Sarah Lotz - Troje.pdf

7/24/2019 Sarah Lotz - Troje.pdf

1/406


2/406


3/406

Naziv originala:Sarah Lotz THE THREE

Copyright Sarah Lotz 2014Translation Copyright 2014 za srpsko izdanje Vulkanizdavatvo

ISBN 978-86-10-00966-8


4/406


5/406


6/406

Za ujka ipij a (1929-2013)


7/406


8/406

KAKO JE SVE POELO

Hajde, hajde, hajde...

Pem je zurila u upaljeni znak za vezivanje pojaseva. Nadala se da e se

to pre ugasiti. Nee dugo izdrati. Zamiljala je kako je Dim grdi to senije olakala pre ulaska u letelicu:ta ti je, doavola, bilo na pameti, kad zna da ima slabu beiku?

Istina je da se nije usudila da ode u neki od aerodromskih toaleta. taako se nae licem u lice s nekim od futuristikih naprava o kojim jeitala u vodiima i ne bude znala kako da povue vodu? ta ako uslednesrenog spleta okolnosti ostane zakljuana u kabini i propusti let? Kadse samo seti da joj je Douni predloila da provede nekoliko dana uistraivanju grada, pre nego to produi za Osaku! Dlanovi su joj seznojili i od same pomisli na lutanje nepoznatim ulicama Tokija.Aerodrom je bio dovoljno ot ueno i zbunjujue mesto. Gegala se kaTerminalu 2 i sledeem letu, unezverena i trokava posle leta iz FortVorta. Oseala se kao trapavi, spori din, u ambijentu u kojem su svipucali od delotvornosti i samopouzdanja. Vitka tela su hitro promicalaoko nj e. Tane su se ljuljale, a pogledi krili iza naoara za sunce. Guralase u autobusu svesna suvinih kilograma. Pocrvenela bi kad god bi jeneko pogledao.

Hvala bogu to je na letu za Tokio bilo mnogo Amerikanaca (finimomak koji je sedeo pored nje strpljivo joj je pokazao kako da koristivideo-s istem), ali je na ovom letu bila bolno svesna injenice da jejed ini... koja je prava re koju stalno koriste u detektivskim serijamakoje Dim toliko voli? Kavkazoid to je ta! I sedita su bila mnogomanja. Stisnu ta je kao unka u konzervi. Srea je htela da sedite izmeunje i mukarca poslovnog izgleda, koji je sedeo do prolaza, bude prazno.Nije morala da brine da e ga nehotice unuti. Ionako e mu zasmetati


9/406

kad se bude provlaila pored njega da bi stigla do toaleta, zar ne? Boemoj, izgleda da je zaspao, to znai da e morati da ga probudi.

Avion je nastavio da se uspinje. Svetlosni znak nikako se nije gasio.Pogledala je kroz prozor u tamu. Crveno trepue svetlo na krilupomolilo se kroz oblak. Stisnula j e naslon sedita i osetila podrhtavanjeu utrobi letelice.

Dim je bio u pravu, itav poduhvat joj se inio kao prevelik zalogaj ipre nego to je stigla na odredite. Upozorio ju je da nije stvorena zameukontinentalna putovanja. Pokuao je da je ubedi kako je itav planloa ideja. Douni moe da doleti kui kad god joj se svidi, Pem. Zato bi putovala preko pola sveta da bi je videla? Zato je htela da ui Azijce? Zaramerika deca nisu dovoljno dobra za nju? Ti ak i ne voli kinesku hranu.

Kako e se , za ime sveta, izboriti sa sirovim delfinima ili ko zna kakvimlokalnim specijalitetima? Nije uzmakla. Istrpela je njegovo negodovanje.Iznenadila ga je reenou da istraje u svom stavu. Douni je otila predve godine. Morala je da je vidi. Mnogo joj je nedostajala. Sudei pofotografijama na internetu, blistavi oblakoderi Osake nisu se mnogorazlikovali od onih u normalnim amerikim gradovima. erka ju jeupozorila da e joj se lokalna kultura u prvi mah moda uinitizbunjujuom i da Japan nisu trenje u cvatu i geje koje se umilno smee

iza lepeza. Pem ju je uveravala da e izai na kraj s tim. Bila je dovoljnoglupa da pomisli da se uputa u neku vrstu zabavne avanture kojom ese godinama hvaliti pred Ribom.

Avion je dostigao letnu visinu. Svetlosni znak se konano ugasio uzzvuni signal. Sve se pokrenulo. Nekoliko putnika je ustalo i poelo dapretura po odeljcima iznad sedita. Otkopala je pojas. U sebi se molilada ne bude reda pred toaletom. Zamiljala je kako se gojaznim telomprovlai pored tipa na zadnjem seditu do prolaza, kad je zagluujuatutnjava prohujala kroz avion. Podsetila ju je na eksploziju auspuha, alito se deava kod automobila, zar ne? Jeknula je. Izgledala je glupo zbogzakasnele reakcije. Nije to nita. Verovatno grmljavina. Da, to je to. Uvodiu je pisalo da oluje nisu retka...

Usledila je jo jedna eksplozija. Ova je vie liila na pucanj iz puke.Hor iskidanih krikova prolomio se s prednjeg dela letelice. Znak zavezivanje sigurnosnih pojaseva ponovo je zasvetleo. Utrnulim prstimamaila se za pojas. Nije mogla da se seti kako da ga vee. Avion je naglogubio visinu. Osetila je dinovske ruke na ramenima. Stomak joj sepodigao do grla. Uh-u h. Ne. Ovo se ne deava. Ne njoj. Ovakve stvari se


10/406

ne deavaju osobama poput nje. Obinim idobrim ljudima. Usledio jenagli trzaj. Pregraci iznad sedita su zakloparali. Letelica se, na svusreu, smirila.

Zvuni signal i obraanje na japanskom, a zatim. Molimo vas daostanete na svojim mestima, s vrsto vezanim pojasevima. Prodisala je.Glas je bio ozbiljan, ali ne i zabrinut. Nema potrebe za panikom. Nedeava se nita ozbiljno. Pokuala je da baci pogled iza sebe, da biprocenila reakcije drugih putnika. Videla je samo niz pognutih glava.

Ponovo je stisla naslone. Avion je sve snanije podrhtavao. Ruke sujoj se drmusale dok se zlokobni damar irio od stopala. U procepuizm eu sedita ispred nje pojavilo se oko, poluskriveno uvojkom crnekose. Sigurno pripada detencetu koje je stroga mlada ena s dreavim

karminom na usnama vukla prolazom izmeu sedita neposredno preuz letanja. Malian ju je fascinirano posmatrao (neka o Azijcima pria kota hoe, ali su im deica slatka kao eer). Mahnula mu je i nasmeila se,ali on nije uzvratio pozdrav. Majka se prodrala na njega, nakon ega jeposluno skliznuo na sedite, izgubivi se iz vida. Pokuala je da seosmehne, ali su joj se usta osuila, a usne zapele za zube. I, o moj boe,podrhtavanje se pogoravalo.

Bela izmaglica plovila je prolazom izmeu sedita. Obavijala ju je.Bespomo no je nastojala da oivi ekran ispred sebe. Pipala je u potraziza slualicama. Ovo se ne deava. Ovo ne moe da se deava. Ne, ne, ne.Kad bi samo mogla da ukljui ekran, da pogleda film, neto ohrabrujue neku od romantinih komedija koje je gledala na putu preko okeana...onu s nekim Rajanom. Avion se ponovo naglo trznuo. inilo joj se da seljulja levo-desno i gore-d ole. Stomak joj se ponovo uznemirio. Grevitoje progutala vazduh. Nee se ispovraati, uh-uh.

Poslovni ovek je ustao. Mahao je rukamadok se avion naginjao.in ilo se da pokuava da otvori gornji pregradak, ali nije mogao dauspos tavi ravnoteu. Htela je da vrisne:ta to radi? Zbog neeg jeverovala da e se situacija pogorati ako se on ne vrati na sedite.Snane vibracije podsetile su je na dan kad se polomio stabilizator umaini za pranje vea i kad je prokletinja zapoela bunu etnju pokuhinji. Stjuardesa je iznikla iz beliaste izmaglice. Hvatala se za okolnasedita. Dala je znak poslovnom oveku da sedne. Ovaj je krotkoposlu ao. Zavukao je ruku u unutranji dep sakoa i izvadio telefon.Naslonio se elom na sedite ispred sebe i poeo da pria.


11/406

Trebalo bi da se povede za njegovim primerom, da pozove Dima i damu kae neto o Snuki, da ga podseti da je ne hrani onom jeftinomhranom. Trebalo bi da pozove Douni, ali ta bi joj rekla da e modazakasniti? Ne, rei e joj da je ponosna na nju. Da li e dobiti signal? Zarupotreba mobilnog nee omesti navigacione ureaje? Na naslonusedita postoji telefonski aparat. Da li jojje za njega potrebna kreditnakartica?

Gde je njen telefon? Da li je u torbici s novcem, pasoem i pilulama, iliga je ostavila u torbi? Zato ne moe da se seti gde je? Posegla je zatorbicom. inilo joj se da joj je stomak zalepljen za kimu. Povratie.Znala je da e povratiti. Tad je napipala ruku torbe. Poklon za Boi odDouni, pre nego to je otila. To je bio lep Boi. ak je i Dim tog danabio dobro raspoloen. Ruka joj se izmakla iz ruke posle novog trzajaaviona. Nije htela da ovako umre, ne na ovaj nain. Nee valjda skonatimeu strancima, s masnom kosom novi ampon je bio greka inat eenih zglobova, uh-u h. Nema anse. Brzo pomisli na neto lepo,neto dobro. Da. Ovo je samo san. Ona zapravo sedi na sofi sa sendviemod piletine s majonezom. Snuki joj je u krilu, a Dim drema u svojojfotelji. Zna da bi trebalo da se pomoli. Pastor Len bi joj ba to savetovao.Da li e sve ovo nestati ako se pomoli? Htela je da se moli, ali nije mogla

da se seti nijedne rei. Procedila je Isuse, pomozi! , ali su je druge misliometale. Ko e se brinuti o Snuki ako joj se neto desi? Omatorila je. Imaskoro deset godina. Zato ju je napustila? Psi ne razumeju takve inove. O boe, ima gomilu unihopa u zadnjem delu ormana s donjim veom.Nikako nije stizala da ih baci. ta li e misliti o njoj kad ih pronau?

Izmaglica se zgunjavala. Jetka tenost joj se dizala iz stomaka.Pogled joj se maglio. uta plastina aa pojavila joj se u vidokrugu,posle otrog krak. ula je jo japanskog. U uima joj je pucketalo. Osetila

je ukus zainjenih rezanaca, pojedenih na prethodnom letu. Imala jevrem ena da oseti olakanje to joj se vie ne piki. Zatim engleski: neto pomoi saputnicima neto, neto.

Poslovni ovek je i dalje govorio telefonom. Avion se ponovo otronagnuo. Aparat mu je ispao. Usne su mu se i dalje micale, kao da nijesvestan da ga vie ne dri. Nije mogla da udahne dovoljno vazduha uplua. Imao je metalni, zrnasti ukus, od kojeg je ponovo poela da segui. Snani blesak zaslepio ju je u trenu. Posegla je za maskom, koja se

ljuljala van njenog dohvata. Namirisala je da neto gori, kao plastini sudzaboravljen na tednjaku. Jednom je zaboravila lopaticu u penici. Dim


12/406

joj je nedeljama nemilosrdno prigovarao zbog toga. Mogla si da spalikuu, enska glavo.

Jo jedna poruka...spremi se, spremi se, spremi se za udar. Slika prazne stolice ispunila joj je glavu. Zapljusnuo ju je talas

samos aaljenja, tako snanog da se graniilo s bolom. To je njena stolica,ona u kojoj je svake srede sedela na biblijskom kruoku. vrsta,pouzdana, prijateljska stolica, presvuena platnom izlizanim odupotrebe, nikad se nije bunila zbog njene teine. Svaki put bi poranila nasastanak, da bi pomogla Kendri da iznese i razmesti stolice. Svi su znalida uvek sedi desno od pastora Lena, pored aparata za kafu. Molili su seza nju, dan pre polaska. ak joj je i Riba poelela srean put. Grudi su jojse ispunile ponos om i zahvalnou, a obrazi goreli kad se nala u

sreditu panje. Dragi Boe, molimo te da se pobrine za nau sestru idragu prijateljicu Pamelu, kao to se ona... Avion je zadrhtao. Torbe,prenosni raunari i druge stvari poispadale su iz pregradaka iznadsedita. Sve e biti u redu, ako nastavi da misli na praznu stolicu. To ju jepodsetilo na igru koju je ponekad igrala na povratku kui iz trnogcentra: ako se mimoie s tri bela vozila, pastor Len e je zamoliti dapodeli cvee umesto Ribe.

