72707058-Mircea-Eliade-Sveto-i-Profano (1).pdf

8/10/2019 72707058-Mircea-Eliade-Sveto-i-Profano (1).pdf

1/240

Biblioeka ELEMENTI1 Vilhelm Diltaj: PESNI KA IMAGINACIJA2. Ferian Brodel: DINAMIKA KAPITALIZMA

3. il Delez: FUKO4. J. G. Herder: RASPRAVA O PORG.KLU JEZIKA

5. Vladimir Jankslevi : IRONIJA6. .-P. Dimon: ANTI KA FILOZOFIJA7. .-P. Vernan: POREKPO GR KE MISLI8. an Odri: INDOEVROPLjANI9. an PiJa e: PSIHOLOGIJA DETETA10. V. fonHumbolt: GRANIIE DELO GVORNOSTI DR AVE11. Dejvid Hjum: O MERILU UKUSA

12. Gaston Ba lar: NOVI NAUNI DUH13. Emil Lask: FILOZOFIJA PRAVA

14. Pol Dil: SIMBOLIKA U BIBLIJI

15. Pol Dil: SIMBOLIKA U GR KOJ MITOLOGIJI16. V. Jensen / S. Frojd: GRADIVA

17. Georg Zimel: REMBRANT

18. .-P. Vernan / II. Vndal-Nake: MIT I TRAGEDIJA. I

19. . Bril: LILIT ILI MRANA MAJKA20. . Ruse: OBLIK I ZNA ENjE21. R. Legro: IDEJA HUMANOSTI

22. ak Buvres: FILOZOFIJA, MITOLOGIJA IGJSEUDONAUKA

23. V. Dimitrijevi : NEIZVESNOST LjUDSKIH PRAVA


2/240

24. F. Fire: RADIONICA ISTORIJE

25. P. Marti: PSIHOSOMATIKA ODRASLE OSOBE

26. G. Zimel: PROBLEMI FILOZOFIJE ISTORIJE

27. M. Dragi evi ei: NEOFOLK KULTURA28. an Ruse: NARCIS ROMANOPISAC

29. an Ruse: MIT O DON UANU30. Aljoa Mimica: POGLR.D UNAZAD31. Aleksis Fnlonenko: ARHIPELAG EVROPSKE SVESTI

32. an-Pjer Vernan / Pjer Vidal-Nake: MIT I TRAGEDIJA. II33. . Delsz / F. Gatari: TA JE FILOZOFIJA?34. Dominik naper: ZAJEDNICA GRA ANA35. J. J. Vinkelman: ISTORIJA DREVNE UMETNOSTI

36. F. Ni e: O BUDU NOSTI NA IH OBRAZOVNIHUSTANOVA

37. Remon Aron: DEMOKRATIJA I TOTALITARIZAM

38. Emanuel Levinas: ME U NAMA39. Ernst Kasirer: JEZIK I MIT

40. . Delez / F. Gatari: KAFKA41. Maks Veber: DUHOVNI RAD KAO POZIV

42. Mir a Elijade: SLIKE I SIMBOLI43. Karl Abraham: SPISI IZ PRIMENjENE G1SIHOANALIZE

44. Slobodan Bsljanski: POETIKA PRAVA

45. an- ak Ruso: OGLED O POREKLU JEZIKA46. Alnse Miler: DRAMA DAROVITOG DETE GA

47. Manfred Majrhofer: SANSKRITSKA GRAMATIKA


3/240

48. Teodor V. Adorpo: MINIMA MORALIA

49. Savo Lau evi: MILjENjE SVJEDO ENjE50. Milan Kangrga: NACIONALIZAM ILI DEMOKRACIJA

51. Edmund Huserl: PREDAVANjA O FENOMENOLOGIJI

UNUTRANjE VREMPNSKG: SVIJESTI

52. Mir a Elijade: SVETO I PROFANOU iriiremi

Roman Ingarden: POETIKA

S-53*10

a: svetoi

PROFANO

Preveo s fraicuskog ZORAN STOJANOVI Predgovor napisao SRETEN MARI IZDAVAKA KNjI ARNICA ZORANA STOJANOVI A SREMSKIKARLOVCI NOVI SADBiblioteka ELEMENTI 52

Korektor: Branko Lukan

SVETO I

PROFANOPreveo s francuskog ZORAN STOJANOVI Predgovor napisao SRETEN MARI


4/240

IZDAVLKA KNjI ARNICA ZORANA STOJANOVI A SREMSKIKARLOVCI NOVI SAD 2003

Mksea EIas1e Zasge e11e Rgo/ape Ed oph OaLj ags!, Rapz1972. 1957 u Ko^o I Ogp N, Nat ig

I InPd

S1R - Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske, Novi

Sad

821.135.1-96

ELIJADE, Mir aSveto i profano / Mir a Elijade ; preveo s francuskog ZoranStojanovi ; predgovor napisao Sreten Mari . - Sremski Karlovci ;Novi Sad : Izdava kv knjiarnica Zorana Stojanovi a, 2003 (NoviSad : Budu nost). - 223 str.; 18 s - (Biblioteka Elementi ; 52)

Arhajski ovek i mit: sgr 5-57. - Bibliografija.15V\ 86-7543-077-9

oSOV155.5K- 189952263

ARHAJSKI OVEK I MITMitovi, simboli... Oni su danas u centru mnogih poku ajatuma enja istoka oveka, dru tava, da se u prvi mah ini da je to


5/240

interesovanje specifikum na eg doba. A dovoljno je nro etati makojom g nakotekom, prelistati neku antologiju poezije, pa susrestisijaset mitolo kih motiva. Od Grka naovamo oni su na e tra-dicionalno duhovno, poetsko blago.

No, kao da se poslednjih decenija na odnos prema mitu izmenio,

a reklo bi se da i mitologije koje nas zanimaju vi e nisu iste.Nekada se mitologija, kao sastavni deo gr ke i latinskeknjievnosti, u ila u gimnaziji. Se am se profesora koji su, sastarinskom ve tinom pri anja pri a, znali da nas zabavljaju, povo-dom Homera, tragi ara, Ovidija, katkad i bez povoda,dogodov tinama ivota olimpijaca, smrtima i ra a- njimaDionizosa, mr njom Afrodite prema Narcisu, bezbrojnim zgodama

i nezgodama heroja i ostalim na ta su pesnici uzgred aludirali. Tamitologija je bila oba- veza kulturnog Evropejca. Od Virgilija do

nadrealista, evropska misao, evropska poezija, ne da se zamisliti

bez inspiracije simboli nih figura drevne Gr ke, kao uostalom, ibez mitologije-istorije oba zaveta. To pre- danje je bilo jedna od

osnova na ih itatogez.Za druge mitologije se malo znalo. Eruditi su se udubljivali u

induske kosmologije, otkrivali tajanstva sumerske i vavilonskemitoligije, tragediju Oziri- sovu, ali mi neuki smo gek polako

saznavali lepote tih egzoti nih svetova. ini mi se da mi je bilopreko trideset godina kada sam prvi put pro itao nekakvu krnjuverziju Epa o G game u, jedne od najuzbudlji- vijih tvorevinasvetske literature.


6/240

Literature... Nema sumnje, za nas su sve te pri e bile - literatura,njih smo i saznavali kroz lite- raturu; onakve kakve smo ih

saznavali one su i bile literatura. Uostalom, i Epo G game ujeepska poema. Danas nam vels, s prekorom, da je i na e znanjeinduske mitologije, na osnovu u enih tekstova devetnaestog ve-

ka, isto tako samo literatura, da su Ra ajana i Pu- rana, naprimer, epske pesme, pa, dakle, ne pravi mitovi - ve delarelativno kasnog porekla, sro ena pod je- l gasti kim uticajem,daleko od prvobitnih, pravih mitskih izvora. Mitolozidevetnaestog veka, veli antropolog Hokart, zadovoljavali su se da

publikuju mitove koji su bili najbli i na em gr kom modelu, to jestmitove koji ine homogene pri e sa izvesnom umet- ni kom

vredno u. Sve ostalo je za njih bilo gomila gluposti, dostojnavrludastog duha svenggenika. Arti- sti ka tiranija Gr ke tako jevelika da eruditi zapostavljaju dosadne tekstove prosto-naprosto

zato to su istiniti, pggo se, prozai no, tiu hrane, zdravlja, plod-nosti jednog naroda. Misterij, fantastika, eto ta osi- gurava uspeh

jedne mitologije! Moda. Ali, mada danas antropolozi nalaze pre- ih razloga da se

bave mitom, ni literatura - ja bih rekao poezija - nije zaodbacivanje. I sveden na lite- raturu , mit, a posebno gr ki iprednjeazijski, neza- menljivi su podsticaj na oj ma gi a i mnogimitovi, ranije nam potpuno nspoznati - recimo afri ki ilimelanezijski - isto su tako poetski lepi kao i na i drevni. Ma ta je,ipak, izvor na ih mudrosti; nije za odbacivanje.


7/240

No, za modernot antropologa, mit je, ipak, ne to drugo iako,uprkos Hokartu, mo da jo tajanstvenije, zagonetnije no to je zanas bio. Evo jedne novije definicije mita: Mitovi razvijajustrukturirane, naj ee kulturno specifi ne zajedni ke semanti kesisteme, koji osposobljavaju lanove jedne kulturne oblasti da se

uzajamno razumeju i da se sna u pred nepoznatim... Mitovi subesede koje se stilisti ki daju definisati, a izra avaju sna nekomponente semanti kih sistema . Ova definicija - Marandova -sa neizbe nim savremenim nam argonom, ako joj se doda i onaKasirerova, da je mit formulacija radikalne me- tafore , mogla bi,na prvi pogled da kazuje da je mit i danas shva en kao svojevrsnaliteratura, svojevrstan literarni rod, jer ta je literatura ako ne

semanti ki sistem , radikalna metafora , sna na komponentarazumevanja . U stvari, nije tako. Re je u ovoj definiciji odrutvenoj organizaciji i o religiji, a semanti ki sistem zahteva,kao svoj klju , ne poetski do ivljaj, ve strogi metod lingvisti keanalize.

Uz to je mit, ukoliko i literatura, pre svega usmena re , izrazkultura bez pisma, sa njihovim verovanjima mitskog karaktera ,

to jest religioznim predstavama o vezama, kako bismo ih midanas nazvali, prirodnih i natprirodnih pojava, vrlo esto spojen saritualom, drugim re ima, vie-manje ma ijskom tehnikom prido-bijanja sklonosti natprirodnih sila. Otud se danas izu avanjemitologije oslanja pre svega na etnologiju, nauku o ostacima ranih

kultura naroda bez pisma. U na e doba e radovi etnologa,


8/240

Frejzera, Frobenijusa, Mosa, Dirkema koji pi e studiju oElemeptarnim oblicima religije oslanjaju i se na etnolo kimaterijal o ivotu i obi ajima uro enika Australije, ija jedrutvena i materijalna kultura na stupnju paleolit- skog oveka,inspirisati ak i metode istra ivanja jelinista, pa emo tako dobigi

dela jednog Kuka o Zevsu, D ejn Harisonove o ranoj gr kojmitologiji, dok e u Francuskoj Detjen ili Vernan, slu ei seadaptira- nim Levi-Strosovim sistemom tuma enja ameroindi-

janskih mitova, otkriti takve suptilnosti u drevnoj f koj mitologiji, okojima moji profesori nisu ni slutili.

Dok smo kod Grka pred mitom i poezijom naj- kulturnijeg narodasveta , onog koji je stvorio na u evropsku ekskluzivnost -

filosofiju, i postavio temelje one druge - egzaktne nauke, dotle suetnolozi naj ee imali posla s kulturama divljaka, kako suEvropljani nazivapi etnije koje je kolonizacija ot- krivala od

Kolumba naovamo, sa kulturama nama sasvim nepoznatim,

najee tehni ko-ekonomski slabo razvi- jenim, primitivnim. Tekulture kolonijalnih naroda s po etka su izu avali hri anskimisionari, skloni, sa visine svoga pravoverja, da u verovanjima

uroe- nika vide samo zablude naivnih neznabo aca , a taj stavsu imali i mnogi me u prvim etnolozima, pa i sam veliki Frejzer.Veoma postepeno se probijala svest o samobitnom zna aju tihkultura, a tek odskora, otkako su dekolonizacija i ose anje kriviceEvropljanina, otkako su odnosi u svetu razbili, ako i ne sasvim,

na prepotenggni evrocentrizam, sve vi e ih je koji u tim divljim


9/240

kulturama naslu uju i otkrivaju op te ljudske vrednosti, sasvimorigiialne, koje nama esto ne-dostaju.

