YU MK PTP Opterecenje Snegom

5/13/2018 YU MK PTP Opterecenje Snegom - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/yu-mk-ptp-opterecenje-snegom 1/15

PRIVREMENI TEUNICKI PROPISI

ZA OPTERECENJA ZGRADA

2 1 3

OPTERECENJE SNEGOM

2131

Opterecenje snegom mora. se kod ravnih ili do 20" prerna horizontali nagnutih krovova

uzeti sa 7Skg/ml povrsine osnove.

2132

Kod nagiba a vecih od 20" treba na 1 m2 povrsine osnovc uzeti vrednosti iz sledece tabele

0:= 20 " 25 " 30 " 15" 40'" 45 " s O "I,

55" 60' preko

6 i . YI

up t ro I.\c nj e s ne go rn IQ Vrn J 75 10 65 60 S 5 S O 45 40 35 I Z l

Kad meduvrednosti uzeti najbliie [vece iii manje) optereeenje iz tabele.

2133

Kod krovnih povrsina sa nagiborn 08 dye strane im a se uzeti uobzir slueaj, da jc sa jedae

strane puna opterecenje snegam, a sa druge strane sarno polovina punog optercecnja.

2134

Mestirnicno nagomilavanjc snega na krovovirna (kod testerastih krovova i krovova sa

uvalama itd.) treba uzeti u obzir,

2135

U planinskirn predelima koji obiluju snegorn treba uzeti u obzir uveeano optcrecenje

snegom u zavisnosti od odgovarajucih rnesnih prilika, s tim da maklsimalno optereeenje,

kod krovova nagnutih do 20" prema horizon tali ne srne precivredaosti prcma sledecem

obrascu:

s = 7 5 .,.A -500

. ' 4 ,

S - opterecenje snegorn na m2 povrsine osnove,

A - nadmorska visina u rnetrima



21351

Kad nagiba vecih ad 20" treba na 1 m2 osnove uzeti opterecenje u srazmcri prcma

vredn os tim a shodno t a c o 2132.

2136

U krajevima bez snega, treba ipak uzeti minirnalno zamcnjujuce optereccnje d 35 kglm2

povrsine osnove krova,

3. DOPUNSKA OPTERECENJA

3Kao dopunska opterecenja kod zgrada lreba smatrati:

a) dopunsko optereceoje od vetra, shodno t a c o 2325 ovib propisa;

b) trenje na pokretnim leziStima'

c) sile kocenja kod rnotornih vozila;

d) uticaj promene temperature;

e) uticaj skupljanja betona.

311Prilikorn statickog proracunavanja ne srne se uzeti u obzir kombinacija dejstva stalnog

korisaog ivih dopunskih opterecenja, ako je verovatnost jednovrernenog pojavljivanja svih

navedenih opterecenja neznatna. U ovom slucaju dovoljno jc ako se pored stalnog i

verovatnog korisnog ptereccnja uzmu u obzir sam najizrazitija dopunska oprerccenja.

3111Kada se uzimaju u obzir dopunska opterecenja mogu sc u pojedinim slucajevima

prekoraciti normalno dozvoljeni naponi sbodno odredbama tehnickih propisa za pojedine

rnaterijalc,

312Za izracunavanje dejstva dopunskog opterecenja vetrom dovoljna je staticka kontrola

stabilitcta, shodno t a c o 2325 i23251.

313Trcnje na pokretnim IcZistllna od celika raeuna se po sledecem obrascu:

Tr = 6000 QoB r x d

u kornc znaci:

Tr - silo trenja kod pokretnog leziSta (u tlern')

Qo - priti ak na leZiste, neuvecan dinamickim koeficijentom ( u t/cm')

d - precnik ldista, valjka ili klatna (Pendcl) u em

Br - Brinelovu tvrdocu leziSta u kg/rnm2

Za pribliine pr racune rnofe se uzeti Brinell-ova tvrdoca ( u kg/mrn/) prema obrascu:



Br = 28 ~zgde je I3z - evrstoca na zatezanje (kidanje) Celi~nogm aterija la u t/cm 2

3131

Kod klizajucih leziSta treba racunati Tr a harem 20% od neuvecanog pritiska na leziste.

314

Sila kocenja rnotornih vozila dobiva se mnozenjern zbira svib vertikalnih pritisaka koji

dejstvuju na konstrukciju sa koeficijentom.

lk l( = 140

gde je 1- raspon konstrukcije u metrima.