Otegnuti pr odorni zvuk nalik struganju dinovskog metalnog nokta

po tabli zaparao je vazduh. Pod se grio pod njom. Teina joj je poguralaglavu ka krilu. Zubi su joj se sudarali. elela je da vrisne, da naloi onomko joj je nemilosrdno cimao ruke iznad glave da prestane. Pre nekolikogodina kamionet se naglo zaustavio ispred njenog automobila, dok seurila da poveze Douni iz kole. Od tog trenutka sve se usporilo. Bila jesvesna siunih detalja, pukotine na vetrobranskom staklu, re nakaroseriji, kape za bejzbol na glavi vozaa ali ovo, ovo se deavalo takobrzo! Neka prestane, predugo traje ljuljala se, udarala i drmusala.

Glava, ne moe da podigne glavu, a sedite ispred nje pritiska joj lice.Blesnula je bela svetlost. Oslepela je, ne moe... Lomaa pucket a i krcka, ali su joj obrazi hladni. Smrzavaju se, ako

emo pravo. Mraz ujeda. Da li je napolju? Naravno da jeste! Glupao,lomae ne plamte u zatvorenom prostoru, zar ne? Gde bi mogla biti?Uvek su se skupljali na ranu pastora Lena za Badnje vee. Sigurno je udvoritu. Pos matra vatromet. Nikad nije dolazila bez uvenog namaza odplavog sira. Nije ni udo to se osea tako izgubljeno! Zaboravila jenamaz. Sigurno ga je ostavila na kuhinjskom pultu. Pastor Len e bititako razoaran i...


13/406

Neko vriti nema vritanja za Boi, zato vriti za Boi? To jevreme radosti i veselja.

Podigla je ruku, da otre lice, ali nije mogla... neto nije u redu. Lealaje na ruci iskrivljenoj iza lea. Zato lei? Da li je zaspala? Nije valjdazaspala za Boi. Tada uvek ima mnogo posla... Mora da ustane, da seizvini zbog nepristojnog ponaanja. Dim joj je stalno govorio da morada zauzda misli, da pokua da bude malo...

Prela je jezikom preko zuba. Neto nije u redu. Jedan sekuti jeokrnjen, para joj jezik. Zagrizla je i progutala prljavtinu. Gospode, grloje boli kao da guta ilete, da li je...

Saznanje o onom to se dogodilo pogodilo ju je punom snagom.Zastenjala je pritisnuta teretom spoznaje. S njom je stigao i bol.

Procvetao je u desnoj nozi i stigao do stomaka. Ustani, ustani, ustani. Pokuala je da podigne glavu. Vrele igle zarile su joj se u potiljak kad jeto uinila.

Jo jedan vrisak, nedaleko od nje. Nikad nije ula slian zvuk. Vrisakje bio prodoran, sirov i jedva ljudski. Molila se da utihne. inio je bol ustomaku jo gorim, kao da je povezan s njenom nutrinom. Imala jeoseaj da joj svaki vapaj stiska i potee creva.

Hvala bogu! Moe da pomeri desnu ruku. Polako je napredovala.Opipala je stomak i napipala neto meko, vlano i izrazito pogreno. Nee sad misliti o tome. Boe, potrebna joj je pomo. Potreban joj jeneko ko e joj pomou. Eh, da je posluala Dima i ostala kui sa Snuki, ida nije mislila zle misli o Ribi...

Prestani! Nije vreme za paniku. Uvek to kau ne paniite. iva je.Trebalo bi da bude zahvalna na tome. Mora da ustane, da bi videla gdeje. Jedno je sigurno, vie nije na svom seditu. Lei na nekojmahovinas toj mekoj podlozi. Brojala je do tri. Pokuala je da se zdravomrukom obrne na bok. Morala je da odustane zbog nepodnoljivog bola.Sevnuo je itavim telom, otro i iznenadno kao strujni udar. Bio je takojak da nije mogla da poveruje da njoj pripada. Nastavila je da lei. Bol jetek tada poeo da jenjava. Ostavljao je zabrinjavajuu utrnulost zasobom (odluila je da ni o tome ne razmilja, uh-uh).

Zatvorila je i otvorila oi. Treptala je da bi joj se pogled razbistrio.Pok uala je da oprezno pomeri glavu udesno. Ovog puta je uspela, bez

stra nog bola. Dobro je. Narandasta svetlost u pozadini ometala joj jevidik, ali je razaznala gusto drvee. Nije mogla da prepozna neobina,izobliena stabla. Odmah ispred njih je opazila komad zguvanog


14/406

metala. Blagi boe, da li je to avion? Jeste... prepoznala je elipsastiprozorski otvor. Usledilo je pucketanje, itanje i meka eksplozija, nakonkoje joj je scena sinula u umu, kao usred dana. Oi su joj zasuzile, ali nijeskrenula pogled. Nee to uiniti. Ugledala je nagorelu ivicu avionskogtrupa, otkinutu od ostatka letelice. Gde je ostatak? Da li je sedela u tomdelu aviona? To je nemogue. Ne bi to preivela. Liio je na slomljenuigraku nekog giganta. Slabo osvetljeni predeo podsetio ju je na dvoritaoko prikolica u kojima je ivela Dimova majka. Bila su puna ubreta,starih automobilskih delova i slomljenih tricikala. Nije volela dapos euje svekrvu, iako je ona uvek bila ljubazna s njom... Poloaj joj jeograniavao vidik. Zanemarila je pucketanje koje se javilo kad jeokrenula glavu da bi naslonila obraz na rame.

Vritanje je naglo prestalo, usred urlika.Dobro je. Nije elela da seop tereuje tuim bolom i bukom.

ekaj... Neto se kree, neto iznad linije drvea. Tamno oblije osoba neko sitan, dete? Dete koje je sedelo ispred nje? Preplavio ju jestid. Ni na trenutak nije pomislila na njega ili njegovu majku dok je avionpadao. Mislila je iskJjuivo na sebe. Nije ni udo to nije mogla da semoli. Kakva je ona hrianka? Oblije je nestalo iz vidokruga. Bol jespreavao da okrene glavu.

Pokuala je da otvori usta i da se prodere. Ovog puta nije mogla dapomeri vilicu. Molim vas! Ovde sam! Bolnica! Dovedite pomo! Neto je meko lupilo iza njene glave. Ak!, uspela je da prozbori.

Ak! Neto ju je dodirnulo po kosi. Suze su joj potekle niz obraze.Bezb edna je. Doli su da je spasu.

ula je topot nogu u trku.Ne idi! Ne ostavljaj me! Pomozi mi, pomozi mi, pomozi mi. Eto, progovorila je. Tako valja.

Ako moe da govori, bie dobro. U oku je, to je sve. Da. To je sve.Pomozi mi.

Lice se nadvilo nad njom. Toliko je blizu da osea apat deakovogdaha na obrazima. Pokuala je da se usmeri na njegove oi. Da li su... Ne-ne. Problem je u slabom osvetljenju. Bele su, sasvim su bele, nema zenica o Gospode, pomozi mi! Vrisak joj se zaeo u grudima i nastanio u grlu.Nije mogla da ga oslobodi. Udavie je. Lice se trglo. Plua su joj teka,puna tenosti. Disanje izaziva bol.

Neto se pomerilo na krajnjoj desnoj ivici vidnog polja. Da li je to istodete? Kako je tako brzo stiglo tamo? Pokazivalo je na neto... na obliketamnije od okolnog drvea. To su ljudi. Zaista su ljudi. Narandastisjaj je


15/406

bledeo, ali je jasno videla njihove obrise. Bilo ih je na stotine. Izgleda dasu ili ka njoj. Iskrsavali su izmeu drvea, neobinog drvea. Promicalisu izmeu izvitoperenih, nadutih i kvrgavih stabala.

Gde su im stopala? Nemaju stopala. To nije u redu.

Uh-u h. Nisu stvarni. Ne mogu biti. Nije mogla da im vidi oi. Lica suim mastiljave crne mrlje. Ravna su i nepokretna. Svetlost iza njih tinja igasne.

Dolaze po nju zna.Strah ili, ustupajui mesto izvesnosti. Zna da nee jo dugo. Ima

os eaj da hladna i samouverena nova Pem kakva je oduvek htela dabude dolazi i preuzima njeno slomljeno, umirue telo. Potraila jetorbicu, zanemarujui izmrcvareni stomak. Napipala ju je, iako sepremestila na drugu stranu. Sklopila je oi. Usredsredila senaotkopavanje patent-z atvaraa. Prsti su joj vlani i klizavi. Nee odustati.

Zagluujui zvuk ispunio joj je ui. Bivao je sve jai. Svetlost ju jepreplavila odozgo. Zaigrala je iznad i oko nje. Ugledala je red razvaljenihsedita, blistavi metalni kostur i novu novcatu cipelu s visokom tiklom.ekala je da vidi da li e svetlost zaustaviti talas utvara. Nastavile su dapuze napred. Jo nije mogla da razazna detalje njihovih lica. A gde jedeak? Kad bi samo mogla da mu kae da im se ne pribliava, zato to jeznala ta ele. O da, tano je znala ta ele. Nije mogla da razmilja otome. Ne dok su tako blizu. Zakopala je po torbi i s olakanjemusklik nula kad je napipala glatku povrinu telefona. Izvukla ga je iztorbice. Pazila je da ga ne ispusti. Ima la je vremena da se udi panici kojaju je obuzela kad nije mogla da se seti gde ga je stavila. Naloila je ruci daga prinese licu. ta ako ne bude radio? ta ako je slomljen?

Nee biti. Nee dozvoliti da bude. Pobedonosno je ciknula kad je ulasignal ko ji najavljuje poruku dobrodolice. Jo samo malo... Zabrinuto jeuzdahnula u groznom je stanju. Ekran je sav krvav. Poslednjomsnagom otvorila je meni. Pronala je snimanje glasa . Buka iznad njebila je zagluujua. Ogradila se od nje, ba kao i od injenice da vie nitane vidi.

Prinela je aparat usnama i progovorila.


16/406

CRNI ETVRTAK

OD PADA DO ZAVERE

Uvid u fenomen Troje

Elspet Martins

Dejmson i Vajt pablier sNjujork * London * Los Aneles


17/406


18/406

BELEKA PISCA

Mali broj italaca nee se stresti od jeze na pomen Crnog etvrtka. Na tajdan, 12. januara 2012, sruila su se etiri putnika aviona. Poginulo jevie od hiljadu ljudi. Ti dogaaji uli su u anale velikih katastrofa koje su

promenile na pogled na svet. Nikog nije iznenadi lo to je informativni prostor nekoliko nedeljaposle nesree bio preplavljen svedoenjima, blogovima, biografskim istrunim lancima. Neizmerna koliina bajtova utaivala je morbidnozanimanje izazvano simultanim avionskim nesreama i decom koja su ihna udesan nain preivela. tampa ih je nazvala Troje. Niko nije mogaoda predvidi zlokobni razvoj dogaaja i brzinu kojom e nastupiti.

Odluila sam se za isti prilaz kao u knjiziPucanje , pripovesti o zloinu

vatrenim orujem, koji su izvrila amerika deca mlaa od esnaestgod ina. Znala sam da ne mogu pridruiti svoj glas horu pre nego todoem do objektivne slike. Nju sam mogla stvoriti samo ako dozvolimakterima dogaaja da o njima progovore sopstvenim reima. Takavpristup iziskivao je oslanjanje n a veliki broj izvora. Naveu samo neke:nedovrenu biografiju Pola Kradoka, sabrane poruke ijoko Kamamoto iintervjue koje sam lino obavila tokom i posle ovih dogaaja.

Nemam nameru da se ikom izvinjavam zbog iznoenja osetljivog iuznemiravajueg materijala poput svedoenja osoba koje su se prvenale na popritu tragedija, ispovesti bivih i sadanjih pamelista, ioapronaenih na mestu pada San erovog leta 678 i premijerno objavljenogintervjua sa isterivaem avola koga je unajmio Pol Kradok.

Priznaj em da sam u knjigu uvrstila izvode iz novinskih izvetaja ilan aka u asopisima da bih ivlje opisala kontekst dogaaja (u nekimsluajevima koristila sam ih i kao sredstvo naracije). Moja osnovnanamera bila je, ba kao i uPucanju, da italakoj publici ponudimnepristrasni prikaz dogaaja koji su se deavali od januara do jula 2012.godine, iz perspektive njihovih aktera. Podseam itaoce da ne gube iz


19/406

vida da su ta svedoenja lino obojena i da su pozvani da izvodesamostalne zakljuke.

Elspet Martins Njujork 30. avgust 2012.


20/406

Ovde su. Ja sam... ne dozvoli Snuki da jede okoladu, otrovna je za pse, molie te, deak. Deak posmatra, deak posmatra mrtve ljude,o gospode, toliko ih je... Dolaze po mene. Uskoro emo svi otii. Svido jednoga. Zbogom, Douni, torba mi se mnogo svia, zbogom,Douni, pastore Lene, upozorite ih da deak, on ne treba da...

