Post on 07-Jul-2018
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 1/19
Метрика, версификација иливерсологија представља науку о ритмуу стиховима, науку о природи стиха и о
њиховим књижевноуметничкимзаконитостима.
Версификација се бави организовањем
речи, односно микроелементимкњижевног текста.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 2/19
Версификација проучава унутра!њуорганизацију и елементе стиха" слог#кратки и дуги, нагла!ен и
ненагла!ен$, акценат, број слогова устиху, риму, строфу, цезуру иакценатске целине. %еч је о
мерљивим, бројчано и графичкиприказивим ритмотворнимелементима.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 3/19
&аука о књижевности познаје триисторијски одре'ена система премакојима се организује ритам у стиху"
Метричка #квантитативна$версификација (илабичка версификација (илабичко)тонска версификација
Метрички систем није строга норма којаобавезује уметника, ве* основа којадопу!та одступање и различитеваријације обликовање стихова.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 4/19
Метричка #квантитативна$ версификација
+нтичка #класична$ версификација ) уоснови је певање.
&алаже доследну измену дугих и краткихслогова у стопи и исто такав распоредстопа у стиху, као и одре'ивање строгогустројства стихова у строфи.
уги и кратки слогови распоре'ују се уосновне ритмичке јединице ) стопе.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 5/19
&ајкра*а дужина трајања једногслога назива се мора #-/ секунде$.
уги слог #0$ и кратки слог #1$" дугислог трајао је две море, а краткислог је трајао једну мору.
2рема броју и распореду дугих и
кратких слогова биле су одре'иванестопе.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 6/19
(топа од три море 3 трохеј 01 #дуг икратак слог$
(топа од четири море 3 дактил 3 #0 1 1$,
један дуг и два кратка слога, &а сваку стопу падао је ритмички удар 3
иктус, обично на први дуги слог у стопи.
(топу је одре'ивао број и распореддугих и кратких слогова и положајиктуса у њој.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 7/19
2рема броју и врсти стопа одре'иваосе стих, а према броју и врстистихова 3 строфа.
&ајраспрострањенији инајра!иренији стих у античкојкњижевности је био хексаметар
#састојао се од !ест стопа од четириморе са иктусом на првом слогу #оддактила или спондеја$.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 8/19
4 56. веку, у новијим европскимкњижевностима, националнекњижевности европског простора
поку!авају да уведу грчки илатински ритмички размер#хексаметар, елегијски дистих,
+лкејева и (апфина строфа итд.$
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 9/19
(ви ти поку!аји су углавномпропали зато !то се античкаметрика није могла механички
пренети у модерне језике простомзаменом квантитативног принципаквалитативним #акценатским$
принципом.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 10/19
7ада се за ритмичку меру почеоузимати број слогова у једном стихунастала је силабичка версификација.
4 таквим стиховима сви слогови сусе изговарали једнаком дужином#једну мору$, а иктус #нагласак,
гласовни удар$ је падао само на крајстиха, а понекад и на почетак стиха.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 11/19
8д нагла!ених асонанци на крају стихаразвила се рима, подударање гласова накрају стиха почев!и од нагла!еног
вокала последње речи у стиху до краја теречи.
9ако је постао један од најчувенијихстихова силабичке версификације, тзв.
александринац, стих од дванаест слоговакоји је касније добио риму и у средини ина крају стиха.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 12/19
2оред дванаестерца јавилису се истихови са другим бројем слогова, анарочито осмерац, десетерац,
једанаестерац, тринаестерац и!еснаестерац.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 13/19
(илабичко)тонски систем
4 56. веку код многих европских народа ве* се билаизградила тонска версификација, која је углавном усвојилаантички метрички систем версификације, али је дужину икратко*у слогова заменила нагла!ено!*у и
ненагла!ено!*у слогова, задржавају*и при томе називеиз античке версификације #трохеј 3 нагла!ени иненагла!ени слог, без обзира на дужину слога: дактил, јамб...$
7ако је тонска версификација настала из силабичке и како
се у ве*ине народа за одржавање ритма узимао исилабички и тонски принцип, то је такав системверсификације назван силабичко)тонским системом.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 14/19
&а!а версификација је силабичко)тонска, тј.ритам се одре'ује према броју слогова у стихуи према одмору на одре'еном месту #цезури$3 силабички принцип, као и према распореду
акцената у стиху #тонски принцип$. ; у на!ој су версификацији називи за
поједине стопе, тј. за распоред акцената унајмањим ритмичким јединицама, узети
тако'е из грчко)латинске метрике, тако даимамо трохејске, јампске, дактилске и другестихове.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 15/19
2рема тим стопама требало би да на!итрохејски стихови имају нагла!ене свенепарне слогове, јампски стихови 3 све
парне слогове, а дактилски стихови 3сваки тре*и слог почев!и од првог#први, четврти, седми, десети...$
4 на!ем језику, у његовој ритмици,
поред распореда акцената важну улогуиграју акценатске целине и границеизмеђу акценатских целина.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 16/19
+кценатске целине 3 свака реч или група речикоја има један акценат.
&а!а версификација је ви!е силабичка него!то је тонска и њен ритам се одре'ујетиповима акценатских целина"
5. ритам изгра'ен од парних акценатскихцелина #двосложних и четворосложних$,трохејска схема
-. ритам изгра'ен од комбинације двосложнихи тросложних акценатских целина.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 17/19
(ве нам ово показује да основусрпског песничког ритма чиниодре'ени број слогова у стиху, као и
одре'ени систем парних и непарнихакценатских целина, које секомбинују по одре'еној схеми.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 18/19
4 уметничкој поезији распоред акцената је не!то ближи одре'еној схеми#трохејској, јампској или дактилској$, али
и у уметничкој поезији #нарочито у онојкоја је била певана по угледу на народнупоезију $ одре'ену ритмичку инерцијуодржава систем броја слогова
акценатских целина, а не распоредакцената.
8/19/2019 sistemi versifikacija
http://slidepdf.com/reader/full/sistemi-versifikacija 19/19
Народна поезија
<пски десетерац и лирски десетерац
9рохејски осмерац #симетрични осмерац$ у
лирској народној поезији Уметничка поезија
8д %адичеви*а се јављају непарни стихови"
седмерац, деветерац, једанаестерац...
%аки* и учи* 3 дванаестерци 9онски тих или слободни стих #приближавање
ритмичкој прози$