Maksir na ln a v re dno st ovoga k oe fic ije nta m a ze iz no siti 1 /7 .

Ovu dopunsku silu treba uzeti u obzir prilikom proracunavanja prolaza iii drugih

konstrukcija preko kojih se vozila normalno krecu sa vecorn brzinom.

315

Prilikom proracunavanja nosecih konstrukcija izlozenih u punoj fieri temperaturnirn

promenama treba, po pravilu, u ze t i U obzir sledece oscilacije temperature, iznad i ispod

srednje mesne temperature.

kod eelicnih konstrukcija ± 30°C

kod betoaskih iarmirano betonskih konslrukcija ± 15"C

3151

Ako se izvodenje radovaVI 'S}

pri temperaturi koja se znatno razlikuje od srednje mesnetemperature treba 0 toj razlici voditi racuna u koliko su u pitanju konstrukcije koje se

ne mogu slobodno siriti.

3152

Ako noseee konstrukcije koje se nalaze u unutrasnjosti objekata nisu trajno zasticene od

uticaja spoljn c temperature (otvorenc bale isl.) treba prilikom proracunavanja uticaja

temperature uzeti u obzir polovinu vrednosti iz taco 315.

3153

Treba uzimati U obzir uticaje vanredno vi okih ili niskih temperatura u pojedinim

prostorijama objekta (kotlarnice, hladnjace itd),

316

Skupljanje kod arm iranag betona treba racunati u vidu smanjenja temperature za 15"C.

Kod nearrniranog betona treba velicinu skupljanja racunati sa smanjenjem temperature za

25 QC.

3161

Kod armirano-betonskih skeleta duzine do 70 m, moze se smanjiti uticaj skupJjanja lime,

sto se objekat g radi u kracirn o tse cim a , n ajv e6 e d uz in e do 20 m, koji se medusobno



3 5 0 .

Opterecenje snegom 5 e prema propisima uzima ked ravnlh

krovova 1 1 1 kr~vova nagiba do 2 00 pre.ma horizontal! kao 0 ,75

kN/m2 osnove. Kod nagiba krovova vec!ih od 200

opterecenje sne-

gom se uzirna prema sledecoj tabeli:

uga o n ag ;l .ba20° 2 5

030° 35° 4 0 ° 45 ° 50

0 5 So 6 00~600rema horiz.

opterecenje0,35negom kN/m2 Q,75 0,70 0,65 0,60 0,55 0,50 0,45 0,40 a

Kod krovova sa dvostranim nagibom mora se, pored provere slucaja

punog opterecenja snegom, obavezno izvrsiti provera za slucaj pu-

nog opterecenja sa jedne 5 trane i polovine opterecenja snegom

sa druge strane krova t e l ,6.1)

S1. 6.1

U slucaju da je moguce navejavanje odredjenih krovnih po-

vrsina (testerasti krovovi na primer, st.6.2 ) to se mora uzetl

u obz1 r u proraeunu.

S1. 6.2

planinskim predelima nadmorske v1 sine > 500 m sa velikim

sneznim padavinama treba uzetl povecano opterecenje snegom

prema obrascu:

(6.3)

gde je .4 = nadmorska vis ina mesta iZIaZena u metrima.

o krajevima bez sDega (.Jadranska obala na primer) treba raCmlati

sa zamenjujucim opterecenjem u iznosuod 0~3S k8/ 2 povr§ine 05-

nove krova.



1 9 6

4 PR IKAZ DEJSTAVA

4.1 PRIRODA OPTERECENJA

(1) Sneg m o r e biti rasporeden na krovuna veoma razliCite namne, Uzavisnosti od oblika krova,

njegovih termiCkih svojstava, rapavosti njegove povrsine, koliCine toplote soja se . stvaraispod krova, blizine susednih objekata, okolnog terena ilokalne meteorolofke klime:

naroeito vetrnvitosti, varijacija temperature iverovatnoee padavina (bilo u vidu hle ill

snega), Dalje, naslage snega na krovu mogu biti rezulrar nagomilavanja snega iz razlieitih

pravaca, ill ad jednog illv~e padanja snega, u tolrojednogjedinog vremenslcogsistema

