sistemi versifikacija

8/19/2019 sistemi versifikacija

http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 1/19

Метрика, версификација иливерсологија представља науку о ритмуу стиховима, науку о природи стиха и о

њиховим књижевноуметничкимзаконитостима.

Версификација се бави организовањем

речи, односно микроелементимкњижевног текста.



Версификација проучава унутра!њуорганизацију и елементе стиха" слог#кратки и дуги, нагла!ен и

ненагла!ен$, акценат, број слогова устиху, риму, строфу, цезуру иакценатске целине. %еч је о

мерљивим, бројчано и графичкиприказивим ритмотворнимелементима.



&аука о књижевности познаје триисторијски одре'ена система премакојима се организује ритам у стиху"

Метричка #квантитативна$версификација (илабичка версификација (илабичко)тонска версификација

Метрички систем није строга норма којаобавезује уметника, ве* основа којадопу!та одступање и различитеваријације обликовање стихова.



Метричка #квантитативна$ версификација

+нтичка #класична$ версификација ) уоснови је певање.

&алаже доследну измену дугих и краткихслогова у стопи и исто такав распоредстопа у стиху, као и одре'ивање строгогустројства стихова у строфи.

уги и кратки слогови распоре'ују се уосновне ритмичке јединице ) стопе.



&ајкра*а дужина трајања једногслога назива се мора #-/ секунде$.

уги слог #0$ и кратки слог #1$" дугислог трајао је две море, а краткислог је трајао једну мору.

2рема броју и распореду дугих и

кратких слогова биле су одре'иванестопе.



(топа од три море 3 трохеј 01 #дуг икратак слог$

(топа од четири море 3 дактил 3 #0 1 1$,

један дуг и два кратка слога, &а сваку стопу падао је ритмички удар 3

иктус, обично на први дуги слог у стопи.

(топу је одре'ивао број и распореддугих и кратких слогова и положајиктуса у њој.



2рема броју и врсти стопа одре'иваосе стих, а према броју и врстистихова 3 строфа.

&ајраспрострањенији инајра!иренији стих у античкојкњижевности је био хексаметар

#састојао се од !ест стопа од четириморе са иктусом на првом слогу #оддактила или спондеја$.



4 56. веку, у новијим европскимкњижевностима, националнекњижевности европског простора

поку!авају да уведу грчки илатински ритмички размер#хексаметар, елегијски дистих,

+лкејева и (апфина строфа итд.$



(ви ти поку!аји су углавномпропали зато !то се античкаметрика није могла механички

пренети у модерне језике простомзаменом квантитативног принципаквалитативним #акценатским$

принципом.



7ада се за ритмичку меру почеоузимати број слогова у једном стихунастала је силабичка версификација.

4 таквим стиховима сви слогови сусе изговарали једнаком дужином#једну мору$, а иктус #нагласак,

гласовни удар$ је падао само на крајстиха, а понекад и на почетак стиха.



8д нагла!ених асонанци на крају стихаразвила се рима, подударање гласова накрају стиха почев!и од нагла!еног

вокала последње речи у стиху до краја теречи.

9ако је постао један од најчувенијихстихова силабичке версификације, тзв.

александринац, стих од дванаест слоговакоји је касније добио риму и у средини ина крају стиха.



2оред дванаестерца јавилису се истихови са другим бројем слогова, анарочито осмерац, десетерац,

једанаестерац, тринаестерац и!еснаестерац.



(илабичко)тонски систем

4 56. веку код многих европских народа ве* се билаизградила тонска версификација, која је углавном усвојилаантички метрички систем версификације, али је дужину икратко*у слогова заменила нагла!ено!*у и

ненагла!ено!*у слогова, задржавају*и при томе називеиз античке версификације #трохеј 3 нагла!ени иненагла!ени слог, без обзира на дужину слога: дактил, јамб...$

7ако је тонска версификација настала из силабичке и како

се у ве*ине народа за одржавање ритма узимао исилабички и тонски принцип, то је такав системверсификације назван силабичко)тонским системом.



&а!а версификација је силабичко)тонска, тј.ритам се одре'ује према броју слогова у стихуи према одмору на одре'еном месту #цезури$3 силабички принцип, као и према распореду

акцената у стиху #тонски принцип$. ; у на!ој су версификацији називи за

поједине стопе, тј. за распоред акцената унајмањим ритмичким јединицама, узети

тако'е из грчко)латинске метрике, тако даимамо трохејске, јампске, дактилске и другестихове.



2рема тим стопама требало би да на!итрохејски стихови имају нагла!ене свенепарне слогове, јампски стихови 3 све

парне слогове, а дактилски стихови 3сваки тре*и слог почев!и од првог#први, четврти, седми, десети...$

4 на!ем језику, у његовој ритмици,

поред распореда акцената важну улогуиграју акценатске целине и границеизмеђу акценатских целина.



+кценатске целине 3 свака реч или група речикоја има један акценат.

&а!а версификација је ви!е силабичка него!то је тонска и њен ритам се одре'ујетиповима акценатских целина"

5. ритам изгра'ен од парних акценатскихцелина #двосложних и четворосложних$,трохејска схема

-. ритам изгра'ен од комбинације двосложнихи тросложних акценатских целина.



(ве нам ово показује да основусрпског песничког ритма чиниодре'ени број слогова у стиху, као и

одре'ени систем парних и непарнихакценатских целина, које секомбинују по одре'еној схеми.



4 уметничкој поезији распоред акцената је не!то ближи одре'еној схеми#трохејској, јампској или дактилској$, али

и у уметничкој поезији #нарочито у онојкоја је била певана по угледу на народнупоезију $ одре'ену ритмичку инерцијуодржава систем броја слогова

акценатских целина, а не распоредакцената.



Народна поезија

<пски десетерац и лирски десетерац

9рохејски осмерац #симетрични осмерац$ у

лирској народној поезији Уметничка поезија

8д %адичеви*а се јављају непарни стихови"

седмерац, деветерац, једанаестерац...

%аки* и учи* 3 дванаестерци 9онски тих или слободни стих #приближавање

ритмичкој прози$

sistemi versifikacija

Documents

Transcript of sistemi versifikacija