланка 22 14 8 1896:1743 365. Хемофарм 21 14 7 1665:1562 356. Апатин 22 13 9 1844:1842 347. Пролетер 22 11 11 1922:1915 338. Раднички 22 11 11 1883:1815 339. Ст. Пазова 22 10 12 1814:1819 3210. Хајдук 22 10 12 1655:1745 3211. Црвенка 22 9 13 1706:1790 3112. Војводина 22 8 14 1823:1928 3013. Топ 22 7 15 1538:1719 2914. ЛСК 20 2 18 1607:1994 23 Д.Б.

ПРВА Б ЛИГА (Ж)Резултати 22. кола за пласман од 5. до 10. места - Гоарњи Милановац: Таково Звезда Хели-ос - Зрењанин 023 3:1, Нови Сад: Нови Сад Пионир Петрол - Шумадија Аква Вива 3:1, Београд: Волеј Стар - Јединство 1:3.

5. Нови Сад 22 14 8 47:39 386. Волеј Стар 22 10 12 46:40 357. Јединство 22 12 10 39:44 418. Шумадија 22 7 15 32:51 229. Зрењанин 22 5 17 28:54 1710. Таково 22 3 19 20:62 10

Следеће коло - Стара Пазова: Јединство – Таково Звезда Хелиос, Аранђеловац: Шумадија Аква Вива – Волеј Стар, Зрењанин: Зрењанин 023 – Нови Сад Пионир Петрол.

ПРВА Б ЛИГА (М)

Резултати 21. кола за пласман од првог до четвртог места -:Обреновац: ПРО-ТЕНТ – Јединство 3:0, Клек: ГИК Ба-нат – Спартак (Љ) 0:3.

1. Спартак (Љ) 21 17 4 58:20 512. ПРО-ТЕНТ 21 17 4 56:26 473. ГИК Банат 21 12 8 42:37 394. Јединство 21 13 8 44:37 36

Следеће коло - Стара Пазова: Јединство – Спартак (Љ), Клек: ГИК Банат - ПРО-ТЕНТ. Д.Б.

Среда, 25. март 2009. 35

Понедељак

12:00 Емисија : Срем на

длану - хроника општине

Сремска Митровица (р)

13:00 Квиз : Позив за

добитак

14:30 Тв новела :

Љубавна прича

15:15 Емисија : Мобил е

15:30 Цртана серија :

Мистер Бин (р)

16:00 Емисија : Пут вина

(р)

16:30 Емисија :

Кухињица

17:00 Информативна

емисија : Инфо 1

17:15 Емисија : Срема на

длану - хроника општине

Шид

18:10 Серија :

Пријатељи и супарници

(р)

19:00 Информативна

емисија : Инфо 2

19:30 Цртана серија :

Мистер Бин

20:00 Тв новелла :

Љубавна прича (р)

21:00 Спортска емисија :

Спорт СТВ-а

21:30 Серија :

Пријатељи и супарници

22:15 Информативна

емисија : Инфо 3

22:30 Забавна емисија :

Флеш (р)

23:00 Серија : Под сун-

цем Сен Тропеа

Уторак

12:00 Емисија : Срем на

длану - хроника општи-

не Шид (р)

13:00 Квиз : Позив за

добитак

14:30 Тв новела :

Љубавна прича

15:15 Емисија : Мо-

бил е

15:30 Цртана серија :

Мистер Бин (р)

16:00 Спортска емисија

: Спорт СТВ-а (р)

16:30 Емисија :

Кухињица

17:00 Информативна

емисија : Инфо 1

17:15 Емисија : Срем на

длану - хроника општи-

не Рума

18:10 Серија :

Пријатељи и супарници

(р)

19:00 Информативна

емисија : Инфо 2

19:30 Цртана серија :

Муфљуз

20:00 Тв новелла :

Љубавна прича (р)

21:00 Политички толк

шоу : Очи у очи

21:30 Серија :