4.2 MODELIRANJE OPTERECENJA

(1) Za procenu opterecenja ad mega, uobieajeno je da se prvenstveno razmatraju ravnomemi

sneg, koji je napadao pri mirnim vremenskim uslovima, oblik krova iaspored snega izazvan

ve tr ov it im usl ovima ,



19

5 DISPOZICUE OPTERECENJA

5.1 OPTERECENJE on SN EGA NA KROVOVE

P(l) Optere6enja od snega na krov so moraju odrediti iz:

s = f J . i C, C,Sk (5.1)

g d e s u

f J . 1 k oe flc ije nt o bL ik a o pte re ee nja o d sn eg a (videti g la vu 7 ),

Sk karakteristicna vrednost opterecenja od snega na tlo [kN/ml] (videti glavu 6),

C~ koeficijent izlozenosti, koji obicno irna vredaost 1,0,

C, termiCki koeficijent, koji obieno ima vrednost 1.0.

P(2) Mora se pretpostaviti da opterecenje od snega deluje verlikalno iodnosi se na horizontalnu proje '-

ciju povdine krova.

P(3) Optereeenja, prema ovoj glavi, izvedena su za prirodno napadao sneg j De uzimaju U obzir lokalne

poremeeaje usled ve~tackog uklanjanja ili preraspode le soc ga na krovu. U takvim slueajevirna morn-

ju se razmotriti odgovaraju6e dispozicije opterecenja,

(4) Koeficijenti oblika optere6enja od snega su definisani u glavi 7, pretpostavljajuCi da je koe-

ficijent izlo~enostj jednak 1,0. Redukcija optere6enja od snega na krov se moze dozvoliti

uvodenjem vrednosti koeficijenta ..izlofenosti manjeg od 1,0, da bi se u obzir urea utieaj 00-

trijih uslova vetra,

(5) Za uobieajene standarde termicke izolacije, pretpostavlja se da je tenniB:.i koeficijen; jed-

nak 1.0. Redukcija opterecenja od snega on krov se moze dozvoliti umdeojem vrednasti

termiCkog koeficijenta rnanjeg ad I,D, da bi se u obzir uzeo uticaj gnbi 'a loplote kroz tmv.

5.2 SNEG KOJI V ISI PR EKO IVICE KROVA

P C I) U proracunu onih delova krova koji su konzolno prepusteni preko zidova. mora se uzeti n obziI sneg

koji visi preko ivice krova, tao dodatak optereeenjn na torn delu krova, :Mora se pretpostavitl da o p -

terecenja, ad snega koji visi, deluju na ivici krova izrafunava" se na s eO C : i n : :

(5.2)

gde su

.~< optereeenje ad snega roji visi.po metro strine [-'srm).

J L i koeficijent oblika optereeenja ad nega, 'ojiodgovara krovu,

II opterecenje ad snega na L I o {kNirrr'],

k koeficijent, kojim se U obzir uzima nepravilan oblik snega, ikoji se krece od 0,0 do _, -, U za-

visnosti od klime ivrste krovnog pokrivaea,

y zapreminska tezina snega, koja e za 0 aj proraeun moze uzeti kao k ImJ



198

Si tka 5.1 Sneg koji v is ip te k o i vi ce k r o va

,

5.3 OPTERECENJA on SNEGA NA SNEGOBRANE

IPREPREKE

P(I) Koeficijen t trenia tzm ed:U sn eg a ( krova m ora se uzeti da je jednak nn li, Taka. sila F J. izazvana mao

som snega koji klizi, u p ra vc a k liz an ja , po je din ic i § irin e m o ra b iti:

F.= s b slna (5.3)

gde su

S =Pi Skoptereeenje ad snega na krov [kN/m~.

b ra sto jan je u o sn ovi ad sn eg ob ra na illprepreke do slern en a [m ],

a nagib hove. meren od h or iz on ta le [ "] ,.

J~I k oe fic ije nt o b lik a o pte re ce nja a d s ae ga , z a o dg ov ara ja ci k ro v,

P(2) Optere6enje od saega na krov mora se dobiti iz 5.1(1) imo ra o dg ov ara ti n ajn ep ov oJjn ijo j ra sp od eli

o pte rece nja o d :m eg a.

5.4 OPTERECENJA on SNEGA NA MOSTOVE

PC l) Za poknvene mostove, opterecen ja ad sn eg a mo ra ju se o dre ditip o istoj proceduri k ao z a zg rad e.