Po elo je to sa umetno u, kao i uvek, i poznato je kakav je biorevolucionarni zna aj crna ke umetnosti. Danas imamo puno

studija o tim narodima, koje esto pokazuju koliko smo mi, uizvesnim stvarima, divljaci u pore enju. Otud sada nedoumicakako nazvati te kulture. Nekada, za Montenja i Rusoa, i za njihove

naj- vatrenije apologete, divljaci nije izgledalo pe- jorativno. Saddivlje vie ne ide. Jedno vreme je preovla ivao izrazuroenici, ali to ne zna i nipgga. Svi smo mi, bar doskora, doovih poslednjih seoba naroda i vrtoglavih urbanizacija, hvala

bogu, negde uro eni. Neki upotrebljavaju izraz primitivac , ali nion, sa svojim dvosmislenostima, nije adekvatan. S jedne strane,

on zna i nerazvijen, priprost, jednosta- van, to te kulture nikakonisu. Ni ta kompliko- vanije od ljudskih odnosa u najprimitivnijoj od svih kultura, u kulturi australijskih uro enika, ni ta rafinovanijeod jezika nekih drugih, od jezika Dogona, na primer. S druge, pak,

strane, primitivan zna i prvo- bitan, na izvoru, i uzev u obzir

izvesne injenice, neki su skloni da taj izraz prihvate ba u tomzna enju: ove anstvo je pro lo kroz faze paleolitikuma, neo-litikuma, itd., sa manje-vi e odgovaraju im dru tve- nimorganizacijama (rodovi, bratstva, plemena, itd.), a narodi o kojima

je re nalazili su se doskora u jednoj od tih faza razvoja. Odatle pado zaklju ka da se nalazimo pred prvobitnim oblicima dru tva


10/240

uop te, religije uoppgge, samo je jedan korak, a kako je evropskamisao, bar u devetnaestom stole u, bila sva u znaku jedno-smernog evolucionizma, etnolo ki nalazi su podvrg- nuti na ojshemi stepenastog razvoja, pa su mnoga primitivna plemenaposmatrana kao fosilni ostaci od nas prevazi enih perioda. Tako

smo dobili, kao momente op te evolucije ove anstva, go sereligije tie, preanimiste, animiste, feti iste, itd., sve do na eghrianstva, a, eventualno, i do budizma.Meni se ini da je to shvatanje prsbrza ekstra- polacija evropskograzvoja i da ga treba, ako ne ba sasvim odbaciti, a ono tretiratisa mnogo rezervi. Svi ljudi imaju iza sebe iste milione godina

razvoja, od primata naovamo, otkako je po eo proces

hominizacije na ih prairedaka, otkako je bi e iz kojeg e oveknastati po elo da upotrebljava oru e i da muca ne to to e sekod svih razviti u udo jezika. Primitivnost ggrimitivnih je, presvega, relativna nerazvijenost materijalne kulture, koja nije sva

kultura, a nedostatak pisma, sa kojim - po evropskim, ali isklju ivoteh- ni kim kriterijima - po inje istorija, nikako ne zna- i inedostatak sgvarne istorije, to jest mena, razvoja i sl., pateza

Levi-Strosa o vruim i hladnim kulturama, to jest o etnijamasa istorijom i etnijama bez istorije, samo je r Ljezepa od istorijeumornih Evro- pljana. Ma koliko plemenske organizacije dr ale dotradicije i sama tradicija evo:guira; mi ak i kod au- stralijskihplemena, ija je ritualna uko enost vrlo stroga, a materijalnakultura jo paleolitska, nalazimo u mitovima se anja na radikalne


11/240

drutvene promene. Uostalom, uprkos sli nosti, razlike izme utih kultura, i kad su na istom materija nom nivou, jesu bitne, pa im

je zajedni ki imenitelj ne to suvi e op te i apstraktno, a verovanjeu jednoliki razvoj nedokazivo. Najvi e je, mo da sli nosti uosnovnim simbolima, ali ne i u onom go se iz njih izvodi. Broj

simbola je ograni en, za sve postoji brdo, mesec, voda, ena islino, ag razlika izme u, recimo, nekih afri kih civilizacija iameroindijanskih je isto tolika kolika izme u afrikih i na e.Nema nikakvog razloga, veli Herskovic, da ma i jednu jo ivuljudsku grupu smatramo kao savremene nam prapretke .Ta no je samo, pa i to ne bez iznimke, da su kulture kojima smoskloni da pridamo epitet primitivan ku.tgure usmene misli i

poezije, gde su verovanja, po- gledi na svet, dru tveni propisi iostalo, formu- lisani naj ee u pri ama koje nazivamo gr komre ju mit (to bukvalno zna i pria), kao da su mitovi esto - ali ne,kao pggo to tvrde neki etnolozi, uvek - usko povezani s ritualima,

sa verskim obredima; to je razumljivo, ako se uzme u obzir da jereligija pro imala sav dru tveni ivot, da se ona izra avala uritualima i da je valjalo nekakvom pri om - mitom re i smisao

rituala. A kako je mitova irom sveta bezbroj, pa se i danasstvaraju novi, ili se nrekrajaju stari, to su mnogi do li do zaklju kada bi izu avanje sistema mitova - jer sve to je proizvod ljudskogduha uklapa se na ovaj ili onaj na in u nekakav sistem, akonikako drugoja e ono kao proizvod jednog duha i njegovih zakonastvaranja da bi, velim, izu avanje mitova pojedina nih zajed-


12/240

nica, kao i njihov komparativni studij, dozvolio da se otkrije to-tao oveku uop te, a posebno o njegovim religioznim shvatanjima.No, kad se u tom cilju mit po eo izbli e ispi- tivati, postavio seproblem ta je zapravo mit, po emu se on razlikuje od drugekakve mapggovite pri e, i ini mi se da je taj problem do danas

ostao nere en, a verovatno je i nere iv. Parafraziraju i ono tosveti Avgustin veli za vreme, moglo bi se re i da mi nekakonaslu ujemo ta je u u em smislu mitsko u jednoj pri- i, impoku amo da o tome podrobnije promi- slimo, sve izmi e, todokazuje da je na a intuicija mita, isto kao i na a intuicijavremena, vrlo konfu- zna. Moe se re i, veli Kirk, da je prirodamita, uprkos milionima tampanih re i koje su mu posve- ene,

vrlo sporan pojam . Meni se ini da je razlog to se mit ne dauhvatiti i definisati dvojak; mit je, vi e no neki drugi proizvod duha,proizvod ma te, a ma ta skaku e udljivo, ona je garant na ihnepredvidivih sloboda. I drugo, nau nici i mislio pre svega te eda mit svedu na svoj sistem. Od K. Milera do Frojda, Junga,

Levi-Strosa, mit je prisiljavan da se povinuje, da bude milerovski,

frojdovski, jungovski, strosovski. Dokaz njegove slobodne

dovitljivosti je i injenica da je on u mnogome to i bivao. Iz prostograzloga to je mit - mitsko bi e, pa mo e da poprimi razne oblike,a da ostane to jeste i da se, na kraju balade, izmigolji iz sistema iopet slobodno zaigra. ekspirov Puk je mitsko bi e.Vele da se svaki filosofski sistem izgra uje ne- giraju i sve druge.Sa antropolo kim sistemima je isto tako, a ako tome dodate da su


13/240

antropolozi, kao i fi- losofi, ubedljiviji u kritici drugih no u

argumentima svoje teorije, nije udo to je jedan odnajeminentnijih savremenih antropologa, mislim Evans Pri ard,ako ne Redklif-Braun, izjavio da sve to je do danas utvr eno natom polju, osobito to se religije ti e, valja baciti u staro gvo e i

poeti iznova. to bi bila grdna teta, jer su mnogi, po ev od Vika,a i pre njega, pa sve do Mosa, Dirkema, Levi-Strosa, irara itolikih drugih, pa i starog Frejzera, rekli divnih i neophodnih stvari i

o mitu i o religiji. to su im tvrdnje tako jednostrane i protivre ne,to nije samo zato to su ljudske istane po samoj prirodi svogizvora relativne i parcijalne, ve i to je i sam mit neobuzdanoraznolik. Rekao bih, ipak, da je za poslednjih stotinak godina

uinjen ogroman napredak. Kao da se danas o mitu zna tolikomnogo stvari da svaki od njegovih likova omogu uje izgradnju

jedne teorije koja otkriva jedan od vidova mita. Mali- novski ima

pravo da tvrdi da su mitovi arteri primitivaca, Dirkem iRedklif-Braun da su mitovi i rituali temelj kohezije dru tvenihgrupa. U tom smislu je Dimezil uspeo da analizom mitova

rastuma i trostepeni ideolo ko-dru tveni sistem Indoevro- pljana.

Frojdova teza da je mit sa uvan ostatak iz infantilnog dru tvenogivota naroda, a da je san mit individue , omogu ilaJe mnogeprodorne analize, mada mi se ini da je ljegovo shvatanje da seklju mitologije nalazi u neurozi, da je mit neuroti nakompenzacija e- lje, preterano jednostrano. Ima mitova koji su,kao i svaka mapgga - pa i poezija - izraz na ih elja u kojima


14/240

nema ni eg opsesivnog ni neuroti nog. Ni ta zdravije od zdraveelje. Po Levi-Strosu, mitovi su izraz de- terminisanogfunkcionisanja ljudskog duha, to je bar donekle prihvatljivo. Usvakom slu aju, strogost strukturalisti ke analize mita otkrila jeblaga poezije tamo gde bismo ih pri nekriti kom itanju teppso na-

li, mada mi se ini potpuno neprihvatljivim njegovo isklju enjerituala i religioznog uop te iz analize mita, isklju enje koje je,verovatno, posledica mate- matski nemerljivog tih oblasti. Ko

studira problem svetog, ne e na i nita kod Levi-Strosa.Za negda nje u enike klasi ne gimnazije, novo je pri svemu tomeda mnogi mitovi, koji danas u tuma- enjima u enih imajucentralni zna aj, esto ne sadr e nikakve manifestne poetske

vrednosti u onom smislu u kome je sadr e mitovi koje smo nekadupoznavali. esto su to vulgarne pri e u kojima se iz mita u mitponavlja ista banalna intriga, i potrebna je sva ingenioznost

strukturalisti kog metoda pa da se iz hrpa vrlo smr- dljivihpojedinosti iscedi mirisna kap poeti nog. Uostalom, manifestnitekst uglavnom nije vi e ni shva en kao zna enjski, njegaanalitiar esto i ne uzima u obzir. Moram priznati da za mene,

diletanta ka- kvog me bog dao, bar van tih u enih rasprava, mit,kao delo ma te, to jest kao poezija, i dalje ne to zna i u osamimog odnosa s njim. Verujem da bi se dala sastaviti debela

hrestomatija mitova sveta, koja bi se itala sa istim u ivanjem kaoi kakva angologija svetske poezije.

Jo i ve im, mo da, jer su mitovi prevodivi.