Пријатељи и супарници

22:15 Информативна

емисија : Инфо 3

22:30 Емисија :

Војводина као други

свет

23:00 Серија : Под сун-

цем Сан Тропеа

Среда

12:00 Емисија : Срем на

длану - хроника општи-

не Рума (р)

13:00 Квиз : Позив за

добитак

14:30 Тв новела :

Љубавна прича

15:15 Емисија : Мо-

бил е

15:30 Цртана серија :

Мистер Бин (р)

16:00 Емисија :

Војводина као други

свет (р)

16:30 Емисија :

Кухињица

17:00 Информативна

емисија : Инфо 1

17:15 Емисија : Срем на

длану - хроника општи-

не Инђија

18:10 Серија :

Пријатељи и супарници

(р)

19:00 Информативна

емисија : Инфо 2

19:30 Цртана серија :

Мистер Бин

20:00 Тв новела :

Љубавна прича (р)

21:00 Забавна емисија :

Гром из ведра неба (р)

21:30 Серија :

Пријатељи и супарници

22:15 Информативна

емисија : Инфо 3

22:30 Емисија : Пут

вина (р)

23:00 Серија: Под сун-

цем Сан Тропеа

Четвртак

12:00 Емисија : Срем

на длану - хроника

општине Инђија (р)

13:00 Квиз : Позив за

добитак

14:30 Тв новела :

Љубавна прича

15:15 Емисија : Мо-

бил е

15:30 Цртана серија :

Мистер Бин (р)

16:00 Политички ток

шоу : Очи у очи (р)

16:30 Емисија :

Кухињица

17:00 Информативна

емисија : Инфо 1

17:15 Русински магазин

18:10 Серија :

Пријатељи и супарници

(р)

19:00 Инфорнативна

емисија : Инфо 2

19:30 Цртана серија :

Мистер Бин

20:00 Забавна емисија :

Без тамбуре нема песме

21:30 Серија :

Пријатељи и супарници

22:15 Информативна

емисија : Инфо 3

22:30 Емисија : Везе

23:00 Серија: Под сун-

цем Сан Тропеа

Петак

12:00 Русински мага-зин (р)13:00 Квиз : Позив за добитак14:30 Тв новела : Љубавна прича15:15 Емисија : Мо-бил е15:30 Цртана серија : Мистер Бин (р)16:00 Емисија : Везе (р)16:30 Емисија : Кухињица17:00 Информативна емисија : Инфо 117:15 Емисија : Срем на длану - хроника општи-не Сремска Митровица18:10 Серија : Пријатељи и супарници (р)19:00 Информативна емисија : Инфо 219:30 Цртана серија : Мистер Бин20:00 Тв новела : Љубавна прича (р)21:00 Документарна емисија : Сремске при-че (р)21:30 Серија : Пријатељи и супарници22:15 Информативна емисија : Инфо 322:30 Спортска емисија : Спорт СТВ-а22:35 Емисија : Казивања23:05 Серија: Под сун-цем Сан Тропеа

Субота

12:00 Пољопривредна емисија : Паор (р)13:00 Квиз : Позив за добитак14:30 Политички толк шоу : Очи у очи (р)15:00 Филм (р)16:30 Емисјиа : Везе (р)17:00 Забавна емисија: Мега шоу18:00 Викенд серија : Ко те шиша (р)19:00 Забавна емисија : Гром из ведра неба19:30 Цртана серија : Муфљуз20:00 Филм21:30 Емисија : Казивања (р)22:00 Забавна емисија : Флеш22:30 Емисија : Мо-бил е22:45 Викенд серија : Ко те шиша23:45 Емисија : Пут вина

Недеља

12:00 Цицина тезга

13:30 Пољопривредна

емисија : Паор

14:30 Емисија : Срем-

ске приче

15:00 Филм (р)

16:30 Забавна емисија

: Без тамбуре нема пес-

ме (р)

18:00 Викенд серија :

