Legenda - Marie Lu.pdf

7/23/2019 Legenda - Marie Lu.pdf

1/219


2/219

LEGENDA

Mari Lu

PrevelaJasmina Markovi Karovi


3/219

Naslov originala

Marie Lu (Xiwei Lu)PRODIGY


4/219

Mojoj majci.


5/219

LOS ANELES,KALIFORNIJA REPUBLIKA AMERIKAPOPULACIJA: 20. 174.282


6/219

DEO PRVI

DEAK KOJI KORAA PREMA SVETLU


7/219

Moja majka misli da sam mrtav.Oito nisam, ali bezbednije je da misli da jesam.Najmanje dvaput meseno vidim svoju sliku i natpis TRAI SE na

digitalnim megabordima svuda po centru Los Anelesa. Naisto odudara odokoline. Na veini ekrana su lepi prizori: nasmejana deca pod plavim nebom,turisti poziraju kraj ruevina Golden Gejta, dreave reklame Republike. Tu jei propaganda protiv Kolonija. Kolonije ele nau zemlju", pie na njima.

ele neto to im ne pripada. Ne dajte im da vam zaposednu dom! Podritenau borbu!"A tu je i moj krivini dosije. Svom silinom bleti s digitalnog ekrana:

REPUBLIKA RASPISUJE POTERNICUDOSIJE BR 462 1 78-3233 "DAN"TRAI SE ZBOG NANOENJA TELESNIHPOVREDA, PALJEVINA, KRAE,

UNITAVANJA VOJNE IMOVINE IOMETANJA RATNIH NAPORA.200.000 REPUBLIKIH BANKNOTANAGRADE ZA INFORMACIJU KOJABI POMOGLA NJEGOVOM HAPENJU.

Uz izvetaj uvek stavljaju razliite fotke. Jednom je to deak s naoarimai gustom riom kovrdavom kosom. Drugi put deak crnih oiju bez kose.

Ponekad sam crn, ponekad beo, ponekad maslinaste boje koe, ili smee iliute ili crvene, kako ve smisle.

Drugim reima, Republika nema pojma kako izgledam. ini se da neznaju nitasem da sam mlad i da, kad mi provere otiske, u njihovim bazamapodataka nema podudaranja. Zato me i mrze, zato nisam najopasnijikriminalac u dravi, ve najtraeniji.Zbog mene izgledaju nesposobno.

Vee tek to je palo, a napolju je ve mrkli mrak; odsjaj s digitalnih


8/219

megaborda svetluca po baricama. Sedim na tronom simsu treeg sprata,zaklonjen zaralim elinim gredama. Ovo je nekada bila stambena zgrada,ali je naisto propala. Stan na ovom spratu prepun je slomljenih lampi iparia stakla, a boja se guli sa svih zidova. U jednom oku na podu je stari

portret Elektora Prima. Pitam se ko li je ovde iveo - niko nije toliko blesavda dopusti da mu portret Elektora stoji tako baen na pod.Kosa mi je, kao i obino, ugurana pod kaket. Pogledom fiksiram malu

ednospratnu kuu preko puta. Igram se priveskom koji mi visi oko vrata.Tes je naslonjena na drugi prozor sobe, paljivo me posmatra. Nemiran

sam noas, a ona to, kao i obino, moe da oseti.Kuga je ozbiljno pogodila odsek Lejk. I Tes i ja, pod sjajem megaborda,

asno vidimo kako vojnici pregledaju svaku kuu na kraju ulice, sjajnih crnih

platova olabavljenih zbog velike vruine. Svi do jednog nose gas-maske.Desi se da, kad zavre s inspekcijom, neku kuu obelee iscrtavajui velikocrveno X na ulaznim vratima. Nakon toga niko ne ulazi u tu kuu niti izlazi iznje - makar ne javno.

I dalje ih ne vidi?", apue Tes. Senka joj krije izraz lica.Ne bih li nekako skrenuo misli, pokuavam da napravim praku od starih

plastinih cevi. Nisu veerali. Satima nisu seli za sto." Okreem se iproteem bolno koleno.

Moda nisu kod kue?"Razdraljivo je pogledam. Pokuava da me utei, ali nisam ba

raspoloen.Upaljeno je svetlo. Vidi li svee? Ne bi mama dabe troila svee da

nisu kod kue."Tes mi se priblii.Trebalo bi da da odemo iz grada na nekoliko nedelja, a?" Trudi se da joj

glas zvui mirno, ali strah se ipak osea. Kuga e uskoro da proe, pa

moe da se vrati da ih poseti. Imamo dovoljno novca za dve karte za voz."Odmahujem glavom.Jedno vee nedeljno, sea se? Pusti me da bar jednom nedeljno

proveravam da li su dobro."Aha. Samo to si ove nedeljesvakovee ovde."Samo elim da se uverim da su dobro."ta ako se razboli?"


9/219

Rizikovau. A ti nisi morala da poe sa mnom. Mogla si da me eka uAlti."

Tes slee ramenima.Nekomora i na tebe da pazi." Dve godine je mlaa od mene - a ponekad

zvui kao da je dovoljno odrasla da mi bude staratelj.utke posmatramo vojnike kako se pribliavaju kui moje porodice. Kadgod stignu pred neija vrata, jedan vojnik lupa na njih a drugi ga pokriva spitoljem na gotovs. Ukoliko niko ne otvori u roku od deset sekundi, prvivojnik razvaljuje vrata nogom. Kad uu u kuu, vie ih ne vidim, ali znam tase dalje deava: vojnik uzima uzorak krvi svakom lanu porodice, ubacuje gau mobilni ita i proverava prisustvo kuge. Ceo proces ne traje vie od desetminuta.

Brojim koliko im je jo kua ostalo do moje. Tek za sat vremena usaznati njihovu sudbinu.S drugog kraja ulice prolomi se krik. Pogled mi poleti ka zvuku, a ruka

sama posee za pojasom gde mi je zadenut no. Tes zaustavlja dah.rtva kuge. Mora da joj se stanje mesecima pogoravalo, jer joj je koa

ispucala i krvari na sve strane, te se pitam kako su je vojnici prevideli tokomprethodnih inspekcija. Tetura se tako neko vreme, dezorijentisana, a onda

urne napred, ali se saplete i padne na kolena. Pogledam vojnike. Konano su

e i oni ugledali. Jedan joj prilazi s orujem u rukama, dok ostalih jedanaestsamo stoji i posmatra. Jedna rtva kuge nije im neka pretnja. Vojnik podiepitolj i cilja. Po zaraenoj eni prte varnice.

Stropotava se na zemlju, a onda prestaje da se mrda. Vojnik se vraasvojim drugovima.

Voleo bih da moemo da se dokopamo jednog od tih njihovih pitolja.Tako lep primerak i ne kota mnogo na tritu - 480 banknota, manje negope. Kao i svi pitolji, precizan je, uz pomo magneta i elektrinih kola

uspeno pogaa metu s tri bloka udaljenosti. Tata mi je jednom prilikomrekao da je ta tehnologija ukradena od Kolonija, iako Republika to ni u ludilune bi priznala. Kad bismo hteli, Tes i ja bismo mogli da kupimo i petkomada... U poslednjih nekoliko godina smo viak novca koji ukrademostavljali sa strane, tekovali ga za crne dane. Ali problem s posedovanjempitolja nije u troku. Problem je u tome to je vlasniku lako ui u trag. Svakipitolj ima senzor koji prijavljuje oblik ake korisnika, kao i otiske prstiju i


10/219

lokaciju. Ako me to ne bi odalo, ne znam ta bi. Zato mi ostaje ovo to samsklepam, prake od plastinih cevi i ostale andrmolje.

Nali su jo jednog", izgovara Tes. kilji da bi bolje videla.Sputam pogled i vidim vojnike kako izlei] iz jedne od kua. Jedan od

njih protresa farbu u spreju i crta ogromno crveno X na vratima. Znam tukuu. Porodica koja tu ivi nekada je imala devojicu mojih godina. Mojabraa i ja smo se igrali s njom kad smo bili mali - Ledenog ike i ulinihokej, gvozdenim araima i zguvanim papirom.

Tes pokuava da mi odvrati panju pokazujui na zamotuljak kraj mojihnogu.

Zato si to poneo?"Osmehujem se, a onda se saginjem da odveem zamotuljak.

Neke od stvarica koje smo nali ove nedelje. Da proslavimo kadzavre s inspekcijom." eprkam po gomilici dragocenosti u zaveljaju ivadim koriene zatitne naoare. Ponovo proveravam da nisu negde pukle.Za Dona. Malo sam poranio s poklonom za roendan." Moj stariji bratkrajem nedelje puni devetnaest godina. Radi etrnaestoasovne smene uoblinjoj fabrici za izradu pei, iz koje se uvek vraa trljajui oi od dima.Ove zatitne naoare sam ludom sreom maznuo iz poiljke s vojnimpotreptinama.

Sputam ih i nastavljam da prebiram po naramku. U njemu su uglavnomkonzerve s mesom i krompir-paprikaem, koje sam pokrao iz kafeterijeletelice, kao i stari par cipela s ouvanim donovima. Voleo bih da budem snjima u sobi kad im ovo dam. Ali jedino Don zna da sam iv, i obeao je danee to odati ni mami ni Idenu.

Iden za dva meseca puni deset godina, to znai da e za dva meseca dapolae Ispit. Ja sam pao na Ispitu kad sam imao deset godina. Zato i brinemza Idena, jer iako je nesumnjivo najpametniji od nas trojice, razmilja na

slian nain kao ja. Kad sam zavrio s Ispitom, toliko sam bio siguran u svojeodgovore da nisam ni gledao kako ga ocenjuju. Ali onda su me slubenici,zajedno s gomilom druge dece, saterali u oak stadiona na kome su seodravali Ispiti. Lupili su neki peat na moj test i ugurali me u voz koji sekretao ka centru grada. Nisu mi dali da ponesem nita sem priveska koji mie bio oko vrata. Nisam ak uspeo ni da se pozdravim ni sa kim.

Nakon polaganja Ispita, ima nekoliko moguih opcija.


11/219

Moe da dobije maksimalan broj bodova - 1500. Niko nikadnije dobiotoliko - pa, osim nekog deteta oko koga se digla velika praina u vojsci prenekoliko godina. Ko zna ta se deava s onima koji dobiju toliki brojbodova? Verovatno im sleduje mnogo love i moi, a?

Moe da dobije i izmeu 1450 i 1499 bodova. Tu slobodno sam sebepotapi po ramenu, poto iste sekunde dobija est godina kolovanja usrednjoj koli, a odmah potom i etiri na vrhunskim univerzitetima Republike:Drejku, Stenfordu i Brenanu. Zaposle te u Kongresu i zarauje gomilu para.Srea i radost se podrazumevaju. Makar tako tvrdi Republika.

Moe da dobije i solidan rezultat, negde izmeu 1250 i 1449 bodova. Utom sluaju nastavlja sa srednjom kolom, a onda te alju na koled. Nijeloe.

Nije toliko strano ni s rezultatom izmeu 1000 i 1249 bodova. Kongresti zabranjuje da nastavi sa kolovanjem. Pridruuje se siromanima, kao toe moja porodica. Tu e se ili udaviti radei s vodenim turbinama, ili se iv

skuvati radei u elektranama.A moe i da padne.Padaju uglavnom deca iz sirotinjskih krajeva grada. Ako spada u ovu

nesrenu kategoriju, Republika alje zvaninike u tvoj dom. Oni ondanateraju tvoje roditelje da potpiu ugovor kojim vladi daju potpuno

starateljstvo nad tobom. Kau im da te alju da fizikalie po radnimkampovima Republike i da te porodica vie nee videti. A tvoji roditeljimoraju da klimnu glavom i da se sloe s tim. Neki se ak i obraduju, jer imRepublika da hiljadu banknota kao oprotajni poklon. I novac i jedna gladnausta manje? Kakva brina vlada.

Osim to je to sve la. Inferiorno dete s loim genima nije ni od kakvekoristi ovoj dravi. Ako si srean, Kongres e te pustiti da umre pre negoto te poalje u laboratorije za prouavanje nesavrenosti.

Ostalo je jo pet kua. Tes primeuje koliko se brinem, i stavlja mi dlanna elo.

Opet ona tvoja glavobolja?"Ne. Dobro sam." Piljim u otvoren prozor kue moje majke i krajikom

oka hvatam poznato lice. Iden prie prozoru, a onda izviri i uperi neki runopravljeni metalni izum u vojnike. Potom se povue unutra i nestane. Njegovebeliastoplave lokne presijavaju se pod treperavim svetlom lampe. Znajui


12/219

ga, mora da je izumeo ovu spravu da meri razdaljinu od drugih ljudi, ili takoneto.

Izgleda mravije", promrmljam.iv je i mrda", odgovara Tes. Za mene je to ve pobeda."