15/240

*

* *

Oblast istra ivanja koju su savremena shvatanja mita obnovila, jeste istorija religije. Naravno, i tu su antropolozi neslo ni,Levi-Stros je jedan od onih koji vezu izme u mita i religije potpuno

ignoriu, ali o i- gledno je da mnogi mitovi govore o bogovima ihsrojima, o tabuima i njihovim prekr ajima, o natprirodnimdogodov tinama me u obi nim smrtnim, to sve spada, ipak, uoblast religije, na stranu injenipa da su mnogi mitovi uskopovezani sa ritualima, to jest sa verskim obredima. A kako je

ljudska religioznost, ve po samoj definiciji, obavijena tajanstvom,to joj se poku ava na i odgonetka kod prvobitnih , kod naroda

mita.Otkako postoji pa doskora, ove anstvo je teme- ljilo svoje normena religiji, na religiji u tako dis- paratnim oblicima da je potreban

prilian napor uop tavanja da se iznad svih njih stavi zajedni kaeti- keta religija. Ali svaki dru tveni poredak se na njojzasnivao, svaki iole va niji individualni in na nju se pozivao;religija je bila ovekov pogled na svet, kriterij vrednog i

nevrednog, dozvoljenog, a jo vie zabranjenog. U istorijiove anstva mi smo, verovatno, prvi koji ivimo u potpunosvetovnom, desakralizo- vanom svetu; bar za ve inu nas ma ijane prethodi vi e svakom na em pothvatu, na i zakoni se retkopozivaju na boga, a i kad se pozivaju, to je ista formalnost; vera,ukoliko jo postoji, ne vr i vie svoju glavnu funk- ciju


16/240

uspostavljanja i odr anja dru tvenog poretka, ona je postalaprivatna stvar pojedinca. ta ove anstvo s tim dobija u svojojslobodi, ta, eventualno, gubi u drugom emu, ta je odpraiskonskog religioznog jo u nama i kad smo potpunoareligiozni, kao ja, na primer, i kad nam je i sama ideja boga, kad

poku amo o njemu da razmi ljamo, postala - nepojmljiva, aapsurdna i po- misao o ljubavi prema bogu, naro ito na em,mono- teisti kom, o ljubavi prema ne em tako zastra ujuimonom i, po definiciji samih teologa, neshvatljivom, ljubav premapeih a zsopsI , kad i sam hri anski teolog Paul Tilih, u deluHrabrost biti, tvrdi da j e za oveka nepodno ljivo da se ose aneprestano pod ap- solutnom kontrolom takvog mo nika koji

svakog asa zna sve o tebi i mo e sve sa tobom. Istina,antropolozi tvrde da je bog uo nte kasna i u osnovi sekundarnanojava, da je religija mnogo slo eniji i nama prisniji komg eks i danam se valja, da bismo otkrili njeno pod- zemno delovanje na nas,

vratiti do prvobitnih ovekovih verovanja i do na ih prazaborava,do iskonskih mitova koji, kao i na a ma ta, i jesu tu da isto tolikoskriju koliko i otkriju. Otud je Frojd, detekgiv skri- venog u psihi,

eleo da, u koli za psihoanalipgi are,izuavanje mita bude obavezan predmet.*

* *

Teorije o nastanku i razvoju religije, od Vika naovamo, misaono

su neobi no inspirativne, mada se me u sobom vrlo esto


17/240


18/240

stano ponavlja razlaganje o otkrovenjima koJe Je do i- veo i iveoprimitivni ovek, a koja su, tokom razvoja istorije rel igije, skorosvuda, izopa avana, preina a- vana, sofisticirana, dok ih danasmi, zapadni ljudi, u svom neverju, nismo sasvim, ili skoro sasvim,

isti- snuli iz svoje svesti. Te rasprave su vrlo itane, izdaju se na

mnogim jezicima, u d epnim izdanjima, to e re i u velikom brojuprimeraka.

17

Elijade ima retko preimu stvo da je nriznat na- u nik, ef katedreza istoriju religije na ikakom univerzitetu, vrlo vengg i zanimljivpisac, i u isto vreme propovednik jedne vere. On svojim

kolegama, istori arima religije, prebacuje to studij smatraJu

svojim ci1>em. a ne sredstvom preobra aja pomo u uvo enja uzapadnu misao i ivot onih egzistencijalnih situ- acija koje sunekada proizvele kulturne fenomene - kroz mit i simbol - arhajske

religije, arhajskog do i- vljaja svetosti sveta, to jest arhajskihhijerofanija. Ma kakvu da je igralo ulogu u pro losti, veli on, kom-parativno prou avanje religije odigra e kulturnu mi- siju najve egzna aja u bliskoj budu nosti... Iz susreta primitivne religije i

zapadne svesti nasta e druga renesansa 3. Zapadni ovek jezabludeo, hri anstvo je izvitoperena religija, religija palogoveka , Evropa je zapala u te ak kulturni provincijalizam i

jedino prihvatanje i aktuelizovanje do ivljaja arhajskog NotogeI&oz a, koji su, bar delimi no, sa uvale do danas isto nereligije, mo e imati revolucionaran zna aj za zapadnog oveka ,


19/240

stvoriti uslove spasonosne pla- netarne kulture , noveperspektive na svim poljima dru tvenog ivota, religije, filosofije,umetnosti.

Ova shvatanja danas nisu tako osamljena kao to bi .mogla

izgledati, mada su ekstremna za jednog zapadnog nau nika. A oduticaja kojima je Elijade podlegao - mi- s lim na uticaje zapadnih

mislilaca, jer, kao to emo videti, kod njega postoje i drugi -najupadljiviji je uticaj Junga. Elijade to energi no pobija, kao,uop te, uticaj ma kog pravca psihologije dubina, ali, ako je,moda na samom po etku, u pitanju slu ajna podudar- nost,kasnije je oslanjanje na Junga sve eksplicitnije, mada u svom

shvatanju arhetipa , kao osnove i izvora egzistencijalnog,Elijade ide dalje od Junga, do zaklju- aka koje se Jung ne biusudio da prihvati.

Kao Elijade, a mnogo pre njega, i Jung veruje da je za zapadnog

oveka spas u ponovnom otkri u drevnih arhetipova simbola, ion je fasciniran tajanstvenim is- to njakim oblicima misli ireligioznih disciplina, joga-u enjem, alhemijom i sl. Kod Junga se

ljudska psiha sastoji od dve oblasti: svesne i nesvesne, od kojih jeova poslednja va nija, jer sadr i bigne elemente li ne i zajedni keistorije ljudi, kao uro eno, nasle eno od prvobitnog oveka,kolektivno nesvesno, sastavljeno isklju ivo od arhetipova , kojisu neposredno nesa- znatljivi, ali se manifestuju kao simboli i

slike. Tipi ne rsakcije na osnovne situacije, arhetinovi su u malom


20/240

broju, ali mogu da proizvedu bezbroj izraza, kako u snovima tako i

u ma tanjima. Htev i da ivi potpuno svesnim ivogom, moderniovek je odbacio bolju polovinu svog bi a, ono praiskonsko, gdese nalaze arhetipska re enja njegovih muka.To su, uglavnom, Elijadeova shvatanja: Na svim nivoima

ljudskog iskustva, veli on... arhetipovi jo uvek daju smisao ivotai stvaraju kulturne vrednosti... Ma koliko bio ina e slobodan, ovekostaje uvek rob svojih arhetipskih intuicija, koje su formulisane u

trenutku kada je ovek prvi put spoznao svoje mesto u kosmosu .Svejedno da li je dana nji ovek toga svestan ili nije, da li ihrazume ili ne razume, izvesni simboli i mitovi ive u njemu i igrajuodluujuu ulogu. Kod modernog oveka, koji se proklamuje

areligioz- nim, religija i mitologija su se sklonile" u tminenesvesnog... U najboljem delu svog bi a on uva uspo- menu [naiskonske mitove]... Svetovni ovek je potomak Ioto geI^ hit, i onne mo e da izbri e vlastitu istoriju, to jest pona anje vlastitihpredaka...

Ali, Elijade se razlikuje od Junga po ne em to je, za njega, bitno:mitske slike i figure mi danas do i- vljujemo nesvesno, a u stvari,

mitologije nisu proizvod nesvesnog, jer na in bivstovanja mitaba se i sastoji u tome da se on otkriva kao mit, to jest onnajavljuje da se nenggo manifestovalo na paradigmati anna in... Jer, religija je paradigmati no, uzorno re enjeegzistencijalne krize . Re enje dato van istorije, van ljudskog -istorijskog vremena, u trenucima otkrovenja vi ih bia, i dana nji


21/240


22/240

analiza . Prvi religiozni do i- vl>aj sveta ne samo to nijeprojekcija nesvesnog, ve je ne to mnogo vi e od svesti, ne toto svest prevazilazi. On je, kako veli Elijade, (gapzsotGoiz, ne sovu, ve s onu stranu svesti, on je nadsvestan . Postoji, istina,izvesna oblast nesvesnog kojom vladaju arhetipovi, ali

arhetipovi, po Elijadeu, vladaju isto tako i sve u, a naro itonadsve u (Ca sopzs izpebb), religioznim, svesnimdoivljajem sveta; postoje mno- gobrojne varijante istihkompleksa simbola, beskrajan niz oblika, koji na razli itimnivoima: sna, mita, rituala, teologije, misticizma, metafizike i dr.,

poku- avaju da realizuju arhetip; postoji strog logi ki princip kojideluje pri proizvodnji mitova kao i drugih tvorevga duha, a na i

simbolizmi imaju svoj najvi i izraz u religioznom nadsvesnomdoivljaju. Oni su, ne proizvodi ljudskog duha, ve otkrovenje, oniukazuju na ne to to oveka prevazilazi, to od oveka ne dolazi,na hijerofaniju, ovozemnu manifestaciju svetog. Neto to nepripada ovom svetu manifestuje se na apodikti an na in, ucrtavanam pravac, odlu uje o na em pona anju . Otkrovenje jeshva eno, kao vrhovna spoznaja i zakon, u striktno religioznomsmislu: kao fakti ko otkrovenje ve nih istina od stra- nenatprirodnih sila, bogova i Boga. Mitovi su oblik tih otkrovenja, ne

ne to to bi arhajski ovek smatrao ogkrovenjem, ve to to jeste.Kosmogonijski mit - a za Elijadea, koji se u tom razlikuje oddrugih antropologa i istori ara religije, samo su kosmogonijskimitovi pravi mitovi - u isti mah je otkrovenje izbijanja te totalne


23/240

stvarnosti to je kosmos, kao i njen ontolo ki reim: on ka e ukom smislu svet jeste... Mitovi otkrivaju strukturu stvarnosti... Ali

ontofanija uvek implicira teofaniju. Svet su stvorili bogovi ili

polubo anska bi a. Otkrivaju i istoriju onog to se zbilo t ogetroge, mit otkriva u isti mah fakti ki nastup svetog u svet .

Elijadeova shvatanja svetog, simbola, mita, rituala, zasnivaju sena ne em to on naziva arhajska ontologija , koja je, po njemu,

jedina prava ontologija, pravo otkri e Bia, shvatanje bi a istvarnosti koje mo emo spoznati iz pona anja ovekapremodernih dru- tava, to jest, pre svega, arhajskog oveka .Taj ovek Ioto geI%10 5, jeste jedini ovek u punom smislu, anjegovi mitovi, njegove hijerofanije, nisu manifesta- cije

boanskog samo za one koji u njih arpop veruju, ve su oni to ustvari; hijerofanije su zaista otkrovenja vi ih bia. Samastrukgura sveta odr ava iru uspo- menu na vrhovno nebeskoBie. Kao da su bogovi tako stvorili svet da on ne mo e a da neodra ava njihovo postojanje . Otud se i Bi e, po Elijadeu,manifestuje samo u svetom. Naravno, kao ni za

Jga sopbs pebb, tako ni za hijerofanije ni za otkrovenja,stubove njegovog shvatanja sveta, Elijade ne mo e da pru inika- kve empirijske, opipljive o iglednosti; otud kod njega imamo,vrlo blago re eno, jednu sasvim apriornu on- tologiju.Jung je ovde doveden do krajnjih konsekvencija. I Jungovi

tekstovi, kako veli jedan kriti ar, bez ikakve dvosmislenostiponiru u najokultisti kiji spiritua- lizam , ali Jung, ipak, odstupa


24/240

pred izvesnim krajnjim zaklju cima. Elijade ne. On je bez zazoraizraziti mistik, i to mistik arhajske religije , religije prvo- bitnogIoto geI&oziza, o kome se danas vrlo malo zna, o ijoj sereligijiiita ne zna. Ovo je utoliko udnije to je on erudit od imena. Osimnjega, ne znam nijednog u enog oveka, a ni neu enog, koji bi

prihvatio meta- fiziku oveka kamenog doba. Jer, kod Elijadea je nri svemu tome uvek re o nekakvoj metafizici, nekakvojontologiji koja se ne dokazuje, ali kojom se dokazuje. On senegde poziva na Platona i njegove ideje, ali bez razlaganja.

Elijadeov metod izu avanja je svojevrsna herme- neugika, to jestneka vrsta puicionizma, koja, kao i ve ina intuicionizama udrutvenim naukama, vi e otkriva apriorne stavove

intuicioniraju eg, nego in- tuicionisan predmet. Za Elijadea germinreligije o- zna ava ne to sasvim jednozna no, za njega surealnost ili su tina koju taj termin imenuje intuitivno odredive .Otud odbacivanje svakog poku aja bli eg fiksiranja. Ne verujem,veli on, da valja po eti sa definicijom religioznog fenomena. Samou prou a- vati razne hijerofanije, uzev taj izraz u naj irem s.mi-slu, kao ono to manifsstuje sveto . Ali, za nauku su danasreligiozni fenomeni i njihov glavni izraz, sveto, naro ito unjihovim po ecima, najtvrdokorniji problemi. Gu se nastupakrajnje oprezno. Po uvenom fenomenologu religije, Van derLeuvu, tu su pojmovi apsolutno neodre eni, a na po etku nema nibogova, ni heroja, ni nekih jasnih religioznih ideja o svetom i

profanom. U prvim manifestacijama onog to mi danas nazivamo


25/240

sveobuhvatnim terminom, religija je pojam mana, neuobi ajenamo koju poseduju odre eni predmeti ili ljudi. Ni ta vie. KodElijadea je tu od iskoni a rpop sve to karakteri e kasne religije,klasi ni pojmovi bogova, heroja, hijerofanija itd. Veli: Uze u tajizraz u naj irem smislu, kao ono pggo manifestuje sveto . Ali

danas ni tri antropologa nisu slo na ta je sveto. To je ono pggo je suprotno profanom , veli, banalno, Elijade, i dodaje: im sepo- ku a da se defini e priroda... te suprotnosti, nailazi se natekoe. Drugi da, i to na goleme, Elijade ni najmanje. Zanjegaje, bez ikakvog problema, sveto ono to je arhajski ovek to (e roge saznao otkrovenjem od vi ih sila, uvek to i otprve to.Da i ne spominjemo ranije autore, u novije vreme je o svetom, od

Rudolfa Otoa i mladog Ro e Kajoa do danas, do irarovog delaNasil,e i sveto, napisano na stotane i stotine rasprava u kojima

se poku ava bar donekle razjasniti taj fantasti no dvosmislen ikonfuzan fenomen sa hi- ljadu lica i nali ja, da se shvati za to jesveto sad isto, sad ne isto, sad tabu, sad obavezno, za to

je ista stvar as svetovna, as sveta, za jedne svetovna za drugesveta, za to su ljudi za sveto povezag svoje najsvirepijeobiaje ubijanja, silovanja, svetogr a, ro- doskrnavljenja i sl. To sukljuna pitanja budu eg, bar delimi nog, razja njenja zagonetketa je ovek. Ali kod Elijadea, tu zagonetke nema.