(2) Za mebani&i pokret ne mostove treba definisati nesimetrierm raspodelu u projektnim spe-

cifikacijama,

P(3 ) Kada je opravdano klimatskim uslovim a irajan jem process izg radnje, o pterecen je ad snega, za pro-

raeunsk] dokaz statieke ravnotefe za vrem e izvodenja, m ora se razm atrati kao da se sastoji od nesi-

m etricn e ra spo de le sn eg a, lo cira ne IIn ajaepo vo ljaijem po lo zaju, Z a ovaj proracu nski do kaz, m ora

se pretpo staviti da su o ptereeenja o d sn ega 1 1 2 . 5 _ % 1 1 ad karakteristieno g optereeen ja o d snega na tlo,



199

6 OPTERECENJE on SNEGA NA TLO -

KARAKTERISTICNE VREDNOSTI

(1) Karakteristiene vrednosti opterecenja od snega na tlo, koje treba koristiti u proraeunu, za

svaku ddavu 6lan.ica CEN, date su u Aneksu A Kada je to potrebno, nadmorska visina. ~

vratn.i periodi ostall korekcioni Iaktori su dati u,na primer, Aneksu A

Napomena O ptretenje od snega na tl o za visi od ge og ra ftk og p% tn ja i nadmors ke visine

lo k ilc ij e k o ja s e r a zm a tr a . Ko rak te r is ti C n a v r ed n o st opterecenja od mega na fl o

se zasniva no god ifn jo j verova tnoci prek or acen ja ad 0 ,02 , i t reba je odretliJi ir

n ae io na ln ih p od n ta ka z a o pte re ce nje a d s ne ga .

U s pe cija ln im s iu ca je vim a, k ar ak te ris tiin a v re dn ost o pte re ce nja od m ega no

t lo , s .. t reba d o Sf d o b ije i z o d g ov a ra ju te staJistic/ce a na li ze d u go ro ln ih z ap is a

op te r e6en ja ad snega , u ze lih sa d obra za J ticen e povri ine u b liz in i lokacije .

K a k o oh icno posto ji zna tna var ijabilnost u zapisan im m ak sim aln im zim sk im

v re dn ostim a, za pis i za p er iod e k ra ce od 20 g od ina U opltml slulaju neee bili

p og od ni. R ezulia : stm istiE ke a na iu e tr eba d o bu de k ar ak ter is1iC no v rednos t O J r

terecenja ad snega, II sk lad u sa (1). Medu t im , za n ek z k l ima I r e obiDsr i , moieb at podobn i j e da se za karakJerutic1Iu vrednos t usvo j i vredna 1deJ inuana ad

str ane N acio na ln ik n ad lein in otg an a.

(2) U odredenim oblastima, zapisi opterecenja ad snega pokazuju pojedine ekstremne vred-

nosti, koje se ne mogu tretirati uobieajenim statistickim metodama, koj se koriste za pro-

cenu karakteristicne vrednosti odredene u skladu sa 6(1). Za ove oblasti. ekstremne vred-

nosti se mogu srnatrati kao incidentna opterecenja,



200

7 KOEFICIJENTI OBLlKA OPTERECENJA on

SNEGA

7.1 OPSTE ODREDBE

pel) Generalno, moraju se koristiti koeficijenti oblika opterecenja ad mega. dati ovom odredbom Me-

dutim, u zavisnosti od klimatskih nslova oblasti, mogu se koristiti koeficijenti oblika optereeenja ad

mega. dati u Aneksu B. Naznacene vrednosti koeficijenata oblika opterecenja ad snega su nomi-

nalne vrednosti.

(2) Generalno, rnogu se identifikovati tri primarne dispozicije optereeenja, koje su obuhvaeene

koeficijentima u 7.2:

- ana, koja rezultlra iz ravnomerno raspodeljenog sloja snega preko celog krova, ikoja ve-

rovatno nastaje pri padanju 5nega uz malo vetra,

- ana, koja rezultira, bilo iz poeetno neuravnotezene raspodele, lokalnih smetova na prep-

rekarna, illpreraspodele snega koja utice na raspodelu opterecenja na celom krovu, na

primer: sneg, koji je, kod kosog krova, prenesen (smetovima) sa strane illorene vetru na

stranu u zavetrini,

- ana, koja rezult ira jz preraspodele snega sa gorojeg dela zgrade (us led ldizanja).

7.2 KOS KROVOVI

(1) Vrednosti koeficijenata oblika optereeenja ad snega, za krovove tretirane U ovom poglavlju,

su prikazani na slid 7.1.