Nekoliko minuta kasnije, pored prozora promaknu i Don i moja majka,udubljeni u razgovor. Don i ja smo prilino slini, iako se on malo nagruvaood tekog rada u fabrici. Kosa mu, kao i veini ljudi iz naeg sektora, dopiredo ramena, i skupljena je u obian rep. Prsluk mu je umrljan crvenom glinom.Vidim da ga mama zbog neega grdi, verovatno to je dopustio Idenu daproviri kroz prozor. Kad je uhvati napad hroninog kalja, odguruje Donovuruku. Glasno izdahnem. Dobro. Makar su sve troje dovoljno zdravi da buduna nogama. ak i ako je neko od njih zaraen, dovoljno je rano da postoje

anse za oporavak.Ne mogu da prestanem da zamiljam ta e se desiti ako vojnici obeleevrata moje majke. Moja porodica e kao sleena stajati u naoj dnevnoj sobi,dugo poto vojnici odu. A onda e se mama ponovo napraviti hrabra, i tekkad padne no neujno e obrisati suze. Narednog jutra e poeti da imdostavljaju male porcije hrane i vode, i tako e ekati da se oporave. Iliumru.

Misli mi odlutaju ka teku ukradenog novca koji smo Tes i ja sakrili.

Dvadeset pet hiljada banknota. Dovoljno da se prehranimo narednih nekolikomeseci... ali nedovoljno da svojoj porodici kupim ampule leka protiv kuge.

Minuti se razvlae. Odlaem praku i igram s Tes nekoliko rundi Kamen-papir-makaze. (Ne znam kako, ali ona je nevieno dobra u toj igri.) Svremena na vreme bacam pogled na majin prozor, ali ne vidim nikoga. Morada su prili vratima, da ih spremno otvore im uju udarac pesnice po drvetu.

Kucnuo je as. Naginjem se, i to toliko da Tes mora da me stegne za rukuda se ne strovalim na zemlju. Vojnici lupaju na vrata. Moja majka ih otvara

istog trenutka, puta vojnike u kuu i zatvara za njima. Napinjem se da ujemglasove, korake, bilo ta to dopire iz kue. to pre bude gotovo, pre uDonu doturiti poklone.

Nita se ne deava. Tes apue:Tiina je dobar znak, jelda?"Ba smeno."U glavi odbrojavam sekunde. Prolazi minut. A onda i dva, pa etiri, pa


13/219

konano deset minuta.A onda i petnaest. Dvadeset minuta.Pogledam u Tes. Ona samo slee ramenima.Moda im je ita pokvaren", nagaa.

Prolazi i trideset minuta. Ne usuujem se da se pomerim s osmatranice.Bojim se da e se neto desiti toliko brzo da u ga, ako samo trepnem,propustiti. Prstima ritmino lupkam po drci noa.

etrdeset minuta. Pedeset minuta. Jedan sat.Neto nije u redu", apuem.Tes nabira usne.Ne moe to da zna."Nego ta nego mogu. Zato se onda ovoliko razvuklo?"

Tes otvara usta da odgovori, ali pre nego to uspe ita da izusti, vojniciizlaze iz moje kue, jedan za drugim, bezizraznih lica. Konano i poslednjivojnik zatvara vrata za sobom i posee za neim to mu je zakaeno za pojas.Najednom me hvata nesvestica. Jasno mi je ta sledi.

Vojnik podie ruku i sprejom ispisuje jednu dugaku crvenu dijagonalnuliniju na naim vratima. A onda i jo jednu, koja zajedno s prethodnom iniX.

Tiho opsujem sebi u bradu i okrenem se - ali vojnik u tom trenutku ini

neto neoekivano, neto to nikada ranije nisam video.Iscrtava i treu, uspravnu liniju na vratima moje majke, presecajui X

napola.


14/219

3.47 SATI.UNIVERZITET DREJK,SEKTOR BATALA.220C UNUTRA.

U dekanovom sam kabinetu. Opet. S druge strane peskiranih vrata vidimgomilu kolega s godine (apsolventi, najmanje etiri godine stariji od mene)kako se muvaju ne bi li saznali ta se deava. Nekoliko njih je snimilo kakome dva namrtena uvara odvlae s popodnevne vojne vebe (dananjalekcija: kako napuniti i isprazniti puku XM-621). Uvek kad se to dogodi,vest se proiri po celom kampusu.

Ljubimica i uzdanica Republike opet u nevolji.Kabinet je mahom tih, ako se ne rauna tiho zujanje raunara dekanove

sekretarice. Svaki detalj ove prostorije znam napamet (runo seenemermerne podne ploe uvezene iz Dakote, 324 plastine kvadratne ploe natavanici, est metara sivih draperija koje uokviruju velianstveni portretElektora i ekran od trideset ina na bonom zidu, utianog tona, na komdominira naslov:

IZDAJNIKA GRUPA PATRIOTABOMBARDOVALA' MESNU VOJNUSTANICU, PETORO MRTVIH",

a odmah iza njega i

REPUBLIKA PORAZILA KOLONIJEU BICI ZA HILSBORO".

Arisna Vitaker, dekanova sekretarica glavom i bradom, sedi za svojimstolom i kucka po staklenoj povrini - kuca moj ukor, nema sumnje. Ovo mi


15/219

e osmi po redu ovog tromeseja. Kladim se da sam jedini student na Drejkukoji je uspeo za tako kratko vreme da dobije osam ukora a da ne budeizbaen.

Jeste li vi to jue povredili ruku, gice Vitaker?", progovaram u jednom

trenutku.Prestaje da kuca i podie pogled ka meni.Odakle vam to, gice Iparis?"Pravite neravnomerne pauze tokom kucanja. I vie se oslanjate na levu

ruku."Gica Vitaker uzdahne i zavali se u stolicu.Jeste, Dun. Jue sam uvrnula zglob igrajui kivabol."ao mi je. Trebalo bi da probate da zamahujete vie iz ramena, a ne iz

zgloba."Iako sam samo elela da istaknem injenicu, zazvualo je kao da joj serugam, te je nisam ba oraspoloila.

Da razjasnimo neto, gice Iparis", kae. Vi sigurno mislite da stemnogo pametni. Mislite da vam odline ocene garantuju neki posebantretman. Moda mislite i da je, zahvaljujui takvom ponaanju, kola punavaih oboavatelja." Pokazuje na studente ispred uionice. Ali meni sudozlogrdili ovi nai susreti u kabinetu. I verujte mi, kad diplomirate i kad vas

rasporede tamo gde ve planiraju da vas rasporede, te lakrdije na koje stenavikli nee ba odueviti vae budue nadreene. Da li me razumete?"

Klimnem glavom, jer znam da to oekuje od mene. Ali nije u pravu. Nijeda samo mislim da sam pametna. Ja sam jedina u celoj Republici dobilamaksimalnih 1500 bodova na Ispitu. U dvanaestoj godini su me poslaliovamo, na najbolji univerzitet u zemlji, etiri godine ranije. A onda sampreskoila i drugu godinu. Sve tri godine na Drejku dobijala sam najboljeocene. Ja jesam pametna. Posedujem neto to Republika naziva dobrim

genima - a dobri geni stvaraju dobre vojnike koji stvaraju vee anse zapobedu nad Kolonijama, kau moji profesori. Dakle, ako mislim da me napopodnevnim vojnim vebama ne ue dovoljno kako da se pentram uz zidovenosei oruje, onda... pa, nisam ja kriva to sam morala da se penjem uzzgradu od devetnaest spratova s pitoljem XM-621 privrenim na lea. Tose ja samousavravam, da pripomognem svojoj otadbini.

Pria se da se Dan jednom popeo na peti sprat za manje od osam


16/219

sekundi. Ako najtraeniji kriminalac u Republici moe to da izvede, kako daga uhvatimo ako nismo podjednako brzi? A ako njega ne moemo dauhvatimo, kako onda mislimo da dobijemo rat?

Sto gice Vitaker zapiti tri puta. Ona pritisne dugme.

Da?"Kapetan Metijas Iparis je na kapiji", odgovara glas. Doao je po svojusestru."

U redu. Neka ue." Puta dugme i upire prst u mene. Nadam se da etaj tvoj brat poeti malo vie da vodi rauna o tebi, jer ukoliko jo jednom upolugoditu zavri ovde..."

Metijas to svakako radi bolje nego nai mrtvi roditelji", odgovaram,otrije nego to sam nameravala.

Okrui nas neprijatna tiina.Konano, nakon to je prola itava venost, zaujem neki mete uhodniku. Studenti zbijeni kraj staklenih vrata naglo se razilaze, i vidimnjihove senke kako prave mesta za visoku siluetu. Za mog brata.

Kad Metijas otvori vrata i zakorai u kabinet, primeujem da nekedevojke rukama prikrivaju osmeh. Ali Metijas je usredsreen iskljuivo namene. Imamo iste oi, tamne sa zlatastim odsjajem, iste duge trepavice itamnu kosu. Te duge trepavice njemu posebno dobro stoje. ak i kroz

zatvorena vrata jasno ujem apat i kikot koji dolaze spolja. Izgleda kao da jepravo s izvidnice doao po mene na kampus. Uniformisan je od glave dopete: crni oficirski kaput s dvorednim zlatnim kopanjem, rukavice (odneoprena, postavljene, s vezom koji otkriva kapetanski rang), sjajne epoletena ramenima, slubena vojna kapa, crne pantalone i ispolirane izme. Pogledinam se susreu.

Besan je.Gica Vitaker se kezi od uveta do uveta.

O, Kapetane!", oduevljeno e. Drago mi je to vas vidim."Metijas joj ljubazno otpozdravlja dodirnuvi ivicu kape.ao mi je to se ponovo sreemo pod istim okolnostima", odgovara.

Izvinjavam se."Nema problema, Kapetane", razuverava ga dekanova sekretarica

odmahivanjem ruke. Koja uvlakaica - pogotovo nakon onoga to je maloasrekla o njemu. Niste vi krivi. Vau sestru su uhvatili kako se pentra po


17/219

neboderima tokom pauze za ruak. Otila je dva bloka dalje od kampusa dae niko ne bi video. Kao to vam je poznato, studentima je dozvoljeno da za

fiziki trening koriste iskljuivo zidove namenjene penjanju, dok jenaputanje kampusa usred dana strogo zabranjeno..."

Da, znam", prekida je Metijas i posmatra me krajikom oka. im sam upodne video helikoptere iznad Drejka... posumnjaosam da to ima neke vezes Dun."

Tri helikoptera. Nisu mogli da me skinu sa zgrade tako to bi se samipopeli, ve su morali da koriste mreu.

Hvala vam na pomoi", rekao je Metijas sekretarici. Pucnuo je prstimaka meni, to je bio znak da treba da ustanem. Kad se bude vratila nakampus, ponaae se besprekorno."

Ne obraam panju na lani osmeh gice Vitaker, i sledim svog brata kahodniku. Studenti se istog trenutka okupljaju oko mene.Dun", izgovara deak po imenu Dorijan, idui ukorak s nama. Dve

godine zaredom me je pitao da mu budem pratnja na godinjem balu koji seorganizuje na Drejku (bezuspeno). Jel' istina? Koliko visoko si uspela dase popne?"

Metijas ga oine pogledom.Dun je krenula kui." A onda me vrsto hvata za rame i odvaja od

kolega studenata. Okreem se i uspevam da im se nasmeim.etrnaest spratova", odgovaram. I izazivam jo jai amor. I to je

verovatno najprisnije to sam razmenila s ostalim studentima Drejka. Ja samneko koga potuju, o kome priaju, traare. Ali ne i nekosa kimrazgovaraju.

Tako izgleda ivot jedne petnaestogodinje apsolventkinje na univerzitetunamenjenom za starije od esnaest godina.

Kreemo se hodnicima i prolazimo pored negovanih travnjaka centralnogtrga i velianstvene statue Elektora, na kraju i kroz jednu od unutranjih

vebaonica, a Metijas ne progovara ni re. U toku je popodnevna vojna vebakojoj je trebalo da prisustvujem. Posmatram svoje kolege kako tre naogromnoj traci, okrueni ekranom od 360 stepeni koji simulira nekuopustoenu ratnu zonu. Dre puke ispred sebe, pokuavajui u trku da ihnapune i isprazne najbre to mogu. Na veini univerziteta nema ovolikostudenata vojnika, ali na Drejku gotovo sve nas obuavaju da preuzmemoradna mesta u vojsci Republike. Neke e izabrati za politiku i Kongres, a


18/219

neki e ostati ovde da predaju. Drejk je najbolji univerzitet u Republici, pae, poto se najbolji uvek biraju za vojsku, naa vebaonica prepuna

studenata.Kad se konano domognemo spoljnih ulica kampusa i kad se popnem na

zadnje sedite vojnog dipa koji nas eka, Metijas prestaje da se suzdrava.Suspendovana na nedelju dana? Hoe li da mi objasni?", zahtevaodgovor. Celo jutro se bavim patriotskim pobunjenicima, i koja me vestdoeka kad se vratim? Helikopteri dva bloka od Drejka. Devojka koja sepenje na neboder."

Razmenjujem prijateljski pogled s Tomasom, vojnikom koji nas vozi.Izvini", mumlam.Metijas se okree ka meni sa suvozakog sedita i namrteno me gleda.

ta ti bi, jebote? Jesi li uopte bila svesna da si izala iz kampusa?"Jesam."Naravno. Ima petnaest godina. Popela si se etrnaest spratova..."