Poslednje rei Pamele Mej Donald (1961-2012)


21/406


22/406

PRVI DEO

UDES


23/406


24/406

Iz prvog poglavlja uvajudi es: Moj ivot s je nim o Troje Pola Kradoka(koautor Mendi Solomon)

Oduvek sam voleo aerodrome. Zovite me starim romantikom, ali bi misrce zaigralo kad god bih video susrete porodica i ljubavnika taj delisekunde, kad se umorni i suncem opaljeni ljudi pojave iza kliznihstaklenih vrata i kad im iskra prepoznavanja blesne u oima. Bio sam ivie nego rad da krenem na Getvik kad me je Stiven zamolio da doempo njega i devojke.

Poao sam dobar sat ranije. Hteo sam da stignem pre sletanja aviona,popijem kafu i malo posmatram ljude. Tog dana sam bio u sjajnomrasp oloenju, ma kako to sad udno zvualo. Ponudili su mi ulogubatlera homoseksualca u treem serijalu Kevendi hola (uloga je,naravno, tipska, ali me moj agent Deri uverava da bi mogla bitiprekretnica u mojoj karijeri). Usp eo sam da pronaem mesto zaparkiranje koje nije dan hoda udaljeno od ulaska u vazdunu luku.astio sam se kafom s dosta mleka, poto se oigledno radilo oizuzetnom danu, i laganim hodom uputio ka gomili koja je ekala daputnici preuzmu prtljag. Grupa m ladia rasklapala je pored restoranabrze hrane veliki boini reklamni pano, koji je ko zna kako preiveo doovog datuma. Mrzovoljni momci otaljavali su posao. Neko vreme samposmatrao njihovu malu dramu, ne znajui da e moje muke uskoropoeti.

Nije mi palo na pamet da proverim podatke o letu na velikoj tabli, dabih se uverio da li avion stie na vreme. Zbog toga sam se iznenadio kadje unjkavi glas promumlao preko razglasa: Molimo da svi koji ekajudolazak Go! Go! erlajnsovog leta 277 s Tenerifa dou do altera sinformacijama. Unapred se zahvaljujemo. Zar to nije Stivenov let? pomislio sam dok sam proveravao podatke na telefonu. Nisam sezabrinuo. Pretpostavio sam da je let odloen. Nisam se zapitao ni zatome Stiven nije pozvao da me obavesti o kanjenju.

Niko ne pomilja da mu se tako neto moe desiti, zar ne? Isprva se oko altera okupila manja grupa ranoranilaca. Lepa devojkalane rie kose drala je na tapiu balon u obliku srca. Zapazio sam


25/406

momka rvake grae s dredovima i sredoveni par puake koe, uidentinim ukavim trenerkama. S takvima se nisam druio. udo jednokako prvi utisak moe da vara. Danas su to moji najbolji prijatelji.Ovakve tragedije zblie ljude, zar ne?

Trebalo je da po izgubljenom izrazu pegavog tinejdera na alt eru ikis elom licu slubenice aerodromskog obezbeenja pored njega shvatimda se deava neto strano. U tom trenutku nisam oseao nita izuzevnervoze.

ta se deava?, brecnuo sam se na najboljem naglasku iz Kevendihola.

Tinejder je uspeo da promuca kako bi trebalo da poemo za njim, domesta gde emo dobiti vie informacija.

Posluali smo ga, iako sam bio iznenaen da par u ukavimtrenerk ama nije pokuao da prui otpor. Nisu izgledali kao osobenavikle da primaju nareenja. Nekoliko nedelja kasnije, na susretima277 zajedno objasnili su mi da su u tom trenutku bili u fazi poricanja,to bi se reklo, nisuhteli da znaju. Da i ne govorimo da, ako se ita loedesilo s avion om, nisu hteli da to saznaju od deaka tek izalog izpuberteta. Momi je urno grabio ispred nas, verovatno da ne bismostigli da ga neto priupitamo. Proveo nas je kroz neupadljiva vrata poredcarine. Proli smo dugim hodnikom koji, ako je suditi po oljutenoj boji iispucalom podu, nije pripadao delu aerodroma dostupnom putnicima.Seam se da sam u jednom trenutku osetio ljuti miris duvanskog dima,dokaz drskog kren ja zabrane puenja koja je vaila u itavomaerodromskom kompleksu.

Zavrili smo u sivoj prostoriji bez prozora, opremljenoj dotrajalimseditima iz ekaonice. Pogled mi se zaustavio na cevastoj metalnojpep eljari iz sedamdesetih, delimino skrivenoj plastinom hortenzijom.ovek svata pamti, zar ne?

Priao nam je ovek u poliesterskom odelu, s nekakvim papirima urukama. Adamova jabuica igrala mu jegore-dole, kao da boluje odTuretovog sindroma. Obrazi su mu se crveneli posle brijanja, iako je biobled kao smrt. Pogled mu je bludeo po prostoriji. Na trenutak se ukrstios mojim, nakon ega se usmerio negde u daljinu.

Mislim da sam tada shvatio. Pogodila me je muna spoznaja da u uti

neto to e mi zauvek promeniti ivot. Samo napred, ortak , rekao je Kelvin tip s dredovima.


26/406

Tip u odelu progutao je knedlu i prozborio. Veoma mi je ao to vamovo saoptavam. Let 277 nestao je pre jednog sata s radarskih ekrana. Sve se okrenulo oko mene. Osetio sam predznake napada panike. Grudisu mi se stegle, a prsti me zagolicali. Kelvin je pitao ono to mi nismosmeli: Da li je pao?

U ovom trenutku ne moemo biti sigurni. Obavestiemo vas imneto saznamo. Savetnici stoje na raspolaganju svakome ko...

ta je s preivelima? Tipu u odelu zadrhtale su ruke. inilo mi se da mi se neukusni crte

aviona koji namiguje s njegovog plastinogGo! Go! beda podsmevaneprikladnom bezbrinou. Bilo bi bolje da se zovu Gej! Gej! Er , zad irkivao me je Stiven kad god bi se neka od uasnihGo! Go! reklama

pojavila na televiziji. Uvek se alio kako je nacrtani avion vei ki i odautobusa punog mukaraca preobuenih u ene. Nisam se ljutio. Takavje bio na odnos. Kao to sam rekao, zbunjeno ree tip u odelu,savetnici su vam na raspolaganju...

Progovorila je Mel enska polovina para u uketavim trenerkama.Zajebi savetnike! Reci nam ta se desilo!

Devojka s balonom je zaplakala, kao neki lik iz Istendera. Kelvin ju jezagrlio. Ispustila je balon. Gledao sam kako alosno odskae po podu iza vrava pored retro pepeljare. Jo ljudi je ulazilo u salon, u pratnjiosoblja kompanije Go! Go! Veina zaposlenih nije bila nita manjezbunjena i nepripremljena od pegavog tinejdera.

Melino lice bilo je ruiasto kao trenerka dok se gnevno obraalaslubeniku. Pretei mu je uperila prst u lice. Svi su vritali ili plakali.Oseao sam neobinu iskljuenost iz situacije, kao da ekam svoj red zanastup na snimanju serije. Znam da je ovo to u rei grozno, ali u tomtrenutku sam mislio: Seti se svojih oseanja, Pole, mogla bi ti koristiti na poslu. Ne ponosim se time, ali se trudim da budem to iskreniji.

Motrio sam balon. Najedanput sam jasno uo Desikin i Polin glas:Ali, ujka Pooole, ta dri avion u vazduhu? Stiven me je zamolio daizaemo na nedeljni ruak, nedelju dana pre polaska na put. Bliznakinjesu me neprestano ispitivale o letu. Iz nekog razloga su umislile da samrudnik znanja o vazdunom saobraaju. Klincima je to bio prvi let.Pom isao na njega uzbuivala ih je vie od odlaska na odmor. Pokuavao

sam da se setim poslednje stvari koju mi je Stiven rekao, poput:Videemo se kad bude malo stariji, ortak. Nismo identini blizanci, alizar je mogue da nisam osetio da e se neto grozno dogoditi? Izvukao


27/406

sam telefon iz depa. Setio sam se da mi je jue poslao poruku. Devojkete pozdravljaju. Odmaralite je puno pikica. Stiemo u pola etiri.Nemoj da kasni;). Preturao sam po porukama, u potrazi za njom.Najedanput mi je bilo neobino vano da je sauvam. Nisam mogao da jenaem. Izgleda da sam je sluajno obrisao.

Nedeljama sam alio zbog toga. Nekako sam se naao u delu aerodroma s kog su nas pokupili. Ne

seam se kako sam tamo dospeo, niti da li je neko pokuao da me spreida napustim grozni salon. Lutao sam. Oseao sam da ljudi zure u mene,ali su u tom trenutku bili nevani, poput statista. U vazduhu je bilo neegslinog zapari kakva popadne po zemlji pre nailaska oluje. Pritiskala meje sa svih strana. Poeleo sam pie, to je bilo neobino za oveka koji ga

se okanuo pre deset godina. Odmeseario sam do nazovi-irskog paba nasuprotnoj strani dvorane. Nekoliko prostaka u odelima skupilo se okobara. Zurili su u televizor. Jedan od njih, zajapureni mladi s lanimkokni naglaskom, govorio je preglasno. Truao je o 11. septembru iupoznavao okolinu da e se glave kotrljati ako ne stigne u Cirih do pet ipedeset. Uutao se usred reenice kad sam priao baru. Napravili su mimesta. Odmakli su se od mene kao da sam zarazan. U meuvremenu samnauio da su bol i uasnesumnjivo zarazni.

Zvuk na televizoru bio je odvrnut do daske. Spikerka, jedna iz legijebotoksiranih Amerikanki, sa zubima u stilu Toma Kruza i preteranomkoliinom minke, nemilice je drobila. Na ekranu iza nje videla se nekamovara i helikopter. Proitao sam telop: avion Mejden erlajnsa sruiose u Everglejdsu.

Pogreili su, pomislio sam. Stiven i devojke bile su u Go! Go! avionu, ane u ovom.

Spoznaja me je pogodila sa zadrkom. Jo jedan avion je pao!


28/406

U 14.35 (po centralnoafrikom vremenu), putniki i teretni antonovnigerijske kompanije alu er sruio se u srcu Kajelite najmnogoljudnijekejptaunske etvrti. Lijam e Vilijers je bio je an o prvih bolniara namestu ogaaja. U vreme nesrede bio je vii bolniar u kejpskoj hitnojpomodi. anas ra i kao savetnik za traume. Intervjuisan je preko Skajpa iimejla. Razgovori su obje injeni u ovo sve oenje.

Bavili smo se nesreom na Bejden-Pouelovom putu kad se to dogodilo.Taksi se prevrnuo posle sudara s mercedesom, ali situacija nije bilapret erano ozbiljna. Vozilo je u trenutku sudara bilo prazno. Voza jeproao s manjim ozledama, ali morali smo da ga odvezemo do najbliezdravs tvene ustanove, da bi ga uili. Bio je to jedan od retkih mirnijihdana. Jugoistoni vetar poeo je da gubi snagu nakon vienedeljnogbenjenja. Nekoliko oblaaka jezdilo je preko vrhova Stone planine. Biobi to sav ren dan da se nismo parkirali preblizu kanalizacionog odvoda.Posle dvadesetpetominutnog udisanja tog smrada, odustao sam odnamere da pojedem pohovanu piletinu, koju sam kupio za ruak.

Deurao sam s Kornelijusom, jednim od novih pomonika. Bio jeprij atna osoba, sa istananim smislom za humor. Zbrinjavao samtaksistu, dok je on eretao s dva saobraajna policajca koja su izala nauviaj. Taksista je vikao u mobilni. Lagao je efa dok sam mu previjaoranu na podlaktici. Nije ni trepnuo dok sam ga obraivao. Ba kad samhteo da pitam Kornelijusa da li je prijemnom u Fols Beju javio da emodovesti pacijenta, nad glavom nam se prolomila grmljavina. Svi smoposkoili. Taksista je spustio ruku. Telefon se zakotrljao po tlu. Videlismo ga. Znam da svi to govore, ali bilo je kao na filmu. Nismo verovali dase to dogaa pred naim oima. Leteo je tako nisko da sam videooguljenu boju na amblemu kompanije onu zelenu crtu oko slova D.Izbacio je tokove. Krila su se ludaki ljuljala, kao motka hodaa na icikoji pokuava da povrati ravnoteu. Seam se da sam pomis lio: ta kogavola ovaj pilot radi kad je aerodrom na drugoj strani grada.

Kornelijus je neto vikao i pokazivao. Nisam ga uo, ali sam shvationjegov gest. Miels Plejn, boravite njegove porodice, nije biodaleko od


29/406

mesta ka kojem se avion ustremio. Bilo je oigledno da e pasti. Nijegoreo, ali se videlo da je u velikim nevoljama.