Ко те шиша (р)

19:00 Емисија :

Казивања (р)

19:30 Цртана серија :

Мистер Бин

20:00 Филм

21:30 Забавна емисија

: Мега шоу

22:30 Спортска емисија

: Спорт СТВ-а

22:45 Викенд серија :

Ко те шиша

23:45 Емисија :

Војводина као други

свет (р)

ТВ ПРОГРАМ СРЕМСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ ЗА НАРЕДНУ НЕДЕЉУ www.sremskatelevizija.com

ПРВА ЛИГА (Ж)Резултати 14. кола: Железничар Гастех - Кучево 33:22, Јагодина - Жупа 43:25, Раднички Лепеница - Цепелин 20:24.

1. Нопал Срем 14 12 0 2 555:4754 242. Јагодина 13 11 1 1 439:303 233. Темерин 13 8 1 4 400:367 174. Спартак 13 7 1 5 374:328 155. Железничар 14 7 1 6 419:377 156. Кучево 14 7 1 6 408:392 157. Раднички 14 7 1 6 378:383 158. Макс спорт 12 6 0 6 357:345 129. Металац АД 14 5 2 7 417:449 1210. Цепелин 14 5 0 9 348:420 1011. Жупа 13 2 0 11 380:453 412. Металац (В) 14 0 0 14 335:515 0

ЖЕЛЕЗНИЧАР ГАСТЕХ - КУЧЕВО 33:22 (19:11)

ИНЂИЈА: Гледалаца 400. Судије: Поповић и Пурић (Београд). Седмерци: Железничар Гастех 1(1), Кучево 3(2). Искључења:Железничар 10 минута, Ку-чево 4 минута.

ЖЕЛЕЗНИЧАР ГАСТЕХ: Матијашевић, Цветић, С.Милић 1, Станић 11 (1), Б.Милић 1, Вукушић 2, Јовановић 2, Веселиновић 4, Рупић, Ушљебрка, Милосављевић 3, Поповић 4, Јакшић 5.КУЧЕВО: Рајић, Крстовић 2, Шулејић 9 (2), Љепароић, Вучелић 2, Трујић, Писаревић, Дамчевић 1, Гојковић 6, Пупазић 2.

НОПАЛ СРЕМ - МЕТАЛАЦ 45:34 (25:14)

БАЧКА ПАЛАНКА: Гледалаца 150. Судије: Коначер и Зељовић (Црвенка). Седмерци: Нопал 4(4), Металац 2(2). Искључења: Нопал Срем 4, Металац 8 минута.НОПАЛ СРЕМ: Андрић (1 одбрана), Б.Илић, Рутка, Павлов 11, Тенков 6, Бајилов, Криздић 1, Тиосављевић, Бер-чек 6, Б.Саић 6, Маревић ( 7 одбрана), Вуковић 2, С.Илић, Стојковић 13 (4).МЕТАЛАЦ: Танасковић (15 одбрана), М.Томић 2, Бојовић 1, Глишовић 12 (2), Ступар 4, К.Томић 11, Васић 2, Симић 2, Јефтовић 1, Ликић 1.

ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР

(М)

Резултати 20.кола : Пролетер Агрожив - Јабука 25:25, Нова Пазова - Младост ТСК 51:17, Граднулица - Раднички (Ш) 33:28, Јединство БПС - Херцеговина 32:30, Спартак - Хајдук (Ч) 21:27, Раднички НС - Апатин 35:30, Рума - Сомбор 49:32, Тител ЈД - Милиционар 29:24

