ОСНИВАЊЕ СРПСКОГ СОКОЛА У СРЕМСКИМ...

Физичко васпитање и спорт кроз векове 2014, 1(2), 19-41 ISSN 2335-0660

www.fiep-serbia.net

|19

Оригиналнинаучничланак

ОСНИВАЊЕСРПСКОГСОКОЛАУСРЕМСКИМКАРЛОВЦИМА1904.

ЖаркоДимић1,ЗоранМилошевић2иВелимирШешум

1АрхивСрпскеакадемијенаукаиуметностиуСремскимКарловцима

2Факултетспортаифизичкогваспитања,УниверзитетуНовомСаду

ЖаркоДимић,ЗоранМилошевићиВелимирШешум

УДК796.03(497.113)“1904“

САЖЕТАК

Ууводномделурада, износи се кратакисторијат соколствакодСловена,каоиштајепретходилоикакосеразвијалаидејасоколствакодСрба.УтицајСкупштине Омладине Српске одржане у Карловцима 1903. године на развојсоколства. Жеље и намере Омладине Српске и укључивање карловачкогфизикадрЛазеПоповићауоснивањупрвогСоколскогдруштвауКарловцима,1904. године. Утицај и значај првог Соколског друштва на развој соколствакодСрба.

Предметистраживања је оснивање Соколског друштва „Српски соко” изСремскихКарловаца1904.године,односноњеговапојава,Циљистраживањаби,дакле,биопроналажење,прикупљањеисређивањечињеницаиподатакаооснивању„Српскогсокола”уСремскимКрловцима1904.,односноутврђивањачињеницаувезисатим,применомодговарајућихнаучнихметода,апресвихисторијскогметода,јерјеистраживањепосвомкарактеруисторијско.

Урезултатимарадасупредстављениуформизавршнихразматрањаиликонстатација, сви добијени резултати обједињени према компонентамапримењеногтеоријскогмодела,атосупочециовогдруштва1904.године.

У дискусији се даје критика истраженог и интерпретација историјскихчињеница у објашњењу оснивања „Српског сокола” у Сремским Карловцима1904.

Кључнеречи:Соколскодруштво,СремскиКарловци,дрМирославТирш,ЛазаКостић,Омладинскаскупштина,дрЛазаПоповић

АуторзакоресподенцијуЖаркоДимић[email protected]


www.fiep-serbia.net

20|

УВОД

Соколство,каопрепознатљивсвесловенски,културно‐националнииполитичкипокрет,настаојеуЧешкој1862.годинеподидејнимвођствомдрМирославаТирша.Испрвајеполитичкиоквирсоколскеидејебиодасеокупесловенска браћа, тада у оквирима Аустро ‐ Угарске монархије Чеси иСловаци, а затим у једном широком национално ‐ политичком замахуСоколскогпокретаисвасловенскаплемена.

„Соколска идеја која је изникла у Тиршовој души, док је проматраоудес свога народа, продрла је преко хладне и непријатељске туђине и наславенски југ као птица – весница јунаштва, одважности и смелости, штолепршаусрпскојјуначкојпесмиикојаједалаТиршовојорганизацијиимеисимбол.ВећсамимтимспољашњимзнакомудариојеТиршсвомедуховномчеду знак свесловенства; показао је да није његовој идеји одређен самотесни оквир драге домовине, него да његова мисао и намера обухватајучитав словенски свет, који има да у соколском духу диже и прошириогромну, до неслућене величине и моћи!”1 У настојању да се Соколскипокрет што више омасови, Соколи су наступали са паролама „Слобода,братство, једнакост”, утемељеним уФранцуској револуцији, а окупљали сучлановебезобзиранаверу,сталежинародност.СловенскинародикојисусеналазилиподвлашћуАустро‐Угарскемонархијенисубилиумогућностидасе војно организују, те су руководиоци Соколског покрета ставили себи узадатак повезивање свих словенских народа, са једним од циљева да их,између осталог, припреме за борбу ради остваривања „територијалне идуховнеслободе.”

СрпскосоколствоуАустро‐Угарскојпредстављенојекаонационално–ослободилачкипокрет,којифизичкимвежбамаприкривасвојправициљ,атојеослобођењеиуједињењесвихсрпскихземаљауједнуцелину,апритомпратећиидејусвесловенства.2Уовомправцусеразвијамишљењесавременесрпске историографије која своја утемељења налази у погледимаисторичарасоколстваизмеђудвасветскарата,такоониопостанкусрпскогсоколства, између осталог, кажу: „Соколство у Срба почело се доста касноразвијати, а опет била је разлог навирања, већ према приликама иоколностима у којима је никло. Зато и није никакво чудо, да се српскосоколстворазвијалонавишестрана,асвуда,рекаобих,засебно.ДругачијеуХрватској и Славонији, посебно у Босни и Далмацији, а одвојено у Србији.Али једно стоји, да свуда где је оно никло и развило се, показало је јак

1 Енгелберт, Гангл, „Тиршово соколство”, Соколски зборник, (1934): 11 – 14.

2 Никола Жутић, Соколи и идеологија у физичкој култури Краљевине Југославије, (Београд, Агротрејд, 1991), 51.


www.fiep-serbia.net

|21

револуционарникарактеринационалну свест.И сада, пошто знадемо ово,бићенамјасно,заштојебашизрукусрпскихСоколовапраснуоонајхитацуСарајеву, који је био повод оне титанске борбе за наше ослобођење иуједињење.”3Дакле,видимода јеСоколствозаистаималоионеполитичке,рекли бисмо, темељне циљеве уграђене у своје настојање о слободисловенских народа у Хабзбуршкој монархији где све теже опстају у својимнационалнимправимакојесукулминиралеуочиПрвогсветскограта.Ипак,суштинуСоколствачинилесунамерекателесномвежбањуодносноразвојуфизичке културе, где је у почетку доминирала гимнастика. По узору нанемачки и шведски гимнастички систем, у Чешкој се оснива „Прво чешкотеловежбовнодруштво”уПрагу1862.годинекаозаметакбудућегсоколско‐гимнастичког система. Наравно да је ово прашко теловежбовно друштвопредводио др Мирослав Тирш са већим бројем угледних чешкихинтелектуалаца. Они су у физичком васпитању видели средство за јачањефизичкогздравља,алиидуховног,тј.јачалисуморалнарода,штојебилоите како потребно и значајно пред убрзо наступајуће сукобе и расправе санемачкимимађарскимпредставницимаАустро‐Угарскемонархијеуборбиза националне интересе, али и опстанак чешког народа. У току борбе занационални препород, његову консолидацију и развој, али и очувањенационалнесвести,усталнојборбипротиводнарођавањазахтеваосевисокморал,физичкиздравнарод,алиињеговакомпактност.Тосеутадашњимполитичким и друштвеним условима могло извести само оснивањемтеловежбовног, за власти испрва безопасног друштва, које је стваралофизички здрав народ који је у спортским активностима неговао својанационална осећања и висок морал. Ову идеју сјајно је организовао дрМирослав Тирш (1832–1884), философ, естетичар и гимнастичкитеоретичар, као и група његових сарадника, међу којима су се истицали:ЈиндрихФигнер,дрЕдвардГелипрофесорЕмануелТонер.