Duboko uzdahne, zatvori oi i pokua da se smiri. Kad bi me makar jednompustila da obavim svoje dnevne dunosti ne razmiljajui o tome ta esledee da napravi."

Pokuavam ponovo da uhvatim Tomasov pogled u retrovizoru, ali on neskree pogled s puta. Naravno, odakle mi ideja da oekujem njegovu

podrku. Uredan je kao i uvek, s tom savreno zaglaenom kosom i savrenoispeglanom uniformom. Ni dlaka da proviri sa strane, lako je nekoliko godinamlai od Metijasa i inom mu podreen, ne poznajem nikog tolikodisciplinovanog. Ponekad poelim da i ja posedujem takvu samodisciplinu.Verovatno osuuje moje vratolomije i vie nego Metijas.

Centar Los Anelesa ostaje za nama, i u tiini se penjemo vijugavimputem. Pejza se menja, od stospratnica karakteristinih za sektor Batala, dogusto zbijenih osmatranica i civilnih zgrada visokih samo dvadeset do

trideset spratova, s crvenim trepuim svetlima na krovovima, veinomizbledelih boja, sljutenih pod naletom ovogodinjih oluja. Zidovi su imojaani ukrtenim metalnim gredama. Nadam se da e ih u skorije vremeojaati. Rat postaje sve ozbiljniji i, imajui u vidu da je sav budet namenjeninfrastrukturi prebaen u fond za ratovanje, nisam sigurna da e ove zgradeuspeti da preive jo jedan zemljotres.

Nakon nekoliko minuta, Metijas nastavlja neto mirnijim tonom.


19/219

Stvarno si me presekla danas", kae. Plaio sam se da te ne pomeaju sDanom, pa da te ne upucaju."

Znam da nije eleo da mi uputi kompliment, ali ne mogu da se neosmehnem. Naginjem se da se nalaktim na njegovo sedite.

Ej", kaem, i povlaim ga za uvo kao kad sam bila mala, ao mi je tosam te nasekirala."Prigueno se nasmeje, ali ve vidim da ga bes poputa.Aha. Svaki put ista pria, Dundi. Jel' ti to Drejk ne upoljava mozak

dovoljno? Jer ako Drejk ne moe da te zainteresuje dovoljno, onda ne znamta moe."

Zna...kad bi me samo poveo na jednu od tvojih misija, verovatno bihem vie nauila, em se klonila nevolja."

Dobra fora. Nigde ti ne ide dok ne diplomira i dok ti ne dodelesopstvenu izvidnicu."Grizem se za jezik. Metijas me prole godine jeste jednom poveo - samo

ednom -sa sobom na zadatak, kad su studenti tree godine na Drejku imalizadatak da posete jedan od vojnih odseka. Komadant ga je poslao da ubijeodbeglog ratnog zarobljenika iz Kolonija. I tako me je Metijas poveo sasobom, te smo ga zajedno jurili duboko u naoj teritoriji, daleko od graninihograda i preko komada zemlje koji se prostirao od Dakote do Zapadnog

Teksasa, i delio Republiku od Kolonija, daleko od prve linije fronta gde jenebo vrvelo od letelica. Pratila sam ga sve do nekog sokaka u Jeloustonsitiju u Montani, a Metijas ga je upucao.

Tokom te potere slomila sam tri rebra i zaradila no u nozi. Tako da sadMetijas odbija da me vodi sa sobom.

Kad konano progovori, ini mi se da u njegovom glasu ujem nekunamorastu znatielju.

Pa, reci mi" apue. Koliko brzo si se uspentrala tih etrnaest

spratova?"Tomas se strogo nakaljava, a ja ne mogu da se ne nakezim. Najgore je

prolo. Metijas me ponovo voli.Za est minuta", odgovaram apatom. I etrdeset etiri sekunde. ta

kae na to?"To mora da je neki rekord. Mislim, nije da odobravam to to radi..."Tomas staje na crveno i upuuje Metijasu besan pogled.


20/219

Dajte, Kapetane", kae. Dun - uh - gica Iparis nita nee nauitiukoliko nastavite da veliate takvo krenje pravila."

Opusti se, Tomase." Metijas prua ruku i lupne ga po ramenu. Tu itamo za krenje pravila moe da se progleda kroz prste, pogotovo ako

unapreuje vetine koje su Republici od koristi. Da bi pobedila Kolonije.Zar ne?"Na semaforu se pali zeleno. Tomas vraa pogled na put (deluje mi kao da

e izbrojao do tri pre nego to je ponovo pokrenuo vozilo).Da", mrmlja. Ali ipak bi trebalo da prikoite s tim ohrabrivanjem gice

Iparis, pogotovo to nemate roditelje."Metijas nabira usne i poznat, napet pogled pojavi mu se u oima.Koliko god da je moja intuicija snana, koliko god da sam dobra na

Drejku i koliko god poena da osvojim na vebama odbrane, gaanja i borbeprsa u prsa, taj strah iz njegovih oiju ne nestaje. Boji se da e mi se jednogdana neto desiti - poput saobraajne nesree koja nam je odnela roditelje.Taj strah nikada ne nestaje s njegovog lica. I Tomas je toga svestan.

Nae roditelje nisam poznavala dovoljno dugo da bi mi nedostajalionoliko koliko nedostaju Metijasu. Kad plaem za njima, zapravo plaemzato to nemam seanja na njih. Priseam se samo nekih maglovitih prizoradugih, odraslih nogu, njihovog kretanja po stanu i ruku koje me podiu iz

hranilice. I to je to. Sva ostala seanja iz mog detinjstva - traenje pogledompo publici kad dobijem nagradu, topla supa kad sam bolesna, grdnja,uukavanje u krevet - sve to vezujem za Metijasa.

Prolazimo kroz sektor Batala i sirotinjske blokove. (Kad bi mogli oviprosjaci malo da se udalje od naeg dipa...) Konano stiemo do svetlucavihzgrada s kaskadnim terasama u Rubiju, i kod kue smo. Metijas izlazi prvi.Kad krenem za njim, Tomas mi se jedva primetno nasmei.

Vidimo se kasnije, gice Iparis", kae on, dodirujui kapu.

Prestala sam da ga nagovaram da me zove Dun - nikad se neepromeniti. Ipak, ponekad nije loe da ti se prikladno obraaju. Moda kadbudem starija i kad Metijasa ne bude hvatala nesvestica od pomisli na mene iizlaske s mukarcima...

ao, Tomase. Hvala na vonji." Uzvraam mu osmeh i izlazim iz dipa.Metijas eka da se vrata dobro zatvore, pa se okree ka meni i tiho

izgovara:


21/219

Veeras u da okasnim kui." Opet ta napetost u njegovom pogledu.Nemoj sama da izlazi. Vesti s fronta kau da e noas biti restrikcija struje,ne bi li se sauvala elektrina energija za aerodrome. Tako da nemoj damrda, vai? Ulice e biti mranije nego inae."

Preskae mi srce. Volela bih da Republika ubrza malo ovaj rat i pobedive jednom, da konano spojimo bar jedan mesec neprekidnog snabdevanjastrujom.

A kuda ide? Smem li i ja s tobom?"Idem da nadgledam laboratoriju u centru Los Anelesa. Zakazana je

isporuka ampula nekog mutiranog virusa - ne verujem da e trajati celu no.A i ve sam ti rekao da ne moe. Vie nema misija." Metijas okleva.Vratiu se to pre mogu. Imamo o mnogo emu da popriamo." Stavlja mi

ruke na ramena, ne obraajui panju na moj zbunjen pogled, i na brzinu meljubi u elo. Volim te, Dundi", uobiajeno se pozdravlja. Okree se i vraase u dip.

Neu da te ekam" viem za njim, ali ve je seo i dip je krenuo. uvajse", promrmljam sebi u bradu.

Ali te rei sada nemaju nikakvog smisla. Metijas je predaleko da bimogao da me uje.


22/219

Kad mi je bilo sedam godina, otac je dobio nedelju dana odsustva sratita. Posao mu je bio da isti za vojnicima Republike, tako da gauglavnom nije bilo kod kue, i mama je bila prinuena da nas deake samaodgaja. Tokom tog odsustva, gradska patrola je izvrila rutinsku inspekcijunae kue, a potom i odvukla tatu u mesnu policijsku stanicu na sasluanje.Verovatno im je neto bilo sumnjivo.

Vratili su ga s dve polomljene ruke, a lice mu je bilo obliveno krvlju i u

modricama.Nekoliko veeri kasnije, umoio sam aku mrvljenog leda u kantu snaftom, saekao da ulje u debelom sloju obloi ledenu loptu i zapalio je. Aonda sam je prakom lansirao ka prozoru mesne policijske stanice. Seam sevatrogasnih vozila koja su se ubrzo pojavila iza ugla, kao i zgarita koje jeostalo od zapadnog krila policijske stanice. Nikad nisu otkrili ko je to uinio,a ja nisam priznao. Na kraju krajeva, dokaza nije bilo. Bio je to moj prvisavreni zloin.

Majka se nadala da u se izdii iznad naih skromnih korena. Da upostati uspean, moda ak i poznat.Jesam vala poznat, ali mislim da nije ovo imala na umu.Ponovo je no, punih etrdeset osam sati otkad su vojnici obeleili vrata

moje majke.Stojim u senci sokaka udaljenog jedan oak od Centralne bolnice Los

Anelesa, i posmatram zaposlene kako uurbano ulaze i izlaze. Nebo jeoblano, a meseca nigde na vidiku, ne mogu da razaznam ni raspadnuti znak

Tauer banke na vrhu zgrade. Po spratovima blete elektrine sijalice - luksuzkoji sebi mogu da priute samo vladine zgrade i elitni domovi. Po ulici sunaikani vojni dipovi, ekaju odobrenje da uu u podzemni parking. Nekoim proverava legitimacije. Ja ne mrdam, pogledom fiksiram ulaz.

Veeras izgledam nevieno. Nosim svoje najbolje cipele - tamne koneizme koje su s vremenom omekale, s grubim pertlama i elinim vrhovima.Kupio sam ih za sto pedeset banknota iz naeg teka. U obe izme sam sakrio


23/219

po no. Kad zakoraim, oseam hladan metal na koi. Crne pantalone samuvukao u izme, a u depovima nosim rukavice i crnu maramicu. Oko strukasam vezao tamnu majicu s kratkim rukavima. Kosa mi je putena i padapreko ramena. Ovoga puta sam svoje svetle pramenove obojio u crno,

izgledaju kao da sam ih umoio u sirovu naftu. Tes je popodne, napomonom izlazu neke kuhinje, menjala pet banknota za kantu krvi patuljastesvinje. Razmazao sam je i po rukama i po stomaku i po licu. Na to samdodao i malo blata po obrazima.

Bolnica zauzima prvih dvanaest spratova zgrade, ali mene zanimaju samooni na kojima nema prozora. Tanije, trei sprat, na kome je laboratorija ukojoj se uvaju uzorci krvi i lekovi. Spolja gledano, trei sprat je potpunoskriven kamenim duborezom i izbledelim zastavama Republike. Na spratu

koji se krije iza fasade nema ni hodnika ni vrata - samo ogromna prostorijaispunjena doktorima i sestrama s belim maskama, epruvetama i pipetama,inkubatorima i pokretnim krevetima. Znam to zato to sam jednom bio tu.Onog dana kad sam pao Ispit, kad je trebalo da umrem.

Prelazim pogledom preko bone strane kule. Nekad u zgradu mogu daprovalim i spolja, ukoliko postoje balkoni, s kojih mogu da skaem, iprozorski simsovi, za koje mogu da se pridrim. Jednom sam se uspentrao naetvorospratnicu za manje od pet sekundi. Ali ova kula je previe glatka,

nemam gde da uglavim stopala. Morau da se domognem laboratorije iznutra.Stresem se, uprkos vruini, i zaalim to nisam pitao Tes da poe sa mnom.Ali mnogo je lake uhvatiti dva provalnika nego jednog. Osim toga, nijenjenoj porodici potreban lek. Proveravam da li mi je privezak sigurnouukan pod majicu.

Iza vojnih dipova zaustavlja se usamljeno bolniko vozilo. Nekolikovojnika izlazi i pozdravlja sestre, dok ostali istovaruju kutije. Voa grupe jemlad tamnokos mukarac, od glave do pete u crnom, s izuzetkom dva reda

srebrne dugmadi na oficirskoj jakni. Napinjem se da ujem ta to govoriednoj od medicinskih sestara.

... s oboda Lejka." Nameta rukavice. Krajikom oka uoavam pitoljkoji nosi za pojasom. Moji ljudi e veeras biti na svim ulazima."

U redu, Kapetane", odgovara sestra.Mukarac nakrivi ivicu kape ka njoj.Zovem se Metijas. Ukoliko budete imali neka pitanja, potraite me."