Ako nas i ostavlja pri na oj ei pggo se su tin- skog ti e, Elijade je neiscrpan kad razvija svoj intui- givni uvid u svet religije. esto ineobi no zanimljiv. Kao i Jungova, i Elijadeova dela se itaju bez


26/240

predaha, gomilaju se poeti ni podaci, sistem prvobitnih ot-krovenja razotkriva se kao divna bajka. Ni ta uzvi enije niblaenije od religioznog do ivljaja arhajskog oveka , kako gaElijade zami lja: svojevrsna misti na participacija oveka uboanskim manifestacijama. Tri su bigne kategorije te

participacije: simbol, mit i ritual. Simbol je u osnovi svake hije-rofanije, svega mitskog. On otkriva sveto, ili kosmolo kustvarnost, a arhetipski simboli, na kojima se svi drugi zasnivaju,

imaju manje-vi e isto zna enje za celo ove anstvo. to je i opetJungovo shvatanje, donekle, sa kolebanjima, i Frojdovo, koje

dozvoljava Eli- jadeu da ne vodi ra una o kontekstu, o specifi nimdrutvenim i prirodnim uslovima koji sveop tim simbolima, kao tosu voda, mesec, ena, daju posebno zna enje. Mitski simboli suslini homofonima. I kod njih se smisao dobija tek iz njihove vezesa oko- linom , veli jedan antropolog. To je mi ljenje i Her-skovica i mnogih drugih. Elijadea ne. to mu, sasvimkonsekventno, dozvoljava da religiju arhajskog oveka shvatikao univerzalnu: ako je mit kosmi ko otkrovenje vi ih sila, onomora biti svuda isto, kosmos jejedan.

Isto tako, iako su mitska otkrovenja i svesna, pa ak i nadsvesna,Elijade tvrdi da injenica to ne samo desakralizovani moderniovek, ve eventualno, i arhajski Noto geI^oziz, ne razume nekesimbole, nikako ne obezvre uje njihov zna aj. Simbolizam nezavisi od toga da li je shva en ili nije, on ostaje postojan uprkossvim izopa avanjima, on odr ava svoju strukturu ak i kad je


27/240

odavno zaboravljen . to zna i da simboli, oni arhajski, vladajuovekom jo i danas, mada smo mi toga nesvesni. Sveto imaontolo ki status: ono jedino otkriva Bi e. iva svest hvatastvarnost kroz simbol, pre svakog razmi ljanja, a simboli su uvekreligioznog karaktera, oni uvek zna e preobra aj sveta u ontolo ki

realne strukgure i oblike .Mitovi su hijerofanije. Oni otkrivaju sveto, to jest jedino stvarno. U

kasnijoj zajednici, mit je sveta tradicija prvobitnog otkrovenja, pa,

dakle, jedini uzor

Jvudskog pona anja. Elijade je apsolugni tradidiona- lista. Istina,uprkos injenici da bezbroj mitova to nisu, za Elijadea je mit mitsamo ako je kosmogonski, mit o nastanku sveta kakav jeste, ili

bar ako je u vezi s njim. A kosmogonija mita je u isti mah i

ontofanija , to jest izbijanje stvarnog, izbijanje Bi a u svet, kaoto je uvek i hijerofanija. Mit pri a kako je svet ustanovljen kaostvarnost kroz sveto, koje je krajnji uzrok realne egzistenpije ,

jer sve ostalo je iluzija, Maja, kako bi rekli Indusi. Mit je pria oonom to se zbilo o Getroge, o onom go su bogovi i bo an-ska bi a u inili na po etku vremena, koje je, ne vreme istorijsko,pa dakle, potpuno iluzorno, ve vreme sveto, pa, dakle, jedinostvarno. Mit je istina zato to govori o delima ustanovljuju ihbogova, on je paradigma. ovek postaje u pravom smislu ovekpo- vinuju i se u enju mitova, to jest podra avaju i bo- gove .U tome je i spasonosni zna aj rituala. Svaki ritual ima bo anskiuzor . Svaki ljudski in je delo- tvoran ukoliko ta no ponavlja in


28/240

koji je na po etku vremena izvr io neki bog, heroj ili mitskipredak . I to je dobro, MISJ arhajski oto geI&oziz, odnosno mi-sli Elijade, jer to ljudi ine po svojoj inicijativi, to ine bezmitskog uzora, pripada sferi profanog: otud je to ta ta i iluzornadelatnost, i, u krajnjoj analizi, nerealno. Ukoliko je ovek

religiozniji, on ima utoliko vi e paradigmatskih uzora... on utolikovie ulazi u stvarnost . Mo rituala je ogromna. On ne samo toregeneri e individuu i dru tvo, on re- generi e i samo vreme. Krozritual ovek izlazi iz ru ilakog svetovnog vremena, iz trajanja, iulazi u isto i sna no sveto vreme prapo etka , u vreme obilja istvarala tva, u realnost.Paradoks Elijadeovog dela jeste da ga pi e duboko religiozanvernik nekakve, kako on tvrdi, prareligije arhajskog oveka,oveka kamenog doba, a potpisuje utledan nau nik dvadesetogveka. ta on kazuje o raznim simbolima, o simbolu jajeta, vode,meseca, o ahj$ tipsN i sl., neobi no je zanimljivo, esto i nau nofundirano, a problem je ta on iz toga zaklju uje. Elijade je feno-menolog religije, ali ljegova fenomenologija je u naj- u oj vszi snjegovim apriornim, potpuno proizvoljnim ontolo kim postulatima, pa ako se elimini e ta ontologija, pada u vodu i sveostalo: i transistorijske religiozne strukture , i pojam(gaphsopzao pezz, i smisao svetog, kako ga Elijade shvata: kaootkrovenje, u punom religioznom smislu, Bi a, Stvarnosti, Smisla,itd. Ostaje svojevrstan mistik, za koga bez religije, i to isklju ivoarhajske , nita na ovom svetu nema smisla, vrednosti,


29/240

stvarnosti; niti predmeti spolj- njeg sveta, niti ljudski inovi, nitanema autonomne vrednosti .Razumljivo je da Elijade ima danas, u ovom svetu koji tra ikakav-takav kompas, mnogo, ako ne pristalica, ono bar itala kepublike. Ali kritike nau nika su vrlo o tre. Jo najpovoljnije to je o

njemu re eno s te strane rekao je neko ko i sam u bliskoj oblastiluta i tra i: Klosovski, koji veli: Ti poku aji [Junga, Eli- jadea i dr.sl.] kao da i sami pripadaju poslu pravljenja mitova, i te ko jepretpostaviti na koji na in bi im se mogao pripisati status hipoteze.Moda su oni in- teresantni kao sastavni deo delovanja kojeostaje u okviru same mitske svesti . Moda. Ali ima u Elija-deovom izlaganju mitske svesgi udne dvosmisleno- sgi. On jena Kongresu istori ara religije u Marburgu, 1960. godile, potpisao,sa mnogim drugim, deklaraciju koja je imala za cil> da za titi 1uoblast istra ivanja od svakojakih proizvoJvposti, od propagandnihtenden- cija i svega drugog, nenau nog, od opasnosti subjektiv-nih skretanja, kojima je ta oblast izlo ena vi e no mnoge druge. Utoj se deklaraciji, me u inim, veli da je diskusija o apsolutnojvrednosti religije uop te isklju ena, po definiciji, iz istorije religije,mada mo e imati svoje mesto u sasvim nezavisnim disciplinama,kao to su, recimo, teologija ili filosofija religije . Deklaracijaodbacuje i tvrdnju da vrednost rel i- oznih fenomena mo e bitirazumljena samo ako imamo na umu da je religija u stvari

ostvarenje transcenden- talne istine , tvrdnju koja, ako se


30/240

prihvati, onemogu- uje svaki kriti ki stav prema religioznomfenomenu .Nema sumnje, da nije potpisao tu deklaraciju, EJ - jadeov statusprofesora istorijs religije, njegov status nau nika bio bi doveden upitanje; a opet, jasno je da se on principa te deklaracije niukoliko

ne pridr ava. U stvari, njegov stav, i ina e vrlo blizak orijentalnomshvatanju religije, isti je, ako ne i mnogo radikalniji, kao i stav D. T.

Suzukija, poznatog propagatora izvesnog budizma, koji veli:

Ranije su budisti bili sre ni da prihvate nau ni pristup svojojreligiji, ali je danas, kako izgleda, me u njima nastupila izvesnareakcija. Mesto da se oslanjaju na nau ne argumente... oni danaspoku avaju da se pozovu na dijalektiku [budisti kog do ivljaja].To je njihova hermeneutika. Razlika izme u Elijadea i Suzukija

je u tome pggo ovaj nije potpisao marbur ku deklaraciju.Otud nemilosrdne kritike od strane onih kojima je stapo do nau neistine. Izgleda da je najo triji bio poznati antropolog Edmund Li .Velim izgleda, jer njegov lanak o Elijadeu, Propovedi oveka namerde- vinama, znam samo iz druge ruke. Li veli za Elijadeovodelo daJe to loa istoriJa , loa etnologiJa , loa psihologija ,da je zbrka u terminima . Elijadea naziva amanom unau nikom ruhu , veli: Njegov li ni misticizam kao da mu dajepouzdanje koje nikako nije opravdano argumentima. On

proklamuje istinu kao pro- rok , a njegovi su izvori diskreditovanive odavno, celo njegovo delo je ist diletantizam. tampana re

je dovoljan autoritet... a kako je oko nas dosta udaka koji pi u

l k j i i i " d k j b j


31/240

sva ta, lako je na i autoritativnu" podr - ku za svoja ube enja .Kad Elijade pi e: Nedavna istra- ivanja su jasno ukazala naamanisti ke elemente u religiji paleolitskih lovaca. Horst Kirhner

je rastuma io poznati reljef u Laskom... - ve ina italaca e mupoverovati... Oni e ostati ravnodu ni na komentar pedanata da ustvari u pe ini kraj Laska nema relje- fa , i da niko ivi nemaiojma za to su slike u Laskom bile pravljene . Mnogi engleski iameri ki antropolozi dele Li ovo mi ljenje, me u njima i uvenilord Raglan. Konstatuje Elijadeov jevtini misticizam, njegova

nekritika uog ggavanja, nehajnu igru sa inje- nicama. I sam G.Dadli, koji je napisao knjigu u odbranu Elijadea, iz koje uzimamo

ove podatke, prisiljen je da konstatuje da ni Elijade ni njegovi

istomiljenici nisu odgovorili na ove kritike, i zaklju uje: Neki odovih napada su uni tavaju i. Kao to veli jedan ameri kiistoriar religije povodom Elijadea: Nauka o religiji, koja setemelji na misteriju, ostaje miste- riozna nauka .*

* *

Nisam istori ar religije da bih mogao suditi o erudiciji, kao JTi , ilio metodi, kao Dadli. Obojica krajnje negativno. No, Elijadeovo

delo, ma kakva da mu je nau na podloga, puno je inggeresantnihpodataka i lako se ita. Uostalom, mnoge injenice o kojima jekod njega re potvrdili su i drugi antropolozi. Pitanje je, pre svega,ta on iz njih izvla i. Kao to veli Lajbnic: Istina je mnogorasprostranjenija no to se misli, ali je ona esto na minkana,...

i it i d d ji I k d Elij d


32/240

izvitoperena raznim dodavanjima . Ima kod Elijadea mnogoistine, no, ini mi se, jo vie izvitoperenja, izvesno ni im ne pod-uprto predube enje, koje ini, kako veli sam Dadli, da su za njegaempirijske injenice uvek unapred vred- novane i unapredviene iz njegove op te perspektive, injenice koje se pri bli emispitivanju ukazuju kao nepodobne za ilustraciju njegovih teza . Ai kako bi bile podobne, kad valja da doka u nedokazivo: da hi-

jerofanije nisu hijerofanije samo za one koji u njih veruju, ve faktika stvarnost, autenti ne ontofa- nije . Za Elijadea Bog ibogovi ne samo to postoje, u ta veruje i danas dosta ljudi, ve su se oni dnevno manifestovali i pou avali arhajskog oveka, o 1etroge . to, i kad bi nekim udom bila istina, danas niko nemoe znati.Nervira tako e kod njega ono to je jedan antropolog nazvaomitologijom po kropljenom ru inom vodicom . Njegova arhajskareligija je idila dobro- inih prvobitnih otkrovenja , tragoviBoga , vid- ljivi na ovom svetu, uvek vode oveka kaspiritualnom, metafizi kom dobrobitiju. Isklju ivo. Mitovi, rituali iostalo, nisu za to da oveku ma ijski osiguraju blagostanje naovom svetu, ve da otkriju Bie, da oveku steknu drugi na inbivstvovanja koji transcenduje ljudsku sudbinu... smisao koji je

spiritua ne prirode . To ne misli nijedan antropolog, jer to mito- vine kazuju. Ako ih ima koji pri aju ljudsku enju za prvobitnimrajem , ali za rajem neuporedivo zemalj- skijim no Elijadeovootkrie Bia, mnogo ih je vi e koji govore o prvobitiom haoeu.