1. Н.Пазова 20 16 2 2 693:509 342. Апатин 20 17 0 3 583:493 343. Раднички НС 20 14 0 6 628:555 284. Тител ЈД 20 13 1 6 632:552 275. Хајдук (Ч) 20 13 0 7 556:535 266. Граднулица 20 11 2 7 625:588 247. Јединство 20 11 2 7 558:533 248. Јабука 20 11 2 7 618:596 249. Пролетер Агр. 20 9 3 8 528:582 2110. Херцеговина 20 8 3 9 516:561 1911. Рума 20 7 1 12 617:603 1512. Спартак 20 7 0 13 582:597 1413. Милиционар 20 6 1 13 533:525 1314. Сомбор 20 5 2 13 559:631 1215. Раднички (Ш) 20 2 1 17 512:652 516. Младост ТСК 20 0 0 20491:71 0

ДРУГА ЛИГА - СЕВЕР

(Ж)

Резултати: Спартак - Младост 20:22, Панчево - Врбас 31:24, Пролетер С.- Јабука 95 29:22, Војводина - Равангард 25:17, Граднулица - Халас Јожеф 15:23, Јединство - Апатин 39-33

1. Пролетер 15 15 0 0 535:253 302. Х. Јожеф 16 15 0 1 518:278 303. Јабука 95 16 11 1 4 441:363 234. Врбас 16 10 1 5 468:426 215. Панчево 15 6 2 7 400:417 146. Срем Нопал 15 7 0 8 448:468 147. Равангард 16 7 0 9 383:425 148. Апатин 16 7 0 9 390:514 149. Војводина 15 5 1 9 344:359 1110. Граднулица 16 4 1 11 375:476 911. Младост 16 4 0 12 350:419 812. Спартак 16 4 0 12 354:449 813. Јединство 16 4 0 12 365:536 8

РУКОМЕТ

Соколско друштво Сремска Ми-тровица, с традицијом дужом

од једног века, данас је пре све-га препознатљиво по женској спортској гимнастици. У скромним матаријалним и просторним уло-вима, град на Сави се изборио да буде у кругу наших водећих цен-тара женске спортске гиманстике, као што су Београд,Суботица, Нови Сад, Сомбор, Панчево, или Ниш.

То је потврдила и прошла го-дина када су кадеткиње у екипној конкуренцији освојиле друго место, док су у 2007. године биле шампи-онке.

Прави драгуљ не само митро-вачке, већ и српске спортске гим-настике је у овом моменту, сва-како дванаестогодишња Маја Писаревић. Она је у протеклој сезо-ни на држваном првенству освојила

једно друго и једно треће место. Но, она наступа већ и на међунардним турнирима, с гимнастичаркама из суседних земаља. Протекле се-зона на међунардним турнирима два пута је била четврта и то у у жестокој конкуренцији, јер познато је да су Румунке и Мађарице у том базичном спорту, коме се код нас још увек не поклања одговарајућа пажња, у самом светском врху. Захваљујући подршци Соколског савеза Војводине и Гимнастичког савеза Србије, ова млада такми-чарка три пута недељно одлази у Нови Сад и вежба под надзором на-ших врхунских стручњака. Са њом путује још неколико талентованих митровачких гимнастичарки.

Леп успех у 2008. години оства-рила је и пионирска екипа, коју су чиниле : Вања Ванчик, Теодора

Ванчик, Тијана Корелија, Зора-на Сладек и Исидора Павловић, освајањем трећег места у Пинорској лиги Србије.

Но, у Соколском друштву пажња се не поклања само најталетованим гиманстричаркма, већ се води рачу-на и о масовности, а на завидном нивоу је и сарадња са школама.

- Дошло је до смене генерација, па у екипној конуренцији нећемо моћи поновити прошлогодишње резултате. Пинирке ће наступати у екипној конкуренцији, а јуниорке, пре свега, у појединачној. Плани-рамо да освежимо и стручни кадар - истиче Млађен Јаковљевић, руководилац Соколског друштва Сремска Митровица и један од тре-нера гимнастичарки и веома заслу-жан за успон тог спорта у највећем сремском граду. С.Ловчанин

СОКОЛСКО ДРУШТВО СРЕМСКА МИТРОВИЦА

Центар спортске гимнастике

Гимнастичка секција Соколског друштва