24/219

ekam da se vojnici ratrkaju po bolnikom krugu i da se mukarac poimenu Metijas usredsredi na razgovor sa svoja dva vojnika. Bolnika voziladolaze i odlaze, dovoze vojnike, nekima su slomljeni udovi, a neki imajuduboke posekotine na glavama ili rane na nogama. Duboko uzdiem, a onda

izlazim iz senke i teturam se ka ulazu u bolnicu.Prvo me primeti sestra, koja stoji na samom ulazu. Gleda krv kojom sumi natopljeni lice i ruke.

Moe li da me primi, roo?" zavapim. Isfoliram grenje od bola. Imali jo mesta veeras? Mogu da platim."

Gleda me bez trunke saaljenja i nastavlja da vrlja po bloketu. Izgledada joj ovo roo" iz milote uopte nije leglo. Oko vrata joj visi legitimacija.

ta se desilo?", pita.

Kad stignem do nje, presamitim se i naslonim na kolena.Tua", stenjui izgovaram. Mislim da me je neko ubo noem."Vie me i ne gleda. Zavrava s pisanjem, a onda klima glavom jednom od

straara.Pretresite ga."Stojim mirno dok me dva vojnika pretresaju. Kad mi dotaknu ruke ili

stomak, pravim se da jauem od bola. Ne pronalaze noeve zadenute uizme. Alipronalazebanknote zadenute za pojas, bez kojih mi nema ulaska u

bolnicu. Naravno.Da sam neki nacifrani bogatun iz sektora, ne bi mi naplatili ulaz. Ili bi

poslali doktora tamo gde ivim, bez nadoknade.Kad vojnici potvrde sestri da je sve u redu, ona pokae na ulaz.ekaonica je s leve strane. Sedi."Zahvaljujem joj i teturam se ka kliznim vratima. Mukarac po imenu

Metijas me posmatra dok prolazim pored njega. Strpljivo slua jednog odvojnika, ali usput paljivo prouava moje lice, verovatno po navici. I ja se

trudim da zapamtim njegovo.Unutranjost bolnice je avetinjski bela. S leve strane je ekaonica, ba

kao to je sestra i rekla, veliki prostor prepun ljudi s najrazliitijimpovredama. Veina stenje od bola - jedna osoba ak nepomino lei na podu.Ne elim ni da pogaam koliko dugo su neki od njih ovde, ili koliko sumorali da plate da uopte uu. Kriom gledam gde stoje vojnici - dvojica sukraj prozora uz koji sedi sekretarica, dvojica su kraj vrata doktorskog


25/219

kabineta, nekolicina ih je u blizini liftova, i svi nose legitimacije - a potomobaram pogled. Dovlaim se do najblie stolice i sedam. Bar jednom daimam neke koristi od ovog povreenog kolena. Drim ruke pritisnute na bok,da bih bio uverljiviji.

U glavi odbrojavam deset minuta, ne bi li prolo dovoljno vremena da uekaonicu stignu novi pacijenti, da vojnicima prestanem da budeminteresantan. A onda ustajem, lano se zanosei, i padam na najbliegvojnika. Ruka mu instinktivno kree ka pitolju.

Vraaj se na mesto", kae.Sapliem se i padam na njega.Moram u toalet", apuem promuklim glasom. Drhtavim rukama se

hvatam za njegov crni plat. Gleda me s gaenjem, dok neki oko njega coku.

Vidim da primie prst okidau, ali jedan od vojnika odmahuje glavom. Nemapucnjave u bolnici. Vojnik me odguruje i pokazuje pitoljem ka dnu hodnika.Eno ti ga tamo", odseno izgovara. I obrii tu troku s lica. Bude li me

o jednom dotakao, napuniu te mecima."Putam ga i gotovo padam na kolena. A onda se okreem i klimam ka

toaletu. Kone izme kripe po parketu. Dok ulazim u kupatilo i zakljuavamvrata, oseam njihove poglede na sebi.

Nema veze. Za nekoliko minuta e zaboraviti na mene. A jo nekoliko

minuta kasnije, onaj na koga sam pao ukapirae da mu nema legitimacije.Kad se naem u kupatilu, prestajem da foliram da mi nije dobro.

Ispljuskam lice vodom i trljam ga dok skoro sva svinjska krv i blato nenestanu. Otkopavam izme i izvrem postavu da doem do noeva, kojepotom kaim za pojas. Ponovo se obuvam. Onda skidam crnu majicu sokovratnikom koju sam bio vezao oko struka i oblaim je, zakopavajui jedo vrata i navlaei tregere preko ramena. Kosu vezujem u vrst rep, kojipotom zadenem u majicu tako da mi je prilepljen uz lea.

Na kraju navlaim rukavice i vezujem crnu maramicu preko usta i nosa.Ako me neko sad provali, biu prinuen da beim. Bolje da prekrijem lice.

Kad zavrim, vrhom noa odrafljujem masku za ventilaciju. Potomvadim ukradenu legitimaciju, kaim je za ogrlicu s priveskom i ulazim uventilacioni tunel.

Vazduh u njemu je neobinog mirisa, pa sam zahvalan za ovu maramicuna licu. Puzim to bre mogu. Tunel nije iri od pola metra. Kad god se


26/219

poguram napred, moram da zatvorim oi i podsetim se da nastavim da diem,da se metalni zidovi oko mene nee zatvoriti. Ne moram dugo da puzim -nijedan od ovih tunela ne vodi na trei sprat. Moram samo da stignemdovoljno daleko da iskoim na jedno od bolnikih stepenita, to dalje od

vojnika na prvom spratu. Kreem se napred. U mislima mi je Idenov lik, lekkoji e zatrebati njemu, Donu i mojoj majci, i neobino crveno X precrtanouspravnom linijom.

Nakon nekoliko minuta, stiem do kraja tunela. Pogledam kroz otvor i,zahvaljujui slabom svetlu, delimino vidim zavojite stepenice. Pod jebesprekorno beo, gotovo lep i - to je najvanije - prazan. Brojim u sebi dotri, a onda ispruim ruke najvie to mogu i iz sve snage gurnem ventilacionumasku. Pada ko od ale. Dobro osmotrim hodnik stepenita, veliku

cilindrinu odaju gipsanih zidova i s malecnim prozorima. I ogromne spiralnestepenice.Sad ve prestajem da pazim i ubrzavam. Iz sve snage. Iskobeljam se iz

tunela i letim uz stepenice. Napola ve gore, zgrabim gelender i zabacim seka sledeoj krivini.

Bezbednosne kamere me verovatno prate. Svakog trena e se oglasitialarm. Drugi sprat, trei sprat. Ponestaje mi vremena. Dok prilazim vratimakoja vode na trei sprat, kidam legitimaciju s ogrlice i prevlaim je preko

itaa. Bezbednosne kamere nisu pokrenule alarm dovoljno brzo dazakljuaju stepenite. Ruka kljocne - i eto me unutra. Svom silinomotvaram vrata.

Nalazim se u prostoriji prepunoj pokretnih kreveta i hemikalija kojekljuaju pod metalnim poklopcima. Doktori i vojnici me zaprepaenogledaju.

Grabim prvu osobu koja mi doe pod ruku - mladog doktora koji stojikraj vrata. Pre nego to vojnici uspeju da upere pitolje ka nama, vadim

edan od noeva i stavljam ga doktoru pod grlo. Ostali doktori i medicinskesestre su sleeni od straha. Nekoliko njih ak i vrisne.

Pucajte, i pogodiete njega", obraam se vojnicima, glasom priguenimmaramicom. Svi pitolji su upereni u mene. Doktor ne prestaje da drhti.

Pribijam mu no jo jae uz grlo, pazei da ga ne poseem.Neu te povrediti", apuem mu u uvo. Reci mi gde da naem lek za

kugu."


27/219

On prigueno zastenje, i oseam kako se preznojava. Pokazuje kafriiderima. Vojnici i dalje oklevaju - ali jedan mi se ipak obraa.

Oslobodi doktora!", dovikuje. Ruke uvis!"Doe mi da prasnem u smeh. Mora da je regrut. Prelazim preko sobe

vukui doktora, i stajem kraj friidera.Pokai mi." Doktor podie drhtavu ruku i otvara friider. Zapahne nasledeni vazduh. Pitam se moe li doktor da oseti koliko brzo mi kuca srce.

Evo", apue. Skrenem nakratko pogled s vojnika i vidim da doktorpokazuje na gornju policu. Polovina ampula na polici obeleena jeprekrienim X:T. Filoviridae Virus Mutations. Druga polovina ampulaobeleena je s 11.30 Cures.Ali sve su prazne. Nestalo im je leka. Opsujemsebi u bradu. Prelazim pogledom preko ostalih polica - po njima su poredane

ampule za ublaavanje simptoma kuge i raznorazni lekovi protiv bolova.I'onovo opsujem. Sad je kasno da se okrenem i odem.Putam te", apuem doktoru. Sagni se." Putam ga i guram dovoljno

ako da padne na kolena.Vojnici zapoinju paljbu. Ali ja sam spreman - krijem se iza otvorenih

vrata friidera dok se meci odbijaju o njih. Grabim nekoliko boica leka zaublaavanje simptoma kuge i guram ih pod majicu. Trgnem se. Okrznuo mee zalutali metak i ruka me sevne od bola. Na samom sam izlazu.

Aktivira se alarm i izleem kroz vrata koja vode na stepenite. Zaujemhorsko kljocanje i shvatam da su se sva vrata koja vode od stepenitazakljuala iznutra. U klopci sam. Vojnici mogu da prou kroz bilo koja od tihvrata, a ja nemam kuda da izaem. Iz laboratorije se uju povici i koraci.Neko vie:

Pogoen je!"Panju mi privlae malecni prozori na gipsanim zidovima hodnika.

Previe su visoki da bih mogao da ih dohvatim sa stepenica. Stiskam zube i

vadim i drugi no, tako da sada u svakoj ruci drim po jedan. Pomolim se dae gips dovoljno mekan, skaem sa stepenica i bacam se na zid.

Jedan no zabijam ravno u gips. Iz ranjene ruke mi lipti krv i zaurlam odnapora. Visim izmeu stepenita i prozora. Iz sve snage se zanjiem napred.

Gips poputa.Iza sebe zaujem otvaranje laboratorijskih vrata iz kojih izleu vojnici.

Meci lete oko mene. Zaljuljam se ka prozoru i putam no zariven u zid.


28/219

Prozor puca, i odjednom sam ponovo napolju, u noi, padam, padam,padam kao zvezda ka prvom spratu. Razderem svoju majicu s dugimrukavima i ona lepee iza mene dok mi misli sevaju kroz glavu. Savij kolena.Stopala napred. Opusti miie. Doekaj se na prste. Kolut napred. Tlo je sve

blie. Spreman sam.Udar o zemlju izbije mi vazduh. Pravim etiri koluta i udaram o zid sdruge strane ulice. Neko vreme leim obnevideo, potpuno bespomoan. Iznadsebe zaujem besne glasove koji dolaze s prozora na treem spratu - vojnicisu shvatili da moraju da se vrate u laboratoriju i deaktiviraju alarm. ula mise postepeno izotravaju - postajem svestan bola u boku i ruci. Oslonim sena zdravu ruku da ustanem, ali se trgnem. Grudi mi pulsiraju od bola. Mislimda sam slomio rebro. Kad pokuam da ustanem, shvatam da sam i uganuo

edan zglob. Ne mogu da ocenim da li me to adrenalin spreava da osetim iostale posledice pada.Iza ugla zaujem povike. Teram sebe da ukljuim mozak. Blizu sam

zadnjeg dela zgrade, a nekoliko uliica iza mene grana se ka tmini. Odepamka tim senkama.

Kad pogledam preko ramena, vidim malu grupu vojnika koji jure kamestu na koje sam pao, pokazujui na slomljeno staklo i krv. Jedan od njih jei onaj mladi kapetan koga sam video ranije, mukarac po imenu Metijas.

Izdaje im naredbu da se ratrkaju. Ubrzavam korak, trudei se da zanemarimbol. Pogurim se, ne bi li ova crna odea i kosa potpuno utonule u tamu. Oisu mi uprte u zemlju. Moram da pronaem otvor za kanalizaciju.

Obod vidnog polja mi se magli. Pipam uvo akom traei krv. Jo jenema, to je dobar znak. Nekoliko trenutaka kasnije ugledam poklopackanalizacije. S mukom uzdiem, podiem maramicu povezanu preko usta isaginjem se da podignem poklopac.

Ne mrdaj. Ni makac."

Okrenem se i ugledam Metijasa, mladog kapetana koga sam prvi putvideo na ulazu bolnice. Pitolj mu je uperen u moje grudi, ali, na mojeiznenaenje, ne puca. vrsto steem ovaj jedan no koji mi je ostao. Vidimneku promenu u njegovom pogledu, i shvatam da me je prepoznao kaodeaka koji se teturao po bolnici. Smeim se - mogli bi da me prime sad kadsam stvarno ranjen.

Metijas me podozrivo gleda.


29/219

Ruke uvis. Uhapen si zbog krae, vandalizma i upada na tui posed."Ne predajem se iv."Ako ti vie odgovara, mogu da te privedem i mrtvog."Onoga to je usledilo seam se kao kroz maglu. Vidim Metijasa kako se

sprema da opali. Iz sve snage hitnem no ka njemu. Pre nego to uspe daopali, moj no ga snano pogodi u rame i on se stropota na zemlju uz tupudar. Ne ekam da vidim da li e ustati. Saginjem se i otvaram poklopac, aonda se niz lestve sputam u tamu. I vraam poklopac na mesto.