To mu prime uje i sam Dadli njegov branilac i to ba povodom


33/240

To mu prime uje i sam Dadli, njegov branilac, i to ba povodom jednog pri- mera koji Elijade upotrebljava da bi na njemu ilu-

sfovao svoju soteriolo ku shemu o ve nom novratkuprapo ecima , uvek uzvi enom i idilinom, o uvek istom mituharmoni nog uklju enja oveka u kosmi ki poredak. Re je oZuni-mitu o poreklu oveka. U stvari, veli Dadli, poreklo oveka utom mitu opisano je kao subhumano i odvratno . U njemu sepria da ovek poti e od gnusnih kreatura, nagomilanih u tminigde gmi u jedni preko drugih kao zmije, rok ui, cvilei, pljujui igadno psuju i. No, Elijade bi da iz svega istolkuje sublimnulepohu. Znamo da ni mnogi drugi kosmolo ki mitovi nisuspiritualniji. Vavilon- ski ili f ki, na primer. Kod Grka, oGetroge , sinovi bogovi ubijaju i foje o eve, a o evi jedu svojudecu, kao ausfalijske majke pri ceremonijama a- u-eappd ,koje opisuje Geza Rohajm. Mnogi rituali nisu ni ta spiritualniji,pa i sam Elijade uzfed iri- znaje da ak i jedan, njemu vrlo irisan idrag oblik religije, tantrizam, biva povod za bezumne i odvrat- nerituale . Za dionizijske rituale u Gr koj Dods veli da su u isti mahsveti i u asni, ispunjenje i ljaga, sveta tajna i skrnavljenje .Istina, ma ta o tom mislio Rene irar, nisu svi mitovi i rituali takvi,ali ovo sveti i u asni , po svemu sude i, karakteri e svearhajsko sveto pre hiljadugodi njih sublimacija kroz evolucijuizveenih religija. Ali, Elijade ne podnosi istoriju.

udo je kako i neuporedivo mo niji mislioci no Elijade, osobito ufilosofiji, i misli o oveku uop- te, olako previ aju injenice koje

se ne uklapaju u njihove sheme Pada mi na pamet Frojdov Edip


34/240

se ne uklapaju u njihove sheme. Pada mi na pamet Frojdov Edip.

Frojd, koji, sa u ivanjem sfasnog isfa ivaa, voli da i e- prkaskriven detalj, uzima iz tog vrlo komnleksnog mita samo epilog:

ubisgvo oca i rodskvrnu e, a prelazi utke preko svega to jeprethodilo, osobito preko pri e o Laju, koja baca zagonetnusvetlost na ceo mit. A mit pri a kako je Laj bio homoseksualac, i toone sorte koja je i samim drevnim Grcima bila mrska: brutalan,

bez sublimiraju e rafinovanosti odnosa. Oteo je lepog Krizipa,sina kralja Peloisa, svog dobro initelja, i ovaj e ga prokleti da muse zbude - to mu se zbilo. Laj se eni, ali nema odnosa saJokastom, sve dok ga ona jedne ve eri ne opije i pijana odvu e ukrevet. Po jednoj verziji mita, i sam je Edip obletao oko Krizipa.

Itd. Spominjem samo ovaj degalj, ima i drugih, koji bi, da je uzet u

obzir, izmenio ako ne sam Edipov kompleks , koji valjda dapostoji i bez veze sa mitom koji ga ilu- struje, a ono bar tu

ilustraciju slavnog kompleksa. No, kod Frojda je mitski Edip samo

ilustracija ne eg to je otkrio drugde, dok je kod Elijadea mit ucentru istra ivanja, pa su mu izvesna previ anja nedopustiva.Postavio je a rpop da je kod arhajskog oveka sve su- blimirano,da kod tog oveka nema modernog problema smrti. U asavase pred njom samo onaj ko ne do ivljuje veni povratak , dok seza arhajskog oveka smrt jedva razlikuje od ostalih p1ez s1erazza^e , koji su ponovna ra anja. A itam u Jegerovoj Teologijiranih gr kih mislaca da su se arhajski Grci u asavali smrti, to,uostalom, kazuje i Homer, a mnogo arhai niji no Ilijada, Ep o

Ggaie u jeste pre svega poema o stravi pred smr u Kako je


35/240

Ggaie u jeste, pre svega, poema o stravi pred smr u. Kako jepaleolitski ovek do i- vljavao smrgp, to niko ne zna, ali je pani nistrah od mrtvaca neobi no jak kod svih primitivnih naroda, iFrejzer je o tome napisao itavu knjigu. Ako je, kako vele, ovek

jedina ivotinja koja zna da e umreti, on je i jedina koja se,otkako to zna, u asava pred tim. Ni- kakva vera tu ne poma e.Posmatrajte srednjovekovne slike majke bo je, ili nekog sveca,na samrtnoj po- stelji. Svi prisutni, ve po definiciji, duboko verujuda e umiru i pravo u raj, pa ipak svi pla u i busaju se, a ni liceumirueg nimalo nije vedro. Smrt ne ubla- ava ni perspektivaraja.

Mit je, po Elijadeu, nekakvo pro imanje oveka realno umetafizi kog Bia. Antropolozi prikazuju stvari mnogo

jednostavnije. Po D ejn Herison, sva ]r ka bo anstva, pa i mnogiheroji, kasnije individualizo- vani, specifikovani,

ahpropomorfizirani, na po etku su bo anstva ovozemneplodnosti, naj se ne u ljud- skom obliku, ve ivotinje, biljke.Lepa Jelena je obo- avana kao bo anstvo plodnosti u oblikudrveta - Jelena Dendritis. Hokart citira molitvu bramana u prvoj

himni drevne Rigvede. N nta materijalisti - kije, to jest ni tavitalnije: Braman moli za bo- gatstvo iz dana u dan i blagostanjeplodno slavom i junacima , on moli za dug ivot i spas od nepri-

jatelja . Povodom druge jedne molitve, hri anske, Hokart veli:Jasno je da onaj ko izgovara ovu molitvu ne o ekuje nikakvuspiritualnu korist... To to on tra i jeste neposredna materijalna

mo, ili prosto ivot u smislu u kome to shvagaju


36/240

mo, ili prosto ivot u smislu u kome to shvagajuVinebago-Indijanci, Fud ijci... iljudi celogsveta . Hvala bogu! Zamene koji verujem u postojanost ljudske prirode, u to da e onaodoleti nasiljima na e civilizacije, kao to je odo- levala ranijimnasiljima - ni ta manjim - ovo je ute no uti.Svi prvobitni rituali su ma ijski rituali plodnosti, plodnosti ene,divljai, stoke, zemlje. Nema tu ontologije Bia, ve strahovanja, vrlo prirodnog, da e te plodnosti nestati, da priroditreba pomo i da produ i svoj posao. Bogovi i lukave ra unice sanjima dolaze mnogo kasnije. Kao to spomenusmo, Van der Leuvtvrdi da je ideja o bogu vrlo kasna ideja u razvoju religijskih

pojmova. Stra ne sile su bile vi e-manjebezline, kao i danas, uostalom, i mnogo pre ideje o bogu ljudi suizmislili ideju o spasiocu. spasiocu od nemani svih vrsta, mo nom,mladom, neustra ivom. Na- suprot Frojdu, Bog-sin je stariji odBoga-oca. Van der Leuv, koliko se se am, ak tvrdi da je prvizami ljen spasilac bio bilo ovek-falus, bilo ena-vagina, sim- bolidnosti i snage, to je mnogo ljudskije no ideja o iskonskimmetafizi kim otkrovenjima Bi a, naro- ito ako se uzme u obzirda je hominizacija, o ove enje, ipak proces koji po inje od nekevrste primata. Otud nema ni eg udnog u Kirkovom opisusvakodnevnog i- vota pred drevnim gr kim hramovima, ija supredvorja, u bukvalnom smislu - klanice. Zasukanih rukava, sve-

tenici su celog dana klali rtvene ivotinje, kosti i deo salaspaljivali za dar bogovima, iznutrice na licu mesta pekli na aru,

dok su dobri delovi raz- no eni za gozbe po celom gradu. Vele da


37/240

g p g

se isto zbivalo i pred persijskim hramovima, gde su se neprestano

pu- ili golemi kazani. Tu je, rekao bih, poreklo rafi- novanepersijske gastronomije: najbolja jela su gde se kuva na veliko.

33

Sve je to i suvi e poznato, ia i Elijade ne mo e da ga zaobi e. Noon to sasvim uzgred spominje, a obja njava na na in kojibismo mogli nazvati prvobitnom dekadencom . Vremenom suljudi poeli da za- nemaruju i zapostavljaju Najvie Bie, pamesto da predano slu aju njegova otkrovenja, sve su se vi e in-teresovali za vlastita religiozna, kulturna i ekonom- ska otkri a...Otkrie zemljoradnje iz korena menja ne samo ekonomijuprimitivnog oveka, ve , pre svega, i njegovu ekonomiju svetog.Druge religiozne snage ulaze U tru: seksualnost, plodnost,

mitologija ene, Zemlje, itd. U ovome je sav Elijade -najproizvoljniji. Prvo, na osnovu ega apsolutizovati mitovu tezui tvrditi Da je na po etku samo najvie vrhovno bi e lino3 Sveto n prlfano

otkrivalo ljudima dobro i zlo, metafizi ke istine i puteveblaenstva, pa da su gek posle, u av u istoriju, ljudi po eli ma tatisvojom glavom - krivo, naravno - i otkrivati sami svoje - krive -ideje o svetu. Otkud onda odjednom marksisti ka tvrdnja daekonomske promene, otkrie zemljoradnje , menjaju i celunadgrad- nju. I najzad, otkud Elijade zna ta je b pre no nggosu drute religiozne snage u pe u igru , to jest otkud zna ta su

ljudi mislili i verovali u paleo. itskom dobu, i to zna sa puno


38/240

pojedinosti i bez dvoumljenja. Ne samo JTi , ve i vrlokompetentni Lerua-Guran veli da se o tim vremenima, to sereligije, a i mnogo ega drugog ti e, ne zna nipgga. Uostalom,tragovi iz tog doba, koji nam nepggo kazuju o tada njimverovanjima, jesu nekoliko skulptura i gravira Venere sogromnom stra njicom i nagla enim seksom, o igledno simbo-lima seksualnosti, ilodnosti, mitologija ene .Elijadeov arhajski oto geI k>8 kao da nema seksa, a seks je,hvala bogu, svuda, ukoliko je mit stariji, primitivniji, utoliko

nagla eniji. Svi mitovi plodnosti za koje znamo su mitovi seksa. Ito - suprotno mitologiji pokropljenoj ru inom vodicom , esto -ne uvek - i strave pred seksom. Kao da neuroze, od kojih pati

moderni ovek, nisu od ju e. Strave od ene, od enske krvi,od menstruacije, bile su tolike da je u nekim religijama, ini mi seba u Elijadeu tako dra- goj Rigvedi, ak i krv od defloracijesmatrana otrov- nom. Nigde ljudska ma ta, zdrava kao i bolesna,ne rad tako revno kao pred vaginom. Od iskoni. Elijade n