Avion je nestao s vidika. uo se udar. Kunem se da je zemlja zadrhtalapod naim nogama. Kontrolor iz baze Daren kasnije nas je ubeivao dasmo bili predaleko da bismo osetili bilo kakav udar. Ali ja ga se dobroseam. Nekoliko sekundi kasnije ogromni crni oblak rascvetao se nanebu. Podsetio me je na fotografije iz Hiroime. Pomislio sam:Blagiboe, ovo niko nije preiveo!

Nismo gubili vreme. Kornelijus je uskoio u taksi. Uspostavio jeradio-vezu s bazom. Rekao je da imamo posla s velikom nesreom izahtevao da smesta obaveste centar za velike katastrofe. Rekao samtaksisti da e morati da prieka druga kola hitne pomoi, koja e ga

odvesti do bolnice, i povikao: Reci im da je ovo faza 3, reci im da je ovofaza 3! Policaj ci su ve bili u patrolnom vozilu. Hitali su prema Kajeliti.Skoio sam na zadnji kraj kola hitne pomoi, preplavljen adrenalinom.Odneo je sav umor nakupljen u dvanaestoasovnoj smeni. Dok jeKornelijus vozio za policijskim kolima, pomerio sam veliki ran ac i poeoda preturam po odeljcima. Tragao sam za sredstvima protiv opekotina,bocama s intrav enoznim rastvorom i svim to bi nam moglo zatrebati namestu udesa. Rasporedio sam te stvari po nosilima u zadnjem delu

vozila. Obueni smo za ovo. Mislim na pad aviona. Postoji jaruga kod FiHuka u Fols Beju. Pitao sam se da li je pilot, shvativi da nee stii doaerodroma, usmerio letelicu ka njoj. Ne elim da vas laem. Obuka jejedno, a praksa neto sas vim drugo. Nisam verovao da u se ikada naipred ovakvim izazovom.

Ta vonja neizbrisivo mi se urezala u pamenje. Pamtim pucketanje iutanje radio-aparata i glasove, Kornelijusove bele prste na volanu imiris pohovane piletine koju nikad neu pojesti. Znam da ovo nee lepo

zvuati, ali u neke delove Kajelite hitna pomo nikad ne zalazi. Sve mojekolege e vam to potvrditi. Ali ovo je bila drugaija situacija. Nisam nistigao da se zabrinem zbog ulaska u Mali Brazavil. Daren se oglasiopreko radija. Podseao je Kornelijusa na proceduru, da moramo dasaekamo da mesto pada bude osigurano. Nije vreme za heroje. Niko neeli da bude povreen i zavri kao jo jedna rtva koju e njegoveprezaposlene kolege zbrinjavati.

Prilazili smo sve blie mestu pada aviona. uo sam vritanjepom eano sa sirenama. Stizalo je iz svih pravaca. Dim se kotrljao kanama. Pokrivao je vetrobran slojem prljavtine. Kornelijus je morao da


30/406

uspori i ukljui brisae. Ambulantna kola ispunila su se kiselim i otrimmirisom izgorelog avionskog goriva. Danima nisam mogao da sperem tajzadah s a sebe. Kornelijus je zgazio na konice kad je gomila ljudi jurnulana nas. Ve ina je nosila televizore, uplakanu neja, nametaj ak i pse.Ti ljud i nisu krali. Beali su jer su dobro znali kojom brzinom se poariri u tom kraju. Takva naselja uglavnom su zbijena zid uza zid. Ovdanjiivalj obitava u drvenim i limenim kolibama. Plamen ih je gutaostrahovitom brzinom, da i ne govorimo o pomoi sveprisutnog goriva.

Napredovali smo kroz guvu brzinom pua. Begunci su lupali poambulantnim kolima. Sagnuo s am se kad sam uo drugu eksploziju.Pomislio sam: Sranje, nadrljali smo! Helikopteri su poeli da lete iznadnas. Povikao sam Kornelijusu da se zaustavi. Procenio sam da nemoemo dalje a da ne ugrozimo sopstvenu bezbednost. Izaao sam nazadnja vrata. Pok uavao sam da se smirim i pripremim za ono to naseka.

Obreli smo se usred haosa. Da nisam video kako avion pada, ne bihznao ta se dogodilo. Pretpostavio bih da je velika bomba eksplodirala ugusto nastanjenom sirotinjskom kraju. A tek vrelina koja je odandedopirala... Kasnije sam video helikopterske snimke. Crnu rupu u tlu,spljotene kolibe, kola koju su Amerikanci podigli bila je spljeskana kao

da je kutija ibica, crkva je pukla po sredini, kao stara dvorina upa. Strano je! Strano je! Pomozite nam!, urlali su ljudi. Ovamo!Ovamo!

inilo mi se da stotine unesreenih ide ka nama, traei pomo izsveg glasa. Policajci koji su se zatekli na mestu nesree gurali su gomilunazad. Samo zahvaljujui njima, mogli smo da priemo povreenima.Kornelijus je poeo da ih organizuje u grupe za trijau. Drugim reima,razvrstavao je povreene po prioritetu pruanja pomoi. Odmah samznao da prvo dete koje sam pregledao nee preiveti. Potresena majkarekla mi je da su spavali kad su uli zagluujui urlik, koji je prethodiokii metalnih krhotina po njihovoj spavaoj sobi. Zakljuili smo da seavion ra spao posle udara o tle i da su se plamtei delovi rasuli po gustonaseljenom kraju kao narandasti agens.1

Doktor iz lokalne bolnice stigao je prvi do mesta udesa. Ulagao jenev erovatne napore da pomogne to veem broju ljudi. Obavio je

1 Agent Orange - bojni otrov koji je amerika vojska koristila u Vijetnamu. (Prim. prev.)


31/406

nadljudski posao. I pre dolaska timova za borbu protiv katastrofa,odredio je prostore za podizanje atora za trijau, mrtvanicu i bolnicu.Tom poslu mora se pristupiti ozbiljno i bez improvizacija. Spoljnjiperimetar uspostavljen je u rekordnom roku. Protivpoarne i spasilakejedinice s aerodroma stigle su tri minuta posle nas, da osiguraju mestoudesa. Najvanije je bilo da se pobrinu da ne doe do novih eksplozija.Znali smo koliko kiseonika u rezervoarima nosi avion, da i ne govorimoo avionskom gorivu.

Uglavnom smo zb rinjavali povreene s rubnog podruja. Veinomsmo imali posla s opekotinama i posekotinama od leteih komadametala. Bilo je i nekoliko amputacija. Mnogi ljudi imali su probleme svidom pogotovu deca. Kornelijus i ja smo se ubijali od posla. Policajcisu drali ljudena odstojanju. Nismo im zamerali to se guraju ka nama.Vritei, dozivali su izgubljene roake. Roditelji su traili decu koja subila u koli i jaslicama. Neki su hteli da znaju stanje povreenih voljenihosoba. Nekoliko njih je sve snimalo mobilnim telefonima. Nisam ni njimaprebacivao. Takav postupak obezbeuje preko potrebnu distancu, zarne? Novinara je bilo svuda. Rojili su se oko nas kao muve. Morao sam daspreim Kornelijusa da ne udari kamermana koji mu se bezobraznounosio u lice.

Dim se razilazio, otkrivajui razmere unitenja. Na sve strane bilo jezguvanog metala, komada odee, slomljenog nametaja i kunihapar ata, rasparenih cipela, izgaenih mobilnih telefona. I leeva,naravno. Veina je izgorela, ali je bilo i drugih, u delovima... jauci su seprolamali svuda oko nas. Sve vie leeva je pronalaeno. Bilo je jasno dae se ator, privremena mrtvanica, ubrzo napuniti.

Radili smo itavog dana i dobrano u no. Kad se smrklo, mesto padaje osvetljeno reflektorima. To je, na neki nain, stvar uinilo jo gorom.

Neki od mlaih dobrovoljaca iz taba za borbu protiv katastrofa nisumogli da se izbore sa zadatkom, ak ni sa zatitnim maskama. Veliki brojnjih trao je u stranu da povraa.

Kese s leevima su se gomilale. Ne proe nijedan dan da ne pomislim na to. Odonda nisam okusio

pohovanu piletinu.Znate ta se desilo s Kornelijusom, zar ne? Njegova supruga kae da

nikad nee moi da mu oprosti, ali ja mogu. Znam kako je kad je nekostalno nervozan, kad ne moe da zaspi i kad se rasplae naizgled bezrazloga. Zbog toga sam potraio i pomo savetnika za traume. Znate, ako


32/406

niste bili tamo, ne postoji nain da vam se to verno opie. Dopustite mida pokuam. Dvadeset godina se bavim ovim poslom. Verujte mi da samse za to vreme sit nagled ao munih prizora. Video sam nesrenikeubijene zapaljenom gumom koja im se obavila oko vrata. Pamtimnjih ova lica, kakva se ne mogu videti ni u najgorim nonim morama. Biosam na dunosti kad je trajk optinskih slubenika poao naopako i kadje policija otvorila vatru. Bilo je trideset mrtvih i nisu svi stradali odmetaka. Niko ne eli da vidi kakvu tetu panga2 moe da naini. Gledaosam smrskane automobile, s telima dece i beba na seditima. Video samta se deava kad leperu otkau konice i kad se prevrne preko maloggradskog automobila. Dok sam radio u divljim predelima Bocvane,nai lazio sam na napola pojedene umare, rtve nilskih konja. Nita izmog iskustva nije moglo da se meri s onom to sam tog danavideo. Svismo razumeli kroz ta je Kornelijus proao itava ekipa je razumela.

Uinio je to u svojim kolima, na Zapadnoj obali, gde je obino iao napecanje. Uguio se. Sproveo je crevo od auspuha u vozilo. Otiao je tiho iisto.

Nedostaje mi.Dobro su nas izribali zbog fotografisanja mesta nes ree i isticanja

snimaka na Fejsbuku. Nikom se neu izvinjavati zbog toga. To je jedan

od naina da se s time izae na kraj. Morali smo da podelimo to iskustvo.Neete to razumeti ako se niste bavili ovim poslom. Sad se govori oskidanju fotografija, da ih one budale ne bi koristile u svojoj propagandi.Poto sam odrastao u zemlji s posebnom istorijom, nisam prist alicacenzure, ali mogu da vidim zato ele da ih sklone. Te usijane glave samosipaju ulje na vatru.

Rei u vam neto. Bio sam tamo, na nultoj taki, i nema anse da jeiko na tom letu preiveo. Nema anse! Ostajem pri toj izjavi, bez obzirana tvrdnje jebenih teoretiara zavere (oprostite na izboru rei).

Jo uvek stojim na tom stanovitu.

2 iroki istonoafriki no slian maeti. (Prim. prev.)


33/406

Jomi uri Mija ima, geolog i obrovol jni motrilac na samoubice uzloglasnoj japanskoj umi Aokigahara, koju epresivci esto biraju kaomesto za umiranje, eurao je u nodi ka se boing 747 -400D japanskekompanije San er zario u po noje planine Fu i.

(Preveo Erik Kuan)

Te noi sam tragao za jednim leom, a naao sam ih na stotine. Dobrovoljci obino ne patroliraju nou. Stanicu je, ba kad je poelo

da se smrkava, pozvao duboko zabrinuti otac nestalog adolescenta.Otk rio je zloslutnu elektronsku potu i primerak vodia za samoubiceVatarua Curumija po d sinovljevim duekom. To je najpopularnije tivoza one koji ele da skonaju u umi. Kao i zloglasni Macumotov roman.3 U godinama deurstva pronaao sam mnogo odbaenih primeraka.

Na najee korienom ulazu u umu ima nekoliko kamera zanadzor. Nije po tvreno da je mladi vien. Imao sam opis njegovog

autom obila, ali ga nisam opazio pored puta ili na parkiralitimanajbliim umi. To nije nita znailo. Da bi oduzeli sebi ivot, ljudi seobino odvezu do d alekog i skrovitog mesta na rubu ume. Nekipoku avaju da se ubiju izduvnim gasovima. Neki udiu smrtonosni dimiz rotilja na um ur. Veanje je daleko najpopularniji metod. Najviesamoubica dolazi u umu sa atorima i zalihama, kao da ele da provedunekoliko noi u umi, da bi razmislili o onom to ele da urade presamog ina. Lokalna policija uz pomo mnotva dobrovoljaca svake

godine detaljno pretr auje umu, da bi nala tela onih koji su odluili dau njoj umru. Posledn je pretraivanje novembarsko otkrilo je ostatketridesetak ljudi. Veina nikad nije identifikovana. Kad naiem na nekogposetioca ume za kog pomislim da planira da se ubije, zamolim ga darazmisli o bolu koju e naneti porodici koju ostavlja za sobom.Podseam ga da uvek postoji nada. Pokaem na vulkansku stenu,osnovni sastojak umskog tla, i kaem da, kad drvee moe da raste na

3 Misli na roman Kuroi lukai (Crno more stabala) Seia Macumota, objavljen 1960.(Prim. prev.)


34/406

tako tvrdoj i negostoljub ivoj podlozi, i novi ivot moe da se izgradi natemelju svake nedae.