Povrede su poele da me sustiu. Teturam se po kanalizacionom sistemu,vidno polje mi se svako malo zamuti, jednom rukom vrsto stiskam bok.Trudim se da ne dotiem zidove. Svaki udah me boli. Mora da sam slomiorebro. Dovoljno sam priseban da mogu da razmiljam o tome kuda idem i

usredsredim se na pravac ka sektoru Lejk. Tes e biti tamo. Pronai e me ipomoi mi da odem na sigurno. ini mi se da iznad sebe ujem bat koraka ipovike vojnika. Nema sumnje da je neko dosad ve pronaao Metijasa, amoda su se i spustili niz kanalizaciju. Moda su mi ve za petama soporom pasa-tragaa. Priseam se gde treba da skrenem i koraam poprljavoj vodi odvoda. Iza sebe ujem talasanje i odjeke glasova. Skrenem jonekoliko puta. Glasovi su neto blii, ali ubrzo potom se udaljavaju. Neskreem s puta koji sam zacrtao u glavi.

E to bi stvarno bila fora - zar ne? - da uspem da pobegnem iz bolnice, ada umrem ovde, izgubljen u lavirintu kanalizacionih cevi.

Odbrojavam minute da bih ostao pri sebi. Pet minuta, deset minuta,trideset minuta, jedan sat. Koraci koje sam malopre uo sada zvue udaljeno,kao da su se zaputili negde drugde. Ponekad zaujem neke udne zvuke,nalik klokotanju u epruveti, isputanju pare iz cevi, naletu vazduha. Kaduoim sledee lestve koje vode ka povrini, rizikujem i penjem se. Sad vepostoje velike anse da se onesvestim. Zadnjim atomima snage uspinjem se

na povrinu. Obreo sam se u mranoj uliici. Kad doem do daha, trepemda razbistrim vid i osmotrim okolinu.

Nekoliko blokova ispred mene je Junion stanica. Nisam daleko. Tes ebiti tamo i ekati me.

Jo tri bloka. Jo dva bloka.Ostao mi je jo jedan blok. Ne mogu dalje. Pronalazim mrano mesto u

uliici i stropotam se. Poslednje to vidim je silueta devojke u daljini.


30/219

Moda ide ka meni. Sklupam se i polako gubim svest.Pre nego to sasvim utonem u tamu, shvatim da mi nema mog priveska

oko vrata.


31/219

Jo se seam dana kad je moj brat propustio svoju promociju nove klaseVojske Republike.

Nedelja popodne. Vruina i zapara. Nebo prekriveno smeim oblacima.Meni je bilo sedam, a Metijasu devetnaest godina. Na hladnom mermernompodu naeg stana spavalo je moje malo belo tene ovara, Oli. Ja sam lealau krevetu, s temperaturom, dok je Metijas sedeo pored mene, sav zabrinut.Napolju se, preko zvunika, jasno ulo deklamovanje nacionalne zakletveRepublike. Kad su doli do dela u kome se pominje predsednik, Metijas je

ustao i salutirao u pravcu prestonice. Na uveni Elektor Primo upravo je bioprihvatio jo jedan etvorogodinji predsedniki mandat. Jedanaesti po redu.

Ne mora da sedi ovde sa mnom, zna", izgovorila sam nakon to sezavrila himna. Idi na tu ceremoniju primanja. Ja sam bolesna kako godokrene."

Metijas mi je, ne obraajui panju na to to priam, stavio hladnu obloguna elo.

Ja samprimljenkako god okrene", rekao je. Stavio mi je pare crvenepomorande u usta. Seam se kako ju je oljutio; zasekao je jednu preciznudugu liniju oko nje, i skinuo koru u jednom komadu.

Ali tamo je Komandirka Dejmson." Trepula sam oteenim kapcma.Uinila ti je uslugu to te nije poslala na ratite... Nee joj biti drago to siizostao. Zar ti to nee upisati u dosije? Ne eli valjda da te izbace kaonekog od onih ulinih probisveta."

Matijas me je strogo lupnuo po nosu. Nemoj tako da naziva ljude,Dundi. Nepristojno je. I ne moe da me izbaci iz svoje patrole zato to sampropustio ceremoniju. Uostalom", namignuo je, uvek mogu da im hakujembazu podataka i prepravim svoj dosije."

Ozarila sam se. I ja elim da me jednog dana prime u vojsku, da ogrnemtaj tamni plat Republike. Moda budem iste sree kao Metijas, pa medodele nekom takvom slavnom komandiru. Otvorila sam usta da mi ubaci joedno pare pomorande. Trebalo bi ee da proputa odlaske u Batalu.


32/219

Moda bi imao vie vremena da nae devojku."Metijas se nasmejao. Ne trebaju meni devojke. Imam sestricu o kojoj se

staram."Ma dajJednog danae morati da nae devojku."

Videemo. Ja sam ti prilino izbirljiv."Uutala sam na trenutak i pogledala ga pravo u oi. Metijase, jel' memama pazila kad sam bila bolesna? Jel' me pazila ovako kao ti?"

Metijas mi je sklonio znojave pramenove kose s lica. Ne budi blesava,Dundi. Naravno da je pazila na tebe. I to mnogo bolje nego ja."

Ne. 77 najbolje pazi na mene", promumlala sam. Oni kapci su mi bilisve tei.

Moj brat se osmehnuo. Lepo od tebe to tako misli."

Nee valjda i ti da me napusti? Hoe li ostati kraj mene due negomama i tata?"Metijas me je poljubio u elo. Uvek i zauvek, mala, sve dok ti se ne

smuim."***

00.01 SATI.SEKTOR RUBI

220C UNUTRA

im sam ugledala Tomasa na vratima, znala sam da neto nije u redu.Pogasili su sva svetla po stambenim zgradama, ba kao to me je Metijas iupozorio, te je stan bio osvetljen samo uljanom lampom. Oli laje iz svegglasa. Obuena sam u uniformu za trening i crno-crveni prsluk, uniranihizama i kose vezane u konjski rep. Na trenutak se ak i radujem to predvratima nije Metijas. Video bi ta sam obukla, i bilo bi mu jasno da samkrenula napolje. Opet mu prkosim.

Kad otvorim vrata, Tomas se nervozno nakalje na moj iznenaen izrazlica i kiselo se smei. (elo mu je umazano crnim uljem, verovatno jekaiprstom preao preko njega. to znai da je nedavno zavrio spodmazivanjem puke i da sutra ide u izvidnicu.) Prekrstim ruke. On utivodotakne ivicu kape.


33/219

Zdravo, gice Iparis", izgovara.Duboko uzdiem.Krenula sam na tranje. Gde je Metijas?"Komandirka Dejmson moli da to pre krene sa mnom ka bolnici."

Okleva na trenutak. Pre bih to nazvao naredbom nego molbom."Javlja mi se neki udan oseaj u stomaku.Zato me onda nije lino pozvala?" pitam.Radije bi da te ja otpratim."Zato?" Sve sam glasnija. Gde mi je brat?"Tomas duboko uzdahne. Ve znam ta e da mi kae.ao mi je. Metijas je ubijen."I tada svet oko mene najednom utihne.

Kao izdaleka, vidim da Tomas i dalje pria, da gestikulira, da me privijau zagrljaj. Nesvesno mu ga uzvraam. Nita ne oseam. Klimnem kada mepridri i trai da uradim neto. Da krenem za njim. Ne sklanja ruku s mogramena. Vlana psea njuka uka mi ruku. Oli ide za mnom iz stana, ikaem mu da me prati. Zakljuavam vrata, stavljam klju u dep i putamTomasa da nas kroz tamu vodi ka stepenicama. Sve vreme pria, ali ja ga neujem. Zurim ispred sebe u sjajne metalne ukrase na ogradi stepenita, uOlijeve i moje iskrivljene odraze.

Ne mogu da razluim ni sopstveni izraz lica. Nisam sigurna ni da gauopte imam.

Metijas je trebalo da me povede sa sobom. To je prva jasna misao kojami je prola kroz glavu dok smo silazili do prizemlja nae kaskadne zgrade ipeli se u dip koji nas je ekao. Oli skae na zadnje sedite i protura glavukroz prozor. Automobil se osea na vlagu (na gumu i metal i sve znoj - morada se u njemu nedavno vozilo vie ljudi). Tomas seda za volan i proveravada li sam vezana. Glup mali gest.

Metijas je trebalo da me povede sa sobom.Ta misao ne prestaje da mi se vrti po glavi. Tomas vie ne progovara.

Puta me da zurim u zamraeni grad, pogledajui me s vremena na vremekrajikom oka. Deliem mozga podseam sebe da bi kasnije trebalo da muse izvinim.

Dok se vozimo, prelazim pogledom preko poznatih zgrada. Ljudi(veinom unajmljeni radnici iz sirotinjskih naselja) nagurali su se uz ogradu


34/219

iako je mrano, i sede nagnuti nad inijama jeftine hrane u ulinim kafeima.U daljini plutaju oblaci pare. Na displejima megaborda, neprestano upaljenihbez obzira na restrikcije, svetle upozorenja na dolazee poplave i karantine.Nekoliko ih se odnosi i na Patriote - ovoga puta obavetavaju o jo jednoj

bombi u Sakramentu koja je ubila est vojnika. Nekoliko kadeta,edanaestogodinjaci sa utim prugama na rukavima, stoji na stepenituispred akademije, ispod starog i tronog natpisa Koncertna sala Volt Dizni,koji je naisto izbledeo. Raskrsnicom prolazi jo nekoliko praznih dipova,vidim bezizrazna lica vojnika u njima. Neki od njih nose crne zatitnenaoare, pa im oi i ne vidim.

Nebo deluje tamnije nego inae - nagovetava oluju. Stavljam kapuljauna glavu u sluaju da zaboravim kad konano izaemo iz kola.

Kad ponovo pogledam ka prozoru, vidim deo grada koji pripada Batali. Utom vojnom sektoru sva su svetla popaljena. Nekoliko blokova dalje, izdiese kula koja pripada zgradi bolnice.

Tomas primeti da se izvijam da bolje vidim.Jo malo pa stiemo", kae.Kad se pribliimo, vidim izukrtanu utu traku koja okruuje podnoje

kule, grupe vojnika iz gradskih patrola (s crvenim prugama na rukavima,nalik Metijasovim), kao i nekoliko fotografa i saobraajnih policajaca, crne

kombije i bolnika vozila. Oli zacvili.Pretpostavljam da nisu uhvatili poinioca", obraam se Tomasu.Otkud zna?"Pokazujem glavom ka zgradi.Svaka ast", nastavljam. Ko god da je ubica, preiveo je pad s dva i po

sprata, i na to jo imao snage za beg."Tomas je podigao pogled ka kuli, u pokuaju da sagleda situaciju mojim

oima - polomljeni prozor hodnika na treem spratu, razvaljeni deo ispod

njega, vojnike koji pretrauju uliice, manjak bolnikih vozila.Nismo ga uhvatili", konano priznaje. S tom flekom od ulja na elu

izgleda jo izbezumljenije. Ali to ne znai da u nekom trenutku neemopronai njegovo telo."

Ako ga dosad niste nali, neete ga ni nai."Tomas otvara usta da neto kae, ali ipak se predomisli i ponovo

usredsredi na put. Kad se dip konano zaustavi, Komandirka Dejmson


35/219

naputa grupu straara s kojom je stajala i kree ka mojim vratima.ao mi je", naprasno izgovara Tomas. Oseam trunku grie savesti zbog

svog hladnog ophoenja pa mu ipak klimnem glavom. Njegov otac je biodomar u naoj zgradi pre nego to je umro, a njegova pokojna majka kuvarica

u mojoj osnovnoj koli. Metijas je bio taj koji ga je, uprkos skromnomporeklu, preporuio (imao je veliki broj bodova na Ispitu) prestinoj gradskojpatroli. to znai da verovatno i on osea istu ovu obamrlost.

Komandirka Dejmson prie suvozakim vratima i dvaput kucne naprozor da mi privue panju. Njene tanke usne namazane su vriteecrvenom, a u nonoj tami njena crvena kosa deluje tamnosmee - gotovocrno.

Ubrzaj, Iparisova. Nema se vremena za gubljenje." Skree pogled ka

Oliju na zadnjem seditu. Mala, ovo nije policijski pas." Nepokolebljiva je,ak i u ovakvom trenutku.Izlazim iz dipa i brzo salutiram. Oli skakue kraj mene.Zvali ste, Komandirko", kaem.Komandirka Dejmson se ne trudi da mi uzvrati pozdrav. Okree se i

odlazi, i ja sam primorana da trkaram kraj nje, na jedvite jade drei korak.Tvoj brat Metijas je mrtav", izgovara. Ne menja ton. Koliko mi je

poznato, ti si na samom kraju obuke za agenta, jel' tako? Odsluala si

predavanja o hvatanju begunaca?"Borim se da udahnem. Jo jedna potvrda Metijasove smrti.Da, Komandirko", uspevam da prozborim.Kreemo ka bolnici. (ekaonica je prazna; isterali su sve pacijente;

straari su se okupili kraj stepenita; verovatno je ovde sve poelo.)Komandirka Dejmson gleda ispred sebe i dri ruke iza lea.