spominje hijerofaniju koitusa kritske sve tenice s bikom,egipatske sa svetim jarcem, a to su tako e hijerofanije opostojanju. Ima sijaset mora i ko mara u primitivnimotkrovenjima . Spomenimo samo neke o kojima govorinaduga ko Ro e Kajoa, na koga se Elijade nekoliko puta poziva.Recimo mit, vrlo rasprostranjen po severnoazijskim i ameri kimoblastima, a i drugde, o enn sa zubatom vaginom, koja odgriza

penis, bez- brojne mitove o enama-vampirima i sl. Kajoa tvrdi da


39/240

je mogu e ustanovigi na velikom delu afri kog kon- tinentaostatke neks vrste religije iji je vrhovni bog bogomoljka, religijekoja je odli no sa uvana do danas kod Bo imena , religije kojukarakteri e kult tog in- sekta smatrana za boga tvorca... On je, velise, odigrao ogromnu ulogu u postanju ljudske vrste, bar u mitsko

doba, u pravremenu koje je prethodilo istorijskom vremenu upravom smislu . Dakle, ba o Ietroge, u Elijadeovo idealnovreme. A ta bogomoljka (lat. tapPz - sve genica), pored mnogihsvojstava koje joj je pri- dala ljudska ma ta, a koja bi mogla daposlu e za ilustraciju raznih pri a o na im kompleksima, ima iizvesna stvarna svojstva, koja obja njavaju za to se na- a ma taba na njoj fiksirala. Od njih je najva nije da snka tog insektaprosto-naprosto pojede mu jaka za vreme koitusa. injenica dasu toliki narodi od te bube napravili svoje vrhovno bo anstvo, i dase oko nje svuda po svetu ispredaju bajke, navodi na verovanje o

postojanju raznovrsnih mu kih kompleksa - nimalo metafizi kih -ve o getroge. Ona iscrpljuje, ona ubija, i utoliko je lep a,veli jedan moderni ovek, a verovatno su to mislili i mnogiarhajski ljudi. Otud je bogomoljka skoro svuda, a ne samo kodBoimena, vi ena kao sveta i kao satanska, u isti mah obo avanai izvor strave. Ali svetost i jeste u toj dvosmislenosti, ona je i

jazstat i 1geteps1it. to je, po R. Otou, karakteristika svetoguop te.


40/240

krvavih dru tvenih nasilja i izmirenja. Ne znam nijednog


41/240

antropologa koji u svetom ne bi video spoj svirepih, tragi nihsuprotnosti. Eli- jade, naravno, ne mo e da, uzgred, ne spomeneneke tamne strane religije, ali ponggo, po njemu, sve dolazi od

bogova, on i ne postavlja pitanje otkud te stra ne stvari uoveku, u religiji. Sve oggo Noto geN^ ziz ini, on ini iz iste,poslu ne pobo nosti. Kanibalizam, nekad tako rasprostranjen -setimo se samo bezbroj gr kih mitova o tome - po Elijadeu,nalazi svoje opravdanje u izvesnom prvobitnom bo anskominu: t o getroge bog je ubio neko udovingge,... da bi stvoriokosmos. ovek ponavlja to krvavo rtvovanje, katkad ak i rt-vovanje oveka... Ponavlja in bogova. Mora. Iz pobo nosti. Au njemu samom nema ni eg nggo bi ga gonilo nataj in. ArhajskiNoto geI% $iz, potpunoje pasivan, on samo imitira prvobitneinove najvieg bo an- skog Bi a. Studiraju i religiju, mi bismopre mogli saznati tajne psihologije bogova, nego prirode ljudske.

Utoliko bolje, misli Elijade, jer sve to ovek uradi i smisli sam, izsvoje glave, ne valja, religiozna tradicija je smisao ljudskog.

Nikada ne treba zaboraviti, veli on, pre no to donesemo svojsud o ljudo derstvu, da su ljudo derstvo zasnovapa natprirodnaBia... I najvarvarskiji ga vi, i najbezumnija pona anja, imajunadljudske transhumane bo anske uzore . Elijade nigde ne velida li su ljudi, kad su zia hropGe ukinuli nat- prirodno ustanovljeno

ljudoderstvo i tako izneve- rili jednu svetu tradiciju, bili u pravu ilinisu.

to je mnogo, mnogo je, mada je kod Elijadea naj- simpati nija


42/240

njegova slepa doslednost vernika, i to vernika religije kakva,

verovatno, nikad nije ni posto- jala. Meni se, pak, ini, kad bi sepouzdano utvrdilo ta je ljude navodilo na takvo obilje svetih svire-posti, kakva ose anja krivice, kakvi agresivni nagoni, Da bismoshvatili mnoge tajne i jade ve ne ljudske psihe. A tragove tihsvireposgi i strava napazimo u svim drevnim religijama. Strava od

bogova, strava, verovatno, uzajamnnh, ljudskih. Da i ne

govorimo o mon- struoznim, neprekidnim hekatombama bezbroj

ljudskih rtava kod Acteka, tragove rtvovanja oveka bogu (?)nalazimo kroz celu istoriju, kod svih naroda, i kod Grka, kod

Vavilonaca, kod Egip ana. Kod Jevreja ak i u dosta kasnimvremenima, u doba proroka Jeremije i Jezekilja. U Starom zavetu,

u Izlasku. jo stoji: Od ljetine svoje i od itnih stvari svojih nemojzatezati da prinese nrvine; prvenca izme u sinova svojih me- nida da . Ili: Svi prvenci neka mi budu prineseni, kako prvencioveka, tako i ivotinja. To nare uje Bog Savaot, a meni se inida su ljudi dobro u inilito su reformisali tu arhajsku bo anskunaredbu, rtvu- jui kasnije samo prvine ivotilja i bilja, a otku-pljujui, na razne na ine, prvence ljudske. Legenda o Avramu iIsaku je sublimirana nri a o toj reformi.Kao da je ovek ne im u sebi prisiljen da se ne- prestanoiskupljuje, kao da se religije, najdublje i najsublimnije ideologije

oveka, ne daju ustanoviti bez ljudske rtve. I Hristos jeneophodna rtva ispo- snica: Gle janjeta bo jeg, koje na sebe

prima sve grijehe svijeta , re eno je u Jevan elju po Jovanu. No,


43/240

ovde je rtva bila svesna, dobrovoljna i zami ljena kao po-slednja.

Kao da su samo rtve, to vie rtava, obezbe- ivale oveka odsrd be bo je, to jest od njega samoga. Otud je irar i mogaoizgraditi teoriju o svetom, gde je rtvovanje oveka - jarcaisposnika klju za razume- vanje svetog, to jest ljudskih odnosauoppgge. Kultura, o ove enje oveka, veli on, zas va se na rtviispo- snici, koja zasniva svaku religiju . Po njemu, u zajed- nicinastaju neiodno ljive napetosti, konflikti, pretnje raspada. Tadaljudi prona u ko e biti krivac, prenesu na njega prvo sve svojezlo, a onda, kad ga rt- vuju, i sve dobro izmirenja; vr e, kako onto veli, dvostruki prenos . To linovanje , koje vr i zajednica, jedino je u stanju da obezbedi ograni enja koja se temelje nazabranama i ritualima... da izvr e prelom izme u iste animalnostii ove anstva u nastajanju . Otud jarac isposnik biva prvo vi enkao zlo, a onda kao dobrodetelj, rtva je sa oreolom svetosti ;otud irarova knjiga i nosi naslov Nasilje i sveto.Koliko je ova teza bez prigovora, te ko je re i. Suvie je

jednolinijska da bi obuhvatila vra ku raz- nolikost oveka injegovih svetinja. Ali u irara je toliko detalja koji je potvr uju, da

je posle njega i najbigotnijem te ko prihvatiti Elijadeove idile. Uo-stalom, ni neke druge teorije o svetom nisu ni najmanje

uspokojavaju e. Po JT. Mukarijusovoj, na primer, ije delo nosinaslov Sveto i prekr aj zabrana, prekr aj zabrana je matrica

religije i nije slu ajno nggo religije stavljaju mitove prekr ilaca


44/240

zabrana na po etke ove anstva . Tvrdnju pred kojom se Elijademora da nakostre i, ali koja je tako e poduprta sa sijaset pri-mera, gde sveto i nasilje idu uporedo, to, uostalom, potvr ujemoju malo anju napomenu o ambivalentnosti svetog. Jer, prvo,sveto je tabu, a opet, sveto je i prekr aj tabua. Po Makarijusovoj,da se stekne mo - a po Van der Leuvu ta elja je osnov religije -ovek kr i tabu i sti e manu, izuzetnu mo . Prvobitno sveto jeuvek ono sasvim drugo van norme, van dru tva i pro- tivnjegovih propisa, ono zabranjeno. Otud re sveto, $a- seg, zna iu isti mah, isto i uprljano, asno i ukleto, suvi e isto da bi mu seovek bez zazora i nasilja pribli io, opoganjuju e u isti mah. IRoe Kajoa, koji je sinkreti niji no napred spomenuti, pa nego ipredstavnici francuske sociolo ke kole, Mos, Dir- kem i drugi,insistira na ambivalentnosti svetog i nagla ava da primitivno svetonema nikakvog mo- ralnog karaktera. Kao to veli Dods: Zevsunije ni naj.manje stalo do pravde . Sve je ritualni formalizam,ma ija bela i crna . Bez pomo i svstog, veli Kajoa, nemaambicije koja nije osu ena na neuspeh... Ali ovek valja da seplai, kad zaziva [te snage], da ne bude njihova prva rtva. Tesile su zlo udne, pune ne- predvidivog.Reklo bi se, ni ta zapla enije konzervativno od tih verovanja, taudljivije od tih viih sila . Ali ja zami ljam koliko je i slobodneodva nosti u individue koja kr i tabue da njima zavlada, kolikoneobuzdane volje za mo i samopotvrdu u inu ma ije! Koliko je

tu hrabrosti bilo potrebno! Svet, veruje primitivac, mora ostati

k k k k i lj b b il


45/240

netaknut, onakav kakvim su ga ljubomorna bo anstva ustanovila,a ritual je zato da se taj proces, uvek isti, ponovi. Po Kajou, i rtvepr- venaca su se prinosile da se iskupi greh poreme aja poretkakosmosa, poreme aja izazivana dolaskom novih bi a na ovajsvet. Prvenac ispa ta svojom posvetom poreme aj koji jeizazvao njegov dolazak na svet u organizaciji sveta... On u isto

vreme iskupljuje svoju bra u, dozvoljava im da pripadaju svojimrodite- ljima .Po svemu ovom ispada da je ovek bio oduvek ap- solutnoanarhoidno bi e po svojoj prirodi, koje zna samo za svojeslobode, i da je bila potrebna, bar na po etku, najvi a sankcija dase povinuje. Dirkem de- f ga e religiju kao normu dru tveneorganizacije, sveto kao sredstvo odr anja poretka, a dru tvenenor- me, i kad njihov prekr aj nije svetogr e, oduvek su te akpritisak za individuu, podstrek na bunt. Ima, kod Ro e Kajoa,kineskih pri a o tom prisilnom imobilizmu ritualnih poredaka, oprokletstvu i prkosu onog ko se ne povinuje, o carstvu koje bi da

iz dana u dan bude ta no ono to jeste, sve dok se vreme nezamori. Jer, vreme je moglo svakog trenutka da izazove promene,

pa je ono bilo jedini neprijatelj od koga se carstvo moralo uvati.Zato je poku aj da se u ritual unese i najmanja promena smatranzloinom protiv dr ave . Za Elijadea u tom venom povratku uisto i lei duboka istina i dra primitivne religije: Lina se anja,veli on, ne dolaze u obzir. Jedino je va no osve iti [ritualima]


46/240


47/240

poznavalac gr kog mita, profesor Vernan. Vero- vatno zato tomit vernije no ma koja druga re kazuje spra nu istoriju oveka


48/240

mit vernije no ma koja druga re kazuje spra nu istoriju oveka,to je autenti ni doku.ment o njoj. Ali gakve stvari se ne kazuju,ne mogu ni kazati otvoreno, zato mit i jeste kljiga sa sedam

pe ata. Reklo bi se da je u mitu zato mnogo to-ta i izre eno dabi se bitno skrilo. I od samog onog koji mit prvi put pri a, od njegaosobito. Otud danas, od Frojda do Levi-Strosa, irara i tolikihdrugih, teorije o de ifrovalju mita. Svaka druga ija. Za neke onajko mit kazuje uop te ne zna ta mit kazuje, drugi ne idu takodaleko. Ali, za sve je mit zagonetka iji klju valja tra iti, za koju,rekao bih, ima mnogo klju eva.*

* *

U doktorskoj tezi koja nosi naslov Noto geI^oziz u Mir e Elijadea,J. A. Saliba ponavlja sve kritike koje smo ve snomenuli. Ve inu ipoo trava. I zavr- ava sleds im zaklju kom: Antropologjesvestan da u svom iskustvu na terenu nije nai ao na religioznogoveka Elijadeove vizije i vrlo je sklon da Elijadeov doprinospostavi u oblast teologije ili u oblast literature . Sla em se.Samo bih i opet dodao da je para- doksalno pretendovati da se

bude teolog religije za koju se ne zna.