JEDNOVODNIKROVO~

P(2) Koeficijenti oblika optereeenja od snega za jednovodne krovove (monopitch roofs) su dati u tabeli

7.1. Pretpostavlja se, da nije spreeeno klizanje soega sa krova. Ukoliko je donja ivica krova zavrsena

parapetom, snegobranom, ili drugom preprekom, tada koeficijenr oblika optereeenja od snega ne

sm e h ili re du ko va n ispod 0,8.

(3) Treba razmotriti dyedispozicije:

- ravnom em a dispozicija optereeeaja ( sl ik a 7 .2 ( i » .- dispozicija opterecenja, koja se sastoji ad polovine intenziteta opterecenja, koja deluje

n a n epo vu ljn ijo j p olo vin i k ro va (slik a 7 _2 (ii»).

DVOVODN I KROVOVI

(5) Koeficijenti oblika opterecenja ad snega za dvovodne krovove (d u o p itc h r oo fs ) su dati u

tabeli 7.2. Pretpostavlja se, da nije spreeeno klizanje snega sa krova. Ukoliko je jedna ivica



2 0 1

krova zavrsena parapetom, snegobranom ill drugom preprekom, tada koeficijent oblika

optereeenja ad snega, za tu stranu, ne sme biti redukovan ispod 0,8.

1.6 ~3 ( 1 & ~ 1 5 0 " )

I J .

l.2

1 .1 ........ .., ~ 2.. ' ._ I t "" .

0.8 ~ . " . "; .~,'.\'" . .

".4 '\.. . ."'." . , .

0'.0

o · 15· 30· 4S· 60·

C t

SUka 7.1 K oefic ije nti o blik a o pter ec en ja o d sn eg a - k osi krovovi

III

O . s · III

Sl ika 7.2 K oefic ijen t oblik a op te r ecen ja od m ega - jed novod ni k rov

Tabela 7.1 KDe fi c ij en t o b li k a opterecehja o d slJ eg a • jed no vo dn i k ro vo vi

Ugao nagiba krova IJ ' Sa S 3 0 " 30" < a J : : 60" a2!: 60"

Koeficijent oblika P 1 0 ,8 0,8 (60-a) j 30 0



202

(i)

(ii) 0 . 5 1 1 - 1 , I S , -c:::::::::::!3

(iv)

Slika 7 .3 K oeficijen ti o blik n o pter ecen ja ad m eg a - d vovo dni k ro vo vi

Tabela 7. 2 Koe fi ci je n ti o b li k a o pt er ec en ja o d s ne ga - d v ov od n i' k ro vo vi

Ugao nagiba krova O"s a S15" 15·< a s30" 30"< a <60" a 2:60"

KoefIcijent oblika,uL 0,8 0,8 0,8(60 - a)/30 0

Koeficijent oblika p . · z 0,8 O,8+0,6(a -15)/30 1,1(60 - a)/30 0

(6) U obzir treba nzeti najnepovoljniju dispoziciju opterecenja, ad prikazanih na slici 7.3.

TESTERAST I KROVOVI

(7) Kad testerastih krovova (mul ti p i tch mots), treba uzeti u razmatranje biJo ravnamemo iii

asimetriena opterecenja od snega, koja su izvedena iz 7.2.(5), ill optereeenje usled smeta ad

snega, prikazano na slici 7.4 , prema tome, koje daje najnepovoljniji utica], Koefic:ij nti

oblika optereeenja od snega su dati IIabeli 7.3.

S fik a ." Ko ef tc ij en ti o bl ik a o pt e re ce nj o od snega - le.slerasli /aovovi



2 0 3

Tabe.la 7.3 K oe fic ije nti o blik n a pte re ce nja a d s lI eg a - t es te r as ti k r ov o vi

U gao n ag ib a Icro va 0" Sa S 30 " 30'" < a <60"

Koe fi ci jc n t ob li ka III 0,8 0,8(60· a)/30

Koef ici jeD[ obl ik. a}J .] 0,8+0,8 a {.30 1,6

(8) Treba posebno razmotriti koeficijente oblika opterecenja ad snega, koji se koriste za

proracun testerastlh krovova, kod kojib jedna illabe strane uvale imaju nagib veel od 60".

7.3 CILINDRIOO KROVOVI

(1) Kod cilindriCnih krovova ( cy li nd r ic a l r o o ft ) treba uzeti u razmatranje bilo ravnomerno iL iasimetricno optereeenje od mega, koja su prikazana na slid 7.5, prema tome, koje dajenepovoljuiji uticaj. CillndriCni krovovi obuhvataju sve cillndricne ljuske bilo kog obl.ika, ali

sa jed nom konveksnom krivinorn, Vrednosti koeficijenata oblika opterecenja ad snega su

dati na slici 7.6. Pretpostavlja se, da nije spreceno klizanje snega salcrova.