Koji si rezultat imala na Ispitu?"Hiljadu petsto, Komandirko." Cela vojska zna moj rezultat. Ali

Komandirka Dejmson voli da se pravi da ne zna i da je nije briga.Ne zaustavlja se.A, da", kae, kao da je prvi put ula za to. Moda i bude od neke

koristi. Ve sam zvala Drejk da im kaem da se ne vraa na dalju obuku.Ionako si bila na kraju."

Mrtim se.Komandirko?"


36/219

Dostavili su mi celokupnu istoriju tvojih ocena. Savreni rezultati -duplo bre si odsluala veinu predavanja, jel' tako? Pria se i da si prilinonestana. Jel' to istina?"

Nikako da razumem ta hoe od mene.

Desi se, Komandirko. Jesam li u nevolji? Jesu li me izbacili?"Komandirka Dejmson se osmehuje.Ne ba. Diplomirala si ranije. Kreni za mnom - elim neto da ti

pokaem."elim da je pitam za Metijasa, da je pitam ta se to desilo. Ali spreava

me njeno hladno ponaanje.Koraamo predvorjem prvog sprata, sve dok ne stignemo do izlaza za

sluaj opasnosti. Komandirka Dejmson rasteruje vojnike koji ga uvaju i

puta me da proem. Oli prigueno rei. Izlazimo na vazduh, i sada smo nazadnjem ulazu u zgradu. Nalazimo se unutar ute trake. Oko nas je naikanona desetine vojnika.

Pouri", breca se Komandirka Dejmson. Ubrzavam korak.Trenutak kasnije shvatam ta eli da mi pokae i kuda idemo. Ispred nas

se nalazi objekat prekriven belim aravom. (Metar i osamdeset, ovek;stopala i udovi pod prekrivaem deluju netaknuto; definitivno nije pao uovom poloaju, te mora da ga je neko namestio.) Poinjem da se tresem. Kad

spustim pogled ka Oliju, vidim da se sav nakostreio. Dozivam ga, ali onodbija da se priblii, pa sam primorana da ga ostavim za sobom dok sledimKomandirku Dejmson.

Metijas me je poljubio u elo. Uvek i zauvek, mala, sve dok ti se nesmuim."

Komandirka Dejmson se naglo zaustavi ispred belog prekrivaa, sagnese i zbaci ga u stranu. Zurim u mrtvo telo vojnika u crnoj uniformi, u ijegrudi je i dalje zariven no. Tamna krv mu se razlila po koulji, ramenima i

rukama, po brazdama drke od noa. Oi su mu zatvorene. Kleknem krajnjega i sklonim mu pramenove tamne kose s lica. udno je to. Ne obraampanju na detalje s mesta zloina. I dalje ne oseam nita sem te dubokeobamrlosti.

Recite mi, kadetkinjo, ta mislite da se ovde dogodilo", upitno eKomandirka Dejmson. Recimo da je to kviz pitanje. Identitet vojnika bitrebalo da te natera da pogodi."


37/219

ak se i ne trgnem od otrice njenih rei. Detalji naviru, i poinjem dapriam.

Onaj ko ga je napao ovim noem bio je ili veoma blizu ili ima izuzetnosnaan zamah. Denjak." Prelazim prsima preko krvave drke. Zadivljujua

preciznost. No ima svoj parnjak, jel' tako? Vidite li ovu aru urezanu u dnuseiva? Naglo se prekida."Komandirka Dejmson klima glavom.Drugi no je zaboden u zid na stepenitu."Gledam ka mranoj uliici ka kojoj su okrenute noge moga brata i

nekoliko metara dalje uoavam kanalizacioni otvor.Onuda je pobegao", kaem. Procenjujem smer u kome je zarafljen

poklopac kanalizacionog otvora. Koristi i levu ruku. Zanimljivo.

Ambidekster je."Nastavi, molim te."Kanalizacioni sistem je s ove lokacije mogao da ga odvede ili dublje u

grad ili na zapad, ka okeanu. Verovatno je odabrao grad - previe je slab zadrugu opciju. Ali sada je nemogue pratiti ga. Ako ima imalo mozga, skretaoe dole koliko god je mogao, i to kroz otpadnu vodu. Nije dodirivao zidove.

Nije nam ostavio nikakve tragove."Ostaviu te ovde na trenutak, da moe da se pribere. Nai emo se za

dva minuta na stepenitu treeg sprata, da fotografi naprave snimke." Joednom baca pogled na Metijasa pre nego to se okrene - lice joj na trenutak

smeka. Kakva teta, bio je tako dobar vojnik." Potom odmahuje glavom iokree se.

Gledam je kako odlazi. Ostali vojnici su se dobrano odmakli od mene,verovatno da bi izbegli neprijatan razgovor. Ponovo sputam pogled na licemoga brata. Iznenauje me to to deluje spokojno. Koa mu je tamna, nijebleda kao to sam oekivala. Oekujem da e svaki as da trepne, da se

osmehne. Na rukama osetim ljuspice zgruane krvi. Ne mogu da ih obriem,zalepile su mi se za kou. Moda je to ono to mi izaziva bes. Ruke poinjutoliko da mi se tresu da ih pribijam uz Metijasovu odeu da ih umirim.Moram da analiziram mesto zloina... ali ne mogu da se usredsredim.

Trebalo je da me povede sa sobom", apuem mu. A onda naslanjamglavu na njegovu i poinjem da plaem. U sebi se tiho zaklinjem ubici svogabrata.


38/219

Uloviu te. Pretraiu svaki oak Los Anelesa da te naem. Svakuulicu Republike ako budem morala. Prevariu te, obmanuu te, lagau,varau i krau da te pronaem, izmamiu te iz skrovita i goniu te dok viene bude imao gde da pobegne. Ovo ti obeavam: tvoj ivot je moj.

Vojnici prerano dolaze da odnesu Metijasovo telo u mrtvanicu.

03.17 SATIMOJ STAN.ISTE NOI.POELA JE KIA

Leim na kauu, ruke prebaene preko Olija. Mesto na kome obino sedi

Metijas sada je prazno. Sto je pretrpan starim albumima s fotografijama iMetijasovim dnevnicima. Oduvek je voleo taj staromodni fazon naihroditelja i uporno je rukom ispisivao dnevnike, isto kao to su oni uvalipapirne fotografije.

Ne moe im ui u trag niti ih tagovati na internetu", umeo je da kae.Ironino za jednog hakera.

Jel' me ono bee danas po podne pokupio iz Drejka? Pre nego to jeotiao, eleo je da porazgovaramo o neem vanom. Nikada neu saznati ta

e hteo da mi kae. Svuda po meni su papiri i izvetaji. U jednoj ruci vrstosteem ogrlicu s priveskom, dokaz s mesta zloina koji ve neko vremeprouavam. Paljivo posmatram njegovu glatku povrinu bez ikakve gravure.A onda spustim ruku i uzdahnem. Boli me glava.

Saznala sam zato me je Komandirka Dejmson povukla iz Drejka. Vedue vremena me merka. Sada je jo neoekivano izgubila jednog lanapatrole, pa bi da ubaci novog agenta. Idealno vreme da me regrutuje preostalih. Od sutra e Tomas privremeno zauzeti Metijasovo mesto - a ja

ulazim u jedinicu za izvidnice kao agent-detektiv na obuci.Moja prva misija: ui u trag Danu.Dosad smo isprobali nekoliko razliitih taktika u potrazi za Danom, ali

nijedna nije urodila plodom" rekla mi je Dejmsonova pre nego to me jeposlala kui. Tako da... uradiemo sledee. Ja u nastaviti sa svojimprojektima u izvidnicama. A tvoje vetine emo da proverimo u praksi.Pokai mi kako bi ti pokuala da ga pronae. Moda uspe da smisli neto


39/219

valjano. Moda i ne. Ali potrebno nam je da sve sagledamo iz nove i sveeperspektive, te u, ukoliko me zadivi, da te unapredim u redovnog agentaizvidnice. Uiniu te slavnom - bie najmlai agent u Republici."

Zatvaram oi i pokuavam da razmiljam.

Dan mi je ubio brata. Znam to jer smo pronali ukradenu legitimaciju nastepenitu na treem spratu, koja nas je odvela do vojnika kome je pripadala,a koji je mucajui opisao deaka. Njegov opis se nije podudarao ni sa jednimu Danovom dosijeu - ali mi ionako slabo ta znamo o tome kako on izgleda,sem da je mlad, nalik klincu koji je te veeri primljen u bolnicu. Otisci nalegitimaciji su isti oni koje smo prolog meseca pronali na mestu zloinapovezanom s Danom, otisci koji se ne podudaraju ni sa jednim civilomzavedenim u Republici.

Dan je bio tamo, u bolnici. I bio je dovoljno nesmotren da zaboravilegitimaciju.Pa se zapitam. Danov plan da provali u laboratoriju i otme lek bio je loe

osmiljen, brzopleti potez oajnika. Mora da je ukrao lekove za ublaavanjesimptoma kuge i one protiv bolova, jer nije mogao da pronae nita jae.Imajui u vidu nain na koji je utekao, on sam nije zaraen. Ali neko kogapoznaje verovatno jeste, neko ko mu dovoljno znai da bi rizikovao ivot.Neko ko ivi u Bluridu ili Lejku ili Vinteru ili Alti, sektorima koji su

nedavno pogoeni kugom. Ako je to istina, Dan nee naputati grad u skorijevreme. Neto ga dri vezanog ovde, i ta veza je emotivne prirode.

Dan moda ima i sponzora, koji ga je unajmio da ovo odradi. Ali bolnicae opasno mesto, pa bi sponzor morao mnogo da ga plati. A da je dobio toliko

novca, sigurno bi sve ovo bolje isplanirao i proverio kad je sledea isporukaleka za kugu. Osim toga, nikada nita nije ukazivalo na to da je Danplaenik. Vojnu imovinu Republike napadao je sam, usporavajui poiljkenamenjene podruju zahvaenom ratom i unitavajui letelice i borbene

avione koji su se tamo uputili. Ima neku fiks-ideju da nas sprei dapobedimo Kolonije. Neko vreme smo mislili da radi za Kolonije - ali njegoveakcije nisu profesionalno odraene, iza njih ne stoje visoka tehnologija ilifinansiranje koje je lako prepoznati. To ba i ne oekuje od neprijatelja.Koliko ja znam, nikad dosad nije prihvatio plaen posao, te je malaverovatnoa da je to uinio ovoga puta. Ko bi unajmio neproverenogplaenika? Jo jedan mogui sponzor su Patriote - no da je ovo bila


40/219

zajednika akcija, neki Patriota bi dosad ve iscrtao njihovu prepoznatljivuzastavu (trinaest crvenih i belih pruga, s pedeset plavih takica na plavompravougaoniku) na nekom zidu u blizini mesta zloina. Ne bi oni propustiliansu da se pohvale pobedom.

Ipak, neto u toj prii nije timalo: Dan nikada ranije nikoga nije ubio.Zato i ne mislim da ovo ima veze s Patriotama. U jednom od njegovihprethodnih zloina uunjao se u karantin tako to je vezao policajca iz ulinepatrole. Policajac ni ogrebotinu nije imao (osim modrog oka). Jednom jeprovalio u sef banke, ostavivi na zadnjem ulazu etiri netaknuta uvara -dodue bili su malo omamljeni. Jednom je ak usred noi zapalio celu flotuborbenih aviona na praznoj pisti, a najmanje dva puta su letelice prinudnosletele jer im je on onesposobio motore. Jednom je naisto unitio deo vojne

baze. Krao je novac, hranu i robu. Ali ne postavlja bombe kraj puta. Ne pucau vojnike. Ne organizuje atentate.Ne ubija.Zato je onda ubio Metijasa? Mogao je da pobegne a da ga ne ubije. Da

mu se ovaj nije ranije zamerio? Da mu nije moj brat nekada uinio netonaao? Ovo nije mogla biti sluajnost - no mu je proao pravo kroz srce.

Pravo kroz njegovo pametno, glupavo, tvrdoglavo, zatitniki nastrojenosrce.

Otvaram oi, podiem glavu i ponovo prouavam privezak na ogrlici.

Danov je - toliko makar znamo zahvaljujui otiscima. Okrugla ploica bezgravure, koju smo pronali na bolnikom stepenitu zajedno s ukradenomlegitimacijom. Ne pripada nijednoj meni poznatoj religiji. Nema nikakvumaterijalnu vrednost - napravljen je od jeftinog nikla i bakra, a ogrlica odplastike. to znai da je verovatno nije ukrao, ve za njega ima neku posebnuvrednost, im je ovako nosa rizikujui da je izgubi ili da mu ispadne. Modamu je to amajlija. Moda mu je privezak poklonio neko za koga je vezan.Moda ista ona osoba za koju je pokuao da ukrade lek za kugu. Neka tajna

se krije u tome; samo to ja jo ne znam kakva.Nekada sam bila oduevljena Danovim akcijama. Ali sad mi je postao

ljuti neprijatelj - postao je moja meta. Moja prva misija.Dva dana sam dolazila k sebi. Treeg sam pozvala Komandirku

Dejmson. Imala sam plan.