СвакакодабитребалорећиинештооширењуСоколскогпокретакодсловенских народа пре него што прикажемо оснивање и развој соколствакоднашегнарода.ЧешкиСоколскисавеззваничносеоснива24.марта1863.годинеподназивом„ČeškaObecSokolsa”.ПослеЧеха,соколствојепочелодасе развија и код осталих словенских народа. У Лавову, у Пољској, 1866.године, оснива се Гимнастичко друштво, организовано према узору начешког Сокола, тј. Чешко гимнастичко друштво, с тимшто је код Пољакасистемвежбањабиошведски,доксуЧесивишебилинаклоњенинемачкомгимнастичкомсистемучијијепредставникбиоФридрихЛудвигЈан(1778–1852).Овајпрограминсистираојенатрчању,скоковима,пењању,вешањуивежбама на специјалним гимнастичким справама. У суштини, сви ови

3Брозовић, Анте, „Српско соколство”, Соколски зборник, (1934): 209 – 211.


www.fiep-serbia.net

22|

правципониклисуодФранцаНехтетала (1777–1847)који јеосноваоПрвигимнастичкизаводуЕвропи, акоји је у стварипредстављаоорганизованиразвој физичког васпитања у Данској. Када се уочила практична вредностоваквог рада, свакодневно телесно вежбање је уведено као обавезно ушколама још1801. године, а убрзопотом уКопенхагену је отворенаВојнагимнастичка школа.4 У Лавову је приликом обележавања 25‐годишњицеПољскоггимнастичкогдруштва1892.годинеодржанслетитомприликомсеформираоСавезпољских соколских гимнастичкихдруштава уАустрији,Малопољској. Следеће године оснива се Савез великопољских сокола, утадашњој Пруској, да би у Пољском краљевству, тада делу Пољске који сеналазио у саставу Русије, Соколски покрет био основан 1905. године.Политичке идеје Пољског сокола биле су уједињење Пољске, која је билаиздељена, ињена национална и политичка самосталност. Са друге стране,суштинајеутелеснимвежбамаиздрављу.„Телеснавежба,онако,какосујеиз крила божанствене Јелене примили филантропи европски, како се умодерном образовању човека, данас закрчила пуну половину, дрскореформирајућисвебезбројнешколе,однајмањихдонајвиших,националнакултура, националне тенденције онако, како их означава сва будућностнародаикакоихзахтеваитражислобода,цветањеинапредаксвегнарода,обоје сабрано и једино то двоје, али у свој јачини и истинитости, чинисадржајидејесоколске.”5

СоколствоуРусијудонелисуЧеси.Рускогимнастичкодруштво,којејеоснованоуМоскви1883.године,било јекраткогвека,дабиуПетровградуЧеси основали Соколско друштво 1901. године, које је руска власт,потврдилатекдвегодинекаснијеподименом„Север”.Назив„Соко”добијанеколикогодинакасније1907.Украјинцисуималигимнастичкаудружењакојасу,интересантноје,билаизразитоантиклерикална,такоданапримеруњиховим Статутима стоји да ниједан свештеник не може бити члан. Овадруштвасусезвала„Сичи”.Постојаласуи„Сичкасоколскадруштва”којасубила под управом свештенства. Код Словенаца је гимнастичко друштвоосновано уЉубљани 1863. године, док је у Загребу 1874. године основанпрви „Хрватски сокол”, а недуго потом након тесне сарадње Словенаца иХрвата 1878. године основан је „Хрватско ‐ Словенски соколски савез.”Црногорски„Соко”6основанје1906.годиненаЦетињу,кадајечешка„ОбецСоколска”послеIХрватскогсвесоколскогслетаусептембру1906.походилаЦрну Гору и на Цетињу одржала јавну вежбу пред владарским домом и

4 В. Шешум, Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945. године (докторска дисерација, Универзитет у Новом Саду, Факултет спорта и физичког васпитања, Нови Сад, 2014), 24.

5 Душан Богдановић, Соколске речи др Лазе Поповића, (Загреб, 1925), 45.

6 Брозовић Анте, Соколство у Црној Гори, Соколски зборник, (1934): 202 – 203.


www.fiep-serbia.net

|23

целомЦрномГором.ТакојеЦрнаГораначелусасвојимкнезомзадобивенаи увучена у „Соколство”. Лужичко ‐ српско соколство основано је изнеколикопокушаја: први је био1907. године, а потом1912. године.НаконVII светског слетауПрагу,појављује се групаод14лужичкихСрбаизмеђу1921,кадасеоснивадругоСоколскодруштвоуБукецима,апотомитрећеуМалешници. Соколски покрет добија на замаху, уз велике проблеме„шикане” од стране немачке већине. Доласком хитлероваца на властуследилојегашењеЛужичко‐српскогсоколства.

Српско соколство развијало се у два основна правца. Први је био напросторимаслободнекнежевине,апотомКраљевинеСрбије,адругијебиона простору већ смо поменули Аустро ‐ Угарске, где су живели Срби наширокомпросторуМонархије.

Уплановимаприликомоснивањашкола,упрвојполовиниХIХвека,наилазимо на часове телесног вежбања. Први учитељи гимнастике утадашњојСрбијибилисустранцикојиоспособљавајунашеучитеље.КакојеСрбијатокомХIХвекабилаподсталномратномопасношћу,гимнастикасе предавала у војничком духу. Још је знаменити књижевник ЂорђеМарковић Кодер давао часове гимнастике и мачевања у Сегедину исликару Стевану Тодоровићу. За учитеље гимнастике постављани сууглавномофицири.Текшколскимзакономиз1883. годинегимнастика јепостала обавезан предмет у основним и средњим стручним школама.СтеванТодоровићјеизузетнозначајансрпски,јавни,културнииспортскипрегалац. Након повратка са бечке Сликарске академије 1855. године,враћа се у свој родни Нови Сад, где се упознаје са гимназијскимпрофесорима и јавним радницима Ђорђем Натошевићем, ЈованомЂорђевићем и Ђорђијем Гавриловићем, са којима отпочиње да уводи ипропагира гимнастику. Ускоро, почетком 1857. године, као академскисликар прелази у српску престоницу у Београд, где оснива „Сликарскушколу”, која је уз сликарство неговала и певање, свирање, телесноваспитањеи приређивањепозоришнихпредстава.Наиницијативу својиходушевљених ученика оснива исте године Прво српско друштво загимнастику и борење. Вежбаоница је била на месту садашње Основнешколе код Саборне цркве, у магазама Саве Спахије, који их је дао набесплатнокоришћењезафизичковаспитањеомладине.7

Српски кнез Михајло био је немало одушевљен идејом вежбањаомладине, тако је одредиоданаместуданашње зградеСАНУу улицикојаданас носи његово име, буде вежбалиште. О свом трошку, кнез је, 1861.године, изградиокодКалемегдана, наместу где је каснијеподигнут хотел

7 В. Шешум, Исто..., 36


www.fiep-serbia.net

24|

,,СрпскиКраљ”,дворанузавежбањеиопремиојесавременимсправаматогвремена.8Недугопотом,идејаогимнастичкомдруштвуизначајгимнастикекојајепосталасвепопуларнијауЕвропи,покренулајеитадамладогвојноглекара,књижевникаиполитичараВладанаЂорђевића,који јебиоактиванвежбач у друштву Стевана Тодоровића, да предложи тадашњемминистру,МилутинуГарашанину,дасеорганизујеједновеликогимнастичкодруштвокоје би припремало децу и омладину да се правилно телесно развијају ибуду здрави. Замишљено је да централа друштва буде у Београду, саогранцимаусвимвећимградовиматадашњеСрбије.Ђорђевићјесазваоскупу ресторану ,,Грађанска касина”, на ком је предложио наставак рада Првесрпске дружине за гимнастику и борење. Потом је у кафани, а где другде,,,Српска Круна” код Калемегдана, 3. јануара 1882. године, одржанаСкупштинанакојојсуучествовалеивођеЛибералне,НапреднеиРадикалнестранке, Радивој Милојковић, Милутин Гарашанин и Никола Пашић. То јебиоданкадајеоснованоПрвобеоградскодруштвозагимнастикуиборење.ПросториједруштваналазилесусеузградиДругемушкегимназије,докселетњеотвореновежбалиштеналазилонаједномпразномплацууКосмајскојулици. Вежбало се свако вече на вратилу, разбоју, коњу, јарцу, конопцу запењање,сакуглама(теговима)имоткама9

Први председник био је Тихомир Николић. У наредним годинамагимнастичка друштва основана су у многим градовима Србије. ВојиславРашић је 1892. године предложио да се и београдском друштву дода име„Соко”,такодајеонодобилоназивБеоградскогимнастичкодруштво„Соко”.Исте, 1892. године, Рашић оснива ново друштво „Београдско гимнастичкодруштво Душан Силни”. Ова два друштва су у сталном сукобу, па јеинтервенисаоипринцЂорђекојијебиозаштитникобадруштва.Унамерида их помири, на Цвети 1908. године, их уједињује у „Савез српскихсоколскихдруштаваДушанСилни”.