Oajnici u poslednje vreme esto nose lepljivu traku. Korist e je daobelee put, da bi mogli da se vrate ako se predomisle, ili da ukau napoloaj tela. Neki je koriste u jezivoj i perverznoj zabavi: traenjupok ojnika. Traka im pomae da se ne izgube.

Javio sam se da peke krenem u umu. Prvo sam potraio sveu t rakuna drveu. Bilo je mrano pa nikako nisam mogao biti siguran, ali inilomi se da sam nazreo tragove da je neko nedavno proao pored znakaZabranjen pristup .

Nisam strahovao da u se izgubiti. Poznajem umu. Nikada se nisamizgubio u njoj. ao mi je ako zvuim hvalisavo, ali posle dvadeset pet

godina patroliranja postala je deo mene. Imao sam monu baterijskulampu i GPS. Tvrdnje da vulkanska stena ispod ume ometa signale nisuistinite. uma je magnet za mitove i legende. Ljudi veruju u ono to ele.

Kad zaete u umu, ona vas obuhvati sa svih strana, uauri vas.Vrhovi drvea prave meki krov bez pukotina koji vas odeli od sveta. Nekinalaze da je tiha i nepomina uma zlokobna. Ne slaem se. Jureji me neplae. Nemam razloga da strahujem od duhova preminulih. Moda steuli prie kako je uma mesto na kom se upranjava ubasute, obiaj uvreme gladnih godina da se stari i bolesni ostave da umru? Nema dokazada su te prie istinite. To je samo jedna od legendi koje ova umamagnetski privlai. Mnogi veruju da su duhovi usamljeni i da pokuavajuda domame ive kod sebe. Tako objanjavaju navalu samoubica na ovomesto.

Nisam video pad aviona. Ve sam rekao da guste kronje skrivajunebo. uo sam ga kao niz priguenih eksplozija. inilo mi se da nekolupa dinovskim vratima. ta sam pomislio? Pretpostavljam da sambuku protumaio kao grmljavinu, iako nije bila sezona oluja ili tajfuna.Bio sam previe zauzet pretraivanjem senki, staza i jaruga da bihnagaao o njenom poreklu. Nastojao sam da pronaem tragoveprisustva izgubljenog adolescenta.

Radio mi je zakrao ba kad sam hteo da odustanem od potrage.Satos an, kolega motrilac, upozorio me je da je putniki avion skrenuo spredvienog kursa i da se sruio negde u blizini ume najverovatnije uoblasti Nar usava. Shvatio sam da je taj dogaaj bio izvor buke koju samneto ranije uo.


35/406

Sato me je obavestio da su ekipe ve na putu i da je organizovao timza pretraivanje terena. Zvuao je krajnje uzbueno i zabrinuto. Znao je,ba kao i ja, koliko e spasiocima biti teko da dopru do mesta udesa.umski teren je na nekim mestima neprohodan. Duboki klanci i jarugeinili su ga vrlo opasnim.

Odluio sam da krenem na sever, u pravcu zvuka. Posle sat vremena uo sam tutnjavu elisa spasilakih helikoptera.

Letelice s u pretraivale umu. Znao sam da ne mogu sleteti. Zbog togasam ubrzao hod. Ako ima preivelih, pomo mora da im se ukae to pre.Posle dva sata namirisao sam dim od vatrom zahvaenih stabala. Poarse, na svu sreu, nije proirio. Drvee je dogorevalo. Neto me jenater alo da uperim snop baterijske lampe u kronje. Ugledao sam

siuno oblije na granama. Isprva sam pomislio da je to spaljeno telomajmuna.Prevario sam se.Opazio sam jo tri takva. uma se orila od tutnjave spasilakih i

medijskih helikopt era. Promicali su iznad mene, osvetljavajuibezbrojna oblija zaglavljena u granama. Neka samvideo do najsitnijegdetalja. Jedva da su i bili povreeni. inilo se kao da spavaju. Drugi...Drugi nisu bili te sree. Svi su bili samo delimino obueni ili potpunonagi.

Pokuao sam da stignem do dela ume koji je sada poznat kao glavnomesto pada. Na njemu je pronaen rep i levo krilo letelice. Spasioci susputani vitlom, zato to helikopteri nisu mogli da slete nigde naneravnom i opasnom terenu.

Neobino sam se oseao ispod ogromnog repa aviona. Ponosni crveniamblem bio je sablasno netaknut. Potrao sam ka mestu gde su dvabolniara iz helikoptera zbrinjavali enu koja je jeala na tlu. Nisammogao da procenim koliko je teko povreena, ali mogu da kaemdanikad nisam uo takav vapaj iz ljudskog grla. Tada sam uoio nagovetajpokreta na rubu vidnog pol ja. Neka stabla su jo gorela. Video sam sitno,zgreno oblije, delimino skriveno vulkanskom stenom. Pourio sam kanjemu. Par oiju se zablistao pod svetlou baterijske lampe. Spustiosam ranac i potrao bre nego ikad pre ili posle toga.

U trenutku sam shvatio da posmatram dete, deaka.

uao je i drhtao od glave do pete. Opazio sam da mu jedno rametri pod neprirodnim uglom. Dozvao sam bolniare, ali me nisu ulizbog tutnjave letelica.


36/406

ta sam mu rekao? Teko mi je da se setim, ali sam verovatnoprozbor io neto poput: Da li si dobro? Ne panii, ovde sam da bih tipomogao.

Telo mu je bilo pokriveno debelim slojem krvi i blata, zbog kojegisprva nisa m shvatio da je nag. Kasnije su mi rekli da mu je odeastrgnuta s tela od siline udara. Pruio sam ruku. Bio je hladan na dodir ali ta sam mogao da oekujem? Temperatura je bila ispod nule.

Ne stidim se da priznam da sam zaplakao.Ogrnuo sam ga jaknom. Podigao sam ga to sam paljivije mogao.

Poloio je glavu na moje rame i proaptao: Troje. Uinilo mi se da je torekao. Zamolio sam ga da mi ponovi, ali ve je zamurio. Usne su mu bileoputene, kao da je u meuvremenu zaspao. Hteo sam da ga to pre

odvedem na sigurno mesto i utoplim, pre nego to se smrzne. Danas me svi pitaju da li sam pomislio da neto u vezi s deakom nijeu redu. Naravno da nisam! Doiveo je uasno iskustvo. Na njemu nisamzapazio nita izuzev znakova oka.

Ne slaem se s onim to neki govore o njemu. Tvrde da je posednutgnevnim duhovima mrtvih putnika, ljubomornih zato to je preiveo.Neki kau da uva njihove gnevne due u svom srcu.

Ne verujem ni u druge prie koje kolaju o tragediji da je pilot biosklon samoubistvu, da ga je uma privlaila sebi zato bi inae pao naDukej? Takve prie samo izazivaju dodatnu bol i stradanja, kao da ih ibez njih nema dovoljno. Jasno je da je pilot pokuao da upravi letelicu nanenaseljeni predeo. Imao je nekoliko minuta za reagovanje. Uinio jeplemenitu stvar.

I kako japanski deak moe biti ono to Amerikanci tvrde da jeste?Taj deki je udo, eto ta je. Seau ga se dokle god sam iv.


37/406

Moja prepiska s Lilijan Smol trajala je sve ok FBI o nje nije zatraio a,bezbednosti radi, prekine sve kontakte sa spoljanjim svetom. Nika senismo sastale, iako je ivela u Vilijamsburgu u Bruklinu, a ja na Me nhetnu.Njeno sve oenje sastavljeno je o fragmenata iz mnogobrojnihtelefonskih razgovora i elektronske pote.

Ruben je bio nemiran itavo jutro. Posadila sam ga ispred CNN-a.Program s vestima ga je ponekad smirivao. Nekada je voleo da prativesti, pogotovo one iz sveta politike. Dobro je plivao u tim vodama. Sazadovoljstvom se raspravljao s manipulatorima javnim mnjenjem ipolitikim analitiarima, kao da mogu da ga uju. Trudio se da pratisvaku politiku raspravu ili intervju. Prvi put sam uoila da postojiproblem kad nije mogao da se seti imena teksaskog guvernera. Znate nakoga mislim, na prokletu budalu koja nije mogla da izgo vori rehomoseksualac a da gadljivo ne iskrivi usta. Nikad neu zaboravitiizraz Rubenovog lica kad nije uspeo da se seti imena tog nitavila.Mesecima je krio simptome.

Spikerka je tog grozomornog dana s politikim analitiaremrazgovarala o prognozama preliminarnih izbora za predsednikekandidate u obe partije. Rasprava je tekla uobiajenim tokom, dok ganije prekin ula usred reenice: Oprostite, ali moram da vas prekinem,upravo smo saznali da se avion Mejden erlajnsa sruio u movareEverglejds na Floridi...

Prvo to sam pomislila kad sam ula za pad aviona bilo je: 11.septembar! Terorizam! Podmetnuta bomba! Sumnjam da ijedanNjujoranin nije pomislio to isto kad je saznao za tu vest. U takvomvremenu ivimo.

Slike su preplavile ekran. Snimci iz helikoptera. Nisu pokazivalibogzna ta. Videla se movara s masnom mrljom tamo gde je aviontres nuo s neba, tako snano da ga je mulj odmah progutao. Prsti su mi sesledili kao da stiskam led iako sam se trudila da u stanu bude toplo.

Promenila sam kanal. Izabrala sam zabavni program, da bih se otreslazle slutnje. Ruben je zadremao. Nadala sam se da u imati dovoljnovrem ena da promenim posteljinu i da je odnesem do veernice.


38/406

Zavravala sam posao kad je telefon zazvonio. Pourila sam daodgovorim, da buka ne bi probudila Rubena.

To je bila Mona, Lorina najbolja drugarica. Pitala sam se zato mezove? Nismo bile bliske. Znala je da je ne cenim i da sam je oduveksmat rala izvoritem loeg uticaja na moju ki. Ali sve se ipak dobrosvrilo. Mona, za razliku od moje Lori, ni u etrdesetoj nije uspela da seodrek ne loih navika. Dva puta se razvela pre tridesete. Nije se potrudilini zdravo da kae, ni da pita kako je Ruben. Ispalila je kao iz topa:Kojim letom su se Lori i Bobi vraali kui?

Jeziva hladnoa, koje sam se jedva otresla, polako se vraala. O emugovori? Nisu bili ni u jednom prokletom avionu.

Nastavila je: Ali, Lilijan, zar ti Lori nije rekla? Ila je na Floridu da

pronae odgovarajue mesto za tebe i Rubena. Ruka mi je obamrla. Telefon mi je ispao iz ruke. Njen cmizdravi glas i

dalje je dopirao iz slualice. Noge su mi se odsekle. Seam se kako samse u sebi pomolila da je ovo samo jedna od Moninih bolesnih alakoje jetoliko volela u mlaim danima. Prekinula sam vezu bezpozdrava ipozvala Lori. Samo to nisam vrisnula kad je poziv preusmeren nagov ornu potu. Rekla mi je da je povela Bobija sa sobom, na susret sklijentom u Bostonu, i da se ne brinem ako se ne ujemo nekoliko dana.

Eh, koliko sam elela da popriam s Rubenom! On bi znao da meposavetuje. Pretpostavljam da sam drhtala od najistijeg uasa. Nije tobio strah koji osetimo kad gleda film strave i uasa ili kad nam se putukrsti sa beskunikom ludakog pogleda, ve onaj koji oduzima kontrolunad telom i raskid a organske veze s njim. ula sam da se Rubenmekolji, ali sam i pored toga izala iz stana i pokucala na susedna vrata.Nita drugo mi nije palo na pamet. Betsi je, hvala bogu, bila kod kue.Pogledala me je i uvela u stan. Bila sam u tako loem stanju da nisam nizapazila oblak duvanskog dima koji je stalno plovio po njenom stanu.Svraala je kod mene kad je bila raspoloena za kafu i kolae.

Nasula mi je viski. Nagnala me je da ga saspem u sebe. Ponudila se dapripazi na Rubena, dok ja budem zvala avions ku kompaniju. Nikad neuzaboraviti koliko je tog dana bila paljiva prema meni, uprkos svemu tose kasnije dogodilo.

Zalud sam zvala. Linija je bila zauzeta. U jednom trenutku pomislila

sam da znam kako pakao izgleda kao ekanje da neto sazna osudbi ni najdraih, dok u pozadini svira elektronska verzijaDevojke sIpaneme. Taktovi te pesme uvek me vraaju u taj strani trenutak i


39/406

podseaju na ukus jeftinog viskija na jeziku, Rubenove jauke iz dnevnesobe i miris bajate pilee supe iz kuhinje.