41/219

Sanjam da sam ponovo kod kue. Iden sedi na podu i crta neke blesaveoblike po tabli. Ima etiri ili pet godina, a obrazi su mu i dalje onako dejebucmasti. Svakih nekoliko minuta ustaje da mi pokae ta je nacrtao. Don i

a smo se uurili na dvosedu, uzalud pokuavamo da popravimo stariporodini radio. Seam se kad ga je tata doneo kui. Rei e nam koje suetvrti zahvaene kugom, rekao je. A sada nam njegovi izlizani rafovi idugmad beivotno lee u krilu. I od Idena traim pomo, ali on se samo

kikoe i kae da radimo to sami.Mama stoji sama u naoj maloj kuhinji, pokuavajui da spremi veeru.Dobro poznata scena. Obe ruke su joj u debelim zavojima - mora da seposekla na polomljene flae ili prazne konzerve dok je istila ubre okoJunion stanice. Trgne se kad tupom ivicom noa razdvoji zaleena zrnakukuruza. Povreene ruke joj zadrhte.

Stani, mama. Pomoi u ti.Pokuavam da ustanem, ali stopala kao da sumi zalepljena za tlo.

Nakon nekog vremena, diem pogled da vidim ta Iden sad crta. Isprva nemogu da razaznam oblike - deluju zbrkano, are razbacane pod njegovomvrednom rukom.

Kad pogledam malo bolje, shvatam da crta vojnike kako upadaju u naukuu. Crta ih krvavocrvenom bojicom.

Naglo se budim. Kroz oblinji prozor probijaju se prigueni snopovisvetla, sivi i ugasli. ujem slabano dobovanje kie. ini se da sam unaputenoj sobi nekog deteta. okovi plavo-utih tapeta su odlepljeni. U

sobi gore dve svee. Oseam kako mi stopala vise s kreveta. Pod glavom mie jastuk. Kad se okrenem, zajeim i zatvaram oi.

Tesin glas treperi nada mnom.uje li me?" pita.Nemoj tako glasno, roo", izgovaram apatom, suvih usana. Glava mi

pulsira od zaslepljujue, otre glavobolje. Tes prepoznaje bol na mom licu iuti dok ja leim murei i ekam da proe. Bol ne prestaje, kao da mi se


42/219

neto neprestano zabada u potiljak.Nakon itave venosti, glavobolja konano poinje da se povlai.

Otvaram oi.Gde se nalazim? Jesi li ti dobro?"

Konano je jasno vidim. Kosu je uplela u kratku kiku, usne su jojruiaste i razvuene u osmeh.Jesam li ja dobro?" pita. Vie od dva dana si u nesvesti. Kako se ti

osea?"Bol nadolazi u talasima, ovoga puta izgleda od neke spoljanje rane.Sjajno."Tesin osmeh iezava.Ovoga puta si bio na ivici - nikad gore. Da nisam uspela da pronaem

nekoga da nas primi, mislim da ne bi preiveo."Najednom mi se sve vraa. Seam se ulaza u bolnicu, ukradenelegitimacije i stepenica i laboratorije, pada s visine, noa kojim sam gaaokapetana, kanalizacionog sistema. Leka.

Lek. Pokuavam da se uspravim u sedei poloaj, ali pokret je tolikonagao da ugrizem usnu od bola. Ruka mi sama kree ka vratu - nema miogrlice s priveskom.

Neto me probode u grudima. Izgubio sam je. Taj privezak mi je

poklonio otac, a ja sam bio dovoljno nepaljiv da ga izgubim.Tes pokuava da me smiri.Samo polako."Jesu li moji dobro? Jesu li neke od ampula preivele pad?"Neke jesu." Tes mi pomae da ponovo legnem, i naslanja se laktovima

na moj krevet. Pretpostavljam da su i lekovi za ublaavanje simptoma boljinego nita. Ve sam ih ostavila tvojoj majci, zajedno s poklon-paketom. Ulasam na zadnja vrata i dala ih Donu. Rekao je da ti se zahvalim."

Nisi mu valjda ispriala ta se desilo?"Tes koluta ima.Misli da sam mogla to da sakrijem od njega? Svi su ve uli za provalu

u bolnici, i Don zna da si povreen. Prilino je ljut."Jel' ti rekao ko je bolestan? Iden? Ili mama?"Tes se grize za usnu.Iden. Don kae da su ostali zasad dobro. Ali Iden normalno pria i


43/219

svestan je. Pokuao je da ustane iz kreveta i pomogne tvojoj mami dazaustavi neko curenje iz sudopere, ne bi li joj dokazao da je jak, ali ona ga je,naravno, poslala nazad u krevet. Iscepala je dve svoje majice da od njih pravihladne obloge za Idenovu groznicu, tako da je Don rekao da e rado

prihvatiti odeu za mamu, ukoliko uspe da pronae neto za nju."Duboko uzdahnem. Iden. Naravno da je on taj koji se razboleo - igra seininjera ak i bolestan. Makar sam uspeo da se dokopam nekakvog leka.Sve e biti u redu. Iden e neko vreme da bude dobro, a ja ne marim zaDonove prekore. A to se tie izgubljenog priveska, pa... na trenutak mi jedrago to majka ne zna nita o tome, to bi joj slomilo srce.

Nisam mogao da pronaem lek, a nisam imao vremena da ga traim."Nema veze", odgovara Tes. Priprema sve zavoj za moju ruku. Na

stolici na kojoj sedi vidim svoj stari, iznoeni kaket. Tvoja porodica imao vremena. Bie jo prilika."U ijoj smo kui?"im to izgovorim, zaujem zatvaranje vrata i bat koraka u sobi do nae.

Zabrinuto pogledam u Tes. Ona samo nemo klimne glavom i kae mi da seopustim.

U sobu ulazi ovek i otresa prljave kapljice kie s kiobrana. U rukamanosi smeu papirnu kesu.

Budan si", izgovara. To je dobro." Prouavam mu lice. Prilino je bledi pomalo bucmast, upavih obrva i ljubaznih oiju. Devojko", obraa se Tes,misli li da on moe da ode do sutra uvee?"

Nema problema." Tes uzima bocu s providnom tenou - alkohol,verovatno - i natapa ivicu zavoja. Kad dotakne mesto gde me je okrznuometak, trgnem se. Oseam se kao da mi je kou dotakla uarena ibica.Hvala vam jo jednom to ste nam dopustili da ostanemo ovde, gospodine."

ovek proguna neto, nesigurnog izraza lica, i smeteno klimne glavom.

Prelee pogledom po sobi, kao da trai neto to je izgubio.Bojim se da ne mogu due da vas ugostim. Patrola za kune uskoro e u

novu izvidnicu." Okleva. A onda vadi dve konzerve iz papirne kese i sputaih na stoi. Evo vam ili. Nije neto, ali e vas zasititi. Doneu i hleb." Prenego to ita uspemo da izustimo, on pouri napolje iz sobe s ostalimnamirnicama.

Prvi put sputam pogled na svoje telo. Na sebi imam smee vojnike


44/219

pantalone, a gole grudi i ruka su mi zavijeni. Kao i jedna noga.Zato nam pomae?", tiho pitam Tes.Ona digne pogled sa zavoja kojim mi previja ruku.Ne budi sumnjiav. Imao je sina koji je radio na ratitu. Umro je pre

nekoliko godina od kuge." Jauknem kad Tes podvee zavoj. Dii da ujem."Posluam je. Kad neno pone da mi opipava grudi, osetim otro probadanjena nekoliko mesta. Dok to radi, obrazi joj crvene. Moda ti je neko rebro inaprslo, ali nijedno nije polomljeno. Trebalo bi to brzo da zaraste. Sve usvemu, ovek nije pitao kako se zovemo, pa nisam ni ja njega pitala. Bolje jeda ne znamo. Ispriala sam mu kako si se povredio. Mislim da si ga podsetiona njegovog sina."

Sputam glavu na jastuk. Sve me iznova zaboli.

Izgubio sam oba noa", tiho mrmljam, da me ovek ne bi uo. Dvadobra noa."ao mi je, Dane", kae Tes. Sklanja pramen s lica i nadnosi se nada

mnom. U ruci dri providnu plastinu kesu s tri metka. Nala sam ih unaborima tvoje odei, pa sam mislila da e ti zatrebati za praku ili takoneto." Stavlja mi kesu u jedan od depova.

Smeim se. Kad sam je prvi put sreo, pre tri godine, bila je mravodesetogodinje siroe koje je preturalo po kontejnerima sektora Nima. Toliko

sam joj tada bio potreban, da esto zaboravim koliko se sada zapravo ja nanju oslanjam.

Hvala, roo", kaem. Promrmlja neto nerazgovetno i skree pogled.Nakon nekog vremena, tonem u dubok san. Kad se ponovo probudim, ne

znam koliko je vremena prolo. Glavobolja je uminula, a napolju je mrak.Moda je i isti dan, mada mi se ini da sam ipak predugo spavao da bi to biosluaj. Nema ni vojnika ni policije. Jo smo ivi. Na trenutak samonepomino leim, potpuno budan u tmini. Izgleda da nas domain nije

prijavio. Zasad.Tes drema na ivici kreveta, ruku postavljenih ispod glave. Ponekad

poelim da joj naem valjan dom, porodicu koja bi je prihvatila. Ali svakiput kad mi to padne na pamet, brzo se predomislim - ako bi je neko iprihvatio, ponovo bi bila u sistemu Republike. Morala bi da polae Ispit, jerga nije polagala na vreme. Ili bi, to je jo gore, saznali da je povezana samnom i morala bi na sasluanje. Odmahujem glavom. Previe je naivna,


45/219

prelako je njome manipulisati. Nikome je ne bih prepustio. Osim toga...nedostajala bi mi. Prve dve godine koje sam proveo sam tumarajui ulicamabio sam prilino usamljen.

Oprezno vrtim zglob. Malo je ugruvan, ali ne boli mnogo - nema uganua,

nema otoka. Rana od metka me i dalje pee, a rebra ubijaju od bolova, aliovoga puta imam dovoljno snage da se bez problema pridignem. Ruka minesvesno kree ka kosi, koja je putena i pada mi niz ramena. Jednom rukome skupljam u labav rep koji savijam u vrst vor. Naginjem se preko Tes,

uzimam svoj ofucani kaket i stavljam ga na glavu. Ruke mi trnu od napora.Oseam miris ilija i hleba. Na stoiu kraj kreveta je inija iz koje jo

pomalo pui, a na njoj je pare hleba. Priseam se one dve konzerve koje jena domain stavio na komodu.

Kre mi creva. Sve u da smaem.Dok liem ostatke ilija s prstiju, ujem da se negde u kui zatvarajuvrata, a nekoliko trenutaka kasnije i korake koji ure ka naoj sobi. Sav seukoim. Tes se trgne iz sna i hvata me za ruku.

ta to bi?" bunovno e. Stavljam prst na usne.Na domain ulee u sobu, u poderanom ogrtau preko pidame.Vreme je da krenete", apue. Upravo sam uo da vas trai neki

ovek."

Gledam ga u oi. Tes me panino posmatra.Otkud znate?"On poinje da raiava sobu, sklanja praznu iniju i bnse stoic.Puta buvu da ima lek za kugu ako nekome ustreba. Kae da zna da si

povreen. Nije pominjao ime, ali sigurno je re o tebi."Uspravljam se i prebacujem noge preko ivice kreveta. Vie nemam

izbora.O meni je re", potvrujem. Tes grabi nekoliko istih zavoja i gura ih

pod majicu. To je zamka. Idemo istog trenutka."Mukarac klimne glavom.Moete na zadnji ulaz. Pravo kroz hodnik, pa levo."Pogledi nam se na trenutak susreu. I shvatam da mu je jasno kao dan ko

sam. Dodue, ne planira da to izgovori. Kao i drugi u naem sektoru koji sume u prolosti prepoznavali i pomagali mi, tako i on teko da osuujemojepoduhvate protiv Republike.


46/219

Zahvalni smo vam do neba", kaem.Ne odgovara. Grabim Tes za ruku i izlazimo iz spavae sobe, prolazimo

kroz hodnik i zadnja vrata. Napolju je no i velika vlaga. Oi mi suze od bolakoji rane izazivaju.

Prepeaimo tihim uliicama est blokova, a onda konano usporimo.Rane mi bride od bola. Posegnem za utenim dodirom priveska oko vrata, alionda se setim da ga vie nemam. Pripadne mi muka. ta ako Republikaukapira ta on predstavlja? Hoe li ga unititi? Hoe li ui u trag mojojporodici?