Свакакодајезанимљивподатакдајезапрофесораприроднихнаука,математику и физику у Карловачкој гимназији постављен 1852. годинеДимитријеПетровић,иначе кандидатпрофесуре саПрашког универзитетакогајепатријархуЈосифуРајачићузанаставникапрепоручиоличноПавлеЈ.Шафарик.10 Петровић је, поред тога, писао и поезију под псеудонимомСлавкоЗлатојевићазатимиздаваоиуређиваоипрвипољопривреднилисткодСрба ,,Ратар”,каоновинаррадио јеиууредништвулиста ,,Напредак”апотом и у ,,Позорнику Војводовине Србије”, Петровић је преводио и са

8 Исто..., 36

9 Исто..., 36

10 Коста Петровић, Историја Карловачке гимназије, (Нови Сад, Матица српска, 1951), 170.


www.fiep-serbia.net

|25

чешког.Каопрашкиђакнаучиојеицениогимнастику,каозначајнупотребусвакогздравогчовека,иналичнизахтев јеодПатронатагимназије,добиодозволудаможе,од21. јануара1854. године,бесплатноподучаватиђакеуГимназији.Нажалост,наконболести,преминуоје12.децембра1856.годинекадасеугимназијипрестајеучити‐вежбатигимнастика.11

Засрпскосоколствоипаксуоднајвећегзначајаиличностиидогађајикоји су се одиграли у Сремским Карловцима – центру српске културе,просветеидуховностиутадашњемдуховномиполитичкомцентрусрпскогнарода у Хабзбуршкој монархији, где се налазило и седиште карловачкихмитрополита,аод1848.годинеикарловачкогпатријарха.

Важнобибилодасеприкажеиконтинуитетсоколско‐гимнастичкихтежњиународу, које суобјављене у тринаставка у листу „Српски соко”, уњеговој другој години излажења, иако текстови нису потписани, тј.ауторизовани, биће да је аутор одговорни уредник др Лаза Поповић. „Каоособитосрећанпорођајимукустворилајешестаиседмадесетинапрошлог(ХIХ века, прим аут.)Уједињену омладину српску. Уједињена је омладинабила прави цвет народног живота; препуна дубоког одушевљења инеодређених циљева. Ипак у свом том лутању младости, жеља и идеала уодлукамапрвеомладинскескупштинеодржане1866.годинеуНовомСаду,под тачком II, закључено је између осталог „задатак је омладине, даусавршава саму себе, да би народни живот у свим гранама његовим и даказујеначинезапобољшањематеријалногстањанародног”.12

У тачкиVIистиче сепрограмижељатипична за то време: „ширењенауке и уметности гледаће омладина да постигне подижући омладинскедружине на што ширем основу, дакле дружине за подизање празничкихшколазанародидржећијавнапредавања:заштедњу,гимнастикуиличнуматеријалну сигурност, за јавни морал, за неговање теоретичке науке омузициунашемнароду”,итд.НедугозатимуодлукамаДругеомладинскескупштине одржане у Београду 1867. године, у члану 26, наводи се:„Скупштина целокупне омладине води особиту бригу о оснивањупатријотских задруга у разним местима српским”, а члан 8. истиче „дацелокупнаомладинарадидаостварисвојциљ:1.Скупштином,2.Штампом,3. Јавним удруживањима и поучавањем.” Трећа омладинска скупштинаодржана је у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину) 1868. године. Уодлукама ове Скупштине заједно названим „Устав за уједињену омладинусрпску”, у члану II истиче се „да потребе народне на пољу народног,друштвеног, здравственог и материјалног живота упознаје и подмирује”.

11 Исто... 228

12 Поповић Лаза, О српском соколству (I, II, III), Српски соко, (1907/8): 1.


www.fiep-serbia.net

26|

Приликомопштерасправеопредлогууставаистакаосесвојимпредлозиматада млади српски патриота, занесењак и песник Лаза Костић. Тражио јеЛазаКостић„...дасеускогледиштеодборско,облагостањуисрећинашеганарода, прошири, те да се узме обзира и на материјално стање народа, аматеријалностањеимадвестране,којемуосигуравајудобаропстанакатосуздравствена(санитетска)ипривредна(економска),да,даклеСкупштинауједињене омладине српске предлаже она друштва и средства што ћеслужити, да се осигура и материјално стање нашег народа, а највишездравствено”. На основу овог иступа Лазе Костића, усвојен је у члану IIУстава горњи став. Током дискусије предлагао је Јован Павловић да сеуместо „здравственог” метне „телесног” у том ставу. При читању члана VIпоменутог Устава, где стоји Уједињена омладина српска ради да постигнецељ своју: 1. Скупштином, 2. Штампом, 3. Јавним удруживањем, 4.Приређивањем друштвених забава у народном духу – предложио је опетЛазаКостић,датачка4.чл.VIгласи:4.телеснимвежбањем.ЛазаКостићбиоје велики заговорник телесног вежбања, гимнастике и трчања, пре свегазатоинечудињеговонесамоинтересовањевећиинсистирањедателесновежбањебудеједанодциљевапокрета.ИпакизвештачОдбора,ГигаГершић,одговорио јенаЛазиноинсистирањеданеувиђазаштобисебаштелесновежбање посебице спомињало, кад се друге тако исто важне целиудруживања не спомињу појединце, тако да предлог Лазе Костића нијепрошао. Четврта омладинска скупштина одржана је у Великој Кикинди, аодвијаласеподведримнебом,уприсуству3‐4000људиизсвихделованарода.НаовојСкупштинибиојеиизасланикчешкогСоколаВалеријХибшман.ЛазаКостићније седео скрштенихруку.Он је 1872.године у Новом Саду покренуо оснивање Друштва за јачање, веслање игашење ватре.13 Као председник овог друштва водио је послове десетинеодборских и неколико скупштинских седница. Угарска влада је децембра1873.годинепотврдилаправилаовогадруштвасаовомсврхом:

а)Друштвосеоснивадасвакичландруштваприроднимпутемразвијесвоју телесну снагу и тиме да се унапреди здравље, радна ипродуктивнаснаганародаиграђанства;

б)датакооснованоиорганизованодруштвогашењемватреосигураваиметакиживотграђана;

13 Лаза Костић је као љубитељ физичког вежбања, основао у Новом Саду 3. јула 1872. године и био председник Прве новосадске јачачке, ватрогасне и веслачке задруге. Циљ ове организације био је да се вежбањем чува здравље и развија воља за радом.

Види: Енциклопедија Новог Сада, 12 (Нови Сад, Прометеј, 1999), 33.


www.fiep-serbia.net

|27

в) да се корисним и пријатним веслачким вежбама идеја удружењауопће унапреди. Име друштва је до краја било: Прво новосадскојачачко,веслачкоиватрогаснодруштво.

Половином 1898. године изашао је у карловачком листу закњижевност и уметност „Бранково коло” чланак Тихомира Остојића„Видовданска слава у Раваници” и ту је у три тачке Остојић изнео својевиђењекакотребадајеслававидовданска:

Видовданска славаимаупрвомредурелигијозанзначај; требада суистакнути историјски и традиционални моменти и како на Видовданславимоуспоменунајидеалнијихјунака,требавидовданскуславууРавницидапосветимонеговањународнихврлинателеснихидушевних.СећајућисеКнезаЛазара,Милошаиосталихкосовскихјунака,требадасенегујејуначкидух и понос народни, а неговаће се најбоље ако се у долини врдничкојприреде гимнастичке утакмице са трчањем, скакањем, бацањем камена сарамена,народнимиграма.