Ne znam k oliko puta sam otkucala isti prokleti broj. ula sam neijiglas iz aparata, ba kad sam poela da gubim nadu. Pripadao je nekojeni. Rekla sam joj Bobijevo i Lorino ime. Zvuala je umorno i napeto,iako se trudila da bude profesionalna. Traila je podatke u kompjuteru.inilo mi se da pauza traje danima.

Konano se oglasila. Lori i Bobi nalazili su se na spisku putnika. Rekla sam joj da je sigurno pogreila, da nema anse da su Lori i Bobi

poginuli, da je to nemogue. Znala bih da se to dogodilo. Osetilabih da ihnema. Nisam verovala. Nisam htela da prihvatim da se to desilo. Kad nasje armejn savetnica za traume koju nam je dodelio Crveni krst prviput posetila, bila sam u fazi poricanja. Rekla sam joj... zaista se stidimtoga... rekla sam joj da id e doavola.

Uprkos svemu tome, moja prva pomisao bila je da odmah pohitam namesto nesree. Htela sam da odem tamo, da bih im bila blie. Za svakisluaj. Priznajem da nisam jasno razmiljala. Kako sam mogla daotputuj em? Avionski saobraaj je obustavljen. Moj odlazak na lice mestaznaio bi da Rubena moram da poverim na brigu strancima, bog te pitakoliko dugo, moda i da ga smestim u prihvatilite. Svuda sam videlaLorino i Bobijevo lice. Kua nam je bila puna njihovih fotografija. Lorinosi tek roenog Bobija u rukama. Sa osmehom posmatra objektiv. Bobina Koni Ajlandu dri dinovski kola. Lori kao kolarka. Lori i Bobi naproslavi Rubenovog sedamdesetog roendana, godinu dana pre nego tosu mu kola pola nizbrdo kad se jo seao ko je i ko je Lori. Stalno sammislila na trenutak kad mi je otkrila da je trudna. Dobro sam to podnela,iako mi se nije dopala pomisao to je ila na to mesto i kupila spermukao haljinu, nakon ega je bila... vetaki osemenjena. Mislila sam da jeto beutna, hladna odluka. Imam trideset devet godina, mama , reklaje (tako me zove, iako je debelo zala u etrdesete). Moglo bi se desitida mi je ovo poslednja prilika. Vreme je da se suoimo s istinom. Princna belom konju nee se pojaviti. Sve moje sumnje nestale su kad sam jeprvi put videla s Bobijem. Bila je tako divna majka!

Nisam mogla da ne krivim sebe. Lori je znala da planiram da sejedn og dana odselim na Floridu, u neku od onih istih i sunanihustanova s dobrom negom, u kojima bi Ruben dobio sve to mu jepotrebno. Zato su otputovali. Nameravala je da me iznenadi zaroendan. To je liilo na nju. Bila je tako nesebina i velikoduna.


40/406

Betsi je inila sve to je mogla da umiri Rubena dok sam ja hodalaokolo. Nisam mogla da se skrasim. Podizala sam i sputala telefonskuslualicu. Proveravala sam da li ima signala, za svaki sluaj. Zamiljalasam kako e me Lori nazvati i rei mi da nije stigla na avion, da jeodluila da se s Bobijem ukrca na sledei ili onaj pre njega. Hvatala samse za tu slamku.

Poele su da pristiu vesti o drugim nesreama. Iskljuivala sam iukljuivala prokleti televizor. Nisam mogla da odluim elim li da gagledam. Kad se samo setim tih snimaka! S ovog odstojanja to moedel ovati neobino, ali bila sam ljubomorna kad sam videla snimkejapansk og deaka kog iznose iz ume i ukrcavaju u helikopter.Ljubomorna! U tom trenutku nismo znali za Bobija. Na vestima su tvrdilida na Flor idi nema preivelih.

Mislila sam da smo preiveli sve nesree koje su mogle da zadeseneku porodicu. Nisam mogla da poj mim zato bi mi Bog uradio ovakoneto? ta sam uinila da zasluim ovakvu sudbinu? Osim grie savesti,morila me je i usamljenost, kao da tuga i strahoviti uas nisu bilidovoljni. ta god da se desilo, bez obzira na to da li su ili nisu bili uavionu, ne u to moi da kaem Rubenu. Ne bi mogao da me utei iizmasira lea da bih lake zaspala. Ne vie. Ostala sam i bez njega.

Betsi je otila tek kad se armejn pojavila. Rekla je da ide u svojukuhi nju da spremi neto za jelo, iako nita nisam mogla da stavim u usta.Nejasno se seam sledeih nekoliko sati. Sigurno sam smestila

Rub ena u postelju. Pokuala sam da ga nahranim supicom. Seam se dasam trljala pult u kuhinji dok mi dlanovi nisu zabrideli, iako su mearmejn i Betsi ubeivali da prestanem.

Telefon je tad zazvonio. armejn je odgovorila, dok smo Betsi i jastajale u kuhinji kao sleene. Pokuavam da se setim to je tad tanorekla, ali me pamenje uvek izda. armejn je Afroamerikanka retkolep og tena. Oni lepo stare, zar ne? Kad je ula u kuhinju, izgledala jedeset godina starije.

Lilijan , rekla je. Mislim da bi trebalo da sednete. Nisam smela da se nadam. Videla sam snimke s mesta nesree. Kako

je iko mogao da preivi tako neto? Pogledala sam je pravo u oi i rekla:Recite mi ta se dogodilo.

Bobi , rekla je. Pronali su ga! iv je! Ruben je u taj mah zavritao iz spavae sobe. Morala sam da jezamolim da mi ponovi.


41/406


42/406


43/406

izvestila je da je pilot prijavio kvar na motoru, ali se prljava igra nijemogla eliminisati u ovako ranoj fazi istrage, pogotovo zbog vesti oparal elnim nesreama u drugim krajevima sveta. Pronali smo dvaoevica, ribara. Videli su kako se avion pre pada u Everglejds kreenestabilnom putanjom i kako leti veoma nisko. Rekli su da su videliplamen na mot oru, ali to nije neobino. Svedoci gotovo uvek govore oeksplozijama ili poarima, ak i kad nema ni najmanjih izgleda da ih jebilo. Smesta sam naloio strunjacima za sisteme, strukture i odravanjeda poure u Hangar 6. Federalna administracija za avionski saobraajdodelila nam je G-IV za let do Majamija. Za ovaj posao bili su mi potrebnikompletni timovi. Poslovni avion ne bi mogao da poveze toliki broj ljudi.Avion je bio pouzdan, ali odravanje letelica u kompanijiMejden unekoliko navrata pruilo je razlog za zabrinutost.

Posle jednog sata u vazduhu obaveten sam da su pronalipreivelog. Ne zaboravite da smo videli snimke s mesta nesree. Akoniste bili na terenu, ne biste ni znali da je avion pao. Bio je u potpunostipod vodom. Moram priznati da isprva nisam verovao vestima opronalaenju preivelog.

Deak je hitno prebaen u Deju bolnicu u Majamiju. Izvestili su nasda je pri svesti. Niko nije mogao da poveruje da je a) uspeo da preivi, i

b) da ga aligatori ni su prodrali. Prokletinja je u toj oblasti bilo tolikomnogo da smo morali da pozovemo naoruane uvare da ih dre naodstojanju dok smo izvlaili krhotine.

Posle sletanja smo pourili na mesto dogaaja. DMORT (Operativnitim za nesree sa smrtonosnim ishodom) ve je bio na licu mesta. inilose da nee pronai nijedno netaknuto telo. U tako nepovoljnoj situacijiorijentisali smo se na pronalaenje CVR-a (ureaj koji snima razgovoreu kokpitu) i crne kutije. Za taj posao morali smo da obezbedimo

specijalizo vane ronioce. Mesto nesree bilo je krajnje problematino.Odas vud su nadirali rojevi insekata. Bilo je vrue kao u paklu. A teksmrad... Navukli smo zatitnu opremu od biolokih rizika, nimalojednostavnu za noenje u takvim uslovima. Od samog poetka bilo mi jejasno da e nam biti potrebne nedelje da bismo sklopili sve deloveslagalice. A nismo imali toliko vremena na raspolaganju, pogotovu otkadsmo saznali za padove drugih aviona.

Znao sam da moram da porazgovaram s tim detetom. Na spiskuputnika bilo je samo jedno dete tog uzrasta, Bobi Smol. Vraao se uNjujork sa enom za koju smo pretpostavljali da je njegova majka.


44/406

Odluio sam da poem sam i ostavim ljude na mestu udesa, da bi obavilipredradnje i da bi se povezali s lokalcima i drugim jedinicama koje supristizale.

Predstavnici medija opkolili su bolnicu. Jurnuli su ka meni im su mespazili. Ejse! Ejse! , vikali su. Da li je bomba? ta je s drugimnesr eama, da li su povezane? Da li je istina da ima preivelih? Serviraosam im uobiajenu priu da emo izdati saoptenje za medije imsaznamo neto vie, da je istraga u toku i tako dalje. Ni u kom sluaju nebih ni zucnuo pre nego to dobijem pouzdane podatke.

Javio sam da dolazim. I pored toga nisam bio siguran d a e midoz voliti da razgovaram s njim. Dok sam ekao da me doktori upoznajusa situacijom, jedna medicinska sestra urno je izala iz njegove sobe i

zamalo naletela na mene. Stekao sam utisak da je na ivici suza. Rekaosam joj neto poput: Dobro je, je li? Klimnula je i odjurila do koleginica. Potraio sam je posle nedelju

dana, da bih je pitao zato je tada bila tako uzrujana. Nije mogla da miobjasni. Rekla mi je da je oseala da neto nije u redu. Bilo joj jeneprijatno u toj prostoriji. Video sam da je grize savest zbog tih rei.Rekla je da je sigurno bila pod uticajem saznanja da je toliko ljudinastradalo u t reptaju oka i da ju je Bobi podseao na sve izgubljene

ivote u movari. Posle nekoliko minuta stigao je deji psiholog zaduen za ovaj sluaj.Zgodna mladolika tridesetogodinjakinja, kako se ono zvae... Polanski?Ah da, Pankovski. Hvala. Tek to se prihvatila sluaja. Nije joj padalo napamet da razmetljivom istraitelju dozvoli da uznemiravatraumatiz ovanog deaka. Rekao sam: Gospoo, imamo posla snesreom med unarodnog znaaja. Deak je moda jedini svedok koji binam mogao pomoi. Ne elim da pomislite da sam neosetljiv, ali u tomtrenutku raspolagali smo veoma oskudnim podacima s drugih krajevasveta. Taj deak je, po svemu to sam znao, mogao biti klju itavogproblema. Ne zaboravite da su Japanci tek kasnije javili da imapreivelih i da smo za britansku devojicu saznali tek posle nekolikoasova. Doktorka Pank ovski rekla mi je da je deak budan, da nijeprogovorio ni re i da ne znada mu je majka najverovatnije mrtva.Zamolila me je da nastupim krajnje paljivo. Nije mi dopustila dasnimam intervju. Sloio sam se, iako je snimanje razgovora standardnaoperativna procedura. Moram da kaem da ni danas ne znam da li mi jedrago to ga nisam snimio. Napomenuo sam da sam obuen za


45/406

intervjuisanje svedoka i da e strunjak stii u bolnicu da bi obavioopseniji intervju. Objasnio sam joj da je moj posao da pokuam dasaznam da li je deak zapazio neto to bi nas uputilo u dobrom pravcu.

Dodelili su mu jednokrevetnu sobu, veselo obojenih zidova, punudejih motiva. Tu je bio mural Suner Boba i punjena irafa, koja jemalice jezivo izgledala. Deak je nepomino leao na leima, s iglom uruci. Video sam posekotine od otre trave (samo da znate da nam je toudo priinilo tonu problema). Ali nisam zapazio druge povrede. To nidan-danas ne mogu da shvatim. I ja sam, kao i svi ostali, u prvi mahpomislio da se radi o udu. Spremali su ga za skener. Na raspolaganjusam imao samo nekoliko minuta.

Doktori okupljeni oko njegovog kreveta nisu bili sreni to me vide.

Pankovski je prila postelji zajedno sa mnom. Deak je s tolikoposekot ina na nadlakticama i na licu izgledao napaeno. Grizla me jesavest to ga ispitujem tako brzo nakon pada.

Zdravo, Bobi , rekao sam. Zovem se Ejs. Ja sam istraitelj. Nijedanmii na njegovom telu nije se pomerio. Doktorka se povukla za korakkad joj je telefon zazvonio.

Veoma mi je drago to vidim da si dobro, Bobi, nastavio sam. Voleobih da ti postavim nekoliko pitanja, ako ti to ne smeta.

Otvorio je oi i pogledao me. Imao je prazan izraz. Nisam mogao daprocenim da li me uje.

Hej, rekao sam. Dobro je to si se probudio. Imao sam utisak da gleda kroz mene. A zatim... sluajte me, svestan

sam da e ovo zvuati neverovatno, ali ovlaile su se, kao da e seras plakati, samo... Isuse... teko mi je da govorim o tome... nisu seispunile suzama, nego krvlju.