Teologija i literatura! Verovatno da zbog te teologije i te literature

neki od onih koji ga i kritikuju na kraju tvrde da se njegovo delo

ipak ne mo e pre- videti, da je neopravdana optaravnodu nost antropologa za sve ono to je Elijade napisao o

drunggvima bez pisma . To je, za udo, bar unekoliko, i moje mi-ljenje Elijade ume da pi e da zanimljivo pri a Ner- vira me


49/240

ljenje. Elijade ume da pi e, da zanimljivo pri a. Ner vira menjegova jednolinijnost, njegove proizvoljnosti, ali priznajem da se

njegova fantasti na ambiciozna Istorija verovanja i religioznihideja, od koje su pu- blikovane ve dve debele sveske, ita sauivanjem.Istina, on u njoj mnogo manje iznosi svoje shvatanje, koliko pri apriu; ona, verovatno, ima sve mane koje imaju i ostala njegovadela, api se ita.Zbog teologije ? Verovatno. Danas je na Zapadu religija vrlo umodi. Manje postoje e crkve i vero- ispovedi, vi e veleitetimarginalnih trg enja. To to karakteri e Elijadeovo delo jesteizvesna nena- u na revnost , kao to veli jedan od njegovihvatrenih pristalica, i ona je, verovatno, razlog odjeka koje nalazi.

Ali tu nas opet susre e ne go prilino iznena- ujue: teologija okojoj je re nije teologija prvobitnog Ioto geN&ozaza, o kojoj nikonita ne zna, ve teologija pogpuno izgra ena, izgra ivanamileniju- mima i danas propovedana, tsologija krajnje spiri-

tualizovana, metafizi ka, rafinovana, teologija ne ljudi prepisma, ve teologija pisma od davnina. Re je o induskom

tantrizmu i o u enju joga, za koje Elijade, istina, tvrdi da susa uvali elemente prvobitnog. No, to je nedokazivo.Nisam teolog. Necggo malo razabiram u hri an- skoj teologiji.to je razumljivo: evropska civilizacija se ispilila iz hr nanstva,na a svetovna filosofija ide od presokratika i Platona, pa nadalje,

preko skolastika do Hegela; Avgustin, Duns Skot i drugi se ne

daju mimoi i. Ali tantrizam, joga, pa i sam budizam, tako human u


50/240

daju mimoi i. Ali tantrizam, joga, pa i sam budizam, tako human usvojoj najranijoj verziji, meni su konsubstancijalno strani,

neshvatljivi. Ne vidim ev- ropski duh koji bi zaista stremio ka

stra nim peri- petijama puta u - nirvanu; pojam Maja, apsolutneiluzornosti ovog sveta, ni Berkli nije mogao da svari. Sve je to u

svojoj su tini strano onom ko je od svoje babe slu ao, kao najvi uutehu, da e posle smrti u raj, a onda itao o vaskrsenju -vaskrsenju sa krvi i mesom. Vi e je nego sme na dogmaustanovljena pre nekoliko decenija u katoli koj crkvi o uspenjuMarijinom, dogma po kojoj je majka Isusova oti la pravo u nebo,ce- la-celcata, sa svim svojim enskim telom. Sme na, ali za naskarakteristi na. Za nas nema utehe u nirvani. I mi za nju znamo, ite kako, ati za njom ne udimo.Otud o Elijadeovoj teologiji samo nekoliko re i, iz druge ruke. Svikoje sam itao tvrde da je ono nggo on ka e o primitivnom NotogeI&oziz-u, u su tini, pria o joginima i o njihovom verovanju.Elijade je religio- zno for.miran u Indiji, iza njegovih spisa o

primitivnom Noto geI&ohih-u stoje spisi poznatog induskog te-

ologa Panta alija o joga-u enju, a sam Elijade je napisao o tom

uenju tri knjige. Na koricama broja Negpe koji mu je posve enstoji njegova fogografija u ruhu jogina. Istina je, kad p le o

joga-u enju, Elijade insistira, mnogo vi e no u spisima oprimitivnoj religij, na odricanju ovozemnog ivota od strane NotogeI&oziz-a'. Ovaj svet je odba en, ovaj svet je omalova en, jer je

poznato da postoji drugi svet i drugi ivot s onu stranupostojanja, vremenosti i patnje . Jogin se vra a prvobitnom


51/240

p j j , p j g p

jedinstvu kroz izvesnu objektivnu stvarnost , do koje dopire - iopet - svojo.m nadsve u, koja jogina osloba a od iluzijefenomenalnog sveta, iluzije koju induski teolozi nazivaju Maja. Ali

Elijade e svakom prilikom ustvrditi da su to isto ili sli no saznanjesticali i prvobitni primitivci pomo u mita i rituala koji omogu avajuprodor hijerofanije, to jest bar periodi nog prekida iluzornogsvetovnog prostora i vremena. Po Elijadeu, sve joga-tehnike upu-

uju na isti gest: initi suprotno od onog to vas l>udska prirodaprisinjava da inite. to je mogu e: re je tu o virtuoznomasketizmu. Ali te ko ga je pra- titi kad dodaje da je to totalnoodbijanje ivota isto tako i svojstvo svih arhajskih religijaprimitivaca. A ta identifikacija je u osnovi cele Elijadeove meto-

dologije.

I najzad koju re o literaturi: ako georija o ar- hajskom otogeI&ohiz-u i ne odgovara stvarnosti, ona je veran izraz Elijadeove

vizije sveta, njegovih misli o ivotu, njegovih elja. A tu smo uliteraturi. Valja dodati da je Elijade g sac romana i pripovedaka izkojih izbijaju isti duh, ista shvatanja kao i iz njegovih istorijskih

spisa. Prilikom njegovog progla enja za doktora Nopopz saiza naSorboni, profesor Merlen mu je rekao: Stefan iz Zabranjene gore(Elijadeov roman preveden na francuski), koji ispoljava elju daode s onu stranu vremena", koji odbacuje istoriju da bi, uoajnikom naporu, na ao blagost detinjstva i izgu- bljenograja, to

ste pomalo vi sami... To je moderni ovek podvrgnut onom to vinazivate terorom istorije", koga vi, pomo u izvesne velikodu ne


52/240

anamneze, ho ete da odvsdete natrag u raj arhetipova . Elijadekazuje potpuno istu opsesivnu enju u svojim istorijskim spisima,kao i u svojoj beletristici i u svom intimnom dnevniku. A ve inanjegovih romana i pripovedaka zbiva se u Indiji (Bengapska no ,Pono u Seramporu itd.) i tema im je religiozna. Ako prihvata jogui tantrizam, ako izmi lja idilinog arhajskog oveka, kao Rusoplemenitog divljaka , to je zato pggo u njima nalazi teme svojihsanjaren>a. Moja lina potraga i jeste da na em na ina da seoslobodim istorije pomo u mita, rituala, arhetipova , veli on usvom dnevniku. Otud pi e istoriju religija pre svega kao vernik kojibi da spase svoju du u, a uzgred i du u ove anstva, na egzapadnog, ogrezlog u provincijalizam hri- anstva i istorizma.Jer, istorija je pakao, opravdanje istorije i utapanje celog oveka uvreme istorije od strane filosofa, od Hegela do Hajdegera, najve i

je greh zapadne misli. U Mitu o ve nom povratku, poslednja dvapoglavlja imaju naslov Nesre a u istoriji i Teror istorije, Elijadeveli: Istoridizam je stvoren i nro- povedan pre svega od mislilacakoji su pripadali nacijama za koje istorija nikada nije bila

neprestani u as. Mo da bi ti mislioci nrihvatili drugu per- spektivuda su pripadali nacijama igosanim fatal- no u istorije". Usvakom slu aju, eleli bismo znati da li bi teorija, shodno kojoj jesve pggo se zbiva dobro" upravo zato to se zbiva, bila

prihva ena laka srca od mislilaca balti kih zemalja, Balkana ilikolonija .


53/240

Kroz celu Elijadeovu beletristiku sre emo isto u asavanje preddoga ajima, menama, pred svom tom nestvarno u, toj Maji.Postati slobodan zna i probiti se do druge ravni egzistencije,drutog na ina bivstvovanja koje transcenduje ljudsku sudbinu...Ni- kakvo iskustvo u svetu ili u istoriji nema ontolo ke vrednosti, ina a ljudska sudbina ne treba da bude sha ena kao cilj po sebi ,veli on.

Elijade je isti, nepromenjen i neumitan, od frag- menata svog

dnevnika, u ranoj mladosti, do danas: onaj koji ne e, ne mo e daprihvati sada njost. Uprkos svemu, uprkos vlastitoj karijeri,uprkos i izvesnim o i- glednostima. Kad mu se primeti da je i

arhajski ovek iveo u istoriji, u vremenu, patio, trpeonepravedno, ratovao, umirao, imao istu sudbu ljudsku kao mi

danas, on nam odgovara, ili ta nije, on sebi odgovara, da su, zarazliku od nas, za arhajskog oto geNd .-a te patnje imapeizvesnog smisla... odgovaralejednom poretku ija vrednost nijebila osporavana . Moderni Zapadnjak, po Elijadeu, u svakoj patnjividi nov doga aj, alsurdan po sebi, dok se arhajski ovek i u patnji

ukljuuje u jednu svetu tradiciju. On je podnosio i najve e patnjezato to mu one nisu izgledale ni bezrazlo ne ni proiz- voljne,(to je znao) da te konjunkture nisu proizvod slu aja, ve izvesnihma ijskih ili demonskih uticaja, protiv kojih vra ili svetenikraspola e potrebnim oru jem . A im vra otkrije uzrok, pataa"

(znak na- voda je od Elijadea) po inje da biva podno ljiva, onaima svoj smisao i svoj uzrok, pa se, shodno tome, mo e uklju iti u


54/240

jedan sistem i objasniti . I po to u ar- hajskim dru tvima naprvom mestu stoji teorija (!), po to ono to najvi e ingeresujearhajskog oveka jeste ljegov duhovni polo aj u kosmosu , dok jeza njega profana oblast, oblast doga aja bez zna aja , to je

sa- znanje smisla i uzroka , natprirodnog, kosmi kog, bio melemkoji je sve le io: bolesti, smrt deteta, sve patnje ovoga sveta .No te ko je poverovati, setiv se Gil- game a i Jova - me u inim -da je ovek ikada tako lako podnosio apsurd patae, pa ma i odboga dolazila.

Nema sumnje, Elijade iskreno prezire na e doba, opsednut jeenjom za dobrim prastarim vremenima. Melanholija, pi e on u

svom dnevniku, melanholija to je ovek izgubio svoje kos.mi kekorespondencije. Seti se da je bilo vreme kad je svakom trenutku

ivota odgovarao" jedan kosmi ki doga aj... Kakva savr enaharmonija sa kosmi kim ritmovima, kakve udne ko-respondencije izme u ovekovih rituala i osa pla- neta!...Melanholija ove moderne slobode oveka, koji mo e da ple e, dase ven ava i da bdi kad bilo i gde bilo! O ajanje te anarhi ne

osame u ivom kosmosu... Ima no i kad o ajava u svetu tograskida... Taj enjivi san o izgubljenom raju, to misti no poetizovanjeiskonskih vremena, sr je svih Elijade- ovih dela. Svejedno to mu

nauka od toga pati, njemu je va na ta literatura , a i mnogimnjegovim itaocima.