„Такобисеиспунилоиразвилооноштојеможданекадгдегодибило,или и сад има на манастирским славама у несавршеном и примитивномоблику, тако би се испунио сан оних који појетизирајући називају нашеславенекомврстомОлимпијскихигара.”14

На Видовдан исте године, у Раваници, био је договор како да сеостваремислиОстојићеве.Томприликомјеизнесенобразложенипредлогооснивањудруштва,дасеународуразвијурелигиозност,свест,јуначкидухиврлине.У19тачакасастављенасуиправилаукојимајесадржанрадиунутарњаорганизацијадруштва.Друштвосеназивало„ДруштвоСв.кнезаЛазара”.ОвоДруштвојеистрајалосамоједнугодинуиугасилосе.

Занимљиво је да се у првим српским гимназијама у Монархији,КарловачкојиНовосадској,уводиформалнотелесновежбање1891.и1892.годинечаксастручнимучитељима.15

Повод за оснивање српског Соколства била је Омладинскаскупштина,одржанауКарловцима1903.године.

14 Остојић Тихомир, Видовданска слава у Раваници, Бранково коло, 22 (1898): 472-473.

15 Поповић Лаза, О српском соколству (I, II, III), Српски соко, (1907/8): 3-4.


www.fiep-serbia.net

28|

МЕТОД

Поштојеовоистраживањеисторијскогкарактерауњемујепримењенисторијски метод, при чему се посебна пажња посветила хеуристици, исакупљањуисторијскихизворакојисусачуваниуодговарајућимархивама.

ПредметистраживањајеоснивањеСоколскогдруштва„Српскисоко”из Сремских Карловаца 1904. године, односно његов настанак. Циљистраживања би, дакле, био проналажење, прикупљање и сређивањечињеницаиподатакаооснивању „Српског сокола” уСремскимКрловцима1904., односно утврђивања чињеница у вези са тим, применомодговарајућих научних метода, а пре свих историјског метода, јер јеистраживањепосвомкарактеруисторијско.

Циљистраживањаје:

Да се релевантним, а примарним историјским изворимаутврди почетак оснивања соколског друштва у СремскимКарловцима,каоиоколностиукојимајенастао;

Да се утврди утицај оснивања соколског друштва уСремским Карловцима на даљи развој соколства уВојводини,упериодуод1904.године;

На тај начин овај рад је известан допринос проучавању историјефизичкекултуреСрбијетј.регијеВојводине.

Хипотезеистраживањасу:

На основу утврђеног предмета истраживања, као и циља и задатакаистраживањапостављенесуследећехипотезе:

Х1‐СоколстводруштвоуСремскимКарловциманасталојекаорезултат развоја словенског соколског покрета и билопансловенскиоријентисаноиискључивалосвакунационалну,верскуикласнуподвојеност, ашто је у основи опредељивалосоколство.

Х2 ‐ Соколско друштво у СремскимКарловциома у моментуоснивања1904.годинеследилојепуточувањанационалногидентитетасловенскогнарода.

Х3 ‐ ОснивањеСоколскогдруштвауСремскимКарловциоманије подржавано морално ни материјално од надлежнихдржавнихвласти.


www.fiep-serbia.net

|29

Х4 ‐ Теорија, идеологија и методика, приликом оснивањасоколског друштва у Сремским Карловцима, били суутемељенинастручниминаучнимсазнањимаоСоколству,идодирнихнаука:физиологије,анатомије,хигијене,педагогијеипсихологије.

X5 –Соколскодруштво уСремскимКарловциомаумоментуоснивања 1904., имало је позитивни допринос Српскеправославне Цркве и Патријарха Георгије Бранковић наоснивањесоколскогдруштвауСремскимКарловцима.

РЕЗУЛТАТИ

Наоснову резултата добијених у оквиру овога истраживањамогу сеизнетиследећизакључци:

ИстраживањеоснивањаСоколскогдруштва„Српскисоко”изСремскихКарловаца1904. године, унајширемсмислусу званичнипочеци,настанкаиразвојасоколскогпокретанатериторијиданашњеВојводине.Установљеноје,да је основну орјентацију у истраживању чинило трагање за оснивањемсоколскогдруштва,односноњеговогнастанка.На основуопсежногпрегледадосадашњих истраживања, те конструисаног теоријског моделаистраживања,изведенисуследећиосновнициљевиистраживања:утврђенјепочетак настанка и оснивања соколског друштва у Сремским Карловцима,1904.године.

На основу постављених основних циљева, проистекли су и посебнициљеви на основу којих је закључено: Утврђени су историјски, друштвено‐политичкиикултурни,каоиматеријалниуслови,укојимајенасталосоколскодруштво;

Наконпроученихисистематизованихподатака,опочецимасоколскогдруштва,тенаконкритичкогосвртанаизвореистраживања,приступилосепрезентацији утврђених резултата истраживања. На основу предмета ициљева истраживања, добијени резултати сумирани су у складу сапостављеним хипотезама, а констатовано је следеће: Да је соколстводруштво у Сремски Карловци као резултат развоја соколског покретасловенских народа; да је пансловенски оријентисано и искључивало свакунационалну,верскуикласнуподвојеност,ашто јеуоснови опредељивалосоколство словенских народа, односно, да се хипотеза (Х1) прихвата; да јесоколско друштво Сремски Карловци следило пут очувања националногидентитета словенског народа; да се хипотеза (Х2) прихвата; да оснивањеСоколског друштва Сремски Карловци није подржавано, у материјалном и


www.fiep-serbia.net

30|

моралном погледу од стране надлежних државних и просветних органа,односно,дасехипотеза(Х3)прихвата;да јетеорија,идеологијаиметодика,приликом оснивања соколског друштва у Сремским Карловцима, билаутемељена на стручним и научним сазнањима о Соколству, и додирнихнаука:физиологије, анатомије, хигијене,педагогијеипсихологије,односно,да се хипотеза (X4) прихвата; да je Соколско друштво у СремскимКарловциома у моменту оснивања 1904., имало је позитивни доприносСрпске православне Цркве и Патријарха Георгије Бранковић на оснивањесоколског друштва у Сремским Карловцима, односно, да се хипотеза (X5 )прихвата.

Општизакључакистраживања,огледасеуидентификацијиоснивањатј. почетака и настанка соколског друштва Сремски Карловци. Тј.идентификацији оснивања најзначајнијег центара соколског покрета. Тимесе, по први пут код нас, шире осветљава феномен настанка, тј. оснивањасоколског друштваСремскиКарловци, у томе је уткана основна теоретскавредностовограда.

Већина досадашњих истраживања оснивања соколског друштваСремских Карловаца, кроз најчешће монографске студије соколскогдруштава,каотаквабилесуфокусираненајчешћенаопштемприступу.

Закључак и чињеница да је соколско друштво, у свом оснивању, посадржини идеја држао корак са светским соколским покретом, све овоговоринамда јенаподручјуВојводине,превишеод једногвека, схваћенаважност соколског покрета, пре свега као феномена здравља, а потом каофеноменаочувањакултуреицивилизацијскогнивоасловенскихнарода.

ДИСКУСИЈА

Један од циљева овог рада је да се сублимира историјска грађа ипредстави ирој стручној јавности као део историје физичке културе уСрбији,областВојводине.Утомесенакрајуиуспело.