Sigurno sam kriknuo, zato to me je doktorka zgrabila za lakat.Osob lje se uzvrtelo oko deaka kao jato strljenova na izletu. Rekao sam: ta nije u redu s njegovim oima? Doktorka je zurila u mene kao da mi je izrasla jo jedna glava.

Skrenuo sam pogled na Bobija. Pogledao sam ga u oi. Bile su bistre iplave bez krvi. Bez kapi krvi.


46/406

Iz drugog poglavlja uvajudi Des: Moj ivot s je nim o Troje PolaKradoka (koautor Mendi Solomon)

esto su me pitali: Pole, zato si preuzeo punu brigu o Desi?Napos letku, ti si uspean glumac, umetnik, samac s nepredvidivimradnim rasporedom. Da li si stvarno stvoren da bude roditelj? Evojednos tavnog odgovora. Odmah po roenju bliznakinja, eli i Stiven sume zamolili da budem njihov zakonski staratelj ako se njima neto desi.Dugo i temeljito su razmiljali o tome pogotovo eli. Njihovi prijateljisu odreda nedavno zasnovali porodice pa ne bi mogli da devojicamaprue odgovarajuu panju. elina porodica nije dolazila u obzir (zbograzloga kojima u se kasnije pozabaviti). Osim toga, eli je primetila dasu se devojice, iako veoma male, vezale za mene. Njima je samo jednopotrebno, Pole , rekla je, to je ljubav. Ima je napretek.

Stiven i eli su znali sve o mojoj prolosti. Malice sam iskoio iz inasredinom dvadesetih, nakon ozbiljnog profesionalnog razoaranja.Usred snimanja pilot-epizode Doktori i pacijenti, nove britanske boln ikeserije, javljeno mi je da je serija otkazana. Dobio sam glavnu ulogudoktora Malakaja Beneta, sjajnog hirurga s Aspergerovim sindromom,zavisnikom od morfijuma, optereenim paranoidnim tendencijama. Toneoekivano otkazivanje mi je teko palo. Mesecima sam se pripremaoza tu ulogu. Zbilja sam se uneo u nju. Mislim da je deo problema bio toto sam usvojio previe od lika. Kao i toliko umetnika pre mene, okrenuosam se alkoholu i drugim supstancama za otupljivanje tuge. Ti faktori suse udruili sa stresom zbog nesigurne budunosti i pokrenuli akutnudepresiju, kao i niz paranoidnih halucinacija.

Borio sam se s tim demonima mnogo pre roenja bliznakinja. Moramiskreno priznati da se zbog toga nisam smatrao najboljim izborom zastarateljsku ulogu. eli je zahtevala da ozvaniimo na dogovor. Pron alismo belenika i sve stavili na papir. Naravno, u tom trenutku nam nijepalo na pamet da e taj dogovor ikada morati da stupi na snagu.

Ali previe brzam. Nakon to sam umakao iz groznog salona punog nedoraslog Go! Go!osoblja, sledeih pola sata proveo sam u aerodromskom pabu, zur ei u


47/406

ekran dok su telopi Skaja ponavljali grozne vesti. Prikazali su i prvesnimke oblasti u kojoj je, kako su verovali, pao Stivenov avion. Naekranu se pojavio sivi i uzburkani komad okeana. Krhotine letelicepovremeno su se pomaljale iz talasa. Brodovi za spasavanje pretraivalisu turobne nemirne vode. Podseali su na igrake na beskrajnoj sivojmorskoj povrini. Seam se da sam pomislio: Hvala bogu to su Stiven iSeli letos nauili devojke da plivaju. Znam da je to bila budalatina. IDankan Gudhju bi se muio na tim talasima. Neverovatno je za kakveslamke se ovek hvata u trenucima emocionalne krize.

Mel me je pronala. Moda pui etrdeset cigareta dnevno i kupujekonfekcijsku odeu, ali ona i njen Def imaju srce veliko kao Kanada. Kaoto sam rekao u prethodnom poglavlju, ne moete da cenite knjigu pokoricama.

Hajde, ljubavi , rekla mi je. Ne sme da prestane da se nada. Mlade za barom drala se na pristojnom odstojanju, ali me ni za

trenutak nisu isputali iz vida. Bio sam u groznom stanju. Znojio sam se idrhtao. Sigurno sam u jednom trenutku zaplakao, poto su mi obrazi bilivlani. U ta buljite?, prodrala se Mel na njih. Uhvatila me je za ruku iodvela u salon.

Bio je pun psihologa i savetnika za traume. Delili su aj koji je imaoukus zaeerene vodice za sudove i ograivali separee za savetovanje.Mel me je zatitniki posadila izmeu sebe i Defa. Bili su moja sigurnaodbrana. Def me je tapkao po kolenu i govorio stvari poput: Zajednosmo u ovome, ortak. Ponudio mi je cigarete. Zahvalno sam uzeo jednu,iako godinama nisam puio.

Niko nam nije branio da puimo. Pridruio nam se Kelvin, tip s dredovima, i Kajli, lepa riokosa cura

koja je drala balon (sad samo komad izgaene gume na podu).Objed injavala nas je injenica da smo prvi uli kobne vesti. Sedeli smozajedno, puili i pokuavali da ne popustimo pod pritiskom. Nervoznaena neka savetnica, iako malo prenapeta za takvu ulogu pitala nas jeza imena roaka koji su bili na zlosrenom letu. Imala je taj uvebanistav obavestiemo vas im neto saznamo. Danas mi je jasno da nikakonisu eleli da nam daju lanu nadu. A ipak smo se nadali. Nemogue jene nada ti se. Isprva se molite da su vai najdrai propustili let, da stepogreno zapisali broj leta ili datum dolaska, da je sve bio samo san, dase nalazite usred none more s ludakim scenariom. Usmerio sam se natrenutak pre nego to sam uo vesti o nesrei kad sam gledao kako oni


48/406

klinci demontiraju zaboravljeno boino drvce (veoma lo znak, kadsmo ve kod toga, iako nisam sujeveran). udeo sam da se vratim u tajvremenski odseak pre grozne praznine koja se odomaila u mom srcu.

Novi napad panike zario je ledene prste u moje grudi. Dok smo ekalida nam dodele savetnika za traumu, Mel i Def pokuali su da me zabaverazgovorom. Nisam mogao da prozborim ni re, to nimalo nije liilo namene. Def mi je pokazao sliicu na telefonu fotografiju nasmejanedevojke od dvadeset godina, gojazne i na svoj nain privlane. Rekao mije da je to Lorejn, njegova ki, po koju su doli na aerodrom. Bistradev ojka. Prola je kroz teak period, ali sada je dobro., potiteno eDef. Otila je na Tenerife, da se zabavi s drugaricama. Pridruila im se upos lednji as, kad je jedna od njih odustala. Kakav je to udarac sudbine?

Borio sam se za vazduh, obliven hladnim znojem. Znao sam da e miglava eksplodirati ako smesta ne izaem iz salona. Mel me je razumela. Daj mi svoj broj, ljubavf, rekla je kad me je

stis nula za koleno akom otealom od zlatnog nakita. Obavestiemo teim neto saznamo. Izmenjali smo telefonske brojeve (isprva nisammogao da se setim svog) pre nego to sam istrao iz te prostorije. Jedanod savetn ika pokuao je da me zaustavi. Mel se prodrala: Pusti ga nekaide ako tako eli!

Ni dan-danas mi nije jasno kako sam uspeo da platim parking i da sevratim u Hokston a da ne zavrim pod tokovima lepera na M-23. Tajdeo je u potpunom mraku. Kasnije sam video da sam parkirao Stivenovaudi s prednjim tokovima na trotoaru, kao lopov koji se oslobaaukradenog vozila.

Povratio sam se kad sam se sapleo u hodniku i oborio stoi za potu.(edan od poljskih studenata u prizemlju izvirio je iz stana da me pitakako sam. Sigurno je video da nisam najbolje zato to je, kad sam gazamolio za neki alkohol, iezao na nekoliko sekundi. Pojavio se navratima samo da bi mi bez rei tutnuo bocu jeftine votke u ruke.

Utrao sam u stan. Znao sam da u ponovo poeti s opijanjem, alinisam mario.

Potezao sam pravo iz boce. Nisam oseao ukus pia. Drhtao sam,trzao sam se, ruke su me peckale. Pronaao sam telefon. Pregledao samimenik, ali nisam znao koga da pozovem.

Nisam, zato to je Stiven bio prva osoba kojoj sam se obraao kadsam u nevolji.Hodao sam po stanu.


49/406

Gutao sam alkohol.Povraao sam. Seo sam na kau i ukljuio televizor. Redovni program je prekinut. Ustupio je mesto izvetajima o

avio nskim nesreama. Obamro sam. Iskapio sam vie od polovine boce.Shvatio sa m da je vazduni saobraaj obustavljen i da je nezamislivakoliina raznoraznih strunjaka natrpana u Skajev studio, na razgovor snamrgoenim Kenetom Porterom. Kad god ga ujem, dobijem muninu.

Skaj se usmerio na pad Go! Go! letelice, poto se on najvie ticao ciljnepublike. Neki par je s broda za krstarenje snimio avion koji je leteoopasno nisko iznad okeana. Televizijska stanica je unedogled ponavljaladrhtavi amaterski snimak. Trenutak udara u okean, hvala bogu, nije

snimljen, ali se u pozadini uo enski vrisak. O moj boe, Lari! Lari!Gledaj ono!

Postojao je broj koji su roaci i prijatelji nastradalih mogli pozvati.Poeleo sam da to uinim, ali sam odustao. Zato bih to radio? Kad KenetPorter nije propitivao zvaninike zaduene za bezbednost vazdunogsaobraaja ili turobnim glasom najavljivao ponavljanje kratkogamaters kog snimka s broda za krstarenje, Skaj je usmeravao panju nadruge nesree. Kad sam uo za Bobija, deaka pronaenog u movaramana Floridi, i za tri preivela u padu aviona u Japanu, pomislio sam: Moglobi se desiti. Moglo bi. Moda su ivi.

Iskapio sam bocu do kraja.Gledao sam kako podiu golog japanskog deaka u helikopter. Video

sam i unesreenog Afrikanca, koji, vritei, zaziva svoju porodicu dok seiza njega valja zid otrovnog crnog dima. Gledao sam znamenitogistraitelja avionskih nesrea onog to malo podsea na KapetanaAmeriku kako poruuje ljudima da ne panie. Gledao sam vidnopot resenog menadera avionske kompanije, kako objavljuje da su sviletovi otkazani do daljnjeg.

Sigurno sam se obeznanio. Kad sam doao sebi, Keneta Porterazamen ila je zgodna brineta u dreavoutoj bluzi (doveka u se seati tebluze). Glava me je bolela, a munina nagonila na povraanje. Pomisliosam da haluciniram kad je rekla da je jedan putnik s Go! Go! letapreiveo.

Ta vest me je pogodila punom snagom. Re je o detetu. Pronali sudete koje se dralo za krhotinu aviona nekoliko kilometara od mesta nakoje je Stivenov avion pao. Iz helikoptera se isprva malo toga videlo.


50/406

Nekoliko tip ova mahalo je rukama u ribarskom amcu. Meu njima jebila sitna prilika u dreavoutoj jakni.

Pokuao sam da suzbijem nadu. Poastili su nas krupnim planom kadsu je podigli u helikopter. To je bilo dovoljno. Znao sam da je jedna odbliznakinja. Prepoznajem svoje.

Prvo sam pozvao Mel. Nije se premiljala. Prepusti to meni, ljubavi ,rekla je. Nisam ni pokuao da shvatim kako je njoj u tom trenutku.

Mislim da se tim za objedinjavanje porodice za nekoliko sekundinaao pred mojim vratima. Savetnik za traumu Piter (nikad nisamzap amtio prezime), sitni sivi ovek s naoarima i kozjom bradicom,posadio me je u stolicu i natenane proveo kroz proces. Upozorio me jeda je jo rano da se nadam. Moramo da budemo sigurni da je to ona,Pole. Pitao me je za dozvolu da kontaktira s mojim prijateljima iporodicom zbog pomoi i podrke. Pomislio sam da pozovem Derija iodustao. Stiven, eli i devojicebili su moja porodica. Imao samprijatelje, ali se na njih nisam mogao osloniti u kriznim prilikama.Kasnije su svi pokuali da se uguraju u kadar, da ugrabe svojih petnaestminuta slave. Znam da e ovo gorko zvuati, ali saznamo ko su nampravi prijatelji tek ka d nas snau najvee nevolje.

Hteo sam odmah da poletim u susret devojici, ali me je Piteruverav ao da e biti prebaena u Englesku im joj se stanje stabilizuje.Smetnuo sam s uma da je evropski avio-s aobraaj obustavljen. Nalazilase na posmatranju u portugalskoj bolnici.