( 1 )

eli).

St ika Z5 Koe fi c ij en t i o b li k a opte,.ecenja a d m e ga - c ilin dr iiia n k ro v

(2) Koeficijenti oblika opterecenja od snega se odreduju na sledeci nacin:

Za { :J s60" , Itl = 0,8 ( .1)

( .2)

( .3)

Zap> 60". ( A)



2 0 4

1 .0

I I : J r J ~ dO·).

. . . 1C I :

I.!

~

0 41 a;r aJ 0.4 a.l' M

1 1 - U- S1- 39- 4$- •

1-------I I : !

(J ~ lJ1i

Slika 7 .6 Koe fi ci je n ti o b li ka OpleTeeenjo ad m eg a za cilin dric ne k ro vo ve sa r azL iC itim o dn osim a stre le i rnspono

7.4 NAGLE PROMENE VISlNE KROVA

pel) Kod nagle promene visine krova ( O b r u P I change of roo f height) mora se uzeti u razrnatranje, bilo

ravnomemo illasimetricna optereeenjs ad snega, koja su izvedena iz 7.2, iiiopterecenje usled smela

ad snega, prikazano na slici 7.7. prema lome, koje daje najnepovoljniji uticaj.

b ~ b y o '}-- 1-""":11r----'2---l~

Stika 7 .7 Kaejicijenti o b li k a o p te r e e enj a ad snes« - nag la prom ena visine k rova



20 5

(2) N agom ilavanje snega kod krovova u viS e nivoa zavisi od naduvavanja mega vetrom i

klizanja snega sa gornjeg krova, K oeficijenti oblika optereeenja od snega se odreduju aa

sledeci nacin:.

~ll= 0 ,8 (pod pretpostavkom da je donji krov ravan)

IJ2= .I's +#w

(7.5)

(7.6)

gde so

I 's koeficijent oblika optereeenja od snega. usled klizanja

" " W ko eficijen t o blika optere6 enja o d sn eg a. u sled vetra

(3 ) K oeficijent oblika optere6enja odsnega, usled klizanja, se odreduje na sledeci nacin:

" " s = 0

)Js se odreduje iz dodatnog oplereeenja koje iznosi 5 0% od

m aksim alnog opterceenja od m ega na susednom nagibu gornjeg krovs,s ra eu na to g p re rn a 7.2 .

(4 ) Koeficijent oblika optereeenja od snega, usled vetra, se odreduje na sledeci naC in:

Za a> 15 "

UZ ograrutenje:

0 ,8 SIlw S II 4,011

gdeje

y zaprem inska tezina snega, koja se za ovaj proracun m aze uzeti kao 2 W I l D ?

(5 ) Dmin8 sm eta ad snega je egranieena na:

f. = VI

uz ogran i renJe :

(7.7)

5 m S 1 , :;;;15 m (7.S)

Napomena : Aka je bJ < I. , k o e fi c ij en .t n a k ra ju d on jeg k ro va se o d re d u j e . in t e r po la c ij om

i zmedu I I I il1# uz odsecanie n o k ro ju d o nje g krova.

7.5 SMETOVI KOD lSPUSTA I PREPREKA

(1) U uslovima vetra, smetovi od snega se m ogu pojaviti na bilo kom hovu,. koji im a prepreke,

jer one im ajn povtS ine u aerodinam lcko] senci, na kojim a se nagom ilava sneg (videtisliku

7.8).

(2) Koeficijente oblika optereeenja od snega i dmine smelt a ad snega trebauzeti na sledeci

naein:

j·1 =081 -t (7.9)

uz ogran ieen je :



20 6

0, 8 $.~Ll s2, 0

g de je

'f zapreminska tdina snega, koja se za ovaj proracun maze uzeti kao 2 k N / r r r

Is=2h,

( 7 .10)

UZ ogranieenje:

5 m s I. s15 m (7.11)

S t ika 7 .8 Kol !f ic i jen t i ob l ik a opwecen ja o d sn eg a k o dis pu sta ip rep reka

YU MK PTP Opterecenje Snegom

Documents

Transcript of YU MK PTP Opterecenje Snegom