Дакле, повод за оснивање српског Соколства била је Омладинскаскупштина, одржана у Карловцима 1903. године. На ОмладинскојСкупштини, одржаној у Карловцима 21. и 22. септембра 1903. године,донета је, између осталог, одлука да се покрене лист Српске Омладине,,Омладинскигласник”чијијеуређивачкиодборбиоформалноуБечуауствариуСремскимКарловцимагдејеиштампану,,Српскојманастирскојштампарији”.УредникгласникабиојеНиколаМаксимовића,,деснарука”Стеван Симеоновић Чокић, потоњи адвокат, дугогодишњи јавни иполитички радник и соколски старешина. У уводној речи првог броја


www.fiep-serbia.net

|31

,,Гласника”,којисепојавиовећујануару1904.године,исказанјепрограмкаоипроблемикојисубилиприсутниуСрпскојомладинисапочетка20‐ог века: ,,Има томе неколико деценија, како је у круговима српскеомладине зацариломртвило. Онде, где треба да бујаживот, снагаи рад,онде, где треба да се предњачи у родољубљу, пожртвовању иодушевљењу, онде је све било утонуло у страховитом немару и нераду.Читави нараштаји српског народа трајали су најлепше своје дане,омладинсковреме,безидеја,безполета.Овајапатичнидухкојијетоликогодина вејао кроз редове омладине, стварао је од ње понајвишенеспремне,несређенељудеиравнодушнеготоване.Овајдухјеучинио,дазакржљави многи таленат и да се уништи у заметку своме многа раднаснага.”16 Као што видимо ни данас након више од сто година овимзакључциманебисеималоштаодузети.НазборуилискупштиниСрпскеуједињенеомладинеуКарловцимаучествовалојеоко120омладинацаизготово свих крајева српства, којом приликом су усвојене и неколикерезолуције. Овај догађај наишао је на велики одјек па су стигле и првереакцијеиподршкавиђенијихСрба.ТакодрМиланСавићпише: ,,Моје јеуверење, да се омладина, пре свега, никако не меша у политику; С томпрљавом мадамом имаће у доцнијем животу, нажалост, и сувише посла.Прематомтребаомладинадасеклонисвакепартије.Омладинатребаданегујеидеалезапрактичниживот.Свакитребадасеинтересујеупрвомредузасвојуструку,затимзасве,штојелепоикорисно,као:књижевност,уметност, гимнастика, мачевање итд. Најпосле, додаје Савић, не требазаборавитинизабављањенивесеље.”17СрпскојомладиниизМинхена,17.децембра 1903. године, шаљњ речи подршке и Јован Скерлић и пише,имеђу осталог: ,,Ко хоће друге да реформише, треба и сам да будереформисан.Народ,комесевиобраћате,имапуноправо,давамодговори:,,Врачу исцели се сам!”; колико је лепих покушаја, наставља Скерлић имислипропалоилибародложенозбогслабихинедостојнихљуди,којисуихзаступали!Изатоонај, којиволисвојуидеју,онајкојипоштује себеимислидапоноситоживотпроведе, требада учини свемогућенапоредаразвијесвојунутрашњиживот,даваспитасвојувољу,дазауздапрохтевеинагоне,којипочивајунаднусрцасвакогачовека,дазавладасобом,ионзаповедаприликамаанеприликењему.Самотакавчовек,којиорганизујесебе,којипостанепотпунгосподарсвојевоље,устањуједаучининешто.”Тада млади и популарни Карловачки градски лекар, син угледноггимназијскогпрофесораСтеванаЛазића,дрЛазаПоповићниједиректноузео учешћа на Омладинској скупштини у Сремским Карловцима али је

16 Максимовић Никола, Прва реч, Омладински Гласник, (1904): 1-2.

17 Савић Милан, Писмо, Омладински Гласник, (1904), 1-2.


www.fiep-serbia.net

32|

биоуживојиактивнојвезисадогађајимаинекакоизприкрајкасагледаостање и некењиховежеље је добро чуо и разумео, као и речи Савића иСкерлића.18 Одмах, следеће 1904. године, основан је Српски соко уКарловцима.Оникојисубилиомладинскискупштинари,билисууједноипрвичлановисоколски.ОдмахзапрвимдруштвомуКарловцимаоснованајеПрвасоколскажупаФрушкогорска.19

СоколскипокреткодСрбаотпочеојеформално1904.године.Одмахнапочетку истакнута је битна његова ознака која је гласила: образовањепојединаца – друштвена организација. Соколски покрет никао је, виделисмо,уомладинскимкруговима,посебноуКарловцима. Јошпренегошто јеХрватско – слaвенска влада потврдила правила Српског сокола и тако имдала право јавног рада 24. марта 1904. године, извршена је једна дугапретходнауспешнаприпрема,пресвегамеђусрпскогомладином.20

У Карловцима крајем ХIХ и почетком ХХ века излази неколикозначајних листова и часописа који су имали част целом српству, на првомместу лист за књижевност „Бранково коло, на чијем је челу као оснивач,власникиуредникбиокњижевникипрофесорКарловачкегимназијеПавлеМарковић Адамов са својом редакцијом и значајним кругом сарадника. Дапоменемосамонекеодњих:АлексаШантић,ЈованДучић,ЈованЖивановић,Стеван Сремац, Сима Матавуљ, Јован Јовановић Змај, Борислав Станковић,Светозар Ћоровић, Осман Ђикић, Драгутин Ј. Илић, Коста Трифковић,ДимитријеРуварац,МилетаЈакшић,пасведопоменутогТихомираОстојића,сви ови ствараоци и национални прегаоци подржавали су листомактивности и напоре својих суграђанина др Лазе Поповића, НиколеМаксимовићаибудућегдиректораКарловачкегимназијеМикеЈаковљевића,затим знаменитог правника, политичара и јавног радника др СтеванаСимеоновића–Чокића.Излазиовдеодличанлист„Српскисион”ококогасеокупља врх тадашњих српских теолога и историчара које предводе браћаИларион и Димитрије Руварац. Велики је број свештеника и лица изцрквенихкруговакаошто јеизмеђуосталих Јован Јеремић,СаваПетковић,ЈованЖивковићипопГигаЈовић,каоиИлијаДобродолац–благајник,којићесеактивноукључитиуСрпскесоколе.Значајноједајецрква,таданачелуса патријархом Георгијем Бранковићем, који је био патрон Карловачкегимназије и богословије, дала значајну материјалну и моралну подршкуовом,моглибисморећи,националномпројекту,јеркаоштосмообјаснилиупретходном делу текста, Соколство није било само фискултурно друштво

18 Скерлић Јован, Пре но што се почне посао...,Омладински Гласник, (1904): 5-11

19 Брозовић Анте, Српско соколство, Соколски зборник, (1934): 209 – 210.

20 Душан Богуновић, Соколске речи др Лазе Поповића, (Загреб, 1925), 66.


www.fiep-serbia.net

|33

већ снажна национална и просветна организација са јасно одређенимциљевимана ослобађању, уједињењуи развијању свих словенскихнарода.Наравно да су неки од основних циљева били прикривени, али не инепознати тадашњим аустријским обавештајними полицијским службама.ОнисуималиполитикудазнајућикосучлановиСоколаистовременознајуикосупотенцијалнинепријатељимонархије,иускладусатимтрудилисусездушнодацеопокретдржеподбуднимоком.Првоијединомогућеместоутом тренутку за оснивање Сокола били су Карловци, тада средиштеинтелигенцијеинационалнипрегаоцикојисубилипатриотскисвесни,аузто постојао је велики број ђака који овде уче богословију и гимназију сацелог простора монархије. Били су то добри услови за ширење идејасоколства, и то је показаће се био пун погодак и велики успех др ЛазеПоповића и његових сарадника. Интересантан је запис оставила у својим„Сећањима”нашазнаменитасуграђанка,професоркаКарловачкегимназије,ТеодораМајицаПетровић:

„Није ми било ни пуних шест годинакада је у Карловцима основан први Српскисоко, односно: Соколска жупа фрушкогорска.Основаојујепознатилекарикултурнираднику Карловцима, др Лаза Поповић, уз помоћчешкихпионирасоколстваипоњиховуузору.Сва омладина карловачка: ђаци основнешколе, гимназијеибогословије,известанбројсељачке, трговачке и занатлијске омладине,одмах су се учланили у Соко. У првимдеценијама свога опстанка Соко је биоискључиво гимнастичко друштво, није себавио локалном политиком и у њему нијебилонитрункешовинизмаиускогрудости.

Слика1:дрЛазаПоповић21

Биојеупуномсмислуречијугословенскиоријентисан,анагињаојеиопштесловенском споразумевању и одржавао је тесну везу са чешким исловачким, а такођеи сабугарскимсоколскимдруштвом.Носио једодушеназивСрпскисоко,алисууњегабилиучлањениимногинапредниХрвати,међукојимајебиовећпоменутиучитељПучкешколеуКарловцима,ЗлаткоСонтаг. Он је био ифункционер у управи Сокола уКарловцима, а био је ивежбач,јерсусетадаиљудисредњихгодинапочелибавитигимнастикомисвомдушомсуприонулиузидејусоколства.