55/240

Sve ovo, naravno nije naro igo novo, to mu niti oduzima nitidodaje vrednosti. Novog ima u nauci, mo da i u politici. Nostalgijesu od vajkada iste. Psiholozi tvrde da ovek uvek ezne zamajinom utro-bom, a mnoge religije, me u njima i na a, zasnivaju se na snu opovratku u raj prvobitnosti. Svi starimo, pa su nam svima stara

vremena sinonim dobrih vremena. A i kako bi druga e: to je dobana e mladosti a od roman- tika na ovamo re je o dekadenciji, oslomu civ - zacije Zapada. Citirajmo samo jednog pisca, iz malodalje pro losti, koga danas u horu ponavljaju. Godine 1886, PolBur e pi e: Melanholija je neizbe an proizvod nesaglasnosti

izme u na e potrebe za civilizo- vanim poretkom i stvarnostispoljnih uslova; zbog toga, s jednog kraja Evrope do drugog,

savremeno dru- pggvo pokazuje iste simptome melanholije i iski-

danosti. Op te ga enje pred nedostacima ovog sveta obuzimaduh Slovena, Germana i Latana, pa se kod prvih manifestuje kao

nihilizam, kod drugih kao pesimizam, a kod nas u usamljeni kimudnim neurozama... Isti duh negacije svakog dana sve vi e

zamra uje civilizaciju Zapada. Nema sumnje, blizu smosamoubistvu planete, najve e elje teoreti ara zla . Ma gde, vanovog sveta , uzvikivali su pesnici, i to jo pre na ih poslednjihratova i konce racionih logora.49

I be ali su. Na javi, u snovima. Kako koji. Kud koji. Neki zaista usamoubistvo planete , od open- hauera do tihe enje


56/240

Levi-Strosa za entropijom kos- mosa. Najborbeniji u budu nost,reeni da nastave istoriju , da bi iz nje najzad izi li, svesni da seiz nje nazad ne mo e, jer je vreme neopozivo, da su nam otvo-rena samo njegova prednja vrata. To htenje pggo pre u

budu nost, izlazak iz u asa i besmisla istorije kroz istoriju,najsna nije je izrazio, ini mi se, pesnik-fi- losof Ernst Bloh, nekavrsta mesijanskog marksiste, u Delima kao to su Na elo nada iliDuh utopije, ukazuju i da je su tina oveka u tome daneprestano otvara ono to nije , da, ose ajui svoje nedostatke,ostvaruje snove, da se uobli ava u slobodi.* Sveto i profano

Bloh bi Elijadeovu te nju da oveku za gvori put vremena, da ganeprestano vrati odakle je io ao, pa ma to bilo zaista vra anjebogovima, shvatio kao smrt dva blizanca ljudske du e koje ineod oveka udo to je: elje koja rasplamsava ma tu i slobodekoja ma ti kr i put. Svetu Elijadeovog povinovanja pred otkro-venjem, sa o ima uprtim unazad, Bloh bi suprotstavio svet kao

1a oga1og t rozzLjz za1 at, Elijadeovom proklinjanju vremena,vreme kao jedinu mogu nost spasa oveka, vreme kao kro enje ubudu nost - nadu.Valja priznati da su pesnici ee be ali u pro- lost, to jerazumljivo ako se pomisli da se inspi- racija hrani enjama i

uspomenama. Budu nost je uvek napor, pro lost po iva u miru, unjenoj ru iastoj izmaglici lutaju, dezinkarnirana, na a se anja


57/240

detinjstva i mladosti, krila materinog. Svi rajevi, sva zlatna doba

su u prvobivstvu. A za svakog detinjstvo sveta ima boju sre e; zasvakog je vreme strava, napor i na kraju smrt. Ve ni povratakistog o kome govore mitovi, jer naj ee govore o drami godi njih

doba, koja se ponavljaju, sanja se kao nggo ga sanja vizionar

venog po- vratka, Ni e: kao polagano obvijanje vremena okosebe sama, koje grize lenjo, u kru nom putu, svoj rep. To jenostalgija obamrlih vidika nad kojima sat nikad ne zvoni, gde se

vreme rasplinjuje u lenjoj ve nosti. Ljudi su bili podanici bogaKronosa, iveli bez brige, ne rade i... nisu znali za starost, mnogosu igrali i smejali se , pria Hesiod. A onda ip arru ep


58/240

da pobegnu u srednji vek, vek legendi, sublimnih vitezova,

uzviene vere, pa su ih neumoljivi istori ari otud brzo isterali, uka-zav i na nimalo romanti nu stvarnosttoga doba. akje i uhrianstvo te ko pobe i iz istorije, jer je i ono prevashodno u

istoriji, moda najvi i datum istorije: mi vreme i ra unamo sanjegovim nastankom. Stari zavet je istorijska knjiga, Novi zavet

prevazila enje istorije ali u njoj i kroz nju. Za pravu evaziju ostalasu samo daleka mitska vremena pre istorije, narodi van istorije

kao i mistika Orijenta koja istoriju i vreme pori e. Ostali suprimitivci i izvestan Istok. Primitivci, to jest prvobitni.Moderna Evropa e- zne za njima jo od Rusoa i njegovog

dobrog divljaka . Od engleskih putopisaca s kraja osamnaestogveka, na preko atobrijana i njegovog nepggo pokr tenog ruso-izma, preko Melvila, Gogena, sve do napgah dana, bezbrojni su

oni koji su pisali o novoprona enom starom raju. A ve Nie znada u nama prituljeno ive slutnje i se anja tih pravremena, onoto danas, po Jungu, nazivamo arhetipovima: To pra ivotno inaj- Drevnije, taj ponor pro losti", koji ostaje u nama stalno

prisutan i nad ivljava sve to je jednom po- stapo, mo e bitisaznano i ispri ano kao nekakva praistorija, jer ovek imaizvesno, mada zamra eno sa- U esni ko znanje sa Stvaranjem .Pada u o i da u tom begu od svoga, Evropejci retko da okrenupogled prema Africi, mislim na crnu Afriku, a naj ee prema

Istoku. Prema Indiji, a i prema Kini i Japanu, ukoliko su budisti ki,to jest pod indijskim uticajem. A Afrika je neuporedivo istija,

i i i ij d lj d i ili ij i k k k j idi


59/240

primitiv- nija, dalja od civilizacije vi ene onako kako je vidiEvropejac koji iz n>e be i. ta je tome uzrok ne bih umeo re i.Moda to je Afrika, bar ona primitivna sva naivno usmerenaivotu, dok je Istok, to se ovog sveta ti e, uglavnom negatorski

pesimisti an, isgo kao i oni koji {vemu streme. Mo da i cggo Istokpoznaje vrlo sofisticirane tehnike bega iz vremena, iz istorije, to

je, kako veli V. S. Haas, klju isto ne mudrosti u shvatanju da jesu tina svesti u tome da bude slobodna od svakog objekta , pa

je ta vrsta mistike bez boga ba ono to odgovara evropskoj voljibega iz istorije, njenog opsesivnog objekta . Uz to se isto namudrost crpe iz knjige, u i u specijalnim kolama. Na suprot tome

Afrika zna samo da prvobitno ivi, a njena mudrost zahtevapraksu celog ivota, kao i mnogo vitalnosti.*

* *

Kad zanemarimo teolo ko-dogmatsko zale e Elija- deovihtuma enja, to jest onde gde on sam ne insistira suvi e na njima,malo ko je tako insggarativan kad o mitu govori, kad obja njava

kako neki vidovi i futhk- cije mitskog mi ljenja ine deo ljudskogbia, ka: mitovi omogu uju oveku da se snalazi u ivotu i dakoord gara ivotna data, da sa uva kulturni konti- nuitet, itd. No utome bi se s njime slo ili i oni antropolozi, recimo Malinovski, kojise ina e s njime sasvim razilaze. Elijadea je te ko slediti kad insi-

stira na imobilizmu mita, na njegovom vra anju, a s njim i vra anjuoveka, na uvek isto, na prapo etak bo an- skog otkrovenja.Nit k t ij i lji ij d it M d it l i t g


60/240

Nita pokretnije i promenljivije od mita. Mo da u ritualu ima togdogmatski nepokretnog, gtrestra enog lepljenja za nepromenljivo,isto kao, uostalom, i u vrlo nepobo nom gatanju i vra anju,bacanju ini i drugim ma ijskim rabotama, gde svuda valja,

sitniavo pedantno, ponoviti iste gestove, promrm- ljati iste,najee nerazumljive re i. Postoje razna tuma enja te opsesije.Nijedno sasvim zadovoljavaju e. No za nas to ovde nije va no, jerse taj imobilizam i fiksiranost za izvorno ne susre u kod mita,odnosno, ako se i susre u ono samo u strogo hijerarhizo- vanimsredinama sa jakim sve tenikim stale om, gde religija te idogmatizovanju i gde je mit postao Pismo. Nikad u plemenskim

organizacijama sa oralnom tra- dicijom. Tu mit vr i bitnu funkcijuose misli i verovanja, ali ba zato on biva, pod pritiskom isku-stava i doga aja istorije, neprestano reinterpretiran, esto iprotivre no, u stvarala kom odnosu izme u tradicije i novihivotnih isku enja. Otud i tako esto nedoslednosti mita o kojimagovore tako razli- iti mislioci kao to su Jakov Burkhart i teologBultman. Mit je krut i nepomi an samo kad ga teologija okameni,

ili, kad ga filosofija depoetizuje.Poreklo i izvornost mita stavljeni su, u bitnom, pod dveantiteti ne metafori ne kategorije, veli profesor Blumenberg...Kao Teror i kao Poezija - to zna i: kao ist izraz pasivnostidemonski op arane sputano- sti, ili kao ma tovna razigranost


61/240

gla- som, ali nekako bez pogovora: Nemoj. Ne valja se . To jeprastaro mitsko verovanje, ali verovanje bez mita, ritualverovanjs ve drevnih Slovena Grka i kojih sve ne u zmiju kao


62/240

verovanjs ve drevnih Slovena, Grka i kojih sve ne, u zmiju kaohtonino bo anstvo plodnosti i obnove kome su prino ene rtve, iza koje su bili vezani bezbrojni mitovi, danas potpuno

zaboravljeni. Niko u ku i ne bi znao re i za to se ne valja , ali

zmiju ni za ivu glavu ne bi dali ubiti. Nasuprot tome, mit seneprestano menja. O menama na eg mitskog predanja pisali sui profesori Svetozar i Nikola Koljevi . Levi-Stros prime uje damnogi detalji jednog mita, katkad bitni, bivaju izmenjeni, u istom

plemenu, od jednog pripoveda a do drugog, a najlep i primer me-njanja migskog sadr aja i njegovog osnovnog smisla, se- lekcije ipregrupisavanja njegovih elemenata shodno novim shvatanjima i

doivljaju sveta, imamo kod Es- hila i Sofokla, kod Grka uop te.Istina, mit ostaje uvek i od iskoni isti mit, jer mit je uvar tradicije,bez koje bi ovek bio senka, jer je u tradiciji potvrda kontinuitetaovekovog identiteta, ali on se isto tako i preobra ava, jer je izrazivota, a ivot nikad nije isti. Kako veli Kerenji, saradnik Jungov:Mitologija je ne to vrsto i pokretno u isti mah, materijalno, ali nestati no, podlo no promenama. Mitologija je umet- nost koja se

manifestuje vlastitim modeliranjem i koja se neprestano samapreobli ava . Preobli ava se sa ljudima koji, menjaju i se, njumenjaju.

Mi ne znamo ta je izvorno . No pretpostavimo. Na po etku,kako to opisuje D ejn Herison, mladi i - kureti - igraju na uki

posve enoj bo anstvu: ritual prizivanja prole njeg sunca, prizivajuZevsa. Zevs je vrlo neodre ena sila, delom jednostavno mana,delom bik mo da ve i sa nekim ljudskim svojstvima Bitno je


63/240

delom bik, mo da ve i sa nekim ljudskim svojstvima. Bitno jeigrati, vr iti maiju prizivanja. Mita mo da i nema. U svakomsluaju, on je vrlo neodre en, bezobli an. Vremenom Mana-Bikse antropomorfizuje, sti e volju, udi, i onda nastaju pri e. Za

Egipat je to i utvr eno: mitovi u punom smislu, pri e odogodov tinama bo- anskim, nastaju tek kad se egipatskaboanstva antro- pomorfizuju. to je razumljivo. Kako pri ati prieo srd bi, radosti, eljama i avanturama, pa ma to bilo i bogova,ako ti bogovi nemaju ljudska svojstva. Tek tako mitovi cvetaju,

ma ta radi. Ukoliko je malje terora rituala utoliko je vi efantazije mita. Ako je Zevs bio nekada bog oluja sa stra nim

atributima, to nije moglo biti ve e slobode da se izi e iz potpuneza- visnosti", no da se o njemu pri aju pri e koje su ga poka-zivale ljudskijim od svih ljudi... Uloga mitologije u Uzdizanju i

ispunjenju ljudskog ivota izgleda da se sastojala ba u tome to je mitologija rastere enje od zbilje [bo anske], to je ona slobodama te u odnosu na ne to to je nekad bilo premo no, veliprofesor Blumenberg, a Jakob Burhart prime uje povodom gr kog

mita, da su Grci eleli da, pri aju i mitove, zaboraveprazna enja [religioznih] likova

72707058-Mircea-Eliade-Sveto-i-Profano (1).pdf

Documents

Transcript of 72707058-Mircea-Eliade-Sveto-i-Profano (1).pdf