Tes se skljoka na zemlju i nasloni glavu na zid.Moramo da napustimo grad", kae. Ovde je previe opasno, Dane. Zna

da jeste. Arizona ili Kolorado su sigurniji - ili, ono, ak i Barstou. Nemam

nita protiv periferije."Da, da. Znam.Pogledam dole u nju. I ja elim da odem."Ali nee. Vidim ti na licu."Neko vreme sedimo utke. Da je do mene, iao bih sam preko cele

zemlje i prvom prilikom prebegao u Kolonije. Nije mi problem da rizukujemsvojivot. Ali postoji tuce razloga to ne mogu da odem, i Tes ih dobro zna.Nije ba da Don i mama mogu samo tako da se pokupe i napuste posao dabi pobegli sa mnom, makar ne neprimetno. A nije ni da Iden moe tek tako da

napusti kolu. Ne ako ne ele da postanu begunci kao ja.Videemo", konano izgovaram.Tes mi se oajniki osmehne.ta misli, ko te to trai?" pita me nakon nekog vremena. Kako su

saznali da smo u sektoru Lejk?"Ne znam. Moda neki diler koji je uo za provalu u bolnici. Moda

misle da imamo mnogo novca ili tako neto. A moda je i neki vojnik. Ili akpijun. Izgubio sam privezak u bolnici - ne znam kako bi mogli da ga

iskoriste da ita o meni saznaju, ali uvek postoji ansa."ta planira da uradi povodom toga?"Sleem ramenima. Rana od metka poinje da pulsira, pa se naslanjam na

zid.Ko kod da je, nemam nameru da se naem s njim - ali moram da

priznam, zanima me ta ima da kae. ta akostvarnoima lek za kugu?"Tes blene u mene. Ima isti onaj izraz lica kao kad smo se upoznali - pun


47/219

nade, znatieljan i preplaen.Pa... ne moe da bude opasnije od tvoje sulude provale u bolnicu, a?"


48/219

Ne znam da li to se saalila na mene, ili jer zaista ali za Metijasom,ednim od njenih najvrednijih vojnika, Komandirka Dejmson mi je pomogla

da organizujem sahranu - iako to nikada, ni za jednog vojnika nije uradila.Odbija da kae zato.

U bogatim porodicama kao to je naa, sahrane su pomno i detaljnorazraene - Metijasovo telo poloeno je u zgradi s visokim kitnjastimlukovima i vitraima. Goli podovi zastrti su belim tepisima; sobu ispunjavajuokrugli beli sveano postavljeni stolovi prepuni belih jorgovana. Jedino to je

u boji jesu zastave Republike, okrugli zlatni grb Republike iza glavnog oltarai portret naeg uzvienog Elektora iznad svega toga.

Oaloeni nose sveanu belu odeu. Ja sam obukla namensku sveanubelu haljinu s ipkom, korsetom i svilenom nadsuknjom, gusto nabranompozadi. Za pojas sam zakaila malecni bro s grbom Republike od belogzlata. Frizer mi je podigao kosu, a visee lokne pustio da mi padaju prekoednog ramena, i zadenuo mi belu ruu iznad uveta. Oko vrata imam bisernu

ogrlicu. Kapci su mi prekriveni svetlucavom belom senkom, trepaviceokupane snenobelom, a crvenilo ispod oteenih oiju izbrisano je blistavimbelim puderom. Nigde nema boja, kao to ni pored mene vie nema Metijasa.

Metijas mi je jednom rekao da nije oduvek bilo ovako, da su tek nakonprvih poplava i vulkanskih erpucija, nakon to je Republika izgradila barijeruuz ratno podruje ne bi li spreila dezertere kolonija da ilegalno prelaze nanau teritoriju, ljudi poeli da ale za mrtvima nosei belo. Nakon prviherupcija", rekao mi je, s neba je mesecima padao beli vulkanski pepeo. Imrtvi i oni koji su umirali bili su potpuno prekriveni njime. Zato se sada belonosi u znak seanja na mrtve."

A to mi je ispriao jer sam ga pitala kako je izgledala sahrana naihroditelja.

Izgubljeno tumaram prostorijom, besciljno, prikladnim uvebanimreenicama odgovarajui na izjave sauea. Primi moje sauee", kau.Prepoznajem neke od Metijasovih profesora, kolega vojnika i nadreenih. Tu


49/219

e i nekoliko mojih kolega s Drejka. Iznenaena sam to ih vidim - imajui uvidu moje godine i broj predavanja tokom te tri godine, koliko sam provelana fakultetu, nisam stekla mnogo prijatelja. Ali ipak su tu, neki spopodnevnih vojnih vebi, a neki s apsolventskih predavanja o Istoriji

Republike. Hvataju me za ruku i odmahuju glavama. Prvo roditelji, a sad ibrat. Ne mogu ni da zamislim koliko ti je teko."Ne, ne moe. Ali ljupko se osmehujem i klimam glavom, jer znam da

nisu zlonamerni.Hvala vam to ste doli", kaem. Mnogo mi to znai i sigurna sam da bi

Metijas bio ponosan to je dao ivot za svoju zemlju."Uhvatim pokoji zadivljen pogled dobronamernika sa susednog kraja

prostorije, ali ne reagujem. Nema koristi od sentimentalnosti. Moja odora nije

njima namenjena. Samo zbog Metijasa nosim ovu nepotrebno divnu haljinu,ne bih li bez rei pokazala koliko ga volim.Nakon nekog vremena sedam za sto u vrhu prostorije, okrenuta ka

cveem okienom oltaru pred kojim e se uskoro nanizati ljudi koji e itatinekrologe. Obaram glavu pred zastavama, u znak potovanja premaRepublici. A onda mi pogled odluta ka belom kovegu kraj njih. Odavdevidim samo deli osobe poloene u njega.

Divno izgleda, Dun."

Diem pogled i vidim Tomasa, koji mi se nakloni, a potom i zauzmemesto do mene. Vojnu odeu zamenio je elegantnim belim trodelnim odelom,a kosa mu je svee oiana. Vidim da mu je i odelo gane novo. Mora da jekotalo itavo bogatstvo.

Hvala. I ti."To jest... mislim, izgleda dobro imajui u vidu okolnosti, sve to se

desilo."Znam ta si mislio." Potapem ga po ruci. Osmehuje mi se. Izgleda mi

kao da bi jo neto rekao, ali se predomisli i skrene pogled.Potrebno je itavih pola sata da se ljudi smeste, a onda jo pola da

konobari ponu da pristiu s tanjirima s hranom. Ja nita ne okuam.Komandirka Dejmson sedi preko puta mene, na suprotnom kraju stola, aizmeu nje i Tomasa je troje mojih kolega s Drejka. Usiljeno im se smeim. Smoje leve strane je mukarac po imenu Kijan, koji organizuje i nadgledaIspite u Los Anelesu. On je ocenjivao i moj ispit.


50/219

Jedino ne razumem ta e on ovde - zato je njemu uopte bitno to to jeMetijas umro. Bio je poznanik naih roditelja, te nije da ga nisam oekivala -ali zato je ba pored mene?

A onda se setim da je Kijan bio mentor Metijasu pre nego to se on

pridruio odredu komandirke Dejmson. Metijas ga je mrzeo.Mrti se svojim upavim obrvama i stavlja mi ruku na golo rame.Zadrava je tu neko vreme.

Kako se osea, draga moja?", pita. Dok govori, krive mu se oiljci nalicu - jedan rez na nosu, i jo jedan koji se prostire od uveta ka bradi.

Usiljeno se smeim.Bolje nego to bi se oekivalo."Pa, tako ti je to." Nasmeje se tako da se stresem. Odmeri me od glave

do pete. U toj haljini blista kao prvi sneg."Iz sve snage se upinjem da zadrim osmeh na licu. Smiri se,izgovaram usebi. Nije pametno imati ga za neprijatelja.

Veoma sam voleo tvog brata, zna", nastavlja s prenaglaenimsaoseanjem. Seam se kad je bio mali - trebalo je da ga vidi. Jurcao je podnevnoj sobi vaih roditelja, ispruene ruke u kojoj je bio zamiljeni pitolj.Bio je predodreen za ovaj poziv."

Hvala vam, gospodine", kaem.

Kijan odseca veliki komad odreska i trpa ga u usta.Metijas je bio vrlo usredsreen student. Roeni voa. Jel' ti ikad priao

o tome?"U misli mi naviru seanja. Tanije, jedna kina no kad je Metijas poeo

da radi za Kijana. Izveo je mene i Tomasa, koji je jo bio u koli, u sektorTanagai, i te veeri sam prvi put probala japansku svinjetinu s rezancima islatkim kolutovima crnog luka. Seam se da su obojica bili u uniformi -Metijasov gornji deo bio je otkopan a majica izvuena iz pantalona; Tomas

e bio uredno zakopan, savreno zalizane kose. Tomas me je zaikavao zbogneurednih kika, ali Metijas je bio utljiv. A onda se, nedelju dana kasnije,njegovo egrtovanje kod Kijana naglo zavrilo. Metijas je podneo molbu i bioprebaen u izvidnicu Komandirke Dejmson.

Govorio mi je da su to poverljivi podaci", laem.Kijan se smeje.Dobar je deko bio taj Metijas. Sjajan uenik. Moe misliti mog


51/219

razoaranja kad su ga prebacili u gradsku patrolu. Rekao mi je da nijedovoljno pametan da ocenjuje Ispite i organizuje decu koja ih polau. Kakoe samo bio skroman. Vazda pametniji nego to je mislio - ba kao i ti."

iroko mi se osmehuje.

Klimam glavom. Kijan me je naterao da dva puta polaem Ispit, jer samdobila maksimalan broj bodova u rekordnom roku (sat i deset minuta). Mislioe da sam varala. Ne samo da jedina imam maksimalan rezultat u celoj

Republici - nego sam verovatno i jedina koja je dvaputpolagala Ispit.Veoma ste ljubazni", odgovaram. Moj brat je bio bolji voa nego to u

a ikada biti."Kijan odmahuje rukom da me uutka.Gluposti, draga moja", kae. A onda mi se toliko primakne da mi

postane neprijatno. Ima neeg pritvornog i odbojnog u njemu. Lino samoajan zbog naina na koji je umro", kae. I to ba taj gnusni balavac da gaubije. Sramota!" Kijan jo vie nabira obrve, tako da deluju jo upavije.Bilo mi je mnogo drago kad mi je Komandirka Dejmson rekla da e ti upotragu za njim. Potreban im je neko sve na tom sluaju, a ti si pravamustrica za to. Kakav si dragulj dobila za prvu misiju, jelda?"

Mrzim ga svim svojim biem. Tomas verovatno primeuje koliko sam seukoila, jer mi prua ruku ispod stola. Pravi se da je sve u redu, pokuava

da mi porui. Kad se Kijan konano okrene da odgovori na pitanje ovekakoji sedi do njega, Tomas se nagne ka meni.

Kijanu se Dan lino zamerio", apue.Nije valjda?", izgovaram apatom.Klima glavom.A ta misli odakle mu taj oiljak?"

Danovih ruku delo? Ne mogu sakrijem iznenaenje. Kijan je prilinokrupan ovek, koji otkad znam za sebe radi na ocenjivanju Ispita. I vrlo je

iskusan. Kako je jedan tinejder uspeo tako da ga rani? I da potom pobegne?Bacam pogled na Kijana i prouavam oiljak. Pravilan rez nainjen otrimnoem. Mora da ga je brzo povukao, jer je linija prava - ne mogu ba dazamislim Kijana da stoji nepomino dok ga neko see. Na trenutak, samo nadeli sekunde, stavljam se na Danovu stranu. Podiem pogled ka KomandirkiDejmson, koja zuri u mene kao da mi ita misli. Nije mi ba prijatno.

Tomas mi ponovo dotie ruku.


52/219

Hej", izgovara. Dan ne moe doveka da se krije - dokopaemo se toguliara pre ili kasnije, i kazniti ga za primer. Ne moe on tebi da parira,pogotovo kad se zainati da neto istera do kraja."

Zbog Tomasovog ljubaznog osmeha oseam se jo slabije, i najednom

imam oseaj kao da to Metijas sedi kraj mene i govori mi da e sve biti uredu, da me Republika nee razoarati. Brat mi je jednom obeao da ezauvek biti uz mene. Skreem pogled s Tomasa ka oltaru, da mi ne vidi suzeu oima. Ne mogu da mu uzvratim osmeh. Mislim da se vie nikada neunasmeiti.

Hajde da zavrimo s ovim", apuem.


53/219

Paklena je vruina, ak i ovako kasno popodne. epam ulicama na obodusektora Alta i Vinter, du jezera pa ka otvorenom, izgubljen u gomili ljudi.Rane mi nisu sasvim zacelile. Nosim vojnike pantalone, koje mi je daoprethodni domain, i tanku majicu s kragnom, koju je Tes pronala ukontejneru. Kaket sam natukao do oiju i dodatno se zamaskirao povezompreko levog oka. Ono, nita neobino. Bar ne u ovom moru fabrikih radnikas povredama na radu. Danas sam sam - Tes se krije nekoliko ulica nie,

uukana na skrivenom simsu drugog sprata neke zgrade. Nema potrebe danas oboje izl

Legenda - Marie Lu.pdf

Documents

Transcript of Legenda - Marie Lu.pdf