21 Архив Српске академије наука и уметности, Сремски Карловци, 1904-1905./201 I.


www.fiep-serbia.net

34|

УлогакарловачкогСоколабилајеувекусвемупозитивна.„Напреданиширокогруд,патријархГеоргијеБранковићодмахјесхватиоучемујезначајсоколства,пајекарловачкомдруштвуСрпскисокопоклониовеликузградуу Доњем крају са огромним двориштем, да би се у том дворишту назидаосоколски дом.”22 То је било имање некада врло познатог карловачкогграђанина (и градоначелника Стевана Ристића). Немајући довољносредставазатакокрупанподухват,Сокосеутајмахзадовољионечиммногоскромнијим(зградаРистићевасадвориштемдошлајекаснијеувласништвопородицеЖивановић). Закупио је за свој домичитаоницу,малу зградунауглу данашње Стражиловачке улице. Та зграда и данас постоји, самодонекле измењена. Не сећам се добро, али мислим да на фасади те куће,окренутојЛењиновојулици,некаднијебиловрата.МисмобарувекуДомулазиликрозкапијусалевестранекуће,изСтражиловачкеулице.Двесобесу у тој згради служиле као читаонице. На дугачким столовима, који сузаузимали цео простор тих соба, налазили су се многобројни часописи,књиге,брошуре,часописисаилустрацијама,којисусеодносилинафизичкукултуруикоднасиудругимдржавама.ТаСоколскачитаоницабилајецеоданотвореназасвојечлановеигосте.Ими,тадањакарловачкадеца,крозрадуСоколуикрозњеговучитаоницуступилисмо,акосетакоможерећи,ујавниживотКарловаца.

Морам поменути да су Соколу пришли и сви чланови породицеШуваковић у Карловцима: Стева и Паја, тада још богослови, као ињиховесестре, Софија и Анђа. Сви четворо су били соколски предњаци и увекспремни у сваком погледу жртвовати се за соколску идеју. Они су училивежбама имногемладе генерације Сокола и тим донекле пореметили токсвогсопственогживота,жртвујућисезасоколскуидеологију.Имногидругитадањи карловачки богослови пришли су соколству, што некимклерикалним круговима, који нису разумели, па зато нису ни прихватилисоколску идеологију, није било по вољи. Међутим, баш та идеологијаутицалајенабогословеупозитивномсмислу.Стеклисукритичкипогледнасвет и заузели оштар став према клерикализму и шовинизму, који су сасоколствомбилинеспојиви.

Запамтила самнеке од тих богослова, неке поименуи презимену, анеке само по презимену. То су били: Стеван Санадер, Сима Гајић и ТимаРајић, а затим још и Купусаревић, Родић и Рунић. Тима Рајић је уједно иисторичарсоколства,аСтеваШуваковић,доцнијепарохуЗемуну,пришаојеослободилачком покрету и његова је кћи погинула ународноослободилачкојборби.

22 Димић, Жарко, „Споменица Карловачког сокола 1904-2014.”, (Нови Сад, Мало историјско друштво Нови Сад, 2014), 34-35.


www.fiep-serbia.net

|35

ДушаСоколауКарловцимабиоједрЛазаПоповић.Ненагињемтомедавеличамнекогакојитонезаслужује,нитиволимидолопоклонство,алиовдеморамрећидасетакавчовек,какавјебиодрЛазаПоповић(свисугаовде звали само по имену), није све досад у Карловцима, ни далеко изванњих, поново родио. Био је популаран и омладина га је безграничнообожавала.ПослесвакејавнесоколскевежбеуКарловцима,нарукамагајеносила у варош, непрекидно скандирајући: „Живео нам староста, староста,староста ...”, јер је др Лаза дуги низ година био и старешина карловачкогСокола.

Кроз Карловце се годинама орила химна Прве соколске жупефрушкогорске,којуовденаводим,јерјемногинезнају:

МаленајеФрушкагора,Ал`једикародусвом.

Вијес`српскатробојницаНакалпакусоколском.Мабиотежак,далекпут,Тосоколинежалетруд.

НапредсаснагомсоколскомЗамилиродидом.

Незнамвишекојебиотворацовененарочитоуспелехимнезакојубисе можда могло тврдити да одише чисто српским духом,што није никакобиланинамерањенатворца,нинамераСокола,нитијујеикотадакаотаквусхватио.Уосталом,познатоми једаседрЛазабиообратиосвомимењаку,ЛазиКостићу, приликомоснивања Српског сокола, да за ово друштво, каопознати поклоник физичке културе, испева химну. У писму којим је ЛазаКостићодговориоЛазиПоповићу,измеђуосталог,писало је: „Нажалост,вимисекаснообраћате, јер јавишенисамспособандаиспевамхимнузавас,јер више нисам соко, већ стара очерупана орлушина.” То му се само такотренутноучинило,јошкакоћесеспособанпоказатистварајућивишегодинакаснијесвоју„лабудовупесму”SantaMaria...

ДрЛаза јескупоплатиосвојеодушевљењезасоколство:био је једанод првих Срба Карловчана затворених за време срамног Велеиздајничкогпроцеса.”23

Приликом оснивања Српског сокола у Карловцима у једном данууписало се 90 чланова, а од тога је више од трећине било извршних илиактивнихчланова.Осетиосетадајакпокретомладинеђачкеибогословскеу

23 Теодора Петровић, Сећања, (Нови Сад, Матица српска, 1981), 53 – 55.


www.fiep-serbia.net

36|

Карловцима. Већ тада појављују се снажне пароле, као што је узвик: „ЗасрпскогСоколатребаживетииумрети!”24

Како је дошло до оснивања Српског сокола у СремскимКарловцимаобјаснио је једном приликом његов оснивач др Лаза Поповић у соколскојВелеиздајничкојпарницинајтачније:

„Године 1903. одржала је српска академска омладина у Срем.Карловцима једну скупштину која је међу омладином у Карловцимаоставила неку узбуђеност за радом. Ја сам тада био лекар у Срем.Карловцима.Биосамдодушекаосвршенчовекодељенодомладинекоја јехтела нешто основати, али сам био повучен у њихов рад, те сам постао исредиштем. Хтели су основати какво мачевалачко друштво, ногометнодруштвоилинештослично.Утражењутеформепослужиојеједанслучај.УКарловцима био је, наиме, један Чех, Јосиф Краус, којега сам ја лечио и,разговарајући о идејама омладине, рекао је он како би добро било да сеоснује једно соколско друштво. Ја сам рекао Краусу да пише своме брату,вођиСоколауКутнојХориуЧешкој,заупуте.Истипошаљепорукуичешкаправила.ОдзагребачкогХрватскогсоколазатражилисмо,такође,правила.Затим смо се састали, саставили правило, послали Влади итд.... изабрализатимодбор,итакојенастаоСрпскисокоуКарловцима.”25

Присутно је мишљење савременика да је оснивање Српског соколатрајнииглавниуспехОмладинскескупштинеод1903.године.Историчарисоколства указују да је почетак соколског рада уКарловцимаишао тешко.Омладинци који су Соколе оснивали, оних првих 90 одушевљених, осиммалобројних Карловчана, разишли су се по високим школама, а др ЛазаПоповић је у први мах остао скоро сам, са мирним и старијим грађанимакарловачким, честитим нашим „пургерима”; и међу њима неколиконационалних романтичара прошле омладинске генерације, којима јесоколска идеологија била тада још махом непозната, туђа и делом, чак инеприступачна”26. За овакво стање неки су кривили стање у Карловцима,којесудефинисалинаследећиначин:„СтариКарловци,седиштепатријархаиродољубивихимућнихзанатлијаитрговаца,којисунекадосновалисвојуГимназију и оставили многе фондове и задужбине, полако су изумирали.ТрговинајевећдавнопрешлауНовиСад,онјегубиосветлост;осталајејошсамостараГимназијаиБогословијаснеколикодобрихпрофесора,иштојеглавно, са ђацима из свих српских крајева. Ређали су се све ређе, старицрквени сабори с празним парадама и дуготрајним свађама. Честити Паја

24 Душан Богуновић, Соколске речи др Лазе Поповића, (Загреб, 1925), 56 – 57.