Kad je procenio da sam dovoljno smiren da bih uo detaljnijeinform acije, ljubazno mi je saoptio da je izbio poar u avionu pre negoto je pilot bio primoran da spusti letelicu. Rekao mi je da je Des (ili Poli u tom trenutku nismo z nali ni o kojoj bliznakinji je re) povreena. Utom trenutku najvie su brinuli zbog hipotermije. Uzeli su moj uzorakDNK, da bi bili sigurni da imaju jednu od bliznakinja. Nita nijenadrealnije od trljanja usne duplje gigantskim tapiem za ui, dokekate da ujete vesti o sudbini najroenijih i najvoljenijih.

Mel mi je nedeljama kasnije, na jednom od prvih susreta 277 zajedno,rekla kako su se, kad su uli da je Des pronaena, ona i Def nedeljamanad ali. Nisu prestali da se nadaju ni kad su poeli da pronalaze leeve.Poverila mi je da je zamiljala Lorejn na obali pustog ostrva, kako ekada bude spasena. Kad se vazduni saobraaj vratio u normalu, Go! Go! jeponudio specijalni let za roake nastradalih putnika do dela port ugalskeobale najblieg mestu nesree. Nisam otiao imao sam mnogo posla


51/406

oko Des ali je veina ljudi iz grupe krenula na put. Jo mi je teko kadpomislim na Mel i Defa, koji zure u okean s gramom nade da je njihovaki jo iva.

Neko iz kompanije Go! Go! svakako je odavao informacije medijima.Telefon je poeo da zvoni im sam saznao da je jedna od bliznakinjapreivela. Bez obzira na to da li su novinari bili izSana ili Independenta,postavljali su ista pitanja: Kako se ose ate? ; i: Mislite li da je to udo? Da budem isk ren, odgovaranje na njihova pitanja ublaavalo mi je tugu,koja je nailazila u talasima, podstaknuta najnevinijim povodima rek lamom za kola s neprirodno doteranom majkom i detetom, pa ak ireklamom za toalet-p apir sa tencima i multikulturalnim bebicama.Odgovarao sam na pozive zalepljen za ekran, kao i ostatak sveta. Gotovoodmah su iskljuili terorizam kao uzrok nesrea. Na svakom kanalu bilisu strunjaci. Nadugako i nairoko raspravljali su o moguim uzrocimasimultanih avionskih nesrea. Ni ja, ba kao ni Mel i Def, nisam mogaoda suzbijem nadu da je Stiven jo negde tamo, iv i zdrav.

Des je dva dana kasnije premetena u privatnu bolnicu u Londonu, ukojoj je mogla da dobije specijalnu negu. Nije imala ozbiljnih opekotina,ali nije mogla da se otrese neke uporne infekcije. Nije otvarala oi, iakona magnetnoj rezonanci nije bilo tragova neurolokih oteenja.

Bolniko osoblje bilo je predusretljivo i spremno da na svaki nainpomogne. Sproveli su me u sobu u kojoj sam ekao da mi doktor dozvolida je vidim. Sedeo sam na otmenom kauu i listao areni asopis,nem oan da se izborim sa oseanjem nestvarnosti. Svi kau da ne moguda shvate kako svet nastavlja da se obre oko svoje ose kad neko kogavolite umre. Tako sam se oseao dok sam prevrtao stranice asopisaprepunog fotografija slavnih linosti bez minke. Zadremao sam.

Probudilo me je komeanje u hodniku. Neko je vikao: Ko kae da nemoemo da je vidimo? Neka ena je vritala: Ali mi smo njenaporodica! Sve lae su mi namah potonule. Znao sam ko se dere: elinamama Merilin Adams i njena dva sina, Dejson (Zovite me Desi) iKit. Stiven ih je iz svima oiglednih razloga odavno nazvao porodicomAdams . eli se potrudila da prekine veze s njima nakon odlaska odkue, ali se oseala obaveznom da ih pozove na venanje. To je bio prvi iposled nji put da sam imao prilike da uivam u njihovom drutvu. Stivenje gajio slobodouman pogled na svet, ali se i njemu otela opaska da bisvaki pripadnik Adamsovih trebalo da provede najmanje tri godine uzatvoru. Znam da u zazvuati kao najodvratniji snob, ali ta tazbina bila


52/406

je olien je negativnih kliea. Bili su spremni na svakakve nepodoptine,valjanje zabranjene robe i vonju nabudenih motocikala. Desi i Kit Fester i Gomez ak su nazvali decu (gomilu njih, od gomile razliitihmajki) imenima potomaka slavnih fudbalera. Verujem da se jedno zoveBruklin.

Vriska u hodniku oivela je seanja na dan Stivenovog i elinogvenanja, koje e, zahvaljujui Adamsovima, svi pamtiti iz pogrenihrazloga. Stiven me je zamolio da mu budem kum. Na sveanost samdoao sa svojim tadanjim dekom Prakeom. elina mama pojavila se ugroz noj haljini od ruiastog poliestera, u kojoj je neverovatnopodseala na Pepu Prase. Fester i Gomez su za tu priliku zamenilik onjake i tren erke za jeftina konfekcijska odela. eli se naradila daorganizuje venan je. Mladenci nisu imali mnogo novca. Venali su se prenego to su ita postigli u karijeri. tednjom i odricanjem uspeli su daprikupe dovoljno novca za zakup manje seo ske kue za sveanost. Dvadela porodice isprva su se drala svojih teritorija. elina porodica bila jena jednoj, a Prake, prijatelji mladog para i ja na drugoj strani. Dvaodvojena sveta.

Stiven je kasnije rekao da je poalio to nije uveo ogranienje zabar om. Posle govora (Merilinin je bio morbidna katastrofa) Prake i ja

smo ustali da igramo. Bio je neki senti. Uh, uh , razdrao se jedan od brae. Evo pederske himne! Jebeni dupedavci! , pridruio se drugi. Prake nije bio od onih koji utke trpeuvrede. Nije gubio vreme. U

jednom trenutku smo plesali, u drugom je runo obraivao najbliegAdamsa. Neko je pozvao policiju. Niko nije uhapen, ali je incidentuprop astio venanje, a i nau vezu. Nedugo potom smo se razili.

Mama i tata nisu gledali ovu bruku. Poginuli su u automobilskojnes rei kad smo Stiven i ja bili u ranim dvadesetim. Ostavili su dovoljnonovca da preivimo nekoliko godina. Tata je bio veoma paljiv i oprezanovek.

Moram da priznam da je jedan od brae, ini mi se da je to bio Desi,kad je uplaena bolniarka uvela Adamsove u ekaonicu, imao obraza daposramljeno obori glavu kad me je video. Rekao je: Nema ljutnje, ortak.U ovakvim trenucima moramo da se drimo zajedno.

Moja eli, ridala je Merilin. Neprestano je ponavljala da je za svesaznala tek kad su tabloidi objavili listu putnika. Nisam ni znala da suotili na odmor! Ko ide na odmor u januaru?


53/406

Dejson i Kit ubijali su vreme mobilnim telefonima dok je Merilinzvocala. Znao sam da bi se eli uasnula da zna da su ovde. Reio sam dane pravim scenu, bratanice radi.

Izai emo na pljugu, mama, ree Desi. Drugi brat je krenuo zanjim. Ostavili su me s matrijarhom.

Pa, ta ti misli o ovome, Pole, zapoela je. Grozna stvar. Moje elivie nema.

Promrmljao sam kako mi j e ao zbog njenog gubitka. Nisam mogaoda joj ponudim iskreno sauee nakon to sam izgubio roenog brata,bratanicu i najbolju prijateljicu.

Koju god da su nali, morae da ivi sa mnom i s deacima, nastavilaje Merilin. Delie sobu s Dordan i Paris. Muklo je uzdahnula. Izuzevako se ne preselimo u njihovu kuu.

Nisam mogao da outim, iako to nije bio trenutak da je upoznam saelinom odlukom u vezi starateljstva: ta te navodi na zakljuak da etese vi brinuti o njoj?

A gde bi mogla da ide? ta je sa mnom? Obrazi su joj gnevno zadrhtali. S tobom? Ali ti si... ti si glumac !

Spremna je , ree bolniarka kad se pojavila na vratima i prekinulana ugodni razgovor u etiri oka. Moete da je vidite, ali samo na petminuta.

ak je i Merilin shvatila da nije trenutak da nastavi razgovor na ovutemu.

Dobili smo zelene odore i maske za lice (ni dan-danas mi nije jasnogde su nali Merilininu veliinu). Uli smo za bolniarkom u sobu slinuhotelskom apartmanu, zbog nametaja presvuenog platnoms cvetnimdezenima i najnovijeg modela televizora. Mnogobrojni i zastraujuimedicinski ureaji oko Des kvarili su ovaj utisak. murila je. inilo mise da jedva die. Zavoji su joj pokrivali najvei deo lica.

Da li je to Des ili Poli?, pitala je Merilin nikog posebno.Odmah sam znao koja bliznakinja lei u krevetu. Des, rekao sam.Kako... kako moe biti siguran? Lice joj je pokriveno, zapitala je

Merilin.

Poznao sam je po kosi. Des je ostala bez jednog uvojka malo prepolaska na odmor. eli ju je zatekla kako ga cima, pokuavajui da lii naMisi Kejt koja je odnedavno paradirala s poluobrijanom glavom. Imala je


54/406

i siuni oiljak iznad desne obrve, uspomenu na udarac o kamin dok jeuila da hoda.

Izgledala je tako siuno i ranjivo u bolnikoj postelji. Kunem se dasam se jo onda zakleo da u uiniti sve to je u mojoj moi da jezatitim.


55/406

An ela umiso, poreklom iz Istonog Kejpa, ivela je u Kajeliti sases trom i vogo injom derkom, ka se sruio avion alu era na letu 467.Pristala je na razgovor sa mnom aprila 2012.

Peglala sam u veernici kad sam prvi put ula za nesreu. Zapinjala samiz petnih ila da bih zavrila posao na vreme i stigla da uhvatim taksi uetiri. Zbog toga sam bila krajnje napeta. Gazda je velika cepidlaka,tr aio je da sve, ak i arape, budu ispeglane. Gazdarica je uletela ukuhinju. Izraz njenog lica nagovetavao je probleme. Obino je takoizgledala kad bi neka od maaka donela glodara u kuu. Ja bih morala daga iznesem i oistim za njom. Andela, rekla je. Upravo sam ula naKejp toku. Neto se desilo u Kajeliti. Da li ti tamo ivi?

Potvrdno sam odgovorila. Pitala sam je ta se desilo pretpostavilasam ve da je opet izbio poar ili da je dolo do nereda zbog trajka.Sao ptila mi je da je avion pao na taj deo grada. Pourile smo u dnevnusobu i ukljuile televizor. Isprva nisam mogla da shvatim o emuizvetaji govore. Veina programa prikazivala je ljude koji vritei tre uoblacima crnog dima. Srce mi se sledilo kad je mlada bela novinarkauplaenih oiju rekla da je crkva pored Petog sektora potpuno unitenakad je avion pao.

Vrti moje keri Suzan bio je u toj crkvi. Prvo mi je palo na pamet da pozovem svoju sestru Busi, ali nisam

imala kredita. Gazdarica mi je dala svoj mobilni telefon. Poziv mi je

preu smeren na govornu potu. Obuzela me je vrtoglavica s blagommuninom. Busi nikad nije proputala da se javi. Nikada. Gospoo, moram da odem. Moram da idem kui. Molila sam se u

sebi da je Busi odluila da ranije pokupi moju ki iz vrtia. Danas jeimala slobodan dan u fabrici. Ponekad bi je u takvim prilikama ranijeizvela iz vrtia, da bi provele popodne zajedno. Busi je vrsto spavalakad sam napustila dom u pet ujutru, da bih stigla na taksi do severnihpredgraa. Suzan je bila pored nje. Pokuala sam da prizovem i sauvam

tu sliku Busi i Suzan bezbedne, zajedno. Usredsredila sam se na nju.Tek kasnije sam poela da se molim.


56/406

Gazdarica mi je (ina e, gospoa Klara van der Spoj, ali gazda voli kadje zovem gazdaricom , to je Busi jako ljutilo) odmah rekla da e meona odbaciti kui.

Otila sam po torbu i ula kako se svaa s gazdom preko mobilnog.Ne eli da te odvezem, rekla mi je. Ali neka id e doavola! Ne bihmog la da ivim sa sobom ako bih te pustila da lovi taksi.

Usput nije zatvarala usta. Uutala bi se samo kad bih je prekinula dabih joj rekla kuda da vozi. Stres je bio tako jak da me je napadao nafizikom planu. Oseala sam kako mi se pita u stomaku pretvara ukam en. Ugledala sam crni dim u daljini, im smo skrenule na N-2.Namirisala sam ga posle nekoliko k

Sarah Lotz - Troje.pdf

Documents

Transcript of Sarah Lotz - Troje.pdf