25 Брозовић Анте, Српско соколство, (1934): 135 – 136.

26 Исто..., 137.


www.fiep-serbia.net

|37

МарковићАдамов,сасвојим„Бранковимколом”изгледаојенекакозакаснеои залутао у овумртву средину. Романтика је лежала на умору и свемоћниарбитар Скерлић прогласио је Карловце за обичан „прњавор“ Његовесветости...”27.Писацовихредованастављадаље:„времејебилонезгоднозама какву нову и снажну акцију карловачких грађана: старији су се превременауморили,младијошнисупристигли.Узтојошједнобесмисленоишупље партизанство на све стране, борба радикала и либерала који су сесмртномрзелиигањали,ваљдасамозатојернисумоглиизнаћиучемудасеразликују.УтаквимприликамаодзивкарловачкогграђанстваприоснивањуСокола није могао бити ни јак ни жив; градска, црквеноопштинска игимназијска управа биле су од реда неповерљиве и чак непредусретљивепрема некаквом „турнерском друштву”. Соко није могао да ради угимнастичкојсалиКарловачкегимназијенипослевишемолби;друштво јепочелоодмахспочеткакуњати,биојесавизгледдаћеугинутикаоитоликадругапрењега.”Ауторовогтекстаистинанеауторизованог,делимичнојеунекимделовимауправу,алидаподсетимоиутврдимодавећимделомнијепрепознаои видеодаКарловци јесу стагнирали у односуна суседниНовиСадуиндустријиитрговини.ТамосуМатицаиСрпсконароднопозориште,алиуКарловцимасуљудикоји,каоАдамов,освомтрошкуиздајунајбољисрпски књижевни лист до појаве Српског књижевног гласника, који се„кочопери”услободнојСрбијисаогромномпубликомуодносуна„малене”Карловце.Овдејерођен,живиирадидрЛазаПоповић,НиколаМаксимовић,МиланТеодоровић,ДушанКотур,ЂорђеРакић,дрБогданПауковићидруги,а људи чине градове и носе идеје. И Српски соко се оснива у таквимКарловцима „где је Паја Марковић Адамов са својим „Бранковим колом”изгледао некако занесено и залутао у ову мртву средину.” Није баш тако,великјебројдецесинова,тихкакокажекарловачких„пургера”,„пропалих“трговаца, свештеника и интелектуалаца који се школују у Бечу, Пожуну,Пешти,затосуодсутни,нисуактивниуживотусвојихКарловаца,алиписмаидописницесталносунапуту,волесвојеКарловце,активнису,например,у„Српској зори” и „Српској трговачкој омладини” у Бечу, и то је користсвеопштемсрпству.

ПатријархГеоргијеБранковићјеједанодимућнијихљудиумонархијии располаже великим средствима, мудар и штедљив, гради у КарловцимаалииширомМитрополије,ипомаже„Бранковоколо”,„Српскисион”,помажеСрпском соколу, модернизује Карловачку гимназију, подиже и обнављашколе, бори се против уније, помаже српске ђаке, он је у односу наполитички гневњегових савременика радикала и либерала напредан, док

27 Споменица Карловачког сокола 1904 – 1929, (Сремски Карловци, Соколско друштво Сремски Карловци, 1929), 8.


www.fiep-serbia.net

38|

они жуде за новцем из црквено ‐ народних фондова. У Карловцима одБлаговештенског сабора (1861) сматрају историчари отпочињепарламентаризам у српском народу, овде у Карловцима, истина на штетуСрбаукатоличкојмонархији,гдесеодвијајусукоби,свађеиувреде,алитоје,реклибисмо,„демократија”.СвемоћниСкерлићизслободнеСрбије,гдесенаједан непримерен и ружан начин десила промена на српском престолу(1903) проглашава Карловце за обичан „прњавор Његове светости“, алинемакогадаупоредисаЊеговомсветостиизсвојеближеоколине.„Велики“Скерлић још увек тих година са нескривеном љубомором у српскојпрестониципрелиставастранице„романтичарског”Бранковогкола.

КарловачкиСокојевећнапочеткусвогапостојањаступиоуживевезеса чешким, хрватскими словеначкимСоколима. Вођаи оснивачСокола дрЛаза Поповић са огромним ентузијазмом почео је писати и пропагиратисоколскеидејеусвојимчланцимакојејеобјављиваоулистовимакаоштосу:„Омладинскигласник”,„Браник”,„Србобран”.Прикрају1904.годинеимамои прве резултате ових активности – основан је Српски соко у Вуковару28.Покренуо је, др Лаза Поповић, са својим оданим сарадницима НиколомМаксимовићем, Миланом Теодоровићем и другима врло жив рад наоснивању соколских друштава по другим местима широм Монархије. Закратко време, поред Вуковара, основана су Соколска друштва у СремскојМитровици, Земуну, Руми, Загребу, Винковцима, Кореници, Осеку, Шиду,Грачацу,Двору,Новој Градишци,НовомСадуитд.Само запрведве годинепостојања Друштва у Сремским Карловцима, из овог епицентра соколскеидејеимисли,основанојеоко30српскихсоколскихдруштава,задаљедвегодинејош30,азатрећедвегодинејош40новихдруштава,такодајекрознепуних седам година основано, одавдеизКарловацаи помоћуКарловацаоко 100 српских соколских друштава у Аустроугарској монархији. Сва тадруштва признају Карловачки Соко за своје средиште и матицу соколскограда. Заузимањем Лазе Поповића, удружују се ова друштва у жупе:Фрушкогорску,Крајишку,Босанско‐ХерцеговачкуиПриморску,такодаједокраја 1910. године цело Српско Соколство организовано из Карловаца, уједанмоћаннационални покрет и једну снажну целину29. Занимљиви су изакључци изнесени у оптужници краљевског државног одвјетништва уЗагребу против Сокола Милана Теодоровића од 29. октобра 1915. године.,,СрпскоСоколствоуВојводиниделилојесудбинуосталог јужнословенскогсоколства.ОснованоиницијативомЛазеПоповићаиМиланаТеодоровићауСремскимКарловцима1904.године,заговаралојепотпуноуједињењесвихсрпскихсоколскихудружењауМонархијисаонимуКраљевиниСрбији.

28 Исто ..., 9.

29 Костић Милан, Карловци, (Фрушка Гора, Сремски Карловци - Нови Сад, 1930): 29-30.


www.fiep-serbia.net

|39

Војвођански Соколи су вршили агитацију у правцу Великосрпскепропаганде, на састанцима, седницама, слетовима српских соколскихдруштава у Војводини, Босни и Краљевини Србији, те непосреднимдружењем са водећим личностима српских соколских удружења у Србији.Соколи Краљевине Србије стајали су под надзором Народне Одбране, аимали су задатак да окупљају соколске чланове и да их спремају за ратпротив Аустро‐Угарске Монархије”30. Тако да закључак да: „најважнијеискуствоСоколаупрвојгодиниживотабиојеосећајдаон,иакотадајединиуСрпству,нијенеки„синактужнибезигдеикога”,негочланједнемоћнеиогромне словенске Соколске породице. Убрзо стиже потврда овог става.Словенци су карловачке Соколе, одмах по оснивању, позвали на Другисловенски слет у Љубљану, а хрватски Соколи у Вараждин, а затим уКарловацнасвојечестепромотивнејавневежбе,освећењезаставеисл.Овосубилисвебројнијидоказисоколскесолидарности,којисубудилисоколскидух пре свега код младих карловачких сокола. Значајан је рад напопуларизацији и афирмацији соколства, тада професора Новосадскегимназије,ТихомираОстојића,којинастављадаагитујеикојииздајесвескусвојих чланака о гимнастициипосвећује је Српским соколима у СремскимКарловцима.Поред значајафизичкогвежбања,Остојићотвара једнудругу,истина стално присутну страну соколства, а то је Видовдан, као један однајзначајнијихдатумасрпскеисторије.ОнсезалажезареформуиновуулогуВидовданске славе у Раваници (Врднику), где су тада почивале моштикосовског јунака Св. кнеза Лазара Хребељановића. Национална осећања ивитешки дух, за који се залагао Остојић, одмах су прихваћени од странекарловачкихСоколаиониорганизујуоВидовдану1906.годинепрвисрпскиВидовдански слет у Раваници, с јавном вежбом и утакмицом у јуначкимиграма. Све је то у почетку изгледало прилично скромно. Укупно јеучествовалотридруштвасаокостотинувежбача,алисамидогађајинаилазена значајан одјек у народу. Истовремено у Карловцима се појављујуактивности окренуте пре свега широј карловачкој јавности. Градскомпоглаварству у Карловцима упућен је 8. јуна 1907. године следећи допис:„Частнамјепријавитидаће„Српскисоко”уКарловцимаунедељу27.маја(9. јуна) 1907, у 5 сати после подне, у Дворској башти приредити јавнусоколску вежбу, а истог дана увече у 81/2 сати у просторијама Српскечитаоницеигранку.Молимославноградскопоглаварстводаовупријавуназнањеузетиблагоизволи.ЗаУправниодборСрпскогсоколауКарловцима:употпису за старешину Илија Добродолац (благајник С. С.)“ Разлог овомпрограму, између осталог, дефинисан је у штампаној позивници која сеналазиуприлогузахтева, гдестојидасе јавнасоколскавежбаприређујеу

30 Никола Жутић, Соколи и идеологија у физичкој култури Краљевине Југославије, (Београд, Агротрејд, 1991.), 8.


www.fiep-serbia.net

40|

користпутовањанаVчешкисвесоколскислетуПрагу,унедељу27.маја(9.јуна).УзобавештењезаигранкукојасеодржаваистогданаувечеуСрпскојчитаоници стоји и распоред јавне вежбе: просте вежбе за III СрпскиСоколски Слет 1907.; вежбе на справама, вежбе са заставицама, вежбе саштаповима,пирамидесасправамаибезсправа.

Вежбе ће се, вели организатор, „извађати” уз пратњу музике. Ценаулазница по особи за једну вежбу 1 круна, за игранку 1 круна. На крају јенаглашенодаседобровољниприлозипримајусазахвалношћу,тећесеиуновинама објавити. Отварање тада прелепе и пажљиво уређене Дворскебаштепредвиђенојеза4сатапослеподне.31ОвимпримеромвидимодасусекарловачкиСоколидовијалинаразненачинедаобезбедепотребнасредствазасвојрад.

ДасезатренутаквратимонаВидовдан,тајвеликипразникусрпскојтрадицији,алиидогађајкојићебититемељсвакеполитичкеакцијеимислидозавршетка,испрвабалканских,апотомиПрвогсветскограта,мисијаСв.кнезаЛазараикосовскихјунака,каоданикаданећестатиилиишчилитиизсвестисрпскогнарода.Затосеова„везаВидовданаиСоколства”нијевишераскидала.Свакегодине(осим1908.)одржаванисууРаванициВидовданскислетови, све до Првог светског рата, и на тим слетовима су „Соколови инародпостојалиједномцелином,једнимбићем.”32

ЛИТЕРАТУРА

1. АрхивСрпскеакадемијенаукаиуметностиСремскиКарловци,АСАНУКФКМ,бр.2929/1907.,1904‐1905./201I.

2. Богуновић,Душан.СоколскеречидрЛазеПоповића,Загреб,1925,45.3. Брозовић,Анте.„СоколствоуЦрнојГори”,Соколскизборник,(1930):209–

211.4. Брозовић,Анте.„Српскосоколство”,Соколскизборник,(1930):209–211.5. Димић,Жарко,СпоменицаКарловачкогсокола1904‐2014.,НовиСад,Мало

историјскодруштвоНовиСад,2014.6. ЕнгелбертГангл.„Тиршовосоколство”,Соколскизборник,(1934):11–14.7. Жутић,Никола,СоколииидеологијауфизичкојкултуриКраљевине

Југославије,Београд,Агротрејд,1991.8. Костић,Милан.„Карловци”,СремскиКарловци–НовиСад,ФрушкаГора–

друштвозаунапређењетуризма,1930.9. Максимовић,Никола„Првареч”,„ОмладинскиГласник”,Беч–Сремски

Карловци,(1904):1–2.

31 АСАНУК ФКМ, бр. 2929/1907.

32 Брозовић Анте, Српско соколство, (1934): 139.


www.fiep-serbia.net

|41

10. Остојић,Тихомир,„ВидовданскаславауРаваници”,Бранковоколо,1898.11. Петровић,Коста.„ИсторијаКарловачкегимназије”,Матицасрпска,НовиСад,

1951,170.12. Петровић,Теодора.„Сећања”,Матицасрпска,НовиСад,1981.13. Поповић,Лаза.„Осрпскомсоколству(I,II,III)”,Српскисоко,(1907/8):1.14. Савић,Милан.„Писмо”,ОмладинскиГласник,Беч–СремскиКарловци,

(1904):1.15. Скерлић,Јован.„Преноштосепочнепосао”,ОмладинскиГласник,Беч–

СремскиКарловци,1904,5–11.16. „СпоменицаКарловачкогсокола1904–1929”,СремскиКарловци,Соколско

друштвоСремскиКарловци,1929.17. Шешум,Велимир,„СоколскипокретВојводинеод1869до1945.године”.

Докторскадисертација,УниверзитетуНовомСаду,Факултетспортаифизичкогваспитања,2014.

ZAKLADANIESRBSKÉHOSOKOLAVSRIEMSKYCHKARLOVCIACH1904.

REZIMÉ

VúvodnejčastiprácepredstavilismekrátkedejinysokolstvauSlovanov,tiežajto,čopredchádzaloarozvoj ideysokolstvauSrbov.VplyvZhromaždeniaMladýchSrbska,ktorésauskutočnilovKarlovciachvroku1903scieľomrozvojasokolstva.TúžbyazámeryMladýchSrbskaazapájaniekarlovského fyzikadr.LazuPopovićaprizakladaníprvéhoSokolskéhospolkuvKarlovciach,vroku1904.VplyvavýznamprvéhoSokolskéhospolkuprerozvojsokolstvauSrbov.

Predmetom výskumu је zakladanie Sokolského spolku „Srbský sokol“ zoSriemskych Karloviec v roku 1904, teda jeho zjav, Cieľom výskumu by teda bolonachádzanie,zhŕňanieausporiadaniefaktovaúdajovozakladaní„Srbskéhosokola“v Sriemskych Karlovciach 1904., čiže potvrdzovanie súvisiacich faktov, použitímzodpovedajúcich vedeckých metód, predovšetkým historických metód, lebosamotnývýskummáhistorickýcharakter.

Výsledkyprácesúzobrazenévoformekonečnýchúvahalebokonštatácií,všetkyzískanévýsledkysúzhrnutépodľazložiekpoužitého teoretickéhomodelu,a tosúzačiatkytohtospolkuvroku1904.

V diskúsii sa kritizujú skúmané a interpretované historické fakty privysvetľovanízakladania„Srbskéhosokola“vSriemskychKarlovciach1904.

Kľúčovéslová:Sokolskýspolok,SriemskeKarlovce,dr.MiroslavTirš,LazaKostić,Zhromaždeniemladých,dr.LazaPopović.

ОСНИВАЊЕ СРПСКОГ СОКОЛА У СРЕМСКИМ...

Documents

Transcript of ОСНИВАЊЕ СРПСКОГ СОКОЛА У СРЕМСКИМ...